У VIII веку византијски цар Лав V Јерменин (813-820) започиње, под утицајем ислама, кампању

против култа православних икона; ово гоњење познато је под именом иконоборство или
иконоклазам (рушење икона). Монаси су се успротивили овој кампањи, која је причинила велике
штете православној иконографији. И поред тога што је Седми Васељенски Сабор у Никеји (787)
идентификовао иконоборство као јерес, гоњење се стишало тек много касније. Да би се
обележило обнављање поштовања култа икона и крај иконоборачког гоњења, царица Теодора
установила је 11. марта 842. године Празник Православља. Данас се он прославља прве недеље
Великога поста, кад се прави "вход" са иконама и врши успомена на све оне који су се борили за
православну веру: свете, патријархе и епископе, побожне цареве, учитеље, мученике и
исповеднике.

ИКОНОМИЈА (гр. οικονομια, лат. dispensatio, домострој, промисао, управљање, руковођење, план,
н?црт, разрешење): појам је у употреби у више смислова.

а) Божији план о судбини твари и човека; посебно припрема Спасења у Староме Завету и
остварење Спасења у Новоме Завету: "Обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својему
које унапријед одреди у Њему, за остварење пуноће (икономије) времена, да се све састави у
Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему" (Еф. 1,9-10; уп. Еф. 3,2-3,9; Кол. 1, 24-25). За
Апостола Павла, божанска икономија јесте дело љубави Божије, "Који хоће да се сви људи спасу и
да дођу у познање истине" (1. Тим. 2,4). Икономија се веома често поистовећује са "промислом",
јер се тајна икономије открива у Оваплоћењу Сина Божијег (Еф. 1,10). Икономија претпоставља
динамички личносни карактер божанства, кретање у божанској вољи утемељено на Његовој
љубави према човеку. Николај Мистик овако сажима појам икономије: план Божији о Спасењу
човека, стварен у Исусу Христу. Сви који сарађују у остварењу тог плана, најпре Апостоли, називају
се "икономима" (οικονομοι) Божијим (1. Кор. 4,1; Тит 1,7: епископ се назива "икономом" Божијим).

б) Свети Оци праве разлику између теологије, која обухвата учење о суштини, односу и животу
трију божанских ипостаси у унутарњости Тројице, и икономије, односно учења о пројави и делању
љубави Божије у свету, тачније историје Оваплоћења и Искупљења у Исусу Христу и кроз Њега.
Постоји битна подударност између теологије и икономије, зато што је Бог уредио план Спасења
подобно Своме вечном савету: "Та тајна била је позната пре свих векова од Оца, Сина и Духа
Светога. Од Оца, као Онога који је благоизволео, Сина, као онога који ју је испунио, а Духа Светога
као онога који је сарађивао" (Св. Максим Исповедник, Одговори Таласију, 60, Рум. филок., том 3,
стр. 330).
в) Икономија је једно од главних начела (в. AКРИВИЈA) које Црква употребљава у примени
канонских норми, а састоји се у пастирским ставовима снисхођења и сажаљења. Патријарх Фотије
(820-891) сматра икономију консистентном духу Православља, особито у разумним околностима и
у одређеним личним случајевима, где је у питању не само опште добро Цркве него и спасење
појединца.