EMISIJA AZOTNIH OKSIDA IZ TERMOELEKTRANA JP EPS I

MOGUĆNOSTI NJENOG SMANJENJA

Vladimir V. Jovanović*, Dragoslava D. Stojiljković*, Nebojša Manić*, Aleksandar Jovović*

Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet*

Apstrakt: U procesima sagorevanja fosilnih goriva nastaje sedam različitih oksida azota, ali samo
dva, NO i NO2 se smatraju značajnim sa aspekta zagađenja vazduha i oni se razmatraju kao NOx.
Koncentracije NO u produktima sagorevanja su u granicama od 100 do 1.000 mg/m3. Iz procesa
sagorevanja emituje se relativno mala količina NO2, najčešće 5-10%, osim u slučaju procesa
sagorevanja u dizel motorima. Koncentracije NO2 u produktima sagorevanja su u granicama od 10
do 100 mg/m3. Azot suboksid (N2O) koji, takođe, nastaje u nekim procesima sagorevanja ima
potpuno različito dejstvo na životnu sredinu. Ovaj oksid azota se potpuno odvojeno razmatra od
drugih oksida azota jer doprinosi efektu staklene bašte. Pri sagorevanju uglja u sprašenom stanju,
koncentracije N2O su manje od 10 ppm, tako da se ovaj oksid azota posebno ne razmatra. U
Republici Srbiji, veliki izvori zagađenja životne sredine su termoelektrane koje se nalaze u
Kolubarskom i Kostolačkom basenu lignita. Iz termolektrana EPS-a emituju se velike količine
azotnih oksida. Prema podacima za 2008. godinu, emisija azotnih oksida je iznosila 58.000 tona.
Imajući u vidu približavanje Republike Srbije Evropskoj Uniji, i obavezu Srbije da svoje zakone
prilagodi evropskim, u ovom radu će biti prikazani rezultati merenja emisije NOx iz termoelektrana
JP EPS i mogućnosti njenog smanjenja.
Ključne reči: azotni oksidi, emisija, termoelektrane, smanjenje emisije

EMISSION OF NITROGEN OXIDES FROM THERMAL POWER PLANTS

OF PE EPS AND POSSIBILITES FOR ITS REDUCTION

Vladimir V. Jovanović*, Dragoslava D. Stojiljković*, Nebojša Manić*, Aleksandar Jovović*

University of Belgrade, Faculty of Mechanical Egineering*

Abstract: In the processes of fossil fuels combustion seven different oxides of nitrogen are
generated, but only two, NO and NO2 are considered significant in terms of air pollution, and they
are considered as NOx. Concentrations of NO in the flue gas are in the range of 100 to 1,000 mg/m3.
From the combustion process, relatively small quantity of NO2 is emitted, usually 5-10%, except in
the case of the combustion process in diesel engines. The concentrations of NO2 in the combustion
products were in the range of 10 to 100 mg/m3. Nitrous oxide (N2O), which also occurs in certain
combustion processes has a completely different effect on the environment. This oxide of nitrogen
is considered completely separate from other oxides of nitrogen because it contributes to the
greenhouse effect. In pulverized coal combustion, the N2O concentrations are less than 10 ppm, so
this the nitrogen oxide is not particularly considered. In Serbia, the large sources of air pollution are
the power plants that are located in Kolubara and Kostolac lignite basins. From thermal power
plants of PE EPS large amounts of nitrogen oxides are emitted. According to data from the year
2008, nitrogen oxides emissions amounted to 58,000 tons. Taking into account the approachment of
the Republic of Serbia to the European Union, and obligation of Serbia to adapt its legislation to the
European, this paper will present the results of measurements of NOx emissions from power plants
of PE EPS and possibilities of its reduction.

Key words: nitrogen oxides, emission, power plants, emission reduction

1. UVOD

U Republici Srbiji, veliki izvori zagađenja životne sredine su termoelektrane koje se nalaze u
Kolubarskom i Kostolačkom basenu lignita. Iz termolektrana EPS-a emituju se velike količine
čestica, sumpor dioksida i azotnih oksida. Prema podacima za 2008. godinu [1], emisije štetnih
materija iz svih termoelektrana EPS-a iznose:
 čestice – 23.569 t/god.
 SO2 – 262.882 t/god.
 NOx – 58.000 t/god.
Na Slici 1 prikazana je struktura emisije NOx po pojedinim blokovima termoelektrana EPS-a.
U periodu od 2004. godine do danas, u termolektranama EPS-a izvršena je rekonstrukcija ili
zamena postojećih filtera sa ciljem da se smanji emisija čestica. Istovremeno, u EPS od 2006.
godine realizovane su studije i projekti za smanjenje emisije sumpornih oksida iz TE Kostolac B
(B1 i B2) i TE Nikola Tesla (A3-A6 i B1 i B2) kao priprema za izgradnju postrojenja za
odsumporavanje dimnih gasova. S obzirom na emisije azotnih oksida iz termoelektrana EPS-a i
zakonsku regulativu koja se odnosi na ograničenja emisije iz Velikih postrojenja za sagorevanje
VPS, u narednom periodu predviđeno je preduzimanje i odgovarajućih mera za smanjenje emisije
azotnih oksida u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice i Odlukom Ministarskog
saveta Energetske zajednice od 24. oktobra 2013.
 5242
Б2
7777

5335
Б1
9485

А6
1395

А5 1585
5182

А4 396
3549

А3 145
3529
TE Kostolac
5059
А2 239 TE Morava
2478

1726
TE Kolubara
А1 1742
531
2605 TE Nikola Tesla
0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000 10000

Emisija NOx (t/god)

Slika 1: Struktura emisije NOx po pojedinim blokovima termoelektrana EPS-a u 2008. godini [1]

2. NASTAJANJE AZOTNIH OKSIDA U KOTLOVIMA TERMOELEKTRANA KOJI

SAGOREVAJU UGALJ U SPRAŠENOM STANJU

Dominantno čvrsto gorivo za pogon savremenih termoelektrana je ugalj različitog kvaliteta koji se
uglavnom sagoreva u sprašenom stanju. Sagorevanje uglja je uglavnom oksidacija organskog
materijala u uglju i načelno se odvija u tri procesa koji se nastavljaju ili preklapaju jedan s drugim:
1. početno zagrevanje čestice uglja i oslobađanje vlage,
2. oslobađanje, paljenje i sagorevanje volatila (gorivih isparljivih materija), i
3. paljenje i sagorevanje koksnog ostatka.
Šematski prikaz procesa sagorevanja čestice uglja u sprašenom stanju je prikazan na Slici 2.

Slika 2: Sagorevanje čestice uglja (shematski prikaz)[2]

Azotni oksidi su jedan od produkata sagorevanja za koje su osnovna znanja o mehanizmima
reakcija na osnovu kojih oni nastaju relativno dobro razvijena. Hemijski sastav, strukturna i fizička
svojstva goriva i njegovo ponašanje za vreme sagorevanja suštinski utiču na oslobađanje NOx.
Konačan proizvod komplikovanih reakcija tokom procesa sagorevanja je praktično samo azot
monoksid (NO) koji je dominantan azotni oksid u dimnim gasovima. Na današnjem stepenu razvoja
nauke i tehnike opšte su prihvaćena tri mehanizma za nastanak azotnih oksida: termički, promptni i
gorivi. Na Slici 3 [3] je dat prikaz koncentracija azotnih oksida nastalih prema ovim mehanizmima
u zavisnosti od temperature u ložištu, a na Slici 4 grafički prikaz stvaranja i transformacije azotnih
oksida za vreme sagorevanja uglja.
Za čvrsta goriva (ugljevi) koja mogu da sadrže značajne količine organski vezanog azota, gorivi
NOx je značajan. Azot vezan u gorivu se veoma različito pretvara u NOx. Stepen pretvaranja se
kreće od 15 do 100% i to je načelno veći što je manji sadržaj azota u gorivu. Važna strategija za
smanjenje emisije gorivog NOx je kontrola viška kiseonika (smanjenje na najmanju moguću meru).
Prema podacima iz literature [4], gorivi NOx je dominantan i čini oko 70 – 80% od ukupno
nastalog NOx.

Slika 3: Koncentracija azotnih oksida nastalih prema različitim mehanizmima u zavisnosti od

temperature u ložištu

Na osnovu velikog broja istraživanja na laboratorijskim i industrijskim postrojenjima utvrđeno je da

su najvažniji parametri koji utiču na obrazovanje NO+ pri sagorevanju uglja u sprašenom stanju:
 konstrukcija gorionika i sistem za sagorevanje
 radni parametri kotla
 karakteristike uglja.
Detaljan uticaj navedenih parametara prikazan je u Tabeli 1.
 Slika 4: Grafički prikaz stvaranja i transformacije azotnih oksida za vreme sagorevanja uglja [5]

Tabela 1: Podela uticajnih činilaca na emisiju NOx iz kotlova sa sagorevanjem uglja u sprašenom
stanju
Konstrukcija kotla Radni parametri kotla Karakteristike uglja
 sistem za sagorevanje (čeoni,  opterećenje,  sadržaj volatila,
naspramni, tangencijalni),  broj mlinova u radu,  koeficijent goriva
 kapacitet ili nazivna snaga (MCR,  višak vazduha ili kiseonika, (Cfix/VM),
MWe ili protok vodene pare),  nagib gorionika,  toplotna moć,
 vrsta gorionika (konvencionalni  podešavanja krilaca za  odnos ugljenika i vodonika
ili sa smanjenom emisijom NOx), vrtloženje na gorioniku. u uglju (C/H),
 broj i snaga gorionika,  sadržaj azota,
 brzina oslobađanja toplote u zoni  raspodela azota u
gorionika, vremena boravka, volatilima i koksnom
prisustvo ulaza za vazduh za ostatku
smanjenje emisije NOx.  forme u kojima je vezan
azot,
 brzina devolatilizacije.

3. POSTOJEĆE STANJE EMISIJE AZOTNIH OKSIDA ZA BLOKOVE

TERMOELEKTRANA JP EPS

Na osnovu dostupnih podataka [6] o godišnjim merenjima emisije štetnih i opasnih materija iz
kotlova posmatranih blokova (TENT A1 do A6, B1 i B2, TE Kostolac A1 i A2, B1 i B2, TE
Morava, TE Kolubara) za period 2006. do 2011. godina napravljena je rekapitulacija izmerenih
vrednosti emisije azotnih oksida iz svakog od posmatranih kotlova. Izuzetak je jedino TE Kolubara
A, za koju su prikazani samo rezultati merenja za Blok 5, s obzirom da je to jedini blok koji stalno
radi.
Na slikama 5, 6, 7, 8, 9 i 10 su uporedno prikazani rezultati merenja koncentracije azotnih oskida
(NO i NO2 svedeni na NO2) i normalne uslove (pritisak p=101,3 kPa, T=273 K) i referentni sadržaj
kiseonika za ovu vrstu ložišta (O2=6 %v/v), kao i odgovarajuće vrednosti koncentracije kiseonika za
kotlove blokova izabranih kao primer. Pored toga na svakom dijagramu su unete granične vrednosti
emisije (GVE) za NOx prema važećim propisima u EU i prema novim propisima (Odluka
ministarskog saveta Energetske zajednice od oktobra 2013) koji treba da stupe na snagu od 01.
janauara 2018. godine.

1200 12,0
NOx O2 TE Obrenovac А2

1000 10,0

800 8,0
NOx (mg/m3)

O2 (%v/v)
Referenetna vrednost O2
600 6,0

Važeća GVE za NOx

400 4,0

200 2,0
Buduća GVE za NOx

0 0,0
2006 2007 2008 2009 2010 2011
Godina
Slika 5: Vrednosti koncentracije NOx i O2 u periodu 2006-2011 za TENT A2
 1200 12,0
NOx O2 TE Obrenovac А4

1000 10,0

800 8,0
NOx (mg/m3)

O2 (%v/v)
Referentna vrednost O2
600 6,0

Važeća GVE za NOx

400 4,0

200 2,0
Buduća GVE za NOx

0 0,0
2006 2007 2008 2009 2010 2011
Godina
Slika 6: Vrednosti koncentracije NOx i O2 u periodu 2006-2011 za TENT A4

1200 12,0
NOx O2 TE Obrenovac B2

1000 10,0

800 8,0
NOx (mg/m3)

O2 (%v/v)
Referentna vrednost O2
600 6,0

Važeća GVE za NOx

400 4,0

200 2,0
Buduća GVE za NOx

0 0,0
2006 2007 2008 2009 2010 2011
Godina
Slika 7: Vrednosti koncentracije NOx i O2 u periodu 2006-2011 za TENT B2
 1200 12,0
NOx O2 TE Kostolac А2

1000 10,0

800 8,0
NOx (mg/m3)

O2 (%v/v)
Referentna vrednost O2
600 6,0

Važeća GVE za NOx

400 4,0

200 2,0
Buduća GVE za NOx

0 0,0
2006 2007 2008 2009 2010 2011
Godina
Slika 8: Vrednosti koncentracije NOx i O2 u periodu 2006-2011 za TE Kostolac A2

1200 12,0
NOx O2 TE Kostolac B2

1000 10,0

800 8,0
NOx (mg/m3)

O2 (%v/v)
Referentna vrednost O2
600 6,0

Važeća GVE za NOx

400 4,0

200 2,0
Buduća GVE za NOx

0 0,0
2006 2007 2008 2009 2010 2011
Godina
Slika 9: Vrednosti koncentracije NOx i O2 u periodu 2006-2011 za TE Kostolac B2
 1200 12,0
NOx O2 TE Morava

1000 10,0

800 8,0
NOx (mg/m3)

O2 (%v/v)
Referentna vrednost O2
600 6,0
Važeća = buduća GVE za NOx prema Uredbi

400 4,0

200 2,0
Buduća GVE za NOx prema Directive 2010/75/EC

0 0,0
2006 2007 2008 2009 2010 2011
Godina
Slika 10: Vrednosti koncentracije NOx i O2 u periodu 2006-2011 za TE Morava

4. POTREBE PREDUZIMANJA ODGOVARAJUĆIH MERA ZA SMANJENJE EMISIJE

AZOTNIH OKSIDA U VAZDUH

Potrebe preduzimanja odgovarajućih mera za smanjenje emisije azotnih oksida u vazduh proizilaze
iz uvođenja strožijih graničnih vrednosti emisije (GVE) za kotlove koji sagorevaju ugalj u
sprašenom stanju. U Republici Srbiji na snazi je Uredba graničnim vrednostima emisija zagađujućih
materija u vazdih (SG RS 71/10 i 6/2011 – ispr.) kojom je deifinisan način, postupak, učestalost i
metodologija merenja emisije zagađujućih materija u vazduh.
Prema ovoj Uredbi, definisana su velika postrojenja za sagorevanje (VPS) kao postrojenja koja se
koriste za proizvodnju energije čija je toplotna snaga jednaka 50 MWth, nezavisno od vrste goriva
koja se koriste (čvrsta, tečna ili gasovita). Vrednosti emisija za okside azota (NOx) izražene kao
NO2 prikazane su u Tabeli 2.

Tabela 2: Granične vrednosti emisije za okside azota izražene u mg/m3 (udeo O2 6% za čvrsta goriva)
Vrsta goriva Granična vrednost emisije (mg/m3)
Čvrsta goriva(1), (2)
50 do 500 MWth 600
> 500 MWth 500
od 1. januara 2016. godine
50 do 500 MWth 600
> 500 MWth 200
(1) Za postrojenja sa toplotnom snagom većom od 500 MWth koja od dana stupanja na snagu ove uredbe ne rade više
od 2.000 sati godišnje u petogodišnjem proseku do 31. decembra 2015. godine granična vrednost emisije je 600
mg/m3 i osnov je za određivanje njihovog doprinosa Nacionalnom planu za smanjenje emisije iz postojećih
postrojenja za sagorevanje.
Od 1. januara 2016. godine, za postrojenja koja neće raditi više od 1.500 sati sati godišnje u petogodišnjem proseku,
granična vrednost emisije je 450 mg/m3.
(2) Do 1. januara 2018. godine za postrojenja koja su u 12-mesečnom periodu, do 31. decembra 2009. godine radila i
nastavljaju da rade na čvrsta goriva ili čiji je isparljivi sadržaj manji od 10%, granična vrednost emisije je 1.200
mg/m3.

Prema skupu zakona iz oblasti zaštite životne sredine, koji su stupili na snagu decembra 2004.
godine, obaveza JP EPS je da uskladi rad svojih objekata sa njihovim odredbama do 2015. godine.
To znači da će i po nacionalnim propisima, koji se usaglašavaju sa regulativom EU, za nove objekte
i objekte koji se revitalizuju morati da budu primenjene mere zaštite u skladu sa najboljim
dostupnim tehnikama (BAT).
U okviru procesa pridruživanja EU i usklađivanja domaćih propisa sa evropskim, najvažniji propisi
kojima su određene GVE za azotne okside za kotlovska postrojenja koja se koriste u JP EPS su:
 Direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja 96/61/EC (Integrated Pollution
Prevention and Control – IPPC Directive 96/61/EC, 1996)
 Direktiva o velikim postrojenjima za sagorevanje 2001/80/EC (Large Combustion Plants –
LCP Directive 2001/80/EC – EC, 2001a)
 Direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja 2008/1/EC (Directive 2008/1/EC -
Integrated pollution prevention and control)
 Direktiva o industrijskim emisijama – integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja (Directive
2010/75/EC - Industrial emissions - integrated pollution prevention and control).
Važeći domaći propisi su usaglašeni sa prva tri navedena propisa u EU kao što se vidi na osnovu
uporednog prikaza datog u Tabeli 3.
Tabela 3: Uporedni prikaz zakonske regulative za granične vrednosti emisije NOx (mg/m3) u Republici
Srbiji i EU za „stara nova postrojenja“ za sagorevanje uglja u sprašenom stanju
Toplotna snaga (MW) Republika Srbija Evropska Unija
50 – 500 600 600
(1) (1)
> 500 500 / 200 500 / 200
(1)
Druga vrednost stupa na snagu 01.01.2016. godine
Međutim, kada su u pitanju najnoviji trendovi (Direktiva o industrijskim emisijama – integrisano
sprečavanje i kontrola zagađenja (Directive 2010/75/EC - Industrial emissions - integrated pollution
prevention and control), postoje razlike između nacionalne i evropske regulative (Tabela 4).

Tabela 4: Uporedni prikaz zakonske regulative za granične vrednosti emisije NOx (mg/m3) u Republici
Srbiji i EU (najnoviji propisi)
Toplotna snaga (MW) Republika Srbija Evropska Unija
50 – 500 600 -
50 – 100 450
100 – 300 - 200
>300 200
(1)
> 500 500 / 200 -
(1)
Druga vrednost stupa na snagu 01.01.2016. godine

S obzirom na preuzete obaveze i proces pridruživanja EU, potrebe preduzimanja odgovarajućih

mera za smanjenje emisije azotnih oksida u vazduh iz termoelektrana JP EPS izvršene su u skladu
sa zahtevima Direktive o industrijskim emisijama – integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja
(Directive 2010/75/EC - Industrial emissions - integrated pollution prevention and control).
Pri sagledavanju potrebe preduzimanja odgovarajućih mera za smanjenje emisije azotnih oksida
polazni materijal je bila „Moguća dinamika povlačenja kapaciteta EPS“ pripremljena krajem 2012.
godine i prikazana u Tabeli 5.
Na osnovu dinamike prikazane u Tabeli 5 može se zaključiti da JP EPS planira da u naredne četiri
godine stavi van pogona najstarije i najmanje objekte (TE Kolubara A1-A4). Posle njih, za
stavljanje van pogona, planirani su sledeći najmanji i najstariji objekti TE Kolubara A5, TENT A1 i
A2, TE Morava i TE Kostolac A1. Imajući u vidu da novi (strožiji) propisi o emisiji stupaju na
snagu od 01.01.2016. godine to znači da će ovi objekti imati radni vek od najmanje 5 godina u tim
uslovima. Olakšavajuća okolnost za ove objekte je da su relativno male snage (osim TENT A1 svi
blokovi su ispod 300 MW toplotne snage) tako da i posle stupanja na snagu novih propisa za njih
ostaje na snazi ista GVE (600 mg/m3).
Tabela 5: Moguća dinamika povlačenja kapaciteta EPS
Blokovi Planirani izlazak iz pogona
TENT A1 1.1.2021
TENT A2 1.1.2022
Kolubara A1 1.1.2018
Kolubara A2 1.1.2018
Kolubara A3 1.1.2019
Kolubara A4 van pogona
Kolubara A5 1.1.2020
Morava 1.1.2021
Kostolac A1 1.1.2021
Kostolac A2 1.1.2024

Analizom rezultata godišnjih merenja u periodu 2006.-2011. može se zaključiti da navedena

postrojenja (TE Kolubara A5, TENT A1 i A2, TE Morava i TE Kostolac A1) uglavnom (za
posmatrani period većinom su rezultati godišnjih merenja bili ispod GVE) zadovoljavaju ovaj
zahtev tako da za njih nije potrebno uvođenje mera za smanjenje emisije azotnih oksida.
Preostale termoelektrane koje su planirane za izlazak iz pogona su TENT A1 (01.01.2021.), TENT
A2 (01.01.2022.) i TE Kostolac A2 (01.01.2024.). Sva tri bloka su prema važećim propisima radila
uglavnom u granicama dozvoljene GVE, sa prosečnom vrednosti emisije NOx oko 400 mg/m3.
Ovaj podatak ukazuje da će posle stupanja na snagu novih propisa sva tri bloka prekoračiti novu
GVE. Znači da će za sve ove blokove, morati da se primene mere za smanjenje emisije azotnih
oksida.
Blokovi koji nastavljaju sa radom (TENT A3 do A6, B1 i B2 i TE Kostolac B1 i B2) se načelno
mogu podeliti u dve grupe: obrenovačke koji rade na lignit Kolubara i kostolačke koji rade na lignit
Kostolac. Usled razlike u sadržaju azota u gorivu kostolački blokovi su i prema važećim propisima
uglavnom prekoračivali postojeću GVE ili su bili na samoj granici, dok su obrenovački blokovi
uglavnom bili ispod GVE (TENT A3 do A6 i B1) ili na samoj granici i malo iznad nje (TENT B2).
U svakom slučaju, prosečne vrednosti izmerenih koncentracija NOx ukazuju da će za sve ove
blokove biti potrebna primena mera za smanjenje emisije NOx.
Na Slici 11 dat je pregled najmanjih, najvećih i srednjih vrednosti emisije NOx za svaki kotao u
navedenim blokovima za posmatrani period (2006.-2011.).
 800 Najmanja vrednost
Srednja vrednost
700 Najveća vrednost

600

500
NOx (mg/m3)

400

300

GVE od 01.01.2016.
200

100

0
TENT A2 TENT A3 TENT A4 TENT A5 TENT A6 TENT B1 TENT B2 TE Kostolac TE Kostolac TE Kostolac
A2 B1 B2

Slika 11: Vrednosti emisije NOx (mg/m3) iz kotlova za koje je potrebno primeniti mere za smanjenje

5. MOGUĆNOSTI SMANJENJA EMISIJE AZOTNIH OKSIDA U VAZDUH

U Studiji [7] su detaljno prikazane moguće mere za smanjenje emisije NOx u vazduh. Prema
podacima o efikasnosti primenjenih mera za smanjenje emisije azotnih oksida izloženih u ovoj
Studiji, kombinovanom primenom gorionika sa niskom emisijom NOx i višestepenim dovođenjem
vazduha može se ostvariti smanjenje od 35-70%. Imajući u vidu srednje vrednosti koncentracija
NOx na osnovu rezultata godišnjih merenja emisije (Slika 11) i smanjenje od 60% (realni slučaj)
može se zaključiti da bi svi blokovi TENT Obrenovac radili sa emisijom NOx ispod nove GVE. Pri
tome bi blokovi A1, A2, A6 i B2 bili veoma blizu GVE. Međutim, ukoliko se posmatraju najveće
izmerene vrednosti, pored ovih blokova i blokovi A4 i B1 bi premašili GVE. Ove činjenice treba
imati u vidu pri izboru opreme za smanjenje emisije NOx.
Primena istih mera u TE Kostolačke termoelektrane bi omogućila zadovoljenje nove GVE za
blokove A2 i B2, dok bi blok B1 bio malo (7 mg/m3) iznad GVE. Međutim, ukoliko se uzmu u
obzir najveće izmerene vrednosti, izabrane mere bi omogućile zadovoljenje GVE samo za blok A2.
Na osnovu izloženog može se zaključiti da je potrebna kombinovana primena gorionika sa niskom
emisijom NOx i višestepeno dovođenje vazduha u kotlovima svih navedenih blokova kako bi se
zadovoljila buduća GVE. Za one blokove kod kojih na osnovu srednjih vrednosti emisije i
usvojenog smanjenja od 60% nije moguće zadovoljiti novu GVE (praktično samo TE Kostolac B1),
pored ovih mera treba dodatno predvideti primenu finansijski najpovoljnijih sekundarnih mera
(Selektivna nekatalitička redukcija – SNKR).
U pomenutoj Studiji [7], kao i u Studiji za potrebe Energetske zajednice [8], obavljena je
ekonomska analiza predloženih mera. Smanjenje emisije azotnih oksida predstavlja trošak u
proizvodnji električne energije i koji u zavisnosti od iznosa može imati uticaja na cenu električne
energije. Povećanje cene električne energije neće biti posebno značajno za razmatranje
konkurentnosti proizvodnje, jer će smanjenje emisije azotnih oksida biti uvedeno na svim
termoelektranama EPS, a ove mere već postoje ili su planirane na većini termoelektrana u regionu
[8]. Raspoloživi podaci iz literature o investicionim i operativnim troškovima, ukazuju na značajne
razlike u vrednostima. Ove razlike su posledica kako različitih metodologija koje su korišćene
(različite vrste troškova koje su obuhvaćene), tako i različitih termolektrana za koje su troškovi
određivani (deo troškova zavisi i od specifičnosti termolektrane,...). Pregled ovih podataka je dat u
Tabeli 6.
Tabela 6: Prikaz troškova primene različitih metoda za smanjenje emisije azotnih oksida [9]
Stepen Dodatna
Metoda za Troškovi Troškovi Dostupnost
smanjenja potrošnja
smanjenje ugradnje eksploatacije rada
emisije NOx električne
emisije NOx
€/kWth €/kWth €/t % % energije
Optimizacija
1 1 20-30 100 nema
rada gorionika
Recirkulacija nije 15 (za čvrsta
2 100 nema
dimnih gasova poznato goriva)
Višestepeno
nije
dovođenje 5 40 100 nema
poznato
vazduha
Gorionici sa
nije
niskom 5 40 100 nema
poznato
emisijom NOx
1.300-
SKR 50-70 95 95 povećanje 0,6 %
1.500
SNKR 15-30 750-900 < 50 95 povećanje 0,2 %
Kombinovano
80-110 600 povećanje 0,2 %
SO2/NOx

Rezultati proračuna potrebnih ulaganja za termolektrane u sastavu EPS prikazani su u Tabeli 7 [7,
8].
Tabela 7: Ukupni troškovi primene različitih metoda za smanjenje emisije azotnih oksida po
blokovima termoelektrana JP EPS [7, 8]
Kombinacija - gorionici sa niskom Kombinacija - gorionici sa niskom
Termoelektrana emisijom NOx i višestepeno dovođenje emisijom NOx i višestepeno
vazduha (€) [8] dovođenje vazduha (€) [7]
TENT A1 4.000.000 4.410.000
TENT A2 4.000.000 4.410.000
TENT A3 5.700.000 6.405.000
TENT A4 6.600.000 6.468.000
TENT A5 6.600.000 6.478.500
TENT A6 6.600.000 6.478.500
TENT B1 13.600.000 13.104.000
TENT B2 13.600.000 13.104.000
TE Kostolac A2 4.200.000 4.410.000
TE Kostolac B1 9.800.000 7.318.500
TE Kostolac B2 9.100.000 7.318.500
Ukupno 83.800.000 79.905.000

Ukupni investicioni toškovi za uvođenje mera za smanjenje azotnih oksida na razmatranim

termolektranama iznosili bi oko 80.000.000 €. Pri razmatranju investicionih troškova moraju se
uzeti u obzir i drugi bitni faktori, a pre svega planirani izlazak iz pogona pojedinih blokova
termoelektrana, kao i predviđeni radni vek rada sistema za smanjenje emisije azotnih oksida. Ovi
parametri utiču na proračun faktora povraćaja kapitala. Za određivanje faktora povraćaja kapitala u
dostupnoj literaturi [10, 11] korišćena je kamatna stopa od 7% i radni vek postrojenja od 30 godina.
U našim uslovima, za proračun se može usvojiti kamatna stopa od 7 %, ali će vek rada postrojenja
biti kraći, što će uticati i na veće vrednosti faktora povraćaja kapitala i zavisiće od rada veka
postrojenja.
Prikazane troškove treba umanjiti za visinu godišnje naknade za emisije, koja za NO2 iznosi 4.000
dinara/t [12].

6. ZAKLJUČAK

Na osnovu obaveza koje je Republika Srbija preuzela u okviru procesa pristupanja EU i

usaglašavanja domaćih propisa sa propisima EU, JP EPS u bliskoj budućnosti mora da preduzme
odgovarajuće mere za smanjenje emisije azotnih oksida u vazduh iz kotlova njenih termoelektrana.
Prema rezultatima istraživanja u okviru Studije [6] predviđeno je sledeće:
1. Primena mera za smanjenje emisije azotnih oksida je neophodna za sve blokove
termoelektrana JP EPS toplotne snage veće od 500 MW koji ostaju u pogonu posle
01.01.2016. godine (TENT A1-A6, B1-2, TE Kostolac A2, B1-2).
 2. Tehnički opravdano i realno primenljivo rešenje za kotlove u svim ovim blokovima je
primena kombinovanih primarnih postupaka zasnovanih na gorionicima sa niskom emisijom
NOx i višestepenim dovođenjem vazduha.
3. Za blokove kod kojih su vrednosti emisije azotnih oksida za usvojeni stepen smanjenja
emisije od 60% bliske (+10%) novoj GVE (200 mg/m3) preporučuje se razmatranje primene
dodatnih (sekundarnih) mera za smanjenje emisije azotnih oksida i to SNKR postupka kao
finansijski najpovoljnijeg.

REFERENCE
[1] Gavrić M., Vlajčić A., Čeperković B.: Zelena knjiga Elektroprivrede Srbije, Elektroprivreda
Srbije, ISBN 987-7302-023-5, pp. 1-160, Beograd, 2009.
[2] Stojiljković, D., Obrazovanje azotnih oksida pri sagorevanju domaćih lignita u sprašenom
stanju, Doktorska teza, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1999.
[3] Zelkowski, J., Kohlecharakterisierung und Kohleverbrennung, VGB PowerTech., Essen,
2004.
[4] Soud, H., Fukasawa, K., Developments in NOx abatement and control, IEACR/89, IEA Coal
Research, London, 1996.
[5] Carpenter, A., Davidson, R., et. al., NOx emissions and control, IEA Clean Coal Centre,
London, UK, 2006.
[6] ***, Pojedinačna merenja emisija zagađujućih materija u vazduh, ukupno 57 izveštaja o
obavljenim merenjima na kotlovima različitih TE u okviru JP EPS u periodu 2006. – 2011.,
Rudarski institut Beograd – Zemun, Laboratorija za zaštitu životne sredine
[7] Stojiljković D., Jovović A., Jovanović V., Manić N., Radić D., Obradović M., Todorović D.,
STUDIJA PRAVCI OPTIMALNOG SMANJENJA EMISIJA AZOTNIH OKSIDA IZ
TERMOELEKTRANA I TOPLANA JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE, Univerzitet u
Beogradu, Mašinski fakultet, Beograd, 2012.
[8] South East European Consultants, Ltd., Study on the Need for Modernization of Large
Combustion Plants in the Energy Community, Project No: PS-339 – Final report, Vienna,
November 2013,
[9] Prof. Dr.-Ing. N. Orfanoudakis, Dr.-Ing. A. Vakalis, Dr.-Ing. K. Krallis, As. Prof. Dr.-Ing. A.
Hatziapostolou, Prof. Dr. -Ing. N. Vlachakis: EMISSION REDUCTION TECHNIQUES &
ECONOMICS IN COAL-FIRED POWER PLANTS, 2005.
[10] ***, Best Available Control Technology Analysis, Appendix B, Fly Energy Center - Sierra
Pacific Resources, Las Vegas, 2007.
[11] William H. Yelverton: Coal Utility Environmental Cost - CUECost Workbook Development
Documentation, Version 5.0, U.S. Environmental Protection Agency Office of Research and
Development Air Pollution Prevention and Control Division, EPA/600/R-09/131, 2009.
[12] ***, Uredba o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne
sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade, „Sl. glasnik RS", br.
113 od 20. decembra 2005, 6/07, 8/10, 102/10), Beograd, 2005.