Elaborat o Rezervama Opstine Stara Pazova - 2006

Елаборат о резервама подземних вода на подручју општине Стара Пазова 1
ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА СТАРА ПАЗОВА
ЕЛАБОРАТ О РЕЗЕРВАМА ПОДЗЕМНИХ ВОДА НА

ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА
Завод за водоснабдевање,
Одговорни обрађивач канализацију и заштиту вода
Директор
Зоран Раденковић,дипл.инж. Зоран Марјановић,дипл.инж.
Институт за водопривреду
"Јарослав Черни"
Директор
др Милан Димкић,дипл.инж.
ИНСТИТУТ ЗА ВОДОПРИВРЕДУ "ЈАРОСЛАВ ЧЕРНИ"

Београд 2006.године
Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА СТАРА ПАЗОВА

ИНСТИТУТ ЗА ВОДОПРИВРЕДУ "ЈАРОСЛАВ ЧЕРНИ"

Београд 2006.године

ЕЛАБОРАТ О РЕЗЕРВАМА ПОДЗЕМНИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ

ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА
Одговорни обрађивач
Зоран Раденковић,дипл.инж.геол.
Консултанти
Анђелко Соро,дипл.инж.грађ.
Проф. др Јован Јосиповић,дипл.инж.геол.
Проф. др Миленко Пушић,дипл.инж.геол.
Обрађивач
Весна Зубер,дипл.инж.геол.
Сарадници
Миле Глумац,техн.
Драган Мијаиловић,техн.
Љубица Ђуришић,техн.
Анкица Исаковић,дипл.инж.грађ.
Горан Јевтић,дипл.инж.геол.
Александар Анђелковић,техн.
Техничка помоћ у реализацији теренских радова
Стручне екипе ЈКП „Водовод и канализација“ Стара Пазова

ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА
ПОТВРДЕ О ИСПУЊАВАЊУ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ЕЛАБОРАТА О РЕЗЕРВАМА
МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА – ПОДЗЕМНИХ ВОДА ЗА:
• ПРАВНО ЛИЦЕ
• ОВЛАШЋЕНО ЛИЦЕ

ПОТВРДА
да Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ Београд као правно лице испуњава

све услове из члана 12. Закона о геолошким истраживањима "Службени гласник РС",
бр. 44/95 и 101/2005 и члана 3. Закона о утврђивању и разврставању резерви
минералних сировина и приказивању података геолошких истраживања "Сл. лист
СРЈ", бр. 12/1998. за израду елабората о резервама минералних сировина.
У Београду
30.06.2006.

Директор
Др Милан Димкић




ПОТВРДА
да Зоран Раденковић, дипломирани инжењер геологије, смер хидрогеологија,

запослен у Институту за водопривреду „Јарослав Черни“ Београд од 1993. године, као
овлашћено лице испуњава све услове из члана 12. и 13. Закона о геолошким
истраживањима "Службени гласник РС", бр. 44/95 и 101/2005 за израду елабората о
резервама минералних сировина.
У Београду
30.06.2006.

Директор
Др Милан Димкић





САДРЖАЈ
1. Увод ............................................................................................................................ 1
2. Општи подаци о истражном простору ..................................................................... 3
2.1. Географски положај истражног простора ...................................................................................... 3
2.2. Морфолошке, геолошке, хидрогеолошке и хидролошке карактеристике истражног

простора............................................................................................................................................ 4
2.3. Климатске прилике........................................................................................................................... 5
2.4. Саобраћајне везе............................................................................................................................. 7
2.5. Насељеност истражног простора ................................................................................................... 7
3. Преглед раније извршених истраживања са резултатима истраживања и

закључком о степену истражености терена............................................................ 9
3.1. Историјат истраживања са прегледом примењених метода истраживања и локацијама

истражних радова ............................................................................................................................ 9
3.2. Критички осврт на примењену методологију истраживања, достигнути степен

истражености и поузданост расположивих података о извршеним истраживањима............. 21
4. Геолошка грађа подручја налазишта подземних вода......................................... 23
5. Резултати хидрогеолошких истраживања............................................................. 31
5.1. Просторни положај и параметри водоносне средине ................................................................ 31
5.2. Издашност водоносне средине и рејонизација према степену издашности ........................... 39
5.3. Режим промене пијезометарских нивоа подземних вода.......................................................... 43
5.4. Квалитет подземних вода ............................................................................................................. 48
5.5. Експлоатационе могућности налазишта и појединих перспективних подручја ....................... 51
5.6. Хидрогеолошки и хидротехнички услови захватања подземних вода ..................................... 61
5.7. Услови заштите подземних вода.................................................................................................. 61

6. Подаци о истражним радовима – методе истраживања и опис истражних

радова ...................................................................................................................... 65
7. Прорачун резерви подземних вода - метод, поступак и приказ прорачунатих

резерви по категоријама......................................................................................... 73
7.1. Хидродинамички модел формирање, еталонирање и прорачуни ефеката експлоатације ... 79

7.1.1. Теоријска основа................................................................................................................ 80
7.1.1.1. Једначина струјања..................................................................................................... 80
7.1.1.2. Основни појмови методе коначних разлика ............................................................. 80
7.1.1.3. Гранични услови.......................................................................................................... 82
7.1.1.4. Еталонирање (калибрација) модела ......................................................................... 83
7.1.2. Математички модел палудинског водоносног пакета североисточног Срема ............ 84
7.1.3. Еталонирање и верификација математичког модела .................................................... 86
7.1.4. Прорачуни ефеката будуће експлоатације подземних вода......................................... 87
8. Технолошко-економска вредност лежишта подземних вода .............................. 93
ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................. 99

Списак прилога:
Прилог 1. - Ситуација са границом подручја истраживања општине Стара Пазова и положајем
изворишта и хидрогеолошких профила
Прилог 2. - Хидрогеолошки профили
Прилог 2.1. - Хидрогеолошки профил 1 – 1’
Прилог 3. - Документациони материјал
Прилог 3.1. - Табеле са подацима мереним у току тестирања бунара изворишта
Прилог 3.2. - Хидрограми и нивограми обраде теста бунара
Прилог 4. - Резултати анализа квалитета подземних вода
Прилог 5. - ситуације изворишта јавног водоснабдевања са предложеним границама
експлоатационог поља и подручја за резервацију простора изворишта

Списак слика:
Слика 1. - Географски положај ширег подручја истражног простора
Слика 2. - Географски положај истражног простора са границом подручја истраживања општине
Стара Пазова
Слика 3. - Средње месечне падавине на подручју Београда, период 1961.-1990.год.
Слика 4. - Средње месечно испаравање на подручју Београда, период 1961.-1990.год.
Слика 5. - Ситуација изворишта Старе Пазове
Слика 6. - Ситуација изворишта Нове Пазове
Слика 7. - Ситуација изворишта Нових Бановаца
Слика 8. - Ситуација изворишта Бановци Каблар
Слика 9. - Ситуација изворишта Сурдука
Слика 10. - Ситуација изворишта Белегиша
Слика 11. - Ситуација изворишта Голубинаца
Слика 12. - Ситуација изворишта Крњешеваца
Слика 13. - Ситуација изворишта Старих Бановаца
Слика 14. - Ситуација насеља Војка
Слика 15. - Геолошка карта истражног простора (ОГК лист Инђија и Београд)
Слика 16. - Геолошки профил (шире подручје истраживања) преузет са листа ОГК Инђија
Слика 17. - Легенда ОГК карте (чланови регистровани на ширем простору истраживања)
Слика 18. - Геолошки стуб ОГК лист Инђија (миоцен, плиоцен и квартар)
Слика 19. - Статички пијезометарски нивои на изворишту Старе Пазове - историјат
Слика 20. - Статички пијезометарски нивои издани на изворишту Нове Пазове, приказ историјата
Слика 21. - Статички пијезометарски нивои издани на изворишту Голубинаца, приказ историјата
Слика 22. - Производња у току 2004. и 2005.год. на извориштима насеља општине Стара Пазова
Слика 23. - Просечан протицај на извориштима насеља општине Стара Пазова у току 2004.-
2005.год.
Слика 24. - Положај ћелије i,j,k и суседних ћелија
Слика 25. - Почетни распоред коефицијента водопроводности код израде модела подземних вода
палудинског водоносног пакета, Т x10-3 м2/с (преузето из лит.39.)
Слика 26. - Распрострањење и гранични услови модела подземних вода палудинског водоносног
пакета
Слика 27. - Резултати прорачуна за временски пресек 1970.год., пре почетка интензивне
експлоатације анализиране издани

Слика 28. - Резултати прорачуна за временски пресек 2005.год.

Слика 29. - Распоред филтрационих карактеристика порозне средине
Слика 30. - Резултати прорачуна, прогноза за временски пресек 2010.год.

Списак табела:
Табела 1. - Координате преломних тачака границе подручја истраживања општине Стара Пазова
Табела 2. - Гладнош - средње месечне и годишње температуре ваздуха и висина падавина за
период 1948-1967 год.
Табела 3. - Број становника у насељима општине Старе Пазове према попису из 2002.године и
пописима из претходних деценија
Табела 4. - Водоносне средине и водоносни пакети из којих су захваћене подземне воде за јавно
водоснабдевање на подручју истражног простора
Табела 5. - Мерени протицаји и пијезометарски нивои у току опита 2005.год. на извориштима јавног
водоснабдевања у насељима општине Стара Пазова
Табела 6. - Подаци о генералном тренду снижења пијезометарских нивоа у изданима општине
Табела 7. - Процењени протицај бунара на изворишту Старе Пазове у току опита 2005.год.
Табела 8. - Процењени протицај бунара на изворишту Нове Пазове у току опита 2005.год.
Табела 9. - Процењени протицај бунара на изворишту Нових Бановаца у току опита 2005.год.
Табела 10. - Процењени протицај бунара на изворишту Бановци Каблар у току опита 2005.год.
Табела 11. - Процењени протицај бунара на изворишту Сурдука у току опита 2005.год.
Табела 12. - Процењени протицај бунара на изворишту Белегиша у току опита 2005.год.
Табела 13. - Процењени протицај бунара на изворишту Голубинаца у току опита 2005.год.
Табела 14. - Процењени протицај бунара на изворишту Крњешеваца у току опита 2005.год.
Табела 15. - Подаци о бунарима: каптирани слој, ниво и протицај, на извориштима која се користе за
јавно снабдевање водом насеља општине Стара Пазова
Табела 16. - Резултати обраде података добијених у току наменски реализованих опита на
извориштима за јавно снабдевање водом општине Стара Пазова
Табела 17. - Утврђене билансне резерве Б и Ц1 категорије лежишта подземних вода у насељима
општине Стара Пазова која имају изворишта за јавно водоснабдевање и банбилансне
Ц2 категорије за Војку и Старе Бановце
Табела 18. - Подаци пројекције за 2010.год. средње годишњих потреба (л/с) за водом за насеља
општине Инђија
Табела 19. - Процењена инвестициона вредност изграђених објеката на постојећим извориштима за
јавно водоснабдевање насеља општине Стара Пазова
Табела 20. - Процењена инвестициона вредност изградње предложених објеката на постојећим
извориштима за јавно водоснабдевање насеља општине Стара Пазова

1. Увод
У циљу утврђивања, евидентирања и прикупљања података о резервама подземних вода и о
билансу тих резерви територије општине Стара Пазова (слика 1. и прилог 1) са постојећих
изворишта, Инвеститор ЈКП „Водовод и канализација“ Стара Пазова је ангажовала Институт за
водопривреду „Јарослав Черни“ да на основу расположиве документације о изведеним
истраживањима, мерења и праћења рада изворишта, уради класификацију и категоризацију резерви
подземних вода.
Данас се снабдевање водом становништва и индустрије општине Стара Пазова обавља превасходно
на рачун захватања подземних вода из водоносних средина квартара и палудина. Захватање вода
се обавља цевастим бушеним бунарима дубине 60 до 130 м. Вода се користи за пиће директно, без
икаквог додатног пречишћавања, само уз дезинфекцију хлорисањем. Насеља Стара Пазова, Нова
Пазова, Нови Бановци, Бановци Каблар, Сурдук, Белегиш, Голубинци, Крњешевци и Стари Бановци
(прилог 1.) имају изграђене јавне водоводне системе (изворишта и дистрибутивни системи). Јавно
комунално предузеће ″Водовод и канализација″ Стара Пазова је надлежно за одржавање наведених
јавних водоводних система, изузев Старих Бановаца за које је надлежна месна заједница. У насељу
Војка (прилог 1.) снабдевање водом је индивидуално. За већину насеља карактеристично је да су
количине воде које се захватају недовољне и да квалитет није у складу са ″Правилником о
хигијенској исправности воде за пиће″.
Елаборат о резервама питких подземних вода на подручју општине Стара Пазова (слика 1. и прилог
1.), односно локалитетима на којима се налазе изворишта јавног водоснабдевања насеља, урађен је
у складу са „Законом о утврђивању и разврставању резерви минералних сировина и приказивању
података геолошких истраживања“ објављеним у Сл.листу СРЈ бр. 12 од 6 марта 1998. године.
Елаборат садржи текстуални део, графичку документацију и документациони материјал.
(1) Текстуални део елабората садржи податке о: лежишту, историјату геолошких истраживања и
испитивања, геолошким и хидрогеолошким карактеристикама ширег подручја лежишта, изграђености
водозахватних објеката на извориштима, режиму експлоатације, квалитету питких подземних вода и
прорачунатим резервама, технолошко-економској вредности лежишта са приказом резерви пo
категоријама и класама.
(2) Графичка документација елабората садржи: географске карте са уцртаним границама ширег
истражног подручја, границама истражног, односно експлоатационог поља, геолошку карту,
регионални геолошки профил лежишта и хидрогеолошке профиле лежишта и експлоатационих поља.
(3) Документациони материјал елабората садржи резултате извршених наменских теренских
истраживања (опите црпења) и лабораторијских испитивања квалитета подземних вода спроведених
у току 2005. године.

Слика 1. - Географски положај ширег подручја истражног простора

2. Општи подаци о истражном простору
2.1. Географски положај истражног простора
Истражни простор обухвата административно подручје општине Стара Пазова, односно локалитете
на којима се налазе насеља и њихова изворишта. Општина Стара Пазова налази се на десној обали
Дунава, удаљена двадесетак километара северозападно од Београда.
Насеља општине Стара Пазова налазе се у равничарском делу у подножју Фрушке Горе, са њене
југо-источне стране (насеља: Стара Пазова, Нова Пазова, Голубинци, Крњешевци и Војка) и уз Дунав
(насеља: Сурдук, Белегиш, Стари Бановци, Бановци Каблар и Нови Бановци) (слика 2.).
На северу, општина Стара Пазова се граничи са општином Инђија. Источну границу представља
река Дунав, а на западу и југу се граничи са општинама Рума и Пећинци и градом Београдом.
Граница подручја истраживања (општина Стара Пазова) приказана је на слици 2. и прилогу 1., а
координате преломних тачака границе подручја дате су у табели 1.
Слика 2. - Географски положај истражног простора са границом подручја истраживања општине


Табела 1. - Координате преломних тачака границе подручја

истраживања општине Стара Пазова
Ознака преломне
тачке границе
Y координата X координата
подручја
истраживања
А 7 443 850 4 997 350
Б 7 438 550 4 988 850
В 7 430 500 4 985 100
Г 7 425 600 4 985 250
Д 7 423 100 4 982 150
Ђ 7 431 100 4 970 650
Е 7 444 940 4 977 500
Ж 7 433 400 4 982 050
З 7 448 150 4 984 700
И 7 449 650 4 988 350
2.2. Морфолошке, геолошке, хидрогеолошке и хидролошке карактеристике

истражног простора
Истражно подручје представља јужни део Панонске потолине, и то зараван у подножју Фрушке Горе.
Фрушка Гора представља хорстовску структуру, односно планински венац који се маркантно издиже
у равни Панонског басена. Падине Фрушке Горе на површини чине лесни седименти, лесне заравни
са типичним одсецима, избраздане бројним потоцима и јаругама дуж којих су формирани водотоци.
Коте терена на овом делу подручја су углавном преко 115-120 мнм.
У подножју Фрушке Горе, источно и југоисточно од линије Инђија - Нови Карловци, истражно подручје
углавном представља благо заталасан терен са котама терена од 75 до 90 мнм, са
карактеристичним узвишењима у приобаљу Дунава, око кота 90-110 мнм.
На ширем простору утврђени су седименти палеозоика, мезозоика и кенозоика.
Седименти палеозојске старости чине базу млађим творевинама на већем простору у тектонској
депресији Срема. На површини терена откривени су на Фрушкој Гори где имају значајно
распрострањење. Велико пространство у централном подручју Фрушке Горе заузимају и метаморфне
стене палеозојске старости - серпентинити, који су на површини терена откривени и на малом
подручју код Старог Сланкамена (чине подину неогену) и у кориту Дунава низводно од Бешке.
Седименти мезозојске старости на површини терена откривени су на подручју Фрушке Горе и у
приобаљу Дунава код Крчедина и Старог Сланкамена. Представљени су тријаским (средњи тријас
Т2), јурским (горњејурским Ј3) и кредним (горњекредним К2) творевинама.
Ове стене дакле леже преко кристаласте серије палеозоика, а преко њих су исталожени седименти
миоцена.

Терцијар почиње седиментима миоцена изнад којег су исталожени плиоценски седименти и најзад
седименти квартара.
Миоцен је развијен у језерским слатководним и маринским фацијама. Седименти доњег миоцена
откривени су на површини на Фрушкој Гори и у приобаљу Дунава између Крчедина и Старог
Сланкамена. Средњи миоцен откривен је на површини на северним и јужним падинама источног
дела Фрушке Горе и у приобаљу Дунава код Старог Сланкамена. Горњи миоцен обухвата знатно
мање пространство. Седименти сармата откривени су на површини на источним падинама источног
дела Фрушке Горе и у приобаљу Дунава код Крчедина и између Крчедина и Старог Сланкамена.
Панон је утврђен на површини на Фрушкој Гори.
Плиоценски седименти су представљени понтским (Pl1) и доње, средње и горње палудинским
слојевима (Pl2-3), који су развијени на широком пространству (прилог 2.) и углавном су прекривени са
квартарним седиментима. Често се налазе на мањим дубинама, до 40-60 м, а на јужним и источним
падинама источног дела Фрушке Горе утврђени су (Pl12) на површини терена у долинама потока који
се сливају низ падине.
На геолошком профилу ОГК лист Инђија није одређена граница између средњег (Pl2) и горњег
плиоцена (Pl3), већ се они приказују као једна геолошка формација (Pl2-3). На површини доње и
средње палудински седименти откривени су у приобаљу Дунава узводно од Чортановаца и код
Бешке и на Фрушкој Гори.
Дискордантно преко горњег понта или преко палудина, леже квартарни седименти (прилог 2.):
пролувијално-делувијални седименти „сремске“ серије и барски и копнени лес северно од линије
Голубинци-Стара Пазова-Стари Бановци и песковито-шљунковити седименти еоплеистоцена,
„варошке“ терасе и млађих плеистоценско-холоценских тераса Дунава и Саве јужно од наведене
линије.
Сложену тектонику Фрушке горе карактеришу бројне фазе набирања и раседања. Од посебног
значаја су бројни раседи који имају велики значај у остваривању хидрауличке везе између издани
формираних у оквиру појединих водоносних средина. Раседи одвајају масив Фрушке Горе од
потонулих структура у јужном и источном делу терена, дуж којих је извршено спуштање, основно
горје (старо панонско копно) и формирање Сремске потолине, односно Савског рова.
На истражном простору, до дубине од око 300 м, истражним бушењем је регистровано више
водоносних средина у којима су формиране издани које се данас користе за водоснабдевање.
Хроностратиграфски се оне могу груписати у три водоносна пакета: водоносне средине квартара,
палудина и понта. Водоносни пакети су регионалног простирања и детаљније су описани у наредним
поглављима.
На истражном подручју доминантан водоток је Дунав. У делу подручја где су на површини лесни
седименти у периодима падавина јављају се повремени водотоци, када се вода процеђује кроз
лесне седименте и на контакту са слабо водопропусним седиментима појављује у виду већег броја
извора. У равничарском делу подручја изграђени су дренажни канали који одводе вишак вода у
Дунав и Саву: Голубиначки канал, Бегеј, Велики Бегеј, Новопазовачки канал и др.
2.3. Климатске прилике
Простору истраживања најближа станица државне мреже метеоролошких станица је Београд. На

сликама 3. и 4. су приказане вредности карактеристичне за метеоролошку станицу Београд, за
период 1961-1990.година. Дате су средње месечне и годишње вредности падавина и испаравања.
Упоредо у табели 2. дате су средње месечне и годишње температуре ваздуха и висина падавина
регистроване на локалној станици Гладнош, за период 1948-1967.година. Гладнош се налази на

падини Фрушке Горе.
SREDNJE MESEČNE PADAVINE NA PODRUČJU BEOGRADA

PERIOD 1961.-1990.god.
100.0
srednje godišnja vrednost padavina 680,5 mm
87.1
90.0
80.0
71.2
70.0
70.0
57.9 58.5
mm vodenog stuba
60.0 54.0
49.0 52.0
50.6
46.3
50.0 43.5
40.3
40.0
30.0
20.0
10.0
0.0
Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar
meseci
Слика 3. - Средње месечне падавине на подручју Београда, период 1961.-1990.год.
SREDNJE MESEČNO ISPARAVANJE NA PODRUČJU BEOGRADA

PERIOD 1961.-1990.god.
100.0
srednje godišnja vrednost isparavanja 648,8 mm
90.0 85.8
84.0
80.4
80.0 74.7
70.0 66.9
65.1
mm vodenog stuba
60.0
50.3
46.3
50.0
40.0
31.4
25.7
30.0
17.7 20.6
20.0
10.0
0.0
Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar
meseci
Слика 4. - Средње месечно испаравање на подручју Београда, период 1961.-1990.год.

Табела 2. - Гладнош - средње месечне и годишње температуре ваздуха и висина падавина за период
1948-1967 год.
Станица \ Месец јан. феб. март апр. мај јун јул авг. сеп. окт. нов. дец. год
Температура (°C) 0.8 0.9 5.0 11.4 16.1 19.7 21.6 21.6 17.8 12.2 6.1 1.6 11.1
Падавине (мм) 43 42 41 53 74 82 58 44 34 36 61 65 637
Подручје се одликује континенталном климом, са израженим свим годишњим добима. Лета су топла
и доста сува, зиме хладне са падавинама у виду снега, пролећа и јесени умерено топла и са већом
количином падавина у односу на лета и зиме.
Температура: Средња годишња температура ваздуха је око +11 °C (+11.1 °C Гладнош). Просечна
температура у зимском периоду је око +2 °C, док је јануар месец са најнижом температуром (0.4 °C).
Најтоплији период је јун-август са температуром око +21 °C. Амплитуде годишњих колебања
температуре су око 60 °C.
Падавине: Средња годишња сума падавина за вишегодишњи период је око 700 мм (637 мм
Гладнош), при чему су највеће количине падавина у јуну, мају и јулу, а најмање у октобру, фебруару,
марту и јануару (слика 3.). Највеће испаравање је у јулу и августу, а најмање у јануару, децембру и
фебруару. Средња годишња величина испаравања је око 650 мм (слика 4.).
2.4. Саобраћајне везе
Општину Стара Пазова карактерише интензиван друмски и железнички саобраћај. Кроз централни
део општине пролазе магистрални и ауто-пут Београд-Нови Сад-Суботица. Магистрални пут и ауто-
пут повезују Стару Пазову, Нову Пазову, Нове Бановце и остала насеља са Инђијом, Београдом и
Новим Садом. Сва насеља општине повезана су путевима нижег реда.
Железничка пруга Београд - Шид пролази кроз Стару и Нову Пазову, која се у Инђији рачва и један
крак води ка Новом Саду.
2.5. Насељеност истражног простора.
На простору општине Старе Пазова живи око 70.000 становника. У самом насељу Стара Пазова по
резултатима пописа 2002.год. живи око 20.000 становника. Број становника у осталим насељима дат
је у табели 3. Евидентан је значајан прираст становништва у последњих тридесетак година.
Доминантна активност становништва је бављење пољопривредом, мада је у насељима Стара и
Нова Пазова последњих година све више присутан развој мањих и средњих предузећа која се баве
услугама и индустријском производњом.

Табела 3. - Број становника у насељима општине Старе Пазове према попису из

2002.године и пописима из претходних деценија
Насеља / број становника

1971. god. 1981. god. 1991. god. 2002. god.
по попису из
Стара Пазова општина 43477 52566 57291 70241

Градска насеља 13776 16217 17110 19385
остала насеља 29701 36349 40181 50856
Стара Пазова 13776 16217 17110 19385
Нова Пазова 10658 15488 16016 18958
Нови Бановци 1842 4077 6354 9796
Сурдук 1467 1332 1253 1622
Белегиш 2440 2430 2605 3220
Голубинци 4741 4510 4497 5223
Крњешевци 801 776 781 1038
Стари Бановци 2829 3393 4033 5784
Војка 4923 4343 4642 5215

3. Преглед раније извршених истраживања са резултатима

истраживања и закључком о степену истражености терена
Формирању изворишта јавног водоснабдевања која су данас у функцији претходила су наменска

истраживања. Наменска истраживања су започета крајем 70-тих и почетком 80-тих година прошлог
века, када су и грађени јавни системи за снабдевање водом становништва. Истраживања су
углавном обухватала извођење истражних бушотина у зони потенцијалног изворишта, картирање
набушеног материјала, геофизичка каротажна мерења, извођење истражно-експлоатационих бунара,
опитна црпења и испитивање квалитета подземних вода. Потом су бунари укључивани у систем за
јавно снабдевање водом насеља. Преглед истраживања, закључак о степену истражености и списак
литературе и фондовских података даје се у наставку.
На основу увида у расположиву документацију ЈКП „Водовод и канализација“ Стара Пазова о
изведеним истраживањима на овом подручју, може се закључити да је веома мали фонд сачуваних
докумената. Обзиром на мали фонд докумената историјат истраживања и преглед примењених
метода истраживања је презентиран у релативно скромном обиму.
У наредном поглављу историјат истраживања је приказан по насељима.
3.1. Историјат истраживања са прегледом примењених метода истраживања и

локацијама истражних радова
Насеље Стара Пазова
У Старој Пазови истраживања се рађена још раних 50-тих година када су бушени бунари до дубине
око 200-300 м. Ови бунари су били са самоизливом који је престао 80-тих година. Бунари су
коришћени као јавне чесме. Подаци нису сачувани.
60-тих година бунари су бушени до дубине око 100 м у склопу 10-так мини водовода који су
обслуживали више домаћинстава. Документација о овим истраживањима није била расположива
обрађивачима.
Истраживања на локацији данашњег изворишта у Старој Пазови (слика 5) спроведена су 1981.
године. Прва фаза истраживања је обухватила бушење 3 истражне структурно-пијезометарске
бушотине и 10 истражно-експлоатационих бунара, са каротажним мерењима, опитима црпења и
испитивањима квалитета подземних вода. Структурно-пијезометарске бушотине су дубине до око 85
м, (пречник конструкције пијезометра φ 2”) са филтером постављеним у водоносној средини у
интервалу дубина 61-84 м.
У другој фази истраживања бушени су истражно-експлоатациони бунари до дубине 90 и 130 м.
Бушењу сваког од бунара претходила је израда структурне бушотине пречника φ 190 мм и каротажно
испитивање у циљу детекције водоносне средине. Потом су бушотине прошириване пречником φ 450
мм (до дубине 61 м, односно 91 м) и пречником φ 290 мм (до дубине 86-89 м, односно 124-130 м).
Зацевљење је рађено пречником φ 323 мм, а упуштени филтери су пречника φ 219 мм. Перфорирани
део филтера је дужине око 19 м код плићих бунара (са непарном ознаком) и око 26 м код дубљих
бунара (са парном ознаком). Водоносне средине су у интервалу дубина 61-86 м и 91-120 м. Статички
пијезометарски ниво је измерен на дубини 1-2 м од површине терена. Хидрогеолошки извештај o
извршеним радовима на изради цевастих бунара на изворишту у Старој Пазови, "Југофунд",
Београд, јун 1981. год.

Слика 5. - Ситуација изворишта Старе Пазове

Касније 2004.год. изведен је нови бунар Б-9 у непосредној близини старог бунара Б-9. Пре израде
бунара рађена је истражна бушотина до дубине 85 м. Урађена су геофизичка каротажна мерења и
детектоване водоносне средине у интервалу дубина 43-50 м, 62-68 м и 71-80 м. Бушотина је
проширена φ 450 мм и уграђена бунарска конструкција φ 323 мм са упуштеним филтером φ 225 мм
(ПВЦ цеви). Перфорирани део филтера је у интервалу дубина 62-68 м и 71-80 м. Урађен је степ тест
са 3 снижења на основу кога су одређене филтрационе карактеристике водоносне средине, а
анализиран је и квалитет воде. Статички пијезометарски ниво је измерен на дубини 8,0 м од
површине терена. Извештај о изради експлоатационог бунара Б-9/2003 на изворишту у Старој
Пазови, "Геоефект", Београд, септембар 2004. године.
Насеље Нова Пазова
Наменска истраживања за формирање изворишта за јавно водоснабдевање у Новој Пазови (слика 6)

започела су крајем 70-тих година. Документација и подаци о спроведеним истраживањима су
углавном у мањем обиму сачувани.
код аеродрома
код беопетрола
Слика 6. - Ситуација изворишта Нове Пазове

Првобитна истраживања била су усмерена на локалитет данашњег „старог“ изворишта код

аеродрома. Прва расположива документација је из 1979. године о изради истражно-експлоатационог
бунара Б-4. Истражном бушотином регистровани су водоносни пескови су у интервалу дубина 40-42
м, 42-47,5 м, 51-54,5 м, 58,5-59,5 м и 60-63 м. Бушење бунара је изведено пречником φ 820 мм, а
уграђена је бунарска конструкција φ 323 мм до дубине 63 м. Филтерски део је у интервалу дубине 40-
63 м. Статички ниво је измерен 5 м испод површине терена. Урађен је опит црпења са једним
снижењем и испитан квалитет подземне воде. Извештај о геолошко-техничким карактеристикама
истражно-експлоатационог бунара ББ-2а на изворишту водовода у Новој Пазови, Р.О. Нафта-гас,
ООУР "Хидросонда", Нови Сад, 1979.год.
На локалитету „старог“ изворишта у периоду од краја 70-тих до данас изведено је укупно 10-так
бунара, међутим сачувана је документација само још за бунаре Б-2 и Б-3.
Истраживање које је за крајњи резултат имало израду два експлоатациона бунара Б-2 и Б-3
изведено је 1985.год. Истраживање је обухватило бушење структурних бушотина на локацији бунара
Б-2 и Б-3. Бушење је изведено пречником φ 190 мм до дубине 151 м, односно 67 м. Код бушотине Б-2
урађена су геофизичка каротажна испитивања. Регистроване су песковите водоносне средине у
интервалу дубина 40,0-47,2 м, 50,4-54,2 м, 57,0-60,8 м, 60,8-65,0 м (глиновити песак), 86,0-88,0 м,
111,8-116,2 м, 118,4-122,0 м, 124,4-128,8 м и 130,4-132,4 м. Бушење бунара Б-2 и Б-3 је изведено
пречником φ 440 мм до дубине 40 м и 42 м, односно мањим (не постоји податак) до коначне дубине 63,7
м и 65,8 м. Бунари су са упуштеним филтером. Уграђена је бунарска конструкција φ 323 мм до
дубине 40 м и 42 м. Филтерски део констукције бунара је пречника φ 219 мм. Укупна дужина
упуштеног филтера је 29,3 м и 28,9 м, од чега је перфорирани део 22,3 м и 22,4 м. Код оба бунара је
урађен опит црпења са три снижења и испитан квалитет воде. Регистрован је статички ниво код
бунара Б-2 на дубини 4,8 м од површине терена и код Б-3 на дубини 6,0 м. Хидрогеолошки извештај
о изради два експлоатациона бунара φ 323/219 мм на изворишту водовода у Новој Пазови,
Југофунд, Београд,1985.год.
Деведесетих година истраживања су усмерена и на локалитет изворишта (код Беопетрола) са леве
стране пута Београд-Нови Сад, на изласку из насеља Нова Пазова према Старој Пазови.
И на овом локалитету изворишта „Беопетрол“ у периоду од почетка 90-тих до данас изведено је
укупно 6 бунара, међутим сачувана је документација само о изведеним геофизичким каротажним
испитивањима. Зна се само да су углавном захваћене подземне воде из дубљих водоносних
средина (80-125 м).
1991.год. изведено је бушење структурне бушотине пречником φ 190 мм до дубине 134 м. Локација је
са леве стране пута Београд-Нови Сад. Урађен је геофизички каротаж (методе сопствени електрични
потенцијал, специфични електрични отпор и природна радиоактивност). Издвојене су водоносне
средине у интервалу дубина 36,6-45,6 м, 49,2-52,7 м, 55,9-61,0 м, 78,2-84,1 м и 113,7-120,1 м.
Извештај о геофизичком каротажу бушотине Б-1 у Новој Пазови, Геофизички институт, Београд,
1991.год.
Према интерним подацима бунар Б-10 је изведен пречником φ 445 мм, до дубине 130 м. Бунар је са
упуштеним филтером. Пречник конструкције је φ 323 мм (пуна цев) и φ 219 мм (филтер).
Водопријемни део филтера је уграђен у интервалу дубина 64,4-94,0 м. Бунар Б-11 је изведен
пречником φ 445 мм, до дубине 131 м. Бунар је са упуштеним филтером. Пречник конструкције
бунара је φ 323 мм (пуна цев) и φ 219 мм (филтер). Водопријемни део филтера је у интервалу дубина
94,15-103,75 м и 114,95-124,55 м.

2002.год. изведено је бушење структурне бушотине на локацији бунара Б-13 до дубине око 120 м.
Локација је са леве стране пута Београд-Нови Сад, Урађен је геофизички каротаж (методе сопствени
електрични потенцијал, специфични електрични отпор и природна радиоактивност). Издвојене су
песковите водоносне средине у интервалу дубина 33,1-49,6 м, 54,2-57,7 м, 64,0-69,3 м, 72,4-76,6 м,
79,8-85,4 м, 87,4-92,1 м и 95,2-98,6 м. Каротажом су регистроване и водоносне средине слабијих
карактеристика (доста заглињени пескови) у интервалу дубина 49,6-54,2 м, 69,3-72,4 м, 76,6-79,8 м и
85,4-87,4 м. Елаборат о геофизичком каротажу бушотине Б-13/01/2002 у Новој Пазови, НИС
Нафтагас Развој и истраживање Геофизички институт, Београд, децембар 2002.год.
2003.год. изведено је бушење структурне бушотине на локацији бунара Б-14 до дубине око 120 м.
Локација је са леве стране пута Београд-Нови Сад, Урађен је геофизички каротаж (методе сопствени
електрични потенцијал, специфични електрични отпор и природна радиоактивност). Издвојене су
песковите водоносне средине у интервалу дубина 34,0-49,6 м, 54,4-60,7 м, 68,0-71,2 м, 74,0-79,6 м,
83,1-97,0 м, 97,0-102,6 м и 108,0-109,6 м. Каротажом су регистроване и водоносне средине слабијих
карактеристика (доста заглињени пескови) у интервалу дубина 71,2-74,0 м и 79,6-83,1 м. Елаборат о
геофизичком каротажу бушотине Б-14/01/2003 у Новој Пазови, НИС Нафтагас Развој и истраживање
Геофизички институт, Београд, мај 2003.год.
Насеље Нови Бановци
Расположиви подаци о истраживањима на локацији изворишта водовода у Новим Бановцима (слика

7) су веома скромни. Постоје информације о бушењу истражне бушотине φ 190 мм дубине 114 м, за
коју се не зна тачна ознака и где је лоцирана. Изведена су каротажна испитивања (специфични
електрични потенцијал, специфични електрични отпор, природна радиоактивност-гама каротаж), а
потом је бушотина проширена и уграђена бунарска конструкције дубине 113,54 м. Регистроване су
песковите водоносне средине (мање или више заглињене) у интервалу дубина 7,0-20,0 м, 40-59,7 м,
76,7-93,6 м и 104,2-114,0 м. Водоносне средине повољнијих филтрационих карактеристика су у
интервалу дубина 45,8-59,7 м, 76,7-90,3 м и 104,2-114,0 м. На овим дубинама је постављен
водопријемни део филтера бунара. Регистровани статички ниво је био на дубини 19,2 м. Бунар је
тестиран ерлифтом и узет узорак воде за анализу квалитета. Хидрогеолошки извештај о изради
једног цевастог бунара φ 323/250 мм на изворишту водовода у Новим Бановцима, Југофунд, РЈ
Управа градње, Београд-Нови Сад, март 1984.год.
1989.год. рађена су истраживања на подручју десне обале Дунава између Батајнице, Нове Пазове и
Бановаца. У току истраживања изведене су две пијезометарске бушотине лоциране у близини десне
обале Дунава (на високом платоу, кота терена 101,47 мнм, односно 106,98 мнм), а на растојању од
око 2 км, односно 4 км од насеља Нови Бановци. На бушотини ИБ-1 претежно песковити водоносни
хоризонт је регистрован на дубини од око 50-70 м (песковити седименти од 53-58 м и 63-68,5 м,
филтер од 63-68 м), а на бушотини ИБ-2 на дубини од око 40-65 м (песковити седименти од 41-53 м и
64-66 м, филтер од 41-53 м) испод површине терена. Рађени су краткотрајни опити црпења из
пијезометара са протоком до 2 л/с. Такође урађен је и каротаж. Регистровани статички нивои су на
дубинама 28,45 м и 33,46 м. Испитан је квалитет подземних вода. Резултати студијских истраживања
у зони Нови Бановци - Батајница за потребе водоснабдевања североисточног Срема, “Ј.Черни”,
Београд, 1989.год.
Бушење истражне бушотине (ИБ-1) φ 190 мм дубине 185 м на локацији изворишта водовода у Новим
Бановцима (периферија насеља у делу ближе аутопуту). Изведена су каротажна испитивања
(специфични електрични потенцијал, специфични електрични отпор, природна радиоактивност-гама
каротаж). Регистровани су водоносни пескови на дубинама 35,6-43,4 м (заглињени), 50,0-56,5 м, 60,0-

66,0 м, 80,0-85,0 м, 101,0-104,2 м, 106,0-112,0 м и 121,8-124,0 м. Пескови на дубинама преко 80 м су

заглињени. Бушотина је проширена и уграђена бунарска конструкција. Каптиране су водоносне
средине у интервалу дубина 50,0-56,5 м, 60,0-66,0 м и 80,0-85,0 м. Регистрован је статички ниво на
дубини 25,0 м. Спроведен је тест црпења и урађена анализа квалитета воде. Хидрогеолошки
извештај о изради бунара у Новим Бановцима, “Геопанон”, Београд, октобар 1991.год.
Слика 7. - Ситуација изворишта Нових Бановаца

Насеље Бановци Каблар
Истраживања која су спроведена за формирање изворишта на локалитету насеља Бановци Каблар

(слика 8) документована су кроз елаборат о изради истражно-експлоатационог бунара Б-2
(1995.год.). Изведена је истражна бушотина пречника φ 140 мм до дубине 102 м. Затим су извршена
каротажна испитивања и регистроване песковите водоносне средине у интервалу дубина 16,5-21,2
м, 26,2-29,7 м, 32,0-36,3 м, 39,3-57,5 м, 79,0-82,6 м, 86,8-93,5 м и 95,2-97,3 м. Обзиром да су пескови
доста заглињени као перспективне издвојене су водоносне средине са мало глиновитих фракција у
интервалу дубина 47,4-57,5 м, 79,0-82,6 м и 86,8-93,5 м. Бунаром је захваћена издан из водоносне
средине у интервалу дубина 47,4-57,5 м. По изради бунара спроведен је опит црпења и испитан
квалитет подземних вода. Статички ниво је регистрован на дубини око 18 м од површине терена.
Извештај о хидрогеолошко техничким карактеристикама бунара Б-3/95 лоцираног на изворишту
водовода у насељу Дунав у Новим Бановцима, "Хидросонда", Нови Сад, децембар 1995.год.
Слика 8. - Ситуација изворишта Бановци Каблар
За овај локалитет се зна да су данас у функцији два цеваста бушена бунара у близини резервара и
црпне станице. Ово насеље и његово извориште се са хидрогеолошког аспекта може посматрати као
једниствен локалитет са Новим Бановцима.
Насеље Сурдук
У насељу Сурдук (слика 9) 1995.год. урађен је истражно-експлоатациони бунар ИЕБ-1. Урађена је

прво истражна бушотина и геофизички каротаж. Издвојене су песковите водоносне средине у

интервалу дубина 12,2-22,0 м, 57,2-74,4 м и 89,2-95,0 м. Бунаром су каптиране наведене две дубље
водоносне средине. Урађен је кратак тест бунара и анализа квалитета воде. Регистровани статички
ниво је на дубини 30,5 м. Елаборат о хидрогеолошким истраживањима у циљу водоснабдевања
Сурдука, П.П."Доградња-промет", Београд, март 1995.год.
Слика 9. - Ситуација изворишта Сурдука
2001.год. урађен је истражно-експлоатациони бунар ИЕБ-2. Урађена је прво истражна бушотина и

геофизички каротаж. Издвојене су песковите водоносне средине у интервалу дубина 58,0-73,0 м и
90,0-94,0 м. Бунаром су каптиране обе водоносне средине. Урађен је тест бунара и анализа
квалитета воде. Регистровани статички ниво је на дубини 29,1 м. Извештај-Елаборат о изведеним
радовима за потребе водоснабдевања Сурдука (израда истражно-експлоатационог бунара ИЕБ-5),
П.П."Доградња-промет", Београд, новембар 2001.год.

Насеље Белегиш
Према подацима анкете прва истраживања спроведена су 1968.год. у центру села Белегиш (слика
10) изградњом истражно-експлоатационог бунара који је 1969.год. укључен у јавни систем за
водоснабдевање. У периоду до 1983.год. избушена су још два бунара који данас више нису у
функцији. Касније 1983. и 1993.год. у насељу је изведено још бунара који су служили као истражни за
сагледавање хидрогеолошких услова на подручју, а затим и као експлоатациони када су прикључени
на систем јавног водоснабдевања. Нажалост документација о овим истраживањима није била на
располагању.
Слика 10. - Ситуација изворишта Белегиша
Насеље Голубинци
За насеље Голубинци (слика 11) зна се да су прва истраживања у циљу утврђивања геолошког
склопа терена рађена још пре 70-тих година од стране Нафтагаса. Урађене се две дубоке бушотине
дубине око 900-1000 м (Гб-1 и Гб-1а). На основу ових истраживања дата је интерпретација о
стратиграфским границама (лит.28.).
Слика 11. - Ситуација изворишта Голубинаца
Документација која би указала на врсту и обим истраживања на овом локалитету за потребе

водоснабдевања је скромног обима.
1972.год. је изграђен бунар у насељу, дубине око 86 м. Водоносна средина регистрована је у
интервалу дубина 66,0-75,5 м. Песковити део је од 66-71 м, а шљунковити део од 71,0-75,5 м.
Уграђена је бунарска цев φ 320 мм до дубине 71,6 м са упуштеним филтером φ 220 мм дужине 10,2
м, од чега је водопријемни део дужине 6,3 м (у нивоу шљунка). Регистровани статички ниво је на
дубини око 6,5 м од површине терена. Изведен је опит црпења са једним снижењем. Хидрогеолошки
извештај за експлоатациону бушотину за воду φ 320 мм у Голубинцима, „Инсталатер“, Сремска
Митровица, април 1972.год.
Према расположивим информацијама у насељу су изграђена још четири бушена цеваста бунара у

центру насеља (1979. и 1988.год.), који служе за јавно водоснабдевање. Истраживања су обухватила
бушење структурних бушотина, геофизичка каротажна испитивања, опите црпења и анализе
квалитета воде. Најдубља истражна бушотина је изведена до дубине 121 м. Регистроване су
водоносне средине (пескови и шљункови) у интервалу дубина 65-118 м. Пречник бушења бунара је
углавном φ 445 мм. Бунари су са упуштеним филтером. Пречник експлоатационе колоне је φ 323 мм,
а филтера φ 219 мм. Бунари захватају подземну воду из водоносних средина-пакета палудина са
дубине 65 до 85 м и 101-118 м. Регистровани статички нивои су на дубини 5-9,5 м испод површине
терена.
Насеље Крњешевци
Према расположивим информацијама у насељу (слика 12) је изграђен бушени цевасти бунар, који
служи за јавно водоснабдевање. Подаци о истраживању нису били на располагању обрађивачима.
Слика 12. - Ситуација изворишта Крњешеваца

Према литолошком профилу истражна бушотина је изведена до дубине 95 м. Регистровано је више

водоносних средина, представљене песковима, у интервалу дубина 67-95 м. Бунари захватају
подземну воду из водоносних средина-пакета квартара 67-71,5 м и 74-76 м и палудина 85-95 м.
Регистровани статички ниво је на дубини 2,5 м испод површине терена.
Насеље Стари Бановци
Насеље Стари Бановци није у систему изворишта јавног водоснабдеваља за која је надлежно ЈКП
„Водовод и канализација“ Стара Пазова, тако да документација која би указала на врсту и обим
истраживања на овој локацији није била расположива од стране Инвеститора.
Слика 13. - Ситуација изворишта Старих Бановаца

Према расположивим информацијама са терена зна се да је у насељу (слика 13) изграђено десетак
бушених цевастих бунара, изграђених у периоду до средине 60-тих година до данас, који служе за
јавно водоснабдевање. Већина бунара је дубине 70-100 м и захватају подземну воду из водоносних
средина-пакета квартара и палудина са дубине 46-68 м.
Насеље Војка
За насеље Војка (слика 14) зна се да су прва истраживања у циљу утврђивања геолошког склопа
терена рађена још пре 70-тих година од стране Нафтагаса (лит.28.). Урађена је дубока бушотина,
дубине око 1100 м (Вој-1).
Слика 14. - Ситуација насеља Војка
О наменским истраживањима за водоснабдевање на локалитету Војке није се располагало

документацијом која би указала на врсту и обим истраживања на овој локацији. Према
информацијама са терена у насељу има изграђен велики број бушених цевастих бунара у приватном
власништву, који служе за водоснабдевање индивидуалних домаћинстава. Већина бунара је дубине
70 до 130 м, односно захватају подземну воду из водоносних средина-пакета палудина.
3.2. Критички осврт на примењену методологију истраживања, достигнути

степен истражености и поузданост расположивих података о извршеним
истраживањима
У претходном периоду хидрогеолошки радови вршени су углавном у фазама које су претходиле

формирању изворишта, односно изградњи појединачних водозахватних бунара. Покривеност
подручја истражним радовима није уједначена и скоро искључиво је везана за локалитете који данас

представљају изворишта. Свакако да је један од важних разлога усмерености истраживања на уске

локалитете висока цена коштања истражних радова, обзиром да су дубине на којима се јављају
водоносне средине и издани погодне за захватање углавном од 40 м до 130 м.
На основу ових радова добијени су подаци о:
¾ литолошкој грађи терена на микролокацији (језгровање и каротажна мерења),
¾ филтрационим карактеристикама седимената водоносне средине на основу обраде података
опита црпења, и
¾ квалитету издани.
Ови подаци често нису адекватног квалитета, а самим тим и њихова поузданост није
задовољавајућа. Разлог је што су поједини извођачи мање обраћали пажњу на квалитет у односу на
квантитет радова.
Посебан проблем за геолошку и хидрогеолошку интерпретацију ових података представља то што ни
код једне бушотине нису рађене макропалеонтолошке, микропалеонтолошке и биостратиграфске
анализе, седиментолошка и др. испитивања, у циљу одређивања старости седимената, што је
предуслов њиховог повезивања у геолошке и хидрогеолошке целине.
Приликом истраживања, слабије водопропусни седименти: глине, алеврити и њихови варијетети,
такође нису испитивани, тако да нема поузданих података о њиховим механичким и филтрационим
карактеристикама.
На ширем простору истраживања, изузев података на самим извориштима, нема никаквих
осматрања осцилација пијезометарских нивоа у издани. За ово нема разложног оправдања, обзиром
да је између осталог и Закон о водама предвидео да се, осим података о пијезометарским нивоима и
квалитету плићих-фреатских издани, које по одређеном програму прати РХМЗ, прате и
пијезометарски нивои и квалитет дубљих издани, што никада није заживело у пракси.
Последње две године су на извориштима, која су у надлежности ЈКП „Водовод и канализација“ Стара
Пазова, уграђени електромагнетни мерачи протока, који бележе податак о протицају на сваких 15
минута. Динамика очитавања података - измерених протицаја, појединачних бунара или групе
бунара, је једном месечно.
Мерење пијезометарских нивоа није тако учестало као мерење протицаја и обавља се наменски при
уградњи и провери пумпних агрегата.
Праћење квалитета подземних вода, издани, је редовно у смислу контроле квалитета збирне воде
која се са изворишта пласира у дистрибутивну мрежу насеља, односно до потрошача. Контрола се
ради по Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, основним анализама по параметрима
дефинисаним за „А“ обим. Једном годишње испитује се квалитет подземних вода из свих бунара по
параметрима дефинисаним за „Б“ обим (периодична анализа) по наведеном Правилнику.
Треба напоменути да су обрађивачи имали значајних проблема у повезивању информација и
података који су приказани у елаборатима са објектима на терену. У већини елабората бунари имају
ознаку која није усаглашена са данашњом ознаком.
У елаборатима углавном није дат детаљан опис локације истражно-експлоатационог бунара
(бушотине), односно његова приближна координата и карта са положајем, тако да је за неке бунаре
познато само да се налазе у зони изворишта.

4. Геолошка грађа подручја налазишта подземних вода
На истражном простору утврђени су седименти палеозоика, мезозоика и кенозоика (слика 15, 16., 17
и 18).
А
А’
Слика 15. - Геолошка карта истражног простора (ОГК лист Инђија и Београд)

Нови Карловци
Крчедин Инђија
А А’
Слика 16. - Геолошки профил (шире подручје истраживања) преузет са листа ОГК Инђија
Седименти палеозојске старости чине базу млађим творевинама на већем простору у тектонској
депресији Срема. На површини терена откривени су на Фрушкој Гори где имају значајно
распрострањење. Представљени су кристаластим шкриљцима, зеленим шкриљцима, диоритским
зеленим шкриљцима, филитима, аргилошистима и кварцитима. Велико пространство у централном
подручју Фрушке Горе заузимају и метаморфне стене палеозојске старости - серпентинити, који су на
површини терена откривени и на малом подручју код Старог Сланкамена (чине подину неогену) и у
кориту Дунава низводно од Бешке. Дубоком бушотином на локалитету Војке (бушотина Вој-1)
кристаласта серија је утврђена на дубини 1058-1073 м, а серпентинити су регистровани на дубини
1336-1377 м (П.Јанковић-С.Станковић, 1971.год., лит.28.).
Седименти мезозојске старости на подручју Срема представљени су тријаским, јурским
(горњејурским Ј3) и кредним (горњекредним К2) творевинама. На површини терена откривени су на
подручју Фрушке Горе и у приобаљу Дунава код Крчедина и Старог Сланкамена. У подини
седимената кенозоика седименти мезозоика утврђени су дубоким бушотинама на локацији Војке
(бушотина Вој-1, на дубини 1037-1058 м) и Голубинаца (бушотина Гб-1а, средњетријаски кречњаци
на дубини 940-995 м, П.Јанковић-С.Станковић, 1971.год., лит.28.).
Тријас (средњи тријас Т2) је представљен пешчарима и масивним кречњацима. Јура (горња јура Ј3) је
представљена лапоровитим кречњацима, пешчарима и глинцима. Креда (горња креда К2) је
представљена грубозрним и ситнозрним пешчарима, конгломератима, глинцима, лапорцима и
лапоровитим спрудним кречњацима.
Ове стене дакле леже преко кристаласте серије палеозоика, а преко њих су исталожени седименти
миоцена.
Терцијар почиње седиментима доњег миоцена, а на испитиваном подручју су заступљени и средњи и
горњи миоцен. Миоцен је развијен у језерским слатководним и маринским фацијама.
Седименти доњег миоцена (I медитерански седименти М1 - аквитански кат М11) леже дискордантно
преко седимената описаних старијих геолошких формација. Представљен је конгломератима,
бречама, ситнозрним пешчарима, глинама и лапорцима, укупне дебљине оквирно 30 до 200 м.
Бушотином на локалитету Војке (Вој-1) утврђене су песковите и шљунковите глине доњег миоцена на
дубини 1010-1037 м. Откривени су на површини на Фрушкој Гори и у приобаљу Дунава између
Крчедина и Старог Сланкамена.
Слика 17. - Легенда ОГК карте (чланови регистровани на ширем простору истраживања)

Слика 18. - Геолошки стуб ОГК лист Инђија (миоцен, плиоцен и квартар)

Средњи миоцен (II медитерански седименти М2) - тортон (М22) представљен је пешчарима,
лапоровитим пешчарима, лапорима, лапорцима, песковима, спрудним литотамнијским кречњацима,
укупне дебљине оквирно 30 до 150 м. Бушотином на локалитету Војке (Вој-1) утврђени су тортонски
седименти на дубини 960-1010 м исталожени преко језерског доњег миоцена, односно на локалитету
Голубинаца (Гб-1а) преко мезозојских седимената на дубини 940 м. Откривени су на површини на
северним и јужним падинама источног дела Фрушке Горе који гравитира истражном подручју и у
приобаљу Дунава код Старог Сланкамена.
Горњи миоцен (М3) - сармат (М31) и панон (М32) обухватају знатно мање пространство. Сармат је
представљен конгломератима, пешчарима, лапорима и лапорцима, кречњацима, шљунковима,
песковима и глинама, укупне дебљине оквирно 20 до 80 м. Бушотином на локалитету Војке (Вој-1)
седименти сармата утврђени су на дубини 943-960 м. На локалитету Голубинаца на дубини 865 м
(Гб-1), односно 890 м (Гб-1а), утврђени су седименти који нису јасно детерминисани да ли припадају
тортону или сармату. Преко њих су исталожени седименти панона. Седименти сармата откривени су
на површини на источним падинама источног дела Фрушке Горе која гравитира истражном подручју и
у приобаљу Дунава код Крчедина и између Крчедина и Старог Сланкамена.
Панон је представљен лапорима, лапорцима, песковима и пешчарима. Бушотином на локалитету
Војке (Вој-1) седименти панона утврђени су на дубини 869-943 м, а на локалитету Голубинаца (Гб-1а)
на дубини 840-890 м. Утврђен је на површини на Фрушкој Гори.
Са аспекта овог Елабората о резервама и сагледавања могућности снабдевања питком водом
становништва и индустрије општине Стара Пазова, седименти палеозоика, мезозоика и миоцена
немају значај, те неће бити детаљније анализирани.
На истражном простору, са аспекта сагледавања могућности обезбеђења снабдевања водом
насеља, најинтересантнији су седименти плиоцена и старијег квартара, тачније палудина и
најстаријег плеистоцена, у оквиру којих су утврђене водоносне средине из којих се и данас захватају
подземне воде за снабдевање насеља.
Плиоценски седименти су представљени понтским (Pl1) и доње, средње и горње палудинским
слојевима (Pl2-3), који су развијени на широком пространству (прилог 2.) и углавном су прекривени са
квартарним седиментима (слика 16. и 18.). Често се налазе на мањим дубинама, до 40-60 м, а на
јужним и источним падинама источног дела Фрушке Горе утврђени су (Pl12) на површини терена у
долинама потока који се сливају низ падине.
Доњи плиоцен (понтски кат Pl1, доњи и горњи понт) литолошки је представљен: песковима и
песковитим глинама, лапорима, лапорцима и лапоровитим глинама, пешчарима и појавама угља.
Генерално дебљина ових наслага је велика. Бушотином на локалитету Војке (Вој-1) седименти понта
утврђени су на дубини 274-869 м. Прелаз између доњег и горњег понта није јасно детерминисан и
налази се у интервалу дубина 495-577 м. Бушотинама на локалитету Голубинаца (Гб-1 и Гб-1а)
седименти понта утврђени су на дубини 319-840 м. Прелаз између доњег и горњег понта није јасно
детерминисан и налази се у интервалу дубина 510-590 м. На површини седименти понта откривени
су на источним и јужним падинама источног дела Фрушке Горе и у приобаљу Дунава код
Чортановаца, Бешке и Старог Сланкамена (портаферски поткат Pl12).
На геолошком профилу ОГК лист Инђија (слика 16.) није одређена граница између средњег (Pl2) и
горњег плиоцена (Pl3), већ се они приказују као једна геолошка формација (Pl2-3). На површини доње
и средње палудински седименти откривени су у приобаљу Дунава узводно од Чортановаца и код
Бешке и на Фрушкој Гори. Треба поменути да је на локалитету Војке (бушотина Вој-1) граница између
седимената понта и палудина претпостављена на дубини 274 м, а на локалитету Голубинци
(бушотине Гб-1 и Гб-1а) на дубини 319 м.
Доње палудински слојеви Pl2 представљени су слатководним језерским седиментима: разнобојним

глинама и песковитим глинама често са карбонатним конкрецијама, ситнозрним до крупнозрним
кварцним песковима и појавом мрке угљевите глине и угља.
Средње палудински слојеви Pl31 литолошки су представљени песковима, песковитим алевритима,
алевритским песковима и ређе песковитим глинама.
Горње палудински слојеви Pl32 су представљени ситнозрним до крупнозрним песковима знатне
дебљине (слојеви дебљине и преко 30 м), подређено шљунковитим песковима и песковитим
шљунковима, а затим алевритским песковима са прослојцима алевритских глина, угљевитим
глинама прослојцима угља.
С обзиром да су се неогени седименти таложили у приобалном подручју, материјал за стварање
ових творевина давали су Цер и Фрушка Гора, који су у то време егзистирали као копно (острва).
Сагласно томе литолошке промене имају извесну правилност, удаљавањем од обале крупнозрније
шљунковито-песковите творевине прелазе у ситнозрније фракције. На истражном подручју
карактеристичне су веома интензивне и брзе промене састава понтских и палудинских седимената,
како у хоризонталном, тако и у вертикалном смислу, што изузетно отежава праћење и корелацију
ових творевина, повезивање слојева и претпостављање хидрауличке везе издани формираних у
овим водоносним срединама.
Дискордантно преко горњег понта или преко палудина, леже квартарни седименти (прилог 2.):
пролувијално-делувијални седименти „сремске“ серије и барски и копнени лес северно од линије
Голубинци - Стара Пазова - Стари Бановци и песковито-шљунковити седименти еоплеистоцена,
„варошке“ терасе и млађих плеистоценско-холоценских тераса Дунава и Саве јужно од наведене
линије.
Граница између најмлађих палудинских седимената и седимената најстаријег квартара на јужном
делу истражног подручја није јасно утврђена. Прелаз је постепен и често се ради о сличним
шљунковито-песковитим наслагама које могу припадати и палудину и најстаријем плеистоцену.
Са аспекта овог Елабората значајно је истаћи лесне седименте, који на делу ширег подручја (од
истражног) прекривају седименте плиоцена. Порозност лесних седимената је значајна 35-40 %.
Лесне седименате карактеришу слаба филтрациона својства у хоризонталном правцу и добра у
вертикалном правцу (коефицијент филтрације реда величине К=10-6-10-5 m/s). На површини терена
на контакту лесних седимената са слабоводопропусним глиновитим седиментима честа је појава
великог броја извора мале издашности.
Сложену тектонику Фрушке Горе карактеришу бројне фазе набирања и раседања. Од посебног
значаја су бројни раседи који имају велики значај у остваривању хидрауличке везе између издани
формираних у оквиру појединих водоносних средина. Раседи одвајају масив Фрушке Горе од
потонулих структура у јужном и источном делу терена, дуж којих је извршено спуштање, основно
горје (старо панонско копно) и формирање Сремске потолине, односно Савског рова.
На истражном подручју доминантан водоток је Дунав. У делу подручја где су на површини лесни
седименти у периодима падавина јављају се повремени водотоци, када се вода процеђује кроз
лесне седименте и на контакту са слабо водопропусним седиментима појављује у виду већег броја
извора. У равничарском делу подручја изграђени су дренажни канали који одводе вишак вода у
Дунав и Саву: Голубиначки канал, Бегеј, Велики Бегеј, Новопазовачки канал и др.

Геолошка грађа налазишта подземних вода на локалитету изворишта Старе Пазове
На изворишту Старе Пазове, према стубовима истражних бушотина изведених до дубине око 130 м,
понт је регистрован на дубини преко 120 м. Кота подине седимената понта је -40 мнм. Доњи палудин
је констатован на дубини од 120 до 62 м (коте су од -40 до 18 мнм). Средњи и горњи палудин
констатован је на дубини од 62 до 52 м (коте од 18 до 28 мнм). Дубина до које су исталожени
квартарни седименати је 52 м (кота 28 мнм) (прилог 2.).
На локалитету изворишта Стара Пазова прву водоносну средину, у којој је формирана плића издан,
чине песковити седименти међузрнске (интергрануларне) порозности, палудински слојеви, у
интервалу дубина 62-83 м (прилог 2.). Другу водоносну средину, у којој је формирана дубља издан,
чине такође песковити седименти - палудински слојеви у интервалу дубина 92-120 м. Песковите
серије су често са мање или више финозрних прашинасто-глиновитих фракција.
Геолошка грађа налазишта подземних вода на локалитету изворишта Нове Пазове
На изворишту Нове Пазове, према стубовима истражних бушотина изведених до дубине око 150 м,
доњи палудин је регистрован на дубини већој од 86 м (кота -5 мнм). У интервалу дубине од 86 м до
65 м су исталожени седименти средњег и горњег палудина (коте -5 мнм до 16 мнм). До дубине 65 м
исталожени су седименти квартара.
Песковити водоносни седименти из којих се данас бунарима захватају издани на изворишту су у
интервалу дубина око 86-88 м и 112-122 м, представљају седименте доњег палудина, и 40-65 м,
представљају седименте квартара.
Геолошка грађа налазишта подземних вода на локалитету изворишта Нових Бановаца
На изворишту Нових Бановаца, према стубовима истражних бушотина изведених до дубине око 170
м, доњи палудин је регистрован на дубини већој од 101 м (кота -9 мнм). У интервалу дубине од 101 м
до 85 м су исталожени седименти средњег и горњег палудина (коте -9 мнм до 7 мнм). До дубине 85 м
су исталожени седименти квартара.
интервалу дубина око 106-112 м, представљају седименте доњег палудина, и 50-66 м и 80-85 м,
представљају седименте квартара.
Геолошка грађа налазишта подземних вода на локалитету изворишта Сурдук
На изворишту Сурдука, према стубовима истражних бушотина изведених до дубине око 100 м доњи
палудин је констатован на дубини већој од 62 м (кота 41 мнм). Средњи и горњи палудин констатован
је на дубини од око 62 до 50 м (коте од 41 до 53 мнм). Дубина до које су исталожени квартарни
седименати је 50 м (кота 53 мнм) (прилог 2.).
интервалу дубина око 62-77 м, и представљају седименте квартара.
Геолошка грађа налазишта подземних вода на локалитету изворишта Белегиша
На изворишту Белегиша, према стубовима истражних бушотина изведених до око 110 м,

констатовани је доњи палудин на дубини преко 60 м (кота 37 мнм). Изнад су исталожени седименти
средњег и горњег палудина у интервалу дубине од 60 до 30 м (коте 37 до 67 мнм). Изнад су
исталожени седименти квартара до дубине 30 м (коте 67 мнм) (прилог 2.).
интервалу дубина око 69-81 м и 93-97 м, и представљају седименте доњег палудина.
Геолошка грађа налазишта подземних вода на локалитету изворишта Голубинаца
На изворишту Голубинаца, према стубовима истражних бушотина изведених до око 120 м,

констатовани су седименти доњег палудина на дубини преко 66 м (кота 23 мнм). Изнад су
исталожени седименти средњег и горњег палудина у интервалу дубине од 66 до 46 м (коте 23 до 43
мнм). Изнад су исталожени седименти квартара до дубине 46 м (коте 43 мнм) (прилог 2.).
интервалу дубина око 69-85 м и 101-118 м, и представљају седименте доњег палудина.
Геолошка грађа налазишта подземних вода на локалитету изворишта Крњешеваца
На изворишту Крњешеваца, према стубовима истражних бушотина изведених до око 95 м,

констатовани су седименти доњег палудина на дубини преко 85 м (кота -10 мнм). Изнад су
исталожени седименти средњег и горњег палудина у интервалу дубине од 76 до 85 м (коте -1 до -10
мнм). Изнад су исталожени седименти квартара до дубине 76 м (кота -1 мнм) (прилог 2.).
интервалу дубина око 85-95 м, представљају седименте доњег палудина, и 67-76 м, представљају
седименте квартара.
Геолошка грађа налазишта подземних вода на локалитету изворишта Старих Бановаца
На изворишту Старих Бановаца, према стубовима истражних бушотина изведених до око 75 м,

констатовани су седименти доњег палудина на дубини преко 65 м (кота 19 мнм). Изнад су
исталожени седименти средњег и горњег палудина у интервалу дубине од 61 до 65 м (коте 23 до 19
мнм). Изнад су исталожени седименти квартара до дубине 61 м (кота 23 мнм) (прилог 2.).
интервалу дубина око 65-68 м, представљају седименте доњег палудин, и 48-61 м, представљају
седименте квартара.
Геолошка грађа налазишта подземних вода на локалитету изворишта Војке
На изворишту Војке, према стубовима истражних бушотина изведених до око 270 м, констатовани су
седименти доњег палудина на дубини преко 79 м (кота -1 мнм). Изнад су исталожени седименти
средњег и горњег палудина у интервалу дубине од 73 до 79 м (коте 5 до -1 мнм). Изнад су
исталожени седименти квартара до дубине 73 м (кота 5 мнм) (прилог 2.).
Индивидуалним бунарима се захватају издани у интервалу дубина 80-130 м.

5. Резултати хидрогеолошких истраживања
На основу података хидрогеолошких истраживања спроведених на ширем подручју истраживања у

овом поглављу су дате генералне карактеристике и опис водоносних средина констатованих у
хроностратиграфским јединицама квартара, палудина и горњег понта.
Обзиром да се за јавно водоснабдевање насеља општине Стара Пазова захватају подземне воде из
водоносних средина пакета квартара и палудина, ове водоносне средине су детаљније анализиране
за свако извориште.
5.1. Просторни положај и параметри водоносне средине
Хидрогеолошке карактеристике истражног простора као уосталом и сваког другог терена,

предодређене су његовим опште геолошким (литостратиграфским, тектонским и геоморфолошким)
карактеристикама. Шире подручје истражног простора, како је приказано у поглављу 4, до дубина
релевантних за захватање подземних вода изграђују плиоценске (горње понтске и палудинске) и
квартарне наслаге.
Водоносне средине у овим хроностратиграфским јединицама у којима су формиране акумулације
подземних вода - издани су:
• водоносне средине квартара
(i) северно од линије Голубинци - Стара Пазова - Стари Бановци
- сочива и прослојци пескова и претежно глиновитих шљункова "сремске" серије, и
- копнени лес сремске лесне заравни;
(ii) јужно од линије Голубинци-Стара Пазова - Стари Бановци
- полицикличне речне (речно-језерске) песковито-шљунковите наслаге еоплеистоцена и доњег
плеистоцена;
- ситнозрни и средњезрни пескови, подређено крупнозрни и шљунковити, речно-барске фазе
старијег и средњег плеистоцена;
- ситнозрни, средњезрни и шљунковити пескови речних тераса плеистоцена ("варошке" и
млађе терасе), и
- пескови, подређено шљунковити пескови, алувијалних равни (инундационих површи и
најмлађе, прве речне терасе) холоцена;
• водоносне средине плиоцена
(i) водоносне средине палудина
- пескови различите гранулације, претежно ситнозрни у смењивању са полупропусним и
практично водонепропусним алевритима, алевритским и угљевитим глинама са сочивима и
прослојцима угља, и
(ii) водоносне средине горњег понта
- ситнозрни до крупнозрни пескови, шљунковити пескови, локално песковити шљункови у
смењивању са алевритским песковима, песковитим алевритима, алевритским глинама и
глинама.
У наведеним водосносним срединама формиране су акумулације подземних вода различитих

хидродинамичких одлика и различитог значаја за јавно водоснабдевање. У водоносним срединама
квартара формиране су следеће издани:
• у лесу сремске лесне заравни и
• у водоносним срединама "сремске" серије.
Издани формиране у лесу

Просторни положај и филтрационе карактеристике леса
Лес на ширем подручју истражног простора (слика 15.) изграђује горњи део терена изнад апсолутне
висине око 100 мнм и простире се до терена апсолутне висине око 400 мнм. У подини леса су
седименти "сремске" серије или старије пренеогене и неогене стенске масе (на јужном ободу Фрушке
горе). Подина леса је нагнута према југу и југоистоку и са апсолутних висина око 100-125 мнм у
подручју Инђије спушта се на апсолутну висину око 80 мнм у подручју Старе Пазове.
Дебљина леса у приобаљу Дунава је око 20 м са 3-4 "погребене земље" дебљине 0,3-1,5 м, а у
подручју северно од Старе Пазове дебљина леса је 20-30 м са 3-5 фосилних земаља.
Филтрационе одлике леса карактерише изразита анизотропност - знатно већа водопропусност у
вертикалном (коефицијенти филтрације реда К=1x10-5 м/с) него у хоризонталном смеру
(коефицијенти филтрације реда К=5x10-6 м/с). "Погребене земље" имају ниже вредности
водопропусности реда К=1x10-7 м/с.
Издани у водоносним срединама "сремске" серије

Просторни положај и филтрационе одлике водоносних средина
Пролувијално-делувијални седименти "сремске" серије су најстарије стенске масе квартара.

Изграђују терен између леса у повлати и плиоценских или старијих творевина у подини. У
литолошком смислу сложени пролувијално-делувијални конус изграђују хетерогени претежно
глиновити шљункови, песковити алеврити и алевритске глине. Песковито-шљунковити седименти
представљају водоносне средине неправилних облика и димензија - сочива и прослојци у
алевритско-глиновитом матриксу.
Водоносне средине се налазе на различитим дубинама и апсолутним висинама. У северном делу
истражног простора (шире подручје Гладноша) "сремска" серија је на дубини од око 3-10 м, тј. на
апсолутној висини око 195-187,6 мнм и према југоистоку дубина до повлате и подине спушта се на
8,8-44,7 м, односно на апсолутну висину око 124 мнм до око 88 мнм. Даље према југу подина
"сремске" серије спушта се на дубину око 40 м, тј. на апсолутну висину око 50 мнм (у ширем подручју
Голубинаца). Тачније дефинисање просторног положаја водоносних средина у овој серији практично
није могуће. Дебљина "сремске" серије на овом подручју је од неколико метара до око 80 м. У зони
Голубинци-Стара Пазова-Стари Бановци "сремска" серија је у контакту са песковито-шљунковитим
наслагама еоплеистоцена и старијег плеистоцена што представља границу северног и јужног Срема
у хидрогеолошком смислу.
Филтрационе одлике водоносних средина су у широким границама с обзиром да су шљункови и
пескови у "сремској" серији са мањим или знатним садржајем глиновите фракције. Коефицијенти
филтрације по процени (испитивања нису вршена) су од К=5x10-6 м/с до К=5x10-4 м/с.
Издан у основној водоносној средини

Просторни положај и филтрационе одлике водоносне средине
Јужно од поменуте линије Голубинци-Стара Пазова-Стари Бановци на подручју алувијалне равни
Саве и Дунава и "варошке" терасе, песковито-шљунковите наслаге квартара без обзира на сочива и
прослојке алевритских пескова, алеврита и алевритских глина представљају основну водоносну
средину у којој је формирана хидраулички јединствена основна издан.
Подина основне водоносне средине налази се на дубини од око 62-65 м на подручју Стара Пазова-
Нова Пазова, тј. на апсолутној висини око 17 мнм. Јужно и југоисточно подина се спушта на дубину
око 60 м, односно на апсолутну висину око 20 мнм у подручју Пећинаца, а у подручју Крњешевци-
Шимановци подина водоносне средине је на дубини 76-80 м, тј. на апсолутној висини -1,0 мнм
(Крњешевци) до -4 мнм (Шимановци). У непосредном приобаљу Саве подина је на дубини 70 м, на
апсолутној висини око 9 мнм (у подручју Обрежа) и диже се на дубину око 30 м, тј. на апсолутну
висину 44 мнм у подручју Купинова.
Полупропусну повлату представљају алевритски пескови, алеврити и алевритске и барске глине
локално са сочивима и прослојцима тресета. Дебљина повлате је од 2-7 м, местимично око 10 м, а
на ободу "варошке" терасе делом покривене материјалом преталоженог леса и до 20 м.
Дебљина водоносне средине је од око 25-75 м.
Филтрационе одлике водоносне средине су неуједначене и налазе се у границама од К=5x10-5 м/с
(пескови млађег квартара - холоцена) до К=2,5x10-3 м/с (шљункови еоплеистоцена).
Коефицијенти водопроводности су од Т=1x10-3 м2/с до Т=30x10-3 м2/с.
Специфична еластична издашност је од ε = 1x10-3 до ε = 2x10-2.
Филтрационе одлике повлатног полупропусног слоја су од К=1x10-8 м/с до К=1x10-6 м/с. Просечна
вредност коефицијента филтрације је К=1x10-7 м/с.
Издани у водоносним срединама плиоцена

Просторни положај и филтрационе одлике водоносних средина
У границама истражног простора водоносне средине, као и што је наведено, се налазе у две
хроностратиграфске јединице:
• у наслагама палудина и
• у наслагама горњег понта.
Према расположивим подацима и положају водоносних средина из којих су захваћене подземне воде
за јавно водоснабдевање, граница палудина и горњег понта је на дубини од око 77 м, тј. на
апсолутној висини око 121 мнм у подручју Гладноша. Источно и јужно од овог подручја дубина до
границе палудин-горњи понт се повећава и у подручју Бешке је на дубини 181 м (-66 мнм), у подручју
Крчедина 168 м (-51 мнм), Нових Карловаца 193 м (-90 мнм), Инђије 161 м (-62 мнм), Старе Пазове
120 м (-40 мнм), Нове Пазове 112 м (-31 мнм), а у подручју Пећинаца та граница је спуштена на
дубину 196 м, односно на апсолутну висину -115 мнм (прилог 2.).
Водоносне средине горњег понта из којих се захватају подземне воде за водоснабдевање налазе се
на дубини од 193 м, тј. апсолутне висине -94 мнм у подручју Инђије. До исте апсолутне висине су
дубине захватања подземних вода у подручју Новог Сланкамена (дубина 218 м).
На дубинама преко 250 м захваћене су подземне воде у подручју Крчедина - дубина 252 м апсолутна
висина -135 мнм, Нових Карловаца - дубина 254 м, апсолутна висина -151 мнм, Бешке - дубина 272 м
и 279 м, апсолутна висина -157 мнм и -164 мнм (прилог 2.).
Повлата водоносних средина палудина налази се у Бешкој на дубини око 28 м, тј. на апсолутној
висини око 87 мнм, а у подручју Нових Карловаца на дубини око 52 м, односно на апсолутној висини
око 51 мнм. Приближно на истој апсолутној висини је повлата водоносне средине палудина и на
подручју Инђије, 53 мнм, односно на дубини око 46 м. У подручју Старе Пазове повлата водоносне
средине палудина је на дубини око 62 м, односно на апсолутној висини око 17 мнм, а у подручју Нове
Пазове на дубини око 85 м, односно на апсолутној висини око -6 мнм.
Дебљина палудинских наслага је од око 54 м у подручју Гладноша, до око 290 м у подручју
Голубинаца.
Просторни положај и геометрија водоносних средина и у једној, и у другој хроностратиграфској
јединици изузетно су сложени. Бочно и вертикално се смењују водоносне средине различитог
гранулометријског састава, па према томе и различите водопропусности. Водоносне средине су
подвојене полупропусним и практично непропусним алевритима, алевритским глинама и чистим
глинама дебљине од неколико сантиметара до више десетина метара и преко 100 м. Полупропусним
и практично непропусним седиментима веће дебљине (преко 20 м) формирана су два до три
водоносна пакета са два до пет појединачних водоносних средина међусобно одвојених алеврито-
глиновитим седиментима дебљине неколико сантиметара до око пет метара. Дебљина појединачних
водоносних средина је од 2-30 м, већином од 5-20 м. Повезивања водоносних средина и водоносних
пакета у простору је сложено у првом реду због недовољно познатих граница хроностратиграфских
јединица (квартар-плиоцен, горњи понт-палудин, границе палудинских слојева), као и због
непотпуних и непоузданих података истражних бушења. Латерална повезаност водоносних средина
сигурно да постоји, али се тачније просторно дефинисање те повезаности, при садашњем степену
истражености терена, не може дати. И поред наведене сложености просторног положаја
појединачних водоносних средина и водоносних пакета на свим извориштима јавног
водоснабдевања познате су њихове дубине, као и дубине филтарских конструкција којима су
захваћене подземне воде (табела 4.). По правилу подземне воде на свим извориштима су захваћене
из водоносних средина највеће водопропусности и дебљине на појединим извориштима. Подземне
воде из водоносних средина и водоносних пакета палудина захваћене су на дубини од 62 - 120 м,
односно на апсолутној висини 18 мнм до -40 мнм у подручју Старе Пазове, а у подручју Нове Пазове
на дубини 112-132 м, тј. на апсолутној висини -32 мнм до -51 мнм (табела 4.). Подземне воде из
водоносних средина и водоносних пакета палудина захваћене су на дубини од 45 - 85 м, односно на
апсолутној висини 90 мнм до 50 мнм у подручју Бешке, а у подручју Инђије на дубини 46-98 м, тј. на
апсолутној висини 53 мнм до 1,0 мнм. Најдубљи захвати подземних вода из водоносних средина
палудина су у подручју Марадика, од 130-180 м, односно на апсолутним висинама од +35 до -15 мнм
(табела 4.).
Захвати подземних вода скоро искључиво из водоносних пакета горњег понта су на дубинама од 161
м, односно на апсолутној висини од -62 мнм у подручју Инђије до дубине 279 м, односно до
апсолутне висине -164 мнм.
Филтрационе одлике водоносних средина палудина генерално су ниже него водоносних средина
горњег понта. Обрадом резултата опитног и пробног црпљења добијене су следеће величине
филтрационих одлика:
• за водоносне средине палудина
- коефицијенти водопроводности су од Т=0,2x10-3 м2/с до Т=6,4x10-3 м2/с, Тср.=2,2x10-3 м2/с,
- коефицијенти филтрације су од К=2,1x10-5 м/с до К=4,4x10-4 м/с, Кср.=1,6x10-4 м/с,

• за водоносне средине горњег понта
- коефицијент водопроводности су од Т=0,025x10-3 м2/с до Т=4,4x10-3 м2/с, Тср.=1,9x10-3 м2/с,
- коефицијенти филтрације су од К=1,5x10-6 м/с до К=5,4x10-4 м/с, Кср.=1,8x10-4 м/с.
Филтрационе одлике водоносних пакета представљају интегрисане вредности одлика сваког литолошког
члана у пакету и реда су наведених максималних вредности појединачних водоносних средина.
Табела 4. - Водоносне средине и водоносни пакети из којих су захваћене подземне

воде за јавно водоснабдевање на подручју истражног простора
ВОДОНОСНЕ СРЕДИНЕ И ВОДОНОСНИ ПАКЕТИ
Кота
Локација терена ПАЛУДИН ГОРЊИ ПОНТ
(мнм)
Дубина Кота Кота
Дубина (м)
(м) (мнм) (мнм)
Крњешевци 75 85-95 -10÷-20
Пећинци 81 78-196 3÷-115
Нова Пазова 81 112-132 -31÷-51
Голубинци 89 69-86 20÷3
101-118 -12÷-29
Стара Пазова 80 62-83 18÷-3
92-120 -12÷-40
Нови Бановци 92 101-115 9÷-23
Сурдук 104 62-77 42÷27
Белегиш 97 69-81 28÷16
93-97 4÷0
Инђија 99 46-98 53÷1 161-193 -62÷-94
Нови Карловци 103 193-212 -90÷-109
228-255 -125÷-152
260-272 -157÷-169
Марадик 165 130-180 35÷-15
Бешка 115 180-279 -65÷-164
Бешка 135 45-85 90÷50
Крчедин 118 168-250 -50÷-132
Нови Сланкамен 123 74-94 49÷29 200-218 -77÷-95
Стари Сланкамен 145 68-88 77÷57 200-225 -55÷-80
легенда: појединачна водоносна средина
водоносни пакет
Филтрационе одлике повлатних наслага, с обзиром на литолошки састав истих, су у широким

границама. Коефицијенти филтрације су од К=1x10-8 м/с до К=2,5x10-3 м/с.
У наставку текста дати су подаци о параметрима водоносне средине - вредности коефицијента
филтрације и трансмисивности, посебно за свако извориште јавног водоснабдевања насеља на
територији општине Стара Пазова. Подаци су добијени на основу обраде података опита црпења

након израде бунара и приказани су углавном за сваки бунар посебно.

Дубине водоносних средина и водоносних пакета из којих су захваћене подземне воде дате су за
шире подручје истраживања у табели 4.
¾ Стара Пазова
Јавно снабдевање водом становништва и индустрије насеља Стара Пазова обавља се на рачун
захватања подземних вода и то генерално из две водоносне средине пакета палудина. Извориште за
снабдевање водом Старе Пазове (данас у функцији 12 бунара, слика 5.) формирано је 1981.године.
На локалитету изворишта Старе Пазове прву водоносну средину, у којој је формирана плића издан,
чине песковити седименти међузрнске (интергрануларне) порозности, палудински слојеви, у
чине такође песковити седименти, палудински слојеви, у интервалу дубина 92-120 м. Песковити
седименти су често са мање или више финозрних прашинасто-глиновитих фракција. Карактеристика
водоносних средина - аквифера су честе промене у простору, исклињавање слојева и спајање више
слојева у један. Водоносне средине раздвојене су глинама, лапоровитим и песковитим глинама и
алевритима. Преко водоносних средина до површине терена исталожене су углавном глине и
алеврити.
На основу обраде података опита црпења који су рађени при извођењу бунара добијено је да је
просечна вредност трансмисивности плиће водоносне средине пакета палудина (плићи аквифер)
реда Т=2,5x10-3 м2/с, а дубље водоносне средине пакета палудина (дубљи аквифер) Т=3,0x10-3 м2/с.
Односно просечна вредност коефицијента филтрације за плићи аквифер је К=1,3-1,4x10-4 м/с, а за
дубљи аквифер К=1,2-1,3x10-4 м/с.
¾ Нова Пазова
У Новој Пазови на два изворишта јавног водоснабдевања захватају се подземне воде из водоносних
средина пакета квартара и палудина. На изворишту формираном 80-тих година северно од центра
насеља, односно на локацији код аеродрома (слика 6.), данас је у функцији 5 бунара. На новом
изворишту код Беопетрола формираном 90-тих година, лево од магистралног пута Београд-Нови
Сад на излазу из Нове Пазове ка Старој Пазови, данас је у функцији 5 бунара.
Према расположивим подацима на изворишту код аеродрома водоносне средине су регистроване у
интервалу дубина 40-65 м и 112-132 м. Представљене су песковима, ситнозрним до средњезрним,
делом и заглињеним. Плиће водоносне средине чине седименти квартара - пакет у интервалу
дубина 40-65 м, док дубље водоносне средине чине седименти палудина - пакет у интервалу дубина
112-132 м (прилог 2.). Водоносне средине раздвојене су глинама, лапоровитим и песковитим глинама
и алевритима, а до површине терена исталожене су углавном глине и алеврити.
На изворишту код Беопетрола водоносне средине представљене песковима, делом заглињеним, су
регистроване у интервалу дубина 30-60 м (седименти квартара) и 65-110 м (седименти палудина).
Бунарима су захваћене издани из оба пакета.
На основу обраде података опита црпења који су рађени при извођењу бунара добијене су
вредности трансмисивности за плићи аквифер реда Т=2,2-3,8x10-3 м2/с. Вредност коефицијента
филтрације за плићи аквифер је К=1,3-4,0x10-4 м/с. За дубљи аквифер није се располагало подацима
о спроведеним опитима црпења бунара.

¾ Нови Бановци
Јавно снабдевање водом насеља Нови Бановци обавља се на рачун захватања подземних вода и то
из водоносних средина пакета квартара и палудина. Бунари су извођени на различитим локацијама у
насељу, тако да је извориште „разбијено“. Данас је у Новим Бановцима у функцији 8 бушених
цевастих бунара (слика 7.).
Захватање подземних вода је углавном из издани формиране у водоносним срединама пакетa
квартара, у интервалу дубина 40-85 м (прилог 2.). Вероватно је да три бунара (Б-3, Б-4 и Б-5)
захватају подземну воду и из водоносних средина - пакета палудина, у интервалу дубина 101-112 м.
Водоносне средине раздвојене су глинама, лапоровитим и песковитим глинама и алевритима.
просечна вредност трансмисивности за плићи аквифер (пакет квартара) реда Т=2,8x10-3 м2/с, а
вредност коефицијента филтрације реда К=1,5x10-4 м/с.
¾ Бановци Каблар
Јавно снабдевање водом становништва и индустрије насеља Бановци Каблар обавља се на рачун
захватања подземних вода из водоносних средина - пакета квартара, у интервалу дубина 40-60 м
(прилог 2.).
Данас су у функцији 2 бушена цеваста бунара са ознакама Б-1 и Б-2 (уз црпну станицу) практично у
насељу (слика 8.).
просечна вредност трансмисивности аквифера - пакет квартара реда Т=2,8x10-3 м2/с, а вредност
коефицијента филтрације реда К=1,5x10-4 м/с.
¾ Сурдук
На локацији Сурдука су регистроване песковите водоносне средине у интервалу дубина 12-22 м, 57-
77 м и 90,0-95,0 м (прилог 2.).
Јавно снабдевање водом становништва и индустрије насеља Сурдук обавља се на рачун захватања
подземних вода из песковите водоносне средине - пакет палудина у интервалу дубина 57-77 м и
90,0-95,0 м.
Данас су у функцији 3 бушена цеваста бунара. Бунари су изведени у централном делу насеља
(слика 9.) на међурастојању око 130-150 м.
просечна вредност трансмисивности за водоносну средину - пакет палудина реда Т=1,1x10-3 м2/с, а
¾ Белегиш
На локацији Белегиша су регистроване песковите водоносне средине у интервалу дубина 69-81 м и

93-97 м (прилог 2.).
Јавно снабдевање водом становништва и индустрије насеља Белегиш обавља се на рачун
захватања подземних вода из песковитих водоносних средина - пакет палудина у интервалу дубина

69-81 м и 93-97 м.
Данас су у функцији 3 бушена цеваста бунара (слика 10.). Бунари су извођени на различитим
локацијама у насељу, тако да је данас извориште „разбијено“.
¾ Голубинци
На локацији Голубинаца су регистроване песковите и шљунковите водоносне средине у интервалу

дубина 40-48 м (квартар), 65-85 м и 101-118 м (пакет палудина), прилог 2.
Јавно снабдевање водом становништва и индустрије насеља Голубинци обавља се на рачун
захватања подземних вода из песковите и шљунковите водоносне средине - пакет палудина у
интервалу дубина 65-85 м и 101-118 м.
Данас су у функцији 4 бушена цеваста бунара (слика 11.). Бунари су у центру насеља.
¾ Крњешевци
На локацији Крњешеваца су регистроване водоносне средине у интервалу дубина 67-76 м и 85-95 м

(прилог 2.).
Јавно снабдевање водом становништва и индустрије насеља обавља се на рачун захватања
подземних вода из песковитих водоносних средина - пакета квартара у интервалу дубина 67-76 м и
пакета палудина у интервалу дубина 85-95 м.
Данас су у функцији 1 бушени цевасти бунар Б-1 дубине 106 м, лоциран у центру насеља (слика 12.).
Нема расположивих података о спроведеним опитима црпења који су рађени при извођењу бунара.
¾ Стари Бановци
Јавно водоснабдевање започело је 1968.год. изградњом водоводне мреже и три бунара на локацији
изворишта. Са развојем потреба проширивана је мрежа и бушени нови бунари.
Дубина бунара је генерално до око 85 м. Бунари су изграђени на више локација у насељу.
Данас је у функцији 6 цевастих бушених бунара који захватају исте издани као и бунари у насељима
Бановци Каблар и Нови Бановци (слика 13.). Издани су формиране у оквиру водносних средина
пакета квартара у интервалу дубина 48-61 м и пакета палудина 65-68 м (прилог 2.).
Вода захваћена бунарима се без икаквог пречишћавања, само уз хлорисање, дистрибуира до
потрошача.
На основу обраде података опита црпења који је рађен при извођењу једног од бунара добијена је
вредност трансмисивности (пакет квартара) реда Т=1,58x10-3 м2/с, а вредност коефицијента
филтрације реда К=9,9x10-5 м/с.
¾ Војка
Насеље (слика 14.) нема изграђен систем за јавно снабдевање водом већ се потребе домаћинстава
задовољавају индивидуално или преко јавних чесми, углавном бунарима који захватају подземну
воду из пакета квартара и палудина са дубине 40-130 м (прилог 2.). Граница између пакета квартара
и палудина је на дубини око 70-75 м. Истражним бушењем водоносне средине су регистроване и у
интервалу дубина 154-158 м (палудин), односно 252-258 м и 265-272 м (понт).
Нема расположивих података о вредностима коефицијента филтрације и трансмисивности.
Генерално посматрано специфична еластична издашност у водоносним срединама палудина и

квартара је променљива и у времену је у границама од ε = 1x10-4 до ε = 5x10-3. Веће вредности
специфичне еластичне издашности карактеристичне су за водоносне средине изворишта са
друготрајнијом експлоатацијом подземних вода.
5.2. Издашност водоносне средине и рејонизација према степену издашности
Као што је већ описано, сва насеља општине Стара Пазова која имају извориште јавног
водоснабдевања захватају подземну воду из водоносних средина пакета квартара (старијег
квартара) или палудина (горњи палудин), или из оба пакета. Најобимнији фонд података о
изведеним бунарима и опитима црпења и о праћењу режима рада изворишта је на изворишту
насеља Стара и Нова Пазова, док је код осталих изворишта овај фонд мањи.
У циљу процене издашности водоносних средина у току 2005. године су наменски мерени протицаји
и пијезометарски нивои на свим бунарима који су данас у функцији (прилог 3. и табела 5.). На основу
ових података генерално су према издашности водоносне средине издвојене три категорије:
• категорија 1 - водоносна средина која има издашност s/Q углавном 1 л/с захваћене воде за
снижење <2 м,
снижење 2-4 м,
снижење >4 м,
Табела 5. - Мерени протицаји и пијезометарски нивои у току опита 2005.год. на извориштима јавног
водоснабдевања у насељима општине Стара Пазова
Кота
Кота
Протицај динамичког Депресија
квазистатичког
(Q) опсег нивоа у (s)
Ознака бунара Каптирани слој дубина (м) пијезометарског s/Q (м/л/с)
2005.год. бунарима 2005.год.
нивоа 2005.год.
(л/с) 2005.год. (м)
(мнм)
(мнм)
СТАРА ПАЗОВА
Б-1 61,50-81,20 (19,70 м) 73,9 5,3-6,6 64,8 9,1 1,53
Б-3 61,00-81,00 (20,00 м) 73,7 5,6-7,0 65,1 8,6 1,37
Б-5 61,00-80,00 (19,00 м) 73,5 5,8-7,2 65,5 8,0 1,23

Б-7 61,00-80,00 (19,00 м) 73,1 5,4-6,8 52,3 20,8 3,41

Б-9 61,00-79,00 (18,00 м)
91,50-104,40 (12,90 м)
Б-2 71,9 6,0-7,5 66,2 5,7 0,84
109,40-120,20 (10,80 м)
92,00-105,00 (13,00 м)
Б-4 71,4 5,5-6,9 63,4 8,0 1,29
110,00-120,00 (10,00 м)
90,00- 95,00 ( 5,00 м)
Б-6 71,4 6,2-7,8 58,6 12,8 1,82
95,50-116,00 (10,50 м)
88,00-101,00 (13,00 м)
Б-8 71,1 7,7-9,6 61,6 9,5 1,10
106,00-118,00 (12,00 м)
Б-10 90,70-116,00 (25,30 м) 71,3 3,4-4,2 67,9 3,4 0,89
61,00-80,00 (19,00 м)
Б-9 74,2 7,9 65,8 8,4 1,07
91,00-120,00 (29,00 м)
60,80-70,20 ( 9,40 м)
81,50-83,70 ( 2,20 м)
Б-11 72,3 9,3 64,8 7,5 0,81
88,10-100,80 (12,70 м)
105,00-110,00 ( 5,00 м)
Б-12 73,7 12,0 57,0 16,7 1,39
НОВА ПАЗОВА
40,50-43,00 (2,50 м)
47,00-49,00 (2,00 м)
Б-1 74,7 6,5-8,0 66,8 7,9 1,09
52,00-54,00 (2,00 м)
59,00-62,00 (3,00 м)
Б-2 41,00-63,00 (22,00 м)
40,00-47,20 (7,20 м)
Б-2 50,40-54,20 (3,80 м) 74,3 5,0-6,0 69,8 4,5 0,82
57,00-65,00 (8,00 м)
40,00-47,20 (7,20 м)
Б-3 50,40-54,20 (3,80 м) 77,1 3,5-4,5 59,2 17,9 4,47
57,00-65,00 (8,00 м)
40,00-42,00 (2,00 м)
42,00-47,50 (5,50 м)
Б-4 51,00-54,50 (3,50 м) 76,1 4,7-5,8 70,9 5,2 0,99
58,50-59,50 (1,00 м)
60,00-63,00 (3,00 м)
40,00-49,00 (9,00 м)
Б-5 77,0 2,0-3,0 73,9 3,1 1,24
53,00-58,00 (5,00 м)
38,50-52,00 (13,50 м)
54,00-60,50 (6,50 м)
Б-7 41,00-63,00 (22,00 м) 76,5 75,9 0,6
Б-8 41,00-63,00 (22,00 м) 76,5 75,7 0,8

Б-9 70,1 6,5-7,5 61,2 8,9 1,27

Б-10
Б-11 70,0 5,5-6,5 53,7 16,3 2,72
Б-12 73,1 6,0-7,0 44,1 29,0 4,46
Б-13 71,9 9,0-10,5 64,3 7,6 0,78
Б-14 72,0 9,5-11,0 64,4 7,6 0,74
НОВИ БАНОВЦИ
Б-1
дом здравља,
71,5 6,0-7,5 62,6 8,9 1,31
школска, код
цркве
Б-2 земунска 75,8 1,8-2,4 72,5 3,3 1,59
почетак
Б-3 земунска 72,1 4,0-5,4 68,1 4,0 0,84
средина
Б-4 спортска 74,8 4,1-5,1 63,7 11,1 2,42
45,80-59,70 (13,90 м)
земунска крај 76,70-90,30 (13,60 м)
104,20-114,00 (9,80 м)
50,00-56,50 (6,50 м)
Б-5 земунска 60,00-66,00 (6,00 м) 6,5-8,5
крај
80,00-85,00 (5,00 м)
Б-6 железничка 73,4 4,5-5,3 58,2 15,2 3,10
Б-7 72,8 2,6-3,2 64,4 8,4 2,91
симов.грађара
Б-8 72,7 2,8-3,2 72,5 0,2 0,06
фрушкогорска
БАНОВЦИ КАБЛАР
Б-1 74,7 6,5-7,5 69,9 4,8 0,69
Б-2 73,9 7,5-8,0 68,1 5,8 0,75
СУРДУК
Б-1 код
хидрофорске 74,1 4,0-5,5 70,4 3,7 0,78
станице
Б-2 багремар 74,6 4,5-5,5 73,8 0,8 0,15
Б-3 нови бунар 74,2 4,7-5,4 67,1 7,1 1,41
БЕЛЕГИШ
Б-1 школа 74,5 4,0-6,0 68,3 6,2 1,24
Б-2 Кецари 74,9 2,5-4,0 62,2 12,7 3,91
Б-3 ул.Вере 75,1 5,8-6,5 68,6 6,5 1,06
Мишчевић

ГОЛУБИНЦИ
Б-1 66,0-75,5 м 77,9 3,5-4,3 71,6 6,3 1,61
Б-2 69,00-85,50 (16,50 м) 76,9 5,5-7,0 71,0 5,9 0,95
Б-3 68,00-73,00 (5,00 м) 53,0 7,5-9,1 43,0 10,0 1,20
Б-4 100,58-113,00 (12,48 м) 76,8 6,5-7,2 67,1 9,7 1,42
КРЊЕШЕВЦИ
Б-1 72,4 2,2-5,2 70,1 2,3 0,62
На основу овог критеријума водоносне средине изворишта су према издашности разврстане на

следећи начин:
¾ извориште Старе Пазове
водоносне средине палудина - категорија 1
¾ извориште Нове Пазове
водоносне средине квартара - категорија 1
¾ извориште Нових Бановаца
водоносне средине квартара и палудина - категорија 1
¾ извориште Бановци Каблар
¾ извориште Сурдука
¾ извориште Белегиша
¾ извориште Голубинаца
¾ извориште Крњешеваца
¾ извориште Старих Бановаца
водоносне средине квартара и палудина - категорија – нема података
¾ извориште Војке
водоносне средине палудина - категорија – нема података

Према овоме и према генералним сазнањима о хидрогеолошким условима на ширем подручју,

закључак је да су на подручју општине Старе Пазове у одосу на подручје општине Инђије повољнији
услови за захватање подземних вода, односно издашност водоносних средина је генерално боља. У
зони ближе реци повољнији су услови прихрањивања издани формираних у водоносним срединама
старијег квартара. Удаљавањем од реке услови прихрањивања су неповољнији и утичу на појаву
генералних снижења пијезометарских нивоа у подручју Старе и Нове Пазове.
5.3. Режим промене пијезометарских нивоа подземних вода
Изворишта јавног водоснабдевања у општини Стара Пазова, на којима се захватају издани из

водоносних средина старијег квартара и палудина, генерално карактерише знатно блажи тренд
снижења пијезометарских нивоа у односу на оближња насеља општине Инђија. Разлог је што су
према просторном положају и брзини водоразмене анализиране издани полуотворене.
Полуотворене издани су акумулације подземних вода у водоносним срединама које су у
индиректном контакту са изворима прихрањивања, или могу бити међусобно посредно хидраулички
повезане (релативно спорија водоразмена).
Прихрањивање изворишта је на рачун дотицаја подземних вода из зоне прихрањивања на падинама
Фрушке Горе, које нису јасно дефинисане и делом су прикривене лесним наслагама, посредном
инфилтрацијом падавина кроз лес и "сремску" серију на подручју сремске лесне заравни и на рачун
претакања подземних вода из водоносних средина млађег квартара у приобаљу Саве и Дунава.
Пражњење водоносних средина палудина, у природним условима, се вршило истицајем подземних
вода из ових водоносних средина на подручју њиховог исклињавања низводно од Прогара, као и
истицањем у Саву и Дунав при нижим водостајима ових река. Данас најзначајније пражњење
водоносних средина старијег квартара и палудина се врши експлоатацијом подземних вода за јавно
и индивидуално снабдевање водом становништва и индустрије.
Генерални правац кретања подземних вода у водоносним срединама пакета палудина, у периоду
пре почетка интензивне експлоатације, је био северозапад-југоисток-исток, односно из правца
Фрушке Горе ка Старим и Новим Бановцима (слика 27.). Данас је ова слика другачија, односно
кретање подземних вода је генерално усмерено ка центрима експлоатације, односно доминантно
извориштима јавног водоснабдевања.
¾ Извориште Старе Пазове
На локалитету изворишта Стара Пазова прву водоносну средину, у којој је формирана плића издан,
чине песковити седименти међузрнске (интергрануларне) порозности - палудински слојеви, у
чине такође песковити седименти - палудински слојеви у интервалу дубина 92-120 м.
На дијаграму на слици 19. приказани су измерени пијезометарски нивои у обе издани на изворишту
Старе Пазове, статичким при изградњи бунара и квазистатичким измереним у току опита 2005.год.
Плића издан је са субартеским нивоом. Статички пијезометарски ниво је пре почетка интензивне
експлоатације (1981.год.) био на дубини око 1,4-2,0 м испод површине терена, односно око коте 78,5-
78,7 мнм. Данас (2005.год.) квазистатички пијезометарски ниво је измерен на дубинама 6,6-7,5 м,
односно у интервалу кота 73-74 мнм (слика 19.).

Кота (mnm)
СТАТИЧКИ ПИЈЕЗОМЕТАРСКИ НИВОИ ИЗДАНИ НА ИЗВОРИШТУ СТАРЕ ПАЗОВЕ, ИСТОРИЈАТ
80
78 Плића издан - тренд опадања нивоа историјат

76
74
Рупов салаш
72 Дубља издан - тренд опадања нивоа историјат
70 дубља издан
68 дубља издан данас
плића издан
66
плића издан данас
64 плића издан 2000
62
60
1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010
Време (године)
Слика 19. - Статички пијезометарски нивои на изворишту Старе Пазове - историјат
Дубља издан је такође са субартерским нивоом. Статички пијезометарски ниво је пре почетка
интензивне експлоатације (1981.год.) био на дубини око 0,9-1,5 м испод површине терена, односно
око коте 78,9-79,0 мнм. Данас (2005.год.) регистровани квазистатички пијезометарски ниво је
регистрован на дубинама 9,2-9,4 м, односно у интервалу кота углавном 71,1-71,3 мнм (слика 19.).
На приказаним дијаграмима може се уочити генерални тренд снижења нивоа подземних вода. Према
овим подацима генерални тренд снижења нивоа за плићу издан је око 0,22 м/год, односно за дубљу
издан 0,33 м/год.
Овај тренд директна је последица интензивне експлоатације на изворишту, на коме је данас у
функцији 12 бунара.
¾ Извориште Нове Пазове
На изворишту код аеродрома водоносне средине су регистроване у интервалу дубина 40-65 м и 112-
132 м. Плиће водоносне средине чине седименти старијег квартара - пакет у интервалу дубина 40-65
м, док дубље водоносне средине чине седименти палудина - пакет у интервалу дубина 112-132 м
(прилог 2.). Бунарима су захваћене издани формиране у водоносним срединама оба пакета.
На изворишту код Беопетрола водоносне средине представљене песковима су регистроване у
интервалу дубина 30-60 м (седименти старијег квартара) и 65-110 м (седименти палудина). Бунарима
су захваћене издани из оба пакета.
Плића издан (старији квартар) је са субартеским нивоом. Статички пијезометарски ниво је пре
почетка интензивне експлоатације (1978.год.) био на дубини око 2,0 м испод површине терена,
односно око коте 78,0-78,5 мнм. Данас (2005.год.) квазистатички пијезометарски ниво је измерен на
дубинама 3,4-4,5 м, односно у интервалу кота 76-77 мнм (слика 20.).

Кота (mnm) СТАТИЧКИ ПИЈЕЗОМЕТАРСКИ НИВОИ ИЗДАНИ НА ИЗВОРИШТУ НОВЕ ПАЗОВЕ, ИСТОРИЈАТ
80
78 Плића издан - тренд опадања нивоа историјат
76
74
72
70 Дубља издан - тренд опадања нивоа историјат

дубља издан
68
дубља издан данас
66 плића издан
64
плића издан данас
дубља издан 2000
62 плића издан 2000
60
1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010
Слика 20. - Статички пијезометарски нивои издани на изворишту Нове Пазове, приказ историјата
Дубља издан (горњи палудин) је такође са субартерским нивоом. Статички пијезометарски ниво пре
почетка интензивне експлоатације није познат, али је оцена да је био око коте 77,0 мнм. Данас
(2005.год.) регистровани квазистатички пијезометарски ниво је регистрован на дубинама 5,7-9,3 м,
односно у интервалу кота углавном 71,0-74,0 мнм (слика 20.). Овде треба напоменути да су
вероватно (нема документације о изведеном стању бунара) код појединих бунара каптиране обе
издани. Регистровани пијезометарски ниво је резултат утицаја пијезометарских нивоа обе издани.
На дијаграму на слици 20. приказани су подаци о измереним пијезометарским нивоима у обе издани,
статичким при изградњи бунара и квазистатичким измереним у току опита 2005.год.
На приказаним дијаграмима може се уочити генерални тренд снижења нивоа подземних вода. Према
овим подацима генерални тренд снижења нивоа за плићу издан је око 0,05 м/год, односно за дубљу
издан 0,2 м/год. Овај тренд је последица интензивне експлоатације на изворишту.
¾ Извориште Нових Бановаца
Јавно снабдевање водом становништва и индустрије насеља Нови Бановци обавља се на рачун
захватања подземних вода и то углавном из издани формиране у водоносним срединама пакета
старијег квартара, у интервалу дубина 40-85 м (прилог 2.). Три експлоатациона бунара Б-3, Б-4 и Б-5
захватају подземну воду и из водоносних средина - пакета палудина, у интервалу дубина 101-112 м.
Издан у оквиру пакета старијег квартара је са субартеским нивоом. Фонд података о измереним
пијезометарским нивоима на локалитету Нових Бановаца је скроман. На основу неколико података
из протеклог периода и мерења из 2005.год. може се закључити да практично нема снижења
пијезометарских нивоа које је проузроковала експлоатација. Квазистатички пијезометарски нивои су
и данас, као и пре двадесетак година, у интервалу кота 71,5-74 мнм. Свакако да је разлог овоме
близина и утицај зоне прихрањивања – претакање подземне воде из плићих водоносних средина
млађег квартара које су у контакту са Дунавом.

¾ Извориште Бановци Каблар
Јавно снабдевање водом становништва и индустрије насеља Бановци Каблар обавља се на рачун
захватања подземних вода из водоносних средина - пакета старијег квартара, у интервалу дубина
40-60 м (прилог 2.).
Издан у оквиру пакета старијег квартара је са субартеским нивоом. Фонд података о измереним
пијезометарским нивоима на локалитету Бановци Каблар је скроман. На основу неколико података
из протеклог периода и мерења из 2005.год. може се закључити да практично нема снижења
пијезометарских нивоа које је проузроковала експлоатација. Квазистатички пијезометарски нивои су
у интервалу кота 72,5-74,5 мнм. Свакако да је разлог овоме као и код Нових Бановаца близина и
утицај зоне прихрањивања – претакање подземне воде из плићих водоносних средина млађег
квартара које су у контакту са Дунавом.
¾ Извориште Сурдука
Јавно снабдевање водом становништва и индустрије насеља Сурдук обавља се на рачун захватања
подземних вода из песковите водоносне средине пакета палудина у интервалу дубина 57-77 м и
90,0-95,0 м.
Издан је са субартеским нивоом. Фонд података о измереним пијезометарским нивоима на
локалитету Сурдука је скроман. На основу неколико података из протеклог периода и мерења из
2005.год. може се закључити да практично нема снижења пијезометарских нивоа које је
проузроковала експлоатација, односно да су квазистатички пијезометарски нивои и данас, као и пре
десетак година, у интервалу кота око 74 мнм. Свакако да је разлог овоме као и код Бановаца близина
и утицај зоне прихрањивања – претакање подземне воде из плићих водоносних средина квартара
које су у контакту са Дунавом.
¾ Извориште Белегиша
Јавно снабдевање водом становништва и индустрије насеља Белегиш обавља се на рачун

захватања подземних вода из песковитих водоносних средина пакета палудина у интервалу дубина
69-81 м и 93-97 м.
Издан је са субартеским нивоом. На основу мерења 2005.год. може се закључити да су
квазистатички пијезометарски нивои око коте 75 мнм.
¾ Извориште Голубинаца
Јавно снабдевање водом становништва и индустрије насеља Голубинци обавља се на рачун

захватања подземних вода из песковите и шљунковите водоносне средине пакета палудина у
интервалу дубина 65-85 м и 101-118 м.
Издан је са субартеским нивоом. Статички пијезометарски ниво је пре почетка интензивне
експлоатације (70-тих година) био на дубини око 5-7 м испод површине терена, односно око кота
81,0-83 мнм. Данас (2005.год.) квазистатички пијезометарски ниво је измерен на дубинама 10-12 м,
односно око кота 77-78 мнм (слика 21.).

На дијаграму на слици 21. приказани су подаци о измереним пијезометарским нивоима у издани,

статичким при изградњи бунара и квазистатичким измереним у току опита 2005.год.
На приказаним дијаграмима може се уочити генерални тренд снижења нивоа подземних вода као
директна последица интензивне експлоатације на изворишту. Према овим подацима генерални
тренд снижења нивоа за издан која се експлоатише је око 0,2 м/год.
Кота (mnm) СТАТИЧКИ ПИЈЕЗОМЕТАРСКИ НИВОИ ИЗДАНИ НА ИЗВОРИШТУ ГОЛУБИНАЦА, ИСТОРИЈАТ
85
80 Издан - тренд опадања нивоа историјат
75
70
65
издан палудин
60
издан палудин данас
55
50
1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010
Слика 21. - Статички пијезометарски нивои издани на изворишту Голубинаца, приказ историјата
¾ Извориште Крњешеваца
Јавно снабдевање водом становништва и индустрије насеља обавља се на рачун захватања

подземних вода из песковитих водоносних средина пакета старијег квартара у интервалу дубина 67-
76 м и пакета палудина у интервалу дубина 85-95 м.
Издан је са субартеским нивоом. На основу мерења 2005.год. може се закључити да су
квазистатички пијезометарски нивои око коте 72,5 мнм.
¾ Извориште Стари Бановци
Данас је у функцији 6 цевастих бушених бунара који захватају исте издани као и бунари у насељима
Бановци Каблар и Нови Бановци. Издани су формиране у оквиру водносних средина пакета старијег
квартара у интервалу дубина 48-61 м и пакета палудина 65-68 м (прилог 2.).
Издан у оквиру пакета старијег квартара је са субартеским нивоом. Нема расположивих података о
пијезометарском нивоу.
¾ Извориште Војке
Насеље нема изграђен систем за јавно снабдевање водом већ се потребе домаћинстава
задовољавају индивидуално или преко јавних чесми, углавном бунарима који захватају подземну
воду из пакета квартара и палудина са дубине 40-130 м (прилог 2.). Граница између пакета старијег

квартара и палудина је на дубини око 70-75 м. Истражним бушењем водоносне средине су

регистроване и у интервалу дубина 154-158 м (палудин), односно 252-258 м и 265-272 м (понт).
Анкетом је добијена информација да су 70-тих година бунари били са самоизливом, а да је данас
издан са субартеским нивоом, генерално на дубини око 5 м испод површине терена. Дакле услед
интензивне експлоатације присутан је генерални пад пијезометарског нивоа.
5.4. Квалитет подземних вода
За потребе израде Елабората извршено је прикупљање документације и фондовског материјала

везаних за испитивање квалитета подземних вода на свим извориштима за јавно снабдевање водом
насеља општине Стара Пазова. Квалитет подземних вода, односно појединачно издани, на
извориштима сагледан је на основу података анализа обима „А“ из периода систематског праћења
квалитета до 2005.год. и анализа обима „Б“ за 2004 и 2005.год., рађене од стране Института за
заштиту здравља Нови Сад и Института за заштиту здравља Србије „Батут“ из Београда. Подаци су
овде приказани у виду табела за свако извориште посебно у прилогу 4., како би се могла извршити
анализа и поређење параметара квалитета подземне воде. Параметри квалитета захваћене воде на
извориштима јавног водоснабдевања општине Стара Пазова су и статистички обрађени (прилог 4.).
Оригинални подаци се налазе у фондовској документацији ЈКП „Водовод и канализација“ Стара
Пазова.
Као што је већ описано јавно снабдевање водом насеља општине Стара Пазова обавља се на рачун
захватања подземних вода и то генерално из две издани које су формиране у водоносним
срединама палудина и старијег квартара. Граница између палудина и старијег квартара није јасно
детерминисана обзиром на недостатак адекватних истраживања при бушењу (макропалеонтолошке,
микропалеонтолошке, биостратиграфске, седиментолошке и др. анализе).
Изворишта генерално карактерише квалитет воде који не задовољава стандарде за пиће по свим
параметрима (дефинисане Правилником о хигијенкој исправности воде за пиће, Сл.лист СРЈ
бр.42/98).
Карактеристика водоносних средина - аквифера су честе промене у простору, исклињавање слојева
и спајање више слојева у један. Према просторном положају и брзини водоразмене анализиране
издани су полуотворене издани. Полуотворене издани су акумулације подземних вода у водоносним
срединама које су у индиректном контакту са изворима прихрањивања, или могу бити међусобно
посредно хидраулички повезане (релативно спорија водоразмена). Ранијим испитивањима
подземних вода у водоносним срединама палудина утврђено је да се њихова старост мери
хиљадама година, генерално 7.000-15.000 год.
Генерална карактеристика издани у водоносним срединама старијег квартара је да су воде
хидрокарбонатне магнезијско-калцијско-натријске. Подземна вода у плићим водоносним срединама
палудина је хидрокарбонатна магнезијско-калцијско-натријска, док је у дубљим водоносним
срединама палудина хидрокарбонатна натријско-магнезијско-калцијска. Као последица старости
вода, геолошког састава терена и хидрогеолошких услова код ових издани се региструје да поједини
параметри квалитета вода (амонијум јон, гвожђе, манган) премашују МДК вредности прописане
Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Утврђени квалитет подземне воде је углавном
проузрокован природним условима у порозној средини, обзиром да је заштићеност издани од
загађења са површине терена релативно добра захваљујући наслагама глина и алеврита
исталожених преко водоносних средина. Локално у појединачним бунарима регистрована је појава
повишених концентрација нитрита и нитрата.

На локалитету изворишта Стара Пазова укупно је у функцији 12 бунара (слика 5.). Из прве водоносне
средине, у интервалу дубина 62-83 м (прилог 2.) воду захвата 4 бунара са ознакама Б-1, Б-3, Б-5 и Б-
7, из друге водоносне средине у интервалу дубина 92-120 м 5 бунара са ознакама Б-2, Б-4, Б-6, Б-8 и
Б-10, док 3 бунара са ознакама Б-9, Б-11 и Б-12 захватају воду из обе водоносне средине.
Квалитет воде на изворишту не задовољава стандарде за пиће по свим параметрима (дефинисане
Правилником о хигијенкој исправности воде за пиће, Сл.лист СРЈ бр.42/98).
Генерална карактеристика подземнe водe из плиће водоносне средине пакета палудина је да је вода
хидрокарбонатна магнезијско-калцијско-натријска, алкална, тврда, а према анализираним
параметрима квалитета, у односу на МДК прописане Правилником, карактерише се повишеним
садржајем амонијум јона, локално и гвожђа (прилог 4.).
Генерална карактеристика подземнe водe из дубље водоносне средине пакета палудина је да је
вода алкална, умерено тврда, хидрокарбонатна натријско-магнезијско-калцијска, а према
анализираним параметрима квалитета, у односу на МДК прописаних Правилником, карактерише се
повишеним садржајем амонијум јона (прилог 4.).
На изворишту код аеродрома (слика 6.) данас је у функцији 5 бунара са ознакама Б-1, Б-2, Б-3, Б-4 и
Б-5, који захватају воду углавном из водоносне средине пакета старијег квартара у интервалу дубина
40-65 м (прилог 2.).
Генерална карактеристика ове издани (подземнe водe из водоносне средине пакета квартара) је да је вода
хидрокарбонатна магнезијско-калцијско-натријска, слабо алкална, доста тврда, а према
анализираним параметрима квалитета, у односу на МДК прописаних Правилником, карактерише се
повишеним садржајем амонијум јона, локално гвожђа и мангана (прилог 4.).
На изворишту код беопетрола (слика 6.) данас је у функцији 5 бунара са ознакама Б-9, Б-11, Б-12, Б-
13 и Б-14, који захватају воду углавном из водоносне средине пакета палудина у интервалу дубина
65-110 м.
Генерална карактеристика ове издани (подземнe водe из водоносне средине пакета палудина) је да је вода
алкална, умерено тврда, хидрокарбонатна натријско-магнезијско-калцијска, а према анализираним
параметрима квалитета, у односу на МДК прописане Правилником, карактерише се повишеним
садржајем амонијум јона и мангана, ређе гвожђа (прилог 4.).
У насељу Нови Бановци (слика 7.) данас је за јавно водоснабдевање у функцији 8 бунара са
ознакама Б-1 до Б-8. Захватају се подземне воде углавном из издани формиране у водоносним
срединама пакета квартара, у интервалу дубина 40-85 м (прилог 2.). Три бунара са ознакама Б-3, Б-4
и Б-5 захватају подземну воду и из водоносних средина пакета палудина, у интервалу дубина 101-
112 м.
Генерална карактеристика издани је да је вода хидрокарбонатна магнезијско-калцијско-натријска,
алкална, тврда, а према анализираним параметрима квалитета, у односу на МДК прописане

Правилником, карактерише се повишеним садржајем мангана, локално и амонијум јона. На бунару Б-

2 регистрован је и повишен садржај нитрата (прилог 4.).
¾ Извориште Бановци Каблар
У насељу Бановци Каблар (слика 8.) данас су за јавно водоснабдевање у функцији 2 бунара.
Захватају се подземне воде из водоносних средина пакета квартара, у интервалу дубина 40-60 м
(прилог 2.).
Генерална карактеристика ове издани је да је вода хидрокарбонатна магнезијско-калцијско-
натријска, алкална, тврда, а према анализираним параметрима квалитета, у односу на МДК
прописане Правилником, карактерише се повишеним садржајем мангана, локално и амонијум јона
(прилог 4.).
¾ Извориште Сурдука
У насељу Сурдук данас су у функцији 3 бушена цеваста бунара са ознакама: Б-1 (код хидрофорске
станице), Б-2 (багремар) и Б-3 (нови бунар). Бунари су изведени у централном делу насеља (слика 9.) и
захватају воду из песковите водоносне средине пакета палудина у интервалу дубина 57-77 м и 90,0-
95,0 м (прилог 2.).
Правилником, карактерише се локално повишеним садржајем нитрата и амонијум јона (прилог 4.).
¾ Извориште Белегиша
У насељу Белегиш данас су у функцији 3 бушена цеваста бунара са ознакама: Б-1 школа, Б-2 кецари
и Б-3 ул. Вере Мишчевић. Бунари су извођени на различитим локацијама у насељу (слика 10.), тако
да је данас извориште „разбијено“, а захватају воду из песковите водоносне средине пакета
палудина у интервалу дубина 69-81 м и 93-97 м (прилог 2.).
Према анализираним параметрима квалитета, у односу на МДК прописане Правилником, захваћену
подземну воду карактерише повишен садржај гвожђа и мангана, локално нитрита и амонијум јона
(прилог 4.).
¾ Извориште Голубинаца
У насељу Голубинци данас су у функцији 4 бушена цеваста бунара са ознакама: Б-1 ул.
Карађорђева, Б-2 дом здравља, Б-3 ул. Карађорђева хидр.станица и Б-4 ул. Карађорђева (слика 11.),
у центру насеља. Бунари захватају воду из песковите и шљунковите водоносне средине пакета
палудина (прилог 2) у интервалу дубина 65-85 м и 101-118 м.
Правилником, карактерише се повишеним садржајем амонијум јона, локално нитрита и мангана
(прилог 4.).

¾ Извориште Крњешеваца
У Крњешевцима данас је у функцији 1 бушени цевасти бунар Б-1 дубине 106 м, лоциран у центру
насеља (слика 12.). Бунар захвата воду из песковите водоносне средине пакета квартара и палудина
у интервалу дубина 67-76 м и 85-95 м (прилог 2.).
Према анализираним параметрима квалитета, у односу на МДК прописане Правилником, захваћену
воду карактерише повишен садржај амонијум јона и мангана (прилог 4.).
¾ Извориште Старих Бановаца
У Старим Бановцима данас је у функцији 6 цевастих бушених бунара (слика 13.). Бунари захватају
воду из водоносних средина пакета старијег квартара и палудина у интервалу дубина 48-61 м и 65-68
м (прилог 2.).
Нема расположивих података о испитивању квалитета подземних вода. Претпоставка је да је
квалитет сличан као на ширем подручју (Бановци Каблар, Нови Бановци).
¾ Извориште Војке
У насељу Војка (слика 14.) индивидуалним бунарима захватају се воде углавном из водоносних
средина пакета квартара и палудина у интервалу дубина 40-130 м.
Нема расположивих података о испитивању квалитета подземних вода. Претпоставка је да је
квалитет сличан као на ширем подручју (Крњешевци, Стара Пазова).
5.5. Експлоатационе могућности налазишта и појединих перспективних подручја
Анализом расположивих података на ширем испитиваном подручју сагледани су геолошки и

хидрогеолошки услови терена до дубине око 300 м, а на подручју општине Стара Пазова до дубине
око 150 м. Oцена је да је генерално геолошка средина на испитиваном подручју (општина Стара
Пазова) не нарочито повољна са аспекта могућности развоја изворишта водоснабдевања.
Генерално, на подручју општине Стара Пазова, су у профилу издвојена 2 пакета, пакет квартара и
пакет палудина, углавном песковитих водоносних средина са међузрнском порозности, генерално
међусобно раздвојених пакетима глина и алеврита. Из водоносних средина старијег квартара и
палудина данас се на подручју општине Стара Пазова захвата подземна вода за водоснабдевање
насеља. Експлоатација на извориштима јавног водоснабдевања у Старој и Новој Пазови и
Голубинцима проузроковала је генерално снижење пијезометарских нивоа (табела 6.).
На извориштима јавног водоснабдевања на подручју општине Стара Пазова данас се просечно на
нивоу године експлоатише око 150-160 л/с.
Анализиране издани, које се већ експлоатишу на испитиваном подручју, представљају практично
најзначајнији ресурс подземних вода.
Према расположивим подацима о праћењу експлоатације и снижења у зони изворишта, анализом на
хидродинамичком моделу сагледане су експлоатационе могућности налазишта.

Табела 6. - Подаци о генералном тренду снижења пијезометарских

нивоа у изданима општине Стара Пазова
Снижење (м/год) Снижење (м/год)
Насеље експлоатисана издан – експлоатисана издани –
пакет старијег квартара пакет палудина
Стара Пазова 0.22-0.33
Нова Пазова 0.05 0.2
Нови Бановци није регистровано
Бановци Каблар није регистровано
Сурдук није регистровано
Белегиш није регистровано
Голубинци 0.2
Извориште за снабдевање водом насеља Стара Пазова формирано је 1981.године. Тада је у

функцији било 10 бунара, а данас је у функцији 12 бунара (слика 5.). Експлоатација на изворишту је
практично сваке године повећавана сагласно расту потреба. На потисном цевоводу данас постоји
збирни мерач протока који бележи податке о протицају у интервалу 15 минута. Издашност
појединачних бунара је процењена у току реализације опита 2005. године. Издашност појединачних
бунара је у интервалу од 4-10 л/с, углавном од 6-8 л/с (табела 7.). Збирни протицај изворишта када
су сви бунари у раду истовремено је око 70 л/с.
Табела 7. - Процењени протицај бунара на изворишту Старе Пазове у

току опита 2005.год.
Извориште Процењени опсег Процењени
Старе Ознака бунара протицај бунара осредњени протицај
Пазове 2005.год. бунара 2005.год.
Б-1 5,3-6,6 6,0
захватају плићу
издан пакета
Бунари који
палудина
Б-3 5,6-7,0 6,3

Б-5 5,8-7,2 6,5
Б-7 5,4-6,8 6,1
Б-2 6,0-7,5 6,8
Бунари који захватају
дубљу издан пакета
Б-4 5,5-6,9 6,2

палудина
Б-6 6,2-7,8 7,0

Б-8 7,7-9,6 8,7
Б-10 3,4-4,2 3,8
Б-9 7,0-8,8 7,9
обе издани
захватају
Бунари
који
Б-11 8,2-10,3 9,3

Б-12 10,6-13,3 12,0

Производња у току 2004. и 2005.год. на извориштима насеља општине Стара Пазова

Количина захваћене воде
1,600,000
1,413,256
1,400,000
2005
1,200,000 1,085,563
2004
1,000,000 1,064,267
998,220
800,000
523,431
600,000
400,000 485,007
291,441
176,904 155,294 229,086
200,000
271,450 85,492
162,766 208,228
126,262
0 65,123 Насеље
Стара Пазова Нова Пазова Нови Бановци Бановци Дунав Сурдук Белегиш Голубинци Крњешевци
Слика 22. - Производња у току 2004. и 2005.год. на извориштима насеља општине Стара Пазова
Просечан протицај на извориштима насеља општине Стара Пазова у току 2004. и

Протицај (л/с) 2005.год.
47.8
50.0
45.0
40.0 36.7
40.3 2005
35.0 37.8 2004
30.0
25.0
20.0 17.7
18.3
15.0
9.9
10.0 6.0 5.3
7.8
10.3
5.0 7.9 2.9
6.2
4.8
0.0 2.5 Насеље
Стара Пазова Нова Пазова Нови Бановци Бановци Дунав Сурдук Белегиш Голубинци Крњешевци
Слика 23. - Просечан протицај на извориштима насеља општине Стара Пазова у току 2004.-2005.год.

Велики проблем Старе Пазове је што нема изграђен резервоар за обезбеђење покривања часовне
неравномерности у потрошњи воде. У сушним периодима извориште (сви бунари у раду) не може да
обезбеди довољну количину воде за стабилно водоснабдевање, већ се примењују рестрикције.
За период 2004.-2005.год. постоји квалитетна евиденција захваћених подземних вода са изворишта.
Према овим подацима производња на изворишту Старе Пазове варира углавном од око 15-20 л/с
просечно у току ноћи, до око 55-65 л/с просечно у току дана. Протицај у часовима максималне
потрошње, поготово у сушним периодима од око 80-90 л/с, бунари изворишта не могу да обезбеде.
На нивоу месеца просечна производња је од 37-48 л/с. Просек експлоатације подземне воде за
2004.-2005.год. је 43 л/с. Процена је да је однос захватања из плиће и дубље издани око 50 % : 50 %.
Производња и просечан протицај у току 2004. и 2005. године на извориштима насеља општине Стара
Пазова приказани су на сликама 22. и 23.
Стара Пазова даља истраживања за проширење свог изворишта треба да пројектује на подручју са
десне стране пута Београд – Нови Сад, на улазу у насеље из правца Нове Пазове. Односно на
потезу од пута Војка-Нова Пазова-Стари Бановци до хлорне станице у Старој Пазови (прилог 5.).
Ово подручје планира се и за проширење изворишта за водоснабдевање Нове Пазове. Резултати
детаљних хидрогеолошких истраживања и техничка документација указаће на могућност и
економску оправданост формирања заједничког изворишта.
Бунарима треба захватити издани из плиће и дубље водоносне средине пакета палудина и
водоносне средине старијег квартара, по сличном принципу као и до сада. Међурастојање између
бунара који захватају исту издан треба да буде око 200 м. Бунарима треба захватати подземне воде
(издани) из песковитих водоносних средина пакета палудина, у интервалу дубина од 62-83 м и 92-
120 м, које су у повлати прекривене наслагама глина и алеврита, као и песковитих водоносних
средина пакета старијег квартара у интервалу дубина 40-50 м.
Систем за јавно водоснабдевање изграђен је 1973.год. Изградњу система за јавно водоснабдевање

пратила је изградња бунара за захватање подземних вода, у првом тренутку 4 бунара, на изворишту
северно од центра насеља, односно на локацији код аеродрома (слика 6.). Данас је на овом
изворишту у функцији 5 бунара.
Ново извориште код Беопетрола је формирано деведесетих година на локацији лево од
магистралног пута Београд-Нови Сад, на излазу из Нове Пазове ка Старој Пазови (слика 6.). Данас је
на њему у функцији 5 бунара.
На старом изворишту протицај бунара се мери збирно на потисном цевоводу код хлорне станице, а
на новом изворишту водомерима на сваком појединачном бунару. Збирни мерач протока на старом
изворишту бележи податке о протицају у интервалу 15 минута.
Издашност појединачних бунара је процењена у току реализације опита 2005. године. Издашност
појединачних бунара је у интервалу од 4-10 л/с, углавном од 5-7 л/с (табела 8.). Збирни протицај са
оба изворишта, када су сви бунари у раду истовремено, је око 60 л/с. Експлоатација са изворишта не
задовољава потребе становништва и индустрије у сушним периодима (нема изграђен резервоар).
Према овим подацима производња на изворишту Нове Пазове варира углавном од око 10-15 л/с
На нивоу месеца просечна производња је од 21-42 л/с. Просек експлоатације подземне воде за
2004.-2005.год. је 36 л/с. Мерењима на старом изворишту регистрована је просечна производња на
нивоу месеца од 7-16 л/с, просечно за период 2004.-2005.год. око 11,5 л/с.
Табела 8. - Процењени протицај бунара на изворишту Нове Пазове у току

опита 2005.год.
Процењени опсег Процењени
Извориште
Ознака бунара протицај бунара осредњени протицај
Нове Пазове
2005.год. бунара 2005.год.
Б-1 6,5-8,0 7,3
Бунари на изворишту
захаватају издани
пакета квартара и
код аеродрома
Б-2 5,0-6,0 5,5

палудина
Б-3 3,5-4,5 4,0

Б-4 4,7-5,8 5,3
Б-5 2,0-3,0 2,5
Б-9 6,5-7,5 7,0
Бунари на изворишту
захаватају издани
пакета квартара и
код Беопетрола
Б-11 5,5-6,5 6,0

палудина
Б-12 6,0-7,0 6,5

Б-13 9,0-10,5 9,8
Б-14 9,5-11,0 10,5
Производња и просечан протицај у току 2004. и 2005. године на извориштима насеља општине Стара
Пазова приказани су на сликама 22. и 23.
Нова Пазова истраживања за проширење свог изворишта треба да пројектује на локалитету
постојећег изворишта у близини аеродрома и на подручју са десне стране пута Београд – Нови Сад,
на улазу у насеље из правца Нове Пазове. Односно на потезу од пута Војка-Нова Пазова-Стари
Бановци до хлорне станице у Старој Пазови (прилог 5.). Ово подручје планира се и за проширење
изворишта за водоснабдевање Старе Пазове. Резултати детаљних хидрогеолошких истраживања и
техничка документација указаће на могућност и економску оправданост формирања заједничког
изворишта. Генерално бунарима треба захватити издани у водоносним срединама пакета старијег
квартара и палудина, у интервалу дубина 40-130 м.
Међурастојање између бунара који захватају исту издан треба да буде око 200 м.
Јавно водоснабдевање започело је 1966.год. изградњом водоводне мреже и два бунара на локацији
у школском парку. Са развојем потреба проширивана је мрежа и бушени нови бунари. Данас је на
овом изворишту у функцији 8 бушених цевастих бунара (слика 7.).
На потисним цевоводима бунара постоје мерачи протока који бележе податке о протицају у
интервалу 15 минута. Издашност појединачних бунара је процењена у току реализације опита 2005.
године. Издашност појединачних бунара је у интервалу од 2-9 л/с (табела 9.). Збирни протицај
изворишта када су сви бунари истовремено у раду је око 60 л/с.

У сушним периодима бунари не могу да обезбеде довољну количину воде за стабилно

водоснабдевање (нема изграђен резервоар), већ се примењују рестрикције.
Према овим подацима производња на изворишту Нових Бановаца варира углавном око 10 л/с
На нивоу месеца просечна производња је од 11,3-22,5 л/с. Просек експлоатације подземне воде за
2004.-2005.год. је 17,3 л/с.
Табела 9. - Процењени протицај бунара на изворишту Нових Бановаца у

Извориште Процењени опсег Процењени
Нових Ознака бунара протицај бунара осредњени протицај
Бановаца 2005.год. бунара 2005.год.
Б-1
дом здравља, школска, код 6,0-7,5 6,8
Бунари захватају воду из издани пакета
цркве
Б-2 1,8-2,4 2,1
земунска почетак
квартара и палудина
Б-3 4,0-5,4 4,7

земунска средина
Б-4 4,1-5,1 4,6
спортска
Б-5 6,5-8,5 7,5
земунска крај
Б-6 4,5-5,3 4,9
железничка
Б-7 2,6-3,2 2,9
симов.грађара
Б-8 2,8-3,2 3,0
фрушкогорска
Додатне количине воде за водоснабдевање у будућем периоду Нови Бановци треба да обезбеде
захватањем подземних вода на изворишту које би свакако, за разлику од ситуације која је данас,
морало бити лоцирано ван насеља (прилог 5.). Бушеним цевастим бунарима на будућем изворишту
треба захватити издани формиране у водоносним срединама пакета старијег квартара и палудина у
интервалу дубина 40-110 м. Будућа истраживања дакле треба усмерити у том правцу.
¾ Извориште Бановаци Каблар
Први бунари за јавно водоснабдевање изграђени су у периоду 1983.-85.год. Данас су у функцији 2

бушена цеваста бунара практично у насељу (слика 8.), у близини хлорне станице.
На збирном потисном цевоводу постоји мерач протока који бележи податке о протицају у интервалу
15 минута. Издашност појединачних бунара је процењена у току реализације опита 2005. године.
Издашност појединачних бунара је у интервалу од 6,5-8 л/с (табела 10.).
водоснабдевање (изграђени резервоар није адекватне запремине), већ се примењују рестрикције.

Табела 10. - Процењени протицај бунара на изворишту Бановци Каблар у

Извориште Бановци Каблар Ознака бунара протицај бунара осредњени протицај
Б-1 6,5-7,5 7,0
Бунари захватају воду из Б-2 7,5-8,0 7,8
издани пакета квартара уз црпну станицу

Према овим подацима производња на изворишту Бановци Каблар варира углавном око 2,5-3 л/с
потрошње, поготово у сушним периодима од око 13-16 л/с, бунари изворишта и резервоар (мале
запремине) код хлорне станице не могу да обезбеде. На нивоу месеца просечна производња је од 4,7-
6,4 л/с. Просек експлоатације подземне воде за 2004.-2005.год. је 5,8 л/с.
Додатне количине воде за водоснабдевање у будућем периоду Бановци Каблар треба да обезбеде
захватањем подземних вода на изворишту које би свакако морало бити лоцирано ван насеља
(прилог 5.). Бушеним цевастим бунарима на изворишту, као и код Нових Бановаца, треба захватити
издани формиране у водоносним срединама пакета старијег квартара и палудина у интервалу
дубина 40-110 м. Будућа истраживања дакле треба усмерити у том правцу. Резултати детаљних
хидрогеолошких истраживања и техничка документација указаће на могућност и економску
оправданост формирања на овом подручју заједничког изворишта са Новим Бановцима.
¾ Извориште Сурдук
Јавно водоснабдевање започело је 1968.год. изградњом водоводне мреже и бунара у насељу. Данас
су у функцији 3 бушена цеваста бунара (слика 9.).
На потисном цевоводу бунара постоји мерач протока који бележи податке о протицају у интервалу 15
минута. Издашност појединачних бунара је процењена у току реализације опита 2005. године.
Издашност појединачних бунара је у интервалу од 4-5,5 л/с (табела 11.).
Табела 11. - Процењени протицај бунара на изворишту Сурдука у току

Извориште Сурдука Ознака бунара протицај бунара осредњени протицај
Б-1 4,0-5,5 4,8
код хидрофорске станице
Б-2 4,5-5,5 5,1
Бунари захватају багремар
воду из издани Б-3 4,7-5,4 5,1
пакета палудина нови бунар

Према овим подацима производња на изворишту Сурдука варира углавном око 1,5-2,5 л/с просечно
у току ноћи, до око 5-7 л/с просечно у току дана. Протицај у часовима максималне потрошње,
поготово у сушним периодима, достиже вредности од око 10-12 л/с колико могу да обезбеде бунари
изворишта. На нивоу месеца просечна производња је од 3,5-6,6 л/с. Просек експлоатације подземне
воде за 2004.-2005.год. је 4,8 л/с.
Сурдук постојећим бунарима, који захватају подземне воде из водоносних средина пакета палудина,
може да обезбеди довољне количине воде за водоснабдевање у будућем периоду (нема изграђен
резервоар).
¾ Извориште Белегиш
На потисном цевоводу појединачних бунара постоје мерачи протока који бележе податке о протицају
у интервалу 15 минута. Издашност појединачних бунара је процењена у току реализације опита
2005. године. Издашност појединачних бунара је у интервалу од 2,5-6,5 л/с (табела 12.).
Табела 12. - Процењени протицај бунара на изворишту Белегиша у току

Извориште
Белегиша
Б-1 4,0-6,0 5,0
школа
Б-2 2,5-4,0 3,3
Бунари захватају Кецари
воду из издани Б-3 5,8-6,5 6,2
пакета палудина Ул.Вере Мишчевић
Постојећи бунари могу да обезбеде покривање часовне неравномерности у потрошњи воде (нема
изграђен резервоар).
Према овим подацима производња на изворишту Белегиша варира углавном око 3,0-3,5 л/с
потрошње, поготово у сушним периодима, достиже вредности од око 14-15 л/с колико могу да
обезбеде бунари изворишта. На нивоу месеца просечна производња је од 5,7-10,1 л/с. Просек
експлоатације подземне воде за 2004.-2005.год. је 7,5 л/с.
Додатне количине воде за водоснабдевање у будућем периоду Белегиш треба да обезбеди
захватањем подземних вода на изворишту које би свакако требало бити лоцирано ван насеља
(прилог 5.). Бушеним цевастим бунарима на изворишту треба захватити издани формиране у
песковитим водоносним срединама пакета палудина у интервалу дубина 69-97 м. Будућа
истраживања дакле треба усмерити у том правцу. Такође размотрити и могућност захватања
подземних вода из пакета старијег квартара.

¾ Извориште Голубинци
На потисним цевоводима бунара постоје мерачи протока који бележе податке о протицају у
интервалу 15 минута. Издашност појединачних бунара је процењена у току реализације опита 2005.
године. Издашност појединачних бунара је у интервалу од 3,5-9,1 л/с (табела 13.).
Табела 13. - Процењени протицај бунара на изворишту Голубинаца у

Извориште
Голубинаца
Б-1 3,5-4,3 3,9
ул. Карађорђева
Бунари захватају
пакета палудина
воду из издани
Б-2 5,5-7,0 6,3

дом здравља
Б-3
ул. Карађорђева 7,5-9,1 8,3
хидрофорска станица
Б-4 6,5-7,2 6,9
ул. Карађорђева
Постојећи бунари могу да обезбеде покривање часовне неравномерности у потрошњи воде (нема
изграђен резервоар).
Према овим подацима производња на изворишту Голубинаца варира углавном око 3,5-4,5 л/с
потрошње, поготово у сушним периодима, достиже вредности од око 16-19 л/с колико могу да
обезбеде бунари изворишта. На нивоу месеца просечна производња је од 5,9-11,8 л/с. Просек
експлоатације подземне воде за 2004.-2005.год. је 9,7 л/с.
Додатне количине воде за водоснабдевање у будућем периоду Голубинци треба да обезбеде
песковитим и шљунковитим водоносним срединама - пакет палудина у интервалу дубина 65-118 м.
Будућа истраживања дакле треба усмерити у том правцу. Међурастојање између бунара који
захватају исту издан треба да буде око 200 м.
¾ Извориште Крњешевци
Јавно водоснабдевање започело је 80-тих година изградњом водоводне мреже и бунара у насељу.
Данас су у функцији 1 бушени цевасти бунар (слика 12.).
На потисном цевоводу бунара постоји мерач протока који бележи податак о протицају у интервалу 15
минута. Издашност бунара је процењена у току реализације опита 2005. године. Издашност бунара
је у интервалу од 2,2-5,2 л/с (табела 14.).

Табела 14. - Процењени протицај бунара на изворишту Крњешеваца у

Извориште
Крњешеваца
Бунар захвата воду
из издани пакета
Б-1 2,2-5,2 3,7
квартара и
палудина
У сушним периодима бунар не може да обезбеди довољну количину воде за стабилно

водоснабдевање (нема изграђен резервоар).
Према овим подацима производња на изворишту Крњешеваца варира углавном око 0,8-1,3 л/с
потрошње, поготово у сушним периодима од око 5,0-5,5 л/с, бунар на изворишту не може да
обезбеди. На нивоу месеца просечна производња је од 2,0-3,2 л/с. Просек експлоатације подземне
воде за 2004.-2005.год. је 2,6 л/с.
Додатне количине воде за водоснабдевање у будућем периоду Крњешевци треба да обезбеде
песковитим водоносним срединама пакета старијег квартара у интервалу дубина 67-76 м и пакета
палудина у интервалу дубина 85-95 м. Будућа истраживања дакле треба усмерити у том правцу.
¾ Извориште Стари Бановци
Јавно водоснабдевање започело је 1968.год. изградњом водоводне мреже и три бунара на локацији
изворишта. Данас је у функцији 6 цевастих бушених бунара (слика 13.).
водоснабдевање, већ се примењују рестрикције (нема изграђен резервоар).
Података о мерењима протицаја нема. Процена је да се данас бунарима на изворишту на подручју
Старих Бановаца захвата око 12-13 л/с (процењена просечна експлоатација).
Додатне количине воде за водоснабдевање у будућем периоду Стари Бановци треба да обезбеде
захватањем подземних вода на изворишту које би свакако морало бити лоцирано ван насеља
водоносним срединама пакета старијег квартара у интервалу дубина 48-61 м и пакета палудина 65-
68 м. Будућа истраживања дакле треба усмерити у том правцу. Међурастојање између бунара који
захватају исту издан треба да буде око 200 м.
¾ Извориште Војка
Насеље (слика 14.) нема изграђен систем за јавно снабдевање водом већ се потребе домаћинстава
задовољавају индивидуално или преко јавних чесми.

Података о мерењима протицаја нема. Процена је да се данас од стране индивидуалних корисника

(појединци и индустрија) на подручју Војке захвата око 10 л/с (процењена просечна експлоатација).
Анализом општих хидрогеолошких услова на подручју Војке, закључак је да будућа истраживања за
формирање изворишта за водоснабдевање насеља треба усмерити на водоносне средине пакета
старијег квартара и палудина у интервалу дубина 40-130 м. Из ових водоносних средина данас
подземну воду захватају домаћинстава индивидуално. Извориште треба формирати на подручју ван
граница насеља.
5.6. Хидрогеолошки и хидротехнички услови захватања подземних вода
Хидрогеолошки услови на микролокацији изворишта подземних вода диктирали су хидротехничке

услове за њихово захватање.
На истражном подручју (општина Стара Пазова) водоносне средине у којима су формиране издани
су у интервалу дубина од 40 до 130 м (прилог 2). Да би се са ових дубина захватиле подземне воде
било је неопходно извести дубоке бушене цевасте бунаре.
На основу података о изградњи бунара најчешће је бушење рађено класичном ротационом методом
са бентонитском исплаком. Углавном је завршни пречник бушотине, у делу водоносне средине, φ
450 мм. Дубине бунара којима се захвата издан из водоносних средина пакета старијег квартара су
до 65 м. Дубине бунара којима се захвата издан из водоносних средина пакета палудина су до 120 м.
У бушотине су углавном уграђиване бунарске конструкције са „упуштеним филтером“, пречника
експлоатационе цеви φ 323 мм и пречника водопријемног - филтерског дела φ 219 мм и φ 139 мм.
Због великих статичких притисака углавном су то челичне конструкције.
Дебљина водоносних слојева, углавном песковитих, из којих се захватају подземне воде је од 4 до
21 м. Сагласно томе је уграђиван филтерски део бунарске конструкције, најчешће ребрасти филтер
обавијен ситом. Обзиром да су пескови углавном ситнозрни до средњезрни, често у партијама и са
доста финозрних и прашинасто-глиновитих честица, отвори сита су углавном 0,36x0,36 мм до 0,6x0,6
мм. Уграђивани засип у водопријемном делу је шљунчани пречника зрна φ 1-3 мм. Раздвајање
водоносних средина је извођено уградњом цементног млека и глине у међупростор између зида
бушотине и бунарске цеви.
Растојање између бунара који захватају подземне воде из исте водоносне средине је углавном реда
величине око 150-200 м.
Бунари су опремљени хидромашинском опремом (утопна пумпа, потисни чланци, водоводска
арматура), електроорманима и уређајима за заштиту пумпи од рада на суво. Бунари изворишта су на
дистрибутивну мрежу углавном повезани преко хидрофорских постројења.
У односу на описани приступ, сугестија је да убудуће пречник бушотине у зони водопријемног дела
буде најмање φ 600 мм, а да пречник водопријемног дела бунарске конструкције не буде мањи од φ
219 мм.
Такође сугестија је да се бунари преко резервоара повежу са дистрибутивном мрежом.
5.7. Услови заштите подземних вода
Заштита подземних вода директно је условљена хидрогеолошким условима лежишта. На подручју

општине Стара Пазова лежишта подземних вода која се експлоатишу за потребе јавног

водоснабдевања су природно заштићена наслагама глина и алеврита.

Водоносне средине пакета старијег квартара и пакета палудина налазе се у интервалу дубина 40 м
до 130 м испод површине терена (прилог 2). Међусобно су раздвојене наслагама полупропусних и
водонепропусних алевритско-глиновитих наслага. Преко водоносних средина пакета старијег
квартара такође су исталожене наслаге полупропусних и водонепропусних алевритско-глиновитих
наслага дебљине 10-30 м.
Издани које егзистирају у водоносним срединама палудина су полуотворене издани, које се
прихрањују инфилтрацијом атмосферских падавина директно у водоносне средине у удаљеним
зонама на јужном ободу Фрушке горе где су оне откривене у ерозионим усецима повремених и
сталних потока. У зонама у приобаљу Саве и Дунава прихрањивање издани у водоносним
срединама пакета старијег квартара и палудина се врши инфилтрацијом подземних вода из
водоносних средина млађег квартара. Млађи квартар је посредно, или директно у контакту са
Дунавом, односно Савом. Издани у водоносним срединама пакета палудина се прихрањују и
посредном инфилтрацијом падавина кроз лес и "сремску" серију на подручју сремске лесне заравни.
Ослобођене физички везане воде из алевритско-глиновитих наслага у процесу дијагенезе такође су
један вид прихрањивања ових издани, али само у зонама где су изражена снижења пијезометарских
нивоа (Стара и Нова Пазова и Голубинци).
Сагласно описаним хидрогеолошким условима и важећем Правилнику о начину одређивања и
одржавања зона и појасева санитарне заштите објеката за снабдевање водом за пиће,
Сл.гласник СРС бр.33/78. разматрана је примена одредби о одређивању зона заштите.
Тренутно стање на терену је да је код већине појединачних бунара ограђена непосредна зона
санитарне заштите. У наредном периоду неопходно је општинском одлуком дефинисати ужу зону
санитарне заштите и ширу зону санитарне заштите у складу са Правилником о начину одређивања и
одржавања зона и појасева санитарне заштите објеката за снабдевање водом за пиће,
Сл.гласник СРС бр.33/78.
1. Зона непосредне заштите (зона строгог надзора) одређује се (члан 4. и 5.) око бунара,
резервоара и црпне станице односно хидрофорских станица, а обезбеђује се ограђивањем.
Зона непосредне заштите довољна је да буде само непосредно око самих објеката изворишта,
односно практично само колико је сам објекат (шахт бунара, резервоар, евентуално постројење).
Зона непосредне заштите се обавезно ограђује. По важећем Правилнику ограда обухвата најмање
10 м од објекта. Улаз у ову зону неопходно је обезбедити само за овлашћена лица под санитарним
надзором. Ова зона административно мора припадати кориснику вода (у виду власништва или
уговора о коришћењу земљишта) како би могао контролисати објекат и обављати сервисне радње.
Према Правилнику зона непосредне заштите може се користити само као сенокос али без употребе
ђубрива, пестицида и хербицида чија употреба може загадити воду.
Разматране издани налазе се на дубинама преко 40 м и заштићене су серијама алевритских и
глиновитих седимената дебљине 10-30 и више метара од утицаја са површине терена. Филтрационе
карактеристике глина су генерално слабе. Оне практично представљају и непропусну до
полупропусну средину која генерално спречава директну хидрауличку везу захваћених издани са
површинским водама. Локално захваћене издани су међусобно у посредној хидрауличкој вези.
2. Ужа зона заштите (зона ограничења) по Правилнику (члан 4. и 6.) треба да обухвати извориште.
Такође Правилник дефинише да ″ужу зону заштите чини површина земљишта под санитарним

надзором на којој није дозвољена изградња објеката, постављање уређаја и вршење радњи које
могу на било који начин загадити воду и мора бити видно означена″.
Ужу зону заштите требало би да представља комплекс изворишта (обједињени сви објекти на
локацији изворишта) формираног за захватање издани, односно подручје које може бити под
контролом корисника и за које он има пуну одговорност, како би се обезбедила заштита издани од
микробиолошког, хемијског, радиолошког и других врста загађивања.
Прихрањивање издани обавља се на претходно описан начин. Заштитна улога алевритских и
глиновитих серија исталожених преко песковитих водоносних средина је таква да, у случају појаве
загађења на површини терена, обезбеђује дуг период до појаве загађења у изданима. То значи да је
на располагању време које се мери годинама и да се при појави загађења на површини терена може
благовремено реаговати, а са друге стране се филтрацијом кроз алеврите и глине може очекивати
значајан ефекат неутралисања утицаја загађивача. Опасност за извориште и квалитет вода
представљају бунари дубине преко 20 м који нису под контролом и преко којих се издани могу
директно контаминирати. Стога је неопходно, у дефинисаној ужој зони заштите изворишта, која би
требала бити постављена најмање 1000 м од ободних бунара изворишта, строго контролисати
употребу свих бунара преко којих се потенцијално могу загадити захваћене издани. Из тог разлога
напуштене бунаре треба на адекватан начин блиндирати или ликвидирати.
Извориште треба да прати одговарајући мониторинг квалитета и режима осцилација нивоа
подземних вода, као и режима експлоатације. Мониторинг мора да обухвати издани које се захватају.
3. Шира зона заштите (зона надзора), треба да обухвати територију сливног подручја изворишта
или територију која служи за напајање изворишта (члан 4. и 7. Правилника). ″У широј зони
заштите забрањена је изградња индустријских и других објеката чије отпадне воде и друге отпадне
материје из технолошког процеса производње могу загадити извориште″.
За изворишта јавног водоснабдевања општине Стара Пазова, која захватају издани из водоносних
средина пакета палудина, зона прихрањивања налази се доста удаљена од потенцијалне локације
изворишта, тако да је тешко поставити границу шире зоне заштите и захтеве који су реални и могу се
испоштовати од стране корисника изворишта. Стога у даљој разради зона заштите треба размотрити
ред величине трајања путовања подземне воде од места прихрањивања до места захватања. За
изворишта јавног водоснабдевања, која захватају издани из водоносних средина пакета квартара
(старији квартар), зона прихрањивања се налази у приобаљу Дунава где долази до претакања
подземних вода из водоносних средина млађег квартара у водоносне средине старијег квартара.
Обзиром да је Дунав међународна река, и у овом случају акценат у даљој разради зона заштите
треба ставити на утврђивање реда величине трајања путовања подземне воде од места
прихрањивања до места захватања. При том, треба сагледати ефекте пречишћавања подземне воде
филтрацијом кроз порозну средину и сагласно томе планирати величину подручја шире зоне заштите
и мере ограничења.
Препорука за мониторинг
Напомињемо да је у циљу изналажења варијанти просторних и техничких решења за обезбеђење

стабилног и квалитетног снабдевања водом неопходно наставити перманентно вршење мониторинга
експлоатације и режима подземних вода и процес истраживања ресурса вода. Ово подразумева да
се у току године:

1. месечно прати експлоатација из појединачних бунара (читање водомера и часови рада), и на

тај начин прави биланс о захваћеној количини воде из издани (посебно из плиће и дубље
издани, уколико су посебни водозахвати),
2. дневно (и часовно) прати збирна производња на изворишту и потис ка граду, биланс укупно
захваћене количине воде,
3. месечно мере пијезометарски нивои у свим бунарима на изворишту, са бележењем
информације да ли је бунар у раду или не,
4. седмично мере пијезометарски нивои у репрезентативним бунарима за сваку од издани,
бунар наизменично једном у раду, други пут у мировању најмање 24 часа,
5. једном у три месеца узоркује и анализира квалитет воде из захваћених издани,
репрезентативни бунари на изворишту, по параметрима предвиђеним Правилником о
хигијенској исправности воде за пиће за периодичне анализе - ″Б″ обим,
6. једном годишње узоркује и анализира квалитет воде из свих бунара на изворишту, по
параметрима предвиђеним Правилником о хигијенској исправности воде за пиће за
периодичне анализе - ″Б″ обим,
7. једном месечно узоркује и анализира квалитет збирне воде из резервоара (препорука при
уобичајеном односу учешћа плиће и дубље издани у производњи), по параметрима
предвиђеним Правилником о хигијенској исправности воде за пиће за периодичне анализе -
″Б″ обим.

6. Подаци о истражним радовима – методе истраживања и опис

истражних радова
У току израде Елабората, сагласно предвиђеном програму радова, извршено је прикупљање

података о раду изворишта јавног снабдевања водом. На основу анализе прикупљених информација
пројектовани су да су ураде следећи радови:
• прикупљање и обрада расположивих података, и
• хидродинамички опити на извориштима, тестирање експлоатационих бунара.
Хидродинамички опити рада изворишта, експлоатационих бунара, пројектовани су у реалним

условима експлоатације, и подразумевали су изазивање поремећаја у издани прекидом
експлоатације максимално колико је то било могуће (углавном у току ноћи са условом да се при том
неремети значајно водоснабдевање насеља). Сагласно могућностима на терену и планираном циљу
да се изврши краткотрајан поремећај у одређеној издани и прати његова реакција извршени су опити
на свим извориштима за јавно снабдевање водом у насељима: Стара Пазова, Нова Пазова, Нови
Бановци, Бановци Каблар, Сурдук, Белегиш, Голубинци и Крњешевци (за која је надлежно ЈКП „Водовод и
канализација“ Стара Пазова).
Основни принцип је био да се изврши краткотрајан (углавном преко ноћи када су смањене потребе)
прекид експлоатације на изворишту, односно прекид рада бунара који захватају исту издан.
Предуслов је био да се максимално испоштује да пре тога бунари извесно време буду у
експлоатацији. Затим су, након прекида експлоатације које је обично трајало 6-12 сати, бунари
поново укључивани. Искључење и укључење бунара је рађено сукцесивно (обично у интервалима од
20-30 мин), како би се могла извршити симултана мерења нивоа и протицаја.
Планирано је да се реализацијом опита добију следећи подаци:
¾ квазистатички пијезометарски ниво у издани данас,
¾ динамички ниво у бунарима данас,
¾ издашност бунара и опсег радних протицаја бунара.
Ови подаци добијени мерењима су приказани у табели 15. и табелама и дијаграмима у прилогу 3.
Такође планирано је да се обрадом добијених података добију вредности:
¾ трансмисивности аквифера,
¾ коефицијента филтрације водоносне средине,
¾ специфичне издашности аквифера,
¾ губитака у прифилтарској зони бунара.
Подаци измерени у току опита и резултати обраде су приказани у табелама и на дијаграмима у

прилогу 3. и у табели 16.
Сви опити су реализовани у периоду септембар-октобар 2005.године.

Мерење нивоа и протицаја бунара
Мерења нивоа и протицаја у току тестирања бунара изворишта (приказани у табели 15.) обезбедили
су податке о квазистатичким пијезометарским нивоима у издани данас. На основу ових података и
података из претходног периода анализирани су генерални трендови снижења пијезометарских
нивоа у изданима на извориштима (подаци презентирани у поглављу 5.3.).
Мерењима у току тестирања бунара на извориштима регистровани су динамички нивои и опсег
протицаја бунара. Исти су приказани у табели 15. и у табелама и на дијаграмима у прилогу 3.
Табела 15. - Подаци о бунарима: каптирани слој, ниво и протицај, на извориштима која се користе за
јавно снабдевање водом насеља општине Стара Пазова
Година изградње
Дубина до НПВ -
опсег (2005.год.)
постављања (м)
Филтер дубина
Каптирани слој
ниво 2005.год.
Ознака бунара
ниво 2005.год.
Статички ниво
Статички ниво
при изводјењу
квазистатички
квазистатички
Протицај (л/с)
при извођењу
одмеравања
Кота НПВ -
дубина (м)
кота (мнм)
(мнм)
(мнм)
Коте
(м)
(м)
61,00-80,11 61,50-81,20
Б-1 1981 (19,11 м) (19,70 м)
80.5 2.0 78.5 6.6 73.9 5,3-6,6
61,00-80,15 61,00-81,00
Б-3 1981 (19,15 м) (20,00 м)
80.5 1.8 78.7 6.8 73.7 5,6-7,0
61,00-80,08 61,00-80,00
Б-5 1981 (19,08 м) (19,00 м)
80.5 1.9 78.6 7.0 73.5 5,8-7,2
61,00-80,09 61,00-80,00
Б-7 1981 (19,09 м) (19,00 м)
80.5 1.8 78.7 7.5 73.0 5,4-6,8
61,50-80,72 61,00-79,00
Б-9 1981 (19,22 м) (18,00 м)
80.5 1.4 79.1
91,50-104,40
91,00-117,66 (12,90 м)
Б-2 1981 (26,66 м) 109,40-120,20
80.5 1.5 79.0 8.6 71.9 6,0-7,5
(10,80 м)
92,00-105,00
92,00-117,51 (13,00 м)
Б-4 1981 (25,51 м) 110,00-120,00
80.5 1.5 79.0 9.1 71.4 5,5-6,9
(10,00 м)
90,00- 95,00
91,00-116,73 (5,00 м)
Б-6 1981 (25,73 м) 95,50-116,00
80.5 1.1 79.4 9.1 71.4 6,2-7,8
(10,50 м)
88,00-101,00
90,54-116,54 (13,00 м)
Б-8 1981 (26,00 м) 106,00-118,00
80.5 1.2 79.3 9.4 71.1 7,7-9,6
(12,00 м)
90,70-116,10 90,70-116,00
Б-10 1981 (25,40 м) (25,30 м)
80.5 0.9 79.6 9.2 71.3 3,4-4,2
62,00-68,00 61,00-80,00
(6,00 м) (19,00 м) 91,00-
Б-9 2003 71,00-80,00 120,00 (29,00
80.5 8.0 72.5 6.3 74.2 7,0-8,8
(9,00 м) м)
60,80-70,70 60,80-70,20
(9,90 м) (9,40 м)
81,00-84,30 81,50-83,70
(3,30 м) (2,20 м)
Б-11 1995 88,60-101,80 88,10-100,80
80.5 8.6 71.9 8.2 72.3 8,2-10,3
(13,20 м) (12,70 м)
106,00-112,60 105,00-110,00
(6,60 м) (5,00 м)
Б-12 80.5 6.8 73.7 10,6-13,3

40,50-43,00
(2,50 м)
47,00-49,00
40,00-62,00 (2,00 м)
Б-1 1990 (22,00 м) 52,00-54,00
80.3 6.2 74.1 5.6 74.7 6,5-8,0
(2,00 м)
59,00-62,00
(3,00 м)
40,50-62,55 41,00-63,00
Б-2 1986 (22,05 м) (22,00 м)
79.8 3.5 76.3
40,00-47,20
(7,20 м)
40,00-62,30 50,40-54,20
Б-2 1984 (22,30 м) (3,80 м)
79.8 4.8 75.0 5.5 74.3 5,0-6,0
57,00-65,00
(8,00 м)
40,00-47,20
(7,20 м)
42,00-64,40 50,40-54,20
Б-3 1984 (22,40 м) (3,80 м)
80.5 6.0 74.5 3.4 77.1 3,5-4,5
57,00-65,00
(8,00 м)
40,00-42,00
(2,00 м)
42,00-47,50
(5,50 м)
40,00-63,00 51,00-54,50
Б-4 1979 (23,00 м) (3,50 м)
80.7 5.0 75.7 4.6 76.1 4,7-5,8
58,50-59,50
(1,00 м)
60,00-63,00
(3,00 м)
40,00-49,00
46,00-61,74 (9,00 м)
Б-5 1978 (15,74 м) 53,00-58,00
81.0 1.9 79.1 4.1 76.9 2,0-3,0
(5,00 м)
38,50-52,00
39,50-58,80 (13,50 м)
нема ознаку 1978 (19,30 м) 54,00-60,50
80.0 2.2 77.8
(6,50 м)
40,50-62,75 41,00-63,00
Б-7 1986 (22,25 м) (22,00 м)
80.7 3.0 77.7 4.2 76.5
39,73-61,98 41,00-63,00
Б-8 1986 (22,25 м) (22,00 м)
80.6 4.6 76.0 4.1 76.5
Б-9 1993 79.1 9.0 70.1 6,5-7,5

Б-10 1991 79.0
Б-11 1991 79.4 9.4 70.0 5,5-6,5
Б-12 1993 78.8 5.7 73.1 6,0-7,0
Б-13 1993 79.0 7.1 71.9 9,0-10,5
Б-14 1993 78.5 6.5 72.0 9,5-11,0
Б-1 дом
здравља,
1966 85.0 13.5 71.5
школска, код
цркве 6,0-7,5
Б-2 земунска
1986 92.5 16.7 75.8
почетак 1,8-2,4
Б-3 земунска
1970 96.5 24.4 72.1
средина 4,0-5,4

Б-4 спортска 1978 90.0 15.2 74.8 4,1-5,1

47,44-61,94 45,80-59,70
(14,50 м) (13,90 м)
75,99-90,49 76,70-90,30
земунска крај 1984 (14,50 м) (13,60 м)
92.0 19.2 72.8
104,54-110,54 104,20-114,00
(6,00 м) (9,80 м)
50,00-56,50 50,00-56,50
(6,50 м) (6,50 м)
Б-5 земунска 60,00-66,00 60,00-66,00
1991 (6,00 м) (6,00 м)
92.0 25.0 67.0
крај
80,00-85,00 80,00-85,00
(5,00 м) (5,00 м) 6,5-8,5
Б-6 железничка 89.5 16.1 73.4 4,5-5,3
Б-7
89.5 16.7 72.8
симов.грађара 2,6-3,2
Б-8
87.0 14.3 72.7
фрушкогорска 2,8-3,2
БАНОВЦИ КАБЛАР
Б-1 90.0 15.3 74.7 6,5-7,5

Б-2 90.5 16.6 73.9 7,5-8,0
СУРДУК
Б-1 код
хидрофорске 1967 104.5 30.4 74.1 4,0-5,5
станице
Б-2 багремар 1978 104.5 29.9 74.6 4,5-5,5
Б-3 нови бунар 1993 104.5 30.3 74.2 4,7-5,4
БЕЛЕГИШ
Б-1 школа 1983 96.5 22.0 74.5 4,0-6,0

Б-2 Кецари 1983 106.5 31.6 74.9 2,5-4,0
Б-3 ул.Вере
1993 94.0 18.9 75.1 5,8-6,5
Мишчевић
ГОЛУБИНЦИ
Б-1 1972 66,0-75,5 м 88.5 6.5 82.0 10.1 77.9 3,5-4,3

68,52-87,51 69,00-85,50
Б-2 1979 (19,00 м) (16,50 м)
88.0 7.0 81.0 11.1 76.9 5,5-7,0
67,00-73,00 68,00-73,00
Б-3 1988 (6,00 м) (5,00 м)
88.5 9.5 79.0 35.5 53.0 7,5-9,1
100,30-113,00 100,58-113,00
Б-4 1979 (12,70) (12,48 м)
88.5 5.1 83.4 11.7 76.8 6,5-7,2
КРЊЕШЕВЦИ
Б-1 75.0 2.6 72.4 2,2-5,2
Б-6 објекти који нису у функцији

Обрада података тестирања бунара на извориштима
Опити су спроведени на бунарима у редовном раду на извориштима јавног водоснабдевања у свим

насељима општине Стара Пазова (која су у надлежности ЈКП „Водовод и канализација“ Стара
Пазова), у периоду септембар-октобар 2005.год. Положај бунара је дат на сликама 5, 6, 7, 8, 9, 10,
11 и 12. Тест на сваком од изворишта је реализован у трајању од 20-так сати. Мерени су нивои у
бунарима и протицај бунара. Тест је подразумевао:
• мерење нивоа и протицаја бунара у току редовног рада,
• искључење бунара и мерење повратка нивоа у трајању минимум 6 сати (у току ноћи),
• укључење бунара и мерење снижења нивоа и протицаја.
Записници са теста су дати у прилогу 3.1.

На изворишту у Старој Пазови прво су тестирани бунари који захватају плићу издан, а затим другог
дана бунари који захватају дубљу издан.
На изворишту у Новој Пазови прво су тестирани бунари на изворишту код аеродрома, а затим другог
дана бунари на изворишту код беопетрола.
Бунари су искључивани и укључивани сукцесивно (обично у интервалима од 20-30 мин).
Измерене вредности нивоа воде у бунарима и протицаја представљају подлогу за одређивање
филтрационих карактеристика водоносне средине. Идентификација карактеристика бунара и
филтрационих карактеристика средине, је спроведена кроз анализу комплетног хидрограма као
решење инверзног проблема, тј. усаглашавања мерених и рачунских вредности за прогнозиране
вредности коефицијента водопроводности (Т), специфичне издашности (ε) и губитака у
прифилтарској зони бунара (линеарних А и квадратних Б), користећи програм који се базира на
једначини Theiss-а.
ri ε
2
Qb
Si = W (ui ) ui =
4πT 4Tt
где је:
S - депресија у посматраној тачки струјног поља; нпр. бунар, пијезометар (м),
Qb - протицај бунара (м3/с),
Т - коефицијент водопроводности; Т=к x М (м2/с),
к - коефицијет филтрације (м),
М - дебљина водоносне средине (м),
∞
e −ui
W(u) - бунарска функција, W (ui ) = ∫ du
u
u i
r - удаљење посматране тачке од центра бунара (м),

ε - специфична издашност издани,
t - посматрано време од почетка трајања протицаја.

У основи једначина Theiss-а описује радијално струјање подземних вода према усамљеном
савршеном бунару, који каптира хомогену изотропну средину неограниченог простирања у
хоризонталној равни, из кога се црпи константна количина воде током времена.
Поступак идентификације карактеристика бунара и филтрационих карактеристика средине, и
упоређивања измерених и рачунских вредности пијезометарских нивоа (депресија), спроведен је у
више итерација. Усвојене вредности анализираних параметара приказане су у табели 16., а на
дијаграмима у прилогу 3.2. приказане су упоредно измерене и рачунске вредности пијезометарских
нивоа и одговарајући протицаји бунара (нивограми и хидрограми).
Табела 16. - Резултати обраде података добијених у току наменски реализованих

опита на извориштима за јавно снабдевање водом општине Стара Пазова
Извориште Старе Пазове
Ознака бунара T (m2/s) ε (-) A (m/s2) B (m2/s5)
Захватају плићу издан
Б-1 9,0x10-4 1x10-4 20 10 000
Б-3 1,0x10-3 1x10-4 20 6 000
Б-5 1,15x10-3 1x10-4 15 2 000
Б-7 4,2x10-4 1x10-5 40 7 000
Захватају дубљу издан
Б-2 1,6x10-3 1x10-3 10 1 000
Б-4 1,2x10-3 1x10-4 5 2 000
Б-6 9,0x10-4 1x10-4 10 5 000
Б-8 1,43x10-3 1x10-4 20 1 000
Б-10 2,1x10-3 1x10-4 10 1 000
Захватају обе издани
Б-9 1.6x10-3 1x10-4 10 1 000
Б-11 1.7x10-3 1x10-4 5 500
Извориште Нове Пазове

Старо извориште код аеродрома
Б-1 1,8X10-3 1X10-5 10 10 000
Б-2 2,4X10-3 1X10-4 10 45 000
Б-3 2,9X10-4 1X10-4 10 20 000
Б-4 2,8x10-3 1x10-4 10 1 000
Ново извориште код Беопетрола
Б-9 1,2X10-3 1X10-5 10 1 000
Б-11 5,0X10-4 1X10-4 20 500
Б-12 3,2X10-4 1X10-5 30 2 000
Б-13 1,8X10-3 1X10-4 20 1 000
Б-14 2,0X10-3 1X10-4 10 1 000

Извориште Нови Бановци

Б-1 1,0x10-3 5x10-4 30 2 000
Б-2 1,0x10-3 1x10-4 10 1 000
Б-3 1,2x10-3 1x10-3 5 1 000
Б-4 5,8x10-4 1x10-4 10 5 000
Б-6 4,5x10-4 1x10-4 10 1 000
Б-7 6,5x10-4 1x10-4 10 1 000
Извориште Бановци Каблар

Б-1 2,5x10-3 1x10-5 10 1 000
Б-2 1,6x10-3 1x10-4 10 5 000
Извориште Сурдук
Б-1 1,95x10-3 1x10-4 10 1 000
Б-3 1,0x10-3 1x10-4 10 10 000
Извориште Белегиш
Б-1 1,2x10-3 1x10-4 10 1 000
Б-2 5,0x10-4 1x10-4 10 30 000
Б-3 1,8x10-3 1x10-4 10 30 000
Извориште Голубинци
Б-1 1,1X10-3 1X10-4 10 5 000
Б-2 2,1X10-3 1X10-4 10 10 000
Б-3 1,35X10-4 1X10-5 10 1 000
Б-4 9,0X10-4 1X10-4 10 1 000
Извориште Крњешевци
Б-1 2,2x10-4 1x10-1 10 10 000

Генерална карактеристика добијених вредности трансмисивности је да су оне мање од оних

добијених обрадом података опита црпења при изради бунара.
На изворишту Старе Пазове дубљу водоносну средину пакета палудина карактеришу веће
вредности трансмисивности у јужном делу подручја у односну на северни део.
Генерално, средња вредност трансмисивности плиће водоносне средине пакета палудина
Т=0,97x10-3 је мања од средње вредности трансмисивности дубље водоносне средине пакета
палудина Т=1,8x10-3.
На извориштима Нове Пазове (нема документације о теничким карактеристикама изведених бунара) није било
могуће јасно раздвојити који бунари захватају издан из плиће водоносне средине пакета старијег
квартара, а који из дубље водоносне средине пакета палудина.
Тестирање бунара је показало да је генерално квалитет бунара, са аспекта регистрованих
хидрауличких губитака, добар. У Старој Пазови већи хидраулички губици су регистровани код бунара
Б-1, Б-3 и Б-7, а у Новој Пазови код бунара Б-1, Б-2 и Б-3 на старом изворишту (код аеродрома). Код
ових бунара треба урадити регенерацију. Већи хидраулички губици су регистровани и код бунара Б-3
у Сурдуку, Б-2 и Б-3 у Белегишу, Б-2 у Голубинцима и Б-1 у Крњешевцима. И код ових бунара треба
урадити регенерацију.

7. Прорачунавање резерви
Као што је већ описано данас се јавно снабдевање водом насеља (становништва и индустрије) у
општини Стара Пазова обавља искључиво на рачун захватања акумулација подземних вода,
формираних у водоносним срединама пакета старијег квартара и палудина до дубине око 130 м.
Изворишта подземних вода су формирана пре више од 25 година и у експлоатацији су и данас.
Насеља Стара Пазова, Нова Пазова, Нови Бановци, Бановци Каблар, Сурдук, Белегиш, Голубинци,
Крњешевци и Стари Бановци (прилог 1.) имају изграђене јавне водоводне системе. Насеље Војка
нема изграђен јавни водоводни систем. Генерално систем за јавно снабдевање водом обухвата
цевасте бушене бунаре на изворишту, хидрофорско постројење и дистрибутивну мрежу. Вода се
користи за пиће директно, без икаквог додатног пречишћавања, само уз дезинфекцију хлорисањем.
За функционисање, одржавање и развој свих јавних водоводних система у општини, изузев Старих
Бановаца, надлежно је јавно комунално предузеће „Водовод и канализација“ Стара Пазова.
За утврђивање и прорачун резерви подземних вода за изворишта на подручју општине Стара
Пазова коришћени су подаци и резултати:
• основних геолошких истраживања (основна геолошка карта и тумач за листове Инђија и
Београд),
• наменски спроведених основних и детаљних хидрогеолошких истраживања реализованих у
више етапа у протеклих 30-так година за формирање и проширење изворишта јавног
водоснабдевања у Старој Пазови, Новој Пазови, Новим Бановцима, Бановцима Каблар,
Сурдуку, Белегишу, Голубинцима, Крњешевцима и Старим Бановцима,
• вишегодишњих континуалних и повремених мерења и праћења режима експлоатације,
пијезометарских нивоа и квалитета подземних вода које се захватају на извориштима јавног
водоснабдевања,
• наменски спроведених хидрогеолошких испитивања у току експлоатације на наведеним
извориштима у току 2005.године.
Врста и обим наменских истражних радова који су реализовани у току експлоатације на

наведеним извориштима у току 2005.године (поглавље 6.), планиран је у складу са сазнањима и
недоумицама које су произашле из резултата претходних истраживања (у протеклих 30-так и
више година) и искустава на основу праћења ефеката експлоатације на извориштима јавног
водоснабдевања.
У складу са дефиницијом налазишта подземних вода („Под налазиштем подземних вода
подразумева се водоносна средина у којој су подземне воде акумулиране под утицајем
природних и вештачких фактора“, чл.3 ст.2 »Правилника о класификацији и категоризацији
резерви подземних вода и вођењу евиденције о њима«, Службени лист СФРЈ, број 34/79) на
подручју општине Стара Пазова издвојено је једно налазиште из којих се данас за потребе
водоснабдевања насеља захвата подземна вода:
• налазиште подземних вода у водоносним срединама пакета старијег квартара и палудина.
Аутори елабората су, сагледавајући глобално геолошко-хидрогеолошке услове користећи
расположиве податке, дали своју интерпретацију хроностратиграфске припадности слојева на
испитиваном подручју (прилог 2.). Међутим, за поуздано детерминисање хроностратиграфских

јединица велики недостатак је то што при спроведеним истраживањима за формирање

изворишта нису урађена одговарајућа макропалеонтолошка, микропалеонтолошка,
биостратиграфска, седиментолошка и др. испитивања.
Према томе јасна граница између старијег квартара и горњег палудина на истражном подручју
није утврђена. Просторни положај и геометрија водоносних средина и у једној, и у другој
хроностратиграфској јединици изузетно су сложени. Бочно и вертикално се смењују водоносне
средине различитог гранулометријског састава, па према томе и различите водопропусности.
Повезивање водоносних средина и водоносних пакета у простору је веома сложено. Латерална
повезаност водоносних средина сигурно да постоји, али се тачније просторно дефинисање те
повезаности, при садашњем степену истражености терена, не може дати. Преко водоносних
средина пакета квартара (старијег квартара) и палудина су исталожене наслаге полупропусних и
водонепропусних алевритско-глиновитих седимената. Генерално и водоносне средине пакета
старијег квартара и палудина су раздвојене наслагама полупропусних и водонепропусних
алевритско-глиновитих седимената. Међутим, локално поједине водоносне средине су у
физичком контакту, а издани у њима у хидрауличкој вези. На то указују хидродинамички услови и
слична физичко-хемијска својства подземних вода, пре свега оних које егзистирају у водоносним
срединама старијег квартара и најмлађег палудина. На извориштима поједини водозахватни
објекти захватају подземну воду из обе водоносне средине.
Све ово указује на оправданост да се водоносне средине пакета старијег квартара и палудина и
подземне воде у њима посматрају као јединствено налазиште.
Обзиром на претходну дефиницију налазишта подземних вода које је регионалног карактера, у
даљој анализи као лежиште подземних вода је разматран ограничени простор у зони изворишта
насеља, а које представља део налазишта подземних вода.
Тип налазишта су издани са субартеским пијезометарским нивоом у водоносним срединама
пакета старијег квартара и палудина.
Пакети квартара и палудина, које чине углавном песковите водоносне средине, су регионалног
распрострањења (прилог 2).
Филтрационе одлике водоносних средина. Водоносне средине карактеришу вредности
трансмисивности од Т=0,4x10-3 м2/с до Т=6,4x10-3 м2/с, Тср.=2,7x10-3 м2/с, односно вредности
коефицијента филтрације од К=3,0x10-5 м/с до К=5,7x10-4 м/с, Кср.=1,8x10-4 м/с.
Издани формиране у оквиру наведених водоносних средина старијег квартара и горњег
палудина се према изложености утицајима спољних фактора могу окарактерисати као
полуотворене издани.
Полуотворене издани (у водоносним срединама пакета старијег квартара и палудина) су
акумулације подземних вода у водоносним срединама које су у индиректном контакту са
изворима прихрањивања, или могу бити међусобно посредно хидраулички повезане (релативно
спорија водоразмена). Ранијим испитивањима вода потврђено је да се њихова старост мери
хиљадама година (у оквиру водоносних средина палудина 7.000-15.000 год).
Прихрањивање издани врши се инфилтрацијом атмосферских падавина директно у водоносне
средине на јужном ободу Фрушке горе где су оне откривене у ерозионим усецима повремених и
сталних потока. Ослобођене физички везане воде из алевритско-глиновитих наслага у процесу
дијагенезе такође су један вид прихрањивања ових издани. Издани се прихрањују и посредном
инфилтрацијом падавина кроз лес и "сремску" серију на подручју сремске лесне заравни. У
приобаљу Саве и Дунава прихрањивање издани се врши инфилтрацијом подземних вода из

водоносних средина млађег квартара у водоносне средине старијег квартара и палудина.

Пражњење водоносних средина, у природним условима, се вршило истицајем подземних вода из
ових водоносних средина на подручју њиховог исклињавања, као и истицањем у Саву и Дунав
при нижим водостајима ових река. Данас најзначајније пражњење водоносних средина обе
хроностратиграфске јединице се врши експлоатацијом подземних вода за јавно и индивидуално
снабдевање водом становништва и индустрије.
Параметри квалитета подземних вода су директна последица старости вода, геолошког састава
терена и хидрогеолошких услова. Квалитет подземних вода које се захватају генерално
карактерише следеће: подземне воде су углавном хидрокарбонатно магнезијско-калцијско-
натријског типа, у дубљим водоносним срединама пакета палудина хидрокарбонатно натријског
типа, алкалне и умерено тврде до тврде. Као последица геолошког састава терена,
хидрогеолошких услова и старости вода, често се код ових издани региструје да поједини
параметри квалитета вода премашују максимално допуштене концентрације (МДК) прописане
Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Ово се пре свега односи на присуство
амонијум јона, мангана и гвожђа, локално и арсена. Анализе микробиолошких параметара
показују да нема присуства бактерија у подземној води која се користи за водоснабдевање.
Старост подземних вода у водоносним срединама палудина се мери хиљадама година.
Квалитет подземних вода је већ годинама стабилан и немења се битно од када се прати
експлоатација изворишта (прилог 4). Одређивање квалитета подземних вода према њиховој
намени (сагласно чл.11 Правилника о класификацији и категоризацији резерви подземних
вода и вођењу евиденције о њима), у овом случају за снабдевање водом за пиће, врши се према
важећем пропису (Правилник о хигијенској исправности воде за пиће, Сл.лист СРЈ бр.42/1998).
Стога се данас испитивања квалитета, односно хигијенске исправности воде за пиће обављају
основним прегледом - А обим (сагласно захтевима Правилника о хигијенској исправности воде
за пиће), односно тзв. делимичним анализама из чл.16 став 7 (Правилника о класификацији и
категоризацији резерви подземних вода и вођењу евиденције о њима) и периодичним
прегледом - Б обим из свих појединачних бунара једном годишње.
Истражни простор (у смислу Закона о геолошким истраживањима, Сл.гласник 44/1995 и
101/2005) код свих насеља представља зону изворишта јавног водоснабдевања или
потенцијалног изворишта (подручја резервисаног за развој изворишта). Исти простор практично
данас представља и експлоатационо поље-простор за који се наменски ради овај елаборат о
разврставању резерви подземних вода, а ради утврђивања и овере резерви (сагласно обавезама
из члана 38 Закона о геолошким истраживањима). Код насеља где извориште представља сваки
појединачни водозахватни бунар на различитим удаљеним локацијама, као експлоатационо
поље је означен простор у радијусу од 100 м око водозахватног бунара (простор на коме се
непосредно осећа утицај експлоатације).
Границе експлоатационих поља одређене су координатама (ситуације приказане у прилогу 5.):
• Лежиште подземних вода на изворишту Старе Пазове
1. X=7 434 970 Y=4 981 540
2. X=7 435 080 Y=4 981 710
3. X=7 436 990 Y=4 981 200
4. X=7 438 380 Y=4 979 880
5. X=7 437 380 Y=4 979 430
6. X=7 434 820 Y=4 981 620
7. X=7 435 440 Y=4 981 060
8. X=7 435 140 Y=4 979 920

9. X=7 434 520 Y=4 980 500
• Лежиште подземних вода на изворишту Нове Пазове
1. X=7 439 070 Y=4 979 660
2. X=7 439 590 Y=4 979 860
3. X=7 440 040 Y=4 978 850
4. X=7 440 310 Y=4 978 580
5. X=7 440 130 Y=4 978 360
6. X=7 439 290 Y=4 979 020
7. X=7 437 970 Y=4 978 830
8. X=7 437 360 Y=4 979 410
9. X=7 436 840 Y=4 979 110
10. X=7 436 850 Y=4 979 090
11. X=7 437 360 Y=4 979 370
12. X=7 437 950 Y=4 978 810
• Лежиште подземних вода на изворишту Нових Бановаца
1. X=7 442 460 Y=4 981 480
2. X=7 443 290 Y=4 980 010
3. X=7 443 080 Y=4 979 910
4. X=7 443 240 Y=4 979 590
5. X=7 442 270 Y=4 979 100
6. X=7 440 360 Y=4 980 640
7. Бунар Б-1 X = 7 444 010 Y = 4 979 316 у радијусу од 100 м
• Лежиште подземних вода на изворишту Бановци Каблар
• Лежиште подземних вода на изворишту Сурдука
• Лежиште подземних вода на изворишту Белегиша
1. X=7 445 630 Y=4 985 090
2. X=7 446 480 Y=4 985 210
3. X=7 446 740 Y=4 985 350
4. X=7 446 530 Y=4 985 920
5. X=7 445 980 Y=4 986 130


• Лежиште подземних вода на изворишту Голубинаца
1. X=7 426 400 Y=4 983 040
2. X=7 426 700 Y=4 983 050
3. X=7 426 740 Y=4 982 650
4. X=7 426 450 Y=4 982 590
5. X=7 426 970 Y=4 982 180
6. X=7 427 820 Y=4 982 040
7. X=7 427 860 Y=4 981 230
8. X=7 426 690 Y=4 981 420
• Лежиште подземних вода на изворишту Крњешеваца
1. X=7 432 430 Y=4 971 860
2. X=7 432 900 Y=4 971 700
3. X=7 433 080 Y=4 971 230
4. X=7 432 560 Y=4 971 070
5. X=7 431 950 Y=4 971 180
Ово уствари представља подручје, приказано на ситуацијама у прилогу 5., на коме се осећа
непосредно утицај експлоатације, односно на коме се планира проширење изворишта.
Наглашавамо да се у подручјима где је данас присутна надексплоатација, утицај експлоатације
манифестује на знатно ширем простору.
Прорачун резерви (чл.21 став 2 и чл.22 став 1 Правилника о класификацији и категоризацији
резерви подземних вода и вођењу евиденције о њима) урађен је хидродинамичком методом
(хидродинамички модел) и на основу хидрогеолошких карактеристика и прикупљених података о
променама режима подземних вода у периоду од формирања изворишта (изградње бунара) до
данас: експлоатације, пијезометарских нивоа и квалитета подземних вода. За прорачун од
значаја су били и подаци наменски изведених тестова црпења из експлоатационих бунара на
извориштима 2005.године у затеченом режиму експлоатације.
При прорачуну резерви одређен је удео резерви категорије Б и категорије Ц1, које представљају
билансне резерве у укупним природним резервама подземних вода у лежишту, налазишту.
Поступак и резултати хидродинамичког прорачуна приказани су у поглављу 7.1. Модел је рађен
за издан формирану у водоносним срединама пакета палудина и старијег квартара и обухвата
шире подручје од подручја општине Стара Пазова. Еталонирање математичког модела струјања
подземних вода је подразумевало упоређење резултата прорачуна са регистрованим
пијезометарским нивоима у подручју за утврђену експлоатацију. Прорачуни су изведени у
стационарним и нестационарним условима струјања подземних вода, за период од 1970. до
2005. године. Хидродинамички прорачун резерви подземних вода у периоду од формирања
изворишта до данас подразумевао је практично доказницу да данашњи капацитет изворишта -
средњи протицај на нивоу године (табела 17), представља резерву категорије Б са утврђеним
ефектима (и трендовима) на режим пијезометарских нивоа и квалитет подземне воде. Стање
експлоатације 2004-2005. године представља утврђене резерве Б категорије.
Хидродинамички прорачун ефеката будуће експлоатације рађен је за период до 2030.године, али
се за потребе овог елабората разматрало само стање експлоатације 2010. године, које
представља утврђене резерве Б+Ц1 категорије. Резерва категорије Ц1 (табела 17) представља
додатну количину воде, у односу на данашњи (2004-2005.год.) средњи протицај на нивоу године,
која ће се захватити 2010.год. са очекиваним трендом снижења пијезометарских нивоа (на
основу хидродинамичког прорачуна).
Резерве лежишта подземних вода из водоносних средина пакета старијег квартара и палудина,
приказане у табели 17, утврђене су са аспекта:
• количина за утврђени режим снижења пијезометарских нивоа и
• квалитета подземних вода.
Резерве Б категорије лежишта подземних вода у општини Стара Пазова из водоносних средина
пакета старијег квартара и палудина, доказане на основу досадашње експлоатације и
хидродинамичке анализе, и резерве Ц1 категорије утврђене методом хидродинамичке анализе,
приказане су у табели 17.
Табела 17. - Утврђене билансне резерве Б и Ц1 категорије лежишта подземних

вода у насељима општине Стара Пазова која имају изворишта за јавно
водоснабдевање и ванбилансне резерве Ц2 категорије за Војку и Старе Бановце
Водоносне средине пакета старијег квартара и палудина - утврђене
резерве (л/с)
Насеље
Снижење
Б категорије Ц1 категорије Ц2 категорије
(м/год)
0,2-0,3 до 0,5-
Стара Пазова 43,0 27,5
0,6
0,1-0,2 до 0,5-
Нова Пазова 36,0 33,2
0,6
Нови Бановци 17,3 19,9 до 0,3
Бановци Каблар 5,8 14,6 до 0,3
Сурдук 4,8 0 до 0,2
Белегиш 7,5 0,6 до 0,2
Голубинци 9,7 3,4 0,2 до 0,3
Крњешевци 2,6 0,1 до 0,2
Стари Бановци 19,2 до 0,3
Војка 10,0 до 0,2-0,3
Укупно 126,7 99,3 29,2

Могуће резерве Ц2 категорије лежишта подземних вода (ванбилансне резерве), у насељима

Стари Бановци и Војка у општини Стара Пазова (прилог 5.), из водоносних средина пакета
старијег квартара и палудина (прилог 2.), процењене су на основу хидродинамичке анализе,
орјентационе истражености хидрогеолошких услова и везе са описаним лежиштима сличног
типа: услови прихрањивања, филтрациона својства и др. Могуће резерве Ц2 категорије на
локалитету ових насеља приказане су у табели 17.
У будућем периоду да би се утврђене резерве категорије Б унапредиле у резерве категорије А,
односно резерве категорије Ц1 у резерве категорије Б, неопходно је доследно спровести
мониторинг предложен овим елаборатом за свако извориште. Мониторингу, као фази
истраживања, треба да претходи пројекат хидрогеолошких истраживања. Такође и изградњи
нових истражно-експлоатационих бунара и реализацији опита црпења треба да претходи
пројекат хидрогеолошких истраживања.
Мониторинг би подразумевао следеће активности везане за свако лежиште подземних вода,
извориште јавног водоснабдевња, понаособ:
• месечно праћење експлоатације из појединачних бунара (читање водомера и бележење
часова рада), и на тај начин прављење биланса захваћене количине воде из издани,
• дневно (и часовно) праћење збирне производње на изворишту и потиса ка граду, прављење
биланса укупно захваћене количине воде,
• месечно мерење пијезометарских нивоа у свим бунарима на изворишту, са бележењем
информације да ли је бунар у раду или не,
• седмично мерење пијезометарских нивоа у репрезентативним бунарима за сваку од издани,
препорука је да при мерењу бунар буде, наизменично, једном у раду, други пут у мировању
најмање 24 часа,
• узорковање и анализу квалитета воде из захваћених издани - репрезентативни бунари, са
динамиком једном у три месеца, а по параметрима предвиђеним Правилником о хигијенској
исправности воде за пиће за периодичне анализе - ″Б″ обим,
• узорковање и анализу квалитета воде из захваћених издани - сви бунари на изворишту, са
динамиком једном годишње, по параметрима предвиђеним Правилником о хигијенској
исправности воде за пиће за периодичне анализе - ″Б″ обим,
• узорковање и анализу квалитета збирне воде из резервоара, са динамиком једном месечно
(препорука при уобичајеном односу учешћа плиће и дубље издани у производњи), по
параметрима предвиђеним Правилником о хигијенској исправности воде за пиће за
периодичне анализе - ″Б″ обим.
7.1. Хидродинамички модел формирање, еталонирање и прорачуни ефеката

експлоатације
За израду модела струјања подземних вода (у овом случају је анализирана искључиво конвекција,
без укључивања елемената транспорта материје), коришћен је лиценцирани комерцијални софтвер
за математичку симулацију струјања подземних вода, и то MODFLOW, аутора McDonald и Harbaugh
(1988.), уз подршку “U.S. Geological Survey”. За унос података и интерпретацију резултата прорачуна
коришћен је интерфејс Groundwater Vistas, верзија 3, америчке фирме “Environmental Simulations,
Inc.”. Аутори су Jim и Doug Rumbaugh.

7.1.1. Теоријска основа
7.1.1.1. Једначина струјања
У општем случају, математички модел струјања подземних вода је представљен системом

једначина, којима се описује дато струјање, уређених за решавање неком од нумеричких метода на
рачунару, задатим граничним и почетним условима, као и параметрима области струјања
(геометрија, филтрационе карактеристике),
Парцијална диференцијална једначина тродимензионалног струјања подземних вода константне
густине, у Декартовом правоуглом координатном систему, може се написати као:
∂  ∂h  ∂  ∂h  ∂  ∂h  ∂h
 K xx  +  K yy  +  K zz  − W = S s (1)
∂x  ∂x  ∂y  ∂y  ∂z  ∂z  ∂t
где је:
x, y, z - координате Декартовог правоуглог координатног система,
Kxx, Kyy, Kzz - вредности коефицијената филтрације у правцу x, y и z осе (LT-1)
h - пијезометарски ниво (L),
W - запремински протицај по јединици запремине порозне средине, представља приhрањивање, или
дренирање издани у јединици времена (Т-1),
Ss - коефицијент специфичне издашности издани (L-1),
t - време (Т).
Једначина (1) описује неустаљено струјање подземних вода кроз хетерогену и анизотропну средину,
са претпоставком да су компоненте коефицијента филтрације (Кxx, Кyy, Кзз) паралелне са осама
координатног система. Заједно са граничним и почетним условима, једначина представља
математички израз струјања подземних вода кроз порозну средину, шематизовану моделом
континуума.
7.1.1.2. Основни појмови методе коначних разлика
Коришћени софтвер је базиран на примени нумеричке методе коначних разлика решавања система
диференцијалних једначина струјања подземних вода
У методи коначних разлика, где је континуални систем описан једначином (1), струјна област је
апроксимирана са коначним бројем поља у времену и простору, док су парцијални диференцијали
апроксимирани разликама нивоа у суседним пољима. Коришћењем ове процедуре долази се до
система линеарних диференцијалних једначина, чија решења представљају вредности
пијезометарских нивоа у дискретизованим пољима током времена.
Дискретизација просторног струјног поља је извршена мрежом паралелопипеда, који се још називају
и ћелије. Локације, тј. просторни положај датих ћелија дефинисани су терминима ред, колона и слој.
За означавање положаја ћелије користи се i, j, k систем нумерисања. Слово i означава број реда, ј
број колоне, а к означава број слоја. Координатни систем i, j, k је паралелан Декартовом
координатном систему x, y, z.
Развој једначине струјања подземних вода у форму коначних разлика следи из примене једначине
континуитета: укупна промена (разлика) масе воде која уђе и изађе из елементарне запремине (у
овом случају ћелије) порозне средине за време ∆t једнака је промени масе воде у елементарној
запремини. Под претпоставком да је густина подземне воде константна, једначина континуитета која
изражава биланс или проток за одређену ћелију је:
∆h
∑Q = S s
∆t
∆V (2)
где је:
Q - протицај кроз ћелију (L3Т-1),
SS - коефицијент специфичне издашности издани: количина воде која се може исцрпети или налити
по јединици запремине порозне средине, при јединичној промени пијезометарског нивоа (L-1),
∆V - запремина ћелије (L3),
∆h - промена пијезометарског нивоа у временском периоду ∆t.
Леви члан једначине (2) је једнак количини воде која уђе у посматрану ћелију. Истицање из ћелије се
задаје као негативан протицај.
На слици 24. је приказана ћелија i,j,k и њене суседне ћелије i-1,j,k; i+1,j,k; i,j-1,k; i,j+1,k; i,j,k-1; i,j,k+1.
Слика 24. - Положај ћелије i,j,k и суседних ћелија
Као пример, да је се израз за протицај између ћелија i,j-1,k, и i,j,k. Ради поједностављења, протицај
се сматра позитивним ако улази у ћелију i,j,k, а негативан знак, обично инкорпориран у Дарсијев
закон, изостављен је из свих чланова. На основу изнетих претпоставки, доток у ћелију i,j,k из ћелије
i,j-1,k, дат је Дарсијевим законом:
hi , j −1,k − hi , j ,k
qi , j −1 / 2,k = KRi , j −1 / 2,k ∆ci ∆v k (3)
∆r j −1 / 2
где је:

hi,j,k - ниво у ћелији i,j,k, а hi,j-1,k је ниво у ћелији i,j-1,k (L),

qi,j-1/2,k - протицај на контакту између ћелија i,j,k и i,j-1,k (L3Т-1),
KRi, j-1/2,k - коефицијент филтрације дуж реда између чланова i,j,k и i,j-1,k (LТ-1),
∆ci∆vk - површина попречног пресека ћелија нормалног на пружање редова, (L2),
∆ri, j-1/2,k - растојање између чланова i,j,k и i,j-1,k. (L)
7.1.1.3. Гранични услови
Гранични услови се генерално могу сврстати у три категорије:

• гранични услови са задатом (дефинисаном) вредношћу пијезометарског нивоа, или гранични
услови прве врсте (услов Neumann-a, H = Const.),
• гранични услови са задатим протицајем, или гранични услови друге врсте (услов Dirichle-a, Q
= const.),
• гранични услови треће врсте (услов Cauchy-a).
Гранични услов са задатом вредношћу пијезометарског нивоа, H = Const.
Овај гранични услов је у моделу представљен шематизованим савршеним ровом, правоуглог

попречног пресека и без паразитских хидрауличких губитака на контакту са порозном средином.
Задаје се као константан ниво у пољу дискретизације у датом слоју.
Гранични услов са задатом (дефинисаном) вредношћу протицаја, Q = Const.
Гранични услов Q=const, спада у тип граничног услова са дефинисаном вредношћу протицаја,
односно са константним протицајем. Користи се за симулацију експлоатације и/или ињектирање,
односно наливање воде у издан. Да ли ће се радити о црпењу или наливању зависи од предзнака
који се ставља пред вредност протицаја приликом задавања. Негативан знак испред протицаја
означава експлоатацију, односно црпење воде из издани, док позитиван знак испред протицаја
означава наливање.
Посебан случај, када је вредност овог граничног услова нула, Q=0, користи се за дефинисање
граница распрострањења струјног поља, на контакту са водонепропусном границом. Тада ова
контура представља граничну струјну линију (у равни), или граничну струјну површ (у простору).
Гранични услов "инфилтрација" припада уствари претходном типу граничних услова. Користи се да
би се на моделу симулирало дејство тзв. "параметара вертикалног биланса", тј. инфилтрације од
падавина и евапотранспирације. Величина инфилтрације тј, количина воде које се инфилтрира,
зависи од више параметара, као што су количина и интензитет падавина, величина
евапотранспирације, коефицијент филтрације порозне средине, дубина до нивоа подземних вода,
итд. Поједини софтвери омогућавају задавање основних елемената, као што су падавине,
температура и влажност ваздуха, параметри порозне средине, доба године, итд., на основу којих се
израчунава ефективна ифилтрација.
Обично се задаје као величина брзине инфилтрације (LT-1), која се затим множи са површином дате
ћелије, да би се добио протицај.

Гранични услов треће врсте
Гранични услов "река"

Значајну улогу у дефинисању режима подземних вода анализиране издани има река Дунав. Зона
Дунава представља ерозиони базис издани, која је посредним путем хидраулички повезана са њим.
Његова хидрауличка улога у моделу симулирана је са граничним условом "река". Овај гранични
услов припада граничном услову трећег реда, у коме је површински водоток (река, поток, језеро, у
ширем смислу свака површинска вода) у хидрауличкој вези са издани у којој (изнад које) се налази.
Хидрауличка веза је остварена преко слабопропусног слоја у дну реке, који је резултат таложења
суспендованог и вученог наноса у води реке. Резултат хидрауличког контакта реке и издани је
протицај, који се рачуна преко једначине:
q = C ⋅ (hreke − h ) (4)
где је:
q – протицај између реке и издани, (L3Т-1)
K
C= ω
d - хидрауличка проводност речног дна, (L2Т-1),
hreke - водостај реке у посматраној ћелији, (L),
h – пијезометарски ниво у порозној средини у којој се река налази, (L),
К - коефицијент филтрације наслага речног дна, (LТ-1),
d - дебљина наслага речног dна, (L),
ω - површина речног дна у пољу дискретизације ћелији у коме је задата река, (L2).
Смер кретања воде између реке и издани зависи од хипсометријског односа нивоа подземних вода и
нивоа у рекама. Уколико је ниво у рекама виши од нивоа подземних вода река ″храни″ издан, тј.
смер течења воде је из реке у издан. У супротном, река дренира издан, тј. смер течења воде је из
издани у речно корито.
7.1.1.4. Еталонирање (калибрација) модела
Еталонирање (калибрација) модела подземних вода представља класични пример решавања

инверзног задатка. Овај поступак је познат и под именом „идентификација репрезентативних
карактеристика“. На основу резултата систематских осматрања и праћења промена елемената
режима (осцилација пијезометарских нивоа и елемената биланса подземних вода),, могуће је
инверзним поступком доћи до репрезентативних параметара издани. Сврха еталонирања је да се
дође до конкретног математичког модела подземних вода, који може даље да се користи за
решавање постављеног задатка.
Еталонирање представља скуп поступака којима се за усвојену шематизацију геометријских и
филтрационих карактеристика, као и задате граничне услове (који се у општем случају дају као
величине променљиве по времену), долази до репрезентативних величина које карактеришу
изучавану издан. Карактер и облик процеса калибрације модела спроводи се у зависности од обима
и квалитета расположивих података, као и степена жељене тачности. Сваки ниво и карактер
подлога, има по правилу и одговарајући ниво тачности и поузданости добијених репрезентативних

карактеристика. Дакле, што су квалитетнији расположиви подаци са којима се улази у процес

идентификације, то је математички модел са репрезентативним параметрима ближи природи, па су и
добијени резултати прогнозе поузданији.
По дефиницији, процес калибрације се спроводи како за услове устаљеног (односно
квазистационарног), тако и за услове неустаљеног струјања. Чињеница је да еталонирање
математичког модела за услове неустаљеног струјања, даје моделу издани већи степен
репрезентативности и поузданости, па самим тим и већу сигурност у прогнози будућих ефеката
експлоатације.
Као математички модел, репрезентативан за даље прорачуне и прогнозу, усваја се такав комплекс
репрезентативних геометријских, хидрогеолошких и хидродинамичких карактеристика издани, који
дају задовољавајућу сагласност података добијених прорачуном и мерењима у природи.
7.1.2. Математички модел палудинског водоносног пакета североисточног Срема
Палудински водоносни пакет, поред водоносних седимената понтске старости, представља горњи
хидрогеолошки комплекс, одакле се одвија експлоатација подземних вода за потребе
водоснабдевања североисточног Срема. На целом изучаваном подручју, овај пакет се не појављује
на површини терена, тако да је струјање подземних вода у њему у условима струјања под притиском.
Његово распрострањење превазилази контуре анализираног подручја. Због тога контуре
распрострањења овог пакета у математичком моделу делимично представљају природне границе
простирања, а делом су вештачки усвојене, шематизоване границе.
Цео палудински водоносни пакет је у моделу шематизован једним водоносним слојем, иако у
природи постоји више средина са међусобно различитим хидрауличким механизмима. Овај
шематизовани водоносни слој обухвата и водоносне средине старијег квартара.
Генерално северна и северозападна граница модела представља и природну границу простирања
палудинског водоносног пакета. Источна, јужна и западна граница модела су усвојене,
шематизоване границе. Источну - североисточну границу представља река Дунав, која је посредном
хидрауличком везом у контакту са анализираном издани. Западна и јужна граница модела су
усвојене као граничне струјне површи (линија у плану).
Распоред филтрационих карактеристика је усвојен на основу анализе резултата ранијих и нових
истраживања. Као прва апроксимација је коришћен математичким модел, израђен у Институту за
водопривреду „Јарослав Черни“, 1985. године, „Студија водоснабдевања североисточног Срема
(шира зона Инђије), прва фаза“. На слици 25. је приказана преузета карта распрострањења
коефицијента водопроводности из поменуте студије.
Дискретизација струјног простора је извршена мрежом квадрата, чије димензије страница у плану су
∆X = 500 м. Основна матрица модела је 65 редова х 61 колона, или, укупно 3965 поља, од којих је
активно 2446. што представља површину од 611.5 км2. Дискретизација укупног периода за који је
спровођен прорачун је изведена са кораком од по пет година, при чему је сваки корак подељен још
на 10 делова. За почетни временски пресек је усвојена 1970. година, за коју се сматра да није било
значајније експлоатације подземних вода из анализиране издани.
Највећи корисници подземних вода ове комплексне издани су насеља Инђија, Стара Пазова и Нова
Пазова. Поред ових насеља, подземне воде се у оквиру подручја захваћеног моделом експлоатишу и
у насељима Стари и Нови Сланкамен, Сурдук, Белегиш, Стари и Нови Бановци, Бановци Каблар,
Голубинци, Војка и Крњешевци. Експлоатација у овим насељима је на моделу задавана као просечна

петогодишња вредност. У неким местима је временом дошло да промене локације изворишта, као
последица развоја система за експлоатацију подземних вода, тако да је тамо задавана
експлоатација на по два (Инђија, Стара Пазова), па и три локалитета (Нова Пазова).
Од осталих граничних услова, на моделу је задаван подземни дотицај дуж северне границе, у износу
од Q = 3 l/s/km’, река Дунав и, у нестационарним прорачунима, дотицај као последица претакања из
суседних водоносних слојева, или преконсолидације глиновитих партија седимената палудинског
водоносног пакета.
regionalnog modela I izdani BE[KA

B-6
IS-BEŠ-6
I
IS-BEŠ-8
II
III IV
323
IS-BEŠ-15
KR^ EDIN
IS-KRÈ-1
IS-KRÈ-2
IS-KRÈ-3
IS-KRÈ-8
IS-KRÈ-9
IS-KRÈ-10
IS-SSL-4
IS-SSL-9
IS-SSL-7
B-4
B-5-2
STARI SLANKAMEN
IS-SSL-5
B-5-1
B-3
IS-SSL-3
B-2 B-1
B-1-2
IS-SSL-10
IS-SSL-1
IS-SSL-2
IS-SSL-6
IS-BEŠ-10 IS-KRÈ-11
IS-BEŠ-9 IS-BEŠ-11 IS-KRÈ-4
IS-KRÈ-5 IS-KRÈ-12
IS-KRÈ-13
IS-KRÈ-6
V
IS-BEŠ-12
IS-BEŠ-2
IS-BEŠ-4 B-4 B-2
B-5 B-1
IS-BEŠ-7 B-5 IS-BEŠ-1
1975
IS-BEŠ-5 IS-BEŠ-13
NOVI SLANKAMEN
IS-BEŠ-14
B-3
IS-BEŠ-3
IS-NSL-3
IS-NSL-2 B-3
B-2 IS-NSL-4
B-1
IS-NSL-1
IS-NSL-5
MARADIK
IS-MAR-1
IS-MAR-4 B-1
B-4
B-5B-2
IS-MAR-2
IS-MAR-5
IS-MAR-3
B-3
IS-INÐ-36
Kontiæ salaš
NOVI KARLOVCI An-3
B-3
B-1
IS-NKA-3
IS-NKA-1
B-2
IS-NKA-4
B-4
1.0
SURDUK
IS-NKA-2
IS-SUR-3 B-3
B-1
IS-SUR-1 B-2
IS-SUR-2
JARKOVCI IS-INÐ-32
Motel Ið-5
Naselje "Velebit"
IS-INÐ-24
IN\IJA IS-INÐ-22
B-1B-2
IEBM-1 IEBM-2
IS-INÐ-44
IS-INÐ-43
IS-INÐ-23
0.5
IS-INÐ-37
1.5
IS-INÐ-38
Ið-2
IS-INÐ-33
Ið-3
IS-INÐ-34
IS-INÐ-27
B-1D/02-03
IS-INÐ-40
IS-INÐ-28
U.S.A.O.J.
IS-INÐ-2 IS-INÐ-7
Bp-3 IS-INÐ-9
Bp-1 Bd-3 Bp-4
Bd-1 IS-INÐ-5 Bd-4
IS-INÐ-1 IS-INÐ-6 IS-INÐ-8
LJUKOVO
IS-INÐ-4
IS-INÐ-29
Pp-2 (Pi-1) Bp-2 IS-INÐ-11
Bd-2
IS-INÐ-17 IS-INÐ-3 Bp-5 (SB-1, Ið-7)
Bp-10 Bd-5
Bd-10 IS-INÐ-10
Pp-5

Bp-6 SB-3
Bd-6 IS-BEL-8
Bd-9 IS-INÐ-31
IS-INÐ-15 IS-INÐ-12
Bd-8
IS-BEL-9
IS-INÐ-14
IS-INÐ-19 IS-BEL-5
Bp-11 B-2
Bd-11
2.5
IS-INÐ-18
IS-INÐ-21
Bp-16
Bd-16
IS-INÐ-20
IS-BEL-6
BELEGI[
B-3 IS-BEL-1
IS-INÐ-42
Bp-17 IS-BEL-2
Bd-17
B-1
IS-BEL-4
IS-INÐ-41
IS-BEL-3
SB-2
IS-INÐ-30
B-4
IS-BEL-7
GOLUBINCI IS-SPA-8
1
STARA PAZOVA
VI
IS-SPA-6
IS-SBA-1
IS-SBA-3
B-1
B-3 IS-SBA-4
STARI BANOVCI
6 IS-SBA-6 IS-SBA-5
4.5
IS-GOL-5
I IS-SBA-8 B-2
IS-GOL-2 B-4 IS-SPA-13 IS-SPA-1
B-5
B-1 B-5 IS-GOL-6 IS-SBA-2
B-3 3 IS-SPA-13
IS-GOL-3 B-2 IS-GOL-4 IS-SPA-12
5 IV IS-SPA-4
IS-SPA-3 4 7
III
IS-SPA-11 IS-SPA-14
IS-GOL-1
IS-SPA-36 9
IS-SPA-16
B-1 IS-SPA-41
IS-SPA-37 2 II
B-2 IS-SPA-42 IS-SPA-2
IS-SPA-38 IS-SPA-9 VII IS-SBA-7
IS-SPA-39 IS-SPA-43 IS-SPA-7 B-4
B-3
IS-SPA-40 B-4
B-5
IS-SPA-44
IS-SPA-45
IS-SPA-31
IS-SPA-32
IS-SPA-33 IS-SPA-15
8
V 10
IS-SPA-17
IS-SPA-5
IS-SPA-34
IS-SPA-18 B-1 IS-SPA-19

IS-SPA-20 B-3 B-2 B-6
B-4 IS-SPA-21 IS-SBA-9
IS-SPA-22 B-5
B-6 IS-SPA-23
IS-SPA-24 B-7 B-8
B-9 IS-SPA-25
B-11
NOVI BANOVCI
IS-SPA-35
IS-NBA-2
IS-NBA-6
IS-NPA-13 IS-NBA-3 B-3 B-2 EB-7
IS-NPA-7
B-12 B-6 B-4 B-1 IS-NBA-1
IS-NPA-10 B-5 EB-8
B-9 IS-NPA-5 IS-NPA-6 IS-NBA-4
B-13 B-4 IS-NBA-5
IS-VOJ-1 IS-NPA-14 B-7 IS-NPA-8
IS-NPA-11 B-3 B-8
B-14 B-10 IS-NPA-4 IS-NPA-9
IS-NPA-15
IS-NPA-12
B-11
Du
B-2 EB-5
IS-NPA-3 IS-NBA-8
IS-VOJ-3 B
B-1
IS-NPA-2
EB-6
IS-NBA-7
na
VOJKA
NOVA PAZOVA
v
POPINCI IS-VOJ-2
IS-POP-3
IS-POP-2
IS-POP-1
IS-POP-4
BATAJNICA
KRNJE[EVCI
6.0
IS-KRN-6
IS-KRN-2
1.5
PRHOVO IS-KRN-4
IS-KRN-5
IS-KRN-3
IS-PRH-5
UGRINOVCI
IS-PRH-6
IS-PRH-2 IS-KRN-1
IS-PRH-3 IS-ŠIM-4
B-4
IS-PRH-1
B-2
IS-ŠIM-2 B-3
ZEMUN POLJE
IS-ŠIM-2
B-1
[IMANOVCI
IS-ŠIM-1
IS-ŠIM-5
SREMSKI MIHALJEVCI
IS-SMI-1
EB-1
IS-SMI-2
Слика 25. - Почетни распоред коефицијента водопроводности код израде модела подземних вода
палудинског водоносног пакета, Т x10-3 м2/с (преузето из лит.39.)
Имајући у виду чињеницу да је Дунав местимично веома посредно хидраулички повезан са

подземним водама анализиране издани, у пољима модела где је река задан је допунски хидраулички
отпор у виду коефицијента филтрације слабопропусног слоја (у дну реке). Контуре и гранични услови
модела су приказани на слици 26.

STARI SLANKAMEN
BE[KA 323
KR^ EDIN IS-SSL-4
IS-SSL-5
B-4
B-5-2
B-5-1
B-2 B-1
B-1-2
IS-SSL-10
IS-SSL-1
IS-BEŠ-15 IS-SSL-9 B-3 IS-SSL-2

IS-SSL-3
IS-KRÈ-1 IS-KRÈ-8
B-6 IS-SSL-7 IS-SSL-6
IS-BEŠ-6 IS-KRÈ-2 IS-KRÈ-9
I II
IS-BEŠ-8 III IV IS-KRÈ-3 IS-KRÈ-10
IS-BEŠ-10 IS-KRÈ-11
IS-BEŠ-9 IS-BEŠ-11 IS-KRÈ-4
IS-KRÈ-13
IS-KRÈ-6
V
IS-BEŠ-12
IS-BEŠ-2
IS-BEŠ-4 B-4 B-2
B-5 B-1
IS-BEŠ-7 B-5 IS-BEŠ-1
NOVI SLANKAMEN
IS-BEŠ-5 IS-BEŠ-13
IS-BEŠ-14
B-3
IS-BEŠ-3
IS-NSL-3
IS-NSL-2 B-3
B-2 IS-NSL-4
B-1
IS-NSL-1
IS-NSL-5
MARADIK
IS-MAR-1
IS-MAR-4 B-1
B-4
B-5B-2
IS-MAR-2
IS-MAR-5
IS-MAR-3
B-3
NOVI KARLOVCI An-3
IS-NKA-3
B-3
B-1
IS-INÐ-36
Kontiæ salaš IS-NKA-1
IS-NKA-4
B-4
SURDUK
B-2
IS-NKA-2
IS-SUR-3 B-3
B-1
IS-SUR-1 B-2
IS-SUR-2
JARKOVCI IS-INÐ-32
Motel Ið-5
Naselje "Velebit"
IS-INÐ-24
IN\IJA IS-INÐ-22
B-1B-2
IEBM-1 IEBM-2
IS-INÐ-44
IS-INÐ-43
IS-INÐ-23
IS-INÐ-37
IS-INÐ-38
Ið-2
IS-INÐ-33
Ið-3
IS-INÐ-34
IS-INÐ-27
B-1D/02-03
IS-INÐ-40
IS-INÐ-28
U.S.A.O.J.
IS-INÐ-2 IS-INÐ-7
Bp-3 IS-INÐ-9
Bp-1 Bd-3 Bp-4
Bd-1 IS-INÐ-5 Bd-4
LJUKOVO
IS-INÐ-4
IS-INÐ-29
Pp-2 (Pi-1) Bp-2 IS-INÐ-11
Bd-2
IS-INÐ-17 IS-INÐ-3 Bp-5 (SB-1, Ið-7)
Bp-10 Bd-5
Bd-10 IS-INÐ-10
Pp-5

Bp-6 SB-3
Bd-6 IS-BEL-8
Bd-9 IS-INÐ-31
IS-INÐ-15 IS-INÐ-12
Bd-8
IS-BEL-9
IS-INÐ-14
IS-INÐ-19 IS-BEL-5
Bp-11 B-2
Bd-11
BELEGI[
IS-INÐ-18
IS-INÐ-21
Bp-16
Bd-16
IS-INÐ-20
IS-BEL-6
B-3 IS-BEL-1
IS-INÐ-42
Bp-17 IS-BEL-2
Bd-17
B-1
IS-BEL-4
IS-INÐ-41
IS-BEL-3
SB-2
IS-INÐ-30
B-4
IS-BEL-7
GOLUBINCI IS-SPA-8
1
STARA PAZOVA
VI
IS-SPA-6
IS-SBA-1
IS-SBA-3
B-1
B-3 IS-SBA-4
STARI BANOVCI
6 IS-SBA-6 IS-SBA-5
IS-GOL-5
I IS-SBA-8 B-2
IS-GOL-2 B-4 IS-SPA-13 IS-SPA-1
B-5
B-1 B-5 IS-GOL-6 IS-SBA-2
B-3 3 IS-SPA-13
IS-GOL-3 B-2 IS-GOL-4 IS-SPA-12
5 IV IS-SPA-4
IS-SPA-3 4 7
III
IS-SPA-11 IS-SPA-14
IS-GOL-1
IS-SPA-36 9
IS-SPA-16
B-1 IS-SPA-41
IS-SPA-37 2 II
B-2 IS-SPA-42 IS-SPA-2
IS-SPA-38 IS-SPA-9 VII IS-SBA-7
IS-SPA-39 IS-SPA-43 IS-SPA-7 B-4
B-3
IS-SPA-40 B-4
B-5
IS-SPA-44
IS-SPA-45
IS-SPA-31
IS-SPA-32
IS-SPA-33 IS-SPA-15
8
V 10
IS-SPA-17
IS-SPA-5
IS-SPA-34

IS-SPA-20 B-3 B-2 B-6
B-4 IS-SPA-21 IS-SBA-9
IS-SPA-22 B-5
B-6 IS-SPA-23
IS-SPA-24 B-7 B-8
B-9 IS-SPA-25
B-11
NOVI BANOVCI
IS-SPA-35
IS-NBA-2
IS-NBA-6
IS-NPA-13 IS-NBA-3 B-3 B-2 EB-7
IS-NPA-7
B-12 B-6 B-4 B-1 IS-NBA-1
IS-NPA-10 B-5 EB-8
B-9 IS-NPA-5 IS-NPA-6 IS-NBA-4
B-13 B-4 IS-NBA-5
IS-VOJ-1 IS-NPA-14 B-7 IS-NPA-8
IS-NPA-11 B-3 B-8
B-14 B-10 IS-NPA-4 IS-NPA-9
IS-NPA-15
IS-NPA-12
Du
B-11
B-2 EB-5
IS-NPA-3 IS-NBA-8
IS-VOJ-3 B
IS-NPA-2
B-1
EB-6
IS-NBA-7
na
VOJKA
NOVA PAZOVA
v
POPINCI IS-VOJ-2
IS-POP-3
IS-POP-2
IS-POP-1
IS-POP-4
BATAJNICA
KRNJE[EVCI
IS-KRN-6
IS-KRN-2
PRHOVO IS-KRN-4
IS-KRN-5
IS-KRN-3
IS-PRH-5
UGRINOVCI
IS-PRH-6
IS-PRH-2 IS-KRN-1
IS-PRH-3 IS-ŠIM-4
B-4
IS-PRH-1
B-2
IS-ŠIM-2 B-3
ZEMUN POLJE
IS-ŠIM-2
B-1
[IMANOVCI
IS-ŠIM-1
IS-ŠIM-5
SREMSKI MIHALJEVCI
IS-SMI-1
EB-1
IS-SMI-2
Слика 26. - Распрострањење и гранични услови модела подземних вода палудинског водоносног
пакета
7.1.3. Еталонирање и верификација математичког модела
Еталонирање математичког модела струјања подземних вода палудинског водоносног пакета и

пакета старијег квартара источног Срема је реализовано у процесу решавања инверзног задатка,
итеративном реализацијом хидродинамичких прорачуна и упоређењем резултата прорачуна са
пијезометарским нивоима регистрованим у подручју. Прорачуни су изведени у стационарним и
нестационарним условима струјања подземних вода, за период од 1970. до 2005. године.
Обзиром на спефичност анализираних природних услова, о чему је написано у претходном тексту,
процесу етаонирања модела је морало да се приђе на специфичан начин. Обзиром на усвојене
услове струјања подземних вода у дугом временском периоду њихове експлоатације, као непозната
у билансу подземних вода се појавио подземни дотицај. У процесу решавања инверзног задатка,
налажена је ова величина.
Калибрација модела је завршена, када је, по оцени аутора, постигнуто задовољавајуће слагање
нивоа подземних вода добијених прорачуном и регистрованих вредности. Резултати прорачуна за
одабране временске пресеке 1970.год. (пре почетка интензивне експлоатације анализиране издани)
и 2005.год. приказани су на сликама 27. и 28.
Распоред филтрационих карактеристика порозне средине је приказан на слици 29.

7.1.4. Прорачуни ефеката будуће експлоатације подземних вода
Прорачун ефеката будуће експлоатације рађен је за период до 2030. године, са временским

пресецима 2010.год. и 2020.год.
У прорачун се ушло са претпоставком да се комплетне потребе за водом насеља на овом подручју
обезбеђују на рачун захватања подземних вода на постојећим извориштима или подручјима
планираним за проширење изворишта, односно да се не реализују решења из „Генералног пројекта
Регионалног водоводног система Источни Срем“. При томе се у насељима Стара и Нова Пазова,
Стари и Нови Бановци, Бановци Каблар, Сурдук, Белегиш, Голубинци, Војка и Крњешевци,
комплетне потребе обезбеђују захватањем из палудинских слојева и слојева старијег квартара, а у
насељима Инђија, Стари и Нови Сланкамен 50 % прорачунатих потреба за водом (приказане у
табели 18).
Табела 18. - Подаци пројекције за 2010.год. средње

годишњих потреба (л/с) за водом за насеља општине
Инђија
Средње годишње потребе
Насеље
2010.год. (л/с)
Инђија 102,0
Стари Сланкамен 3,7
Нови Сланкамен 8,7
Сагласно томе је на моделу у прорачуну, за задату дискретизацију укупног периода са кораком од по

пет година, задата експлоатација на локацијама изворишта као просечна вредност прорачунатих
потреба за одговарајући петогодишњи период.
Прорачуном је добијено да се у зони Старе Пазове на локацији изворишта, са пројектованим
трендом повећања експлоатације, очекују снижења пијезометарских нивоа у односу на природно
стање око 10 (±2) м (2010.год.), 17 (±2) м (2020.год.) и 25 (±2) м (2030.год.). Односно у анализираној издани
(водоносни пакет палудина) се очекују пијезометарски нивои око кота 68÷72 мнм (2010.год.), 60÷66 мнм
(2020.год.) и 52-59 мнм (2030.год.) сликa 30.
На локацији изворишта Нове Пазове, са пројектованим трендом повећања експлоатације очекивано

снижење пијезометарских нивоа у односу на природно стање је око 8 (±2) м (2010.год.), 11 (±2) м
(2020.год.) и 14 (±2) м (2030.год.). Односно у анализираној издани (водоносни пакет палудина и старијег
квартара) се очекују пијезометарски нивои око кота 67÷73 мнм (2010.год.), 64÷71 мнм (2020.год.) и 60-68
мнм (2030.год.) сликa 30.
Очекивана снижења у осталим насељима, изузимајући Голубинце, су мања и износе око 1-3 м (±2)
сликa 30.
На подручју Инђије, односно на локацији постојећег изворишта, са пројектованим трендом повећања
експлоатације, у анализираној издани (водоносни пакет палудина) се очекују пијезометарски нивои
око кота 55÷65 мнм (2010.год.), 45÷55 мнм (2020.год.) и 35-45 мнм (2030.год.), сликa 30. На изворишту,
очекивано генерално снижење пијезометарских нивоа у издани у односу на природно стање је око 35
м (2010.год.), 45 м (2020.год.) и 55 м (2010.год.).
Дакле евидентно је да су, због повољнијих хидрогеолошких услова, у зони Старе и Нове Пазове

снижења и данас, а и у пројекцији, знатно мања него у зони Инђије. Посебно су интересантни
механизми прихрањивања основних издани које се захватају. На локалитетима изворишта која су у
зони ближе Дунаву, где је већа експлоатација подземних вода из седимената старијег квартара у
односу на палудин, снижења су мања обзиром на повољнију комуникацију анализираних издани са
подземним водама из седимената млађег квартара. Односно, у зони ових изворишта доминантан
механизам прихрањивања издани која се захвата је на рачун претакања подземних вода које се
активирају у току експлоатације из других водоносних средина (млађег квартара) и које су локално у
контакту са главном водоносном средином (палудин и старији квартар).
У зони изворишта Инђије доминантан механизам прихрањивања издани која се захвата је на рачун
„оцеђивања“ из слабије водопропусних алевритских и глиновитих седимената који окружују
водоносну средину, а као резултат дугогодишњег значајног обарања притиска у издани.

Слика 27. - Резултати прорачуна за временски пресек 1970.год., пре почетка интензивне
експлоатације анализиране издани

Слика 28. - Резултати прорачуна за временски пресек 2005.год.

Слика 29. - Распоред филтрационих карактеристика порозне средине

Слика 30. - Резултати прорачуна, прогноза за временски пресек 2010.год.

8. Технолошко-економска вредност лежишта подземних вода
Јавно водоснабдевање насеља општине Стара Пазова данас се обавља на рачун захватања
подземних вода из водоносних средина са дубине 40 до 130 м. Оне представљају доминантан
ресурс који се на подручју општине може користити за организовано водоснабдевање по насељима.
Планском техничком документацијом „Генерални пројекат регионалног водоводног система Источни
Срем“ предвиђено је да се у будућности сва насеља општине Старе Пазове повежу у јединствен
регионални водоводни систем, са општинама Инђија, Пећинци и градом Београдом. Регионални
систем би се снабдевао водом са изворишта на подручју Хртковачке драге, која се налази низводно
од насеља Хртковци. Постојећа изворишта и даље би остала у систему јавног водоснабдевања са
капацитетом у складу са потребама.
Данас су, у насељима која имају јавно водоснабдевање, на извориштима изграђени следећи објекти:
• водозахватни бунари опремљени хидромашинском опремом и опремом за електронапајање,
• цевоводи за прикупљање воде, и
• хидрофорска постројења.
Процењена инвестициона вредност ових објеката је дата у табели 19.

У табели је приказан и однос процењене инвестиционе вредности објеката изворишта у односу на
производњу - просечан протицај 2005. године (еура/л/с), који одговара утврђеним резервама Б
категорије (осим за Старе Бановце).
Табела 19. - Процењена инвестициона вредност изграђених објеката на постојећим

извориштима за јавно водоснабдевање насеља општине Стара Пазова
Процењена
Изграђени објекти инвестициона вредност Напомена
данас у еурима
Стара Пазова извориште
Изграђено 12 бунара, шахтови и
650.000
хидромашинска опрема
Изграђени објекти електронапајања 200.000
Изграђено око 1,5 км цевовода 200.000

око 24.500
Укупно 1,050.000
еура/л/с
Нова Пазова извориште
550.000

Изграђено око 2,5 м цевовода 250.000
око 30.500
Укупно 1,100.000
еура/л/с

Нови Бановци извориште

450.000
Изграђено око 200 м цевовода 20.000

око 36.000
Укупно 620.000
еура/л/с
Бановци Каблар извориште
110.000
Изграђена хидрофорска станица и резервоар
запремине 60 м3
30.000

око 33.000
еура/л/с
Сурдук извориште
160.000

око 51.000
еура/л/с
Белегиш извориште
160.000

око 31.000
еура/л/с
Голубинци извориште
220.000


око 33.000
еура/л/с
Крњешевци извориште
Изграђен 1 бунар, шахт и хидромашинска
опрема
50.000

око 33.000
Укупно 85.000
еура/л/с
Стари Бановци извориште
330.000

око 35.000
еура/л/с
Да би се у наредним годинама (у периоду до 2010.-2015.год.) у насељима са јавним

водоснабдевањем обезбедило:
• повећање капацитета изворишта захватањем утврђених резерви категорије Ц1,
• побољшање квалитета воде која се испоручује корисницима изградњом постројења за
пречишћавање, и
• стабилније водоснабдевање у сушним периодима,
неопходно је на постојећим и планираним извориштима (у оквиру наведених граница

експлоатационих поља) изградити објекте који су наведени у табели 20.
Напомињемо да је генерални концепт пречишћавања подземних вода базиран на класичном
третману који обухвата аерацију, седиментацију, уз одговарајући хемијски третман (коагулација са
FeCl3 и сл.), уз двослојну филтрацију (антрацит - песак) и дезинфекцију.
Процењена инвестициона вредност за формирање изворишта, односно изградњу предложених
објеката, у Војци која данас нема јавно водоснабдевање је такође дата у табели 20.

Табела 20. - Процењена инвестициона вредност изградње предложених објеката на

постојећим извориштима за јавно водоснабдевање насеља општине Стара Пазова
Процењена
Објекти инвестициона вредност Напомена
у еурима
Изградња 6 бунара (100 м) са шахтовима и
320.000
хидромашинском опремом
Изградња око 1,5 км цевовода за повезивање
260.000
бунара са резервоаром и мрежом
Изградња објеката електронапајања 160.000
Изградња резервоара запремине 2000 м3 800.000

Изградња постројења за пречишћавање
1,800.000
капацитета 100 л/с
Изградња 2 бунара као замена постојећих и
130.000
регенерација 6 постојећих бунара
Укупно 3,470.000
Нова Пазова
Изградња 7 бунара (100 м) са шахтовима и
380.000
185.000

1,800.000
120.000
регенерација 5 постојећих бунара
Укупно 3,470.000
Нови Бановци
Изградња 5 бунара (100 м) са шахтом и
270.000
190.000

1,080.000


100.000
регенерација 3 постојећа бунара
Укупно 2,370.000
Бановци Каблар
220.000
205.000

540.000
55.000
регенерација 2 постојећа бунара
Укупно 1,340.000
Сурдук
126.000
45.000
регенерација 1 постојећег бунара
Белегиш
216.000
45.000
Голубинци
342.000
45.000
Крњешевци


72.000
Стари Бановци
504.000
Војка
165.000
80.000
Изградња дистрибуционе мреже Није процењена инвестиција

252.000

ЛИТЕРАТУРА
1. Пројекат истражно-експлоатационог бунара ЕБ-6 и ЕБ-7 на изворишту водовода у Новој

Пазови, "Хидросонда", 1978.год.
2. Извештај о геолошко-техничким карактеристикама истражно-експлоатационог бунара ББ-2а
на изворишту водовода у Новој Пазови, Р.О. Нафта-гас, ООУР "Хидросонда", Нови Сад,
1979.год. (ИС-НПА-4)
3. Документација за реконструкцију опреме хидрофорског постројења у Новој Пазови,
"Урбпројект" - Урбанистички завод Стара Пазова, април 1985.год.
4. Хидрогеолошки извештај; место изградње: на изворишту водовода у Новој Пазови, Југофунд,
Београд (ИС-НПА-5 и ИС-НПА-6)
5. Елаборат о геофизичком каротажу бушотине Б-13/01/2002 у Новој Пазови, НИС Нафтагас
Развој и истраживање Геофизички институт, Београд, децембар 2002.год.
6. Елаборат о геофизичком каротажу бушотине Б-14/01/2003 у Новој Пазови, НИС Нафтагас
Развој и истраживање Геофизички институт, Београд, мај 2003.год.
7. Хидрогеолошки извештај о изради једног цевастог бунара φ 323/250 мм на изворишту

водовода у Новим Бановцима, Југофунд, РЈ Управа градње, Београд-Нови Сад, март 1984.
год. (ИС-НБА-6)
8. Хидрогеолошки извештај о изради једног цевастог бунара φ 323/250 мм на изворишту
водовода у Новим Бановцима, “Југофунд”, Београд (Нови Сад), март 1984. год.
9. Пројекат бушеног цевастог бунара φ 450/323 мм Нови Бановци, “Југофунд”, Београд, јун
1986. год.
10. Пројекат бушеног цевастог бунара φ 450/323 мм Нови Бановци, Југофунд, Београд, јун 1986.
год.
11. Резултати студијских истраживања у зони Нови Бановци - Батајница за потребе
водоснабдевања североисточног Срема, Институт за водопривреду “Јарослав Черни”,
Београд, 1989.год.
12. Извештај о геофизичком каротажу бушотине ИБ-1 у Новим Бановцима, “Нафта-гас”,
Геофизички институт, Београд, октобар 1991.год.
13. Хидрогеолошки извештај о изради бунара у Новим Бановцима, “Геопанон”, Београд, октобар
1991.год. (ИС-НБА-8)
14. Главни хидрограђевински пројекат истражно-експлоатационог бунара у Новим Бановцима,
ДП "Архитектура", Стара Пазова, јануар 1992.год.

15. Главни пројекат експлоатационог бунара Нови Бановци - Земунска улица, “Архитектура”,
Стара Пазова, јануар 1992.год.
16. Извештај о изради бунара Б-5 у Новим Бановцима (ул. Железничка 42), Београд, 1998.
године
17. Извештај о хидрогеолошким техничким карактеристикама бунара Б-1, Б-2, Б-3 у кругу
фабрике "ЛИФАМ" Стара Пазова, Р.О. Нафта-гас, ООУР "Хидросонда", Нови Сад, 1978.
године (ИС-СПА-41, ИС-СПА-42, ИС-СПА-43)
18. Извештај о хидрогеолошким техничким карактеристикама бунара φ 323, дубине 96 м у Старој
Пазови, Р.О. Нафта-гас, ООУР "Хидросонда", Нови Сад, 1978. године
19. Хидрогеолошки извештај o извршеним радовима на изради цевастих бунара на изворишту у
Старој Пазови, "Југофунд", Београд, јун 1981. год. (ИС-СПА-18 до ИС-СПА-27)
20. Грађевински дневник са извођења бунара на изворишту водовода Стара Пазова, “Југофунд”,
март-мај 1981.год.
21. Главни пројекат изградње, опремања и повезивања експлоатационог бунара на локацији
“Рупов салаш“ Стара Пазова, “Хидросонда”, Нови Сад, новембар 1984.год.
22. Хидрогеолошки извештај о изради два цеваста бунара φ 323/219 на новој фарми у Старој
Пазови, "Југофунд", јануар 1984.год. (IS-SPA-48 и IS-SPA-49)
23. Извештај о изради експлоатационог бунара Б-9/2003 на изворишту у Старој Пазови,
"Геоефект", Београд, септембар 2004. године (ИС-СПА-50)
СТАРИ БАНОВЦИ
24. Главни пројекат изградње, опремања и повезивања експлоатационог бунара на изворишту

водовода Стари Бановци, књига 2, "Хидросонда", Нови Сад, август 1983.год.
СУРДУК
25. Елаборат о хидрогеолошким истраживањима у циљу водоснабдевања Сурдука,

П.П."Доградња-промет", Београд, март 1995.год. (ИС-СУР-3)
26. Извештај-Елаборат о изведеним радовима за потребе водоснабдевања Сурдука (израда
истражно-експлоатационог бунара ИЕБ-5), П.П."Доградња-промет", Београд, новембар
2001.год. (ИС-СУР-4)
ОПШТЕ
27. Милојевић Н., Хидрогеолошке прилике Срема, Геолошки анали Балканскога полуострва,
књига 26, Геолошки завод универзитета у Београду, Београд 1959.год.
28. Јанковић П., Станковић С., Прилог познавању геологије Срема на основу резултата дубоког
истражног бушења, 1971.год.

29. Основна геолошка карта 1:100.000 лист Инђија, 1977.год.

30. Основна геолошка карта 1:100.000 лист Нови Сад, 1977.год.
31. Основна геолошка карта 1:100.000 лист Београд, 1985.год.
32. Концепцијско решење снабдевања водом Војводине – II фаза – део А, књига 2. - Ресурси и
квалитет вода постојећих изворишта, Институт за водопривреду “Јарослав Черни”, Београд,
1999.год.
33. Генерални пројекат регионалног водоводног система Источни Срем, књига 4. Постојеће
стање, Институт за водопривреду „Јарослав Черни“, Београд, 1997.год.
ИНЂИЈА
34. Извештај о могућностима водоснабдевања будућег изворишта водовода у Инђији, I фаза -

истражни радови, “Хидросонда”, Нови Сад, јун 1975.год.
35. Извештај, техничке карактеристике бунара на изворишту водовода у Инђији, “Хидросонда”,
Нови Сад, март 1978.год.
36. Експертиза о могућностима даље експлоатације изворишта подземне воде у Инђији,
Грађевински факултет, Институт за хидротехнику, Београд, март 1981.год.
37. Извештај о хидрогеолошко-техничким карактеристикама бунара Бп-1 на изворишту водовода
- Инђија, РО ”Нафта-гас” ООУР ”Хидросонда”, Нови Сад, јун-јул 1982. год.
38. Прелиминарни резултати студије хидрогеолошких и хидродинамичких истраживања за
потребе водоснабдевања на подручју источног срема - I фаза, Институт за водопривреду
“Јарослав Черни”, Београд, август 1984.год.
39. Студија водоснабдевања источног Срема - I фаза, Институт за водопривреду “Јарослав
Черни”, Београд, 1985.год.
40. Извештај о хидрогеолошко-техничким карактеристикама бунара ЕБ-4п на локацији изворишта
водовода у Инђији (Бп-4) (ИС-ИНЂ-9), РО ”Нафта-гас” ООУР ”Хидросонда”, Нови Сад,
1987.год.
41. Главни пројекат изградње и повезивања истражно-експлоатационог бунара Б-11 на
изворишту водовода у Инђији, “Хидросонда”, Нови Сад, април 1987.год.
42. Извештај о хидрогеолошко-техничким карактеристикама истражно-експлоатационог бунара
Б-4 у Инђији (Бд-4) (ИС-ИНЂ-8), РО ”Нафта-гас” ООУР ”Хидросонда”, Нови Сад, јул 1986.год.
43. Извештај о резултатима I фазе истражних и студијских радова за потребе водоснабдевања
североисточног Срема и програм истражних радова II фазе, Институт за водопривреду
“Јарослав Черни”, Београд, август 1984.год.
44. Грађевински дневник извођења бунара Бд-1, “Хидросонда”, Нови Сад, фебруар 1989.год.
45. Главни пројекат изградње и повезивања истражно-експлоатационог бунара Б-1 дубоки, на
изворишту водовода у Инђији, Р.О.”Архитектура”, Стара Пазова, април 1989.год.
46. Извештај о изведеном бунару Бп-6 и хидрогеолошком испитивању на локацији изворишта
водовода у Инђија, Р.О. "Нафтагас", Нови Сад, септембар 1984. год. (ИС-ИНЂ-13)

47. Извештај о хидрогеолошко-техничким карактеристикама експлоатационог бунара Бд-6 на

локацији изворишта водовода Инђија, Р.О. "Нафтагас", ООУР "Хидросонда", Нови Сад,
септембар 1985.год. (ИС-ИНЂ-12)
48. Извештај о геолошко-техничким карактеристикама бунара Б-11 на изворишту водовода у
Инђији, Р.О. "Нафтагас", ООУР "Хидросонда", Нови Сад, 1987.год. (ИС-ИНЂ-18)
49. Извештај о хидрогеолошко-техничким карактеристикама бунара Бд-1 на изворишту водовода
Инђија, Р.О. "Нафтагас", ООУР "Хидросонда", Нови Сад, фебруар-март 1989.год. (ИС-ИНЂ-1)
50. Извештај о техничким карактеристикама истражно-експлоатационог бунара Бп-11 извориште
водовода Инђије, Д.П."Нафтагас", О.Д."Хидросонда", Нови Сад, август 1990.год. (ИС-ИНЂ-19)
51. Извештај о техничким карактеристикама истражно-експлоатационог бунара Б-3/1 извориште
водовода Инђије, Д.П. "Нафтагас", Нови Сад, август 1991. год.
52. Хидрогеолошки елаборат о сагледавању могућег утицаја изградње нове трасе пруге у зони
изворишта Инђије на промену квалитета подземних вода у непосредно лоцираним бунарима,
Рударско-геолошки факултет, Институт за хидрогеологију, Београд, август 1992. год.
53. Хидрогеолошко-технички елаборат о истражно експлоатационом бушењу и изради бунара за
водоснабдевање Б-16 на изворишту водовода у Инђији, Р.О. Нафта-гас, погон "Хидросонда",
Нови Сад, јул 1995. год. (ИС-ИНЂ-20)
54. Хидрогеолошко-технички елаборат о истражно-експлоатационом бушењу и изради бунара за
водоснабдевање Б-16/А на изворишту водовода у Инђији, Нис "Нафтагас", О.Д."Рударски
радови", погон "Хидросонда", Нови Сад, септембар 1995. год. (ИС-ИНЂ-21)
55. Извештај о хидрогеолошко-техничким карактеристикама батерије бунара Б-17/1 и Б-17/2-п на
изворишту водовода у Инђији, НИС "Нафтагас", погон "Хидросонда", Нови Сад, октобар 2001.
год. (ИС-ИНЂ-41 ИС-ИНЂ-42)
БЕШКА
56. Пројекат водовода Бешка, Завод за урбанизам и комунално стамбена питања САП
Војводине, Нови Сад, јул 1970.год.
57. Главни пројекат проширења водозахвата у Бешки, Покрајински завод за урбанизам и
комунално стамбена питања, Нови Сад, јули 1974.год.
58. Извештај о хидрогеолошко техничким карактеристикама бунара Б-1 на изворишту водовода
Бешка, “Хидросонда”, Нови Сад, јул 1974.год. (ИС-БЕШ-1)
59. Пројекат истражно-експлоатационог бунара Б-2 на изворишту водовода Бешка,
“Хидросонда”, Нови Сад, септембар 1976.год.
60. Извештај о хидрогеолошко техничким карактеристикама истражно-експлоатационог бунара
Бш-2 у Бешкој, “Хидросонда”, Нови Сад, децембар 1976.год. (ИС-БЕШ-2)
61. Извештај о геолошко техничким карактеристикама истражне бушотине ИБ-3 на изворишту
водовода Бешка, “Хидросонда”, Нови Сад, јун 1980.год. (ИС-БЕШ-14)
62. Главни пројекат изградње и повезивања истражно-експлоатационог бунара Б-4 на изворишту
водовода у Бешки, “Хидросонда”, Нови Сад, април 1987.год.

63. Извештај о геолошко техничким карактеристикама бунара Б-4 на изворишту водовода у

Бешкој, “Хидросонда”, Нови Сад, август 1987.год. (ИС-БЕШ-4)
64. Записник о извршеним радовима на бушењу бунара Б-5 на изворишту водовода Бешка,
1992.год., (ИС-БЕШ-5)
65. Грађевински дневник, “Хидродрил”, Нови Сад, април-мај 1992.год. (ИС-БЕШ-5)
66. Елаборат о техничким и хидрогеолошким карактеристикама бунара Б-5 на изворишту
водовода Бешка, “Хидродрил”, Нови Сад, јун 1992.год. (ИС-БЕШ-5)
67. Главни пројекат повезивања водоторња на водовод Бешка, ДП “Архитектура”, Стара Пазова,
јануар 1993.год.
водоснабдевање Б-5 на изворишту водовода у Бешкој, “Хидросонда”, Нови Сад, јул 1995.год.
(ИС-БЕШ-7)
водоснабдевање Б-6 код водоторња у Бешкој, НИС "Нафтагас", О.Д. "Рударски радови",
погон "Хидросонда", Нови Сад, септембар 1995.год. (ИС-БЕШ-6)
МАРАДИК
70. Елаборат повезивања новоизбушеног бунара Б-3 са јавним водоводом - Марадик, а према
главном пројекту 1195/68, “Хидросонда”, Нови Сад, децембар 1975.год.
Б-3 у кругу дворишта зем. задруге у Марадику, “Хидросонда”, Нови Сад, децембар 1975.год.
(ИС-МАР-3)
72. Елаборат о бушењу бунара Б-3 (Б-2) на изворишту водовода у Марадику, “Хидросонда”, Нови
Сад, децембар 1975.год. (ИС-МАР-3)
73. Понуда бр.69/73 за пројектовање и изградњу реверсног експлоатационог бунара Б-4 његовог
опремања и повезивања у систем експлоатације на изворишту водовода у Марадику,
“Хидросонда”, Нови Сад, март 1983.год.
74. Главни пројекат извођења експлоатационог бунара (Б-4) на изворишту водовода Марадик,
“Хидросонда”, Нови Сад, јун 1983.год. (ИС-МАР-4)
Б-4 на локацији изворишта водовода у Марадику, “Хидросонда”, Нови Сад, јун 1985.год. (ИС-
МАР-4)
76. Пројекат изградње експлоатационог бунара ЕБ-5 до дубине 183 м на изворишту водовода
Марадик, књига 1 - хидрогеолошки део, “Хидросонда”, Нови Сад, децембар 1987.год. (ИС-
МАР-5)
77. Главни пројекат опремања и повезивања бунара Б-5 са водоводом Марадика,
хидрограђевински и електро радови, “Хидросонда”, Нови Сад, март 1988.год. (ИС-МАР-5)
78. Извештај комисије за технички преглед и пријем изведених радова на изградњи
експлоатационог бунара Б-5 у Марадику, у већ постојећој локацији изворишта водовода у
насељеном месту Марадик, децембар 1988.год. (ИС-МАР-5)

79. Елаборат о хидрогеолошко техничким карактеристикама истражно-експлоатационог бушења

Б-5 за водоснабдевање становништва Марадик, “Хидросонда”, Нови Сад, фебруар 1988.год.
(ИС-МАР-5)
80. Грађевински дневник извођења бунара Б-5 у Марадику, "Хидросонда", Нови Сад, (ИС-МАР-5)
КРЧЕДИН
81. Хидрогеолошки извештај експлоатационе бушотине за воду φ 219 мм у Крчедину,

грађевинско предузеће “Пролетер”, ООУР “Хидроградња”, Сремска Митровица, октобар
1978.год. (ИС-КРЧ-11)
82. Извештај о геофизичком каротажу бушотине Б-3 у Крчедину, Геофизички институт, Београд,
1979.год. (ИС-КРЧ-12)
83. Извештај о хидрогеолошко-техничким карактеристикама бунара Б-2/А (Б-1/81) на изворишту
водовода Крчедин, “Хидросонда”, Нови Сад, новембар 1981.год. (ИС-КРЧ-1)
84. Извештај о хидрогеолошко-техничким карактеристикама бунара Б-3 (Б-2/81) на изворишту
водовода Крчедин, “Хидросонда”, Нови Сад, новембар 1981.год. (ИС-КРЧ-2)
85. Главни пројекат изградње бунара Б-3 на изворишту водовода у Крчедину, “Хидросонда”,
Нови Сад, мај 1990.год.
86. Извештај о хидрогеолошко-техничким карактеристикама истражно-експлоатационог бунара у
Крчедину, “Нафта-гас”, Нови Сад, октобар 1990.год. (ИС-КРЧ-13)
87. Извештај о геофизичком каротажу бушотине Хд-1 код Крчедина, “Нафта-гас”, Нови Сад,
“Геофизички институт”, Београд, октобар 1990.год. (ИС-КРЧ-15)
88. Извештај о геофизичком каротажу бушотине Хд-2 код Крчедина, “Нафта-гас”, Нови Сад,
“Геофизички институт”, Београд, новембар 1990.год. (ИС-КРЧ-16)
89. Извештај о геофизичком каротажу бушотине Хд-3 код Бешке, “Нафта-гас”, Нови Сад,
“Геофизички институт”, Београд, децембар 1990.год. (ИС-КРЧ-17)
Б-3 извориште водовода Крчедин, “Нафта-гас”, Нови Сад, јун 1991.год. (ИС-КРЧ-3)
91. Елаборат о хидрогеолошко-техничким карактеристикама истражно-експлоатацоног бушења
бунара Хд-1 за водоснабдевање на будућем изворишту водовода, Крчедин-Бешка, "Нафта-
гас", Нови Сад, јануар 1991.год. (ИС-КРЧ-15)
92. Елаборат о хидрогеолошким карактеристикама истражног бушења бушотина Хд-2 и Хд-3 на
будућем изворишту водовода, Крчедин-Бешка, "Нафта-гас", "Хидросонда", Нови Сад, април
1991.год. (ИС-КРЧ-16 и ИС-КРЧ-17)
93. Програм хидрогеолошких карактеристика подручја села Крчедин у циљу водоснабдевања,
"Рудар-Болеч", Београд, октобар 1997. године
94. Главни пројекат проширења капацитета изворишта водовода у насељу Крчедин, "Нис-
Нафтагас", Нови Сад, јун 2002. године

НОВИ КАРЛОВЦИ
95. Главни пројекат изградње, опремања и повезивања експлоатационог бунара бр.3 у Новим
Карловцима, “Хидросонда, Нови Сад, јул 1984.год.
96. Извештај о хидрогеолошко-техничким карактеристикама бунара Б-3 на изворишту водовода у
Новим Карловцима, Р.О. Нафта-гас, ООУР "Хидросонда", Нови Сад, јануар 1985. године (ИС-
НКА-3)
97. Главни пројекат изградње, опремања и повезивања истражно-експлоатационог бунара ИЕБ-
2/2 Нови Карловци, “Нафта-гас”, Нови Сад, март 1991.год. (ИС-НКА-4)
98. Извештај о хидрогеолошко-техничким карактеристикама реверсног истражно-
експлоатационог бунара извориште водовода Нови Карловци, извођач Д.П. "Нафтагас",
Нови Сад, мај 1991. године (ИС-НКА-4)
НОВИ СЛАНКАМЕН

Нови Сланкамен, “Хидросонда”, Нови Сад, 1974.год. (ИС-НСЛ-1)
Нови Сланкамен, “Хидросонда”, Нови Сад, 1974.год. (ИС-НСЛ-2)
101. Извештај о хидрогеолошко техничким карактеристикама структурне бушотине Б-1 на
изворишту водовода Нови Сланкамен, “Хидросонда”, Нови Сад, 1974.год. (ИС-НСЛ-5)
102. Хидрогеолошки извештај о изради бунара на подручју Новог Сланкамена, “Југофунд”,
Београд, децембар 1980.год. Б-2/80 (ИС-НСЛ-4)
103. Извештај о геофизичком каротажу бушотине Б-2/80 у Сланкамену у Срему, "Геофизички
институт", Београд, 1980.год. (ИС-НСЛ-4)
104. Главни пројекат реконструкције водоводне мреже у насељу Нови Сланкамен, ДП
“Архитектура за пројектовање и инжењеринг”, Стара Пазова, јул 1991.год.
105. Главни пројекат изградње и повезивања бунара Б-3, извориште месног водовода Нови
Сланкамен, “Hydra”, Рума, фебруар 1993.год.
106. Главни пројекат бунара на водозахвату у Новом Сланкамену, ИГХТ завод за хидротехнику,
Суботица, јануар 1993.год.
водоснабдевање Б-3 на изворишту водовода у Новом Сланкамену, “Хидросонда”, Нови Сад,
септембар 1995.год. (ИС-НСЛ-3)
108. Извештај о геофизичком каротажу бушотине Б-3/95 у Новом Сланкамену, "Геофизички
институт", Београд, 1995.год. (ИС-НСЛ-3)
СТАРИ СЛАНКАМЕН
109. Инвестициона техничка документација водовода насеља Стари Сланкамен, Југопројект


Б-3 на локацији изворишта водовода у Старом Сланкамену, “Хидросонда”, Нови Сад,
децембар 1984.год. (ИС-ССЛ-5)
водоснабдевање Б-5 на изворишту водовода у Старом Сланкамену, “Нафта-гас”, Нови Сад,
октобар 1991.год. (ИС-ССЛ-3)
112. Извештај о изради истражно-пијезометарске бушотине на изворишту водовода у Старом
Сланкамену, “Нафта-гас”, Нови Сад, новембар 1991.год. (ИС-ССЛ-4)
113. Пројекат истражних хидрогеолошких радова у циљу решавања водоснабдевања Старог и
Новог Сланкамена, „Завод за комуналну хидротехнику“, Суботица, август 2000.год.

Елаборат о резервама подземних вода на подручју општине Стара Пазова
ПРИЛОЗИ

ПРИЛОГ 1.
СИТУАЦИЈА СА ГРАНИЦОМ ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА

ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА И ПОЛОЖАЈЕМ ИЗВОРИШТА
И ХИДРОГЕОЛОШКИХ ПРОФИЛА


ПРИЛОГ 2.
ХИДРОГЕОЛОШКИ ПРОФИЛИ







ПРИЛОГ 3.
ДОКУМЕНТАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛ

ПРИЛОГ 3.1.
ТАБЕЛЕ СА ПОДАЦИМА МЕРЕНИМ У ТОКУ ТЕСТИРАЊА

БУНАРА ИЗВОРИШТА

СТАРА ПАЗОВА - опит на изворишту 2005.год.

усвојена усвојени
кота 80,50 квазистат. 6,59
одмеравања ниво
Б-1
Дубина до
Кота нивоа
Водомер нивоа Депресија
Датум Проток (л/с) подземне Напомена
(м3) подземне (м)
воде (мнм)
воде (м)
11 окт 2005 20:24 15,10 65,40 8,51 ради
12 окт 2005 0:11 6.00 15,70 64,80 9,11 ради
12 окт 2005 0:12 искључен
12 окт 2005 0:13 11,01 69,49 4,42 не ради
12 окт 2005 0:14 9,75 70,75 3,16 не ради
12 окт 2005 0:15 8,92 71,58 2,33 не ради
12 окт 2005 0:17 8,30 72,20 1,71 не ради
12 окт 2005 0:22 8,08 72,42 1,49 не ради
12 окт 2005 0:27 7,98 72,52 1,39 не ради
12 окт 2005 0:32 7,91 72,59 1,32 не ради
12 окт 2005 1:13 7,56 72,94 0,97 не ради
12 окт 2005 6:33 6,69 73,81 0,10 не ради
12 окт 2005 8:59 6,59 73,91 0,00 не ради
12 окт 2005 9:00 укључен
12 окт 2005 9:00 6,00 9,45 71,05 2,86 ради
12 окт 2005 9:01 10,80 69,70 4,21 ради
12 окт 2005 9:02 12,60 67,90 6,01 ради
12 окт 2005 9:03 6,00 13,10 67,40 6,51 ради
12 окт 2005 9:05 13,52 66,98 6,93 ради
12 окт 2005 9:10 14,20 66,30 7,61 ради
12 окт 2005 9:15 14,25 66,25 7,66 ради
12 окт 2005 10:27 6,00 14,79 65,71 8,20 ради
12 окт 2005 20:20 6,77 73,73 0,18 не ради
13 окт 2005 2:15 13,07 67,43 6,48 ради
13 окт 2005 6:49 6,00 14,68 65,82 8,09 ради
13 окт 2005 10:48 14,42 66,08 7,83 ради


Б-2
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
11 окт 2005 20:29 8,61 71,89 0,00 не ради
12 окт 2005 1:11 6,80 9,28 71,22 0,67 не ради
12 окт 2005 6:35 12,93 67,57 4,32 ради
12 окт 2005 10:29 13,90 66,60 5,29 ради
12 окт 2005 20:16 14,32 66,18 5,71 ради
12 окт 2005 20:25 6,80 14,25 66,25 5,64 ради
12 окт 2005 20:38 14,22 66,28 5,61 ради
12 окт 2005 20:40 11,38 69,12 2,77 не ради
12 окт 2005 20:42 10,72 69,78 2,11 не ради
12 окт 2005 20:44 10,57 69,93 1,96 не ради
12 окт 2005 20:49 10,35 70,15 1,74 не ради
12 окт 2005 20:54 10,25 70,25 1,64 не ради
13 окт 2005 2:17 9,07 71,43 0,46 не ради
13 окт 2005 6:51 8,69 71,81 0,08 не ради
13 окт 2005 8:48 8,74 71,76 0,13 не ради
13 окт 2005 8:51 8,75 71,75 0,14 не ради
13 окт 2005 8:52 6,80 10,95 69,55 2,34 ради
13 окт 2005 8:53 11,68 68,82 3,07 ради
13 окт 2005 8:55 6,80 12,36 68,14 3,75 ради
13 окт 2005 8:57 12,49 68,01 3,88 ради
13 окт 2005 9:02 12,64 67,86 4,03 ради
13 окт 2005 9:07 6,80 12,75 67,75 4,14 ради
13 окт 2005 10:50 13,55 66,95 4,94 ради


Б-3
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
11 окт 2005 20:33 15,40 65,10 8,60 ради
11 окт 2005 23:45 6,30 15,41 65,09 8,61 ради
11 окт 2005 23:47 11,70 68,80 4,90 не ради
11 окт 2005 23:48 9,72 70,78 2,92 не ради
11 окт 2005 23:51 9,25 71,25 2,45 не ради
11 окт 2005 23:56 8,99 71,51 2,19 не ради
12 окт 2005 0:01 8,85 71,65 2,05 не ради
12 окт 2005 0:06 8,75 71,75 1,95 не ради
12 окт 2005 1:09 8,02 72,48 1,22 не ради
12 окт 2005 6:37 6,90 73,60 0,10 не ради
12 окт 2005 8:37 6,80 73,70 0,00 не ради
12 окт 2005 8:40 6,30 9,70 70,80 2,90 ради
12 окт 2005 8:41 12,35 68,15 5,55 ради
12 окт 2005 8:43 12,87 67,63 6,07 ради
12 окт 2005 8:45 6,30 13,21 67,29 6,41 ради
12 окт 2005 8:50 13,45 67,05 6,65 ради
12 окт 2005 8:55 13,65 66,85 6,85 ради
12 окт 2005 10:32 6,30 14,84 65,66 8,04 ради
12 окт 2005 20:06 7,21 73,29 0,41 не ради
13 окт 2005 2:19 14,02 66,48 7,22 ради
13 окт 2005 6:53 6,30 14,68 65,82 7,88 ради
13 окт 2005 10:52 7,48 73,02 0,68 не ради


Б-4
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
11 окт 2005 20:35 9,16 71,34 0,03 не ради
12 окт 2005 1:06 6,20 15,60 64,90 6,47 ради
12 окт 2005 6:41 16,22 64,28 7,09 ради
12 окт 2005 10:33 10,29 70,21 1,16 не ради
12 окт 2005 20:04 6,20 17,12 63,38 7,99 ради
12 окт 2005 21:03 16,31 64,19 7,18 ради
12 окт 2005 21:04 14,45 66,05 5,32 не ради
12 окт 2005 21:05 13,31 67,19 4,18 не ради
12 окт 2005 21:07 12,01 68,49 2,88 не ради
12 окт 2005 21:09 11,70 68,80 2,57 не ради
12 окт 2005 21:14 11,49 69,01 2,36 не ради
12 окт 2005 21:19 11,39 69,11 2,26 не ради
13 окт 2005 2:22 9,62 70,88 0,49 не ради
13 окт 2005 6:55 9,13 71,37 0,00 не ради
13 окт 2005 8:25 9,34 71,16 0,21 не ради
13 окт 2005 8:29 6,20 11,65 68,85 2,52 ради
13 окт 2005 8:30 12,68 67,82 3,55 ради
13 окт 2005 8:32 13,77 66,73 4,64 ради
13 окт 2005 8:34 6,20 14,03 66,47 4,90 ради
13 окт 2005 8:39 14,33 66,17 5,20 ради
13 окт 2005 8:44 14,66 65,84 5,53 ради
13 окт 2005 10:54 6,20 15,64 64,86 6,51 ради


Б-5
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
11 окт 2005 20:38 6,50 14,41 66,09 7,42 ради
11 окт 2005 23:17 14,92 65,58 7,93 ради
11 окт 2005 23:19 6,50 15,04 65,46 8,05 ради
11 окт 2005 23:20 15,00 65,50 8,01 искључен
11 окт 2005 23:21 11,83 68,67 4,84 не ради
11 окт 2005 23:22 10,42 70,08 3,43 не ради
11 окт 2005 23:23 9,82 70,68 2,83 не ради
11 окт 2005 23:25 9,40 71,10 2,41 не ради
11 окт 2005 23:30 9,17 71,33 2,18 не ради
11 окт 2005 23:35 9,08 71,42 2,09 не ради
11 окт 2005 23:40 9,00 71,50 2,01 не ради
12 окт 2005 1:04 8,16 72,34 1,17 не ради
12 окт 2005 6:43 6,99 73,51 0,00 не ради
12 окт 2005 8:14 7,02 73,48 0,03 не ради
12 окт 2005 8:19 6,50 10,88 69,62 3,89 ради
12 окт 2005 8:20 11,97 68,53 4,98 ради
12 окт 2005 8:21 12,42 68,08 5,43 ради
12 окт 2005 8:23 6,50 12,72 67,78 5,73 ради
12 окт 2005 8:25 12,80 67,70 5,81 ради
12 окт 2005 8:28 12,88 67,62 5,89 ради
12 окт 2005 8:33 12,92 67,59 5,93 ради
12 окт 2005 10:35 13,90 66,60 6,91 ради
12 окт 2005 20:02 6,50 7,40 73,10 0,41 не ради
13 окт 2005 2:24 7,80 72,70 0,81 не ради
13 окт 2005 6:56 12,62 67,88 5,63 ради
13 окт 2005 10:56 7,41 73,09 0,42 не ради


Б-6
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
11 окт 2005 20:41 9,35 71,15 0,21 не ради
12 окт 2005 1:00 7,00 19,30 61,20 10,16 ради
12 окт 2005 6:45 20,27 60,23 11,13 ради
12 окт 2005 10:37 10,12 70,38 0,98 не ради
12 окт 2005 19:59 7,00 21,93 58,57 12,79 ради
12 окт 2005 21:28 20,90 59,60 11,76 ради
12 окт 2005 21:30 18,11 62,39 8,97 не ради
12 окт 2005 21:31 16,39 64,11 7,25 не ради
12 окт 2005 21:33 13,13 67,37 3,99 не ради
12 окт 2005 21:35 12,36 68,14 3,22 не ради
12 окт 2005 21:40 11,91 68,59 2,77 не ради
12 окт 2005 21:45 11,75 68,75 2,61 не ради
13 окт 2005 2:27 9,66 70,84 0,52 не ради
13 окт 2005 6:58 9,14 71,36 0,00 не ради
13 окт 2005 8:02 9,35 71,15 0,21 не ради
13 окт 2005 8:05 9,38 71,12 0,24 не ради
13 окт 2005 8:07 7,00 13,15 67,35 4,01 ради
13 окт 2005 8:08 14,57 65,93 5,43 ради
13 окт 2005 8:10 16,72 63,78 7,58 ради
13 окт 2005 8:12 7,00 17,17 63,33 8,03 ради
13 окт 2005 8:17 17,66 62,84 8,52 ради
13 окт 2005 8:22 17,94 62,56 8,80 ради
13 окт 2005 10:58 7,00 19,20 61,30 10,06 ради


Б-7
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
11 окт 2005 20:44 9,46 71,04 2,04 не ради
11 окт 2005 22:45 6,10 28,07 52,43 20,65 ради
11 окт 2005 22:49 28,18 52,32 20,76 ради
11 окт 2005 22:50 25,98 54,52 18,56 не ради
11 окт 2005 22:51 23,62 56,88 16,20 не ради
11 окт 2005 22:53 19,37 61,13 11,95 не ради
11 окт 2005 22:55 15,76 64,74 8,34 не ради
11 окт 2005 23:00 12,10 68,40 4,68 не ради
11 окт 2005 23:05 10,45 70,05 3,03 не ради
11 окт 2005 23:10 9,80 70,70 2,38 не ради
12 окт 2005 0:59 8,57 71,93 1,15 не ради
12 окт 2005 6:48 7,42 76,00 0,00 не ради
12 окт 2005 7:51 7,56 72,94 0,14 не ради
12 окт 2005 7:54 6,10 8,68 71,82 1,26 ради
12 окт 2005 7:55 12,70 67,80 5,28 ради
12 окт 2005 7:57 19,40 61,10 11,98 ради
12 окт 2005 7:59 22,78 57,72 15,36 ради
12 окт 2005 8:04 6,10 26,26 54,24 18,84 ради
12 окт 2005 8:09 27,14 53,36 19,72 ради
12 окт 2005 10:46 27,71 52,79 20,29 ради
12 окт 2005 19:54 8,00 72,50 0,58 не ради
13 окт 2005 2:29 6,10 26,00 54,50 18,58 ради
13 окт 2005 7:00 26,89 53,61 19,47 ради
13 окт 2005 11:01 7,82 72,68 0,40 не ради


Б-8
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
11 окт 2005 20:52 9,75 70,75 0,34 не ради
12 окт 2005 0:56 10,26 70,24 0,85 не ради
12 окт 2005 6:55 8,70 18,45 62,05 9,04 ради
12 окт 2005 10:51 10,31 70,19 0,90 не ради
12 окт 2005 19:52 18,90 61,60 9,49 ради
12 окт 2005 21:55 17,91 62,59 8,50 ради
12 окт 2005 21:57 14,95 65,55 5,54 не ради
12 окт 2005 21:58 13,68 66,82 4,27 не ради
12 окт 2005 22:00 не ради
12 окт 2005 22:02 11,96 68,54 2,55 не ради
12 окт 2005 22:07 11,67 68,83 2,26 не ради
12 окт 2005 22:12 11,51 68,99 2,10 не ради
12 окт 2005 22:18 11,38 69,12 1,97 не ради
12 окт 2005 22:22 11,28 69,22 1,87 не ради
13 окт 2005 2:31 9,92 70,58 0,51 не ради
13 окт 2005 7:02 9,41 71,09 0,00 не ради
13 окт 2005 7:39 9,42 71,08 0,01 неради
13 окт 2005 7:41 8,70 12,90 67,60 3,49 ради
13 окт 2005 7:42 14,18 66,32 4,77 ради
13 окт 2005 7:44 15,43 65,07 6,02 ради
13 окт 2005 7:46 8,70 15,60 64,90 6,19 ради
13 окт 2005 7:51 15,83 64,67 6,42 ради
13 окт 2005 7:56 15,95 64,55 6,54 ради
13 окт 2005 11:04 8,70 17,46 63,04 8,05 ради


Б-9
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
11 окт 2005 20:56 7,90 13,15 67,35 6,87 ради
11 окт 2005 22:00 14,72 65,78 8,44 ради
11 окт 2005 22:10 12,94 67,56 6,66 ради
11 окт 2005 22:14 7,90 12,72 67,78 6,44 ради
11 окт 2005 22:15 11,70 68,80 5,42 не ради
11 окт 2005 22:16 10,18 70,32 3,90 не ради
11 окт 2005 22:17 8,85 71,65 2,57 не ради
11 окт 2005 22:18 8,52 71,98 2,24 не ради
11 окт 2005 22:20 8,32 72,18 2,04 не ради
11 окт 2005 22:25 8,16 72,34 1,88 не ради
11 окт 2005 22:30 8,06 72,44 1,78 не ради
11 окт 2005 22:35 8,01 72,49 1,73 не ради
12 окт 2005 0:51 7,22 73,28 0,94 не ради
12 окт 2005 6:57 6,28 74,22 0,00 не ради
12 окт 2005 7:00 7,90 9,90 70,60 3,62 ради
12 окт 2005 7:01 10,70 69,80 4,42 ради
12 окт 2005 7:02 11,90 68,60 5,62 ради
12 окт 2005 7:03 12,26 68,25 5,98 ради
12 окт 2005 7:05 7,90 12,49 68,01 6,21 ради
12 окт 2005 7:10 12,72 67,78 6,44 ради
12 окт 2005 7:45 12,64 67,86 6,36 ради
12 окт 2005 10:55 12,61 67,89 6,33 ради
12 окт 2005 19:49 7,90 6,80 73,70 0,52 не ради
13 окт 2005 2:34 6,74 73,76 0,46 не ради
13 окт 2005 7:04 12,82 67,68 6,54 ради
13 окт 2005 11:08 7,90 6,56 73,94 0,28 не ради


Б-10
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
11 окт 2005 21:00 3,80 11,88 68,62 2,71 ради
12 окт 2005 0:49 12,56 67,94 3,39 ради
12 окт 2005 7:13 11,89 68,61 2,72 ради
12 окт 2005 10:58 3,80 12,04 68,46 2,87 ради
12 окт 2005 19:45 12,62 67,88 3,45 ради
12 окт 2005 22:35 12,45 68,05 3,28 ради
12 окт 2005 22:43 3,80 12,33 68,17 3,16 ради
12 окт 2005 22:45 11,30 69,20 2,13 не ради
12 окт 2005 22:46 11,02 69,48 1,85 не ради
12 окт 2005 22:48 10,71 69,79 1,54 не ради
12 окт 2005 22:50 10,64 69,86 1,47 не ради
12 окт 2005 22:55 10,54 69,96 1,37 не ради
12 окт 2005 23:00 10,49 70,01 1,32 не ради
13 окт 2005 2:37 9,71 70,79 0,54 не ради
13 окт 2005 7:07 9,17 71,33 0,00 не ради
13 окт 2005 7:18 9,18 71,32 0,01 не ради
13 окт 2005 7:20 3,80 10,63 69,87 1,46 ради
13 окт 2005 7:22 10,88 69,62 1,71 ради
13 окт 2005 7:24 10,93 69,57 1,76 ради
13 окт 2005 7:29 11,00 69,50 1,83 ради
13 окт 2005 7:34 3,80 11,03 69,47 1,86 ради
13 окт 2005 11:11 11,73 68,77 2,56 ради


Б-11
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
11 окт 2005 21:04 9,30 15,21 65,29 6,98 ради
11 окт 2005 21:19 15,53 64,97 7,30 ради
11 окт 2005 21:35 9,30 15,67 64,83 7,44 ради
11 окт 2005 21:36 13,29 67,21 5,06 не ради
11 окт 2005 21:37 11,60 68,90 3,37 не ради
11 окт 2005 21:38 10,30 70,20 2,07 не ради
11 окт 2005 21:39 9,53 70,97 1,30 не ради
11 окт 2005 21:40 9,42 71,08 1,19 не ради
11 окт 2005 21:43 9,28 71,22 1,05 не ради
11 окт 2005 21:45 9,22 71,28 0,99 не ради
11 окт 2005 21:50 9,15 71,35 0,92 не ради
11 окт 2005 21:55 9,09 71,41 0,86 не ради
12 окт 2005 0:46 8,62 71,88 0,39 не ради
12 окт 2005 7:16 8,53 71,97 0,30 не ради
12 окт 2005 7:19 9,30 12,30 68,20 4,07 ради
12 окт 2005 7:20 13,54 66,96 5,31 ради
12 окт 2005 7:21 14,28 66,22 6,05 ради
12 окт 2005 7:22 9,30 14,56 65,94 6,33 ради
12 окт 2005 7:24 14,71 65,79 6,48 ради
12 окт 2005 7:29 14,71 65,79 6,48 ради
12 окт 2005 7:34 14,66 65,84 6,43 ради
12 окт 2005 11:01 9,30 15,16 65,34 6,93 ради
12 окт 2005 19:42 9,31 71,19 1,08 не ради
13 окт 2005 2:40 8,56 71,94 0,33 не ради
13 окт 2005 7:10 8,23 72,27 0,00 не ради
13 окт 2005 11:15 9,30 8,75 71,75 0,52 не ради

СТАРА ПАЗОВА - опит на извористу_2005.год.

Б-12
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
12 окт 2005 0:44 7,17 73,33 0,32 не ради
12 окт 2005 7:38 6,85 73,65 0,00 не ради
12 окт 2005 11:04 7,12 73,38 0,27 не ради
12 окт 2005 19:37 12,00 24,52 55,98 17,67 ради
13 окт 2005 2:42 7,01 73,49 0,16 не ради
13 окт 2005 7:12 12,00 23,51 56,99 16,66 ради
13 окт 2005 11:17 23,05 57,45 16,20 ради

НОВА ПАЗОВА - опит на изворишту 2005.год.

Б-1
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
18 окт 2005 22:25 7,50 12,53 67,77 6,90 ради

18 окт 2005 22:28 искључен бунар
18 окт 2005 22:28 7,50 10,64 69,66 5,01
18 окт 2005 22:29 9,34 70,96 3,71
18 окт 2005 22:30 7,99 77,50 2,36
18 окт 2005 22:31 7,50 7,46 72,84 1,83
18 окт 2005 22:32 7,13 73,17 1,50
18 окт 2005 22:33 6,95 73,35 1,32
18 окт 2005 22:38 7,50 6,62 73,68 0,99
18 окт 2005 22:43 6,48 73,82 0,85
18 окт 2005 22:48 6,39 73,91 0,76
19 окт 2005 0:57 7,50 5,85 74,45 0,22
19 окт 2005 7:00 5,63 74,67 0,00
19 окт 2005 7:05 5,63 74,67 0,00
19 окт 2005 7:10 укључен бунар
19 окт 2005 7:10 7,50 8,36 71,94 2,73
19 окт 2005 7:11 9,94 70,36 4,31
19 окт 2005 7:12 7,50 11,42 68,88 5,79
19 окт 2005 7:13 12,01 68,29 6,38
19 окт 2005 7:15 7,50 12,44 67,86 6,81
19 окт 2005 7:18 12,51 67,79 6,88
19 окт 2005 7:20 12,49 67,81 6,86
19 окт 2005 7:25 7,50 12,46 67,84 6,83
19 окт 2005 7:30 12,43 67,87 6,80
19 окт 2005 8:17 12,04 68,26 6,41
19 окт 2005 9:55 7,50 13,50 66,80 7,87


Б-2
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
18 окт 2005 22:53 5,50 9,94 69,86 4,44 ради

18 окт 2005 22:56 8,69 71,11 3,19
18 окт 2005 22:57 8,32 71,48 2,82
18 окт 2005 22:58 7,58 72,22 2,08
18 окт 2005 23:00 7,07 72,73 1,57
18 окт 2005 23:05 6,64 73,16 1,14
18 окт 2005 23:10 6,46 73,34 0,96
18 окт 2005 23:15 6,38 73,42 0,88
19 окт 2005 1:00 5,85 73,95 0,35
19 окт 2005 6:53 5,50 74,30 0,00
19 окт 2005 7:35 5,50 74,30 0,00
19 окт 2005 7:50 5,51 74,29 0,01
19 окт 2005 7:53 5,50 7,84 71,96 2,34
19 окт 2005 7:54 8,58 71,22 3,08
19 окт 2005 7:54 9,58 70,22 4,08
19 окт 2005 7:56 5,50 9,91 69,89 4,41
19 окт 2005 7:58 9,93 69,87 4,43
19 окт 2005 8:03 9,99 69,81 4,49
19 окт 2005 8:08 5,50 9,99 69,81 4,49
19 окт 2005 8:13 9,98 69,82 4,48
19 окт 2005 9:50 9,98 69,82 4,48


Б-3
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
18 окт 2005 22:51 4,10 20,30 60,20 16,89 ради

18 окт 2005 23:13 20,37 60,13 16,96
18 окт 2005 23:15 16,07 64,43 12,66 не ради
18 окт 2005 23:16 11,45 69,05 8,04
18 окт 2005 23:17 9,03 71,47 5,62
18 окт 2005 23:19 6,23 74,27 2,82
18 окт 2005 23:24 4,48 76,02 1,07
18 окт 2005 23:29 4,27 76,23 0,86
18 окт 2005 23:34 4,15 76,35 0,74
18 окт 2005 23:44 4,04 76,46 0,63
19 окт 2005 1:12 3,70 76,80 0,29
19 окт 2005 6:51 3,41 77,09 0,00
19 окт 2005 6:55 4,10 15,45 65,05 12,04 ради
19 окт 2005 6:56 17,35 63,15 13,94
19 окт 2005 6:58 4,10 19,40 61,10 15,99
19 окт 2005 7:03 20,67 59,83 17,26
19 окт 2005 7:08 4,10 20,82 59,68 17,41
19 окт 2005 10:33 21,30 59,20 17,89


Б-4
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
18 окт 2005 21:58 5,73 74,97 1,15 не ради

18 окт 2005 21:59 5,67 75,03 1,09
18 окт 2005 22:02 5,40 75,30 0,82
18 окт 2005 22:06 5,32 75,38 0,74
18 окт 2005 22:09 5,26 75,44 0,68
18 окт 2005 22:15 5,14 75,56 0,56
18 окт 2005 22:21 5,12 75,58 0,54
18 окт 2005 23:59 4,79 75,91 0,21 не ради
19 окт 2005 1:02 4,63 76,07 0,05
19 окт 2005 7:19 4,58 76,12 0,00
19 окт 2005 8:20 4,76 75,94 0,18
19 окт 2005 8:25 5,30 7,75 72,95 3,17 ради
19 окт 2005 8:26 8,40 72,30 3,82
19 окт 2005 8:27 8,61 72,09 4,03
19 окт 2005 8:29 5,30 8,72 71,98 4,14
19 окт 2005 8:34 8,83 71,87 4,25
19 окт 2005 8:39 8,90 71,80 4,32
19 окт 2005 8:44 5,30 9,06 71,64 4,48
19 окт 2005 10:05 9,75 70,95 5,17


Б-5
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
18 окт 2005 22:28 4,46 76,54 0,41 не ради

18 окт 2005 23:33 7,10 73,90 3,05 искључен бунар
18 окт 2005 23:33 6,93 74,07 2,88
18 окт 2005 23:34 6,70 74,30 2,65
18 окт 2005 23:35 6,60 74,40 2,55
18 окт 2005 23:36 6,49 74,51 2,44
18 окт 2005 23:38 6,41 74,59 2,36
18 окт 2005 23:43 6,36 74,64 7,50
18 окт 2005 23:48 6,35 74,65 2,30
18 окт 2005 23:53 6,33 74,67 2,28
19 окт 2005 0:03 4,32 76,68 0,27
19 окт 2005 7:32 4,05 76,95 0,00
19 окт 2005 7:37 2,50 4,07 76,93 0,02 ради
19 окт 2005 7:39 4,07 76,93 0,02
19 окт 2005 7:41 2,50 4,09 76,91 0,04
19 окт 2005 7:46 4,10 76,90 0,05
19 окт 2005 7:51 2,50 4,10 76,90 0,05
19 окт 2005 10:10 4,66 76,34 0,61


Б-7
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
18 окт 2005 21:48 4,76 75,94 0,54 не ради

18 окт 2005 23:55 4,57 76,13 0,35 не ради
19 окт 2005 0:57 4,44 76,26 0,22 не ради
19 окт 2005 7:22 4,22 76,48 0,00 не ради
19 окт 2005 9:53 4,62 76,08 0,40 не ради


Б-8
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
18 окт 2005 21:53 4,86 75,74 0,81 не ради

19 окт 2005 7:26 4,05 76,55 0,00 не ради
19 окт 2005 10:00 4,70 75,90 0,65 не ради


Б-9
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
18 окт 2005 23:58 13,75 65,35 4,76
18 окт 2005 23:59 11,98 67,12 2,99
19 окт 2005 0:00 11,12 67,98 2,13
19 окт 2005 0:03 10,30 68,80 1,31
19 окт 2005 0:07 10,15 68,95 1,16
19 окт 2005 0:12 10,05 69,05 1,06
19 окт 2005 0:17 10,02 69,08 1,03
19 окт 2005 8:51 7,10 8,99 70,11 0,00 укључен бунар
19 окт 2005 8:51 11,60 67,50 2,61
19 окт 2005 8:52 7,10 12,92 66,18 3,93
19 окт 2005 8:53 14,68 64,42 5,69
19 окт 2005 8:54 7,10 15,40 63,70 6,41
19 окт 2005 8:56 15,82 63,28 6,83
19 окт 2005 9:01 16,00 67,100 7,01
19 окт 2005 9:06 7,10 16,01 63,09 7,02
19 окт 2005 13:01 15,19 63,91 6,20


Б-11
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
18 окт 2005 23:28 23,80 55,60 14,44
18 окт 2005 23:29 21,58 57,82 12,22
18 окт 2005 23:30 19,56 59,84 10,20
18 окт 2005 23:31 18,01 61,39 8,65
18 окт 2005 23:33 16,44 62,96 7,08
18 окт 2005 23:38 14,59 64,81 5,23
18 окт 2005 23:43 13,85 65,55 4,49
18 окт 2005 23:48 13,35 66,05 3,99
19 окт 2005 8:25 9,36 70,04 0,00 укључен бунар
19 окт 2005 8:26 13,85 65,55 4,49
19 окт 2005 8:27 15,91 63,49 6,55
19 окт 2005 8:28 17,22 62,18 7,86
19 окт 2005 8:30 5,90 18,68 60,72 9,32
19 окт 2005 8:35 20,14 59,26 10,78
19 окт 2005 8:41 5,90 21,28 58,12 11,92
19 окт 2005 8:45 21,82 57,58 12,46
19 окт 2005 12:56 5,90 23,97 55,43 14,61


Б-12
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
18 окт 2005 22:56 31,59 47,21 25,90
18 окт 2005 22:57 28,66 50,14 22,97
18 окт 2005 22:58 24,20 54,60 18,51
18 окт 2005 22:59 20,12 58,68 14,43
18 окт 2005 23:01 14,00 64,80 8,31
18 окт 2005 23:06 8,21 70,59 2,52
18 окт 2005 23:11 7,14 71,66 1,45
18 окт 2005 23:16 6,81 71,99 1,12
19 окт 2005 7:50 12,65 66,15 6,96
19 окт 2005 7:51 6,60 15,76 63,04 10,07
19 окт 2005 7:52 21,30 57,50 15,61
19 окт 2005 7:53 24,75 54,05 19,06
19 окт 2005 7:57 6,60 30,50 48,30 24,81
19 окт 2005 8:00 32,20 46,60 26,51
19 окт 2005 8:05 33,25 45,55 27,56
19 окт 2005 8:10 6,60 34,100 45,30 27,81
19 окт 2005 12:52 32,39 46,41 26,70


Б-13
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
18 окт 2005 22:24 9,70 14,71 64,29 7,60
18 окт 2005 22:37 7,94 71,06 0,83
18 окт 2005 22:43 7,89 71,11 0,78
18 окт 2005 22:48 7,83 71,17 0,72
19 окт 2005 7:29 7,11 71,89 0,00
19 окт 2005 7:30 12,62 66,38 5,51
19 окт 2005 7:31 14,100 65,50 6,39
19 окт 2005 7:32 9,70 13,67 65,33 6,56
19 окт 2005 7:34 13,71 65,29 6,60
19 окт 2005 7:39 13,60 65,40 6,49
19 окт 2005 7:44 9,70 14,101 65,49 6,40
19 окт 2005 12:47 14,08 64,92 6,97


Б-14
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
18 окт 2005 21:56 10,40 13,85 64,65 7,40

18 окт 2005 21:57 10,32 68,18 3,87
18 окт 2005 21:58 8,91 69,59 2,46
18 окт 2005 21:59 7,92 70,58 1,47
18 окт 2005 22:00 7,68 70,82 1,23
18 окт 2005 22:02 7,52 70,98 1,07
18 окт 2005 22:07 7,38 71,12 0,93
18 окт 2005 22:12 7,30 71,20 0,85
18 окт 2005 22:17 7,26 71,24 0,81
19 окт 2005 7:00 10,75 67,75 4,30
19 окт 2005 7:01 12,70 65,80 6,25
19 окт 2005 7:02 10,40 13,75 64,75 7,30
19 окт 2005 7:03 13,98 64,52 7,53
19 окт 2005 7:05 14,08 64,42 7,63
19 окт 2005 7:08
19 окт 2005 7:10 10,40 14,06 64,44 7,61
19 окт 2005 7:15 13,99 64,51 7,54
19 окт 2005 7:20 14,02 64,48 7,57
19 окт 2005 12:40 10,40 13,76 64,74 7,31

НОВИ БАНОВЦИ - опит на изворишту 2005.год.

усвојени
усвојена кота
85,00 квазистат. 13,54
ниво
Б-1
Дубина до
Кота нивоа
Водомер Проток нивоа Депресија
Датум подземне Напомена
(м3) (л/с) подземне (м)
воде (мнм)
воде (м)
28 сеп 2005 20:10 6,80 22,42 62,58 8,88
28 сеп 2005 20:12 22,42 62,58 8,88 искључен
28 сеп 2005 20:12 20,46 64,54 6,92
28 сеп 2005 20:13 19,16 65,84 5,62
28 сеп 2005 20:14 18,35 66,65 4,81
28 сеп 2005 20:15 18,01 66,99 4,47
28 сеп 2005 20:20 17,40 67,60 3,86
28 сеп 2005 20:22 17,21 67,79 3,67
28 сеп 2005 20:27 16,92 68,08 3,38
28 сеп 2005 20:32 16,69 68,31 3,15
28 сеп 2005 20:42 16,28 68,72 2,74
28 сеп 2005 20:45 14,99 70,01 1,45
29 сеп 2005 0:24 14,21 70,79 0,67
29 сеп 2005 1:32 14,01 70,99 0,47
29 сеп 2005 6:00 13,54 71,46 0,00
29 сеп 2005 6:14 укључен
29 сеп 2005 6:14 6,80 14,98 70,02 1,44
29 сеп 2005 6:15 17,06 67,94 3,52
29 сеп 2005 6:16 18,06 66,94 4,52
29 сеп 2005 6:17 6,80 18,53 66,47 4,99
29 сеп 2005 6:19 18,91 66,09 5,37
29 сеп 2005 6:22 19,32 65,68 5,78
29 сеп 2005 6:24 6,80 19,44 65,56 5,90
29 сеп 2005 6:29 19,79 6,25
29 сеп 2005 6:34 20,03 65,21 6,49
29 сеп 2005 6:44 6,80 20,43 64,97 6,89
29 сеп 2005 7:30 21,34 64,57 7,80
29 сеп 2005 8:30 21,60 63,66 8,06
29 сеп 2005 9:55 21,94 63,40 8,40
29 сеп 2005 10:43 6,80 21,92 63,06 8,38


усвојени
ниво
Б-2
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
28 сеп 2005 20:50 16,71 75,79 0,05 не ради
28 сеп 2005 22:08 18,95 73,55 2,29 искључен
28 сеп 2005 22:08 18,48 74,02 1,82
28 сеп 2005 22:09 17,52 74,98 0,86
28 сеп 2005 22:10 17,29 75,21 0,63
28 сеп 2005 22:11 17,03 75,47 0,37
28 сеп 2005 22:13 16,92 75,58 0,26
28 сеп 2005 22:16 16,91 75,59 0,25
28 сеп 2005 22:18 16,90 75,60 0,24
28 сеп 2005 22:23 16,90 75,60 0,24
28 сеп 2005 22:28 16,88 75,62 0,22
28 сеп 2005 22:33 16,87 75,63 0,21
28 сеп 2005 22:38 16,85 75,65 0,19
29 сеп 2005 0:12 16,81 75,69 0,15
29 сеп 2005 1:38 16,81 75,69 0,15
29 сеп 2005 6:05 16,69 75,81 0,03
29 сеп 2005 6:51 16,66 75,84 0,00
29 сеп 2005 6:52 1,80 17,59 74,91 0,93
29 сеп 2005 6:53 18,25 74,25 1,59
29 сеп 2005 6:54 18,92 73,58 2,26
29 сеп 2005 6:55 1,80 19,35 73,15 2,69
29 сеп 2005 6:57 19,72 72,78 3,06
29 сеп 2005 7:02 19,92 72,58 3,26
29 сеп 2005 7:07 1,80 19,97 72,53 3,31
29 сеп 2005 7:12 19,97 72,53 3,31
29 сеп 2005 7:22 19,96 72,54 3,30
29 сеп 2005 7:36 1,80 19,84 72,66 3,18
29 сеп 2005 8:38 19,21 73,29 2,55
29 сеп 2005 9:47 19,67 72,83 3,01
29 сеп 2005 10:50 1,80 18,39 74,11 1,73


усвојени
ниво
Б-3
Дубина до
Кота нивоа
Проток нивоа Депресија
(л/с) подземне (м)
воде (мнм)
воде (м)
28 сеп 2005 21:00 28,38 68,12 3,95
28 сеп 2005 21:31 4,50 28,20 68,30 3,77
искључен бунар
28 сеп 2005 21:33 Б-3
28 сеп 2005 21:33 27,23 69,27 2,80
28 сеп 2005 21:34 26,63 69,87 2,20
28 сеп 2005 21:35 26,19 70,31 1,76
28 сеп 2005 21:38 26,02 70,48 1,59
28 сеп 2005 21:41 25,94 70,56 1,51
28 сеп 2005 21:43 25,91 70,59 1,48
28 сеп 2005 21:48 25,85 70,65 1,42
28 сеп 2005 21:53 25,84 70,66 1,41
28 сеп 2005 22:45 25,72 70,78 1,29
29 сеп 2005 0:16 25,18 71,32 0,75
29 сеп 2005 1:45 24,91 71,59 0,48
29 сеп 2005 6:00 24,58 71,92 0,15
29 сеп 2005 8:43 24,43 72,07 0,00
укључен бунар
29 сеп 2005 8:44 Б-3
29 сеп 2005 8:44 4,50 26,08 70,42 1,65
29 сеп 2005 8:45 26,67 69,83 2,24
29 сеп 2005 8:46 27,09 69,41 2,66
29 сеп 2005 8:47 4,50 27,27 69,23 2,84
29 сеп 2005 8:49 27,39 69,11 2,96
29 сеп 2005 8:52 27,49 69,01 3,06
29 сеп 2005 8:54 4,50 27,54 68,96 3,11
29 сеп 2005 8:59 27,58 68,92 3,15
29 сеп 2005 9:04 27,63 68,87 3,20
29 сеп 2005 9:14 4,50 27,68 68,82 3,25
29 сеп 2005 9:30 27,59 68,91 3,16
29 сеп 2005 9:45 27,73 68,77 3,30
29 сеп 2005 11:00 4,50 27,96 68,54 3,53


усвојени
ниво
Б-4
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
28 сеп 2005 21:16 4,50 25,50 64,50 10,32
28 сеп 2005 21:25 25,57 64,43 10,39 искључен бунар
28 сеп 2005 21:26 21,90 68,10 6,72
28 сеп 2005 21:28 18,30 71,70 3,12
28 сеп 2005 21:35 16,10 73,90 0,92
28 сеп 2005 21:41 15,93 74,07 0,75
28 сеп 2005 21:48 15,86 74,14 0,68
28 сеп 2005 21:55 15,81 74,19 0,63
28 сеп 2005 22:08 15,75 74,25 0,57
29 сеп 2005 1:36 15,37 74,63 0,19
29 сеп 2005 6:18 15,18 74,82 0,00
29 сеп 2005 6:22 укључен бунар
29 сеп 2005 6:25 4,50 22,80 67,20 7,62
29 сеп 2005 6:27 24,43 65,57 9,25
29 сеп 2005 6:32 25,69 64,31 10,51
29 сеп 2005 6:37 4,50 26,08 63,92 10,90
29 сеп 2005 6:42 26,12 63,88 10,94
29 сеп 2005 6:52 26,22 63,78 11,04
29 сеп 2005 7:02 4,50 26,24 63,76 11,06
29 сеп 2005 8:21 25,40 64,60 10,22
29 сеп 2005 9:34 25,88 64,12 10,70
29 сеп 2005 12:00 4,50 24,85 65,15 9,67


усвојени
ниво
Б-6
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
28 сеп 2005 20:45 не ради
28 сеп 2005 20:55 16,77 72,73 0,67
28 сеп 2005 22:18 4,90 30,30 59,20 14,20
28 сеп 2005 22:25 29,90 59,60 13,80
28 сеп 2005 22:29 4,90 29,85 59,65 13,75
28 сеп 2005 22:30 искључен бунар
28 сеп 2005 22:31 24,90 64,60 8,80
28 сеп 2005 22:33 21,00 68,50 4,90
28 сеп 2005 22:35 18,80 70,70 2,70
28 сеп 2005 22:40 17,53 71,97 1,43
28 сеп 2005 22:45 17,28 72,22 1,18
28 сеп 2005 22:50 17,15 72,35 1,05
28 сеп 2005 23:00 17,00 72,50 0,90
29 сеп 2005 1:41 16,39 73,11 0,29
29 сеп 2005 6:12 16,14 73,36 0,04
29 сеп 2005 7:25 16,10 73,40 0,00
29 сеп 2005 7:43 4,90 31,03 58,47 14,93
29 сеп 2005 7:51 30,87 58,63 14,77
29 сеп 2005 7:56 30,71 58,79 14,61
29 сеп 2005 8:01 4,90 30,64 58,86 14,54
29 сеп 2005 8:06 30,32 59,18 14,22
29 сеп 2005 8:11 30,20 59,30 14,10
29 сеп 2005 8:29 4,90 29,74 59,76 13,64
29 сеп 2005 9:46 31,32 58,18 15,22


усвојени
ниво
Б-7
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
28 сеп 2005 20:19 16,66 72,84 0,00 не ради
28 сеп 2005 23:07 16,67 72,83 0,01 не ради
укључен бунар,
28 сеп 2005 23:17 Q око 2 л/с
28 сеп 2005 23:22 2,90 20,30 69,20 3,64
28 сеп 2005 23:24 Q око 5 л/с
28 сеп 2005 23:25 22,30 67,20 5,64
28 сеп 2005 23:30 2,90 24,70 64,80 8,04
28 сеп 2005 23:36 24,78 64,72 8,12
28 сеп 2005 23:42 24,82 64,68 8,16
28 сеп 2005 23:47 2,90 24,82 64,68 8,16
28 сеп 2005 23:53 21,00 68,50 4,34
28 сеп 2005 23:55 18,68 70,82 2,02
28 сеп 2005 23:57 18,19 71,31 1,53
29 сеп 2005 0:02 17,91 71,59 1,25
29 сеп 2005 0:07 17,84 71,66 1,18
29 сеп 2005 0:12 17,78 71,72 1,12
29 сеп 2005 1:53 17,58 71,92 0,92
29 сеп 2005 5:57 17,49 72,01 0,83
29 сеп 2005 8:45 17,48 72,02 0,82
29 сеп 2005 9:57 17,48 72,02 0,82
29 сеп 2005 9:59 2,90 21,40 68,10 4,74
29 сеп 2005 10:01 23,73 65,77 7,07
29 сеп 2005 10:03 24,45 65,05 7,79
29 сеп 2005 10:08 2,90 24,87 64,63 8,21
29 сеп 2005 10:13 24,89 64,61 8,23
29 сеп 2005 10:18 24,93 64,57 8,27
29 сеп 2005 10:28 2,90 24,99 64,51 8,33
29 сеп 2005 10:38 25,02 64,48 8,36
29 сеп 2005 10:48 25,05 64,45 8,39
29 сеп 2005 10:58 2,90 25,06 64,44 8,40
29 сеп 2005 11:20 22,30 67,20 5,64
29 сеп 2005 11:21 21,02 68,48 4,36
29 сеп 2005 11:22 19,50 70,00 2,84
29 сеп 2005 11:23 18,80 70,70 2,14
29 сеп 2005 11:25 18,30 71,20 1,64
29 сеп 2005 11:30 18,07 71,43 1,41


Б-8
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
28 сеп 2005 20:31 3,00
28 сеп 2005 20:35 14,37 72,63 0,04 не ради
29 сеп 2005 1:47 14,43 72,57 0,10
29 сеп 2005 6:02 14,34 72,66 0,01
29 сеп 2005 8:40 14,33 72,67 0,00
29 сеп 2005 9:52 14,35 72,65 0,02
29 сеп 2005 10:24 14,38 72,62 0,05
29 сеп 2005 11:10 14,47 72,53 0,14

КАБЛАР - опит на изворишту 2005.год.

Б-1
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
26 сеп 2005 21:15 20,05 69.95 4,76 ради

26 сеп 2005 23:59 19,95 70.05 4,66
27 сеп 2005 0:00 искључен
27 сеп 2005 0:00 16,67 73.33 1,38
27 сеп 2005 0:03 16,36 73.64 1,07
27 сеп 2005 0:04 16,08 73.92 0,79
27 сеп 2005 0:05 15,99 74.01 0,70
27 сеп 2005 0:08 15,84 74.16 0,55
27 сеп 2005 0:10 15,79 74.21 0,50
27 сеп 2005 0:15 15,72 74.28 0,43
27 сеп 2005 0:30 15,53 74.47 0,24
27 сеп 2005 0:45 15,48 74.52 0,19
27 сеп 2005 1:15 15,40 74.60 0,11
27 сеп 2005 2:15 15,29 74.71 0,00
27 сеп 2005 6:11 7,80 18,64 71.36 3,35
27 сеп 2005 6:12 18,99 71.01 3,70
27 сеп 2005 6:13 19,12 70.88 3,83
27 сеп 2005 6:15 7,80 19,26 70.74 3,97
27 сеп 2005 6:18 19,35 70.65 4,06
27 сеп 2005 6:20 19,42 70.58 4,13
27 сеп 2005 6:25 19,51 70.49 4,22
27 сеп 2005 6:30 7,80 19,64 70.36 4,35
27 сеп 2005 6:41 19,75 70.25 4,46
27 сеп 2005 6:55 19,70 70.30 4,41
27 сеп 2005 7:38 7,80 19,78 70.22 4,49
27 сеп 2005 8:08 19,82 70.18 4,53
27 сеп 2005 9:38 19,93 70.07 4,64
27 сеп 2005 9:48 7,80 19,99 70.01 4,70
27 сеп 2005 10:00 20,07 69.93 4,78

КАБЛАР - опит на изворишту 2005.год.

Б-2
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
26 сеп 2005 22:00 22,38 68.12 5,76 ради, искључен

27 сеп 2005 7:05 16,62 73.88 0,00 ниво пре укључења
27 сеп 2005 7:05 7,00 18,78 71.72 2,16
27 сеп 2005 7:06 19,56 70.94 2,94
27 сеп 2005 7:07 20,45 70.05 3,83
27 сеп 2005 7:08 7,00 20,87 69.63 4,25
27 сеп 2005 7:10 21,10 69.40 4,48
27 сеп 2005 7:15 21,41 69.09 4,79
27 сеп 2005 7:20 21,58 68.92 4,96
27 сеп 2005 7:25 7,00 21,67 68.83 5,05
27 сеп 2005 7:30 21,82 68.68 5,20
27 сеп 2005 8:05 22,04 68.46 5,42
27 сеп 2005 8:32 7,00 22,17 68.33 5,55
27 сеп 2005 9:05 22,26 68.24 5,64
27 сеп 2005 10:05 22,38 68.12 5,76
27 сеп 2005 11:14 7,00 22,41 68.09 5,79

СУРДУК - опит на изворишту 2005.год.

усвојени
104.50 квазистат. 30.40
ниво
Б-1 хидрофорска станица

Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
15 Сеп 2005 18:50 4,80 33.90 70,60 3.50 1+2 бунара

15 Сеп 2005 19:24 34.04 70,46 3.64
15 Сеп 2005 19:27 искључен бунар
15 Сеп 2005 19:27 31.60 72,90 1.20
15 Сеп 2005 19:28 31.78 72,72 1.38
15 Сеп 2005 19:29 31.08 73,42 0.68
15 Сеп 2005 19:30 31.02 73,48 0.62
15 Сеп 2005 19:32 30.98 73,52 0.58
15 Сеп 2005 19:35 30.93 73,57 0.53
15 Сеп 2005 19:37 30.92 73,58 0.52
15 Сеп 2005 19:42 30.88 73,62 0.48
15 Сеп 2005 19:57 30.82 73,68 0.42
15 Сеп 2005 20:12 30.79 73,71 0.39
15 Сеп 2005 20:27 30.77 73,73 0.37
15 Сеп 2005 22:25 30.72 73,78 0.32
15 Сеп 2005 23:11 30.62 73,88 0.22
15 Сеп 2005 23:45 30.59 73,91 0.19
16 Сеп 2005 1:59 30.48 74,02 0.08
16 Сеп 2005 4:10 30.43 74,07 0.03
16 Сеп 2005 5:55 30.40 74,10 0.00
16 Сеп 2005 5:57 укључен бунар
16 Сеп 2005 5:58 4,80 33.62 70,88 3.22
16 Сеп 2005 5:59 33.88 70,62 3.48
16 Сеп 2005 6:00 33.94 70,56 3.54
16 Сеп 2005 6:02 4,80 34.01 70,49 3.61
16 Сеп 2005 6:05 34.00 70,50 3.60
16 Сеп 2005 6:07 34.01 70,49 3.61
16 Сеп 2005 6:12 4,80 34.01 70,49 3.61
16 Сеп 2005 6:27 34.03 70,47 3.63
16 Сеп 2005 6:42 34.06 70,44 3.66
16 Сеп 2005 6:57 4,80 34.07 70,43 3.67
16 Сеп 2005 7:13 33.86 70,64 3.46
16 Сеп 2005 7:23 33.78 70,72 3.38
16 Сеп 2005 7:38 4,80 33.65 70,85 3.25
16 Сеп 2005 7:46 33.84 70,66 3.44
16 Сеп 2005 8:00 4,80 33.78 70,72 3.38
16 Сеп 2005 8:11 угашени сви бунари
16 Сеп 2005 8:25 30.60 73,90 0.20
16 Сеп 2005 9:18 30.63 73,87 0.23
16 Сеп 2005 10:27 30.62 73,88 0.22
16 Сеп 2005 11:20 30.63 73,87 0.23


Б-2 Багремар
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
15 сеп 2005 19:02 30,70 73,80 0,76 не ради

15 сеп 2005 19:45 30,54 73,96 0,60 не ради
15 сеп 2005 20:16 30,48 74,02 0,54 не ради
15 сеп 2005 22:29 30,34 74,16 0,40 не ради
15 сеп 2005 23:07 30,24 74,26 0,30 не ради
16 сеп 2005 2:02 30,05 74,45 0,11 не ради
16 сеп 2005 4:05 30,01 74,49 0,07 не ради
16 сеп 2005 5:50 29,94 74,56 0,00 не ради
16 сеп 2005 6:15 30,14 74,36 0,20 не ради
16 сеп 2005 7:25 30,43 74,07 0,49 не ради
16 сеп 2005 7:56 30,44 74,06 0,50 не ради
16 сеп 2005 8:38 30,31 74,19 0,37 не ради
16 сеп 2005 9:14 30,31 74,19 0,37 не ради
16 сеп 2005 10:33 30,32 74,18 0,38 не ради
16 сеп 2005 11:02 30,32 74,18 0,38 не ради


Б-3 нови бунар

Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)

15 сеп 2005 19:17 35,58 68,92 5,33
15 сеп 2005 19:49 5,10 37,16 67,34 6,91 ради
15 сеп 2005 20:18 36,98 67,52 6,73 ради
15 сеп 2005 20:32 5,10 34,55 69,95 4,30 ради
15 сеп 2005 20:34 32,45 72,05 2,20
15 сеп 2005 20:35 31,73 72,77 1,48
15 сеп 2005 20:36 31,34 73,16 1,09
15 сеп 2005 20:38 31,15 73,35 0,90
15 сеп 2005 20:41 31,01 73,49 0,76
15 сеп 2005 20:43 30,98 73,52 0,73
15 сеп 2005 20:48 30,88 73,62 0,63
15 сеп 2005 20:53 30,80 73,70 0,55
15 сеп 2005 21:03 30,75 73,75 0,50
15 сеп 2005 21:18 30,65 73,85 0,40
15 сеп 2005 21:33 30,61 73,89 0,36
16 сеп 2005 2:05 30,37 74,13 0,12
16 сеп 2005 4:08 30,26 74,24 0,01
16 сеп 2005 6:17 30,25 74,25 0,00
16 сеп 2005 7:00 30,32 74,18 0,07 укључен бунар
16 сеп 2005 7:02 5,10 35,65 68,85 5,40
16 сеп 2005 7:03 35,96 68,54 5,71
16 сеп 2005 7:05 36,24 68,26 5,99
16 сеп 2005 7:10 5,10 36,04 68,46 5,79
16 сеп 2005 7:20 35,28 69,22 5,03
16 сеп 2005 7:30 5,10 34,17 70,33 3,92
16 сеп 2005 8:00 31,98 72,52 1,73 не ради
16 сеп 2005 8:42 36,70 67,80 6,45
16 сеп 2005 9:00 36,78 67,72 6,53
16 сеп 2005 10:35 36,79 67,71 6,54
16 сеп 2005 11:25 37,41 67,09 7,16

БЕЛЕГИШ - опит на изворишту 2005.год.

кота 96.50 квазистат. 21.97
Б-1 код школе

Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
20 Сеп 2005 18:54 5,00 28.24 68.26 6.27
20 Сеп 2005 19:54 27.80 68.70 5.83 искључен бунар
20 Сеп 2005 19:54 26.21 70.29 4.24
20 Сеп 2005 19:55 25.07 71.43 3.10
20 Сеп 2005 19:56 24.01 72.49 2.04
20 Сеп 2005 19:57 23.60 72.90 1.63
20 Сеп 2005 19:59 23.21 73.29 1.24
20 Сеп 2005 20:04 23.02 73.48 1.05
20 Сеп 2005 20:06 22.96 73.54 0.99
20 Сеп 2005 20:11 22.83 73.67 0.86
20 Сеп 2005 20:16 22.75 73.75 0.78
20 Сеп 2005 20:26 22.66 73.84 0.69
20 Сеп 2005 20:41 22.44 74.06 0.47
20 Сеп 2005 20:54 22.37 74.13 0.40
20 Сеп 2005 21:55 22.32 74.18 0.35
20 Сеп 2005 23:50 22.17 74.33 0.20
21 Сеп 2005 2:05 22.06 74.44 0.09
21 Сеп 2005 4:07 22.02 74.48 0.05
21 Сеп 2005 7:00 5,00 21.97 74.53 0.00 укључен бунар
21 Сеп 2005 7:01 25.03 искључен бунар
21 Сеп 2005 7:10 21.97 укључен бунар
21 Сеп 2005 7:10 5,00 24.10 72.40 2.13
21 Сеп 2005 7:11 25.62 70.88 3.65
21 Сеп 2005 7:12 26.21 70.29 4.24
21 Сеп 2005 7:13 5,00 26.66 69.84 4.69
21 Сеп 2005 7:15 26.81
21 Сеп 2005 7:18 26.92 69.58 4.95
21 Сеп 2005 7:20 5,00 27.06 69.44 5.09
21 Сеп 2005 7:25 27.39
21 Сеп 2005 7:30 27.55 68.95 5.58
21 Сеп 2005 7:35 5,00 27.24
21 Сеп 2005 7:40 27.49 69.01 5.52
21 Сеп 2005 8:00 27.76
21 Сеп 2005 8:10 5,00 27.46 69.04 5.49
21 Сеп 2005 9:00 27.88 68.62 5.91
21 Сеп 2005 10:35 27.95 68.55 5.98
21 Сеп 2005 11:00 5,00 27.93 68.57 5.96


Б-2 Кецари
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
20 Сеп 2005 23:12 37.50 69.00 5.85
20 Сеп 2005 23:13 35.52 70.98 3.87
20 Сеп 2005 23:14 33.76 72.74 2.11
20 Сеп 2005 23:15 32.96 73.54 1.31
20 Сеп 2005 23:17 32.42 74.08 0.77
20 Сеп 2005 23:22 32.12 74.38 0.47
20 Сеп 2005 23:32 31.97 74.53 0.32
20 Сеп 2005 23:42 31.90 74.60 0.25
21 Сеп 2005 0:12 31.83 74.67 0.18
21 Сеп 2005 2:04 31.76 74.74 0.11
21 Сеп 2005 4:15 31.69 74.81 0.04
21 Сеп 2005 6:05 3,30 31.65 74.85 0.00 укључен бунар
21 Сеп 2005 6:05 36.50 70.00 4.85
21 Сеп 2005 6:06 38.72 67.78 7.07
21 Сеп 2005 6:07 3,30 40.76 65.74 9.11
21 Сеп 2005 6:08 42.28 64.22 10.63
21 Сеп 2005 6:10 43.62 62.88 11.97
21 Сеп 2005 6:13 3,30 44.16 62.34 12.51
21 Сеп 2005 6:15 44.22 62.28 12.57
21 Сеп 2005 6:20 44.29 62.21 12.64
21 Сеп 2005 6:25 3,30 44.32 62.18 12.67
21 Сеп 2005 6:30 44.10 62.40 12.45
21 Сеп 2005 6:35 43.81 62.69 12.16
21 Сеп 2005 6:45 3,30 43.38 63.12 11.73
21 Сеп 2005 7:45 39.69 66.81 8.04
21 Сеп 2005 9:00 39.75 66.75 8.10
21 Сеп 2005 10:30 3,30 34.20 72.30 2.55


Б-3 ул. Вере Мишчевић

Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
искључио се 5 мин. пре
20 Сеп 2005 20:35 19.60 74.40 0.72 мерења
20 Сеп 2005 22:30 24.50 69.50 5.62
20 Сеп 2005 22:33 22.85 71.15 3.97
20 Сеп 2005 22:34 21.64 72.36 2.76
20 Сеп 2005 22:35 20.62 73.38 1.74
20 Сеп 2005 22:36 20.15 73.85 1.27
20 Сеп 2005 22:38 19.86 74.14 0.98
20 Сеп 2005 22:41 19.70 74.30 0.82
20 Сеп 2005 22:43 19.65 74.35 0.77
20 Сеп 2005 22:48 19.55 74.45 0.67
20 Сеп 2005 22:53 19.47 74.53 0.59
20 Сеп 2005 23:03 19.40 74.60 0.52
20 Сеп 2005 23:55 19.21 74.79 0.33
21 Сеп 2005 2:10 19.02 74.98 0.14
21 Сеп 2005 4:00 18.97 75.03 0.09
21 Сеп 2005 6:52 18.91 75.09 0.03
21 Сеп 2005 7:42 18.89 75.11 0.01
21 Сеп 2005 8:15 18.88 75.12 0.00
21 Сеп 2005 8:20 укључен бунар
21 Сеп 2005 8:21 6,20 22.52 71.48 3.64
21 Сеп 2005 8:21 23.14 70.86 4.26
21 Сеп 2005 8:22 23.47 70.53 4.59
21 Сеп 2005 8:23 6,20 23.81 70.19 4.93
21 Сеп 2005 8:25 23.98 70.02 5.10
21 Сеп 2005 8:30 24.24 69.76 5.36
21 Сеп 2005 8:35 6.20 24.36 69.64 5.48
21 Сеп 2005 8:41 24.91 69.09 6.03
21 Сеп 2005 8:50 24.99 69.01 6.11
21 Сеп 2005 9:20 6,20 25.03 68.97 6.15
21 Сеп 2005 10:20 25.35 68.65 6.47
21 Сеп 2005 10:50 6,20 25.41 68.59 6.53

ГОЛУБИНЦИ - опит на изворишту 2005.год.

Б-1
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
15 авг 2005 18:10 3,90 14,10 73,90 3,97

15 авг 2005 19:25 14,46 73,54 4,33
15 авг 2005 19:56 3,90 14,26 73,74 4,13
15 авг 2005 20:00 искључен
15 авг 2005 20:01 13,13 74,87 3,00
15 авг 2005 20:02 12,42 75,58 2,29
15 авг 2005 20:03 11,97 76,03 1,84
15 авг 2005 20:05 11,82 76,18 1,69
15 авг 2005 20:10 11,69 76,31 1,56
15 авг 2005 20:15 11,65 76,35 1,52
15 авг 2005 20:20 11,65 76,35 1,52
15 авг 2005 20:30 11,61 76,39 1,48
15 авг 2005 22:30 11,45 76,56 1,32
15 авг 2005 23:19 10,94 77,06 0,81
16 авг 2005 3:00 10,30 77,70 0,17
16 авг 2005 5:23 10,13 77,87 0,00
16 авг 2005 6:06 10,63 77,37 0,50
16 авг 2005 6:07 укључен
16 авг 2005 6:09 3,90 15,30 72,70 5,17
16 авг 2005 6:10 15,91 72,09 5,78
16 авг 2005 6:12 16,27 71,73 6,14
16 авг 2005 6:15 3,90 16,36 71,64 6,23
16 авг 2005 6:17 16,37 71,64 6,24
16 авг 2005 6:37 16,45 71,55 6,32
16 авг 2005 6:47 3,90 13,26 74,74 3,13
16 авг 2005 6:59 14,40 73,60 4,27
16 авг 2005 7:22 11,33 76,67 1,20 не ради
16 авг 2005 8:01 3,90 11,51 76,49 1,38 не ради
16 авг 2005 8:55 14,11 73,89 3,98 ради
16 авг 2005 11:10 3,90 15,07 72,94 4,94 ради


Б-2
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
15 авг 2005 18:00 6,30 16,70 71,30 5,62

15 авг 2005 18:52 16,98 71,02 5,90 искључен
15 авг 2005 18:53 15,20 72,80 4,12
15 авг 2005 18:55 13,49 74,51 2,41
15 авг 2005 18:58 13,23 74,77 2,15
15 авг 2005 19:00 13,15 74,85 2,07
15 авг 2005 19:02 13,09 74,91 2,01
15 авг 2005 19:07 13,01 74,99 1,93
15 авг 2005 19:12 12,95 75,05 1,87
15 авг 2005 19:22 12,87 75,13 1,79
15 авг 2005 19:46 12,77 75,23 1,69
15 авг 2005 20:33 12,60 75,40 1,52
15 авг 2005 22:33 12,46 75,54 1,38
15 авг 2005 23:23 11,86 76,14 0,78
16 авг 2005 3:05 11,25 76,75 0,17
16 авг 2005 5:27 11,10 76,90 0,02
16 авг 2005 5:40 11,08 76,92 0,00
16 авг 2005 5:44 6,30 15,60 72,40 4,52
16 авг 2005 5:45 15,91 72,09 4,83
16 авг 2005 5:47 16,14 71,86 5,06
16 авг 2005 5:52 6,30 16,34 71,66 5,26
16 авг 2005 5:57 16,44 71,56 5,36
16 авг 2005 6:02 16,52 71,48 5,44
16 авг 2005 6:19 6,30 16,76 71,24 5,68
16 авг 2005 6:40 16,90 71,10 5,82
16 авг 2005 7:20 12,50 75,50 1,42 искључен
16 авг 2005 7:50 16,12 71,88 5,04 укључен
16 авг 2005 8:51 12,48 75,52 1,40 искључен
16 авг 2005 11:04 12,52 75,48 1,44 искључен


Б-3
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
15 авг 2005 18:20 8,30 45,50 43,00 9,98 ради

15 авг 2005 19:30 45,19 43,31 9,67 ради
15 авг 2005 19:46 39,66 48,84 4,14 не ради
15 авг 2005 20:37 8,30 44,61 43,89 9,09 ради
15 авг 2005 22:42 44,58 43,92 9,06
15 авг 2005 22:45 искључен
15 авг 2005 22:46 39,66 48,84 4,14
15 авг 2005 22:47 38,01 50,49 2,49
15 авг 2005 22:48 37,45 51,05 1,93
15 авг 2005 22:50 37,05 51,45 1,53
15 авг 2005 22:55 36,73 51,77 1,21
15 авг 2005 23:05 36,41 52,09 0,89
15 авг 2005 23:15 36,28 52,22 0,76
15 авг 2005 23:33 36,12 52,38 0,60
15 авг 2005 23:45 36,07 52,43 0,55
16 авг 2005 3:12 35,52 52,98 0,00
16 авг 2005 6:45 8,30 36,23 52,27 0,71 укључен
16 авг 2005 6:47 43,71 44,79 8,19
16 авг 2005 6:48 44,28 44,22 8,76
16 авг 2005 6:50 8,30 44,66 43,84 9,14
16 авг 2005 6:53 44,77 43,73 9,25
16 авг 2005 6:55 44,75 43,75 9,23
16 авг 2005 7:00 8,30 44,59 43,91 9,07
16 авг 2005 7:05 44,53 43,97 9,01
16 авг 2005 7:15 44,59 43,91 9,07
16 авг 2005 7:45 8,30 44,55 43,95 9,03
16 авг 2005 8:40 44,98 43,52 9,46
16 авг 2005 11:00 8,30 45,30 43,20 9,78


Б-4
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
15 авг 2005 18:30 11,88 76,62 0,20 искључен

15 авг 2005 19:35 19,90 68,60 8,22
15 авг 2005 19:40
15 авг 2005 22:36 12,99 75,51 1,31 искључен
15 авг 2005 23:30 12,58 75,92 0,90
16 авг 2005 3:09 11,96 76,54 0,28
16 авг 2005 5:30 11,83 76,67 0,15
16 авг 2005 8:15 6,90 11,68 76,82 0,00 укључен
16 авг 2005 8:16 15,72 72,78 4,04
16 авг 2005 8:17 16,88 71,62 5,20
16 авг 2005 8:18 6,90 17,72 70,78 6,04
16 авг 2005 8:20 18,39 70,11 6,71
16 авг 2005 8:23 18,75 69,75 7,07
16 авг 2005 8:25 6,90 18,99 69,51 7,31
16 авг 2005 8:30 19,41 69,09 7,73
16 авг 2005 8:35 19,55 68,95 7,87
16 авг 2005 8:45 6,90 19,94 68,56 8,26
16 авг 2005 9:45 20,46 68,04 8,78
16 авг 2005 10:17 21,45 67,05 9,77 искључен
16 авг 2005 10:27 20,93 67,57 9,25
16 авг 2005 10:28 17,35 71,15 5,67
16 авг 2005 10:29 16,01 72,49 4,33
16 авг 2005 10:30 15,44 73,06 3,76
16 авг 2005 10:32 14,81 73,69 3,13
16 авг 2005 10:37 14,23 74,27 2,55
16 авг 2005 10:47 13,66 74,84 1,98
16 авг 2005 10:57 13,34 75,16 1,66
16 авг 2005 11:17 12,92 75,58 1,24

КРЊЕШЕВЦИ - опит на изворишту 2005.год.

Б-1
Дубина до
Кота нивоа
воде (мнм)
воде (м)
02 Нов 2005 22:45 3,70 4.08 70.92 1.50

02 Нов 2005 23:00 искључен бунар
02 Нов 2005 23:00 3.48 71.52 0.90
02 Нов 2005 23:01 3.29 71.71 0.71
02 Нов 2005 23:02 3.15 71.85 0.57
02 Нов 2005 23:03 3.09 71.91 0.51
02 Нов 2005 23:05 3.02 71.98 0.44
02 Нов 2005 23:10 2.95 72.05 0.37
02 Нов 2005 23:15 2.91 72.09 0.33
02 Нов 2005 23:20 2.90 72.10 0.32
02 Нов 2005 23:30 2.85 72.15 0.27
02 Нов 2005 23:45 2.81 72.19 0.23
03 Нов 2005 0:00 2.79 72.21 0.21
03 Нов 2005 6:10 3,70 2.58 72.42 0.00 укључен бунар
03 Нов 2005 6:10 3.94 71.06 1.36
03 Нов 2005 6:11 4.36 70.64 1.78
03 Нов 2005 6:11 3,70 4.60 70.40 2.02
03 Нов 2005 6:13 4.74 70.26 2.16
03 Нов 2005 6:15 4.85 70.15 2.27
03 Нов 2005 6:18 3,70 4.89 70.11 2.31
03 Нов 2005 6:20 4.90 70.10 2.32
03 Нов 2005 6:25 4.91 70.09 2.33
03 Нов 2005 6:30 3,70 4.90 70.10 2.32
03 Нов 2005 6:35 4.89 70.11 2.31
03 Нов 2005 6:40 4.85 70.15 2.27
03 Нов 2005 7:00 3,70 4.76 70.24 2.18
03 Нов 2005 7:15 4.73 70.27 2.15
03 Нов 2005 8:15 3,70 4.51 70.49 1.93

ПРИЛОГ 3.2.
ХИДРОГРАМИ И НИВОГРАМИ ОБРАДЕ ТЕСТА БУНАРА

ХИДРОГРАМ И НИВОГРАМ ОПИТА ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У СТАРОЈ ПАЗОВИ
r=0.25 (m) T=9.00E-04 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=20 (s/m2) B=10 000 (s2/m5)
Q (l/s)
ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У СТАРОЈ ПАЗОВИ
10.00
9.00
8.00
7.00
Q = 6,00 l/s Q = 6,00 l/s
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00
Време (сати)
НИВОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У СТАРОЈ ПАЗОВИ

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
Б-1 мерено
6.0
Б-1 рачун
7.0
8.0
9.0
s (m)
10.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=1.60E-03 (m2/s) E=1.00E-03 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)
Q (l/s)
10.00
9.00
8.00
Q = 6,80 l/s Q = 6,80 l/s

7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
Б-2 мерено
s (m) Б-2 рачун
6.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=1.00E-03 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=20 (s/m2) B=6 000 (s2/m5)
Q (l/s) ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-3 У СТАРОЈ ПАЗОВИ

10.00
9.00
8.00
7.00
Q = 6,30 l/s Q = 6,30 l/s
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00
s (m) НИВОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-3 У СТАРОЈ ПАЗОВИ

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
Б-3 мерено
6.0 Б-3 рачун
7.0
8.0
9.0
10.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=1.20E-03 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=5 (s/m2) B=2 000 (s2/m5)

10.00
9.00
8.00
7.00
Q = 6,20 l/s Q = 6,20 l/s
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00
s (m)
0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
Б-4 мерено
8.0 Б-4 рачун
9.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=1.15E-03 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=15 (s/m2) B=2 000 (s2/m5)

10.00
9.00
8.00
7.00 Q = 6,50 l/s Q = 6,50 l/s
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
Б-5 мерено
8.0 Б-5 рачун
s (m)
9.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=9.00E-04 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=5 000 (s2/m5)
Q (l/s)
10.00
9.00
8.00
Q = 7,00 l/s Q = 7,00 l/s
7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
10.0
Б-6 мерено
12.0
Б-6 рачун
s (m)
14.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=4.20E-04 (m2/s) E=1.00E-05 (-) A=40 (s/m2) B=7 000 (s2/m5)

10.00
9.00
8.00
7.00
Q = 6,10 l/s Q = 6,10 l/s
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
Б-7 мерено
Б-7 рачун
s (m)
25.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=1.43E-03 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=20 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)

10.00
9.00 Q = 8,70 l/s Q = 8,70 l/s
8.00
7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 5.00 10.00 15.00 20.00

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
8.0
Б-8 мерено
9.0
10.0
0.00 5.00 10.00 15.00 20.00

r=0.25 (m) T=1.60E-03 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)

10.00
9.00
Q = 7,90 l/s Q = 7,90 l/s
8.00
7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 5.00 10.00 15.00 20.00

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
Б-9 мерено
8.0 Б-9 рачун
s (m)
9.0
0.00 5.00 10.00 15.00 20.00

r=0.25 (m) T=2.10E-03 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)

10.00
9.00
8.00
7.00
6.00
5.00
4.00 Q = 3,80 l/s Q = 3,80 l/s
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 5.00 10.00 15.00 20.00 25.00 30.00 35.00 40.00

0.0
0.5
1.0
1.5
2.0
2.5
3.0
3.5 Б-10 мерено

Б-10 рачун
s (m)
4.0
0.00 5.00 10.00 15.00 20.00 25.00 30.00 35.00 40.00

r=0.25 (m) T=1.70E-03 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=5 (s/m2) B=500 (s2/m5)

12.00
Q = 9,30 l/s Q = 9,30 l/s
8.00
4.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0

Б-11 рачун
6.0
7.0
s (m)
8.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

ХИДРОГРАМ И НИВОГРАМ ОПИТА ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У НОВОЈ ПАЗОВИ
r=0.25 (m) T=1.80E-03 (m2/s) E=1.00E-05 (-) A=10 (s/m2) B=10 000 (s2/m5)
Q (l/s) ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У НОВОЈ ПАЗОВИ

10.00
9.00
8.00 Q = 7,50 l/s Q = 7,50 l/s
7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00
НИВОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У НОВОЈ ПАЗОВИ

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
Б-1 мерено
6.0 Б-1 рачун
7.0
8.0
s (m)
9.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=2.40E-03 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=45 000 (s2/m5)
ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-2 У НОВОЈ ПАЗОВИ

10.00
9.00
8.00
7.00
6.00 Q = 5,50 l/s Q = 5,50 l/s
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q (l/s) Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
0.5
1.0
1.5
2.0
2.5
3.0

Б-2 рачун
4.0
4.5
s (m)
5.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=2.90E-04 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=20 000 (s2/m5)

10.00
9.00
8.00
7.00
6.00
5.00
Q = 4,10 l/s Q = 4,10 l/s
4.00
3.00
2.00
1.00 Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
10.0
12.0
14.0
Б-3 мерено
16.0 Б-3 рачун
18.0
s (m)
20.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=2.80E-03 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)

10.00
9.00
8.00
7.00
6.00
Q = 5,30 l/s Q = 5,30 l/s
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0 Време (сати)
1.0
2.0
3.0
4.0
Б-4 мерено
5.0
Б-4 рачун
s (m)
6.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=1.20E-03 (m2/s) E=1.00E-05 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)

10.00
9.00
8.00 Q = 7,10 l/s Q = 7,10 l/s

7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00 Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
Б-9 мерено
6.0
Б-9 рачун
7.0
8.0
9.0
s (m)
10.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=5.00E-04 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=20 (s/m2) B=500 (s2/m5)

10.00
9.00
8.00
7.00
Q = 5,90 l/s Q = 5,90 l/s
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
10.0
12.0
14.0
Б-11 мерено
s (m)
18.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=3.20E-04 (m2/s) E=1.00E-05 (-) A=30 (s/m2) B=2 000 (s2/m5)

10.00
9.00
8.00
7.00 Q = 6,62 l/s Q = 6,62 l/s
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0

Б-12 рачун
s (m)
35.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=1.80E-03 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=20 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)

10.00
Q = 9,70 l/s Q = 9,70 l/s
9.00
8.00
7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00
s (m) НИВОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-13 У НОВОЈ ПАЗОВИ

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
Б-13 мерено
5.0
Б-13 рачун
6.0
7.0
8.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T=2.00E-03 (m2/s) E=1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)

11.00
10.00 Q = 10,40 l/s Q = 10,40 l/s
9.00
8.00
7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
Б-14 мерено
8.0
Б-14 рачун
s (m)
9.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

ХИДРОГРАМ И НИВОГРАМ ОПИТА ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У НОВИМ БАНОВЦИМА
r=0.25 (m) T =1.00E-03 (m2/s) E =5.00E-04 (-) A=30 (s/m2) B=2 000 (s2/m5)
Q (l/s)
ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У НОВИМ БАНОВЦИМА
10.00
9.00
8.00
Q = 7,00 l/s
7.00
Q = 6,40 l/s
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00
НИВОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У НОВИМ БАНОВЦИМА

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
8.0
Б-1 мерено
9.0 Б-1 рачун
s (m)
10.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T =1.00E-03 (m2/s) E =1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)
Q (l/s)
10.00
9.00
8.00
7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
Q = 2,40 l/s
2.00 Q = 1,80 l/s
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00

0.0
0.5
1.0
1.5
2.0
2.5
Б-2 мерено
3.0 Б-2 рачун
s (m)
3.5
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00

r=0.25 (m) T =1.20E-03 (m2/s) E =1.00E-03 (-) A=5 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)
Q (l/s)
10.00
9.00
8.00
7.00
6.00 Q = 5,40 l/s
5.00
Q = 4,00 l/s Q = 4,00 l/s
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
0.5
1.0
1.5
2.0
2.5
3.0
3.5
Б-3 мерено
4.0 Б-3 рачун
s (m)
4.5
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T =5.80E-04 (m2/s) E =1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=5 000 (s2/m5)
Q (l/s) ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-4 У НОВИМ БАНОВЦИМА

10.00
9.00
8.00
7.00
6.00
Q = 5,13 l/s
5.00 Q = 4,60 l/s
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
2.0
4.0
6.0
Б-4 мерено
8.0
Б-4 рачун
10.0
s (m)
12.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T =4.50E-04 (m2/s) E =1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)
Q (l/s)
10.00
9.00
8.00
7.00
6.00
Q = 5,10 l/s Q = 5,30 l/s
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
10.0
Б-6 мерено
14.0
s (m)
16.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T =6.50E-04 (m2/s) E =1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)
Q (l/s)
10.00
9.00
8.00
7.00
6.00
Q = 5,00 l/s Q = 5,00 l/s
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00 Q = 0,00 l/s Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
Б-7 мерено
7.0
Б-7 рачун
8.0
9.0
s (m)
10.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

ХИДРОГРАМ И НИВОГРАМ ОПИТА ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У БАНОВЦИМА КАБЛАР
r=0.25 (m) T =2.50E-03 (m2/s) E =1.00E-05 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)
Q (l/s)
ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У БАНОВЦИМА КАБЛАР
10.00
9.00
8.00 Q = 7,50 l/s

Q = 7,50 l/s
7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00
НИВОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У БАНОВЦИМА КАБЛАР

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
Б-1 мерено
6.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

ХИДРОГРАМ И НИВОГРАМ ОПИТА ЦРПЕЊА БУНАРА Б-2 У БАНОВЦИМА КАБЛАР
r=0.25 (m) T =1.60E-03 (m2/s) E =1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=5 000 (s2/m5)
Q (l/s)
ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-2 У БАНОВЦИМА КАБЛАР
10.00
9.00
8.00
Q = 7,00 l/s
7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00
НИВОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-2 У БАНОВЦИМА КАБЛАР

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
Б-2 мерено
6.0 Б-2 рачун
s (m)
7.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

ХИДРОГРАМ И НИВОГРАМ ОПИТА ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У СУРДУКУ
r=0.25 (m) T =1.95E-03 (m2/s) E =1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)
Q (l/s) ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У СУРДУКУ

10.00
9.00
8.00
7.00
6.00 Q = 5,3 l/s Q = 5,3 l/s
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00
НИВОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У СУРДУКУ

0.0
0.5
1.0
1.5
2.0
2.5
3.0
Б-1 мерено
3.5 Б-1 рачун
s (m)
4.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

ХИДРОГРАМ И НИВОГРАМ ОПИТА ЦРПЕЊА БУНАРА Б-3 У СУРДУКУ
r=0.25 (m) T =1.00E-03 (m2/s) E =1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=10 000 (s2/m5)
Q (l/s) ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-3 У СУРДУКУ

15.00
14.00
13.00
12.00
11.00
10.00
9.00
8.00
7.00
6.00 Q = 5,1 l/s Q=5,1 l/s
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00 Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00
НИВОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-3 У СУРДУКУ

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
Б-3 мерено
6.0
Б-3 рачун
7.0
s (m)
8.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

ХИДРОГРАМ И НИВОГРАМ ОПИТА ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У БЕЛЕГИШУ
r=0.25 (m) T =1.20E-03 (m2/s) E =1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)
Q (l/s)
ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У БЕЛЕГИШУ
10.00
9.00
8.00
7.00
6.00 Q = 5,80 l/s

Q = 5,60 l/s
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00
НИВОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У БЕЛЕГИШУ

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0

Б-1 рачун
6.0
s (m)
7.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T =5.00E-04 (m2/s) E =1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=30 000 (s2/m5)
Q (l/s)
10.00
9.00
8.00
7.00
6.00
5.00
4.00
Q = 2,80 l/s
3.00 Q =2,80 l/s
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
10.0

14.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T =1.80E-03 (m2/s) E =1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=30 000 (s2/m5)
Q (l/s)
10.00
9.00
8.00
Q = 6,90 l/s
7.00
6.00 Q = 5,20 l/s

5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
Б-3 мерено
7.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

ХИДРОГРАМ И НИВОГРАМ ОПИТА ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У ГОЛУБИНЦИМА
r=0.25 (m) T =1.10E-03 (m2/s) E =1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=5 000 (s2/m5)
Q (l/s) ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У ГОЛУБИНЦИМА

10.00
9.00
8.00
7.00
6.00
5.00 Q = 4,30 l/s

Q = 4,30 l/s
4.00 Q = 3,90 l/s
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 5.00 10.00 15.00 20.00 25.00
НИВОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У ГОЛУБИНЦИМА

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
Б-1 мерено
6.0 Б-1 рачун
s (m)
7.0
0.00 5.00 10.00 15.00 20.00 25.00

r=0.25 (m) T =2.10E-03 (m2/s) E =1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=10 000 (s2/m5)
Q (l/s)
ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-2 У ГОЛУБИНЦИМА
10.00
9.00 Q = 8,60 l/s Q = 8,60 l/s
8.00
7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00
НИВОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА B-2 У ГОЛУБИНЦИМА

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
Б-2 мерено
6.0 Б-2 рачун
s (m)
7.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T =1.35E-03 (m2/s) E =1.00E-05 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)
Q (l/s) ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-3 У ГОЛУБИНЦИМА

10.00
9.00
Q = 8,30 l/s Q = 8,30 l/s
8.00
7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00 Q = 0,00 l/s

0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
10.0
Б-3 мерено
12.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

r=0.25 (m) T =9.00E-04 (m2/s) E =1.00E-04 (-) A=10 (s/m2) B=1 000 (s2/m5)
Q (l/s)
ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-4 У ГОЛУБИНЦИМА
10.00
9.00
8.00
Q = 6,90 l/s
7.00
6.00
5.00
4.00
3.00
2.00
1.00
Q = 0,00 l/s Q = 0,00 l/s
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
Б-4 мерено
10.0
Б-4 рачун
s (m)
12.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

ХИДРОГРАМ И НИВОГРАМ ОПИТА ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У КРЊЕШЕВЦИМА

r=0.25 (m) T =2.20E-04 (m2/s) E =1.00E-01 (-) A=10 (s/m2) B=10 000 (s2/m5)
Q (l/s) ХИДРОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У КРЊЕШЕВЦИМА

10.00
9.00
8.00
7.00
6.00
5.00
4.00 Q = 3,33 l/s
3.00 Q = 2,20 l/s
2.00
Q = 0,00 l/s
1.00
0.00
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00
Време (сатиi)
НИВОГРАМ ЦРПЕЊА БУНАРА Б-1 У КРЊЕШЕВЦИМА

0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0

Б-1 рачун
7.0
8.0
9.0
s (m)
10.0
0.00 2.00 4.00 6.00 8.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

ПРИЛОГ 4.
РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗА КВАЛИТЕТА ПОДЗЕМНИХ ВОДА

Табела 1. - Стара Пазова квалитет подземне воде (2004.год.)

Гранична
Параметри ЈМ Б1 Б3 Б5 Б7 Б2 Б4 Б6 Б8 Б10 Б9 Б11 Б12
вредност
Боја °Co-Pt (5)
Мутноћа NTU 1 1,60 1,40 1,80 - - - - 2,50 - - - -
Електро
µS/cm ( 1000)
проводљивост
Амонијак mg/l 0.1 0,51 0,46 0,49 0,54 0,47 0,43 0,43 0,53 0,44 - 0,47
Нитрити mg/l 0.03
Укупно гвожђе mg/l 0.30 0,42 - - - - - - - - - - 0,89
Манган mg/l 0.05 0,160 0,110 0,135 0,110 0.115 0,095 0,095 0,100 0,080 - 0,080 -
Минерална уља mg/l 0.01 - 0,078 - - - - - - - - - -
Арсен mg/l 0.01 - 0,017 - - - - - 0,011 - - - -
„Б“ обим физичко-хемијске анализе, периодична анализа - Институт за заштиту здравља Нови Сад, Сектор за хигијену и заштиту животне средине, Одељење
лабораторијских служби, Футошка 121, 21000 Нови Сад
Табела 2. - Нова Пазова квалитет подземне воде (2004.год.)

Гранична
Параметри ЈМ Б-1 Б-2 Б-3 Б-4 Б-5 Б-9 Б-11 Б-12 Б-13 Б-14
вредност
Боја °Co-Pt (5) - - 10 10 15 - - - -
Мутноћа NTU 1 - 1,20 3,70 7 1,10 6,50 - 1,10 1,50 -
Електро
µS/cm ( 1000) 1135
Амонијак mg/l 0.1 - - - - 0,11 0,29 0,52 0,39 0,51 0,74
Нитрити mg/l 0.03 0,042 - - 0,071 - - 0,087 - -
Укупно гвожђе mg/l 0.30 - - - 0,32 1,09 - - -
Манган mg/l 0.05 0,070 0,250 0,360 0,230 0,280 0,140 0,070 0,100 0,130 0.09
Минерална уља mg/l 0.01 - - - - - 0,081 - - - -
Арсен mg/l 0.01 - - - - - - - - - -

Табела 3. - Нови Бановци квалитет подземне воде (2004.год.)

Б-2 Б-3 Б-5 Б-7
Гранична Б-1 Б-4 Б-6 Б-8
Параметри ЈМ Земунска Земунска Земунска симов.
вредност Дунавска Спортска Железничка Фрушкогорска
почетак средина крај грађара
Боја °Co-Pt (5) - - - - - 40 15
Мутноћа NTU 1 - - - - - 2,80 2,40
Електро
µS/cm ( 1000) - - - - - - -
Амонијак mg/l 0.1 - - - - - 0,17
Нитрити mg/l 0.03 - - 0,075 - - 0,044 0,032
Укупно гвожђе mg/l 0.30 - - - - - - -
Манган mg/l 0.05 0.056 - - - - 0,090 0.075
Минерална уља mg/l 0.01 - - - - - - -
Арсен mg/l 0.01 - - - - - - -
Табела 4. - Белегиш, Сурдук, Голубинци, Бановци Каблар и Крњешевци квалитет подземне воде (2004.год.)
Насеља Белегиш Сурдук Голубинци Бановци Каблар Крњешевци
Гранична Б-1 Б-2 Б-3 Б-1 Б-2 Б-3 Б-1 ул. Б-2 дом Б-3 Б-4 ул. Б-2 уз
Параметри ЈМ Вере нови Б-1 црпну Б-1
вредност школа Кецари
Мишчев
хидр.ст. багремар
бунар
Карађорђ. здравља хидр.ст. Карађорђ.
станицу
°Co-
Боја (5) - 45 10 - - - - - - - 20 - -
Pt
Мутноћа NTU 1 - 2,80 1,50 - - - - - - 1,50 2,60 - -
Електропроводљив. µS/cm ( 1000) - - - - - - - - - - - -
Амонијак mg/l 0.1 - 0,14 0,18 - - - - - - 0,54 0,18 - 0.32
Нитрити mg/l 0.03 0,066 - - - - - - - - - - - -
Укупно гвожђе mg/l 0.30 - - - - - - - - - - - - -
Манган mg/l 0.05 - 0.2 0,095 - - 0,220 - - - 0,158 - 0,076 0,197
Минерална уља mg/l 0.01 - - - - - 0,052 - - - - - - -
Арсен mg/l 0.01 - - - - - - - - - - - - -

Табела 5. - Стара Пазова квалитет подземне воде (1. септембар 2005.год.)

Гранична
Параметри ЈМ Б-1 Б-3 Б-5 Б-7 Б-2 Б-4 Б-6 Б-8 Б-10 Б-9 Б-11 Б-12
вредност
Боја °Co-Pt (5) 10 15 35 5 5 5 5 25 5 5 5 5
Мирис - (без)
Мутноћа NTU 1 1.40 1.54 5.70 0.95 0.85 0.24 0.28 5.00 0.25 0.19 0.39 0.56
( 6.8 - 8.5
pH - 7.37 7.59 7.78 7.69 7.60 7.68 7.70 8.08 7.80 7.56 7.73 7.64
)
Утрошак КМнО4 mg/l 8 1.3 1.1 1.9 1.7 2.0 1.2 1.0 1.7 1.7 2.0 1.2 1.6
Остатак испарни mg/l (-) 465 404 429 386 381 373 377 363 396 446 389 405
Електро
µS/cm ( 1000) 750 651 692 624 615 602 608 587 640 720 628 654
Амонијак mg/l 0.1 0.8 0.7 0.9 0.4 0.6 0.7 0.7 0.6 0.4 0.3 0.3 0.4
Хлориди mg/l 200 36 22.0 32.6 29.2 13.4 9.2 9.0 11.2 7.2 60.2 12.6 25.4
Нитрити mg/l 0.03 0.01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
Нитрати mg/l 50.0 <0,09 0.1 <0,09 0.5 <0,09 <0,09 <0,09 0.2 0.9 0.9 0.3 0.4
Укупно гвожђе mg/l 0.30 0.45 0.85 2.53 0.27 0.26 0.19 0.16 1.42 0.06 0.05 0.09 0.13
Манган mg/l 0.05 0.10 0.10 0.12 0.11 0.09 0.07 0.07 0.17 0.08 0.13 0.09 0.10
Детерџенти
mg/l 0.10 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
анионски
Феноли mg/l 0.001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001
Флуориди mg/l 1.20 0.40 0.45 0.40 0.39 0.45 0.49 0.45 0.39 0.45 0.45 0.46 0.46
Арсен mg/l 0.01 0.008 0.007 0.010 0.006 0.006 0.005 0.005 <0,005 0.005 <0,005 0.006 0.007
Хлороформ mg/l 40

Табела 6. - Нова Пазова квалитет подземне воде (1. септембар 2005.год.)

Гранична
Параметри ЈМ Б-1 Б-2 Б-3 Б-4 Б-5 Б-9 Б-11 Б-12 Б-13 Б-14
вредност
Боја °Co-Pt (5) 5 5 5 5 85 5 5 10 10 10
Мутноћа NTU 1 0.22 0.60 0.40 1.43 39.60 0.26 0.28 1.0 1.47 1.00
pH - ( 6.8 - 8.5 ) 7.44 7.19 7.14 7.18 7.69 7.64 7.89 7.70 7.55 7.61
Утрошак КМнО4 mg/l 8 1.3 1.7 1.7 1.6 3.8 1.1 1.5 0.9 1.4 0.9
Остатак испарни mg/l (-) 594 693 606 678 578 401 415 420 420 410
Електро
µS/cm ( 1000) 958 1117 977 1093 933 647 669 677 678 662
Амонијак mg/l 0.1 <0,07 <0,07 <0,07 <0,07 0.5 0.4 0.4 0.6 0.6 0.7
Хлориди mg/l 200 57.6 98.2 72.0 45.2 41.6 6.2 5.8 17.8 20.0 13.6
Нитрити mg/l 0.03 0.03 0.03 <0,01 0.05 <0,01 <0,01 0.01 <0,01 <0,01 <0,01
Нитрати mg/l 50.0 15.8 9.7 1.4 6.5 2.8 0.1 0.2 0.5 0.4 0.5
Укупно гвожђе mg/l 0.30 0.04 0.16 0.09 0.24 11.30 0.12 0.03 0.30 0.42 0.30
Манган mg/l 0.05 0.15 0.24 0.37 0.29 0.33 0.09 0.09 0.12 0.12 0.09
mg/l 0.10 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 >0,01
анионски
Феноли mg/l 0.001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 >0,001
Флуориди mg/l 1.20 0.17 0.15 0.17 0.17 0.10 0.31 0.52 0.23 0.23 0.26
Арсен mg/l 0.01 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 0.009 0.022 0.008 0.006 0.008 0.008
Хлороформ mg/l 40 2.0 14.8 9.4 1.3

Табела 7. - Нови Бановци квалитет квалитет подземне воде (1. септембар 2005.год.)
Б-2 Б-3 Б-5
Гранична Б-1 Б-4 Б-6 Б-7 симов. Б-8
Параметри ЈМ Земунска Земунска Земунска
вредност Дунавска Спортска Железничка грађара Фрушкогорска
почетак средина крај
Боја °Co-Pt (5) 5 5 5 5 5 25 15 20
Мутноћа NTU 1 0.04 0.42 0.12 0.10 0.06 0.50 1.41 0.62
pH - ( 6.8 - 8.5 ) 7.57 7.34 7.39 7.68 7.47 7.36 7.33 7.18
Утрошак КМнО4 mg/l 8 0.6 1.6 0.7 2.2 1.3 1.0 2.3 2.0
Остатак испарни mg/l (-) 492 513 451 483 444 503 508 514
Електро
µS/cm ( 1000) 794 827 728 780 717 812 819 829
Амонијак mg/l 0.1 <0,07 <0,07 <0,07 <0,07 <0,07 <0,07 <0,07 0.13
Хлориди mg/l 200 10.8 13.4 5.4 6.8 6.6 7.8 6.0 4.0
Нитрити mg/l 0.03 0.011 <0,01 <0,01 0.008 0.011 0.10 0.04 0.10
Нитрати mg/l 50.0 25.4 56.0 11.3 20.2 8.3 10.5 26.5 31.6
Укупно гвожђе mg/l 0.30 <0,01 0.07 0.05 0.03 0.01 0.13 0.13 0.15
Манган mg/l 0.05 0.07 <0,02 <0,02 0.07 <0,02 0.32 0.15 0.23
mg/l 0.10 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
анионски
Феноли mg/l 0.001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001
Флуориди mg/l 1.20 0.36 <0,12 0.12 0.12 0.12 0.12 <0,12 <0,10
Арсен mg/l 0.01 <0,005 0.005 0.005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 0.005
Хлороформ mg/l 40 1.4 26.4 6.7

Табела 8. - Белегиш, Сурдук, Голубинци, Бановци Каблар и Крњешевци квалитет подземне воде (1. септембар 2005.год.)
Насеља Белегиш Сурдук Голубинци Бановци Каблар Крњешевци
Гранична Б-1 Б-2 Б-3 Б-1 Б-2 Б-3 Б-1 Б-2 дом Б-3 Б-4 Б-2 уз
Параметри ЈМ вредност школа Кецари
Вере
хидр.ст. багремар
нови
ул.Карађорђ. здравља хидр.ст. ул.Карађорђ.
Б-1 црпну Б-1
Мишчев бунар станицу
Боја °Co-Pt (5) 20 20 25 5 5 5 5 5 5 10 15 5 15
Мутноћа NTU 1 0.11 0.46 3.10 0.06 0.05 0.05 0.02 0.01 0.01 0.95 0.05 0.12 0.60
( 6.8 -
pH - 7.22 7.41 7.16 7.29 7.32 7.37 7.69 7.55 7.58 7.63 7.33 7.27 7.75
8.5 )
Утрошак КМнО4 mg/l 8 2.5 2.4 1.4 2.6 2.2 3.0 1.0 1.0 1.0 0.7 1.3 1.6 1.2
Остатак
mg/l (-) 476 450 539 476 476 473 362 388 401 391 463 502 104
испарни
Електро
µS/cm ( 1000) 767 726 870 767 768 763 584 625 647 630 747 809 647
Амонијак mg/l 0.1 <0,07 0.10 0.29 <0,07 0.07 0.10 <0,07 <0,07 <0,07 0.9 <0,07 <0,07 0.5
Хлориди mg/l 200 17.6 10.8 30.6 22.8 18.0 16.6 15.2 13.8 16.0 15.0 5.8 6.4 6.6
Нитрити mg/l 0.03 <0,01 0.09 <0,01 <0,01 0.16 <0,01 <0,01 0.08 <0,01 <0,01 0.01 <0,01 <0,01
Нитрати mg/l 50.0 4.4 11.0 0.2 25.0 18.9 23.5 2.8 7.4 9.5 0.6 14.8 25.8 0.5
Укупно гвожђе mg/l 0.30 0.04 0.11 0.76 0.05 0.06 0.05 0.02 0.01 <0,01 0.40 0.02 0.02 0.17
Манган mg/l 0.05 0.33 0.43 0.33 0.02 0.05 <0,02 <0,02 0.02 <0,02 0.13 0.21 0.06 0.17
mg/l 0.10 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
анионски
Феноли mg/l 0.001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001
Флуориди mg/l 1.20 0.20 0.19 0.19 0.19 0.19 0.19 0.40 0.40 0.40 0.40 0.20 0.12 0.20
Арсен mg/l 0.01 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 0.007 <0,005 <0,005 0.010
Хлороформ mg/l 40 11.8 30.3 14.3 38.8 9.8 53.9 16.3 10.2 88.7 127.7 9.2 7.6 4.1

Табела 9. - Стара Пазова, Нова Пазова и Нови Бановци квалитет подземне воде (2002.год.)
Датум 31.07.2002 05.12.2002 05.12.2002 05.12.2002 30.12.2002. 05.12.2002. 05.12.2002. 31.07.2002 31.07.2002 31.07.2002
4449/пв 7580/пв 7581/пв 7582/пв 7563/пв 7584/пв 7585/пв 4450/пв 4451/пв 4452/пв
Делов. бр./лаб бр.
797 1344 1345 1346 1347 1348 1349 798 799 780
Одређивани параметри / Б-12 Стара Б-1 Нова Б-2 Нова Б-3 Нова Б-4 Нова Б-9 Нова Б-11 Нова Б-12 Нова Б-8 Нови Б-5 Нови
Назив узорка Пазова Пазова Пазова Пазова Пазова Пазова Пазова Пазова Бановци Бановци
Температура воде oC 14.9 14.9 15,0 17 18
Температура ваздуха oC 6 6,0 6,0 14,8 5.9 5.9
Мутноћа, NTU 0.9 0.71 1.4 0,98 1,20 0.85 0.45 0.78 0.8 0.4
Боја, јед. Co-Pt скале <5 <5 <5 <5 <5 <5 <5 <5 <5 <5
Мирис bez bez bez bez bez bez bez bez bez bez
pH вредност 7.59 7.23 7,24 7,27 7,32 7.35 7.74 7.95 7.65 8.13
Електропров. µS/cm 601 727 822 696 632 443 458 569 759 537
Амонијак, NH4+ mg/l <0.05 <0.05 <0.05 0.07 <0.05 0.42 0.58 <0.05 <0.05 <0.05
Нитрити NO2, mg/l 0.005 0.024 0.024 0,015 0.025 0.003 0.004 <0.003 <0.003 0.009
Нитрати NO3, mg/! 1.87 14.3 7.9 1,42 2.47 0.16 0.13 1.1 22.11 10.35
Хлориди, Cl mg/l 27.44 57.61 109.9 81.9 30.92 5.7 5.7 20.11 12.66 12.02
Утрошак KMnO4 mg/l 1.26 1.57 2.51 З.45 1.57 2.83 1.57 2.52 0.79 1.9
Ук. гвожђе Fe, mg/l 0.65 <0.05 0.08 0.05 0,08 0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05
Манган Mn, mg/l 0.1 <0.05 <0.05 <0.05
Феноли, mg/l <0.001 <0.001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0.001 0.008 <0.001
Детерџенти, mg/l <0.010 <0.010 <0,010 <0,010 <0,010 <0,010 <0,010 <0.010 <0.010 <0.010
Укупне масти и уља, mg/l 0.01 0.017 <0.010 0.018
Минерална уља, mg/l <0.010 <0.010 <0,010 <0,010 0,165 <0,010 0.087 <0.010 <0.010 <0.010
Флуориди F, mg/l <0.2 <0.2 <0.2 <0.2
Суви остатак, mg/l 580 556 570 472 370 354
Кисеоник O2, mg/l 2.91 1.19 0.7 1,04 1.52 0.99
„Б“ обим физичко-хемијске анализе, периодична анализа - Институт за заштиту здравља Србије Др Милан Јовановић Батут, Центар за екотоксиколошку
дијагностику

Табела 10. - Статистички параметри квалитета захваћене воде на извориштима јавног

водоснабдевања општине Стара Пазова
Електролитичка
Утрошак KMn04
Укупни испарни
Укупна тврдоћа
Амонијак
Хлориди
Нитрити
Нитрати
остатак
Општина Стара
pH
Fe
Пазова
mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l odH µS/cm mg/l
Стара Пазова - укупно
бр.узорака 511 510 511 511 511 508 510 202 309 177
минимум 0.000 0.00 0.000 6.98 3.0 0.00 0.74 6 0 182
максимум 0.385 4.00 1.052 9.14 48.0 2.00 7.58 26 790 427
ср.вредност 0.004 0.01 0.226 7.79 21.4 0.18 2.98 15 491 342
медиана 0.000 0.00 0.200 7.80 21.0 0.16 2.73 15 480 342
ст.девијација 0.018 0.19 0.185 0.18 5.0 0.14 1.27 2 61 31
Нова Пазова - укупно
бр.узорака 765 763 766 766 766 766 764 152 613 419
минимум 0.000 0.00 0.000 6.80 0.0 0.00 0.00 6 299 0
максимум 0.089 24.00 0.900 8.70 147.0 4.11 7.90 24 1150 858
ср.вредност 0.002 0.78 0.168 7.65 32.7 0.13 2.69 20 628 441
медиана 0.000 0.00 0.097 7.63 31.0 0.10 2.53 20 607 449
ст.девијација 0.005 2.33 0.179 0.25 23.1 0.24 1.07 2 137 114
Нова Пазова - старо извориште
бр.узорака 525 523 526 526 526 526 524 152 373 236
минимум 0.000 0.00 0.000 6.80 3.0 0.00 0.05 6 440 0
максимум 0.089 24.00 0.900 8.20 147.0 4.11 7.90 24 1150 858
ср.вредност 0.002 1.08 0.074 7.56 43.9 0.13 2.95 20 695 502
медиана 0.001 0.45 0.030 7.59 44.0 0.08 2.70 20 630 522
ст.девијација 0.005 2.73 0.113 0.21 18.9 0.29 1.11 2 125 116
Нова Пазова - ново извориште

бр.узорака 242 242 242 242 242 242 242 242 184
минимум 0.000 0.00 0.000 7.18 0.0 0.00 0.00 299 253
максимум 0.027 6.00 0.674 8.70 62.0 0.98 5.69 853 579
ср.вредност 0.001 0.13 0.371 7.86 8.3 0.14 2.11 524 363
медиана 0.000 0.00 0.380 7.86 7.0 0.13 1.93 480 362
ст.девијација 0.003 0.69 0.114 0.19 6.6 0.10 0.69 78 40
Нови Бановци
бр.узорака 108 108 108 108 106 108 108 108 88
минимум 0.000 0.12 0.000 7.21 5.0 0.00 0.15 475 243
максимум 0.080 30.00 0.300 8.55 21.0 0.20 4.40 810 540
ср.вредност 0.003 3.60 0.071 7.70 9.9 0.01 2.09 592 436
медиана 0.000 0.90 0.070 7.70 9.0 0.00 1.92 560 438
ст.девијација 0.009 6.58 0.049 0.20 2.7 0.02 0.82 79 47
Бановци Каблар
бр.узорака 99 99 97 99 99 99 99 98 82
минимум 0.000 0.12 0.000 1.47 5.4 0.00 0.43 50 343
максимум 0.056 60.00 0.209 8.15 19.0 0.18 5.99 787 581
ср.вредност 0.002 5.69 0.026 7.50 9.5 0.00 2.20 619 462
медиана 0.000 1.90 0.012 7.54 9.0 0.00 1.95 600 454
ст.девијација 0.007 9.72 0.036 0.64 2.3 0.02 0.88 99 40
Сурдук
бр.узорака 95 95 95 95 95 95 95 95 79
минимум 0.000 0.00 0.000 7.20 7.0 0.00 1.42 440 342
максимум 0.054 70.00 0.832 8.28 33.0 0.08 12.74 714 505
ср.вредност 0.001 7.08 0.027 7.56 24.8 0.00 2.62 593 428
медиана 0.000 2.26 0.000 7.56 25.0 0.00 2.28 560 434
ст.девијација 0.006 12.50 0.091 0.18 3.2 0.01 1.60 75 32
Белегиш
бр.узорака 94 93 94 93 94 94 94 94 77

минимум 0.000 0.00 0.000 2.39 6.8 0.00 1.13 310 245
максимум 0.040 20.00 0.407 7.95 31.0 0.65 7.30 788 562
ср.вредност 0.008 1.28 0.042 7.51 21.2 0.07 2.61 589 422
медиана 0.006 0.30 0.028 7.57 21.0 0.00 2.53 560 417
ст.девијација 0.008 3.33 0.057 0.56 4.3 0.16 0.94 88 48
Голубинци
бр.узорака 90 83 90 90 88 90 89 89 89
минимум 0.000 0.00 0.000 0.00 12.2 0.00 0.56 440 203
максимум 0.380 20.00 0.910 8.26 37.0 6.60 9.86 609 567
ср.бредност 0.013 1.89 0.079 7.69 15.9 0.10 2.07 516 355
медиана 0.000 0.67 0.002 7.79 15.1 0.00 1.89 470 356
ст.девијација 0.061 3.52 0.190 0.85 2.6 0.70 1.19 66 42
Крњешевци
бр.узорака 110 110 110 109 109 110 110 110 96
минимум 0.000 0.00 0.000 0.89 1.9 0.00 0.79 410 202
максимум 0.029 1.00 0.643 8.54 20.0 0.88 6.83 594 429
ср.вредност 0.002 0.03 0.337 7.88 8.4 0.09 2.14 506 344
медиана 0.000 0.00 0.335 7.93 8.0 0.05 2.03 470 350
ст.девијација 0.005 0.15 0.088 0.70 2.5 0.14 0.73 61 37

Табела 11. – Резултат анализе микробиолошких параметара квалитета захваћене воде (плића издан
горњег палудина) на изворишту јавног водоснабдевања Старе Пазове

Табела 12. – Резултат анализе микробиолошких параметара квалитета захваћене воде (дубља
издан горњег палудина) на изворишту јавног водоснабдевања Старе Пазове

Табела 13. – Резултат анализе микробиолошких параметара квалитета захваћене воде (издан
старијег квартара) на изворишту јавног водоснабдевања Нове Пазове

горњег палудина) на изворишту јавног водоснабдевања Нове Пазове

старијег квартара) на изворишту јавног водоснабдевања Нових Бановаца

старијег квартара) на изворишту јавног водоснабдевања Бановаца Каблар

старијег квартара) на изворишту јавног водоснабдевања Сурдука

старијег квартара) на изворишту јавног водоснабдевања Белегиша

старијег квартара) на изворишту јавног водоснабдевања Крњешеваца

Елаборат о резервама подземних вода на подручју општине Инђија
ПРИЛОГ 5.
СИТУАЦИЈЕ ИЗВОРИШТА ЈАВНОГ ВОДОСНАБДЕВАЊА

СА ПРЕДЛОЖЕНИМ ГРАНИЦАМА ЕКСПЛОАТАЦИОНОГ
ПОЉА И ПОДРУЧЈА ЗА РЕЗЕРВАЦИЈУ ПРОСТОРА
ИЗВОРИШТА

Ситуација изворишта Старе Пазове са предложеним границама експлоатационог поља и подручја за

резервацију простора изворишта

Ситуација изворишта Нове Пазове са предложеним границама експлоатационог поља и подручја за


Ситуација изворишта Нови Бановци и Бановци Каблар са предложеним границама експлоатационог

поља и подручја за резервацију простора изворишта

Ситуација изворишта Сурдука са предложеним границама експлоатационог поља и подручја за


Ситуација изворишта Белегиш са предложеним границама експлоатационог поља и подручја за


Ситуација изворишта Голубинци са предложеним границама експлоатационог поља и подручја за


Ситуација изворишта Крњешевци са предложеним границама експлоатационог поља и подручја за


Ситуација изворишта Стари Бановци са предложеним границама експлоатационог поља и подручја

за резервацију простора изворишта

Ситуација изворишта Војка са предложеним границама експлоатационог поља и подручја за


Elaborat o Rezervama Opstine Stara Pazova - 2006

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elaborat o Rezervama Opstine Stara Pazova - 2006

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Елаборат о резервама подземних вода на подручју општине Стара Пазова 1

ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА СТАРА ПАЗОВА

ЕЛАБОРАТ О РЕЗЕРВАМА ПОДЗЕМНИХ ВОДА НА

Зоран Раденковић,дипл.инж. Зоран Марјановић,дипл.инж.

ИНСТИТУТ ЗА ВОДОПРИВРЕДУ "ЈАРОСЛАВ ЧЕРНИ"

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА СТАРА ПАЗОВА

ЕЛАБОРАТ О РЕЗЕРВАМА ПОДЗЕМНИХ ВОДА НА

ИНСТИТУТ ЗА ВОДОПРИВРЕДУ "ЈАРОСЛАВ ЧЕРНИ"

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

ЕЛАБОРАТ О РЕЗЕРВАМА ПОДЗЕМНИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ

Проф. др Јован Јосиповић,дипл.инж.геол.

Проф. др Миленко Пушић,дипл.инж.геол.

Техничка помоћ у реализацији теренских радова

Стручне екипе ЈКП „Водовод и канализација“ Стара Пазова

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

да Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ Београд као правно лице испуњава

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

да Зоран Раденковић, дипломирани инжењер геологије, смер хидрогеологија,

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

ЕЛАБОРАТ О РЕЗЕРВАМА ПОДЗЕМНИХ ВОДА НА

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

2. Општи подаци о истражном простору ..................................................................... 3

2.1. Географски положај истражног простора ...................................................................................... 3

2.2. Морфолошке, геолошке, хидрогеолошке и хидролошке карактеристике истражног

2.3. Климатске прилике........................................................................................................................... 5

2.4. Саобраћајне везе............................................................................................................................. 7

2.5. Насељеност истражног простора ................................................................................................... 7

3. Преглед раније извршених истраживања са резултатима истраживања и

3.1. Историјат истраживања са прегледом примењених метода истраживања и локацијама

3.2. Критички осврт на примењену методологију истраживања, достигнути степен

4. Геолошка грађа подручја налазишта подземних вода......................................... 23

5. Резултати хидрогеолошких истраживања............................................................. 31

5.1. Просторни положај и параметри водоносне средине ................................................................ 31

5.2. Издашност водоносне средине и рејонизација према степену издашности ........................... 39

5.3. Режим промене пијезометарских нивоа подземних вода.......................................................... 43

5.4. Квалитет подземних вода ............................................................................................................. 48

5.5. Експлоатационе могућности налазишта и појединих перспективних подручја ....................... 51

5.6. Хидрогеолошки и хидротехнички услови захватања подземних вода ..................................... 61

5.7. Услови заштите подземних вода.................................................................................................. 61

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

6. Подаци о истражним радовима – методе истраживања и опис истражних

7. Прорачун резерви подземних вода - метод, поступак и приказ прорачунатих

7.1. Хидродинамички модел формирање, еталонирање и прорачуни ефеката експлоатације ... 79

8. Технолошко-економска вредност лежишта подземних вода .............................. 93

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Слика 28. - Резултати прорачуна за временски пресек 2005.год.

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Слика 1. - Географски положај ширег подручја истражног простора

Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

2. Општи подаци о истражном простору