PAYPAL SISTEM ELEKTRONSKOG

PLAĆANJA

DIPLOMSKI RAD

Mentor: Student:

2015.
 S A D R Ž A J
1 UVOD.......................................................................................................................1
1.1 Metod rada................................................................................................................2
2 INTERNET..............................................................................................................3
2.1 Istorija........................................................................................................................4
2.2 World Wide Web (WWW)........................................................................................6
2.3 E - mail (elektronska pošta)......................................................................................7
3 ELEKTRONSKO POSLOVANJE.........................................................................9
3.1 Istorijat elektronskog poslovanja.............................................................................9
3.2 Načini elektronskog poslovanja..............................................................................10
3.3 Prednosti i mane elektronskog poslovanja............................................................11
3.4 Internet bankarstvo................................................................................................13
3.4.1 Razvoj internet bankarstva...................................................................................................13
3.4.2 Vrste i načini primene internet bankarstva..........................................................................14
3.4.3 Osnovi pojmovi u primeni Internet bankarstva...................................................................14
4 PAYPAL SISTEM ELEKTRONSKOG PLAĆANJA........................................16
4.1 Istorijat....................................................................................................................16
4.2 Struktura i način zarade PayPal sistema...............................................................18
4.3 Način rada PayPal sistema.....................................................................................21
4.4 Otvaranje PayPal korisničkog računa...................................................................23
4.5 Plaćanje....................................................................................................................25
4.6 Phishing...................................................................................................................25
4.6.1 Šta kaže statistika.................................................................................................................25
4.6.2 Kako opljačkati banku?.......................................................................................................26
4.6.3 Tehnologije sigurnosti..........................................................................................................27
4.6.4 Veza sa Spam porukama......................................................................................................27
4.7 PayPal - mere zaštite...............................................................................................28
4.8 Prednosti PayPal sistema........................................................................................28
4.9 Mane PayPal sistema..............................................................................................29
5 ZAKLJUČAK........................................................................................................32
6 LITERATURA.......................................................................................................34
 1 UVOD

U oblasti informatike kraj veka je obeležen Internetom i svetskom

kompjuterskom mrežom. O Internetu se danas govori kao o nečemu što ponovo bitno
menja život čoveka na Zemlji. Sve što je nešto značilo, znači, ili će značiti u veku koji
ubrzo dolazi, zauzima svoje mesto na Internetu. Ljudi i njihove asocijacije stupaju u
kontakt bez ograničenja koja su doskora nametali standardna radio difuzija i poštanski
saobraćaj.
Uz pomoć informatičkih tehnologija koje su u permanentnom eksplozivnom
razvoju, nezabeleženom u istoriji čovečanstva, menjaju se tradicionalna shvatanja o
komuniciranju, vaspitanju, obrazovanju, saradnji, zabavi i drugim za čoveka važnim
pitanjima „boravka i opstanka“ na Zemlji. Poimanje okolnog sveta se menja i čovek se
zahvaljujući Internetu sve više oseća građaninom sveta bez obzira na pripadnost
određenoj rasi, naciji ili veri.
Posto je online trgovina sve vise zastupljena kako u svetu tako i kod nas,doslo je
do velike popularizacije takozvanih "virtuelnih" banaka i njihovih servisa.
3 najpoznatije su Moneybookers, PayPal i Google Checkout
Sve tri "banke" se bave istom delatnoscu, tako da su razlike, tj uslovi otvaranja
racuna kod njih isti, ili se veoma malo razlikuju.
Tema ovog diplomskog rada je PayPal sistem elektronskog plaćanja. Ovaj
diplomski rad se sastoji od tri celine. U prvoj celini će biti reči o samom internetu jer je
internet esencija elektronskog poslovanja pa i PayPal-a, drugi deo diplomskog rada je
posvećen elektronskom poslovanju, njegovom nastanku. Treći deo diplomskog rada je
posvećen samom PayPal sistemu gde će biti detaljno opisan ovaj sistem.

Slika 1. PayPal sistem elektronskog plaćanja[4]

 1.1 Metod rada

Metod ovog diplomskog rada je raznolik, u vecem delu rada preovladava opisno
prikazivanje i objašnjavanje svih elemenata diplomskog rada. Primeri su deo ovog
diplomskog rada jer se opisnim prikazivanjem i objašnjavanjem nece sve reci, pa se
primeri koriste kao prikaz i opis teme ovog diplomskog rada.
Zbog velike popularnosti problematike ovog diplomskog rada literature ima na
pretek, i u ovom diplomskom radu je korištena raznorazna literatura, pomocu koje
možemo videti kako neki drugi ljudi vide ovu problematiku, na koji nacin mogu da
postignu najbolje rezultate i veliku uspešnost u ovoj problematici. Takode iz literature
možemo da vidimo i razne primere, pomocu kojih dolazimo do sopstvenih zakljucaka ili
pak koristimo te primere da bi nešto dokazali ili nešto prikazali. Takode iz literature
možemo da izvucemo i da prikažemo negativne elemente ove problematike, kako ne
treba raditi, cega se treba cuvati i sl.
 2 INTERNET

Internet je globalna računarska mreža. Pre svega, pojam internet znači mreža
unutar mreže, ili internakonekcija između više računara. Strukturno postoje male mreže
koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva
globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj
računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Količina informacija
koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona
zaista.[8]
Aktuelna istraživanja i futurološke procene ukazuju da se radi o promenama
koje su veće od onih koje su svojevremeno izazvali radio i televizija zajedno. Na
Internetu čovek nije, kao u slučaju televizije, u poziciji da bude samo pasivni primalac
poruka. Naprotiv, mogućnost interaktivne komunikacije su praktično neograničene.
Poruke se mogu primati i upućivati u realnom vremenu (live), ili odloženo(delayed) i to
sve u odnosu na jednog ili mnoštvo drugih učesnika u komunikaciji na Mreži. Zbog
implikacija koje Internet sa sobom nosi, dobro je ukazati na neke osnovne karakteristike
ovog novog dostignuća čovečanstva. Najkraće rečeno, Internet je skup multimedijalnih
vidova višesmerne komunikacije ljudi i kompjutera povezanih svetskom
telekomunikacionom mrežom. Za ovu novu globalnu svetsku komunikaciju i
informatičku infrastrukturu koja je podržava, u svetu se za kratko vreme odomaćio
jednostavan termin –„MREŽA”. Uz pomoć kompjutera i specijalnog softvera za
komunikaciju na Mreži, preko svetskog telekomunikacionog sistema ljudi stupaju u
medjusobni kontakt na svim zamislivim rastojanjima, razmenjujući tekstualne, govorne,
grafičke, muzičke i druge poruke. Na brojnim računarima rasutim posvetu instalirani su
tzv. Internet-sajtovi (‘sedišta) sa kojih se dobija obilje podataka o kompanijama,
agencijama, institucijama, univerzitetima, ljudima, događajima, nauci, tehnici,
obrazovanju, biznisu, kulturi, zabavi, prirodi, . - bukvalno o svemu što čoveku padne na
pamet. Na sajtovima koji u Mreži imaju precizne i jedinstvene adrese, instalirane su
takozvane web-prezentacije koje, nakon što im se sa bilo kog računara u Mreži pristupi,
nude posetiocu obilje informacija, obično o vlasniku sajta. Na primer, ako pristupi sajtu
Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu, posetioca očekuje vizuelno efektna informacija o
fakultetu, institutima, katedrama, profesorima i saradnicima, nastavnim planovima i
programima, savetovanjima i simpozijumima, izdatim knjigama, zatim mnoštvo
fotografija, fakulteta, ljudi, i konačno, animacije i umetnički radovi na kompjuteru. Ili,
ako se korisnik odluči da pogleda šta trenutno na tržištu nudi Sony korporacija,
dovoljno je da na svom računaru odtipka odgovarajuću Internet-adresu i da sačeka
nekoliko sekundi dok preko Mreže ne stigne na odabrani sajt. Kada ‘stignes, posetilac je
zapravo ‘negde tamo i web-prezentaciju istražuje na kompjuteru za koji najčešće uopšte
ne zna gde se nalazi. Kod tako velikih korporacija uobičajeno je da se više identičnih
sajtova poveže u tzv. prsten da bi se komunikacija ubrzala. To praktično znači da
evropljani pretražuju sajt Sony-ja lociran negde u Evropi, azijati pristupaju sajtu negde
na svom kontinentu i sl. Čak i u tom domenu nema ograničenja; na primer, sa ovih
prostora se bezikakvih problema umesto evropskom može pristupati i Sony-jevim
‘mirrors(ogledalo)-sajtovima na drugim kontinentima. Pretraživanje Sony-jevog prstena
sajtova nudi informacije o korporaciji, predstavništvima usvetu proizvodima, cenama,
itd. Adrese kompjuterskih Internet sajtova danas su potpuno uobičajene u standardnim
poštanskim komunikacijama, preko novina ili televizije. Dovoljno je prepoznati
jednostavnu troslovnu kombinaciju“www” (od engleskih reči world-wide-web, ili u
slobodnom prevodu “svetski rasprostranjena mreža”) na početku informacije da bi se
znalo da se radi o Internet-adresi. Agresivnost u saopštavanju ovih adresa danas je
nesumnjivo ‘u modi; frekventnost pojavljivanja Internet-adresa na televiziji, jednaka je
ili već a od frekventnosti saopštavanja telefonskih brojeva kao tradicionalnih delova
adresa. Uzgred, saopštavanje faks-brojeva je već uočljivo retko, a faks-mašine će po
svemu sudeći biti kratkotrajna pojava u svetu komunikacija sa rokom trajanja najdalje
do kraja veka.

2.1 Istorija

Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo „rođendana“, ali
koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde
kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o
packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer
je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency
Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne
mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma
važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se
dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt.
Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a
(Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet
Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.[9]
Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a
1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno
primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio
upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se
ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup
komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve
komplikovanija mreža računara.
Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je
rekao:
„Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem
računara, protokol koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti
fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju“.
Naime već je tada bilo jasno kako će Internet biti velika mreža sastavljena od
velikog broja manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi
informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao
Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre službenog prelaza na TCP/IP u
nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio „neverne tome“ da se
NCP može isključiti po želji.
Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983.
godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih godina su
se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promeniti istoriju. Implementacija
TCP/IP-a u tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na
ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj što su
mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su već nekoliko godina
radile sa TCP/IP protokolom.
 2.2 World Wide Web (WWW)

WWW, World Wide Web, W3 ili skraćeno Web, relativno je nov multimedijalni
informacioni servis baziran na hiper-tekstu. Razvila ga je grupa naučnika iz Evropskog
centra za nuklearnu fiziku(CERN) sa ciljem da se “običnim” korisnicima omoguci
jednostavan pristup raznovrsnim servisima mreže i za kratko vreme je postao
najkorišćeniji servis na Internetu. Milioni ljudi svih profila lako se navikavaju na
hipertekst linkove koji povezuju dokumente. Sledeći ove veze jednostavno se prelazi sa
servera na server, bez ograničenja širom sveta. Ovo kretanje se naziva i ”navigacija”
ili“surfovanje” (engl. navigation, odnosno net surfing). Osim standardnog teksta,
dokumenti mogu sadržati i slike, zvukove, pokretne slike i sl., tako da se zapravo radi o
vrlo atraktivnom multimedijalnom sistemu. Iz specijalnih kompjuterskih programa za
pristup WWW-u moze se pristupati i drugim servisima Interneta, kao što su Gopher,
News, Anonimni ftp, Telnet i sl.
WWW je klijent-server sistem, gde se podaci nalaze na serverima na mreži.
Klijenti pomoću korisničkih programa, kao što su pre svih Microsoft (MS) Internet
Explorer i NetScape Navigator (postoje i drugi manje popularni, kao što su Lynx,
Mosaic, Cello ili Arena), pristupaju serverima odgovarajućim protokolom koji se naziva
HTTP (Hyper Text Transfer Protocol). Prednost je u tome što se isti dokumenti bez
teškoća prikazuju na vrlo raznovrsnim operativnim sistemima na računarima širom
sveta. Najčešće se radi o popularnim operativnim sistemima MS-Windows, Unix i dr.
Na početku su Web aplikacije bile statičke, a prva verzija Web-a bila je u karakter-
orijentisanom tekst okruženju sa orijentacijom na stranu ili dokument. (Odatle i termin
home page za prvu stranu na Web serveru). Danas mnoge vodeće Web lokacije imaju
front-end relacione baze podataka koje podržavaju dinamičke i adhoc upite i u trenutku
generišu multimedijalne dokumente. Standardni format dokumenata koji se prenose je
HTML (Hyper Text Markup Language). To su tekstualne datoteke sa dodatkom
sekvenci za formatiranje teksta. Suštinska osobina Web-a kao hipermedijalnog sistema
je mogućnost referenciranja drugih dokumenata iz HTML-a. Ovo referenciranje može
biti u okviru istog servera ili pozivanjem drugog servera u mreži, što se na ekranu
obično prikazuje kao podvučen tekst. Kreiranje sadržaja Web-a vrši se pomoć u
specijalnih softvera, odnosno programskih jezika i editora. Među poznatijima su
grafički orijentisani jezik Java (pomoću koga korisnici mogu kreirati Web stranice sa
animacijama poput crtanih filmova ili 3-D virtuelnih svetova) i FrontPage editor sa
odličnim mogućnostima brzog komponovanja i realizacije sadržaja Web stranica.

Korišćenje:
Sa radne stanice aktivira se program NetScape ili Internet Explorer levim klikom
miša na odgovarajuć u ikonicu na ekranu. Odabrani program postaje čitač HTML
stranica, odnosno dobija status klijent programa za pristup Web serverimana Internetu.
Ako se u odgovarajućem prozoru korisničkog menija izabere lokacija www.tf.zr.ac.yu,
dobiće se prva strana (home page) Web servera Univerziteta u Zrenjaninu. Pojedini
sadržaji HTML stranice na koju je ostvaren pristup predstavljaju događaje. Koji će se
događaj desiti ako se izabere to mesto, piše u donjem levom uglu WWW čitača (može
biti start za slanje elektronske pošte, hipertekst link prema drugim dokumentima,
prelazak na drugi računar gde se nalazi tema koja zanima korisnika, aktiviranje neke
animacije, pesme itd).

2.3 E - mail (elektronska pošta)

Elektronska pošta (e-mail ili E-mail, čita se “i-meil”) je jedan od najvažnijih i

najčešće korišćenih servisa Interneta. Većina poznatih programa za rad na Internetu (pre
svih Microsoft Internet Explorer i NetScape Navigator) ima mogućnost razmene
elektronske pošte, a za ambicioznije korisnike postoje i posebni programi koji služe
samo za poštu. Slično kao u standardnoj poštanskoj komunikaciji, da bi se poruka
poslala putem elektronske pošte, potrebno je samo znati e-mail adresu primaoca. Primer
nečije adrese je sledeći milanov_jelena@gmail.com. Prvi deo adrese, “primalac”,
najčešće je ime ili prezime osobe, ali može biti i ime firme, grupe iliinstitucije (npr.
BobanPlast@yahoo.com ili AgroPromet@live.com). Znak koji sledi "@" čita se kao"et"
(ili u našem žargonu “majmun”). Ostatak adrese je Internet adresa “gmail.com”.
Prednost elektronske pošte u odnosu na klasičnu poštu, telefoniranje ili slanje
dokumenata faksom je brzina, cena i pouzdanost. Brzina - jer "pisma" putuju gotovo
trenutno, odnosno najviše nekoliko minuta i to (ako je potrebno) s kraja na kraj sveta.
Cena - jer slanje pošte elektronskim putem podrazumeva da pošiljalac plaća samo cenu
telefoniranja “od sebe”do svog Internet provajdera (najčešće se radi o lokalnom
pozivu), opet bez obzira u koji deo sveta se šalje poruka. Pouzdanost znači da nema
umrljanih stranica i nečitkih redova, a sve što stigne elektronskim putem može se
odmah upotrebiti, odnosno nema potrebe da se prekucava, kopira ili slično. Naravno,
elektronska pošta “putuje” preko svetske računarske mreže čije se veze uglavnom
ostvaruju putem svetskog telekomunikacionog sistema (zemaljske, optičke i satelitske
veze). Istu poruku moguće je poslati istovremeno većem broju primalaca, slično onome
što uobičajeno znamo kao “cirkularno pismo”. Dovoljno je adrese različitih primalaca
napisati unizu (uz neophodni razmak između adresa da se ne bi pomešale). Po ovom
principu funkcionišu mejling liste (ebgl. mailing lists). Radi se o sadržajima koje
pripremaju pojedinci ili grupe ljudi, a potom ih prosleđuju svima koji su zainteresovani
da ih primaju. Na taj način mogu se pratiti razne teme na Internetu, primati elektronski
časopisi, bilteni i vesti, otvarati diskusije i slično. Ipak, sa mejling listama ne treba
preterivati. Liste, ako su obimne, mogu zagušiti "elektronsko sanduče" i značajno
produžiti vreme potrebno da se pošta saodgovarajućeg servera prenese na sopstveni
računar. Posebna draž elektronske pošte je mogućnost slanja svih mogućih fajlova (pod
uslovom da nisu već i od 2 Mb, što se smatra maksimumom dozvoljenim na Internetu).
To znači da se pored običnih tekstualnih poruka mogu slati i slike, crtež i, naučni radovi
(npr. napisani u Word-u, uključujući i slike), kompjuterski programi, a u poslednje
vreme i video i zvučne poruke. Programi za elektronsku poštu funkcionišu tako da se uz
osnovnu, obično tekstualnu, poruku dodaju prilozi (engl. attachments) jednostavnim
klikom miša na određeni simbol (“spajalicu”) u samom programu, a zatim odabirom
fajla ili više fajlova sa sopstvenog računara. Elektronska pošta vas može pratiti i kada
putujete. To znači da svoje poruke možete čitati iz, recimo, Japana. Na određenim
serverima na Internetu moguće je besplatno formirati svoje elektronsko (e-mail)
“sanduče” na koje se po želji može preusmeriti lična pošta. Pošta se u tom slučaju čita
pristupanjem tom serveru, odnosno Web sajtu. Dovoljan je običan Internet pristup, na
primer u nekom Internet kafeu. Idealno za ljude koji uopšte ne poseduju kompjuter.
 3 ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Elektronsko poslovanje (en: E-business) jeste vođenje poslova na internetu, što

ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, već organizaciju poslovanja firme u
mrežnom okruženju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o
klijentima.

3.1 Istorijat elektronskog poslovanja

Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane američke

kompanije IBM da bi se označilo poslovanje uz značajnu primenu savremene,
elektronske tehnologije. Do tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u sektoru
elektronike. Pod elektronskim poslovanjem podrazumevamo obavljanje poslovnih
procesa uz primenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva
kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija. Ova vrsta
tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom
vremenskom periodu. To omogućava preduzeću, koje u svom poslovanju koristi
elektronsku tehnologiju, da ostvari značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije
obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tržištu. [2, str. 15.]
Danas e-poslovanje ostvaruje ekspanzitivan rast. U dosadašnjem periodu e-
poslovanje je doživelo posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdavaštvu i u finansijskim
uslugama. Generalno posmatrano, prednost elektronskog u odnosu na tradicionalno
poslovanje su vezane za povećanje kvaliteta, agilnosti, za dodatne usluge sa jedne
strane, i za sniženje prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na tržište, odnosno
realizivanje transakcija sa druge strane. Takođe se intezivira zajednički nastup na
elektronskom tržištu vezan za razvoj elektronskih partnerstva.
Neslućen razvoj e-poslovanja doveo je do stvaranja novih i modifikacije
postojećih institucija i usvajanja i razumevanja specifičnih pojmova: e-tržište (engl. e-
marketplace), e-marketing (engl. e-marketing), e-bankarstvo (engl. e-banking), e-novac
(engl. e-money), e-aukcije (engl. e-auction)...
Elektronsko poslovanje (Electronic Business) ili E-poslovanje (e-Business) jeste
vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i
brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj
firmi onlajn i organizacija prema klijentima.
Ekonomske implikacije elektronskog poslovanja:
 Smanjenje troškova poslovanja (niska početna ulaganja, niski troškovi
reklamiranja, promocije i privredne propagande) i povećanje efikasnosti rada,
 Potreba za promenom modela biznisa, sektorskom organizacijom i promenom
strukture tržišta,
 Prednosti otvorenosti i ekonomije obima,
 Katalizatorski efekti e-commerca,
 Potreba upražnjavanja forme poslovanja koja je postala norma,
 Korišćenje prednosti faktora vremena...
 Mogućnost jeftinog eksperimentisanja i isprobavanja raznih ideja

3.2 Načini elektronskog poslovanja

Danas razlikujemo više modela mrežnog poslovanja: B2B, B2C, B2B2C, C2C...
- sa odgovarajućim formama istog modela ( zastupanje, trgovina, oglašavanje,
pretplata ).
B2C označava prodaju roba ili usluga krajnjim potrošačima posredstvom
Interneta. Osnovna forma B2C ekonomije su automatizovane onlajn prodavnice.
Prednosti su štednja vremena, konkurentost, niže cene roba, usluga i transakcija.
Oblici elektronskog poslovanja neće se ravnomerno razvijati. Stručnjaci
procenjuju da svetski B2C, godinu do dve u svom razvoju prednjači ispred B2B
poslovanja. Prema jednoj studiji Forrester Research, evropska online B2C prodaja će se
u narednih pet godina gotovo udvostručavati svake godine, i direktno je povezana sa
ekspanzijom Internet korisnika, korišćenjem eura kao jedinstvene valute, pravnim
regulisanjem poslovanja na Internetu, ali i drugim tehnološkim pretpostavkama.
Poslovni sistemi su stvorili novog nelojalnog i izuzetno dobro informisanog kupca.
Prosečan online kupac je danas u superiornoj poziciji u odnosu na off-line populaciju.
Internet je izvor svih informacija do kojih on želi da dođe.
Uobičajen proces koji se odvija od ideje do izvršenja kupovine podrazumeva[2, str. 53.]:
 Pronalaženje kvalitetne robne marke ( ovaj deo populacije radije kupuje poznate
brendove u čiji kvalitet ima poverenja),
  Kada se odluči za određeni proizvod, kreće u potragu za najpovoljnijom cenom,
 Kada se informiše o rasponu cena ( u svetu i lokalno), odlučuje se za kupovinu
( u najpovoljnijoj online ili offline trgovini)
Poslovni sistemi se danas mogu podeliti u tri grupe, prema online prisustvu na tržištu :
 "cigla-i-malter" (eng. brick-and-mortar) je metafora za sisteme koji koriste
isključivo tradicionalne metode prodaje i distribucije i tradicionalne
komunikacione medije,
 "cigla-i-klik" (eng. brick-and-click) predstavljaju poslovne sisteme koji klasične
kanale prodaje i komunikacije široko podupiru Internet servisima (nabavke,
prodaja, komunikacija),
 "dot-com" su poslovni sistemi koji kompletno poslovanje vrše u virtuelnom
svetu Interneta i e-trgovine.

3.3 Prednosti i mane elektronskog poslovanja

Osobenost novog poslovanja je velika brzina promena, nestabilnost i

diskontinuiteti. Povećava se značaj inovacija, tehnologija i znanja. Komunikacija i
poslovne transakcije se izmeštaju u novo fleksibilno okruženje. Uočavaju se dva
osnovna modela poslovanja prema dominantnoj online poslovnoj komunikaciji i online
transakcijama[2, str. 67.]:
 B2B model poslovanja koji predstavlja transakcije između dva poslovna
sistema,
 B2C model poslovanja koji predstavlja komunikaciju poslovnog sistema sa
krajnjim potrošačem.
Neki od načina da se unapredi proces B2C trgovine su:
 Sajt koji je lak za upotrebu,
 Pojednostavljivanje procesa plaćanja, kao što je plaćanje u jednom koraku i
lozinke koje su lako zamenljive,
 Slanje e-mail poruka sa specijalnim ponudama.

B2C sajtovi su portali koji povezuju preduzeća i potrošače (Amazon, eBay, Yell,
Classmates, Gap i sl. ). Većina ovih firmi primarno postoji na Internetu ( elektronske
firme ). Njihove kancelarije i skladišta postoje zbog njihove potrebe za uspehom.
 Nosilac elektronske trgovine je Amazon. U početku, celokupnu njihovu ponudu
činile su knjige, da bi se vremenom njihova ponuda proširila na razne kategorije
proizvoda kao što su muzika, video izdanja, tehnika, pokloni i sl. Načini plaćanja su
raznovrsni, ali se najčešće koriste kreditne kartice. Obim trgovine u 2004. godini
iznosiće oko 40 milijardi dolara.
Broj Web sajtova 2002. godine je iznosio 12.000.000 u svetu, dok je u našoj
zemlji oko 16,000. Od toga samo je oko 50% adresa bilo aktivno. Na ostalima se ili
pojavljuje prazna stranica ili je sajt u izradi. Većina prezentacija su male, daju samo
osnovne informacije bez interakcije i rađene su uglavnom samo na srpskom (manji broj
na srpsko-engleskom).

Generalno na razvoj elektronskog poslovanja kod nas utiču sledeći faktori:

 Ekonomski,
 Tehnološki,
 Socijalni

Preduzeća u našem okruženju prolaze kroz prvu fazu elektronskog poslovanja

(na sajtu se daju samo osnovne informacije o preduzeću, moguće je naručiti robu, ali je
uglavnom nije moguće elektronski platiti), tako da prave elektronske trgovine i tržišta
još uvek nema.
Iako je najveći broj Web prezentacija otpada na trgovinu, treba naglasiti da
najveća trgovačka preduzeća u Bosni nemaju adekvatne prezentacije. Izuzetak je Maxi
diskont koji ima odličan sajt sa mogućnošću online kupovine. Osim toga postoji još
nekoliko veoma dobrih sajtova koji se bave elektronskom trgovinom.

3.4 Internet bankarstvo

Internet bankarstvo ili web bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskog

poslovanja direktno iz kuće, posredovanjem interneta. Pri obavljanju bankarskih
transakcija u internet bankarstvu nije potreban poseban program i ne postoje podaci
spremljeni na klijentovom čvrstom disku, pa je veća sigurnost pri obavljanju
transakcija. Pri obavljanju bankarskih transakcija u internet bankarstvu pristup banci i
računu je moguć s bilo kojeg mesta na svetu, pod uvjetom da na tom mjestu postoji
računar priključeno na internet.
Pri transakcijama u internet bankarstvu banka brine o održavanju vlastitog
hardverskog i programskog sistema zaštite, moguće je i obavljanje on-line transakcija.
Predviđanja su da će se ovaj vid bankarstva razvijati velikom brzinom. Internet
bankarstvo je najjeftiniji oblik bankarskih usluga, dostupan 24 sata dnevno, praktično
bez prostorne i vremenske ograničenosti. Glavni ograničavajući faktori, koji
uslovljavaju pristanak potrošača na ovu vrstu tehnologije, su sigurnost i privatnost. S
tehničke tačke gledišta, ovaj problem su neke banke već rešile, ali ostaje činjenica da je
ponašanje potrošača vođeno pre potrošačkom percepcijom nego tehničkim činjenicama.
Neprihvaćanje da se bankarske transakcije obavljaju preko interneta postoji pre svega iz
straha da ključne financijske informacije budu otkrivene.
Jasno su vidljive razlike između internet bankarstva i on-line bankarstva.
Osnovna razlika je u ugradnji specijalnih programa, koji ograničavaju korisnika na
obavljanje usluga isključivo s računarm na koji je instaliran odgovarajući program.
Razlike su i u stupnju sigurnosti pri obavljanju transakcija, zatim u novcu potrebnom za
kupovinu i instalaciju programa i vremenu potrebnom za obuku korisnika. Spomenuti
razlozi jasno ukazuju da je internet bankarstvo praktičniji, ekonomičniji i jednostavniji
način obavljanja bankarskog poslovanja direktno iz kuće.[6]

3.4.1 Razvoj internet bankarstva

Brže, sigurnije, lakše i jednostavnije poslovanje na internetu, ciljevi su koje pred

banke i druge financijske institucije postavlja sve zahtevnije financijsko tržište. Da bi se
ovi ciljevi ispunili, u svetu se drastično povećava obim ulaganja u informacijske
tehnologije. Uporedno s razvojem i poboljšanjem usluga banaka na internetu ide i
razvoj web trgovina te portala za posredovanje novcem.

3.4.2 Vrste i načini primene internet bankarstva

 Internet bankarstvo spada u širu grupu transakcija "direktnim kanalima", zajedno
s telefonskim bankarstvom, korištenjem bankomata i ostalim načinima obavljanja
financijskih usluga bez dolaska u poslovnicu. Ponuda svih banaka koje su uvele ovu
uslugu i za građane i za kompanije zaista je široka i prilično ujednačena. Osetljivo
područje na kojem klijenti osete razlike su kvaliteta pruženih usluga i individualna briga
za korisnika, što bankari nazivaju "customer care". [5]

3.4.3 Osnovi pojmovi u primeni Internet bankarstva

Smart Card ″pametna kartica″ je plastična kartica veličine kreditne kartice s

ugrađenim čipom na koju su pohranjena dva jedinstvena "ključa", od kojih je jedan
javni, a drugi tajni. Javni ključ prenosi se u posebnoj formi, nazvanoj digitalni certifikat,
koji sadrži osnovne podatke o korisniku. Privatnim ključem korisnik potpisuje svaku
zadanu transakciju. Za upotrebu ove kartice potreban je čitač koji se priključi na
računar. Prije početka rada kartica se umeće u čitač i unosi se PIN (Personal
Identification Number), čime počinje proces identifikacije. Mogućnost primene
pametne kartica višestruka je; osim u kartičnom poslovanju, sve se masovnije
upotrebljavaju i u javnom životu, kao osobne ili zdravstvene legitimacije te različite
članske kartice.
Čitač kartice je uređaj koji omogućava pristup pametnoj kartici; priključuje se na
računar i služi za čitanje podataka s čip kartice, na sličan način kao što CD ROM
jedinica služi za čitanje CD-ova. Čitač kartice priključuje se na jedan od ulaza na
računaru, zavisno od toga koji je slobodan - serijski ulaz ili USB (Universal Serial Bus)
ulaz.
Token je ličnom lozinkom (PIN-om) zaštićen uređaj koji korisnicima garantuje
da nije moguć neovlašćen pristup njihovim računima. Pri svakom uključenju generiše
jednokratnu lozinku OTP (One Time Password). Kod se za pristup usluzi upotrebljava
token, nije potrebno instalirati dodatnu programsku podršku, jer se klijenti služe
postojećim aplikacijama na svome računaru.
PIN (Personal Identification Number) je lični identifikacijski broj odnosno šifra
pomoću koje se osigurava zaštita od neovlaštenog korištenja smart kartice ili tokena.
Poznat je samo korisniku koji ga jedini može i menjati.
TAN (Transaction Athorization Number) kartica je identifikacijska kartica
veličine kreditne kartice, na čijoj je poleđini serijski broj i tablica s transakcijskim
brojevima (TAN-ovima). Pri svakoj prijavi s tablice se upisuje drugi broj, a sistem na
prijavnom ekranu precizira na kojem je mestu broj u tablici.
Elektronički potpis je skup podataka koji potvrđuje izvornost, autentičnost i
neporečivost slanja i primanja dokumenata u elektronskom poslovanju, a ima potpuno
jednaku vrednost kao vlastoručni potpis u pravnom okruženju.
PKI (Public Key Infrastructure) autentifikacija je tehnologija "javnog ključa",
odnosi se za osiguranje podataka na putu između računara, klijenta i servera
elektroničkog bankarstva upotrebom enkripcije pri aktiviranju smart kartice.
Tajni ključ je kriptografski objekt pomoću kojeg se šifriraju podaci koje korisnik
šalje banci. Koristi se za digitalno potpisivanje naloga za plaćanje kojim se garantuje
autentičnost podataka, s odgovarajućim javnim ključem čini jedinstven par ključeva.
Tajni ključ nikada ne napušta karticu na kojoj je sačuvan.
Digitalni certifikat istovremeno povezuje osobu uz njen "javni ključ". U javnom
životu certifikat bi predstavljao ekvivalent ličnoj karti i u tom smislu u komunikaciji
preko interneta osigurava međusobnu identifikaciju strana koje komuniciraju.
User ID (korisnički ID) jedinstveni je broj korisnika usluge, koji su se dodeljuje
kod ugovaranja usluge. U kombinaciji s PIN-om služi za registraciju korisnika.

4 PAYPAL SISTEM ELEKTRONSKOG PLAĆANJA

I pored eksponencijalnog porasta broja novčanih transakcija na Internetu,

ogroman broj korisnika Mreže i dalje brine za bezbednost svojih ličnih i finansijskih
podataka ili, prostije rečeno, brine da će ako nešto kupuje preko Interneta, lopovi lako
moći da mu ukradu teško zarađeni novac. Na svako zabrinuto pitanje tipa: "Otkud znam
šta će oni posle da rade s brojem moje kartice?", dolazi argumentovani odgovor tipa: "A
zašto onda plaćaš karticom u restoranu ili radnji?" I tako u krug već godinama. Zato su
se maštoviti preduzetnici dosetili i počeli da otvaraju sajtove za posredovanje u
elektronskim novčanim transakcijama. Logika je:
Ako ne verujete prodavcu, verujte nama; mi se samo ovim poslom bavimo,
pouzdani smo, registrovani i nećemo vas pljačkati, jer zarađujemo na provizijama od
vaših transakcija. Iz tih razloga je nastala jedna od najuspešnijih firmi koja nudi ovakve
usluge: PayPal.[1, str. 15.]

4.1 Istorijat

PayPal kakvog ga danas poznajemo nastao je u martu 2000 spajanjem Confinity

i X.com –a. Confinity su osnovali Max Levchin, Peter Thiel, i Luke Nosek, u decembru
1998. Inicijalno, firma se bavila uplatama i kriptografijom za Palm Pilot ručne računare.
X.com je osnovao Elon Musk u martu 1999, a zamislio ju je kao finansijsku uslužnu
firmu orijentisanu internetu. Obe su firme objavile svoje internet stranice negde
krajem/sredinom 1999., obe su imale kancelarije u University Avenue, Palo Alto.
Confinity web stranice su stavljale u fokus usklađivanje i kompatibilnost poslanih Palm
Pilot uplata, sa mogućnošću slanja novaca putem e-maila. X.com je od samih početaka
na stanicama nudio mogućnost slanja novca putem e-maila.
S druge strane eBay, jedna od najpoznatijih svetskih aukcijskih kuća, beležila je
sve veći i veći promet internet uplata i uvidela usku povezanost aukcijskih kuća sa on-
line sistemima uplata/prenosa novčanih sredstava. Kao rezultat toga eBay pre samog
postojanja PayPal –a kupuje firmu Billpoint u maju 1999.g. Tada Billpoint postaje
službeni sistem za plaćanje na eBay –u, nazvan “eBay payments” (eBay plaćanje).
Paralelno sa time ograničio je funkcionalnost Billpointa tako što se mogao koristiti
samo plaćanje vezana uz eBay aukcije.
Zbog ovoga razloga PayPal je bio ponuđen kao sredstvo plaćanja nekoliko puta
više i češće nego Billpoint. U februaru 2000.g., PayPal je imao u proseku 200 000
dnevnih aukcija dok je Billpoint (još uvek u beti) imao oko 4000 aukcija. Do aprila
2000.g., vise od 1.000.000 je ponudilo PayPal kao moguće sredstvo plaćanja. Sve to je
omogućilo PayPal -u da okrene sledeću stranicu i postane prvi “dot-com” sa IPO (prva
javna ponuda dionica) nakon napada 11. septembra u SAD –u. Kao prvi investitori u
paypal spominju se Nokia Ventures, Deutsche bank, Idealab Capital Partners and
Goldman, Sachs & Co, itd.[14]

 Sistem Pay Pal je počeo sa radom u Silikonskoj dolini u martu 1999. Godine, ali
su tek u oktobru te iste godine započele sa radom prve transakcije.
 Registrovan je u USA u državi Delaware. 31. decembra 2001. god. imali su 600
zaposlenih.
 U februaru 2002. godine su se pojavili na NASDAQ-u kao akcionarsko društvo
sa inicijalnom vrednošću po akciji od 13 $ .
 PayPal beleži za sada intenzivan rast, i to znači da će i nadalje biti uspešan.
 Od svog nastanka Pay pal je doživeo izuzetno brz rast.
 Od početka rada do danas ima oko 12 miliona registrovanih korisnika
uključujući i više od 2.2 miliona poslovnih računa.
 Za tako kratko vreme je gotovo nezamislivo prikupiti toliko korisnika, sa njima
uspostaviti poslovni odnos, otvoriti im račune i primiti i proslediti sredstva, a
sve to uz maksimalnu dozu sigurnosti.
 To znači da je prosečno dnevno se registrovalo oko 18000 novih korisnika.

U elektronskoj trgovini postoji nešto što se zove "mrežni efekat" – što više ljudi
posećuje neki sajt, to je taj sajt atraktivniji. Jedan od onih koji uspešno koriste taj
fenomen je PayPal - sajt za plaćanje preko Interneta, sa godišnjim prometom od preko
17 milijardi dolara. PayPal nije banka, ali za one koji na Internetu kupuju i prodaju
obavlja manje-više istu funkciju kao da jeste. Sajt navodno ima pedesetak miliona
korisnika, odnosno vlasnika računa širom sveta (poređenja radi, najmoćnija svetska
banka, Citigroup, ima samo četiri puta više vlasnika računa).

PayPal je sistem koji radi kao posrednik na Internetu. To znači da se i kupci i

trgovci u trenutku obavljanja transakcije moraju nalaziti na PayPal-u. Plaćanje se
obavlja direktno sa jednog PayPal računa na drugi, kreditnim i debitnim karticama ili
elektronskim čekovima. Omogućeno je obavljanje pojedinačnih i grupnih plaćanja (više
korisnika plaća jedan račun). Poslovna primena ili sajt trgovca zahteva poslovni račun i
deponovanje sredstava, kod lične primene takodje moraju da se deponuju sredstva.
 Kompanija je razvila veoma jednostavan i uspešan e-mail sistem za novčane
transakcije, čija upotreba se toliko omasovila na sajtovima za Internet aukcije da je
najveća firma u tom biznisu, eBay, razvila sopstveni sistem, Billpoint, u nadi da će
otkinuti deo tog kolača. Pošto Billpoint nikada nije uspeo da se približi svom većem
konkurentu po popularnosti, eBay je 2002. godine uradio ono što veliki igrači uvek rade
kada hoće da eliminišu konkurenciju - kupio deonice PayPala za 1,5 milijardi dolara.

4.2 Struktura i način zarade PayPal sistema

Slika 2. Struktura PayPal sistema

Izvor: Robert Nitschke, Jürgen Weiß, 2002., str. 56.

Najveći broj PayPalovih korisnika kupuje, dakle plaća, robu sa eBaya, ali sve je
više i onih koji koriste ovaj sajt za transakcije na drugim mestima - procenjuje se da je
samo u prvom kvartalu 2005 godine na PayPalovom sajtu obavljeno transakcija u
vrednosti od milijardu dolara koje se ne odnose na eBay. Osim kupovine na drugim
sajtovima, preko PayPala možete da plaćate porez ako živite u nekim delovima Južne
Karoline, šaljete donacije azilu za mačke u Masačusetsu i poklon vaučere prijateljima i
rođacima koje ne možete lično da posetite.

Osnovni zadatak PayPal-a je prikupljanje i koncentracija kapitala. Dakle,

najjednostavniji oblik korišćenja ovog sistema je da korisnik otvori račun kod PayPal
sistema i da deponuje novac na račun. Dalja plaćanja su maksimalno pojednostavljena,
ali pošto se ne koriste sva deponovana sredstva odjednom to znači da će se kod PayPal a
kao kumulativ pojaviti izvesna količina slobodnih sredstava koja mogu da budu dalje
plasirana kroz bankarske kanale.[13]
Tako u slučaju da se ovaj sistem plaćanja pojavi na bankarskom tržištu imaće
značajan iznos kapitala (ako svaki od 50.000.000 korisnika na svom računu ima samo
100 $ to je 5 milijardi dolara na računu PayPala). Sa svoje strane PayPal na sva
deponovana sredstva plaća kamate. Od ostalih poslova PayPal omogućava
internacionalna plaćanja i za tu uslugu naplaćuju proviziju, izdaje svoje kartice, kreditne
i debitne, koje se koriste na ATM uređajima, prikupljena sredstva se plasiraju preko
banke.
U koliko korisnik želi da transferiše sredstva sa jednog računa na drugi za tu
uslugu mora da plati određenu proviziju. U tabeli je dat pregled provizija za određene
transakcije.
Ukoliko se plaćanje obavlja e-čekovima maksimalni iznos provizije je 5$. Za
sve transfere sa ličnih računa postoji ograničenje od 100 $ mesečno. Tačnije rečeno,
postoji ograničenje ako hoćete da sami sebi prosledite novac. Ovo je mera
predostrožnosti kako bi se izbeglo "pranje" novca, ali to ne znači da postoji ograničenje
u kupovinama.
Proces uplate e-mailom izgleda ovako i veoma je jednostavan. Mehanizam koji
koristi PayPal je prilično jednostavan. Novi korisnici moraju da ostave broj svoje
kreditne kartice ili broj tekućeg računa, koji se verifikuju jednom nominalnom
transakcijom. Posle toga novčane transakcije se obavljaju tako što kupac šalje e-mail
uplatu direktno prodavcu. Ta uplata se odmah skida sa računa kupca i uplaćuje na račun
koji je prodavac otvorio kod PayPala. Novac deponovan kod PayPala možete da
podignete u vidu čeka koji će vam firma poslati poštom ili da ga elektronski prebacite
na svoj tekući račun. PayPal zarađuje tako što prodavcima naplaćuju svoju uslugu od
2,2 do 3,4%, u zavisnosti od zemlje. Ako se transakcija obavlja između dve zemlje sa
različitim valutama, PayPal zarađuje i na konvertovanju valuta.
 Slika 3. Tabela provizija PayPal-a[16]

PayPal je uspeo drastično da skrati vreme potrebno za obavljanje jedne novčane

transakcije na Internetu i ohrabri nepoverljive korisnike Interneta da se upuste u
novčane transakcije. Još jedna od prednosti ovog sistema je u tome što korisnici ne
moraju jedni drugima da ostavljaju brojeve svojih računa i kreditnih kartica, što je
najveća briga onih koji kupuju preko Interneta.
Američki korisnici PayPala mogu čak da zarade i kamatu na deponovani novac
ako dozvole PayPalu da taj novac prenese na kombinovani štedni račun (više korisnika
ulaže na isti račun) ili uloži novac na berzu. U Americi i u Britaniji PayPal je
registrovan i za transfer novca. Ipak, firma za sada nema planove da postane banka, jer
bi to zahtevalo mnogo veća ulaganja i komplikovanu pravnu proceduru, s obzirom da
PayPal posluje u velikom broju zemalja. U poslednje vreme PayPal je uveo niže
provizije za mikro uplate, kao što je npr. kupovina muzike preko Interneta. Smatra se da
upravo na sitnim uplatama od par dolara ili samo par centi može najviše da se zaradi.
Prosečnim korisnicima Interneta neće trebati mnogo da se odluče za kupovinu jeftinih
stvari, samo ako pred sobom budu imali jednostavan i jeftin sistem koji će im omogućiti
da brzo i lako obave željenu transakciju.

Slika 4. Konverzija i način plaćanja izmedju dve zemlje

Izvor: Robert Nitschke, Jürgen Weiß, 2002., str. 85.

4.3 Način rada PayPal sistema

PayPal je vrsta „klijent-klijentu (person-to-person, P2P)“ usluge. P2P način

plaćanja omogućava bilo kome ko ima imejl adresu da pošalje novac nekom drugom ko
takođe ima imejl adresu. Inicijalizator transakcije preko PayPala se mora prvo
registrovati na PayPal stranicama, te zatim prebaciti određenu svotu novca na svoj
korisnički račun. Novčani iznos se može prebaciti direktno sa tekućeg računa banke ili
koristeći kreditne/debitne kartice. Primatelj PayPal transfera može zatražiti ček od
PayPal –a, može otvoriti svoj korisnički račun, ili može zatražiti prenos sredstava na
svoj račun u banci. PayPal je primer posrednika u plaćanju koji olakšava i omogućava
svetsku internet ekonomiju.[12]
 PayPal omogućava i plaćanja između dobavljača, aukcijskih stranica i ostalih
komercijalnih korisnika, za šta naplaćuje određeni iznos. Isto tako, zavisno o
okolnostima, naplaćuje (postotak iznosa plus određeni fiksni trošak) se i prenos
odnosno prijem novčanih sredstava. Ovo zavisi o korišćenoj valuti, vrsti odabranog
prenosa, zemlji pošiljaoca, zemlji primaoca, iznosu koji je poslat, te o vrsti korisničkog
računa na koji se šalju sredstva.
PayPal korisnički račun se najlakše upoređuje sa tekućim ili žiro računom bilo
koje druge banke. Najčešće se uz takav račun veže određena debitna ili kreditna kartica
(VIZA, Masterkard, Viza elektron, Amerikan Ekspres). Pri otvaranju PayPal računa,
korisnik unosi broj svoje kreditne kartice. Ako se kasnije odluči na brisanje te kartice,
njegov račun će biti strogo ograničenih mogućnosti. Sam PayPal razlikuje tri vrste
računa:
Lični račun
Koristi se za ličnu nekomercijalnu upotrebu. Ovome računu glavna
funkcionalnost je slanje novca. Uprkos tome lični račun može i primiti novac, ali u
posebnim i ograničenim uslovima.
Premier račun
Koristi se u privatne svrhe, ali za primanje i slanje novaca. Vrlo je sličan
privatnom, ali može primate veće iznose, te se u skladu sa time i određene naknade vežu
uz njega.
Poslovni račun
Ovaj je račun namenjen za poslovne korisnike. Ako zanemarimo to, vrlo je
sličan Premier računu, sa određenim pravnim razlikama.
U pravilu za sve podružnice PayPal –a slanje novaca je besplatno i ne podleže
nikakvim naknadama. Primanje novca se naplaćuje od nekih 1% do 3% uz fiksnu
naknadu. Zavisno o zemljama od kuda se šalje na ovo se može dodati taksa za
internacionalnu transakciju. Izuzetak je privatni račun koji može primati novčane iznose
besplatno ukoliko su oni poslati direktno sa PayPal računa ne koristeći kreditne kartice.
Kako primatelj ne može znati dali će mu iznos biti prebačen sa kartice ili sa PayPal
računa možemo slobodno reći da je za primanje neophodan premier račun.
 Slika 5. Izgled PayPal web stranice[16]

4.4 Otvaranje PayPal korisničkog računa

Kako biste otvorili PayPal korisnički račun, potrebno je ispunjavati određene

preduslove. U par jednostavnih tačaka objasnićemo kako funkcioniše otvaranje
korisničkog računa, i što je uopšte potrebno kako bi se on otvorio.
  za početak, moramo imati debitnu ili kreditnu karticu (ukoliko nemamo kreditnu
ili ne želimo koristiti kreditnu karticu za on-line kupovinu, možemo otvoriti
dinarski/devizni žiro račun u PBZ ili Erste banci na koji ćemo po potrebi
uplaćivati novac; taj račun ne može ići u minus tako da na njemu uvek morate
imati dovoljnu količinu novaca, čak i više nego što je potrebno za određenu
kupovinu; ukoliko je žiro račun u dinarima, ne brinite, jer PayPal sam konvertira
valutu koja mu je potrebna; potrebno je 2 ili 3 nedelje da Vam na kućnu adresu
stigne kartica od žiro računa);
 treba se registrovati na PayPal stranici;
 prilikom registracije, jednom ćemo uneti broj svoje kartice i sve podatke koje
PayPal traži;
 nakon registracije sledi verifikacija kartice – potvrđivanje kako je kartica koju su
uneli prilikom registracije naša (ukoliko ne verificiramo karticu imate određeni
limit do kojeg možemo kupovati – do 100$ – time se želi sprečiti zloupotreba
tuđih kartica jer tako neko može ukrasti tuđu karticu i trošiti; ovako to nastoje
sprečiti time što je određen limit koji se može potrošiti bez verifikacije kartice);
 verifikacija kartice: kartica se verifikuje tako što nam PayPal prilikom
registracije sa našeg računa skine 2$ (neka sitna cifra) i kod te transakcije
prilikom ispisa nalazi se 4-cifreni broj koji PayPal traži za verifikaciju (taj broj
možemo pogledati ili putem e-bankarstva ili u banci tražiti ispis jer se taj 4-
cifreni broj vidi nakon svega par dana);
 nakon što smo dobili 4-cifreni broj, ulogujmo se u naš PayPal korisnički račun te
upišimo taj 4-cifreni broj (videt ćemo deo gde od nas traži da verifikujemo
karticu);
 jednom kada je kartica verifikovana možemo slobodno kupovati! Naravno,
pripazimo samo na to da imamo novaca na računu kako nas ne bi zadesilo da ne
možete platiti.

Zašto vam PayPal skida 1,95 dolara? Razlog je jednostavan, na taj način PayPal
želi dokazati da je kartica koju smo naveli zaista naša. Korisnik to dokazuje na način da
u banci izvadi ispis transakcija gde će pronaći taj četverocifreni broj nazvan Expanded
use Number. Nakon toga taj broj upisujemo prema uputstvima PayPala koje su nam
poslane na email adresu. Kad se PayPal-u javi taj četverocifreni broj onda je siguran da
je prijavljena kartica naša jer samo korisnik kartice ima pristup transakcijama. Da nema
toga na PayPal bi svako mogao prijaviti bilo čiju karticu samo da zapiše brojeve s nje.

4.5 Plaćanje

Prilikom kupovine na Internetu kupac odlučuje platiti preko PayPal-a. Potvrđuje

svoje lične podatke i daje dozvolu PayPal-u da sa njegovog računa izvrši uplatu
određenom prodavatelju. Nakon što je kupac odobrio transakciju, PayPal prebacuje
novac na PayPal račun prodavatelja. O obavljenoj transakciji kupac prima obaveštenje
preko email-a da je obavljena transakcija, a prodavac takođe prima obaveštenje da je
primio uplatu od kupca, i da može poslati kupljeni proizvod. Kupovina je obavljena, a
da prodavatelj nije vidio lične podatke i broj računa kupca. O svim daljim
informacijama vezanim za kupovinu tog ili bilo kojeg drugog proizvoda PayPal šalje
obaveštenje na email.

4.6 Phishing

Phishing je vrsta Internet prevare sa trenutno najbržim rastom. Koristi tehnike

socijalnog inženjeringa poput falsifikovanih Email poruka i ilegalnih Web sajtova da bi
namamili primaoca da oda privatne finansijske podatke kao što su broj kreditne kartice,
korisničko ime i pristupnu šifru.[10]
Phishing napad počinje slanjem Email poruke koja izgleda kao da je od banke ili
druge legitimne institucije sa pitanjem korisniku da unese osetljive podatke. Email
poruka najčešće sadrži link ka Web formi koja izgleda isto kao i prava. Kao rezultat
imamo da korisnik u velikom broju slučajeva nije svestan da je žrtva prevare.

4.6.1 Šta kaže statistika

Tokom 2004. godine trend rasta broja detektovanih Phishing Email poruka je
povećan za prosečno 36% mesečno. Sličan trend uvećanja je registrovan i po pitanju
Web sajtova na koji se prevareni korisnici upućuju, njihov rast je na nivou od 25%
mesečno.
 Interesantno je da je pri tome broj "brendova" koji su predmet prevara
konstantan i da se kreće u opsegu od 42 do 46. Industrije koje su ovime pogođene su:
finansijske usluge (70%), Internet servis provajderi (15%) i trgovinski lanci (7%).
Prevare se obavljaju preko Web sajtova koji su najčešće u S.A.D.-u (29%) i zatim u
Kini, Koreji i Rusiji. Uočava se i trend pomeranja prevara van američkih granica, ali je
veoma važan podatak da je broj Phisihing Web sajtova koji se nalaze na
kompomitovanim PC računarima sa širokopojasnim Internet konekcijama dostigao
50%.
Smatra se i da oko 5% primaoca poruka pozitivno reaguju na mamce i time
postaju žrtve Phishing napada.[2, str. 146.]

4.6.2 Kako opljačkati banku?

Zamislite nekog ko je rešio da opljačka banku. Da li je realno da napadne

najbolje branjenu tačku - bančin mrežni centar, ili je logičnije da nađe neku slabiju
kariku u lancu sigurnosti? Umesto da utroši mesece lomeći mozak kako da upadne tamo
gde ga spremno čekaju, zar nije logičnije da potražite korisnika koji će vam reći svoju
šifru ako ga "lepo zamolite"?
Tu se upravo krije fenomen Phishinga, kao napada na najslabiju kariku. Iz
tehnološkog ugla slanje Email poruke je tehnički gledano najslabiji element, a da stvari
budu još gore, praktično svi Email klijenti poseduju mehanizme za slanje i prijem
sigurnih Email poruka. Ali ih i dalje niko ne koristi.
U ovakvim situacijama dobro dođu primeri iz stare-dobre klasične pošte. Pismo
od banke će sigurno biti odštampano na bančinom memorandumu, sa jasnim logoom i
drugim elementima pomoću kojih brzo prepoznajemo moguću prevaru. Ono što nam
treba je isti princip zaštite kojim ćemo pouzdano moći da raspoznamo pravu od
falsifikovane Email poruke.
 4.6.3 Tehnologije sigurnosti

Postoji više načina da se utvrdi legitimitet pošiljaoca Email poruke, među

kojima je i Sender-ID tehnologija. Sender-ID ("identifikacija pošiljaoca") bi trebala da
bude jednostavna za korišćenje, ali je verovatno glavni problem sa njom što je nastala u
Microsoft laboratorijama i što je njene delove potrebno licencirati.
Zaplet pri prijemu Email poruka je u tome što Internet DNS sistemi sadrže samo
podatak o tome koje IP adrese su zadužene za prijem pošte za pojedini Internet domen
(MX zapis), ali ne i sa kojih adresa je dozvoljeno slanje Email poruka. Jednostavnim
proširenjem DNS zapisa (adresama SMTP servera koji imaju pravo da uopšte šalju
poruke) bi bilo moguće brzo i jednostavno proveriti da li je poruka zaista poslata sa
nekog sistema ili ne.
Sledeći tehnološki problem je u Firewall sistemima koji najčešće kontrolišu
samo ulazne tokove, te većina korisnika nema mogućnost da blokira slanje napada sa
njihovih (nažalost) kompromitovanih sistema. Može se desiti da potreba za Firewall
sklopovima poraste do tog nivoa tako da ubuduće svaki ADSL i Cable modem, pa i
matična ploča PC računara ima ugrađen Firewall.

4.6.4 Veza sa Spam porukama

Veza Phishing operacija i slanja Spam pošte je višestruka. Za početak, Phishing

poruku ste sigurno primili preko razrađenog Spam sistema. Čak i kada Spam poruka
nema očigledne Phishing elemente, pokušaj "kupovine" vas može dovesti do Phishing
Web sajta.
Pravo pitanje za razmišljanje je koliko uopšte novca slanje Spam reklama može
da donese, odnosno zašto neko uporno šalje glupe reklame i šta ako Spam operater i ne
pokušava išta da vam proda? Ako je u svom početku Phishing bio pokušaj maloletnih
delikvenata da dođu do više Internet vremena (AOL phishing), danas je to bez sumnje
rezultat rada iskusnih profesionalaca kojima je vaš novac i njihov profit jedini cilj.
Time dolazimo do zaključka da je Spam samo lako dostupna tehnologija, jako
razrađena i lako dostupna organizovanom Sajber-kriminalu - koji se sve više okreće
Phishing-u.
 Ako je Spam samo transportni mehanizam - za očekivanje je da će zarada i
mogućnost zarade od Phishing-a pokrenuti nova tehnološka rešenja u sveri MalWare-a.

4.7 PayPal - mere zaštite

Bez obzira da li prodavca na Internetu plaćate direktno ili preko posrednika,

nikada nije naodmet biti oprezan[14]:

 Koristite što noviji browser, koji omogućava bezbedne transakcije, odnosno

kodira informacije koje šalje preko Interneta. Kada šaljete privatne podatke,
vodite računa da se na statusnoj liniji pojavljuje mali žuti katanac, kao i da
adresa web sajta na kojem ste počinje sa https.
 Proverite pravilnik o privatnosti. U većini slučajeva ovakve pravilnike, pisane
gustim, sitnim slovima, prilično je dosadno čitati, ali oni sadrže odgovore na sva
vaša potencijalna pitanja u vezi sa tim kako vlasnik web sajta barata vašim
ličnim podacima.
 Ne ostavljate lične podatke bilo kome. Procenite da li je reč o pouzdanoj
kompaniji ili organizaciji i razmislite koje je podatke neophodno ostaviti, a koje
ne.
 Beležite na papiru sve transakcije koje ste obavili, da biste kasnije imali
podsetnik i mogućnost da se žalite i lakše dokažete svoju verziju priče. Čuvajte i
sve e-mail poruke koje šaljete i primate u vezi sa nekom transakcijom.
 Redovno proveravajte izveštaje iz banke o stanju na kreditnoj kartici i tekućem
ili nekom drugom računu. Ako primetite sumnjive promene odmah kontaktirajte
svoju banku; čak i ako ste pokradeni - novac vam može biti vraćen, ako na
vreme dokažete da iza sumnjive transakcije ne stojite vi.

4.8 Prednosti PayPal sistema

Prednosti ovog sistema su mnogobrojne, navešćemo ih u ovom diplomskom

radu. PayPal nudi zaštitu kupaca i prodavača u sklopu svojih “PayPal Buyer Protection
Policy” te “Seller Protection Policy”pravila. U tim pravilima zaštite on ističe da korisnik
može poslati prigovor na transakciju unutar 45 dana od datuma izvršenja. To se odnosi
na slučaj da kupac nije nikada primio ono što je platio ili da je primljeno primetno i u
većoj meri različito od onoga što je prodavatelj istaknuo. Ako se prigovor prihvati
kupac dobije svoj novac nazad putem prevaljivanja troškova između paypal –a i
kartičnih kuća.
Isto tako dakle, slična zaštita postoji iza prodavatelje, trgovine koje obavljaju
svoju delatnost putem paypal –a. Ona je usmerena na zaštitu od zlonamernih prigovora
od strane kupaca. Tu se primarno misli na prevare u kojima kupci šalju prigovor da nisu
dobili pošiljku, a dobili su. U tom slučaju ako prodavatelj ima potvrdu o poslanoj
pošiljci ili o isporuci naravno kupac neće dobiti povrat novaca. Ovo pravilo je dosta
polemizirano na internet pošto unutar samog “Seller Protection Policy”pravila dosta
toga je izuzeto. Tako su nematerijalne usluge, te prigovori vezani uz neprimereni opis
pri prodaji potpuno izuzete. Takođe postoje i određene restrikcije koje se odnose na
zemlje koje su sudelovale u transakciji, načinu plaćanja, mehanizmima praćenja
pošiljke i slično.

Na PayPalu se može:

 Fizičko lice ili preduzeće može da prima Paypal vrednost (novac) od drugih
osoba ili preduzeća.
 Kreditna kartica je zaštićena, znači prodavač usluge ne može da zloupotrebi
kreditne kartice.
 Paypal vrednost (novac) se može isplatiti na bankovni račun osobe ili preduzeća.
 Paypal pruža zaštitu kako kupcima tako i prodavačima.
 Paypal pruža mogućnosti primanja kreditnih kartica i bez posebnog računa za
primanje kreditnih kartica.

4.9 Mane PayPal sistema

Prenos sredstava putem interneta za sobom automatski povlači i neki rizik od

prevara zbog same prirode interneta i privrede na njemu. Problem kod paypal –a je taj
što zakonske regulative pod koje spadaju kartične kuće, banke i slično, ovde se ne može
primeniti. No na sreću, u određenim zemljama čak i činjenica da kartične kuće imaju
određenu zakonsku regulativu za sprečavanje prevara može pomoći. Zbog same
činjenice da je paypal napravio neautorizirani trošak na kreditnoj/debitnoj kartici može
se smatrati prevara po toj kartici te se tako to u pravilu prebacuje na paypal. Ovo sve ne
stoji u slučaju da je novac sa računa paypal –a korišten pri prevari. U tom slučaju paypal
zakonski postupa zavisno o ugovoru koji je korisnik potpisao sa njime.
Sam paypal garantira svojim korisnicima stopostotnu sigurnost ukoliko dođe do
neautoriziranog pristupa korisnikovom korisničkom računu. Tu je izuzetak porodica
korisnika koja bi mogla imati korisničke podatke. U slučaju da dođe do toga, korisnik
podiže primedbu na određeni transakcijski broj, i paypal unutar 10 dana odgovara što je
njegova istraga saznala i vraća novac ukoliko je primedba bila osnovana.
Iako se paypal bori dosta agresivno protiv prevara, phishing je jači i lukaviji
nego ikada. E-mail poruka koja izgleda identično kao i službeni paypal mail može imati
url napisan tako da naizgled vodi na službeni paypal, dok u stvarnosti vodi na site
izgledom identičan paypalu samo što mu je namena prevariti korisnike da ukucaju svoje
korisničko ime i lozinku u njega. Korisnik je praktično predao svoje podatke od paypala
te niti svestan da je bio na ovako prepravljenim stranicama namenjenim prevarama bez
straha nastavlja svoje delatnosti. Nakon što vidi neautorizirane transakcije nastaju
problemi.

Slika 6. Lažni mejl u phishing metodi prevara[15]

Kako paypal pokušava stati na svim silama na kraj, dizajnirao je sistem koji se
bavi isključivo ovime. U slučaju da paypal primeti bilo koje sumnjive radnje on
automatski zaključava korisnički račun dok osoba koja je pravi vlasnik računa ne obavi
određene radnje da bi uklonila pretnje i dokazala da je stvarni vlasnik računa.

Razne teškoće i problemi sa Paypal sistemom elektronskog plaćanja:

 Zaštita za kupce i prodavače postoji samo u određenim zemljama.
 Paypal račun je moguće ispravno koristiti samo ako je preduzeće ili fizičko lice
rezidentno u određenim zemljama.
 Da bi ste isplatili Paypal vrednosti na račun, morate da imate račun u tim
određenim zemljama ili u S.A.D.
 Paypal vrši kontrolu prodaje, tako može lako da se desi da prodavac ili kupac
budu prevareni, a posebno u međunarodnim transakcijama.
 Uplate se mogu vratiti nazad iako je prodavac isporučio robu ili usluge i onda je
odgovornost prodavca da to dokaže. Čak i ako je dokazano da je usluga ili roba
isporučena, kupac ima mogućnosti da ne plati obećanu sumu.
 5 ZAKLJUČAK

U današnjem svetu povećane globalizacije tržišta i ekonomske regionalizacije

poslovanje ne može biti uspešno bez upotrebe moderne informacione tehnologije.
Umrežavanje preduzeća i javne administracije i razvoj Interneta doveli su do velikih
promena u načinu i efikasnosti rada poslovnih sistema. Omogućena je jednostavna i
brza komunikacija, gotovo trenutno prenošenje velikih količina podataka na velike
udaljenosti, jednostavno objavljivanje i ažuriranje multimedijalnih dokumenata i
njihova kontinuirana globalna dostupnost, digitalna isporuka dobara i usluga, direktno
plaćanje putem Interneta, stvaranje virtuelnih organizacija itd.
E-poslovanje ima veliki značaj i vrlo široko područje uticaja. Smatra se da će se,
pod uticajem e-poslovanja, u prvoj deceniji ovog veka način poslovanja i kvalitet života
promeniti više nego u celom 20.veku. Na osnovu prvih iskustava u razvoju e-trgovine,
euprave i e-bankarstva, može se zaključiti da oni otvaraju velike mogućnosti i počinju
da donose kvalitetne promene u poslovanje i u svakodnevni život i rad ljudi. One se
ogledaju u:

 stvaranju novih delatnosti i usluga i proširivanju tržišta

 brzom vraćanju sredstava uloženih u e-poslovanje
 povećavanju efikasnosti i i ekonomičnosti rada i rastu konkurentnosti
 smanjivanju svih troškova, jer su elektronske transakcije neuporedivo jeftinije.
Na primer, e-plaćanje je 100 puta jeftinije od klasičnog
 racionalizaciji organizacije rada, polazeći od zahteva koje postavlja e-
poslovanje, kao novi i racionalniji model poslovanja
 približavanje funkcija uprave građanima i bitno unapređivanje odnosa građanin i
uprava u okviru e-uprave. To omogućuju elektronski servisi za postavljanje
pitanja, podnošenje prijava, dobijanje potvrda ili uverenja, plaćanje taksi, poreza
i kazni, ažuriranje sopstvenih podataka i sl.
 proizvodi i usluge namenjeni prodaji se izlažu, biraju, naručuju, plaćaju i
pripremaju za isporuku preko Interneta u okviru e-trgovine
 obavljanje pojedinih poslova više nije vezano za lokaciju na kojoj se nalazi
sedište firme, banke ili organa uprave i razni servisi postaju dostupniji
građanima preko računara, info kioska, telefona i sl.
  radno vreme više nije fiksno i transakcije se mogu obaviti tokom 24 časa i svih
365 dana u godini
 povećava se zadovoljstvo korisnika usluga i kupaca
 ostvaruju se ogromne uštede u trošenju vremena građana i otvaraju mogućnosti
da građani više svog vremena koriste za produktivan rad, kvalitetnu dokolicu i
sl.
 plaćanje se obavlja elektronskim novcem, platnim karticama i sl. i kupac, iz
bezbednosnih razloga, ne mora da drži kod sebe gotov novac
 sigurnost poslovanja se obezbeđuje i primenom elektronskog potpisa.

PayPal je elektronski sistem plaćanja koji omogućava pojedincima da jedni

drugima šalju novac preko e-mail-a. Sistem funkcioniše tako što prvo kreirate račun na
PayPal sajtu popunjavanjem prijavnog upitnika i dostavom svog bankarskog računa.
Kada prilikom kupovine vršite plaćanje upotrebom PayPal sistema, novac se uzima sa
vašeg bankovnog računa, ili vaše kreditne kartice, i prenosi ACH mreži, privatnom
finansijskom posredniku, koji prati i prenosi sredstva između dve finansijske institucije.
Ali pored svih prednosti ovog sistema moramo se paziti prevara, najviše phishing
prevara. Činjenica je da je Phishing u ozbiljnom rastu, sa zabrinjavajućih 36%
povećanja mesečno, efektivno pogađajući milone ljudi širom sveta. Najverovatnija
posledica će biti globalni gubitak poverenja u eCommerce rešenja, ali i rezultirajuća
potreba da se nekako i konačno uredi servis elektronske pošte - koji jednostavno nije
dovoljno siguran.
E-poslovanje i PayPal je nesumnjivo vodeći trend i karakteristika savremenog
života i rada. Ono je u našoj sredini manje prisutno u odnosu na postojeća znanja i
potrebe. Stručni potencijali postoje, ali inercija u političkim i poslovodnim strukturama
usporava razvoj eposlovanja.
Naše društvo je proteklih decenija zaostajalo u praćenju savremenih tehnoloških
trendova i zato e-poslovanje treba iskoristiti kao jednu od šansi za ubrzani razvoj.
 6 LITERATURA

1) Robert Nitschke, Jürgen Weiß: PayPal - The new world currency?,

Novosec.com, 2002.
2) Vidas-Bubanja, M. E poslovanje: Menadžment, Tehnologije, Aplikacije,
Beogradska poslovna škola, 2007.
3) Ćosić, D., Todorović, M. Informacione tehnologije, Beogradska poslovna škola,
2006.
4) http://www.backlinksgenius.com/advertiser/ (11.10.2010.)
5) http://www.ffiec.gov/ffiecinfobase/booklets/e_banking/ebanking_00_intro_def.h
tml (11.10.2010.)
6) http://en.wikipedia.org/wiki/Online_banking (11.10.2010.)
7) http://en.wikipedia.org/wiki/Electronic_business (10.10.2010.)
8) http://sr.wikipedia.org/internet (09.10.2010.)
9) http://tutoriali.org/Internet.html (05.10.2010.)
10) https://www.paypal.com/fightphishing (11.10.2010.)
11) https://www.paypal.com/cgi-bin/webscr?cmd=xpt/Help/general/TopQuestion4-
outside (11.10.2010.)
12) https://www.paypal-apac.com/sg/how-does-paypal-work.aspx (12.10.2010.)
13) http://money.howstuffworks.com/paypal.htm (07.10.2010.)
14) http://en.wikipedia.org/wiki/PayPal (08.10.2010.)
15) http://www.hoax-slayer.com/pay-pal-scam-aug06.html (11.10.2010.)
16) https://www.paypal.com/ (18.10.2010.)