Vo}arstvo, 41, 159 (2007) 113–119 UDK: 634.1.22;631.674.

5
Journal of Pomology, 41, 159 (2007) 113–119 Originalan nau~ni rad
Original scientific paper

Uticaj padavina i navodnjavanja na pomolo{ko-tehnolo{ke osobine plodova i

prinose sorti {ljive
Rade Mileti}1, Radomirka Nikoli}2, Nevena Miti}2, Milan Raki}evi}1, Miladin Blagojevi}1
1
Institut za vo}arstvo, ^a~ak, Srbija
E-mail: readem@tfc.kg.ac.yu
2
Institut za biolo{ka istra`ivanja „Sini{a Stankovi}“, Beograd, Srbija

Primljeno 17. oktobra, 2006; prihva}eno 16. februara, 2007.

Rezime. Analizirani su klimatski uslovi na podru~ju isto~ne Srbije i prikazani prvi rezultati navodnjavanja sorti
{ljive razli~itog vremena zrenja. U odnosu na kontrolu u varijanti navodnjavanja plodovi su bili krupniji sa ve-
}om masom, a prinosi ve}i. Nasuprot tome, u godini sa obilnijim padavinama, plodovi su bili sa boljim osobina-
ma, a prinosi ve}i od kontrolne varijante u godinama navodnjavanja, ali manji od navodnjavanih.

Klju~ne re~i: {ljiva, navodnjavanje, padavine, plod, prinos, kvalitet.

Uvod godina javlja tokom poslednje dve decenije XX veka

Sortama doma}e {ljive odgovara umereno kontinetal-
na klima sa godi{njom sumom padavina od 700 do
1.100 mm i vegetacionom sumom padavina od 350 do
600 mm. Povoljne su srednje godi{nje temperature va-
zduha od 9 do 120C i u toku letnjih meseci (jun, jul, av-
gust) od 18 do 200C, kao i relativna vla`nost vazduha
od 75 do 85% (Mi{i}, 1996). Citiraju}i ameri~ke istra-
`iva~e, Vu~i} (1976) navodi da je navodnjavanje neo-
phodna mera u vo}arskoj proizvodnji, svuda gde su
godi{nje padavine manje od 500 mm. Ukoliko bi se za
ocenu pogodnosti proizvodnje {ljive primenili kriteri-
jumi Kemmera i Schulca (1938), a koje navodi Mi{i}
(1996), prakti~no uzgoj {ljive u mnogim podru~jima
Srbije ne bi imao opravdanja. Detaljniju analizu kli-
matskih promena za podru~je isto~ne Srbije, koriste}i
Palmerov index (Palmer, 1965), sproveli su Dodig et
al. (2002). Ova analiza za poslednjih 50 godina poka-
zuje da se na ovom podru~ju ve}a koncentracija su{nih
uz znatno izra`eniji intenzitet su{e.
U su{nim periodima voda je neophodna za zali-
vanje poznih, a korisna za sorte {ljive namenjene su-
{enju (Goldhamer, 1990). Roma{kin (1974), je u uslo-
vima Moldavije i Ukrajine ispitivao efekte navodnja-
vanja, ali i uticaj padavina u pojedinim godinama na
prinose i kvalitet plodova {ljive. Povoljne efekte na-
vodnjavanja na prinos {ljive u istim uslovima je utvr-
dio i Sema{ (1975). Zadnjih godina u uslovima ^a~ka,
Raki}evi} et al. (2004., 2005., 2006) su utvrdili da se
navodnjavanjem pove}ava prinos i masa plodova {lji-
ve.
Polaze}i od navedenih zahteva {ljive, kao i od
globalnih tendencija promene klime koje se karakteri-
{u pove}anjem temperatura vazduha i drasti~nim
smanjenjem padavina isti~e se i problem navodnjava-
nja u mnogim podru~jima Srbije. Samim tim ovaj rad
razmatra problematiku klimatskih uslova na podru~ju
isto~ne Srbije i prve rezultate navodnjavanja {ljive.

113
Materijal i metode
Istra`ivanja su sprovedena u zasadu {ljive u okolini
Zaje~ara. Vo}njak je podignut 1997. godine na aluvi-
jalnom zemlji{tu u neposrednoj blizini reke Timok.
Vo}ke su zasa|ene na rastojanju 5 x 4 m, okalemljene
na sejancu d`anarike. U zasadu su tokom ispitivanja
sprovo|ene indenti~ne mere nege i obrade. Ishrana je
programirana na osnovu rezultata plodnosti zemlji{ta,
pa su svake godine uno{ena mineralna |ubriva u koli-
~ini aktivne materije od 140 kg/ha K2O, 43 kg/ha P2O5
i 105 kg/ha azota.
Za ogled su odabrane ~etiri sorte {ljive (^a~anska
lepotica, ^a~anska najbola, Stanley i ^a~anska rodna).
Ogled je obuhvatio tri varijante. U prvoj (V1) varijan-
ti sredinom juna i jula kao i po~etkom avgusta (posle
berbe sorte ^a~anska lepotica) odabrane sorte su na-
vodnjavanje iz brazde sa po 100 l/m2 u svakom roku.
Druga (V2) je kontrolna, nenavodnjavana varijanta.
Ogled je sproveden u 2003. i 2004. godini. S obzirom
da je 2005. godina bila sa obilnim padavinama, to na-
vodnjavanja nisu vr{ena, ali su u radu prikazani rezul-
tati za ispitivane sorte (V3) u uslovima sa obilnijim
padavinama, bez navodnjavanja. Navodnjavanje je
obavljano iz brazde, a koli~ina vode je odre|ivana na
bazi kapaciteta pumpe (l/min.). Svaka varijanta je ob-
uhvatala po deset stabla u tri ponavljanja za svaku sor-
tu. U fazi pune zrelosti uzorkovani su plodovi po vari-
jantama za odre|ivanje pomolo{ko-tehnolo{kih osobi-
na i utvr|ivan prinos po stablu. Za sve analize kori{}e-
ne su standardne pomolo{ke metode. U radu su prika-
zani prose~ni rezultati za dve vegetacije (2003. i 2004.
god.), kao i za 2005. godinu i obra|eni su statisti~ki,
analizom varijanse i LSD-testom.
Rezultati i diskusija
Analizom vremenskih uslova za du`i niz godina do{lo
se do zaklju~ka da u regionu isto~ne Srbije vlada kon-
tinentalna klima. Karakteristike klime su pored osta-
log, izra`ena kolebanja temperatura vazduha, koli~ine
i raspored padavina, pojava su{nih perioda i nagli pre-
lazi iz zimskog mirovanja u period vegetacije.
Prema podacima prikazanim u tabeli 1 evidentno
je da su vi{egodi{nje prose~ne vrednosti suma padavi-
na bile manje u odnosu na period ispitivanja za 24,7 do
68,8 mm, a u vegetaciji ve}e za 153,7 do 5,9 mm. Go-
di{nje temperature vazduha bile su sa malim razlikama
na nivou vi{egodi{njeg proseka. Nasuprot tome, tem-
perature vazduha u periodu ispitivanja bile su ve}e od
vi{egodi{njih prose~nih za 4,2 do 2,0 0C. Sli~ni odnosi
su u pogledu relativne vla`nosti vazduha, jer su vred-
nosti u periodu ispitivanja uglavnom bile ve}e od vi{e-
godi{njeg proseka.
Navedene prose~ne vrednosti (1983–2002. god.)
ukazuju da je komercijalno gajenje {ljive na podru~ju
isto~ne Srbije uslovljeno padavinama i temperaturama
vazduha. U odnosu na kriterijume koje navodi Mi{i}
(1996) za gajenje {ljive, na ovom podru~ju za posled-
njih ~etrdeset godina samo je sedam godina bilo
povoljno, jer su godi{nje padavine bile preko 700 mm.

Tab. 1. Meteorolo{ki uslovi u periodu ispitivanja (2003–2005. god.) u Zaje~aru

Meteorogical conditions in the period of research (2003–2005) in Zaje~ar
__________________________________________________________________________________________________________________
Meteorolo{ki element Godina Meseci/Months
Meteorological elements Year
I-IV V VI VII VIII IX V–IX I–XII
__________________________________________________________________________________________________________________

Padavine (mm) 2003. 169,3 60,5 43,3 55,6 1,3 67,6 228,3 609,5
Rainfall 2004. 225,4 28,6 81,3 49,0 62,0 35,6 256,5 641,2
2005. 204,2 73,3 25,3 115,3 169,3 21,1 404,3 781,7
1983/02. 157,9 53,4 58,9 55,4 36,9 45,1 250,6 540,7
Temperatura vazduha (0C) 2003. 2,7 18,9 22,5 22,3 24,3 15,5 20,7 10,9
Air temperature 2004. 4,7 14,8 19,5 21,9 20,5 15,9 18,5 11,0
2005. 3,5 16,7 19,1 20,9 19,7 16,7 18,6 10,2
1983/02. 4,5 16,5 20,2 22,5 21,7 16,6 16,5 10,9
Relativna vla`nost (%) 2003. 76,6 69,0 67,3 65,6 56,0 75,0 66,6 73,0
Relative humidity 2004. 73,0 64,9 67,2 61,4 65,5 68,0 65,4 71,1
2005. 72,8 69,3 63,5 68,0 74,3 75,8 70,2 73,5
1983/02. 71,4 67,8 66,2 63,0 64,1 68,4 66,1 71,0
__________________________________________________________________________________________________________________

114
U istom periodu padavine u vegetaciji ve}e od 350 mm
su zabele`ene u svakoj drugoj godini. Srednje godi{nje
temperature vazduha ve}e od 110C javljale su se svake
tre}e godine. Me|utim, srednje vegetacione tempera-
ture su uglavnom bile ni`e od 180C, izuzev u tri godi-
ne. Samim tim i relativna vla`nost vazduha u vegeta-
ciji je naj~e{}e bila ni`a od optimalno potrebne.
Ukoliko bi za ocenu pogodnosti proizvodnje {lji-
ve primenili kriterijume Kemmera i Schulca (1938),
koje navodi Mi{i} (1996) na ovom podru~ju prose~no,
godi{nje nedostaje 460 mm vodenog taloga, ili od
509,5 do 444,7 mm. Prema ovim kriterijumima, prak-
ti~no uzgoj {ljive ne bi imao opravdanja. Za period is-
pitivanja nedostajalo je 460 mm (2003. god.), 259 mm
(2004. god.) i 150 mm (2005. god.).
U navedenim uslovima, sprovedena navodnja-
vanja su se povoljno odrazila na krupno}u plodova i
ko{tice. U odnosu na kontrolu, prose~na krupno}a plo-
dova za sve sorte u varijanti navodnjavanja bila je ve-
}a za 4,0 x 5,2 x 5,4 mm, a ko{tice za 2,5 x 1,1 x 1,2
mm. Plodovi iz tre}e varijante bili su sitniji od navod-
njavanih, ali krupniji od plodova iz druge nenavodnja-
vane varijante. Analizom varijanse i LSD-testom utvr-
|ene su visoko zna~ajne razlike izme|u varijanti po
svim pokazateljima krupno}e ploda. Kada je u pitanju
krupno}a ko{tice, visoko zna~ajne razlike utvr|ene su
izme|u prve i druge, odnosno prve i tre}e varijante
(Tab. 2).
Masa plodova iz navodnjavane varijante bila je
ve}a za 7,7 g od kontrolne, a za 4,4 g od plodova tre-
}e varijante, ili za 19,3% i 11,0%. Izme|u varijanti
ogleda utvr|ene su visoko zna~ajne razlike. Masa ko-
{tice je tako|e bila ve}a kod navodnjavanih plodova
za 0,3 g od druge i 0,2 g od tre}e varijante. Ova pove-
}anja iznose 17,2% i 11,4%. Visoko signifikantne raz-
like su utvr|ene izme|u prve i druge, odnosno prve i
tre}e varijante. Sadr`aj mezokarpa se bitno nije razli-
kovao me|u varijantama (95,6–95,5%), pa nisu utvr-
|ene statisti~ke zna~ajnosti (Tab. 3).
Prinosi plodova po stablu iz varijante navodnja-
vanja u proseku su bili ve}i od kontrolne varijante za
11,19 kg, a od tre}e za 7,35 kg, ili za 5,595 t/ha, odno-
sno 3,679 t/ha. Navodnjavanjem prinosi su pove}ani u
odnosu na kontrolu za 34,9%, a u odnosu na tre}u va-
rijantu za 23,0%. U godini sa obilnijim padavinama u
odnosu na su{nu, prinosi su bili ve}i za 15,5%. Visoko
signifikantne razlike su utvr|ene izme|u prve i druge,
odnosno prve i tre}e varijante ogleda. I pored toga {to
su u godini sa obilnijim padavinama postignuti bolji
prinosi, razlike nisu statisti~ki zna~ajne, pa se jedino
navodnjavanjem obezbe|uju visoki prinosi.

Tab. 2. Krupno}a plodova i ko{tice

Size of fruits and stones
__________________________________________________________________________________________________________________

Plod/Fruit (mm) Ko{tica/Stone (mm)

Sorta Varijanta Du`ina [irina Debljina Du`ina [irina Debljina

Cultivar Variant Length Width Thickness Length Width Thickness
__________________________________________________________________________________________________________________
^a~anska lepotica V1 44,8 41,1 38,4 23,6 13,5 8,8
V2 42,7 36,5 34,2 23,0 12,8 8,1
V3 43,9 37,3 36,3 23,4 13,0 8,3
^a~anska najbolja V1 49,7 44,7 43,7 27,7 16,8 10,3
V2 46,3 36,7 37,1 25,9 15,0 8,4
V3 48,4 38,2 39,1 26,9 15,5 9,7
Stanley V1 52,2 37,7 38,1 32,7 15,5 9,7
V2 46,3 35,2 33,2 25,7 14,2 8,1
V3 51,4 38,4 35,4 27,5 14,6 8,5
^a~anska rodna V1 44,9 36,5 33,4 24,4 13,8 7,2
V2 40,3 30,8 27,5 22,2 12,0 5,8
V3 43,1 34,5 29,6 29,0 12,9 6,7
__________________________________________________________________________________________________________________
Mx V1 47,9 40,0 38,4 27,1 14,9 9,0
V2 43,9 34,8 33,0 24,2 13,5 7,6
V3 46,7 37,1 35,1 26,7 14,0 8,3
__________________________________________________________________________________________________________________
LSD 0,05 1,19 1,09 0,95 1,06 0,95 0,96
0,01 1,67 1,52 1,33 1,48 1,33 1,34
__________________________________________________________________________________________________________________

115
Tab. 3. Masa ploda i prinos
Mass of fruit and yield
___________________________________________________________________________________________
Sorta Varijanta Masa ploda Masa ko{tice Sadr`aj mezokarpa Prinos/Yield
Cultivar Variant Fruit mass Stone mass Content of flesh kg/stablo t/ha
(g) (g) (%) kg/tree
__________________________________________________________________________________________________________________

^a~anska lepotica V1 40,2 1,6 96,3 30,0 15,00

V2 30,0 1,3 95,7 18,5 9,25
V3 33,7 1,2 96,4 21,0 10,50
^a~anska najbolja V1 47,6 2,2 95,4 29,7 14,85
V2 37,9 1,8 95,3 18,6 9,30
V3 42,6 2,0 95,3 22,3 11,15
Stanley V1 39,9 2,1 94,7 33,9 16,95
V2 33,6 1,7 95,0 22,1 11,05
V3 36,5 1,9 94,8 26,7 13,35
^a~anska rodna V1 32,3 1,2 96,3 34,2 17,10
V2 27,0 1,0 96,3 24,0 12,00
V3 28,9 1,1 96,2 28,4 14,20
__________________________________________________________________________________________________________________

Mx V1 40,0 1,75 95,6 31,95 15,97

V2 32,3 1,45 95,5 20,80 10,40
V3 35,6 1,55 95,6 24,60 12,30
__________________________________________________________________________________________________________________

LSD 0,05 2,31 0,52 0,84 4,67 2.33

0,01 3,24 0,73 1,18 6,72 3.36
___________________________________________________________________________________________

Najve}a pove}anja mase plodova u odnosu na
kontrolu bila su kod sorti ^a~anska lepotica (25,4%) i
^a~anska najbolja (20,4%), a manja kod sorti ^a~an-
ska rodna (16,4%) i Stanley (15,8%), a u odnosu na tre-
}u varijantu za 16,2 i 10,5%, odnosno za 10,5 i 8,5%.
Nasuprot tome, prinosi plodova po stablu bili su
ujedna~eniji me|u sortama. Tako je u varijanti navod-
njavanja u odnosu na kontrolu ve}i prinos ostvaren
kod sorti ranijeg vremena sazrevanja za 38,4% (cv ^a-
~anska lepotica) i 37,4% (cv ^a~anska najbolja), a
manji kod poznijih za 4,8% (cv Stanley) i 29,6% (cv
^a~anska rodna). U odnosu na tre}u varijantu ve}i pri-
nosi su tako|e ostvareni kod ranijih sorti za 30,0% (cv
^a~anska lepotica) i 24,9% (cv ^a~anska najbolja), a
manji kod poznijih za 21,3% (cv Stanlay) i 17,0% (cv
^a~anska najbolja). U godinama sa obilnijim i povol-
jnijim rasporedom padavina, prinosi su bili ve}i u od-
nosu na su{nije uslove za 17,2% (cv Stanley) i 16,6%
(cv ^a~anska najbolja), a manji za 15,5% (cv ^a~an-
ska rodna) i 11,9% (cv ^a~anska lepotica).
Tako|e, hemijski sastav mezokarpa plodova se
kvalitativno razlikovao u zavisnosti od varijante. Pro-
se~no, najve}i sadr`aj suvih i rastvorljivih suvih mate-
rija bio je u plodovima kontrolne varijante. U odnosu
na navodnjavanu varijantu, sadr`aj je bio ve}i za
1,4%, odnosno 1,6%, a u odnosu na tre}u za 0,6 i
0,9%. Sadr`aj ukupnog {e}era je tako|e bio ve}i za 1,4
i 0,6%. Po ovim pokazateljima visoko signifikantne
razlike su utvr|ene izme|u druge i prve varijante. Sa-
dr`aj ukupnih kiselina je bio manji u kontrolnoj vari-
janti za 0,37 i 0,16%, pa su visoko signifikantne razli-
ke utvr|ene izme|u druge i prve, a signifikantne izme-
|u ostalih varijanti. Samim tim i odnos {e}era i kiseli-
na bio je najve}i u drugoj kontrolnoj (12,5), manji u
tre}oj (10,1), a najmanji u varijanti navodnjavanja
(8,1). Visoko signifikantne razlike su utvr|ene izme|u
druge i prve, a signifikantne izme|u druge i tre}e va-
rijante (Tab. 4).
Ve}e razlike izme|u pokazatelja hemijskog sasta-
va su utvr|ene kod plodova sorti ranijeg vremena sa-
zrevanja (^a~anska lepotica i ^a~anska najbolja), a
manji kod poznijih (Stanley i ^a~anska rodna). S ob-
zirom na odnos izme|u vremena navodnjavanja i sa-
zrevanja, poznije sorte su bile sa povoljnijim sadr`a-
jem suvih materija, ukupnih {e}era i kiselina od rani-
jih sorti.

116
Tab. 4. Hemijski sastav plodova
Chemical composition of fruits
__________________________________________________________________________________________________________________
Ukupne suve Ukupne rastvor. Ukupni Ukupne
Sorta Varijanta materije (%) suve materije (%) {e}eri (%) kiseline (%) Index slasti
Cultivar Variant Total dry matter Total soluble dry matter Total sugars Total acids Index of sweetness
__________________________________________________________________________________________________________________
^a~anska lepotica V1 13,4 12,2 9,4 1,35 7,0
V2 14,6 14,1 10,8 0,96 11,2
V3 14,4 13,8 10,6 1,21 8,8
^a~anska najbolja V1 14,3 13,2 10,2 1,24 8,2
V2 16,0 15,0 11,0 0,96 11,4
V3 15,4 14,4 10,8 1,19 9,1
Stenley V1 15,0 14,1 11,2 1,60 7,0
V2 16,4 15,5 12,6 1,10 11,4
V3 15,5 14,2 11,8 1,30 9,1
^a~anska rodna V1 16,1 15,3 12,4 1,21 10,2
V2 17,4 16,6 14,4 0,90 16,0
V3 16,7 15,2 12,4 0,94 13,2
__________________________________________________________________________________________________________________
Mx V1 14,7 13,7 10,8 1,35 8,1
V2 16,1 15,3 12,2 0,98 12,5
V3 15,5 14,4 11,4 1,16 10,1
__________________________________________________________________________________________________________________
LSD 0,05 0,84 0,76 0,81 0,14 2,40
0,01 1,18 1,06 1,14 0,19 3,32
__________________________________________________________________________________________________________________

Me|u ko{ti~avim vo}nim vrstama, {ljiva, a po-
sebno sorte poznijeg vremena sazrevanja, zahtevaju
ve}e koli~ine padavina, pravilno raspore|ene tokom
godine i vegetacije (Stankovi} i Jovanovi}, 1987). Re-
levantne podatke o uticaju navodnjavanja na produk-
tivne osobine {ljive navodi Roma{kin (1974). Prema
njegovim rezultatima u uslovima Moldavije kao i na
jugu Ukrajine u povoljnijim, ki{ovitijim godinama pri-
nosi plodova sorte Vengerska su pove}ani za 27,1%, a
u uslovima navodnjavanja za 46,7% (70–75% PVK) i
70,7% (80–85% PVK). Sema{ (1975) je u istim uslo-
vima utvrdio da se navodnjavanjem prinos sorte Zele-
na renkloda pove}ao za 52,2%, Ana [pet za 38,1% i
Vengerske moldavske za 15,4%. Raki}evi} et al.
(2004) su utvrdili da se u uslovima |ubrenja (NPK
8:16:24, 400 kg/ha) i navodnjavanja sorte Stanley pri-
nos pove}ao u odnosu na kontrolu za 39,8%, a masa
ploda za 4,9%. Sadr`aj rastvorljivih suvih materija u
navodnjavanim plodovima je bio manji za 3,4%. Raki-
}evi} et al. (2005) su tako|e kod sorte ^a~anska lepo-
tica u istim uslovima gajenja i navodnjavanja, utvrdili
pove}anje prinosa za 16,9%, mase plodova za 9,0%, a
sadr`aja rastvorljivih suvih materija za 5,7%. Zado-
voljavaju}i efekti su utvr|eni navodnjavanjem sorte
Stanley na aluvijalnom zemlji{tu u uslovima zatravnji-
vanja. Prinos je pove}avan za 22%, masa plodova za
19,2%, a sadr`aj rastvorljivih suvih materija za 11,2%
(Raki}evi} et al., 2006). Navedeni rezultati ukazuju na
pozitivne efekte navodnjavanja na prinos i masu plo-
dova {ljive. Nasuprot tome, sadr`aj rastvorljivih suvih
materija nije u svim slu~ajevima bio ve}i u varijanta-
ma navodnjavanja {to se pokazalo i u ovom slu~aju.
S obzirom da su sorte obuhva}ene ogledom, raz-
li~itog vremena sazrevanja, u pogledu krupno}e i ma-
se plodova navodnjavanjem su bolji rezultati postignu-
ti kod sorti ranijeg vremena sazrevanja. Nasuprot to-
me, prinosi po stablu, kao i hemijski sastav plodova je
u skadu sa rodnim potencijalom i osobinama svake
sorte. Dobijeni rezultati ukazuju da se navodnjava-
njem {ljive, posebno u su{nim podru~jima mogu
ostvariti zadovoljavaju}i rezultati.
Zaklju~ak
Komercijalno gajenje {ljive na podru~ju isto~ne Srbije
uslovljeno je padavinama i temperaturama vazduha.
Za period ispitivanja prema ovim kriterijumima nedo-
stajalo je od 460 mm (2003. god.) i 259 mm (2004.
god.) do 150 mm (2005. god.).
U odnosu na kontrolu, prose~na krupno}a plodo-
va za sve sorte bila je ve}a za 4,0 x 5,2 x 5,4 mm, a ko-
{tice za 2,5 x 1,1 x 1,2 mm. Plodovi iz tre}e varijante
bili su sitniji od navodnjavanjh, ali krupniji od plodo-
va druge kontrolne varijante.

117
 Masa plodova iz navodnjavane varijante bila je
ve}a za 7,7 g od kontrolne, a za 4,4 g od plodova tre-
}e varijante, ili za 19,3 % i 11,0%. Masa ko{tice je ta-
ko|e bila ve}a kod navodnjavanih plodova za 0,3 g
(17,2%) od druge i 0,2 g (11,4%) od tre}e varijante.
Sadr`aj mezokarpa se bitno nije razlikovao me|u vari-
jantama (95,6–95,5%).
Prinosi plodova varijante navodnjavanja u prose-
ku su bili ve}i od kontrolne varijante za 11,19 kg, a od
tre}e za 7,35 kg, ili za 5,595 t/ha (34,9%), odnosno
3,679 t/ha (23,0%). U godini sa obilnijim padavinama
u odnosu na su{nu, prinosi su bili ve}i za 3,6 kg/stablu,
ili za 1,8 t/ha (15,5%). Zna~ajnija pove}anja mase i
prinosa plodova u odnosu na kontrolu bila su kod sor-
ti ranijeg vremena sazrevanja (^a~anska lepotica i ^a-
~anska najbolja), a manja kod poznih sorti (^a~anska
rodna i Stanley).
Prose~no, najve}i sadr`aj suvih i rastvorljivih su-
vih materija bio je u plodovima kontrolne varijante. U
odnosu na navodnjavanu varijantu, sadr`aj je bio ve}i
za 1,4%, odnosno za 1,6%, a u odnosu na tre}u za 0,6
i 0,9%. Sadr`aj ukupnog {e}era je tako|e bio ve}i za
1,4 i 0,6%. Sadr`aj ukupnih kiselina je bio manji u
kontrolnoj varijanti za 0,37 i 0,16%, pa je i odnos {e-
}era i kiselina bio najve}i u drugoj–kontrolnoj (12,5),
manji u tre}oj (10,1), a najmanji u varijanti navodnja-
vanja (8,1).
118
Literatura
Dodig D., Aleksi} V., Spasov P., Petrovi} R., Mileti} R. (2002): Cli-
mate changes in Eaestern Serbia and their influence on plant
production and ecosystem. Proceedings International Cofe-
rence Drought Mitigation and Prevention of Land Desertifica-
tion, Bled, Slovenija, pp. 1–6.
Goldhamer D. (1990): Effects of water deprivation at different fruit
growth stages on prune performance. Abstracts of XXIII In-
ternational Horticultural Kongress, Firence, pp. 287.
Mi{i} P. (1996): [ljiva, Partenon, Beograd, pp. 1–304.
Palmer W.C. (1965): Meteorological Droutght, U.S. Weather Bure-
au. Research Paper, 45: 58–68.
Roma{kan N.V. (1974): Re`imoro{enijai uro`ajnost slivavova plo-
donosja{~evo sada. Melioracija i oro{aemoe zemljodelije.
Trudi, KSHI, Kisinjev, 116: 19–26.
Raki}evi} M., Mitrovi} M., Blagojevi} M., Karaklaji}-Staji} @.
(2004): Efficacy of irrigation and differing rates of complex
mineral fertilizers on Stanley plum cultivar yield and fruit si-
ze under dense planting. Jornal of Mountain Agriculture on
the Balkans, 7, 2: 201–209.
Raki}evi} M., Mitrovi} M., Blagojevi} M., Karaklaji}-Staji} @.
(2005): Uticaj navodnjavanja na prinos, krupno}u ploda i sa-
dr`aj rasrvorljivih suvih materija {ljive cv ^a~anska lepotica
u uslovima guste sadnje. Tematski zbornik radova, Melioraci-
je u odr`ivoj poljoprivredi, Novi Sad, pp. 170–173.
Raki}evi} M., Mileti} R., Mitrovi} M., Blagojevi} M. (2006): Uti-
caj navodnjavanja na produktivnost proizvodnje {ljive. Zbor-
nik radova XI savetovanje o biotehnologiji, ^a~ak, pp.
161–164.
Sema{ D.P. (1975): Oro{enije plodavova sada. Uro`aj. Ukraina, Ki-
jev.
Stankovi} D., Jovanovi} M. (1987): Op{te vo}arstvo. Gra|evinska
knjiga, Beograd.
Vu~i} N. (1976): Navodnjavanje poljoprivrednih kultura. Navodnja-
vanje vo}aka. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
IMPACT OF RAINFALL AND IRRIGATION ON POMOLOGICAL – TECHNOLOGICAL CHARAC-
TERISTICS OF THE FRUIT AND ON THE YIELD OF PLUM CULTIVARS
Rade Mileti}1, Radomirka Nikoli}2, Nevena Miti}2, Milan Raki}evi}1, Miladin Blagojevi}1
1
Fruit Research Institute, ^a~ak, Serbia
E-mail: radem@tfc.kg.ac.yu
2
Institute for Biological Research „Sini{a Stankovi}“, Belgrade, Serbia
Abstract
The subject of the study, which included four cultivars
and four variants, is an analysis of the climatic condi-
tions in the South Serbia region; it also presents the
first results that were achieved by irrigating plum cul-
tivars. In the first variant, in mid-June, July and early
August of 2003 and 2004, the selected cultivars were
irrigated from a shallow surface canal, while the sec-
ond variant was used as a control group. As for 2005,
the work contains the results of the research performed
on the studied cultivars in this year too, although this
was a year with abundant rainfall, during which no
irrigation was done.
In comparison with the control group, the average
size of the fruit in all the cultivars in the irrigated vari-
ant was larger by 4.0 x 5.2 x 5.4 mm; as for the stone,
it was larger in this variant by 2.5 x 1.1 x 1.2 mm. The
fruits from the third variant were smaller in size than
the fruits of the irrigated variant - at the same time,
they were larger than the fruits from the second non-
irrigated variant. The fruit mass was larger with the
irrigated variant by 7.7 g (19.3%) than the mass of the
fruit in the control variant and it was also larger by 4.4
g (11.0%) than the fruit mass in the third variant. The
stone mass was also bigger with the irrigated variant
by 0.3 g (17.2%) than with the second one; in com-
parison with the third variant, it was bigger by 0.2%
(11.4%). The flesh content did not show significant
differences among the variants (it ranged between
95.6% and 95.5%).
The average fruit yield in the irrigated variant
was higher than that of the control variant by 11.19 kg
per tree (5.595 t/ha or 34.9%) and/or the yield of the
third variant, by 7.35 kg per tree (3.679 t/ha, or
23.9%). In the year that had significantly higher rain-
fall, the yield was higher by 3.6 kg per tree (1.8 t/ha,
or 15.5%). A more significant increase in the fruit
mass and the yield in comparison with the control
group occurred in the early-ripening cultivars (^a-
~anska Lepotica and ^a~anska Najbolja), than it was
in the late-ripening cultivars (^a~anska Rodna and
Stanley).
On the average, the highest contents of the dry
and soluble matter was recorded in the fruits of the
control variant. When compared with the irrigated
variant, this content was higher by 1.4% and 1.6%; in
comparison with the third variant, this content was
higher by 0.6% and 0.9%. The total sugar content was
also higher, by 1.4% and 0.6% respectively. The con-
trol variant had a lower content of the total acids, by
0.37 and 16%, so that the ratio sugars - acids was the
highest with the second control variant (12.5); it was
slightly smaller in the third variant (10.1), and it was
the lowest in the irrigated variant (8.1).
Key words: Plum, irrigation, rainfall, fruit, yield,
quality.
Author's address:
dr Rade Mileti}
Institut za vo}arstvo
Kralja Petra I 9
32000 ^a~ak
Srbija
119