ArmCAD 6

ArmCAD 6
program za izradu detalja armiranja
uputstvo za rad sa programom

[ažurirano za Build 6103]
Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

2
Sadržaj
1. UVOD ......................................................................................................... 7
1.1 Potrebna konfiguracija računara .............................................................. 7
1.2 Instalacija programa .............................................................................. 8
1.2.1 Pojedinačna instalacija programa ................................................................. 9
1.2.2 Mrežna instalacija .................................................................................... 15
1.3 Deinstalacija programa ........................................................................ 22
1.4 Pokretanje programa ........................................................................... 23
1.5 Osnovna koncepcija programa .............................................................. 25
2. CRTANJE OPLATE ..................................................................................... 28

2.1 Rad sa listom pozicija oplata (POZICIJE OPLATA) .................................... 28
2.2 Crtanje tipskih oplata (TIPSKA OPLATA) ................................................. 30
2.3 Crtanje pomoćnih linija za lakše određivanje položaja armature
(POMOĆNE LINIJE) .............................................................................. 38
3. CRTANJE ŠIPKI U PODUŽNOM IZGLEDU ................................................... 39

3.1 Nova pozicija - proizvoljna šipka (PROIZVOLJNA) .................................... 39
3.2 Nova pozicija - tipska šipka (TIPSKA)..................................................... 50
3.3 Postojeća pozicija - ista geometrija (POSTOJEĆA) .................................... 55
3.4 Postojeća pozicija – nova geometrija (REPREZENT) ................................. 61
3.5 Crtanje armature krstasto armirane ploče .............................................. 63
4. CRTANJE ŠIPKI U SERIJI ......................................................................... 68

4.1 Konstantna serija u osnovi ................................................................... 68
4.2 Konstantna serija u podužnom preseku .................................................. 82
4.3 Konstantna serija u poprečnom preseku ................................................. 92
4.4 Promenljiva serija u osnovi ................................................................... 96
4.5 Promenljiva serija u podužnom preseku ............................................... 111
4.6 Promenljiva serija u poprečnom preseku .............................................. 115
4.7 Popločavanje ploče lučnim šipkama ..................................................... 117
4.8 Popločavanje ploča serijama šipki ........................................................ 119
4.9 Popločavanje konstruktivnom armaturom ............................................. 129

3
5. CRTANJE ŠIPKI U POPREČNOM PRESEKU ............................................... 134

5.1 Pojedinačno postavljanje šipki u poprečnom preseku (POJEDINAČNO) ..... 134
5.2 Grupno postavljanje šipki duž zadate linije (DUŽ LINIJE) ........................ 138
5.3 Grupno postavljanje šipki u poprečnom preseku (CEO PRESEK) .............. 143
5.4 Vađenje preseka ............................................................................... 154
Kreiranje poprečnog preseka greda ....................................................... 155
Kreiranje poprečnog preseka ploča ........................................................ 160
5.5 Skaliranje razmere poprečnog preseka (PROMENA RAZMERE) ................. 169
6. KOTIRANJE ŠIPKI .................................................................................. 172

6.1 Kotiranje šipki (KOTA) ....................................................................... 172
6.2 Specifikator ...................................................................................... 176
6.3 Multispecifikator ................................................................................ 177
6.4 Specifikator sa tablicom ..................................................................... 178
6.5 Specifikatori cele oplate ..................................................................... 179
6.6 Postavljanje simbola preseka (SIMBOL PRESEKA) .................................. 182
7. EDITOVANJE ŠIPKI ................................................................................ 184

7.1 Rad sa bazom pozicija (BAZA POZICIJA) .............................................. 184
7.2 Editovanje šipki (EDIT ENTITETA) ........................................................ 203
7.2.1 Editovanje šipki u podužnom izgledu ......................................................... 204
7.2.2 Editovanje serije šipki .............................................................................. 205
7.2.3 Editovanje šipki u poprečnom preseku ....................................................... 207
7.2.4 Editovanje kota ....................................................................................... 209
7.2.5 Editovanje simbola preseka ...................................................................... 210
7.2.6 Editovanje simbola ‘konstruktivne armature’ .............................................. 214
7.2.7 Editovanje specifikatora ........................................................................... 215
7.3 Promena rednog broja pozicije (PROMENA POZICIJE)............................. 217
7.4 Nastavljanje armature ....................................................................... 221
7.5 Višestruko nastavljanje armature ........................................................ 226
7.6 Sidrenje armature ............................................................................. 230
7.7 Ubacivanje segmenta ......................................................................... 234
7.8 Izbacivanje segmenta ........................................................................ 235
7.9 Dodavanje segmenata ....................................................................... 236
8. CRTANJE MREŽASTE ARMATURE ............................................................ 238

8.1 Pojedinačno postavljanje mreža (POJEDINAČNO POSTAVLJANJE) ............ 238
8.2 Serijsko postavljanje mreža unutar zadate konture (SERIJA MREŽA) ....... 245

4
8.3 Postavljanje mreža u poprečnom preseku (MREŽA U POPREČNOM

PRESEKU) ........................................................................................ 256
8.4 Postavljanje otvora u mrežama (OTVOR MREŽE) ................................... 261
8.5 Baza pozicija mrežaste armature (BAZA POZICIJA MREŽA) ..................... 264
8.6 Promena rednog broja pozicije mrežaste armature (PROMENA POZICIJE) . 266
8.7 Editovanje mreža (EDIT ENTITETA) ..................................................... 268
8.8 Prebacivanje serije mreža u pojedinačne mreže (EXTRACT) .................... 270
8.9 Grupisanje više serija mreža u jednu (SPAJANJE KONTURA MREŽA)......... 273
8.10 Promena položaja dijagonale (DIJAGONALA) ......................................... 273
8.11 Korekcija konture mreže .................................................................... 275
9. POMOĆNE NAREDBE ZA LAKŠE CRTANJE ................................................ 278

9.1 Podešavanje vidljivosti ‘ArmCAD’-ovih entiteta (VIDLJIVOST ENTITETA) ... 278
9.2 Sakrivanje entiteta ............................................................................ 285
9.3 Određivanje potrebne količine armature (PRORAČUN ŠIPKI) ................... 286
9.4 Okvir crteža ...................................................................................... 287
9.5 Promena koordinatnog sistema za crtanje (Promena UCS) ...................... 289
10. KREIRANJE BAZA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU .................. 290
10.1 Kreiranje baze tipskih šipki (BAZA TIPSKIH ŠIPKI) ................................ 290
10.2 Kreiranje baze tipskih oplata (BAZA TIPSKIH OPLATA) ........................... 294
10.3 Kreiranje baze tipskih mreža (BAZA TIPSKIH MREŽA) ............................ 296
10.4 Kreiranje baza tipskih komentara (BAZA KOMENTARA) .......................... 300
11. PODEŠAVANJE PARAMETARA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU 302

11.1 Podešavanje boja i fontova za ‘ArmCAD’-ove entitete (PARAMETRI) ......... 302
11.2 Definisanje stilova kotiranja ‘ArmCAD’-ovih entiteta
(STILOVI KOTIRANJA)........................................................................ 315
11.3 Propisi ............................................................................................. 325
11.4 Funkcionalnost .................................................................................. 343
11.5 Podešavanje razmere crteža (RAZMERA) .............................................. 352
11.6 Definisanje načina prikaza šipki na crtežu (IZGLED ENTITETA) ................ 353
11.7 Podaci plana sečenja šipki .................................................................. 355
11.8 Izvoz konfiguracionih fajlova ............................................................... 356
11.9 Uvoz konfiguracionih fajlova ............................................................... 357
11.10 Snimanje u format ArmCAD 2005 ........................................................ 358

5
12. IZVEŠTAJ ............................................................................................. 359

12.1 Sadržaj izveštaja ............................................................................... 360
12.2 Pregled i kretanje kroz izveštaj ........................................................... 362
12.3 Formatiranje izveštaja ....................................................................... 364
12.3.1 Format hartije ........................................................................................ 365
12.3.2 Margine ................................................................................................. 366
12.3.3 Zaglavlje................................................................................................ 367
12.3.4 Tekst ..................................................................................................... 376
12.3.5 Šipke - specifikacija................................................................................. 377
12.3.6 Šipke - specifikacija 2 .............................................................................. 384
12.3.7 Šipke - rekapitulacija ............................................................................... 385
12.3.8 Šipke - rekapitulacija oplate ..................................................................... 387
12.3.9 Šipke - rekapitulacija (SNIP) .................................................................... 388
12.3.10 Plan sečenja - specifikacija ....................................................................... 389
12.3.11 Podupirači .............................................................................................. 391
12.3.12 Tablica specifikatora ................................................................................ 393
12.3.13 Mreže - specifikacija ................................................................................ 395
12.3.14 Mreže - rekapitulacija .............................................................................. 396
12.3.15 Mreže - plan sečenja ............................................................................... 397
12.3.16 Snimanje podataka o formatiranju izveštaja ............................................... 398
12.4 Štampanje izveštaja .......................................................................... 399
12.5 Eksport u RTF ................................................................................... 400
12.6 Eksport na crtež ................................................................................ 401
12.7 Povratak u prozor za crtanje ............................................................... 401
12.8 Zbirna rekapitulacija .......................................................................... 402
12.9 Grupisanje oplata .............................................................................. 405
13. IMPORT ARMATURE ............................................................................. 408

13.1 Eksport usvojene armature u pločama iz programa ‘Tower’ ..................... 411
13.2 Import obične armature ploča u program ‘ArmCAD 6’ ............................ 417
13.2.1 Pravila po kojima se oblikuje usvojena obična armatura ............................... 420
Donja zona ........................................................................................ 420
Gornja zona ....................................................................................... 427
Promena debljine ploče........................................................................ 430
13.3 Import mrežaste armature ploča u program ‘ArmCAD 6’......................... 431
13.3.1 Pravila po kojima se oblikuje importovana mrežasta armatura ...................... 432
Donja zona ........................................................................................ 433
Gornja zona ....................................................................................... 436

6
13.4 Eksport usvojene armature u gredama iz programa ‘Tower’ .................... 439

13.4.1 Osnova .................................................................................................. 439
13.4.2 Ramovi .................................................................................................. 440
13.5 Import eksportovane armature u gredama u program ‘ArmCAD 6’ ........... 441
13.5.1 Vođenje podužne armature ...................................................................... 442
13.5.2 Oblikovanje armature na krajevima greda .................................................. 445
13.5.3 Vođenje podužne armature u stubovima .................................................... 457
13.5.4 Oblikovanje armature na krajevima niza kolineranih stubova ........................ 458
14. WIZARDS ............................................................................................. 463

14.1 Pravljenje novog složenog elementa .................................................... 463
14.1.1 Temelj samac ......................................................................................... 464
14.1.2 Temeljna traka ....................................................................................... 474
14.1.3 Jednokrako stepenište ............................................................................. 481
14.1.4 Potporni zid ............................................................................................ 487
14.1.5 Kontinualna greda ................................................................................... 494
14.1.6 Armirano-betonski zid.............................................................................. 508
14.1.7 Armirano-betonski stub ........................................................................... 516
14.2 Editovanje složenog elementa ............................................................. 525

7
1. UVOD
1.1 Potrebna konfiguracija računara
Kako program ‘ArmCAD 6’ radi u okruženju programa ‘AutoCAD’ i ‘BricsCAD’, to je
za njegovo pokretanje neophodno da na Vašem računaru bude ispravno instaliran operativni
sistem ‘Windows’, kao i sam program ‘AutoCAD’ (verzija ‘2010’ ili novija), odnosno ‘BricsCAD’
(verzija 14 ili novija). Što se tiče minimalne konfiguracije računara, ona je određena zahtevima
‘Windows’ operativnog sistema i programa ‘AutoCAD’ i ‘BricsCAD’, pa ako ove aplikacije mogu
da rade na Vašem računaru, onda će sigurno i ‘ArmCAD 6’ raditi ispravno.
Ukoliko vaša jezička verzija programa zahteva i specijalne znakove, kao što su recimo ćirilična
slova, za njihovo ispravno prikazivanje u programu, neophodno je da na nivou ‘Windows’-a, u
okviru naredbe ‘Control Panel ► Regional and Language Options’, postavite odgovarajuće
podatke. Ukoliko se to ne uradi program će raditi u ‘lokalizovanom’ ASCII režimu, tj. svi slovni
znakovi biće pretvoreni u najpogodniji ASCII znak (engleski alfabet).
Podešavanje podataka u okviru naredbe

‘Regional and Language Options’,
za ‘Windows Vista’

8
Podešavanje podataka u okviru naredbe

‘Region and Language’, za ‘Windows 7’ i ‘Windows 8’
1.2 Instalacija programa

Za ispravnu instalaciju programa neophodno je da imate instalacioni CD i odgovarajući
hardlock. Kako postoje i pojedinačne i mrežne verzije naših programa, a i različiti tipovi
hardlock-ova (pojedinačni, mrežni, vremenski ograničeni), to morate znati i serijski broj
instalacije. Uloga ovog serijskog broja je da sa univerzalnog instalacionog CD-a pripremi
instalaciju za Vaš hardlock.
Svaki korisnik ima jedinstven serijski broj instalacije i on određuje kako tip instalacije, tako i
režim rada programa. U slučaju da naknadno dokupite neki od modula programa, dobićete
novi serijski broj, pri čemu stari više neće važiti.
Program možete instalirati samo ako posedujete pravo instaliranja programa, a to znači da
morate imati pravo pristupa sistemu ‘Administrator’. Za razliku od instalacije, za korišćenje
programa nema ograničenja.
Pre instalacije programa ‘ArmCAD 6’, neophodno je da program ‘AutoCAD’ (‘BricsCAD’)

bude bar jednom pokrenut, u suprotnom instalacija neće biti izvršena.
Važno:
Kako ‘Windows’ ima poseban tretman prema USB uređajima, u slučaju da ste uz program
dobili USB hardlock, nemojte ga stavljati na računar pre nego što ‘ArmCAD’-ov instalacioni
program to bude zahtevao od Vas. Ako to ipak greškom uradite, odmah prekinite ‘Windows’-
ovu automatsku proceduru instalacije drajvera. Ovo upozorenje se svakako odnosi samo na
prvo postavljanje USB hardlock-a na računar. Nakon prve instalacije programa ‘ArmCAD 6’,
USB hardlock možete slobodno postavljati i skidati sa datog računara.

9
1.2.1 Pojedinačna instalacija programa

Svi fajlovi potrebni za instalaciju programa ‘ArmCAD 6’ su zapakovani u jednu
samootpakujuću arhivu, koja se pri instalaciji programa privremeno otpakuje u memoriju
računara. Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa sa instalacionog CD-a pokrenete fajl
‘\ArmCAD 6\ArmCAD_***_win32_Setup.exe’, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa
pokrenete fajl ‘\ArmCAD 6\ArmCAD_***_x64_Setup.exe’. Otvoriće se dijalog sledećeg
izgleda:
Sada izaberite dugme ‘Install’, nakon čega se svi neophodni fajlovi otpakuju u memoriju
računara i započinje sama instalacija programa. Nakon instalacije drajvera, program će izdati
sledeću poruku:
Kako je u toku instalacije neophodno prisustvo odgovarajućeg hardlock-a, ovom porukom

program Vas obaveštava da proverite prisustvo hardlock-a na računaru.

10
Upaljena lampica na USB hardlock-u označiće

njegovo ispravno postavljanje
Kada ste postavili hardlock, aktivirajte komandno polje ‘OK’, nakon čega će otpočeti
instalacija. Na ekranu će se pojaviti dijalog box sledećeg izgleda:
Iz zatvorene liste izaberite jezik instalacije i aktivirajte komandno polje ‘OK’.
Za nastavak instalacije, aktivirajte komandno polje ‘Next’.

11
U centralnom delu dijalog box-a, nalazi se ugovor koji propisuje uslove korišćenja programa.
Dobro ga proučite, i samo u slučaju da se slažete sa njim, postavite na uključeno stanje
prekidač ‘Slažem se sa ugovorom’. Nakon toga, biće dostupno i komandno polje ‘Next’,
čijim aktiviranjem će procedura instalacije biti nastavljena.
U ovom dijalog box-u, određuje se da li se radi o pojedinačnoj ili pak mrežnoj instalaciji
programa. Klikom miša na ikonu ‘Pojedinačna’, postavite ovaj tip instalacije za tekući i
aktivirajte komandno polje ‘Next’.
U slučaju da na Vašem računaru nije instaliran program ‘AutoCAD’ (‘BricsCAD’), pojaviće se

odgovarajuće obaveštenje, nakon čega će procedura instaliranja programa ‘ArmCAD 6’ biti
prekinuta.

12
Ukoliko je na vašem računaru instalirano više verzija programa ‘AutoCAD’ (‘BricsCAD’),

otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:
U prikazanom dijalog box-u se vrši izbor verzije programa koju želite da instalirate.
Napomenućemo da se aktiviranjem komandnog polja ‘Back’, u bilo kom dijalog box-u, možete
vratiti na prethodni korak instalacije, dok pomoću komandnog polja ‘Cancel’ možete odustati
od cele procedure instalacije programa. Za nastavak instalacije, postavljanjem na uključeno
stanje odgovarajućeg prekidača, izaberite željenu verziju ‘AutoCAD’-a (‘BricsCAD-a’) i
aktivirajte komandno polje ‘Next’.
U edit box-u ‘Vlasnik licence’ upišite tačan naziv Vaše firme, obzirom da će se taj podatak
ispisivati u dnu svake strane hartije Vašeg projekta. Napomenućemo da ste se ugovorom
prethodno obavezali da napišete ispravno ime korisnika licence.
U edit box-u ‘Registracioni broj’ pažljivo zadajte tačan serijski broj instalacije, koji ste dobili
od Vašeg distributera. Nakon ovoga, aktivirajte komandno polje ‘Next’.

13
U ovom dijalog box-u se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako
niste zadovoljni ponuđenom putanjom, imate mogućnost ili da u edit box-u ‘Instalacioni
direktorijum’ zadate proizvoljno mesto na disku, ili da klikom na komandno polje, koje se
nalazi sa desne strane ovog edit box-a, odaberete željenu putanju.
Napravi ikonicu na desktopu – ako je ovaj check box uključen, program će na desktopu
računara napraviti ikonicu pomoću koje se može pokretati.
Kada ste odredili mesto na disku, za nastavak instalacije aktivirajte komandno polje ‘Next’.
U slučaju da je u zadatom direktorijumu za instalaciju već ranije instaliran program, program

će izdati upozorenje i omogućiti Vam da zadržite postojeće konfiguracione datoteke, ili da ih
zamenite sa novim.
Da biste se lakše odlučili za jednu od programom predviđenih akcija, navešćemo listu datoteka
u kojima se čuvaju podaci koji su dostupni za promenu u toku rada sa programom:
ArmCAD6.$bk Baza tipskih komentara

ArmCAD6.$bp Baza propisa (podaci koji se zadaju u okviru naredbe ‘Propisi’)
ArmCAD6.$bpd Baza podupirača
ArmCAD6.$btm Baza tipskih mreža
ArmCAD6.$bto Baza tipskih oplata
ArmCAD6.$bts Baza tipskih šipki
ArmCAD6.$eds Konfiguraciona datoteka koja se kreira pomoću naredbe ‘Parametri’.
ArmCAD6.$har Baza tipskih hartija koje se koriste pri kreiranju izveštaja (specifikacija,
rekapitulacija)
ArmCAD6.$pls Podaci plana sečenja šipki
ArmCAD6.$skf Stil kotiranja specifikatora
ArmCAD6.$skm Stil kotiranja mreža
ArmCAD6.$skp Stil kotiranja šipki u poprečnom preseku

14
ArmCAD6.$sks Stil kotiranja šipki u podužnom izgledu

ArmCAD6.$ssp Stil kotiranja – simbol preseka
ArmCAD6.$skma Stil kotiranja – konstruktivna armatura
ArmCAD6.$sksd Stil kotiranja serija u podužnom preseku
ArmCAD6.$skso Stil kotiranja serija u osnovi
ArmCAD6.$sksp Stil kotiranja serija u poprečnom preseku
Ako ste u toku ranijeg rada sa programom sve baze prilagodili svojim potrebama,
preporučujemo da aktivirate komandno polje ‘Yes’, što će dovesti samo do obnavljanja
izvršnih programa, dok će konfiguracione datoteke ostati nepromenjene.
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni
njima, potrebno je da mišem kliknete na komandno polje ‘Finish’, nakon čega će otpočeti sam
proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu će se pojaviti informacija o uspešno
sprovedenoj instalaciji.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, instalacioni program će završiti svoj rad.
U slučaju da hardlock nije priključen na računar, program će obustaviti postupak instalacije i

izdaće odgovarajuće upozorenje.

15
Ako je pak hardlock priključen na računar, a pogrešili ste pri zadavanju registracionog broja,
komandno polje ‘Finish’ će biti nedostupno za aktiviranje. U samom dijalog box-u, program će
napisati informaciju da je zadat pogrešan registracioni broj.
U ovom slučaju Vam preostaje da se pomoću komandnog polja ‘Back’ vratite na dijalog box za
zadavanje registracionog broja i da ga zadate ispravno.
1.2.2 Mrežna instalacija

Da bi program mogao da radi na svim računarima u mreži, neophodno je da među
njima bude uspostavljen barem jedan od protokola: TCP/IP, NETBIOS ili IPX. Sam postupak
mrežne instalacije, odvija se u dva koraka. U prvom se na disk servera instalira serverska
instalacija, a u drugom se sa diska servera vrši klijentska instalacija, na svim terminalima na
kojima je potrebno izvršavati program. Pored toga, na serveru mora biti stalno podignut
(aktivan) ‘HASP License Manager’, program koji kontroliše rad mrežnog hardlock-a.
Kako server služi samo za postavljanje hardlock-a, i smeštanje izvršnih programa, to

performanse servera uopšte ne utiču na brzinu rada programa. Mnogo je važnije da sama
mreža bude dovoljno brza, kako bi se provera prisustva hardlock-a što brže odvijala.
Serverska instalacija
Kako performanse servera ne utiču na brzinu rada programa, to za server možete proglasiti
bilo koji računar u mreži. Znači, bitno je da na njemu bude izvršena serverska instalacija
programa, prikačen mrežni hardlock i podignut ‘HASP License Manager’. Obzirom da pri
instalaciji, program u ‘Registry’ upisuje niz podataka koji su neophodni za rad izvršnog
programa, to je potrebno da se na server ‘log’-ujete kao ‘Administrator’.

16
Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa, na serveru sa instalacionog CD-a pokrenete fajl
‘\ArmCAD 6\ArmCAD_***_win32_Setup.exe’, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa
pokrenete fajl ‘\ArmCAD 6\ArmCAD_***_x64_Setup.exe’, i sprovedite potpuno isti
postupak kao kod pojedinačne instalacije (vidi poglavlje ‘1.2.1’). Svakako da je u ovom
slučaju, za tip instalacije potrebno odabrati ikonu ‘Mrežna’.
Po završetku serverske instalacije, na serveru se nalazi i direktorijum u kome je ona izvršena.

Ako niste menjali putanju koju je instalacioni program ponudio, ovaj direktorijum se nalazi na
C:\ disku servera i zove se ‘ArmCAD6 (***.Win32) Server’ za 32-bitnu, odnosno
‘ArmCAD6 (***.x64) Server’ za 64-bitnu verziju programa. Svi fajlovi neophodni za
klijentsku instalaciju programa nalaze se u ovom direktorijumu, zapakovani u jednu
samootpakujuću arhivu sa imenom ‘ArmCAD_***_win32_ClientSetup.exe’ za 32-bitnu,
odnosno ‘ArmCAD_***_x64_ClientSetup.exe’ za 64-bitnu verziju programa.
Pored ove arhive, u direktorijumu se nalazi i fajl ‘NETHASP.ini’ koji se automatski generiše
prilikom mrežne instalacije. Taj fajl sadrži konfiguracione parametre za uspostavljanje
komunikacije sa hardlock-om. Korisnici sa uobičajenom i standardnom mrežom ne bi trebali da
imaju ikakve potrebe da bilo šta menjaju ili rade sa ovim fajlom. Prisustvo ovog fajla
omogućava da se izvedu neke određene netipične klijentske instalacije.
Glavni podatak u NETHASP.INI fajlu je polje:
NH_SERVER_ADDR =
Sadržaj ovog polja definiše ime ili IP adresu računara na kome se nalazi mrežni hardlok. Ovo
polje je automatski popunjeno imenom računara na kojem je izvršena mrežna instalacija.
Ukoliko je iz bilo kojeg razloga potrebno promeniti taj podatak kako bi se klijentska instalacija
izvela, to se može uraditi bilo kojim tekstualnim edirtorom (na primer - notepad.exe).
Ako se unosi ime servera tada je format zapisa sledeći:
NH_SERVER_ADDR = ime_servera;
(na primer: NH_SERVER_ADDR = SERVER01;)
Ako se unosi IP adresa servera tada je format zapisa sledeći:
NH_SERVER_ADDR = xxx.xxx.xxx.xxx;
(na primer: NH_SERVER_ADDR = 192.168.0.56;)

17
Instalacija ‘HASP License Manager’-a
Nakon završene serverske instalacije programa, potrebno je na serveru instalirati program

‘HASP License Manager’. Sa instalacionog CD-a pokrenite program
‘\Hasp\LMSETUP.EXE’.
Aktiviranjem komandnog polja ‘Next’, otvara se sledeći dijalog box:
Ponuđena su dva načina instalacije:
- ‘Application (nhsrvw32.exe)’, koja će instalirati ‘HASP License Manager’ kao ‘Windows’

aplikaciju
- ‘Service (nhsrvice.exe)’, koja će instalirati ‘HASP License Manager’ kao ‘Windows’ servis.
Instalacija ‘HASP License Manager’-a kao ‘Windows’ aplikacije
Ukoliko se izabere način instalacije ‘Application (nhsrvw32.exe)’ i aktivira komandno polje

‘Next’, pojaviće se dijalog box u kome se može podesiti (ili prihvatiti predloženi) instalacioni
direktorijum ‘HASP License Manager’-a.

18
Izborom komandnog polja ‘Next’, otvoriće se dijalog box u kome se može izabrati da se
program stavi u ‘Startup Folder’ i automatski startuje pri svakom pokretanju ‘Windows’-a (a
nakon ‘Login’-a). Ukoliko se to ne izabere, onda se ‘HASP License Manager’ mora svaki put
startovati preko: ‘Start ► Programs ► HASP License Manager ► HASP License
Manager’.
Izborom komandnog polja ‘Next’, u ovom ali i u nekoliko narednih dijalog box-ova, doći će se
do kraja instalacije ‘HASP License Manager’-a.
Instalacija ‘HASP License Manager’-a kao ‘Windows’ servisa
Ovaj način instalacije omogućava automatsko startovanje ‘HASP License Manager’-a pri
svakom podizanju (restartu) računara i to pre ‘Login’ procedure. Ovaj način je naročito
pogodan za prave servere jer eliminiše potrebu za bilo kakvom administracijom.
Rad sa ‘HASP License Manager’-om
Znak da je ‘HASP License Manager’ aktivan je postojanje ikone u Taskbar-u:

19
Crvena ikona označava da je

‘HASP License Manager’ aktivan
Duplim klikom miša preko ove ikone, pojaviće se maksimizovani prozor ‘HASP License
Manager’-a.
Izborom naredbe ‘Exit’, prozor ‘HASP License Manager’-a možete opet minimizovati. U slučaju
da ovaj program nije stratovan na serveru, nećete moći da pristupite mrežnom hardlock-u ni
sa jednog od povezanih računara u mreži, čime će biti onemogućen i sam rad izvršnog
programa.
Napomenućemo da ukoliko želite da program izvršavate i na serveru, morate i na njemu

izvršiti klijentsku instalaciju programa, na isti način kao i na ostalim računarima na mreži.
Klijentska instalacija
Sa računara na kome želite da radite sa programom potrebno je da se pozicionirate na disk

servera, i iz direktorijuma gde je prethodno izvršena serverska instalacija pokrenete
instalacioni program ‘ArmCAD_***_win32_ClientSetup.exe’ za 32-bitnu, odnosno
‘ArmCAD_***_x64_ClientSetup.exe’ za 64-bitnu verziju programa. Znači klijentska
instalacija se ne vrši sa instalacionog CD-a, već sa diska servera, i to iz direktorijuma gde je
izvršena serverska instalacija. Ako niste menjali default putanju koju je instalacioni program
ponudio pri serverskoj instalaciji, onda se ona nalazi na disku servera u direktorijumu
‘ArmCAD6 (***.Win32) Server’ za 32-bitnu, odnosno ’ArmCAD6 (***.x64) Server’ za
64-bitnu verziju programa.

20
Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje ‘Next’.
U slučaju da na Vašem računaru nije instaliran program ‘AutoCAD’ (‘BricsCAD’), pojaviće se

odgovarajuće obaveštenje, nakon čega će procedura instaliranja programa ‘ArmCAD 6’ biti
prekinuta.
Ukoliko je na vašem računaru instalirano više verzija programa ‘AutoCAD’ (‘BricsCAD’),

otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:
I ovde je, isto kao i kod pojedinačne instalacije programa, potrebno odabrati verziju programa
koju želite da instalirate. Nakon izbora željene verzije, aktivirajte komandno polje ‘Next’.

21
U ovom dijalog box-u potrebno je zadati mesto na disku, gde će biti instalirana klijentska
instalacija, i aktivirati komandno polje ‘Next’.
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku klijentske instalacije postavili, i ako ste
zadovoljni njima, potrebno je da mišem kliknete na komandno polje ‘Next’, nakon čega će
otpočeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu će se pojaviti informacija o
uspešno sprovedenoj klijentskoj instalaciji.
Prethodno opisani postupak klijentske instalacije sprovedite i na ostalim računarima u mreži,

na kojima želite da koristite program.
Instalacija 64-bitne verzije programa na server sa 32-bitnim operativnim sistemom
Prebacite privremeno Hasp ključ na neki računar sa 64-bitnim operativnim sistemom. Izvršite
mrežnu instalaciju 64-bitne verzije programa i dobićete direktorijum sa imenom ‘ArmCAD6
(***.x64) Server’. Kompletan direktorijum iskopirajte na server sa 32-bitnim operativnim
sistemom, a nakon kopiranja ga možete obrisati sa računara sa 64-bitnim operativnim
sistemom. Vratite Hasp ključ na server sa 32-bitnim operativnim sistemom. Izmenite fajl
NETHASP.INI koji se nalazi u serverskom instalacionom direktorijumu. Izmenu ćete izvršiti
bilo kojim tekst editorom (može i notepad.exe), a potrebno je u polju NH_SERVER_ADDR =
XXX; upisati ili ime ili IP adresu servera - računara na kojem stoji Hasp ključ.

22
1.3 Deinstalacija programa

U slučaju da želite da poništite instalaciju programa, tada je potrebno da iz ‘Start’
menija aktivirate opciju ‘Control Panel’.
U ovom prozoru klikom miša aktivirajte opciju ‘Uninstall Programs’ i otvoriće se dijalog box
sledećeg izgleda:
U prikazanoj listi svih instaliranih programa selektujte program ‘ArmCAD 6’ i aktivirajte

komandno polje ‘Uninstall/Change’. U slučaju da želite da uklonite serversku instalaciju,
selektujte program ‘ArmCAD 6 Server’, a u slučaju klijentske instalacije program ‘ArmCAD 6
Client’.
Kako je ovo destruktivna akcija, to će program zahtevati njenu potvrdu.

23
Aktiviranjem komadnog polja ‘Yes’, otpočeće postupak deinstalacije, a na ekranu će se ubrzo

pojaviti informacija o uspešnom deinstaliranju programa.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program ‘ArmCAD 6’ će biti definitivno uklonjen sa

računara, a ‘Windows’ će se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za deinstalaciju ranije
instaliranih programa.
1.4 Pokretanje programa

Kako program u svom radu stalno proverava prisustvo hardlock-a, to ga pre samog
pokretanja programa obavezno stavite na USB port vašeg računara. Sam program se pokreće
iz ‘Start’ menija izborom opcije ‘All Programs ► Radimpex ► ArmCAD 6’. U slučaju
klijentske instalacije, potrebno je odabrati opciju ‘All Programs ► Radimpex ► ArmCAD 6
Client’.
U oba slučaja, na ekranu će se ubrzo pojaviti prvo ulazna maska, a potom i sam izgled
programa ‘ArmCAD 6’.

24
Sada je potrebno da zadate glavnu razmeru crteža, na način koji je opisan u poglavlju ‘11.5
Podešavanje razmere crteža’.
Prilikom prvog startovanja programa, Toolbar-ovi sa ikonama svih ‘ArmCAD’-ovih naredbi su

postavljeni na crtačkoj površini ‘AutoCAD’-a (‘BricsCAD’-a) i potrebno ih je rasporediti po
obodu – povlačenjem mišem. Dodatne operacije sa Toolbar-ovima (isključivanje, uključivanje,
pravljenje novih ili modifikacija postojećih) odvijaju se pomoću ‘AutoCAD’-ove (‘BricsCAD’-ove)
naredbe ‘Tools ► Customize …’, čije je funkcionisanje objašnjeno u dokumentaciji programa
‘AutoCAD’ (‘BricsCAD’).
ARMCUI Naredba pomoću koje se vrši ponovno kreiranje Menu-ja i Toolbar-ova

programa ArmCAD. Ova naredba se koristi ako se iz bilo kog razloga nakon
pokretanja programa ne prikažu Menu ili neki od Toolbar-ova. Pokreće se
unošenjem imena na komandnoj liniji.

25
1.5 Osnovna koncepcija programa

Kako je program ‘ArmCAD 6’ pisan u programskom jeziku ‘C++’ i pomoću biblioteke
‘Object ARX’ vezan za ‘AutoCAD’ (‘BricsCAD’), to on ne može da radi samostalno, već isključivo
u okruženju programskog paketa ‘AutoCAD’ (verzija ‘2010’ i novije), odnosno ‘BricsCAD’
(verzija 14 ili novija). Ovakva koncepcija omogućava potpunu kompatibilnost ovih programa i
mogućnost njihove direktne komunikacije. To praktično znači da je ‘ArmCAD 6’, ‘AutoCAD’-ov
(‘BricsCAD’-ov) pod-program koji je specijalizovan za iscrtavanje detalja armature po svim
crtačkim pravilima koja važe u okruženju samog programa ‘AutoCAD’ (‘BricsCAD’).
‘ArmCAD’-ove naredbe su smeštene u padajućem meniju ‘ArmCAD’, i mogu se ravnopravno

pozivati kako iz ovog padajućeg menija, tako i pomoću ikona koje su smeštene u ‘ArmCAD’-
ovom ‘Toolbar’-u.
Armatura koja se iscrtava u programu, načinom pozicioniranja je jasno razdvojena na običnu i

mrežastu armaturu. Entiteti kreirani pomoću programa ‘ArmCAD’, u sebi sadrže i sve
neophodne numeričke podatke, tako da se u svakom trenutku rada sa programom može
automatski kreirati tablica specifikacije i rekapitulacije armature koja odgovara trenutnom
stanju na crtežu.
Pored velike lakoće kojom se detalji armature i odgovarajuće specifikacije mogu kreirati, jedna
od glavnih prednosti ovog programa je mogućnost učitavanja eksportovanih datoteka iz
‘Radimpex’-ovog programa za statički proračun: ‘Tower’. Naime, usvojenu armaturu u ovom
programu, ‘ArmCAD’ je u stanju da izpozicionira i kreira kako planove oplate, tako i prave
detalje armiranja. Malim izmenama na ovako eksportovanim crtežima (statički modeli obično
ne odgovaraju potpuno arhitektonskim podlogama), na najbrži mogući način se mogu kreirati
definitivni izvođački projekti.
Program ‘ArmCAD 6’ je kompatibilan ‘unazad’, što znači da je omogućeno učitavanje datoteka

koje su kreirane sa programom ‘ArmCAD 2005’ i ‘ArmCAD 2000’. Pri učitavanju ovih datoteka
vrši se konverzija svih entiteta, kao i konverzija propisa. Procedura konvertovanja propisa je
ista kao kod naredbe ‘Propisi’, kada se promeni tekući propis za crtež koji sadrži armaturu (vidi
poglavlje ‘11.3’).
Iako smo već na početku ovog poglavlja rekli da je program ‘ArmCAD 6’ potpuno
kompatibilan sa programom ‘AutoCAD’ (‘BricsCAD’), i da sve ‘AutoCAD’-ove (‘BricsCAD’-ove)
naredbe rade na isti način kao i kada se ovaj program koristi bez dodatka za crtanje armature,
u daljem tekstu ćemo ipak staviti akcenat na neke najvažnije stvari koje se tiču njihove
kompatibilnosti:
- Kako je format ‘ArmCAD’-ovih i ‘AutoCAD’-ovih (‘BricsCAD’-ovih) datoteka potpuno isti

(*.dwg), to znači da se za iscrtavanje armature kao podloga može koristiti bilo koja od
ranije kreiranih ‘AutoCAD’-ovih (‘BricsCAD’-ovih) datoteka (pomoću naredbe ‘File ► Open’
se učita neka od postojećih datoteka), ili se pak pomoću naredbe ‘File ► New’ može
otvoriti prazan crtež. Takođe, to znači i da se ‘ArmCAD’-ovi crteži mogu otvarati u samom
‘AutoCAD’-u (‘BricsCAD’-u), kod koga nije instaliran program ‘ArmCAD’. Tada svakako
nećete moći da intervenišete nad kreiranom armaturom, ali ćete takve datoteke moći
recimo da štampate ili da ih kao podlogu koristite za druge namene.
- Isto kao i u ‘AutoCAD’-u (‘BricsCAD’-u), sve se crta u ‘AutoCAD’-ovim (‘BricsCAD’-ovim)

crtačkim jedinicama, pri čemu se u okviru naredbe ‘Razmera’, za svaki crtež posebno,
definiše čemu odgovara jedna ‘AutoCAD’-ova (‘BricsCAD’-ova) jedinica. Uzećemo za primer
da želite da jedna ‘AutoCAD’-ova (‘BricsCAD’-ova) jedinica treba da predstavlja jedan
santimetar. Prema tome, ako koristite gotove ‘AutoCAD’-ove (‘BricsCAD’-ove) crteže kod
kojih jedna crtačka jedinica ne odgovara jednom santimetru, tada je neophodno da pre
samog crtanja armature, pomoću naredbe ‘Modify ► Scale’ uspostavite ovaj odnos. Ako

26
su pojedini delovi ‘AutoCAD’-ovog (‘BricsCAD’-ovog) crteža crtani u različitim razmerama,

tada ih sve skalirajte tako da na svim delovima crteža bude uspostavljen ovaj odnos.
- Kako se svi ‘ArmCAD’-ovi entiteti prema pravilima ‘AutoCAD’-a (‘BricsCAD’-a) smeštaju na

tekući ‘layer’, to je na korisniku da eventualno pomoću naredbe ‘Format ► Layer’ otvori
novi ‘layer’ i postavi ga za tekući pre nego što krene sa postavljanjem armature na crtež.
Odabrana boja tog ‘layer’-a neće imati nikakav uticaj na ‘ArmCAD’-ove entitete, obzirom
da je programom, pomoću naredbe ‘ArmCAD ► Podešavanja ► Parametri’ (vidi
poglavlje ‘11.1’), omogućeno proizvoljno postavljanje boja za sve entitete na crtežu koji
predstavljaju armaturu. Ovakva koncepcija daje niz prednosti u radu sa programom,
obzirom da otvaranjem proizvoljnog broja ‘layer’-a za crtanje, armaturu možete grupisati u
određene celine a da pri tome ne pokvarite osnovnu konfiguraciju boja koja će se koristiti
pri štampanju crteža. Kao tipičan primer, navešćemo recimo slučaj kada zbog jedinstvene
specifikacije želite da na istom crtežu prikažete armaturu i u gornjoj i u donjoj zoni ploče.
Postavljanjem armature iz donje zone u jedan, a gornje u drugi layer, njihovim
naizmeničnim ukidanjem vidljivosti dobićete za štampu dva znatno preglednija crteža, pri
čemu će lista pozicija armature biti jedinstvena za obe zone.
- Pri svakoj promeni svojih entiteta, program ‘ArmCAD’ čita potrebne podatke iz samih
entiteta. Ukoliko je ‘layer’, na kome se nalaze ‘ArmCAD’-ovi entiteti koji se menjaju,
zaključan, program će automatski izvršiti otključavanje datog ‘layer’-a i ispisaće
odgovarajuće obaveštenje na komandnoj liniji.
- Kako se veličina tekstova u kotama ‘ArmCAD’-ovih entiteta zadaje u milimetrima na

hartiji pri štampi, to je važno da pre samog crtanja pomoću naredbe ‘ArmCAD ►
Podešavanja ► Razmera’ odaberete glavnu razmeru na crtežu (vidi poglavlje ‘11.5’). Na
osnovu zadate razmere i zadate veličine tekstova na hartiji pri štampi, program će svim
tekstovima preračunati odgovarajuću veličinu u ‘AutoCAD’-ovim (‘BricsCAD’-ovim) crtačkim
jedinicama.
- Gotovo sve ‘AutoCAD’-ove (‘BricsCAD’-ove) naredbe za manipulaciju sa elementima

crteža (‘Erase’, ‘Copy’, ‘Mirror’, ‘Move’, ‘Rotate’, ...), imaju isto dejstvo i kada se
selektuju ‘ArmCAD’-ovi entiteti. Pored toga, ‘ArmCAD’-ovi entiteti imaju ugrađene i
specifične ‘grip’-ove, čijim razvlačenjem se može lako uticati na geometriju armature.
Program će svakako voditi računa da se promena geometrije na jednoj poziciji armature
automatski odrazi i na ostale šipke iste pozicije koje se nalaze na drugim mestima na
crtežu. Uopšte uzevši, pri svim intervencijama program će stalno ažurirati i kontrolisati
validnost trenutnog stanja crteža.
- Kako se u građevinskoj praksi često javljaju potpuno isti ili slični elementi konstrukcije, to
su ‘AutoCAD’-ove (‘BricsCAD’-ove) naredbe za rad sa blokovima crteža dostupne i kada
se u njihovom sadržaju nalazi armatura. Pri kreiranju bloka sa armaturom, program u njega
snima i sve neophodne numeričke podatke (redni broj pozicije, prečnik, broj komada, naziv
pozicije oplate kojoj ta armatura pripada, itd.), kako bi pri kasnijem ubacivanju bloka u novi
ili isti crtež, mogao da kreira potpuno regularno stanje na crtežu. Naime, pri ubacivanju
bloka na crtež, program za svaki entitet iz bloka koji predstavlja armaturu, vrši sledeću
analizu. Prvo proverava da li pridruženi naziv pozicije oplate za datu armaturu postoji u
sastavu tekućeg crteža i ako ne postoji, otvara novu poziciju oplate na crtežu i datu poziciju
armature smešta sa ostalim nepromenjenim podacima u nju. Ako u sastavu crteža postoji
isti takav naziv pozicije oplate, tada program vrši analizu da li je dati redni broj pozicije
armature slobodan i ako jeste, smešta je pod datim rednim brojem. Armatura će biti
smeštena pod istim rednim brojem i ako ta pozicija armature nije slobodna, ali samo pod
uslovom da je potpuno ista i po pitanju geometrije i po pitanju numeričkih podataka kao i
pozicija na crtežu. Ako je dati redni broj pozicije zauzet i geometrija te pozicije ne odgovara
geometriji pozicije iz bloka, tada program pretražuje da li takva pozicija armature postoji
pod nekim drugim rednim brojem ili ne. Ako postoji, onda poziciji armature iz bloka
program dodeljuje taj redni broj, a ako ne postoji onda pozicija armature iz bloka dobija

27
prvi slobodan redni broj pozicije u listi pozicije oplate na crtežu. Isto važi i za naredbe ‘Cut’
i ‘Copy’, pomoću kojih se selektovani deo crteža prvo snima u ‘clipboard’, a potom pomoću
naredbe ‘Paste’ proizvoljan broj puta ubacuje u sastav crteža. Napomenućemo da se
ubačeni blokovi obavezno moraju explodirati pomoću AutoCAD-ove (‘BricsCAD’-ove)
naredbe ‘Modify ► Explode’, jer će u protivnom oni biti nedostupni za selektovanje
pomoću ‘ArmCAD’-ovih naredbi.

28
2. CRTANJE OPLATE
2.1 Rad sa listom pozicija oplata (POZICIJE
OPLATA)
Izborom naredbe ‘Pozicije oplata’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Oplata’ ili
klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje pozicija oplata
U centralnom delu dijalog box-a se nalazi lista svih pozicija oplata koje se nalaze u sastavu
crteža. Ovde se pod pojmom ‘Pozicija oplate’, podrazumeva naziv konstruktivnog elementa
(ram, greda, stepenište, međuspratna konstrukcija itd.) kome će se pridružiti armatura koja se
kasnije bude iscrtavala. Ovakva organizacija podataka Vam omogućava, da na jednom crtežu
imate proizvoljan broj nezavisnih konstruktivnih elemenata, i da za svaki od njih kasnije
dobijete posebnu specifikaciju armature (u okviru jedinstvene tablice specifikacije, pozicije
armature će biti jasno razdvojene zadatim nazivima pozicija oplata). Pozicija oplate se na
crtežu ne vidi (fizički nije opipljiva), već je njena uloga samo da armaturu koja se iscrtava na
crtežu grupiše u određene celine. Za svaku od definisanih pozicija oplate, numeracija pozicija
šipki armature kreće od rednog broja 1 pa nadalje.
Pri otvaranju novog crteža, program automatski kreira jednu poziciju oplate i po ‘default’-u joj
dodeljuje naziv ‘noname’. Pored proizvoljnog naziva, poziciji oplate se može pridružiti i podatak
o količini. Naime, pri izradi specifikacije, program će sve količine upotrebljene armature u datoj
poziciji oplate pomnožiti sa ovde zadatim brojem. Ako se neka greda recimo ponavlja u nekom
objektu 5 puta, tada se armatura na crtežu postavlja za jednu gredu, a u poziciji oplate se
definiše količina 5. Na ovaj način će u specifikaciji armature sve količine dobiti 5 puta veće
vrednosti i odgovaraće potrebnoj armaturi za sve ovakve grede u konstrukciji.
Dodavanje nove pozicije oplate u listu odvija se aktiviranjem komandnog polja ‘ Dodaj’.
Nova pozicija oplate će biti dodata u listu odmah ispod pozicije oplate koja je bila selektovana
neposredno pre aktiviranja komandnog polja ‘ Dodaj’. Selekcija pozicije oplate se vrši klikom
miša, a selektovana pozicija je jasno naznačena u listi.
Naziv pozicije oplate i podatak o količini se unose direktno u list box-u, tako što se mišem
obeleži polje u koloni ‘Naziv’ (‘Količina’) i sa tastature se unese naziv pozicije (podatak o
količini). Na isti način se može promeniti naziv i podatak o količini bilo koje pozicije oplate koja
se nalazi u listi bez ikakvih posledica na sam crtež.

29
Uklanjanje pozicije oplate iz liste se vrši aktiviranjem komandnog polja ‘ Briši’. Kako se u
sastavu crteža mora nalaziti barem jedna pozicija oplate, to će ova naredba biti neaktivna ako
se u listi nalazi samo jedna pozicija oplate. Sa leve strane naziva pozicije oplate, nalazi se
marker koji označava da li je datoj poziciji oplate već pridružena neka armatura ili nije. Simbol
‘ ’ označava da je oplata prazna, dok simbol ‘ ’ označava da je datoj poziciji oplate
pridružena neka od armatura. Ako se komandno polje ‘ Briši’ aktivira kada je selektovana
neka od pozicija oplata koja već u sebi sadrži armaturu, program će izdati sledeće upozorenje:
Izbor komadnog polja ‘Da’ će selektovanu poziciju oplate ukloniti iz liste, a ujedno će i sva
armatura, koja je ranije pridružena datoj poziciji oplate, biti uklonjena sa crteža.
Komandna polja ‘ Gore’ i ‘ Dole’ će biti aktivna jedino ako se u listi oplata nalazi više od
jedne oplate, i pomoću njih se trenutno selektovanoj poziciji oplate vrši promena položaja u
listi na gore, odnosno na dole.
Marka Edit polje za unos marke betona, koja će se prikazivati u odgovarajućoj koloni
izveštaja za rekapitulaciju šipki po SNIP propisima.
Zapremina Edit polje za unos zapremine betona, koja će se prikazivati u odgovarajućoj

koloni izveštaja za rekapitulaciju šipki po SNIP propisima.
Simbol koji označava da je datoj poziciji oplate pridružena armatura koja ima
dužinu veću od nabavne dužine definisane u dijalogu za podatke plana
sečenja.
Izborom komandnog polja ‘OK’ dijalog box će biti zatvoren, a trenutno selektovana pozicija
oplate u listi će postati tekuća, odnosno sva armatura koja se nadalje bude iscrtavala, biće
pridružena tako postavljenoj tekućoj poziciji oplate.
Napomenućemo da se tekuća pozicija oplate može menjati i u okviru naredbi za postavljanje i

editovanje armature, o kojima će biti više reči kasnije.

30
2.2 Crtanje tipskih oplata (TIPSKA OPLATA)

Pomoću naredbe ‘Tipska oplata’ imate mogućnost da brzo kreirate plan oplate za
neke od ranije definisanih oblika konstrukcija. Izborom ove naredbe, iz padajućeg menija
‘ArmCAD ► Oplata’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za izbor tipskih oplata
U gornjem delu dijalog box-a su prikazani svi oblici oplata koji se trenutno nalaze u bazi, a
aktiviranjem komandnih polja ‘▲’ i ‘▼’ vrši se promena tekuće strane, odnosno listanje gore i
dole, u slučaju da je u bazu ubačeno toliko tipskih oplata da se one ne mogu sve istovremeno
prikazati. Izbor oplate iz baze tipskih oplata se vrši dvostrukim klikom miša na sliku željene
oplate.
U centralnom delu dijalog box-a se nalazi slika oplate koja je prethodno odabrana iz baze
tipskih oplata. Kako oplate mogu biti proizvoljnih oblika, omogućeno je zumiranje i pomeranje
prikaza izgleda oplate.
Zumiranje je moguće izvršiti okretanjem točkića miša ili pomoću nekoliko posebnih komandi:
- CTRL+ levo dugme miša = Zum prozor. Dok je pritisnut taster ‘CTRL’ klik na levo
dugme miša će odabranu tačku obeležiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba
uvećati, a sledeći klik na levo dugme miša će odabranu tačku protumačiti kao suprotni
ugao pravougaone oblasti i uvećanje će biti izvršeno.
- CTRL+ srednje dugme miša = Zum sve.
- CTRL+ desno dugme miša = Zum prethodni.
- Pomeranje prikaza izgleda oplate se izvršava klikom na srednje dugme miša i
pomeranjem istog.
Na ovaj način se mogu zumirati i pomerati i svi oblici oplata koji su prikazani u gornjem delu
dijalog box-a.
Check box-ovi ‘Rotacija oko X ose’ i ‘Rotacija oko Y ose’, služe za osno preslikavanje
oplate u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove možete simultano postavljati na uključeno i
isključeno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crtežu.

31
Check box-ovi za osno preslikavanje odabrane oplate
Kako je programom predviđena mogućnost automatskog kotiranja izabrane oplate, iznad

komandnog polja ‘OK’ se nalazi zatvorena lista ‘Stil kotiranja’ koja sadrži sve stilove kotiranja
definisane u ‘AutoCAD’-u (‘BricsCAD’-u), pomoću naredbe ‘Format ► Dimension Style’.
Postavljanjem za tekući nekog od ovih stilova, definiše se stil kotiranja izabrane oplate na
crtežu.
Zatvorena lista za izbor tekućeg stila kotiranja

koji je definisan na nivou ‘AutoCAD’-a (‘BricsCAD’-a)
U svim prelomnim tačkama oplate, program postavlja mrežu horizontalnih i vertikalnih linija i
njihova međusobna rastojanja parametrizuje, odnosno označava ih slovima abecede. Pored
toga, program po ‘default’-u u donji levi ugao mreže postavlja crvenu kružnu, a u gornji desni
ugao mreže crvenu kvadratnu tačku. Kružnu tačku ćemo nadalje zvati ‘Tačka 1’ a kvadratnu
‘Tačka 2’. Ove dve tačke formiraju pravougaonu oblast pomoću koje se definiše geometrija

32
oplate na crtežu. Naime, aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će zatvoriti dijalog box i
sa komandne linije zahtevati da odredite prvo položaj tačke 1 na crtežu.
Tačka 1:
Nakon izbora ove tačke, program će zahtevati da zadate i tačku koja određuje ugao cele oplate
u odnosu na horizontalu.
Tačka koja određuje ugao:
Kada je definisan i ugao nagiba oplate u odnosu na horizontalu, program će zahtevati da

zadate tačku 2.
Tačka 2:
Kako oplata može biti potpuno proizvoljnog oblika, nakon izbora tačke 2 program zahteva
unošenje tačaka koje će definisati dimenzije oplate koje nisu tačno određene izborom tačke 1 i
tačke 2.
Unutrašnja tačka:
Broj unutrašnjih tačaka zavisi od kompleksnosti geometrije izabrane oplate. Tokom unošenja
ovih tačaka program prikazuje izgled oplate u ‘Drag’ modu. Crvena boja linija oplate u ‘Drag’
modu znači da izabranu tačku nije moguće uneti, odnosno da ona ne određuje traženu
dimenziju oplate. Žutom bojom je prikazana pomoćna linija koja pokazuje koje unutrašnje
dimenzije oplate određuje tražena tačka. Kada zadate sve unutrašnje tačke, program će
zahtevati da zadate i tačku koja određuje udaljenost kota od ivica oplate.
Položaj kota (Kraj) <Kraj>:
Nakon izbora ove tačke program kotira postavljenu oplatu i završava naredbu, dok izbor
podopcije ‘Kraj’ sa komandne linije označava kraj naredbe bez kotiranja oplate.
Prikaz iskotirane oplate
Obzirom da ponuđene tačke ne moraju odgovarati vašim konkretnim potrebama, to je

programom omogućeno i da sami odaberete koje će dve tačke biti referentne za definisanje
geometrije oplate. Naime, u samom dijalog box-u, dovođenjem miša u okolinu neke od
presečnih tačaka, desnim klikom miša postavljate tačku 1, a pritiskom na taster ‘Shift’ i
desnim klikom miša tačku 2.

33
Promenjen položaj tačaka 1 i 2
Pri izboru tačke 1 nema nikakvog ograničenja, odnosno možete je postaviti u bilo koju
presečnu ili srednju tačku mreže koju formiraju horizontalne i vertikalne linije provučene kroz
sve prelomne tačke oplate. Odabrani položaj tačke 1, ujedno će odrediti i sve moguće položaje
tačke 2. Naime, kod oplata koje imaju gabarit u oba pravca, za položaj tačke 2 ćete moći da
izaberete samo tačke koje nisu kolinearne sa tačkom 1. Da bismo Vam olakšali ovaj izbor,
dovođenjem miša u okolinu svake od tačaka sa mreže, ili srednje tačke mreže, program datu
tačku markira ili kružnim ili pravougaonim simbolom, u zavisnosti od toga koju je tačku
moguće na tom mestu postaviti.
Kao što smo već na početku rekli, sva međusobna horizontalna i vertikalna rastojanja
prelomnih tačaka oplate su parametrizovana i označena slovima abecede. Klikom miša preko
bilo kog od ovih slova, aktivan postaje i edit box koji se nalazi iznad zatvorene liste sa
stilovima kotiranja, te u njemu selektovanom rastojanju možete zadati tačnu numeričku
vrednost ili neko drugo slovo abecede.

34
Edit box za definisanje dužine trenutno selektovanog

segmenta ‘D’
Nakon zadavanja vrednosti u edit box-u, na crtežu će se umesto datog slova pojaviti zadata
numerička vrednost, odnosno zadato slovo abecede.
Za dužinu segmenta ‘D’ je zadata vrednost 40

35
Dimenzija segmenta ‘D’ je određena tako da ona

predstavlja 40% od dimenzije ‘C’
Ako želite da zadatu vrednost poništite, odnosno da dato rastojanje nema tačnu dužinu, tada
je potrebno da u edit box-u tom rastojanju pridružite neko slovo abecede.
Klikom miša na bilo koju horizontalnu ili vertikalnu ivicu oplate, aktivan postaje isti edit box
kao da ste kliknuli na neko od slova na crtežu. Ako je izabrana ivica oplate određena sa 2
prelomne tačke, uneta numerička vrednost će zameniti slovo abecede kojim je označeno
rastojanje između tih tačaka. U slučaju da se na izabranoj ivici oplate nalazi više od 2
prelomne tačke, ispred edit box-a će pisati ‘Dužina=’, a uneta numerička vrednost biće
raspodeljena između svih slova kojima su označena rastojanja prelomnih tačaka, u
međusobnom odnosu koji je zadat pri ubacivanju oplate u bazu tipskih oplata.
Klikom miša je selektovana ivica oplate koja se sastoji

od zbira segmenta A+B+A

36
Zadavanjem dužine od 100, vrednosti segmenata ‘A’ i ‘B’

su proračunate prema njihovom međusobnom odnosu
Klikom miša na kosu ivicu oplate, ispred edit box-a će pisati ‘Ugao=’, a uneta numerička
vrednost će odrediti nagib ivice oplate u odnosu na horizontalu.
Selektovana je kosa ivica oplate za promenu ugla

njenog nagiba

37
Selektovanoj kosoj ivici je zadat nagib od 45
U zavisnosti od zadatih numeričkih vrednosti parametrima tipske oplate, pri njenom

postavljanju na crtež razlikujemo tri osnovna slučaja:
Oplate kojima su sve dimenzije segmenata poznate
U ovom slučaju možete izabrati samo položaj tačke 1 (obzirom da su sve dimenzije oplate
poznate, tačka 2 nema nikakvog smisla), a pri postavljanju oplate na crtež program zahteva
da zadate samo tačku 1 i tačku koja određuje ugao nagiba cele oplate u odnosu na
horizontalu.
Oplate kojima su u jednom od dva moguća pravca poznate dužine projekcija svih segmenata
Pri izboru tačke 1 nema nikakvog ograničenja, dok za tačku 2 možete izabrati neku od tačaka
koje se nalaze na duži kojoj pripada tačka 1, a istovremeno je normalna na pravac za koji su
sve dimenzije poznate. Pri postavljanju oplate na crtež program neće zahtevati da zadate
tačku koja određuje ugao nagiba cele oplate u odnosu na horizontalu, zato što je taj ugao u
ovom slučaju određen zadavanjem tačaka 1 i 2. Nakon zadavanja tačke 2 program će
zahtevati da unesete unutrašnje tačke. Izuzetak predstavlja slučaj kada je nepoznata
dimenzija samo jednog segmenta, te će ona biti određena zadavanjem tačke 2.
Oplate kod kojih nisu poznate dužine projekcija svih segmenata, ni za jedan od dva moguća
pravca
Ni u ovom slučaju pri izboru tačke 1 nema nikakvog ograničenja, dok izbor tačke 2, kao i
zahtev za zadavanje unutrašnjih tačaka pri postavljanju oplate na crtež, zavisi od broja
segmenata sa nepoznatim dimenzijama.
Na kraju ćemo napomenuti, da će ovako kreirana tipska oplata biti smeštena na tekući ‘Layer’,
a njegova boja će ujedno odrediti i boju u kojoj će oplata biti prikazana.

38
2.3 Crtanje pomoćnih linija za lakše određivanje

položaja armature (POMOĆNE LINIJE)
Kako se geometrija šipki armature iscrtava definisanjem njenih prelomnih tačaka, to
ćete verovatno zbog lakšeg odabira ovih tačaka imati potrebu da na nekom pomoćnom ‘layer’-
u iscrtate niz pomoćnih linija. Iako ćete za ovu namenu imati na raspolaganju sve ‘AutoCAD’-
ove (‘BricsCAD’-ove) naredbe (‘Line’, ‘Polyline’, ‘Circle’, ‘Arc’, ...), mi smo razvili i naredbu
‘Pomoćne linije’, koja je samo mala modifikacija ‘AutoCAD’-ove (‘BricsCAD’-ove) naredbe
‘Offset’. Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Oplata’ ili klikom miša na
ikonu , program će zahtevati da odredite rastojanje na kome je potrebno postaviti pomoćne
linije:
Rastojanje:
Nakon zadavanja rastojanja, program će zahtevati da sa crteža selektujete objekte za koje

želite da postavite pomoćne linije:
Selektovanje objekata:
Obzirom da se istovremeno mogu postavljati pomoćne linije za više objekata, ova poruka će
stajati na komandnoj liniji sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili desnim klikom miša ne
označite kraj selekcije. Pri selektovanju objekata nema ograničenja. To znači da se mogu
postavljati pomoćne linije u odnosu na oplatu (sve bitne ‘AutoCAD’-ove (‘BricsCAD’-ove) vrste
linija), običnu i mrežastu armaturu.
Tačka koja određuje stranu:
Sada je potrebno da izborom tačke sa crteža odredite stranu na kojoj će program iscrtati
pomoćne linije, čime će naredba biti završena.
Kao što ste i sami mogli da primetite, tok naredbe je gotovo isti kao i kod ‘AutoCAD’-ove
(‘BricsCAD’-ove) naredbe ‘Offset’, s tim što se pomoću ove naredbe pomoćne linije smeštaju
na trenutno aktivan ‘layer’, dok kod ‘Offset’-a zadržavaju ‘layer’ na kome se nalazi selektovani
entitet. Pored toga, program pomoćne linije koje se postavljaju na uglovima produžuje,
odnosno skraćuje do njihove presečne tačke.
Na kraju, napomenućemo još jednom da se isti efekat može postići i pomoću ‘AutoCAD’-ovih
(‘BricsCAD’-ovih) naredbi, s tim što će postupak biti mnogo duži, obzirom da ćete pored
naredbe ‘Offset’ morati da koristite i naredbu ‘Change’ za prebacivanje konstruisanih linija na
poseban ‘layer’, kao i naredbe ‘Extend’ i ‘Trim’ za dobijanje presečnih tačaka na pomoćnim
linijama.

39
3. CRTANJE ŠIPKI U PODUŽNOM

IZGLEDU
U okviru padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’, nalazi se niz naredbi za postavljanje
pojedinačnih šipki armature. Pre nego što krenemo na same naredbe, objasnićemo osnovnu
koncepciju programa. Kako svaka od iscrtanih šipki na crtežu mora biti vezana za određeni
redni broj pozicije, to se mogu javiti dva osnovna slučaja, i to, ili da se definiše potpuno nova
pozicija armature, ili da se već definisana pozicija armature postavi na neko drugo mesto na
crtežu. Za iscrtavanje geometrije nove pozicije nude se dve mogućnosti. Ili da se iz baze
preuzme neki od već definisanih oblika i postavi na crtež, ili da se geometrija nove pozicije
definiše iscrtavanjem njenih prelomnih tačaka na samom crtežu. Kako se u praksi često javlja
potreba za predstavljanjem armature u nekom drugom obliku od stvarnog, to i pri postavljanju
postojeće pozicije šipke na crtež mogu nastupiti dva slučaja. Ili da se postojeća pozicija na
crtežu predstavi u već definisanom stvarnom obliku, ili da se predstavi na crtežu sa drugačijom
geometrijom.
Pomoću sledeće četiri naredbe se iscrtavaju nove i stare pozicije armature:
‘Proizvoljna’ na crtež se postavlja nova pozicija armature, iscrtavanjem njenih prelomnih

tačaka na samom crtežu.
‘Tipska’ na crtež se postavlja nova pozicija armature čija geometrija odgovara

predefinisanom obliku iz kreirane baze tipskih šipki.
‘Postojeća’ na crtež se postavlja postojeća pozicija armature čija je geometrija već ranije
definisana.
‘Reprezent’ na crtež se postavlja postojeća pozicija armature, ali sada sa drugačijom

geometrijom od ranije definisane.
Sada ćemo pojasniti i tretman programa prema pozicijama armature. Naime, kada se kreira
nova pozicija armature, ona se smešta u bazu pozicija tekuće oplate, a iscrtana šipka na
samom crtežu se proglašava za ‘instancu’ date pozicije. To praktično znači da se brisanjem
instanci sa crteža, pozicija armature ne uklanja iz projekta već samo sa crteža, dok u bazi
pozicija tekuće oplate ostaje netaknuta. Ova logika omogućava i definisanje pozicija armature
koje se ne moraju nigde nalaziti na samom crtežu. Uklanjanje cele pozicije armature iz baze
pozicija se vrši u okviru naredbe ‘Baza pozicija’, o kojoj će kasnije biti više reči.
3.1 Nova pozicija - proizvoljna šipka

(PROIZVOLJNA)
Izborom naredbe ‘Proizvoljna’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom
miša na ikonu , ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne polilinije koja će odrediti
geometriju šipke, pa komandna linija dobija sledeći izgled:
Prva tačka (Polilinija/Krug/Spirala):
Program sada očekuje ili da zadate prvu tačku polilinije, ili da se izborom jedne od ponuđenih
podopcija odlučite za dodatne mogućnosti koje Vam program nudi. Naime, izborom podopcije
‘Polilinija’, umesto slobodnog crtanja imate mogućnost da geometriju šipke definišete
selektovanjem proizvoljne polilinije sa crteža, dok su podopcije ‘Krug’ i ‘Spirala’ predviđene

40
za definisanje specijalnih oblika proizvoljne šipke, o čemu će biti više reči na kraju ovog
poglavlja.
Ako ste se odlučili da geometriju šipke odredite crtanjem proizvoljne polilinije, nakon izbora
prve tačke, na komandnoj liniji će se pojaviti nova poruka.
Sledeća tačka (Luk/Nazad):
Podopcija ‘Nazad’ služi za poništavanje izbora poslednje tačke, dok je podopcija ‘Luk’
predviđena za definisanje lučnih segmenata polilinije. Izborom ove podopcije, program će prvo
zahtevati da odredite tačku sa luka, a potom i krajnju tačku luka.
Tačka sa luka:
Krajnja tačka:
Već nakon definisanja geometrije prvog segmenta polilinije, na komandnoj liniji se pojavljuje i
podopcija ‘Kraj’.
Sledeća tačka (Luk/Nazad/Kraj) <Kraj>:
Izborom ove podopcije označavate kraj procedure definisanja geometrije šipke, i ulazite u
proceduru definisanja numeričkih podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o šipci
U centralnom delu dijalog box-a, prikazuje se prethodno definisana geometrija šipke.

Primetićete da je na prikazu šipke jedan njen segment uvek markiran crvenom bojom. Ovako
naznačeni segment šipke nazivamo ‘tekući’. Promena tekućeg segmenta se vrši jednostavnim
klikom miša na željeni segment šipke. Pored tekućeg segmenta na prikazu šipke je crvenim
kružićem naznačena i njena početna tačka. Kako geometrija šipke može biti potpuno
proizvoljna a prostor rezervisan za prikaz njenog izgleda je fiksan, omogućeno je zumiranje i
pomeranje prikaza geometrije šipke.
- CTRL+ levo dugme miša = Zum prozor. Dok je pritisnut taster ‘CTRL’ klik na levo
dugme miša će odabranu tačku obeležiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba
uvećati, a sledeći klik na levo dugme miša će odabranu tačku protumačiti kao suprotni
ugao pravougaone oblasti i uvećanje će biti izvršeno.

41
- Pomeranje prikaza geometrije pozicije se izvršava klikom na srednje dugme miša i

pomeranjem istog.
U donjem levom uglu dijalog box-a se prikazuje sadržaj kote koji odgovara trenutnom stanju
zadatih parametara.
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz sadržaja kote
Prikazani parametri u dijalog box-u imaju sledeću namenu i značenje:
- Iz zatvorene liste ‘Oplata’, za tekuću se može postaviti bilo koja od ranije definisanih
pozicija oplata.
- - Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje pozicija oplata.
- U zatvorenoj listi ‘Pozicija’ se prikazuju sve slobodne pozicije koje odgovaraju

postavljenoj tekućoj poziciji oplate. Bilo koja od pozicija iz liste se može postaviti za
tekuću.
- Pomoću check box-a ‘Uzengija’ se određuje da li je iscrtana šipka uzengija ili ne, što
utiče na izbor pravila za savijanje šipke. Pravila za savijanje obične šipke i uzengije su
različita i zavise od tekućeg propisa (vidi poglavlje ‘11.3’). Kada je ovaj check box
uključen, u tekstu kote se ispisuje simbol za uzengiju, ako je njegovo postavljanje
predviđeno tekućim stilom kotiranja (vidi poglavlje ‘11.2’).
- Reprezent - Check box čijim uključivanjem će inicijalno zadata geometrija formirati novu
poziciju, ali će se umesto prave instance šipke, formirati reprezent.
- U edit box-u ‘Količina’, zadaje se broj komada date pozicije armature koji će biti
pridružen iscrtanoj instanci na crtežu. Znači, ovaj broj komada se odnosi isključivo na
mesto gde je postavljena prethodno iscrtana šipka.
- - Nakon zadavanje broja komada šipki, unetu vrednost moguće je postaviti za

podrazumevanu vrednost aktiviranjem ovog dugmeta. Ukoliko je dugme neaktivno,
vrednost u edit polju odgovara podrazumevanoj vrednosti.
- Pomoću check box-a ‘Obostrano’, imate mogućnost da u sadržaj kote postavite simbol
‘’ (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji će označiti da je na mestu
iscrtane instance armatura postavljena u obe zone. Ako je ovaj check box postavljen na
uključeno stanje, pri izradi specifikacije, program će zadatu količinu armature na tom
mestu udvostručiti.

42
- Pomoću check box-a ‘Specifikacija’, određuje se da li šipka ide u specifikaciju ili ne.
- U edit box-u ‘Komentar’ imate mogućnost da u koti zadate proizvoljan komentar (donja
zona, gornja zona, /10, /20, ...). Pored mogućnosti zadavanja proizvoljnih komentara,
klikom miša na strelicu koja se nalazi na kraju ovog edit box-a, možete iz zatvorene liste
odabrati neki od ranije definisanih tipskih komentara. Način kreiranja baze tipskih
komentara biće naknadno objašnjen (vidi poglavlje ‘10.4’).
- - Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje načina prikaza šipki na

crtežu.
- Iz zatvorene liste ‘Stil kotiranja’, za tekući se može postaviti bilo koji od ranije
definisanih stilova kotiranja. Način kreiranja stilova kotiranja biće naknadno objašnjen
(vidi poglavlje ‘11.2’).
- - Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje stilova kotiranja.
- U delu dijalog box-a ‘Tip armature’ se vrši izbor prečnika i vrste armature.
Ispod prozora rezervisanog za prikaz geometrije same šipke, u delu dijalog box-a ‘Krajevi’,
nalaze se dve zatvorene liste i dva komandna polja koja rade kao prekidači.
Deo dijalog box-a u kome se definiše početak i kraj šipke po pitanju kuka
Jedna lista i jedan prekidač se odnose na početak, a druga lista i drugi prekidač na kraj
iscrtane šipke. Iz sadržaja liste se vidi da se na kraju šipke može postaviti Kuka, Pokazivač,
Pokazivač +, Kontra pokazivač, Kontra pokazivač +, ili se pak ona može završiti
slobodno. Pokazivač ima oblik crtice koja u slučaju preklapanja dve šipke određuje dužinu
prostiranja šipke u podužnom smislu. Napomenućemo da je pokazivač samo grafički simbol na
crtežu koji ne utiče na samu geometriju šipke pri izradi specifikacije armature. Iz zatvorene
liste moguće je izabrati i novu vrstu pokazivača šipke, takozvani ‘Kontra pokazivač’, koji ima
skretni ugao od 135°. Ukoliko se iz liste izabere ‘Pokazivač +’ ili ‘Kontra pokazivač +’ uz
pokazivač, odnosno kontra pokazivač, prikazaće se ‘mini’ oznaka pozicije. Promena položaja
kuka i pokazivača se vrši postavljanjem odgovarajućih prekidača u jedan od moguća dva
položaja. Program može da automatski, u zavisnosti od izabranog tipa armature, na krajevima
šipke postavlja kuke ili slobodne krajeve. Ova opcija se definiše u propisima i biće naknadno
objašnjena (vidi poglavlje ‘11.3’).

43
U delu dijalog box-a ‘Polilinija’, nalaze se edit box-ovi pomoću kojih je moguće vršiti
ofsetovanje početka, kraja i svih segmenata šipke u odnosu na njenu zadatu geometriju.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije, kojom je određena geometrija šipke
Obzirom da je geometrija armature najčešće određena oblikom oplate, a njen položaj

potrebnim udaljenjem od ivice oplate (veličina zaštitnog sloja + 1/2 prečnika same šipke),
najlakši način postavljanja šipke je da se prilikom njenog crtanja, kao prelomne tačke koriste
tačke sa oplata, a zatim da se pomoću ovih edit box-ova izvrši ofsetovanje geometrije šipke u
odnosu na oplatu.
‘a =’ Kada unesete neku numeričku vrednost u ovaj edit box, program će ofsetovati
početak, kraj i sve segmente šipke za tu vrednost. Ukoliko je uneta vrednost
pozitivna, početni i krajnji segment šipke biće skraćeni, a svi segmenti šipke
ofsetovani za tu vrednost prema centru gabarita šipke (ka unutra). Ako je uneta
vrednost negativna, početni i krajnji segment šipke biće produženi, a svi segmenti
šipke ofsetovani za tu vrednost od centra gabarita šipke (ka spolja).
‘a poč =’ Kada unesete neku numeričku vrednost u ovaj edit box, program će početni
segment šipke skratiti za unetu vrednost ako je ona pozitivna, odnosno produžiti
ako je uneta vrednost negativna.
‘a kraj =’ Kada unesete neku numeričku vrednost u ovaj edit box, program će krajnji
segment šipke skratiti za unetu vrednost ako je ona pozitivna, odnosno produžiti
ako je uneta vrednost negativna.
‘a seg =’ Kada unesete neku numeričku vrednost u ovaj edit box, program će tekući
segment ofsetovati za unetu vrednost prema centru gabarita šipke ako je ona
pozitivna, odnosno od centra gabarita šipke ako je uneta vrednost negativna
(tekući segment je označen crvenom bojom).
‘L seg =’ U ovom edit box-u je prikazana dužina tekućeg segmenta šipke. Zadavanjem
nove vrednosti u ovom edit box-u, imate mogućnost da promenite dužinu prvom i
poslednjem segmentu šipke, dok promena dužine ostalih segmenata nije
dozvoljena. Pri promeni dužine segmenta, sve prelomne tačke šipke su
nepomerljive, odnosno menja se samo položaj tačke koja se nalazi na njegovom
slobodnom kraju. Specijalni slučaj predstavlja jednosegmentna šipka (oba kraja
šipke su slobodna) i tada je nepomerljiva početna tačka šipke.

44
Naknadna promena dužine prvog segmenta šipke
Ova mogućnost programa se koristi kod šipki za koje je poznata dužina krajnjih segmenta, a
sa crteža nije moguće izabrati tačan položaj početne, odnosno krajnje tačke šipke. Tada se za
početnu, odnosno krajnju tačku šipke bira proizvoljna tačka sa prave na kojoj se nalazi
segment, a zatim se u edit box-u zadaje tačna vrednost dužine segmenta. Obzirom da se
zadavanjem ofseta menja dužina segmentima šipke, preporučujemo da prvo unesete vrednosti
svih ofseta, a da dužine krajnjih segmenata zadate na kraju procedure definisanja geometrije
šipke.
Sa desne strane edit box-ova ‘a poč=’ i ‘a kraj=’, nalaze se komandna polja pomoću kojih se
može sidriti početak, odnosno kraj šipke.
Komandna polja za sidrenje početka, odnosno kraja šipke
Izborom nekog od ovih komandnih polja, otvara se dijalog box za sidrenje odgovarajućeg kraja
šipke.

45
Izgled dijalog box-a za sidrenje

krajeva šipke
Ovaj dijalog box radi na gotovo isti način kao i u okviru naredbe ‘Sidrenje armature’, te ga
ovde nećemo detaljno objašnjavati (vidi poglavlje ‘7.6’). Znači, na osnovu prethodno zadate
vrste i prečnika armature, izborom tipa sidrenja i jedne od moguće dve dužine (‘ls1’-veće ili
‘ls2’-manje), program će iz podataka koji su definisani u okviru naredbe ‘Propisi’ (vidi poglavlje
‘11.3’), sam odrediti potrebnu dužinu sidrenja. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, ovaj
dijalog box će biti zatvoren, a početak, odnosno kraj šipke, će biti produžen za odabranu
dužinu sidrenja.
U edit box-u ‘a kraj=’, postavljena je negativna vrednost prethodno odabrane

dužine sidrenja
Napomenućemo da prilikom crtanja trodimenzionalnih šipki, zadavanje ofseta nije dozvoljeno,

zato što bi bilo veoma teško odrediti na koju se ravan zadati ofset odnosi. Da bi se stekao bolji
uvid u geometriju trodimenzionalne šipke, u ovom dijalog box-u je omogućena prostorna
rotacija prikaza geometrije šipke (3D Orbit).

46
Deo dijalog box-a predviđen za rotaciju položaja šipke u prostoru
Da biste izvršili rotaciju potrebno je da pokazivač miša dovedete iznad ove površi, a zatim da
uz pritisnuto levo dugme pomerate miša. Pomeranjem miša unutar prstena koji obrazuju
unutrašnji krug i krug kojim je ova površ ograničena, prikaz šipke se rotira oko Z ose. Rotacija
prikaza šipke oko X ose se vrši pomeranjem miša iznad oblasti koja je ograničena unutrašnjim
krugom u pravcu Y ose, dok se rotacija oko Y ose vrši pomeranjem miša iznad iste oblasti u
pravcu X ose.
Zarotirani prikaz 3D šipke
Desnim klikom miša preko kružne površine, predviđene za prostornu rotaciju prikaza
geometrije šipke, otvara se padajući meni u kome se nalazi nekoliko programom definisanih
pogleda.

47
Padajući meni za izbor pogleda
Izborom jednog od pogleda ‘Top’, ‘Left’ ili ‘Front’, omogućen je pogled na geometriju pozicije
sa različitih strana, dok je izborom pogleda ‘Izometrija’ omogućen izometrijski prikaz
geometrije pozicije.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ dijalog box će biti zatvoren, a svi zadati numerički podaci
biće pridruženi iscrtanoj poliliniji, kojom je određena geometrija zadate pozicije armature.
Pored toga, program će iscrtanu poliliniju proglasiti za ‘instancu’, a u bazu pozicija tekuće
oplate će ubaciti kreiranu poziciju armature, koja ima iste numeričke podatke i geometriju kao
i instanca. Nakon zatvaranja dijalog box-a, program će ili završiti naredbu, ili će pak ući u
proceduru kotiranja. Da li će program ući u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja
parametara u okviru naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’).
Selektovanje polilinije
Nakon aktiviranja naredbe ‘Proizvoljna’, izborom podopcije ‘Polilinija’ sa komandne linije,

imate mogućnost da Vašoj poziciji armature pridružite geometriju polilinije koju selektujete.
Nakon izbora ove podopcije na komandnoj liniji se javlja sledeća poruka:
Selektujte poliliniju (Izlaz):
Iako se ova podopcija zove ‘Polilinija’, ovom procedurom je omogućeno i selektovanje niza
običnih linija, pri čemu je jedini uslov da selektovani segmenti budu povezani, odnosno da se
kasnije mogu zameniti jednom polilinijom koja će odrediti geometriju šipke koja se kreira. Kraj
procedure selektovanja se označava izborom podopcije ‘Izlaz’, nakon čega će program otvoriti
dijalog box za definisanje numeričkih podataka o novoj poziciji armature. Dalji postupak je u
svemu isti kao i prethodno opisani, a jedina razlika je znači u načinu definisanja geometrije
šipke.
Kružna šipka
Druga podopcija, koja se javlja na komandnoj liniji nakon aktiviranja naredbe ‘Proizvoljna’,
služi za definisanje šipke kružnog oblika. Naime, nakon izbora podopcije ‘Krug’, program će
prvo sa komandne linije zahtevati da zadate centar kruga, a potom i tačku sa kruga koja će
odrediti njegov poluprečnik.
Centar:
Tačka sa kruga:

48
Napomenućemo da će odabrana tačka sa kruga, ujedno odrediti i mesto na kome će program

postaviti preklop. Kako je na ovaj način geometrija šipke potpuno određena, program će
otvoriti dijalog box za definisanje numeričkih podataka o poziciji armature koja je upravo
kreirana.
Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o kružnoj šipci
Deo dijalog box-a koji je rezervisan za zadavanje ofseta, sada se sastoji od dva edit box-a:
‘a =’ Ako u ovaj edit box unesete pozitivnu numeričku vrednost, program će

ofsetovati šipku ka centru kruga (smanjiće poluprečnik) za unetu vrednost,
odnosno od centra kruga (povećaće poluprečnik) ako je uneta vrednost
negativna.
‘Preklop =’ U ovaj edit box se unosi veličina preklopa. Obzirom da veličina preklopa
isključivo zavisi od odabranog prečnika armature, program automatski postavlja
vrednost od 30 , a Vama je omogućeno da ovu vrednost promenite.
Značenje ostalih parametara u dijalog box-u je potpuno isto kao i kada se geometrija šipke
definiše slobodnim crtanjem.
Spiralna uzengija
Nakon aktiviranja naredbe ‘Proizvoljna’, izborom podopcije ‘Spirala’ sa komandne linije, ulazi
se u proceduru definisanja spiralne uzengije u podužnom izgledu. Sa komandne linije program
će zahtevati da odredite položaj tačaka 1, 2 i 3.

49
Šematski prikaz tačaka koje određuju konturu spiralne uzengije
Položaj tačaka 1 i 2 određuje kako dužinu na kojoj se prostire spiralna uzengija (L), tako i
ugao njenog nagiba, a rastojanje tačaka 2 i 3 određuje prečnik (R) spiralne uzengije. Na kraju,
program će zahtevati da sa tastature, ili izborom tačke na crtežu, zadate i hod spirale (t),
nakon čega će geometrija spiralne uzengije biti potpuno određena, a program će otvoriti
dijalog box za definisanje numeričkih podataka o poziciji armature koja je upravo kreirana.
Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o spiralnoj uzengiji
Deo dijalog box-a koji je rezervisan za zadavanje ofseta, sastoji se od tri edit box-a:
‘aR =’ Ako unesete pozitivnu vrednost u ovaj edit box, program će umanjiti prečnik spirale
(R) za unetu vrednost, i to simetrično sa obe strane, u odnosu na osu spirale. Ako
je uneta negativna vrednost, prečnik će biti uvećan.
‘a poč =’ Ako unesete pozitivnu vrednost u ovaj edit box, program će umanjiti dužinu spirale
(L), odnosno ofsetovaće tačku 1 za unetu vrednost ka centru gabarita spirale. Za
unetu negativnu vrednost dužina spirale (L) biće uvećana za tu vrednost.
‘a kraj =’ Ako unesete pozitivnu vrednost u ovaj edit box, program će umanjiti dužinu spirale
(L), odnosno ofsetovaće tačku 2 za unetu vrednost ka centru gabarita spirale. Za
unetu negativnu vrednost dužina spirale (L) biće uvećana za tu vrednost.

50
Značenje ostalih parametara u dijalog box-u je potpuno isto kao i kada se geometrija šipke
definiše slobodnim crtanjem, s tim što će određeni parametri biti nedostupni za promenu,
obzirom na specifičnost ovakve pozicije armature.
Kako se spiralna uzengija u programu prikazuje samo u podužnom izgledu, to se za njeno

eventualno prikazivanje u poprečnom preseku, morate poslužiti naredbom ‘Reprezent’ i
njenom podopcijom ‘Krug’ (vidi poglavlje ‘3.4’).
3.2 Nova pozicija - tipska šipka (TIPSKA)

Pomoću naredbe ‘Tipska’ imate mogućnost, da izborom jednog od ranije definisanih
oblika iz baze tipskih šipki, brzo kreirate novu poziciju armature. Izborom ove naredbe, iz
padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box
sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Tipska’
‘Prikaz’ - Iz ove zatvorene liste se bira vrsta šipki koje će se prikazivati u gornjem delu
dijaloga: ‘Šipke’, ‘Uzengije’, ‘Specijalne (3D)’ i ‘Sve’. ‘Specijalne (3D)’ šipke su posebna
vrsta šipki sa 3D geometrijom, koje služe za lakše definisanje takozvanih ‘jahača’.

51
U gornjem delu dijalog box-a su prikazani svi oblici šipki koji se trenutno nalaze u bazi, a
aktiviranjem komandnih polja ‘▲’ i ‘▼’ se vrši promena tekuće strane, odnosno listanje gore i
dole, u slučaju da je u bazu ubačeno toliko tipskih šipki da se one ne mogu sve istovremeno
prikazati. Izbor šipke iz baze tipskih šipki se vrši dvostrukim klikom miša na sliku željene
šipke.
Duplim klikom miša je za tekući postavljen željeni oblik šipke
U centralnom delu dijalog box-a se nalazi prikaz geometrije šipke koja je prethodno odabrana
iz baze tipskih šipki. I ovde važe potpuno ista pravila za zumiranje i pomeranje prikaza kao
kod prethodno opisanih naredbi.
Parametri koji se nalaze levo i ispod prikaza geometrije šipke, imaju isto značenje kao kod
naredbe ‘Proizvoljna’ (vidi poglavlje ‘3.1’), tako da ih ovde nećemo ponovo objašnjavati.
geometrije šipke u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove možete simultano postavljati na
uključeno i isključeno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crtežu.

52
Check box-ovi za osno preslikavanje geometrije šipke
I kod ove naredbe je omogućeno zadavanje ofseta, ali se sada ofset ne odnosi na pojedinačne
segmente šipke (kao kod naredbe ‘Proizvoljna’), već na pravougaonu oblast u koju je
smeštena kompletna geometrija šipke.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje gabarita šipke
‘a =’ Globalni ofset. Ako se u ovaj check box unese neka numerička vrednost program
će ofsetovati sve stranice pravougaone oblasti za tu vrednost.
‘a gore =’ Ofset gornje stranice pravougaone oblasti.
‘a dole =’ Ofset donje stranice pravougaone oblasti.
‘a levo =’ Ofset leve stranice pravougaone oblasti.
‘a desno =’ Ofset desne stranice pravougaone oblasti.
Napomenućemo da uneta numerička vrednost ofseta može biti i negativna.

53
Sa desne strane ovih edit box-ova se nalaze komandna polja za sidrenje odgovarajućeg kraja
gabarita šipke. Njihovim izborom se otvara dijalog box potpuno istog izgleda kao i kod naredbe
‘Proizvoljna’ (vidi poglavlje ‘3.1’).
Dijalog box za sidrenje krajeva šipke
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ ovaj dijalog box će biti zatvoren, a odgovarajuća strana
gabarita šipke biće produžena za odabranu dužinu sidrenja.
U edit box-u ‘a levo=’, postavljena je negativna vrednost prethodno

odabrane dužine sidrenja
U svim prelomnim tačkama šipke program postavlja mrežu horizontalnih i vertikalnih linija i
njihova međusobna rastojanja parametrizuje, odnosno označava ih slovima abecede. Način
rada sa parametrizovanim vrednostima, kao i izbor referentnih tačaka, je potpuno isti kao i pri
postavljanju tipskih oplata, tako da ga ovde nećemo ponavljati (vidi poglavlje ‘2.2’).
Napomenućemo samo da se presečne tačke linija dobijenih ofsetom mogu izabrati za
referentne tačke, čime je postavljanje šipke na željeno mesto na crtežu značajno
pojednostavljeno.

54
Kada ste zadali sve potrebne numeričke podatke, aktivirajte komandno polje ‘OK’, nakon čega
će program sa komandne linije zahtevati da odredite položaj tačke 1 na crtežu.
Tačka 1:
Nakon izbora ove tačke (crvena kružna tačka u dijalog box-u), program će zahtevati da zadate
i tačku koja određuje ugao cele šipke u odnosu na horizontalu.
Tačka koja određuje ugao:
Kada je definisan i ugao nagiba šipke u odnosu na horizontalu, na komandnoj liniji će se

pojaviti sledeća poruka:
Tačka 2:
Kako šipka može biti potpuno proizvoljnog oblika, nakon izbora tačke 2 (crvena kvadratna
tačka u dijalog box-u), program zahteva unošenje tačaka koje će definisati dimenzije šipke
koje nisu tačno određene izborom tačke 1 i tačke 2.
Unutrašnja tačka:
Broj unutrašnjih tačaka zavisi od kompleksnosti geometrije izabrane šipke. Tokom unošenja
ovih tačaka program prikazuje izgled šipke u ‘Drag’ modu. Crvena boja linija šipke u ‘Drag’
modu znači da izabranu tačku nije moguće uneti, odnosno da ona ne određuje traženu
dimenziju šipke. Žutom bojom je prikazana pomoćna linija koja pokazuje koje unutrašnje
dimenzije šipke određuje tražena tačka.
U zavisnosti od vrednosti koje su eventualno pridružene parametrizovanim dimenzijama šipke

u dijalog box-u, isto kao i kod tipskih oplata, možemo razlikovati tri osnovna slučaja:
Šipke kojima su sve dimenzije segmenata poznate
Pri postavljanju ovakve šipke na crtež, program zahteva da zadate samo tačku 1 (crvena
kružna tačka u dijalog box-u) i tačku koja određuje ugao nagiba cele šipke u odnosu na
horizontalu.
Šipke kojima su u jednom od dva moguća pravca poznate dužine projekcija svih segmenata
Pri izboru tačke 1 (crvena kružna tačka u dijalog box-u) nema nikakvog ograničenja, dok za
tačku 2 (crvena kvadratna tačka u dijalog box-u) možete izabrati neku od tačaka koje se
nalaze na duži kojoj pripada tačka 1, a istovremeno je normalna na pravac za koji su sve
dimenzije poznate. Pri postavljanju šipke na crtež program neće zahtevati da zadate tačku
koja određuje ugao nagiba cele šipke u odnosu na horizontalu, jer je taj ugao u ovom slučaju
određen zadavanjem tačaka 1 i 2. Nakon zadavanja tačke 2 program će zahtevati da unesete
unutrašnje tačke. Izuzetak predstavlja slučaj kada je nepoznata dimenzija samo jednog
segmenta i ona će biti određena zadavanjem tačke 2.
Šipke kod kojih nisu poznate dužine projekcija svih segmenata ni za jedan od dva moguća
pravca
Ni u ovom slučaju pri izboru tačke 1 (crvena kružna tačka u dijalog box-u) nema nikakvog
ograničenja, dok izbor tačke 2 (crvena kvadratna tačka u dijalog box-u), kao i zahtev za
zadavanje unutrašnjih tačaka pri postavljanju šipke na crtež, zavisi od broja segmenata kojima
su dimenzije nepoznate.

55
Kada su unete sve potrebne unutrašnje tačke, isto kao i kod naredbe ‘Proizvoljna’, program će
postavljenu šipku na crtežu proglasiti za instancu, a u bazu pozicija tekuće oplate će ubaciti
kreiranu poziciju armature koja ima iste numeričke podatke i geometriju kao i instanca.
3.3 Postojeća pozicija - ista geometrija

(POSTOJEĆA)
Naredba ‘Postojeća’ se koristi kada je ranije kreiranu poziciju armature potrebno
postaviti na neko drugo mesto na crtežu. Izborom ove naredbe, iz padajućeg menija ‘ArmCAD
► Šipka’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za izbor postojeće pozicije armature
U levom delu dijalog box-a je prikazana lista sa svim do tada definisanim pozicijama armature
u okviru tekuće pozicije oplate. U koloni ‘N°’ se ispisuje redni broj pozicije i postavlja simbol
koji ukazuje na karakter date pozicije armature. Možemo razlikovati sledeće tipove pozicija
armatura:
šipka
uzengija
promenljiva pozicija - šipka čija je geometrija definisana promenljivom serijom
Primetićete da su ovi simboli prikazani ili crnom ili sivom bojom, a da kod nekih pozicija uopšte
nisu postavljeni. Postoje 4 pravila od kojih zavisi prikaz ovih simbola:
1. Ako pozicija armature ima bar jednu instancu na crtežu, a broj komada šipki je različit od
nule, simbol je crne boje.
2. Ako pozicija armature ima bar jednu instancu na crtežu, a broj komada šipki je nula,
simbol je sive boje.
3. Ako pozicija armature nema ni jednu instancu na crtežu, a broj komada šipki je različit od
nule, simbol je crne boje.

56
4. Ako pozicija armature nema ni jednu instancu na crtežu, a broj komada šipki je nula,
simbol se ne postavlja.
U koloni ‘Oblik’ se prikazuje oblik date pozicije armature, u koloni ‘Arm’ se prikazuje vrsta
čelika, a u koloni ‘ ∅ ’ prečnik šipke.
Iz zatvorene liste ‘Oplata’, može se za tekuću postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija
oplata, pri čemu će lista pozicija armatura promeniti svoj sadržaj i odgovarati postavljenoj
tekućoj oplati.
Zatvorena lista za promenu tekuće pozicije oplate
Iz zatvorene liste ‘Stil kotiranja’, može se za tekući postaviti bilo koji od ranije definisanih
stilova kotiranja, dok se u donjem levom uglu dijalog box-a prikazuje sadržaj kote koji
odgovara trenutnom stanju zadatih parametara.
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje stilova kotiranja.
Deo dijalog box-a za izbor stila kotiranja

57
U centralnom delu dijalog box-a se nalazi prozor rezervisan za prikaz geometrije selektovane
pozicije armature (u listi je uvek jedan red markiran, što označava da je ta pozicija armature
selektovana).
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz geometrije selektovane

pozicije armature
Kako crteži mogu biti dosta složeni, a pozicije armature su najčešće sličnog oblika, to u praksi
verovatno nije baš lako iz liste odabrati željenu poziciju samo po njenom obliku i rednom broju
pozicije. Iz tog razloga se iznad prozora predviđenog za prikaz nalazi zatvorena lista, iz koje se
za tekući može postaviti jedan od tri predviđena načina prikaza izgleda selektovane pozicije.
Zatvorena lista za promenu vrste prikaza u dijalog box-u
‘Geometrija pozicije’ Prikazana je samo geometrija selektovane pozicije armature.
‘Šipke iz izabrane oplate’ Prikazane su instance svih pozicija armature iz tekuće oplate, a
položaj instanci selektovane pozicije je jasno naznačen.

58
‘Sve šipke’ Prikazane su instance svih pozicija armature iz svih pozicija

oplate, a položaj instanci selektovane pozicije je jasno
naznačen.
Kako se pomoću naredbe ‘Postojeća’ kreira instanca date pozicije armature na crtežu, to za
šipke koje imaju kuke na krajevima, program neće dozvoliti njihovo obrtanje, jer bi ono
narušilo geometriju ranije kreirane pozicije armature. Jedino je za šipke sa slobodnim
krajevima moguće eventualno postavljati pokazivače i vršiti slobodnu promenu njihovog
položaja.
U delu dijalog box-a ‘Polilinija’ se nalaze edit box-ovi koji služe za zadavanje ofseta.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje geometrije šipke
‘a =’ Globalni ofset. Ako se u ovaj edit box unese neka numerička vrednost, program
će postaviti pomoćne linije na zadatom rastojanju od početka i kraja šipke, kao i
paralelno sa svakim segmentom šipke, sa obe njegove strane.
‘a poč =’ Ofset početka šipke. Ako se u ovaj edit box unese neka numerička vrednost,
program će na početku šipke postaviti pomoćnu liniju, čija je dužina jednaka
zadatoj vrednosti.
‘a kraj =’ Ofset kraja šipke. Ako se u ovaj edit box unese neka numerička vrednost,
program će na kraju šipke postaviti pomoćnu liniju, čija je dužina jednaka
zadatoj vrednosti.
‘a seg =’ Ofset tekućeg segmenta šipke (tekući segment je na prikazu geometrije šipke
označen crvenom bojom). Ako se u ovaj edit box unese neka numerička
vrednost, program će na zadatom rastojanju postaviti pomoćne linije paralelno
sa tekućim segmentom šipke, sa obe njegove strane.
Obzirom da jedna pozicija armature može imati više instanci, koje mogu da zauzimaju različite
položaje na crtežu, pomoću komandnog polja ‘Ugao’ imate mogućnost da izaberete položaj
bilo koje instance sa crteža ili da izaberete segment šipke koji će biti poravnat sa X osom.
Naime, svakim klikom na ovo polje, prikaz pozicije će zauzeti položaj sledeće instance sa
crteža, ili će se zarotirati za ugao potreban da se sledeći segment šipke poravna sa X osom.

59
Položaj šipke je zarotiran pomoću komandnog polja ‘Ugao’
Check box-ovi ‘Rotacija oko X ose’ i ‘Rotacija oko Y ose’ služe za osno preslikavanje
prikaza pozicije u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove možete simultano postavljati na
uključeno i isključeno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crtežu.
Check box-ovi za osno preslikavanje geometrije šipke
Na slici je crvenim simbolom označena referentna tačka, odnosno tačka čijim ćete izborom
odrediti položaj šipke na samom crtežu. Desnim klikom miša u okolinu bilo koje od prelomnih
tačaka, ili na srednju tačku bilo kog segmenta šipke, možete promeniti položaj referentne
tačke. Za referentnu tačku se svakako može izabrati i bilo koja presečna, odnosno srednja
tačka linija dobijenih ofsetom.

60
Desnim klikom miša je promenjen položaj referentne tačke
Reprezent Check box čijim će se uključivanjem na crtež, umesto prave instance šipke,
postaviti reprezent.
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje načina prikaza

šipki na crtežu.
Kada odaberete željenu poziciju armature, u edit box-u ‘Količina’ možete da zadate broj
komada koji će biti pridružen datoj instanci. Nakon zadavanje broja komada šipki, unetu
vrednost moguće je postaviti za podrazumevanu aktiviranjem ovog dugmeta . Ukoliko je
dugme neaktivno, vrednost u edit polju odgovara podrazumevanoj vrednosti.
Check box-ovi ‘Obostrano’ i ‘Specifikacija’, kao i edit box ‘Komentar’, imaju isto značenje
kao i kod naredbi ‘Proizvoljna’ i ‘Tipska’ i takođe će biti pridruženi instanci odabrane pozicije na
crtežu.
Deo dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o poziciji armature

61
Parametar promenljive pozicije
Omogućeno je postavljanje na crtež reprezenta promenljive pozicije sa tačnom geometrijom

jedne od šipki te pozicije. U ovom delu dijaloga se pomoću klizača bira šipka iz serije čiju će
geometriju imati reprezent na crtežu. Desno od klizača ispisuje se informacija o rednom broju
izabrane šipke u seriji i dužina ove šipke.
Deo dijalog box-a ‘Parametar promenljive pozicije’
Nakon aktiviranja komandnog polja ‘OK’, program će zatvoriti dijalog box i sa komandne linije
zahtevati da odredite položaj referentne tačke na crtežu.
Referentna tačka:
Nakon određivanja položaja referentne tačke, potrebno je zadati i ugao nagiba cele šipke u
odnosu na horizontalu.
Ugao:
Ugao možete odrediti zadavanjem numeričke vrednosti sa tastature, ili izborom tačke koja će
sa prethodno zadatom referentnom tačkom odrediti taj ugao.
3.4 Postojeća pozicija – nova geometrija

(REPREZENT)
Često se u praksi javlja potreba, da se pozicija armature na samom crtežu ne
predstavlja svojom pravom geometrijom. U tom slučaju je, pomoću naredbi ‘Proizvoljna’ ili
‘Tipska’, potrebno prvo kreirati novu poziciju sa stvarnom geometrijom. Ako se pozicija
armature nigde na crtežu ne pojavljuje u svom pravom izgledu, onda je potrebno nacrtanu
instancu takve pozicije jednostavno ukloniti sa crteža.
Izborom naredbe ‘Reprezent’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na
ikonu , na komandnoj liniji se javlja sledeća poruka:
Prva tačka (Polilinija/Krug/Spirala/postojećA):

62
Izborom podopcije ‘postojećA’ sa komandne linije omogućeno je pretvaranje instance šipke u

reprezent iste geometrije.
Način iscrtavanja proizvoljne polilinije, kao i značenje svih ponuđenih podopcija na komandnoj
liniji, je potpuno isto kao i kod već opisane naredbe ‘Proizvoljna’ (vidi poglavlje ‘3.1’). Po
završetku definisanja geometrije reprezenta, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za kreiranje reprezenta postojeće pozicije
Ovaj dijalog box je gotovo identičan kao i kod naredbe ‘Postojeća’, pa sve rečeno u
prethodnom poglavlju važi i ovde. Jedina razlika je u proceduri definisanja ofseta prethodno
nacrtane polilinije. Naime, ovde je primenjena potpuno ista logika kao kod naredbe
‘Proizvoljna’.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije kojom je određena

geometrija reprezenta
Za lakši izbor pozicije armature za koju se kreira reprezent, pored prikaza geometrije
reprezenta, iz zatvorene liste možete odabrati i sve ostale vrste prikaza, koje su dostupne u
okviru naredbe ‘Postojeća’.

63
Zatvorena lista za promenu tekućeg prikaza
Napomenućemo da će edit box ‘Količina’ i check box ‘Specifikacija’ biti neaktivni, ako se iz
liste pozicija za tekuću postavi pozicija od koje je kreirana promenljiva serija. Znači,
reprezentu od varijabilne pozicije nećete moći da pridružite broj komada šipki, obzirom da je
stvarna geometrija ovakve pozicije određena tačnim položajem svake od šipki unutar kreirane
promenljive serije, pa zadavanje broja komada nema nikakvog smisla.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program će zatvoriti dijalog box, a svi zadati podaci će biti
pridruženi iscrtanoj poliliniji kojom je određena geometrija reprezenta.
Na kraju ćemo još jednom napomenuti da geometrija reprezenta ne mora da ima nikakve veze
sa geometrijom pozicije koju on predstavlja na crtežu, ali pri izradi specifikacije armature
program neće uzimati geometriju iz reprezenta, već iz pozicije koju on predstavlja.
3.5 Crtanje armature krstasto armirane ploče

Pomoću naredbe ‘Krstasto armirana ploča’ imate mogućnost da na crtež postavite
tipske šipke koje se najčešće koriste za armiranje ploča. Njenim izborom iz padajućeg menija
‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

64
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Krstasto armirana ploča’
U gornjem desnom delu dijalog box-a su prikazane sve šipke koje se mogu postaviti sa ovom
naredbom. Selektovana šipka je jasno naznačena drugačijom bojom pozadine, a program
ispod prozora ispisuje i kratak opis namene date šipke. Izbor željene šipke se vrši levim klikom
miša preko njene slike.
Izabrana je šipka koja se postavlja u donjoj zoni ploče sa krajevima

koji se povijaju u gornju zonu
Program u donjem desnom delu dijalog box-a prikazuje tipski izgled oplate na kome su jasno
obeležene sve tačke koje se moraju izabrati sa crteža da bi se postavila selektovana šipka.

65
Tačke su numerisane brojevim koji označavaju redosled njihovog zadavanja. Takođe, na ovoj
slici su iskotirane i sve dimenzije selektovane šipke koje se zadaju u dijalog box-u.
Sigurno ste primetili da nisu svi parametri u dijalog box-u uvek dostupni za promenu. Obzirom
da se svaka od ponuđenih šipki definiše sa različitim podacima, program dozvoljava menjanje
samo onih parametara koji su neophodni za kreiranje selektovane šipke.
U delu dijalog box-a ‘Ploča’ se zadaju dimenzije oplate koje program ne može da odredi na
osnovu izabranih tačaka sa crteža, kao i vrednost zaštitnog sloja. Značenje svakog od ovih edit
box-ova se jasno vidi iz njegovog naziva.
Pomoću parametara ‘A’,‘B’ i ‘C’ se definišu dužine segmenata šipki u ploči. Napomenućemo
još jednom da su dužine koje se zadaju uvek iskotirane na prikazu selektovane šipke, tako da
se jasno vidi njihovo značenje. Za definisanje svake od njih su predviđena po dva edit box-a. U
prvom se dužina zadaje u procentima od odgovarajuće dimenzije ploče (koja je takođe
iskotirana na prikazu šipke), dok se u drugom edit box-u unosi željena numerička vrednost.
Dozvoljeno je i kombinovanje ova dva načina.
Dužina krajnjih segmenata šipke ‘A’ je zadata u procentima

od ukupne dužine ploče ‘La’
U edit box-u ‘Ugao’ se zadaje nagib datog pravca armiranja u odnosu na horizontalu. Desno
od ovog edit box-a se nalazi i komandno polje , čijim se aktiviranjem izlazi na crtež. Izbor
dve tačke sa crteža će odrediti traženu vrednost nagiba i ona će biti smeštena u edit box-u.
Najbolje je da prvo postavite sve šipke za jedan pravac armiranje, a zatim i za drugi, jer se na
taj način izbegava stalno menjanje ovog podatka.

66
Edit box u kome se zadaje nagib datog pravca armiranja
Ostali parametri koji se zadaju u dijalog box-u imaju isto značenje kao kod prethodno opisanih
naredbi, tako da ih ovde nećemo detaljno objašnjavati.
Nakon aktiviranja komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i sa komandne linije
zahteva da sa crteža izaberete tačke koje će odrediti nepoznate dimenzije šipke:
Tačka 1:
Broj tačke koji se pojavljuje na komandnoj liniji odgovara broju date tačke u dijalog box-u.
Obzirom da se pravac armiranja određuje zadavanjem ugla u edit box-u ‘Ugao’, ove tačke ne
moraju da se nalaze na istoj pravoj, što značajno olakšava njihov izbor sa crteža.
Poslednja tačka ne utiče na geometriju šipke, već samo određuje njen položaj na crtežu, pa se
pri njenom zadavanju na komandnoj liniji ispisuje drugačija poruka:
Tačka koja određuje položaj šipke:
Na osnovu izabranih tačaka i zadatih dimenzija u dijalog box-u program određuje dužine
segmenata selektovane šipke i postavlja je na crtež.

67
Izgled kreirane šipke na crtežu
Kreiranjem serije u osnovi od postavljene šipke, sada lako možete izvršiti armiranje date
oblasti ploče.

68
4. CRTANJE ŠIPKI U SERIJI

Pored mogućnosti pojedinačnog iscrtavanja šipki armature, program omogućava i
kreiranje serija šipki, koje se prostiru na proizvoljno zadatom intervalu. U zavisnosti od
projekcije u kojoj se serija šipki želi prikazati, programom su predviđena tri osnovna tipa
serija:
- serija u osnovi
- serija u podužnom preseku
- serija u poprečnom preseku
Kako postavljene šipke unutar serije mogu imati i promenljivu geometriju, to svaka od
navedenih serija može biti konstantna i promenljiva. Naredbe za kreiranje konstantnih i
promenljivih serija se nalaze u okviru padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ i u ovom delu
uputstva će biti detaljno objašnjen način rada sa njima.
4.1 Konstantna serija u osnovi

Nakon izbora ove naredbe, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na
ikonu , program će sa komandne linije zahtevati da selektujete instancu pozicije za koju
želite da kreirate seriju u osnovi.
Selektovanje šipke:
U ovoj proceduri moći ćete da selektujete bilo koju instancu pozicije armature, izuzev spiralne
uzengije, kružne šipke i reprezenta od varijabilne pozicije. Nakon selektovanja željene
instance, program će zahtevati da prvo odredite početnu tačku,
Prva tačka (Krug):
a potom i krajnju tačku intervala na kome se serija rasprostire (linije serije).
Krajnja tačka (Luk/Nazad):
Tačkom ‘1’ je određena početna, a tačkom ‘2’ krajnja tačka linije serije

69
Napomenućemo da zadata linija serije mora preseći selektovanu instancu, jer će u protivnom
procedura definisanja serije u osnovi biti poništena.
Izborom podopcije ‘Nazad’ se poništava unos prve tačke linije serije, dok podopcije ‘Luk’ i
‘Krug’ služe za definisanje krivolinijskog zakona po kome se serija u osnovi rasprostire.
Izborom podopcije ‘Luk’, program će prvo sa komandne linije zahtevati da odredite tačku sa
luka,
Tačka sa luka:
a potom i krajnju tačku luka.
Krajnja tačka:
Izborom tačaka ‘1’, ‘2’ i ‘3’, određena je lučna geometrija serije u osnovi
Izborom podopcije ‘Krug’, program će umesto početne tačke serije, sa komandne linije
zahtevati da prvo odredite centar,
Centar:
a potom i poluprečnik kruga.
Tačka sa kruga:
Zadata tačka sa kruga će ujedno odrediti i početak serije, dok će kraj biti na rastojanju koje
odgovara kasnije zadatom međusobnom razmaku između šipki u seriji.

70
Izborom tačke ‘1’ je određen centar, a izborom tačke ‘2’ poluprečnik

i početak kružne serije
Sa slike se vidi da je kružna serija praktično specijalan oblik lučne, odnosno da se ona može
definisati i lukom, ako bi se kraj luka postavio na razmaku od početka koji odgovara jednom
međusobnom rastojanju šipki unutar serije. Kružna serija, kao specijalan oblik lučne, uvedena
je zato što se njena geometrija mnogo lakše može definisati preko kruga nego preko luka (ne
mora se voditi računa o međusobnom rastojanju šipki unutar serije, a i sama lučna geometrija
se određuje umesto sa tri tačke, zadavanjem samo centra i poluprečnika kruga).
Bez obzira da li je linija serije prava ili je kružnog, odnosno lučnog oblika, program će nakon
definisanja njenog položaja, sa komandne linije zahtevati da eventualno definišete segmente
na kojima se šipke postavljaju na različitim rastojanjima.
Granica između segmenata (Nazad/Kraj) <Kraj>:
Kako ćete i u dijalog box-u za definisanje numeričkih podataka moći naknadno da dodajete
segmente i zadajete im tačne dužine, zadavanje segmenata izborom tačaka sa crteža nije
obavezno. Izbor podopcije ‘Kraj’ sa komandne linije, označiće kraj procedure definisanja
geometrije serije na crtežu, te će program otvoriti dijalog box za zadavanje numeričkih
podataka.

71
Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih

podataka o konstantnoj seriji u osnovi
U gornjem desnom delu dijalog box-a je prikazan izgled kreirane serije sa sadržajem kote.
Ovaj prikaz odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom
trenutku možete videti kako će kreirana serija izgledati na crtežu. Slovima ‘S’ i ‘E’ su označene
početna, odnosno krajnja tačka linije serije, dok je crvenim kružićem obeležena nepomerljiva
tačka.
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz izgleda serije na crtežu
U gornjem levom delu dijalog box-a je prikazan podatak o rednom broju pozicije armature i
nazivu pozicije oplate kojoj ona pripada. Kako se serija kreira za prethodno selektovanu šipku,
to promena ovih podataka nije moguća.

72
Podaci o rednom broju pozicije šipke i nazivu

pozicije oplate kojoj ona pripada.
Programom je predviđena i mogućnost da se pravi izgled šipke u seriji zameni pravom linijom.
To se postiže postavljanjem check box-a ‘Reprezent’ na uključeno stanje.
Kod komplikovanih crteža, kada bi pravi izgled šipke

opteretio crtež, ova opcija može biti zgodna.
Check box ‘Specifikacija’ je po ‘default’-u postavljen na uključeno stanje, što znači da će

zadati broj komada šipki ući u ukupan broj komada date pozicije pri izradi specifikacije
armature. Ako datu seriju šipki predstavljate i u nekoj drugoj projekciji, sa nekim drugim
tipom serije, tada je potrebno da ovaj check box postavite na isključeno stanje‚ kako se broj
komada šipki date pozicije ne bi duplirao.

73
Postavljanjem check box-a ‘Obostrano’ na uključeno stanje, u sadržaju teksta kote se ispisuje
simbol ‘±’ (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji označava da se šipke u datoj
seriji postavljaju obostrano, odnosno istovremeno i u gornjoj i u donjoj zoni. Samim tim će i
pri izradi specifikacije, jasno ako je i check box ‘Specifikacija’ postavljen na uključeno stanje,
zadati broj komada šipki biti pomnožen sa brojem 2.
Check box ‘Radijalno’ će biti aktivan jedino ako se radi o lučnoj seriji koja ima centralni ugao
manji ili jednak 180, dok je za prave serije (‘Fn=0’) on neaktivan i postavljen na isključeno
stanje. Postavljanje ovog check box-a na uključeno stanje, kod lučnih serija će dovesti do
postavljanja šipki u radijalnom smeru, odnosno sve šipke serije će umesto zadatog dobiti
usmerenje ka centru datog lučnog intervala. Za kružne serije, ovaj check box je zamrznut i
postavljen na uključeno stanje.
U edit box-u ‘Komentar’ možete uneti proizvoljan komentar, ili pak možete iz zatvorene liste
odabrati neki od tipskih komentara, koje ste ranije kreirali pomoću naredbe ‘Baza komentara’
- Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje načina prikaza šipki na

crtežu.
Iz zatvorene liste ‘Stil kotiranja’ se za tekući može postaviti bilo koji od ranije definisanih
stilova kotiranja.
- Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje stilova kotiranja.
U praksi se često javlja potreba da se na crtežu prikaže projekcija serije koja se u stvarnosti
prostire pod nekim uglom u odnosu na ravan crteža (na primer pri izradi nacrta armature
stepeništa, kosih krovova itd.). U tom slučaju se sa crteža bira prva, odnosno krajnja tačka
projekcije linije serije, a u edit box ‘Nagib ravni pokrivanja’ se unosi ugao nagiba ravni
serije u odnosu na ravan crteža. Na osnovu zadatog ugla program će izračunati pravu dužinu
linije serije i nju će koristiti pri proračunu broja šipki, odnosno razmaka između šipki u seriji.
Zadat je nagib ravni serije od 30

74
Pomoću check box-a ‘Pun prikaz’ se reguliše način prikaza kreirane serije na crtežu. Naime,
njegovim postavljanjem na uključeno stanje, program će na zadatom rastojanju iscrtati
simbole koji jasno ukazuju na položaj svake od šipki unutar kreirane serije.
Pun prikaz serije u osnovi
Retko Check box čijim će postavljanjem na uključeno stanje serija na crtežu imati
retki prikaz, odnosno program će samo na pojedinim mestima iscrtavati
simbole koji ukazuju na položaj šipki unutar kreirane serije.
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog u kome korisnik može sam da

definiše retki prikaz serija šipki, s tim što je dostupno i nekoliko predefinisanih
i uobičajenih rasporeda.
Izgled dijalog box-a ‘Izbor crta za prikaz’
Savijanje u ravni
Check box koji omogućava armiranje oblasti šipkama savijenim u ravni
popločavanja.

75
Savijanje u ravni
U centralnom delu dijalog box-a je prikazan izgled linije serije, na kojoj je crvenom tačkom
obeležena nepomerljiva tačka. Nepomerljivu tačku program po ‘default’-u postavlja na početku
linije serije, a njen položaj se može promeniti desnim klikom miša na bilo koju krajnju ili
srednju tačku segmenata serije. Izborom ove tačke, defininiše se koja će tačka na crtežu biti
nepomerljiva pri promeni dužine linije serije i njenih segmenata.
Prikaz linije pružanja serije
Ispod ove slike, nalaze se edit box-ovi koji numerički određuju geometriju linije serije i oni su
podeljeni u tri celine.

76
Segmenti serije
Deo dijalog box-a za editovanje međusegmenata serije
Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’ se vrši dodavanje segmenta, tako što se tekući segment
podeli na dva dela.
Aktiviranjem komandnog polja ‘Briši’, tekući segment se briše, a njegova dužina se u

zavisnosti od položaja nepomerljive tačke, dodaje dužini jednog ili oba susedna segmenta.
Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, dodata su još

dva međusegmenta

77
Na crtežu linije serije, zadati segmenti unutar kojih se šipke postavljaju na različitim
rastojanjima su jasno razdvojeni, a trenutno aktivni, odnosno tekući segment je obeležen
crvenom bojom. Promena tekućeg segmenta se vrši jednostavnim klikom miša unutar bilo kog
od prikazanih segmenata, a vrednosti u edit box-ovima, u delu dijalog box-a ‘Segmenti
serije’, uvek se odnose na tekući segment i imaju sledeće značenje:
‘L =’ dužina segmenta. Ako je check box ‘Procentualno’, koji se nalazi pored ovog edit
box-a, postavljen na isključeno stanje, dužina segmenta se izražava u ‘AutoCAD’-ovim
jedinicama, a ako je postavljen na uključeno stanje, tada prikazana vrednost
predstavlja procenat u odnosu na ukupnu zadatu dužinu serije.
Zadato je da dužine krajnjih segmenata budu 20%

od ukupne dužine serije
Napomenućemo da promenom dužine tekućeg segmenta nije moguće promeniti

ukupnu dužinu serije. To znači da se pri promeni dužine prvog i poslednjeg segmenta
uvek pomera njihova unutrašnja granica, dok za unutrašnje segmente položaj
nepomerljive tačke određuje koja će granica biti pomerena. Izuzetak predstavlja slučaj
jednosegmentne linije serije i tada se ovaj edit box ponaša na isti način kao i edit box
‘ΣL=’, u delu dijalog box-a ‘Linija serije’. Sa desne strane ovog edit box-a, nalazi se
komandno polje ‘ ’, čijim se aktiviranjem izlazi na crtež. Izbor dve tačke sa crteža
će odrediti njihovo međusobno rastojanje i ta vrednost će biti smeštena u edit box.
‘e =’ razmak šipki unutar tekućeg segmenta.
‘n =’ broj komada šipki unutar tekućeg segmenta.
Dugme koje ukazuje da je broj komada šipki zaključan, kako bi ostao nepromenjen
prilikom gripovanja serije.
Dugme koje ukazuje da broj komada šipki nije zaključan, što znači da se menja pri
gripovanju serije, dok razmak ostaje isti.
Edit box-ovi ‘e=’ i ‘n=’ rade vezano, odnosno za zadati razmak ‘e=’, proračunava se potreban
broj komada šipki ‘n=’ i obrnuto.

78
Na srednjem segmentu serije je zadat razmak šipki od 20 cm
U produžetku edit box-a ‘e=’, između zagrada se ispisuje stvarna vrednost tog razmaka
‘e=L/n’. Znači, kao ulazni podatak možete zadati ili razmak šipki, ili broj komada šipki unutar
tekućeg segmenta. Obzirom da se na spojevima segmenata nalaze šipke koje mogu pripadati
ili jednom ili drugom segmentu, broj ‘n=’ u stvari predstavlja broj podela uvećan za jedan.
Kako je u programu uvedeno pravilo da se šipke na granici između dva segmenta uvek
pridružuju onom, unutar koga je zadat manji međusobni razmak šipki, to se tačan broj
komada šipki unutar datog segmenta (broj koji će biti ispisan u sadržaju kote datog
segmenta), može proračunati kada se od prikazane vrednosti u edit box-u ‘n=’ oduzme broj
koji je sa negativnim predznakom ispisan u njegovom produžetku. Ako u produžetku ovog edit
box-a nije ništa ispisano, onda to znači da će datom segmentu za broj komada biti pridružena
upravo ta vrednost.

79
Linija serije
Deo dijalog box-a ‘Linija serije’
‘ΣL =’ Zbir normalnih rastojanja između šipki u seriji. Promenom vrednosti ovog podatka,
menja se dužina linije serije. Ako se linija serije sastoji od jednog segmenta, a
nepomerljiva tačka se nalazi na njenom početku, promena dužine serije će se vršiti
pomeranjem njene krajnje tačke, dok će u slučaju nepomerljive krajnje tačke doći
do pomeranja početne tačke. Ako se nepomerljiva tačka nalazi na sredini linije
serije, zadata promena će se vršiti simetrično, pomeranjem i početne i krajnje
tačke linije serije. Kada se nepomerljiva tačka višesegmentne serije nalazi na kraju
linije serije, menjaće se samo dužina prvog segmenta, dok će se za sve ostale
položaje nepomerljive tačke menjati dužina njenog krajnjeg segmenta.
‘Fn =’ Dužina strele luka, odnosno rastojanje od sredine sečice do srednje tačke luka (za
prave serije ovaj podatak ima vrednost ‘Fn=0’). U slučaju da ste kreirali kružnu
seriju, umesto edit box-a ‘Fn=’ pojaviće se edit box ‘R krug=’, u kome će biti
smeštena vrednost koja određuje poluprečnik kreirane kružne serije. Sa desne
strane ovog edit box-a, nalazi se komandno polje , čijim se aktiviranjem izlazi
na crtež. Izbor dve tačke sa crteža će odrediti njihovo međusobno rastojanje i ta
vrednost će biti smeštena u edit box. Napomenućemo da će očitano rastojanje uvek
imati pozitivnu vrednost, te pri definisanju strele lučnog segmenta morate sami u
edit box-u zadati odgovarajući pozitivan ili negativan predznak.
‘Ugao =’ Pomoću ovog edit box-a se reguliše nagib instance u odnosu na zadatu liniju serije.
Napomenućemo da za lučne radijalne i kružne serije, ovaj ugao može imati samo
dve vrednosti i to 90º ili 270º. Za oba ugla instanca će biti usmerena ka centru
luka, odnosno kruga, a naizmenično će zauzimati jedan od moguća dva položaja,
koji se dobijaju njenim osnim preslikavanjem u odnosu na presečnu tačku sa
zadatom linijom serije.
Prikazano komandno polje služi za obrtanje simbola šipke oko njegove podužne
ose. Na ovaj način simbol šipke uvek možete dovesti u položaj u kome se šipka
zaista nalazi u poprečnom preseku ploče.

80
Komandno polje koje služi za promenu pravca postavljanja šipki u seriji, odnosno
za izbor segmenta šipke u odnosu na koji se kreira serija. Pri kreiranju konstantne
serije u osnovi oblast popločavanja se dobija na osnovu zadate linije serije i pravca
pružanja šipke, koji je određen njenim najdužim gabaritom. Pomoću ovog
komandnog polja se za kreiranje oblasti popločavanja može izabrati pravac bilo kog
segment šipke.
Podrazumevani pravac pružanja šipki u seriji Pomoću komandnog polja je za pravac

pružanja šipki u seriji izabran pravac kosog
segmenta
Ofset
Deo dijalog box-a za ofsetovanje početka i kraja serije
Ova opcija je jako zgodna, jer imate mogućnost da prilikom zadavanja dužine serije birate
tačke direktno sa oplate.

81
‘a poč =’ ofset početka serije (početak serije je obeležen slovom ‘S’ na prikazu serije)
‘a kraj =’ ofset kraja serije (kraj serije je obeležen slovom ‘E’ na prikazu serije)
Ukoliko je uneta vrednost ofseta pozitivna, prva, odnosno poslednja šipka u seriji, će biti
pomerena prema centru gabarita serije, a podatak ‘ΣL=’ će biti umanjen za tu vrednost. U
slučaju da je uneta vrednost ofseta negativna, prva, odnosno poslednja šipka u seriji, će biti
pomerena od centra gabarita serije, a podatak ‘ΣL=’ će biti uvećan za tu vrednost. Pri
kreiranju kružnih serija ova dva edit box-a su zamrznuta. Napomenućemo još, da se pri
crtanju nagnutih serija, ofset koji je unet pre zadavanja ugla u edit box ‘Nagib ravni
pokrivanja’, pri zadavanju ovog podatka primenjuje na projektovanu dužinu serije, dok se
ofset koji je unet posle zadavanja ovog ugla, primenjuje na pravu dužinu serije. Znači,
neophodno je da obratite pažnju na redosled zadavanja podataka.
Izborom komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren, a program će završiti naredbu ili
će pak ući u proceduru kotiranja. Da li će program ući u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od
stanja parametara u okviru naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’).
Na presečnoj tački između instance i linije serije, program će postaviti simbol koji će
uspostaviti vezu između ova dva elementa na crtežu, a samu instancu će pretvoriti u simbol
koji je direktno vezan sa kreiranom serijom. Ako je data instanca pre kreiranja serije sadržala i
broj komada šipki, on će pri kreiranju specifikacije biti ignorisan.
Selektovanjem kreirane serije, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova, jasno se vidi da linija serije,
međukota i instanca koja je pretvorena u simbol, predstavljaju jednu celinu, dok se kota
selektuje posebno.
‘Grip’-ovi na konstantnoj seriji u osnovi
‘Grip’-ovi koji su postavljeni na krajevima linije serije (‘grip’-ovi ‘1’ i ‘2’), mogu se pomerati u
proizvoljnom pravcu i pomoću njih se menja nagib i dužina serije, s tim što nagib šipki unutar
serije ostaje nepromenjen. Za promenu dužine međusegmenata, predviđeni su ‘grip’-ovi koji
su postavljeni na njihovim granicama (‘grip’-ovi ‘3’ i ‘4’), i oni se mogu pomerati samo duž
linije serije. Simbol instance takođe možete pomoću ‘grip’-ova pomerati samo duž zadate linije
serije (‘grip’-ovi ‘5’ i ‘6’), odnosno linija serije i simbol instance moraju uvek imati jednu
presečnu tačku. U slučaju da se radi o lučnoj seriji, program postavlja ‘grip’ i na sredini luka,
čijim pomeranjem se određuje zakrivljenost luka. Kod kružnih serija, ‘grip’-ovi se postavljaju u
centru kruga i na tački sa kruga koja određuje njegov poluprečnik. Pomoću ‘grip’-ova se može
menjati i položaj teksta međukote (‘grip’-ovi ‘7’, ‘8’ i ‘9’), kao i položaj kote ako se i ona
selektuje.

82
4.2 Konstantna serija u podužnom preseku

Pomoću ove naredbe se najčešće prikazuju serije uzengija u gredama i stubovima.
Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na ikonu , na
komandnoj liniji se javlja poruka kojom se zahteva određivanje prve tačke linije serije.
Prva tačka (Krug):
Nakon određivanja prve tačke, program će zahtevati da odredite i krajnju tačku linije
rasprostiranja serije.
Izborom podopcije ‘Nazad’, poništava se unos prve tačke linije serije, dok podopcije ‘Luk’ i
‘Krug’ služe za definisanje krivolinijskog zakona po kome se serija u podužnom preseku
rasprostire. Način rada sa ovim podopcijama je potpuno isti kao i kod kreiranja serije u osnovi
Kada je određena linija rasprostiranja serije, bez obzira da li je ona prava, lučna ili kružna,
program će zahtevati da odredite i visinu serije.
Visina serije (Nazad):
Na prikazanoj slici, tačkama ‘1’ i ‘2’ je određen pravac i dužina linije

na kojoj se pruža serija, a tačkom ‘3’ njena visina.
Zadata visina i njen pravac jasno će odrediti i konturu serije u podužnom preseku. Kod pravih
serija, sve šipke se postavljaju paralelno sa zadatim pravcem visine, dok se za lučne serije kod
kojih je centralni ugao manji ili jednak 180º, mogu postavljati i paralelno i radijalno. Za kružne
i lučne serije kod kojih je centralni ugao veći od 180º, sve šipke se postavljaju isključivo
radijalno, odnosno imaju usmerenje prema centru kruga, odnosno luka.
Kada ste odredili konturu serije u podužnom preseku, program će sa komandne linije zahtevati
da eventualno definišete segmente na kojima se šipke postavljaju na različitim rastojanjima.
Kako ćete i u dijalog box-u za definisanje numeričkih podataka, moći naknadno da dodajete
segmente i zadajete im tačne dužine, zadavanje segmenata izborom tačaka sa crteža nije

83
obavezno. Izbor podopcije ‘Kraj’ sa komandne linije, označiće kraj procedure definisanja
geometrije serije na crtežu, te će program otvoriti dijalog box za zadavanje numeričkih
podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o

konstantnoj seriji u podužnom preseku
Kako se kreirana serija u podužnom preseku može pridružiti proizvoljnoj poziciji, to se u

gornjem levom delu dijalog box-a, nalazi lista pozicija armature čiji sadržaj odgovara
odabranoj poziciji oplate, iz zatvorene liste ‘Oplata’. Napomenućemo du su izuzetak jedino
varijabilne pozicije i spiralne uzengije i one se neće ni prikazivati u listi pozicija armature.
Lista za izbor pozicije armature za koju se serija kreira

84
Pored opcije izbora neke od postojećih pozicija iz liste, program omogućava i definisanje
potpuno nove pozicije armature. Naime, ispod liste pozicija armature, nalazi se komandno
polje ‘Tipska šipka’, čijim se aktiviranjem otvara isti dijalog box kao kod naredbe ‘Tipska’
Izgled dijalog box-a za kreiranje nove pozicije armature (‘Tipska šipka’)
Obzirom da se na ovaj način kreira nova pozicija armature bez izlaska na crtež, neki podaci u
dijalog box-u su zamrznuti i ne mogu se menjati. Komandno polje ‘OK’ će postati dostupno,
tek kada selektovanoj tipskoj šipci definišete dužine svih segmenata. Njegovim aktiviranjem,
program se vraća u dijalog box za zadavanje numeričkih podataka o seriji u podužnom preseku
i u listi pozicija dodaje ovako kreiranu poziciju armature.
U listi pozicija je dodata novo krerana pozicija armature broj ‘8’

85
Kako biste lakše odabrali željenu poziciju armature, sa desne strane liste se nalazi prozor u
kome je prikazana geometrija trenutno selektovane pozicije.
Deo dijalog box-a u kome se prikazuje izgled trenutno selektovane pozicije
U delu dijalog box-a, gde se prikazuje izgled odabrane pozicije iz liste, postavljene su i strelice
koje jasno ukazuju na smer gledanja šipke u seriji, odnosno koja strana šipke se poklapa sa
nacrtanom konturom serije. Izborom komandnog polja ‘Ugao’, imate mogućnost da poziciju
šipke postavite u željeni položaj, ako on po ‘default’-u nije dobro određen.
Pomoću komandnog polja ‘Ugao’, uzengija je postavljena u položen položaj

86
Ispravna orijentacija šipki unutar serije biće od pomoći pri kasnijem, eventualnom vađenju
preseka (vidi poglavlje ‘5.4’). Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad ovog prozora, za
tekući prikaz se može postaviti:
‘Geometrija pozicije’ Prikazuje se iskotirana geometrija selektovane pozicije iz liste

pozicija.
‘Šipke iz izabrane oplate’ Prikazuju se instance svih pozicija armature iz tekuće oplate, a
‘Sve šipke’ Prikazuju se instance svih pozicija armature, iz svih pozicija

oplata, a položaj instanci selektovane pozicije je jasno
naznačen.
U donjem delu dijalog box-a je prikazan izgled kreirane serije sa sadržajem kote. Ovaj prikaz
odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom trenutku možete
videti kako će kreirana serija izgledati na crtežu. Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi
iznad ovog prozora, za tekući prikaz se može postaviti:
‘Prikaz serije’ Prikazuje se iskotirani izgled serije, onakav kakav će se dobiti i

na samom crtežu.
‘3D Prikaz serije’ Prikazuje se 3D izgled serije i on služi za vizuelnu kontrolu

ispravnosti orijentacije šipki unutar serije.
3D prikaz geometrije serije
Kada ste iz liste odabrali željenu poziciju armature, i pomoću 3D prikaza proverili njenu
ispravnu orijentaciju unutar serije, preporučujemo da za tekući prikaz postavite prikaz serije,
kako bi imali što bolji uvid u ispravnost zadavanja ostalih parametara u ovom dijalog box-u.

87
Iz liste prikaza je odabran ‘Prikaz serije’
Iz zatvorene liste ‘Stil kotiranja’, koja se nalazi ispod ovog prozora, za tekući se može
postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja.
Pomoću check box-a ‘Specifikacija’ se određuje da li će broj komada šipki iz kreirane serije
biti pridružen ukupnom broju šipki date pozicije pri izradi specifikacije. Program po default-u
ovaj check box postavlja na uključeno stanje.
Postavljanjem check box-a ‘Obostrano’ na uključeno stanje, u sadržaju teksta kote se ispisuje
simbol ‘±’ (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji označava da se šipke u datoj
seriji postavljaju obostrano. Samim tim će pri izradi specifikacije, jasno ako je i check box
‘Specifikacija’ postavljen na uključeno stanje, zadati broj komada šipki biti pomnožen sa
brojem 2.
Check box ‘Radijalno’ će biti aktivan jedino ako se radi o lučnoj seriji koja ima centralni ugao
manji ili jednak 180, dok je za prave serije on neaktivan i postavljen na isključeno stanje.
Postavljanje ovog check box-a na uključeno stanje, kod lučnih serija će dovesti do postavljanja
šipki u radijalnom smeru, odnosno sve šipke serije će dobiti usmerenje ka centru luka. Za
kružne serije, ovaj check box je postavljen na uključeno stanje i zamrznut.
Ručno podešavanje prikaza

Check box čijim će postavljanjem na uključeno stanje serija na crtežu imati
retki prikaz, odnosno program će samo na pojedinim mestima iscrtavati
simbole koji ukazuju na položaj šipki unutar kreirane serije.
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog u kome korisnik može sam da

definiše retki prikaz serija šipki, s tim što je dostupno i nekoliko predefinisanih
i uobičajenih rasporeda.

88
Komentar U edit box-u ‘Komentar’ možete uneti proizvoljan komentar koji će biti
ispisan u tekstu kote.

šipki na crtežu.
Ispod ovih podataka je prikazan izgled linije serije, na kojoj je crvenom tačkom obeležena
nepomerljiva tačka. Nepomerljivu tačku program po ‘default-u’ postavlja u početnu tačku linije
serije, a njen položaj se može promeniti desnim klikom miša na bilo koju krajnju ili srednju
tačku segmenata serije. Izborom ove tačke se definiše koja će tačka na crtežu biti
nepomerljiva pri menjanju dužine linije serije i njenih segmenata.
Deo dijalog box-a u kome se prikazuje izgled linije serije

89
Segmenti serije
Značenje ponuđenih parametara u ovom delu dijalog box-a je potpuno isto kao kod serije u
osnovi, tako da ih nećemo ponovo objašnjavati.
Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, dodata su još dva

međusegmenta, a za tekući je postavljen srednji
Linija serije
Deo dijalog box-a ‘Linija serije’

90
‘ΣL =’ zbir normalnih rastojanja između šipki serije. Promenom vrednosti ovog podatka se
menja dužina linije serije. Način promene dužine linije serije zavisi od položaja
nepomerljive tačke i odvija se po istim pravilima kao kod serije u osnovi.
‘Fn =’ dužina strele luka, odnosno rastojanje od sredine sečice do srednje tačke luka (za
prave serije ovaj podatak ima vrednost ‘Fn=0’). U slučaju da ste kreirali kružnu seriju,
umesto edit box-a ‘Fn=’ pojaviće se edit box ‘R krug=’, u kome će biti smeštena
vrednost koja određuje poluprečnik kreirane kružne serije.
‘1 =’ ugao koji visina serije zaklapa sa zadatim pravcem pružanja serije (kod lučnih serija
ovo je ugao u odnosu na sečicu luka).
‘h1 =’ visina serije.
Sa desne strane ovih edit box-ova, nalaze se komandna polja , čijim se aktiviranjem izlazi
na crtež. Izbor dve tačke sa crteža će odrediti njihovo međusobno rastojanje i ta vrednost će
biti smeštena u odgovarajući edit box.
Ofset
Deo dijalog box-a za ofsetovanje konture serije
‘ Le ’ ofset leve stranice konture serije (stranica obeležena slovima ‘Le’ – Levo, na prikazu
izgleda serije)
‘ De ’ ofset desne stranice konture serije (stranica obeležena slovima ‘De’ – Desno, na
prikazu izgleda serije)
‘ Go ’ ofset gornje stranice konture serije (stranica obeležena slovima ‘Go’ - Gore, na prikazu
izgleda serije)
‘ Do ’ ofset donje stranice konture serije (stranica obeležena slovima ‘Do’ – Dole, na prikazu
izgleda serije)

91
Centralni edit box, koji nije označen nijednim slovom, služi za zadavanje globalnog ofseta.
Kada se unese vrednost u ovaj edit box, biće ofsetovane sve stranice konture serije za zadatu
vrednost.
Nakon unosa vrednosti ofseta u ovim edit box-ovima, odgovarajuće stranice konture serije se
ofsetuju ka centru konture, ako je uneta vrednost pozitivna, odnosno od centra konture ako je
uneta vrednost negativna. Istovremeno program na prikazu izgleda serije iscrtava pomoćne
linije na stranicama konture serije (konture zadate izborom tačaka sa crteža), tako da u
svakom trenutku imate jasnu sliku značenja unetog ofseta.
Pri crtanju kružne serije, a u zavisnosti od izabranih tačaka sa crteža, dva edit box-a za
zadavanje ofseta će biti zamrznuta, a pomoću preostala dva se ofsetuje spoljašnja, odnosno
unutrašnja stranica konture serije.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren, a program će sa komandne
linije zahtevati da odredite položaj linije koja određuje pravac pružanja serije.
Položaj linije serije:
Položaj linije serije se određuje izborom tačke sa crteža, čime će naredba ili biti završena, ili će
pak biti nastavljena procedurom kotiranja. Da li će program ući u proceduru kotiranja ili ne,
zavisi od stanja parametara u okviru naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’).
Selektovanjem kreirane serije, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova, može se videti da cela serija,
zajedno sa linijom serije i međukotom predstavlja jednu celinu.
‘Grip’-ovi na konstantnoj seriji u podužnom preseku
Na početnoj i krajnjoj šipci serije, postavljena su po tri ‘grip’-a, dok je na granicama

segmenata postavljen po jedan. ‘Grip’-ovi označeni na slici brojem ‘1’, mogu se pomerati samo
u pravcu pružanja serije i pomoću njih se vrši promena dužine segmenata serije. ‘Grip’-ovi
označeni na slici brojem ‘2’, mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomoću njih se menja
nagib i dužina serije, s tim što nagib šipki unutar serije ostaje nepromenjen. Za promenu
nagiba šipki unutar serije, kao i njene visine, predviđeni su ‘grip’-ovi označeni brojem ‘3’.
Pomeranjem ‘grip’-a označenog na slici brojem ‘4’, može se slobodno menjati položaj cele linije
serije, dok su ‘grip’-ovi označeni brojem ‘5’ predviđeni za pomeranje teksta međukote.
U slučaju da se radi o lučnoj seriji, program postavlja ‘grip’-ove i na sredini luka, a njihovim
pomeranjem se određuje zakrivljenost luka.

92
Kod kružnih serija, ‘grip’-ovi se postavljaju na prvoj šipci serije (njihovim pomeranjem se
menja visina i poluprečnik serije), na granicama segmenata (menja se dužina segmenata) i u
centru kruga (pomeranjem ovog ‘grip’-a se pomera kompletna serija).
4.3 Konstantna serija u poprečnom preseku

Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na
ikonu , program će sa komandne linije zahtevati da prvo odredite početnu,
Prva tačka (Krug):
a zatim i krajnju tačku linije rasprostiranja serije u poprečnom preseku.
Način definisanja linije serije, kao i značenje svih podopcija sa komandne linije je potpuno isto
kao i kod prethodno opisanih konstantnih serija u osnovi i podužnom preseku.
Nakon izbora krajnje tačke linije serije, program će sa komandne linije ponuditi i opciju
zadavanja serije u dva reda.
Položaj drugog reda (Nazad/Kraj) <Kraj>:
Izbor tačke sa crteža će označiti položaj šipki u drugom redu, dok izborom podopcije ‘Kraj’
možete preskočiti ovu dodatnu mogućnost.
Tačkama ‘1’ i ‘2’ je određen pravac i dužina linije na kojoj se pruža

serija, a tačkom ‘3’ položaj drugog reda.
U oba slučaja, bez obzira da li se serija u poprečnom preseku postavlja u jednom ili u dva
reda, program će sada ući u proceduru određivanja segmenata na kojima se šipke postavljaju
na različitim rastojanjima.
I ovde se, isto kao i kod serija u osnovi i podužnom preseku, možete odlučiti ili za definisanje
ovih granica na samom crtežu, ili ih možete, ako su uopšte i potrebne, postaviti naknadno u
dijalog box-u za definisanje numeričkih podataka. U svakom slučaju, izbor podopcije ‘Kraj’ će

93
označiti kraj procedure definisanja segmenata, nakon čega će program otvoriti dijalog box za
zadavanje numeričkih podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka

o konstantnoj seriji u poprečnom preseku
Značenje ponuđenih parametara je potpuno isto kao i u dijalog box-u za definisanje

numeričkih podataka za serije u podužnom preseku, pa se ovde nećemo upuštati u ponovno
objašnjavanje načina rada sa ovim dijalog box-om.
Jedina razlika je u prikazu izgleda same serije i u check box-u ‘Otvorena uzengija’, koji se
sada pojavljuje umesto check box-a ‘Obostrano’.

94
Check box ‘Otvorena uzengija’
Stanje check box-a ‘Otvorena uzengija’ će biti dostupno za promenu jedino kada se kreiraju
serije u dva reda. Naime, ako je ovaj check box postavljen na isključeno stanje, tada će
program u sastavu kote postaviti simbol ‘’, koji označava da se data pozicija postavlja
istovremeno u obe zone, te će broj komada pri izradi specifikacije biti udvostručen. Međutim,
kada se serijom u poprečnom preseku prikazuje pozicija armature koja ima oblik otvorene
uzengije, broj komada šipki ne treba da se duplira pri izradi specifikacije. U ovim slučajevima
je potrebno check box ‘Otvorena uzengija’ postaviti na uključeno stanje, i tada će program iz
kote izbaciti simbol ‘’, a broj komada šipki pri izradi specifikacije neće biti dupliran.
Napomenućemo i da podatak u edit box-u ‘h1=’, sada predstavlja rastojanje šipki iz drugog
reda u odnosu na zadatu liniju po kojoj se pružaju šipke iz prvog reda. Ako se serija u
poprečnom preseku postavlja samo u jednom redu (‘h1=0’), tada će edit box ‘1=’ biti
neaktivan, odnosno zamrznut.
Izborom komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren a program će ući u potpuno istu
proceduru za postavljanje linije serije, kao i kod serije u podužnom preseku.
Položaj linije serije se određuje izborom tačke sa crteža, čime će naredba ili biti završena, ili će
pak biti nastavljena procedurom kotiranja. Da li će program ući u proceduru kotiranja ili ne,
Selektovanjem kreirane serije u poprečnom preseku, program će postaviti ‘grip’-ove čijim

pomeranjem možete lako editovati geometriju serije na samom crtežu.

95
‘Grip’-ovi na konstantnoj seriji u podužnom preseku (jedan red)
‘Grip’-ovi označeni brojem ‘1’, se mogu pomerati samo duž zadate linije pružanja serije, i oni
određuju dužine segmenata, dok se pomeranjem ‘grip’-ova označenih brojem ‘2’, pored
dužine, može menjati i nagib serije. Pomeranjem ‘grip’-a označenog na slici brojem ‘3’, može
se slobodno menjati položaj cele linije serije, dok su ‘grip’-ovi označeni brojem ‘4’ predviđeni
za pomeranje teksta međukote.
Kod serija koje imaju šipke u dva reda, raspored ‘grip’-ova je potpuno isti kao i kod serija u
podužnom preseku.
‘Grip’-ovi na konstantnoj seriji u poprečnom preseku (dva reda)
Na početnim i krajnjim šipkama serije postavljena su po tri ‘grip’-a, dok je na granicama

segmenata postavljen po jedan. ‘Grip’-ovi označeni na slici brojem ‘1’, mogu se pomerati samo
u pravcu pružanja serije i pomoću njih se vrši promena dužine segmenata serije. ‘Grip’-ovi
označeni na slici brojem ‘2’, mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomoću njih se menja
nagib i dužina serije. Za promenu nagiba šipki unutar serije, kao i njene visine, predviđeni su
‘grip’-ovi označeni brojem ‘3’. Pomeranjem ‘grip’-a označenog na slici brojem ‘4’, može se
slobodno menjati položaj cele linije serije, dok su ‘grip’-ovi označeni brojem ‘5’ predviđeni za
pomeranje teksta međukote.
U slučaju da se radi o lučnoj seriji, program postavlja ‘grip’-ove i na sredini luka, a njihovim
pomeranjem se određuje zakrivljenost luka. Kod kružnih serija se ‘grip’-ovi postavljaju na

96
prvoj šipci serije (njihovim pomeranjem se menja visina i poluprečnik serije), na granicama
segmenata (menja se dužina segmenata) i u centru kruga (pomeranjem ovog ‘grip’-a se
pomera kompletna serija).
4.4 Promenljiva serija u osnovi

Suštinska razlika između ove naredbe i naredbe za kreiranje konstantne serije u
osnovi, je u tome što se sada ne zahteva selektovanje šipke od koje se kreira promenljiva
serija u osnovi. Znači, prisustvo instance date pozicije armature na crtežu nije potrebno.
Obzirom da u samom dijalog box-u ove naredbe postoji komandno polje ‘Tipska šipka’, to ni
postojanje same pozicije armature nije neophodno.
Nakon izbora naredbe ‘Promenljiva serija u osnovi’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ►

Serija’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj liniji se postavlja niz zahteva za izbor
tačaka koje će odrediti geometriju promenljive serije u osnovi.
Prva tačka:
U opštem slučaju, šema za izbor tačaka koje određuju geometriju serije izgleda ovako:
Opšti oblik konture promenljive serije
Napomenućemo da redosled zadavanja tačaka nije bitan, odnosno da bilo koja od četiri tačke
koje su obeležene na slici, može biti prva tačka konture.
Nakon izbora prve tačke konture, na komandnoj liniji će se javiti nova poruka.
Druga tačka (Luk/Nazad):
Ako promena nije lučna, potrebno je sa crteža izabrati položaj sledeće tačke, a ako je lučna,
tada je potrebno sa komandne linije odabrati podopciju ‘Luk’, a zatim klikom miša sa crteža
izabrati položaj tačke sa luka i krajnje tačke luka.
Kao što se sa crteža vidi, susedne linije konture serije ne mogu obe da budu lukovi, tako da
sadržaj teksta poruke za izbor sledeće tačke direktno zavisi od oblika prethodno zadate linije
konture serije. To znači da u slučaju lučne promene prethodno zadate linije konture, poruka za
izbor sledeće tačke neće imati podopciju ‘Luk’.

97
Treća tačka (Nazad):
Nakon izbora treće, potrebno je zadati i četvrtu tačku konture serije.
Četvrta tačka (Luk/Nazad):
Ukoliko je linija konture serije zadata izborom četvrte tačke luk, program će povezati četvrtu i
prvu tačku konture, čime će njeno definisanje biti završeno. Ako je linija konture serije zadata
izborom četvrte tačke duž, komandna linija dobija sledeći izgled:
Tačka sa luka (Poveži/Nazad) <Poveži>:
Izborom tačke sa luka, poslednjoj liniji konture serije se zadaje lučna promena, dok se izborom
podopcije ‘Poveži’, četvrta i prva tačka konture povezuju crtanjem duži.
Pravac pružanja serije je definisan oblikom njene konture. Naime, ako kontura serije sadrži
lučnu promenu, serija se pruža između dve naspramne prave linije konture. Ako su ove linije
paralelne, linija serije je prava, a šipke u seriji se postavljaju pod uglom od 90° u odnosu na
nju. U suprotnom, linija serije će biti luk, a šipke u njoj će se postavljati radijalno.
Prava linija serije
Lučna linija serije

98
U slučaju da kontura serije nema lučnu promenu, serija se pruža između paralelnih linija
konture, ukoliko ih ima, i tada je linija serije prava, a šipke u seriji se postavljaju pod uglom od
90° u odnosu na nju. Ako nema paralelnih linija konture, serija se pruža između druge i
poslednje linije konture, a linija serije je lučna, što znači da se šipke u seriji postavljaju
radijalno.
Prava linija serije
Lučna linija serije
Napomenućemo da se pravac pružanja serija koje nemaju lučnu promenu, može menjati kako
sa komandne linije, izborom podopcije ‘Zamena mesta’, tako i naknadno u dijalog box-u za
definisanje numeričkih podataka.
Kada ste odredili konturu promenljive serije u osnovi, program će sa komandne linije zahtevati
da duž linije pružanja serije eventualno definišete segmente na kojima se šipke postavljaju na
različitim rastojanjima.
Granica između segmenata (Nazad/Zamena mesta/Kraj) <Kraj>:
I ovde se možete odlučiti ili za definisanje ovih granica na samom crtežu, ili ih možete, ako su
uopšte i potrebne, postaviti naknadno u dijalog box-u za definisanje numeričkih podataka. U
svakom slučaju, izbor podopcije ‘Kraj’ će označiti kraj procedure definisanja segmenata,
nakon čega će program otvoriti dijalog box za zadavanje numeričkih podataka.

99
Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o promenljivoj

seriji u osnovi
Kako se kreirana promenljiva serija u osnovi može pridružiti proizvoljnoj poziciji, to se u

gornjem levom delu dijalog box-a nalazi lista pozicija armature, čiji sadržaj odgovara
odabranoj poziciji oplate iz zatvorene liste ‘Oplata’. Napomenućemo du su izuzetak jedino
pozicije od kružnih šipki i spiralnih uzengija, kao i pozicije kojima je pridružena neka
konstantna serija, i one se neće ni prikazivati u listi pozicija armature.
Ispod liste pozicija armature, nalazi se komandno polje ‘Tipska šipka’ koje funkcioniše na
potpuno isti način kao kod konstantnih serija u podužnom i poprečnom preseku.

100
Komandno polje za definisanje nove pozicije
Sa desne strane liste pozicija armature, nalazi se prozor u kome je prikazana geometrija
selektovane pozicije.
Pozicija šipke se uvek postavlja u položaj koji odgovara jednom od

mogućih položaja unutar serije
Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekući prikaz se može
postaviti:

101
‘Geometrija pozicije’ Prikazuje se iskotirana geometrija selektovane pozicije iz liste

pozicija.
‘Šipke iz izabrane oplate’ Prikazuju se instance svih pozicija armature iz tekuće oplate, a
‘Sve šipke’ Prikazuju se instance svih pozicija armature, iz svih pozicija

oplata, a položaj instanci selektovane pozicije je jasno
naznačen.
U donjem delu dijalog box-a je prikazan izgled kreirane serije sa sadržajem kote. Ovaj prikaz
odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom trenutku možete
videti kako će kreirana serija izgledati na crtežu. Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi
iznad ovog prozora, za tekući prikaz se može postaviti:
‘Prikaz serije’ Prikazuje se iskotirani izgled serije, onakav kakav će se dobiti i

na samom crtežu.
‘3D Prikaz serije’ Prikazuje se 3D izgled serije i on služi za vizuelnu kontrolu

ispravnosti orijentacije šipki unutar serije.
Radi lakšeg snalaženja pri zadavanju ofseta, na ovom prikazu su obeležene strane konture
serije. Takođe, na crtežu serije, crvenom tačkom je označen njen početak. Ova informacija će
Vam biti od značaja ako se odlučite za ‘ručno’ definisanje promene dimenzija segmenata, o
čemu će biti reči malo kasnije.

102
Položaj crvene tačke označava početak linije pružanja serije
‘3D prikaz’ služi za vizuelnu kontrolu zadatih parametara serije, i njegovim izborom se pored
prozora za prikaz pojavljuje i površ ‘3D orbit’. Rad sa ‘3D orbit’-om je isti kao i u ostalim
dijalog box-ovim u kojima se on pojavljuje (vidi poglavlje ‘3.1’).
Iz liste prikaza je odabran ‘3D prikaz’
Kako šipke unutar ovako kreirane serije imaju promenljivu geometriju, to se sa desne strane
prozora za prikaz, nalaze četiri edit box-a pomoću kojih se definiše promena geometrije šipke
duž intervala pružanja serije (ovi edit box-ovi će biti aktivni samo ako ste za tekući prikaz
odabrali prikaz ‘Geometrija pozicije’).

103
Edit box-ovi za ‘ručno’ definisanje promene segmenata šipke unutar serije
Podaci u edit box-ovima uvek odgovaraju tekućem segmentu šipke, odnosno segmentu koji je
na prikazu geometrije šipke jasno naglašen crvenom bojom. Promena tekućeg segmenta šipke
se vrši jednostavnim klikom miša preko željenog segmenta. Edit box-ovi pomoću kojih se
definiše promena geometrije svakog od segmenata šipke, imaju sledeće značenje:
‘Dsp =’ dužina tekućeg segmenta šipke na početku intervala serije
‘Dsk =’ dužina tekućeg segmenta šipke na kraju intervala serije
‘Fna =’ dužina gornje strele (zadaje se samo za promenu geometrije po lučnom zakonu)
‘Fnb =’ dužina donje strele (zadaje se samo za promenu geometrije po lučnom zakonu)
Opšti oblik promene dužine segmenta šipke

104
Gde se nalazi početak, a gde kraj serije, označeno je crvenom tačkom na prikazu serije (vidi
prethodni deo uputstva za tekući prikaz ‘Prikaz serije’).
Program po default-u svim segmentima šipke postavlja konstantnu vrednost (Dsp=Dsk,

Fna=Fnb=0), pa sada imate mogućnost da željenim segmentima šipke, zadavanjem potrebnih
podataka u edit box-ovima, definišete promenu duž zadatog intervala serije.
Sa desne strane ovih edit box-ova, nalaze se komandna polja , čijim se aktiviranjem izlazi
na crtež. Izbor dve tačke sa crteža će odrediti njihovo međusobno rastojanje i ta vrednost će
biti smeštena u odgovarajući edit box.
Vodite računa da funkcija promene geometrije cele šipke, duž pravca pružanja serije, odgovara
zadatoj konturi serije, jer će u protivnom komandno polje ‘OK’ biti neaktivno.
Ispod ovih edit box-ova, nalazi se check box ‘Preuzmi sa crteža’. Kada se ovaj check box
postavi na uključeno stanje, program na tekućem segmentu šipke postavlja crvenu tačku, a
edit box-ovi za definisanje njegove promene postaju neaktivni.
Check box, pomoću koga je dimenzija segmenta šipke određena

zadatom konturom serije
Postavljeni simbol crvene tačke označava da će dimenzija datog segmenta biti proračunata
tako što će, za svaki položaj šipke unutar serije, njegova dužina odgovarati dužini cele šipke
koja je umanjena za dužine projekcija svih ostalih segmenata šipke, poznatih dimenzija. Znači,
suma projekcija svih konstantnih i promenljivih dužina segmenata mora odgovarati širini serije
na tom mestu. Iz ovoga proizilazi i jasan zaključak, da samo jedan segment šipke može imati
osobinu ‘Preuzmi sa crteža’. Ovo je svakako mnogo lakši način za definisanje promene, od
prethodno opisanog ‘ručnog’ podešavanja.
Segmenti unutar oblasti
Svi segmenti Prekidač koji označava da će se cela šipka naći unutar zadate oblasti.

105
Samo odabrani
Prekidač koji označava da će se samo odabrani segmenti šipke naći unutar
zadate oblasti. Kada se postavi na uključeno stanje, na crtežu geometrije
pozicije se prikazuju i redni brojevi segmenata. U edit polje ispod ovog
prekidača potrebno je uneti redni broj segmenta ili niza segmenata i aktivirati
dugme , čime će se samo izabrani segmenti šipke naći unutar zadate
oblasti.
Unutar zadate oblasti nalazi se samo odabrani segment sa rednim brojem #4
Napomenućemo da preuzimanje promene sa crteža, za segmente koji su normalni na pravac

linije serije, nije moguće. Preuzimanje promene sa crteža neće biti moguće ni kada je zbir
dužina projekcija svih segmenata šipke koji će se naći unutar zadate oblasti, osim tekućeg,
jednak ili veći od najmanje širine serije. U takvim slučajevima, na pokušaj postavljanja check
box-a ‘Preuzmi sa crteža’ na uključeno stanje, program će postaviti prazan crveni krug, čime
će jasno ukazati da se ovakva promena ne može zadati.

106
Postavljeni crveni krug na tekućem segmentu šipke, ukazuje da je suma

projekcija svih ostalih segmenata šipke veća od najmanje širine serije
Pored osobine ‘Prezumi sa crteža’, segmentima šipke se može zadati i osobina ‘Procenat od
Dp’. Ovi segmenti će takođe imati promenljive dimenzije, ali će one biti u funkciji od dužine
cele šipke na datom mestu unutar serije. Nakon postavljanja check box-a na uključeno stanje,
u edit polju ‘Ds=L x’ treba zadati odnos dužine segmenta šipke prema ukupnoj širini serije.
Tekućem segmentu šipke je zadato, da za svaki položaj šipke unutar serije,

njegova dužina iznosi 20% od ukupne širine serije na tom mestu

107
Za kontrolu ispravnosti unetih podataka, zahtevaćemo od programa 3D prikaz serije.
Iz 3D prikaza se jasno vidi efikasnost prethodno zadatih parametara
U delu dijalog box-a koji se zove ‘Podešavanje’, nalaze se dva check box-a i dva komandna
polja pomoću kojih se vrši podešavanje položaja šipke unutar serije. Da biste bolje sagledali
dejstvo ovih parametara, potrebno je da za tekući prikaz postavite ‘Prikaz serije’.
Deo dijalog box-a za promenu položaja šipke unutar serije
- Kada se check box ‘Obrtanje šipke oko podužne ose’ postavi na uključeno stanje, šipka
se osno preslikava u odnosu na podužnu osu, dok se postavljanjem na uključeno stanje

108
check box-a ‘Obrtanje šipke oko poprečne ose’, vrši osno preslikavanje geometrije šipke
u odnosu na poprečnu osu.
- Pomoću komandnog polja ‘Ugao’, vrši se izbor segmenta šipke koji će biti poravnat sa
pravcem koji je upravan na pravac pružanja serije.
- Komandno polje ‘Zamena mesta’ će biti aktivno samo kod serija koje nemaju lučnu
promenu. Njegovim aktiviranjem, pravac pružanja serije i šipke međusobno menjaju mesta.
Napomenućemo, da u slučaju aktiviranja komandnih polja ‘Zamena mesta’ i ‘Ugao’,

značenje termina ‘podužna’ i ‘poprečna’ osa, u nazivu check box-ova za obrtanje šipke oko
svoje ose, može biti zamenjeno. Odnosno, na zahtev za obrtanje oko podužne ose, program
može šipku obrnuti oko poprečne ose, i obrnuto. Ovaj tehnički problem neće predstavljati
prepreku u radu, obzirom da se nakon svake akcije na prikazu serije može videti kako je
program odreagovao.
Ako ste prethodno definisali način promene dužine segmenata, promena položaja šipke unutar
serije pomoću komandnog polja ‘Ugao’, dovešće do gubitka ovih podataka. Znači, poželjno je
da prvo podesite željeni položaj šipke unutar serije, pa tek onda da definišete zakon promene
dužina pojedinih segmenata.
Promena položaja šipke, pomoću komandnog polja ‘Ugao’, dovela je do

gubitka prethodno definisanog zakona promene dužine šipke
Deo dijalog box-a za ofsetovanje konture serije, radi na potpuno isti način kao i kod
konstantne serije u podužnom preseku (vidi poglavlje ‘4.2’), pa ga ovde nećemo ponovo
objašnjavati.

109
Deo dijalog box-a za ofsetovanje konture serije
Kreiranoj seriji možete pridružiti i podatak o količini, unošenjem vrednosti u edit box-u ‘Broj
serija’. Pri izradi specifikacije, program će količinu upotrebljene armature u seriji pomnožiti sa
zadatim brojem.
Edit box za zadavanje broja serija
Ostali ponuđeni parametri u ovom dijalog box-u, imaju potpuno isto značenje kao i kod
konstantnih serija u osnovi (vidi poglavlje ‘4.1’), te ih takođe, nećemo ponovo objašnjavati.

110
Parametri koji imaju potpuno isto značenje kao i kod konstantne

serije u osnovi
Napomenućemo jedino, da se dužina linije serije može naknadno menjati samo na crtežu
pomoću grip tačaka, tako da njena promena u dijalog box-u nije moguća. Iz tog razloga je kod
jednosegmentnih serija edit box ‘L=’, u delu dijalog box-a ‘Segmenti serije’, zamrznut,
odnosno nedostupan za promenu.
Komandno polje ‘OK’ će biti aktivno kada je za jedan od segmenata šipke check box ‘Preuzmi
sa crteža’ postavljen na uključeno stanje, ili kada funkcija promene geometrije cele šipke, duž
pravca pružanja serije, odgovara zadatoj konturi serije. Izborom komandnog polja ‘OK’, dijalog
box će biti zatvoren, a program će ili završiti naredbu, ili će pak ući u proceduru kotiranja. Da li
će program ući u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe
‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’).
Selektovanjem kreirane serije, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova, jasno se vidi da linija serije,
međukota i simbol šipke predstavljaju jednu celinu, dok se kota selektuje posebno.

111
‘Grip’-ovi na promenljivoj seriji u osnovi
‘Grip’-ovi označeni na slici brojem ‘1’, služe za promenu konture oblasti unutar koje se serija
rasprostire. Pomeranjem ‘grip’-a koji je postavljen na preseku simbola šipke i linije serije
(‘grip’ označen brojem ‘2’), menja se položaj kako samog simbola šipke tako i linije duž koje se
pruža serija. ‘Grip’-ovi označeni na slici brojem ‘3’, služe za promenu međusobnog odnosa
dužina međusegmenata, dok su za promenu položaja teksta međukote predviđeni ‘grip’-ovi
označeni na slici brojem ‘4’.
Napomena:
Obzirom da geometrija pozicije od koje je kreirana promenljiva serija u osnovi, zavisi isključivo
od njenog položaja unutar serije, program će sve ostale instance date pozicije, ako ih ima na
crtežu, pretvoriti u reprezente i poništiće im zadati broj komada.
Napomena:
U slučaju da ste za kreiranje promenljive serije u osnovi selektovali varijabilnu poziciju, tada će
edit box-ovi za definisanje promene geometrije selektovanog segmenta šipke, kao i check box-
ovi ‘Preuzmi sa crteža’ i ‘Specifikacija’ biti zamrznuti i nedostupni za promenu, što znači da će
program pri izradi specifikacije ignorisati podatke iz ove serije. Naime, program će pri izradi
specifikacije sve potrebne podatke za ovu varijabilnu poziciju uzimati iz promenljive serije
kojom je pozicija armature i prebačena iz konstantne u varijabilnu poziciju. Tipičan primer je
kada ste crtanjem promenljive serije u poprečnom ili podužnom preseku kreirali varijabilnu
poziciju i sada želite da tu seriju prikažete i u osnovi. Sve ovde rečeno važi i kada se kreiraju
promenljive serije u podužnom i poprečnom preseku od varijabilnih pozicija.
4.5 Promenljiva serija u podužnom preseku

Nakon izbora ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na
ikonu , na komandnoj liniji se postavlja niz zahteva za izbor tačaka koje će odrediti
geometriju promenljive serije u podužnom preseku.
Prva tačka:
U opštem slučaju šema za izbor tačaka koje određuju geometriju serije je potpuno ista kao i
šema za izbor tačaka kod promenljive serije u osnovi.

112
Opšti oblik konture promenljive serije
Samim tim i poruke koje se javljaju na komandnoj liniji, u potpunosti odgovaraju datim
objašnjenjima u prethodnom poglavlju.
Nakon izbora tačaka koje definišu konturu promenljive serije u podužnom preseku, program će
sa komandne linije zahtevati da eventualno odredite segmente unutar kojih se šipke
postavljaju na različitim rastojanjima.
Granica između segmenata (Nazad/Zamena mesta/Kraj) <Kraj>:
I ovde se možete odlučiti ili za definisanje ovih granica na samom crtežu, ili ih možete, ako su
uopšte i potrebne, postaviti naknadno u dijalog box-u za definisanje numeričkih podataka. U
svakom slučaju, izbor podopcije ‘Kraj’ će označiti kraj procedure definisanja segmenata,
nakon čega će program otvoriti dijalog za zadavanje numeričkih podataka o kreiranoj seriji.
Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o promenljivoj

seriji u podužnom preseku

113
U delu dijalog box-a gde se prikazuje izgled odabrane pozicije iz liste, postavljene su i strelice
koje jasno ukazuju na smer gledanja šipke u seriji, odnosno koja strana šipke se poklapa sa
nacrtanom konturom serije.
Prikazane strelice jasno ukazuju na smer gledanja šipki u seriji
Ovo je vrlo važna informacija, kako promenu ne bi zadali pogrešnim segmentima šipke.
Pomoću check box-a ‘Preuzmi sa crteža’, bočnim stranama uzengije je

zadato da preuzmu nacrtanu promenu sa konture serije

114
Značenje ostalih ponuđenih parametara je potpuno isto kao i u dijalog box-u za definisanje
numeričkih podataka promenljivih serija u osnovi, tako da ih ovde nećemo ponovo
objašnjavati. Jedina razlika je u prikazu izgleda same serije.
Iz liste prikaza je odabran ‘3D Prikaz serije’
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren a program će sa komandne
linije zahtevati da odredite položaj linije koja određuje pravac pružanja serije.

115
Položaj linije serije se određuje izborom tačke sa crteža, čime će komanda ili biti završena, ili
će pak biti nastavljena procedurom kotiranja. Da li će program ući u proceduru kotiranja ili ne,
Položaj ‘grip’-ova koji se postavljaju pri selektovanju kreirane serije je isti kao i kod
konstantne serije u podužnom preseku, s tim što se sada pojavljuju i dva dodatna ‘grip’-a
pomoću kojih se direktno na crtežu zadaje lučna promena odgovarajućim stranicama konture.
‘Grip’-ovi na promenljivoj seriji u podužnom preseku
Na početnoj i krajnjoj šipci serije postavljena su po tri ‘grip’-a, dok je na granicama segmenata
postavljen po jedan. ‘Grip’-ovi označeni na slici brojem ‘1’, mogu se pomerati samo u pravcu
pružanja serije i pomoću njih se vrši promena dužine segmenata serije. ‘Grip’-ovi označeni na
slici brojem ‘2’, mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomoću njih se menja nagib i
dužina serije, s tim što nagib šipki unutar serije ostaje nepromenjen. Za promenu nagiba šipki
unutar serije, kao i njene visine, predviđeni su ‘grip’-ovi označeni brojem ‘3’. Pomeranjem
‘grip’-a označenog na slici brojem ‘4’, može se slobodno menjati položaj cele linije serije, dok
su ‘grip’-ovi označeni brojem ‘5’ predviđeni za pomeranje teksta međukote. Pomeranjem ‘grip’-
ova označenih na crtežu brojem ‘6’, direktno se zadaje lučna promena odgovarajućim
stranicama konture.
4.6 Promenljiva serija u poprečnom preseku

Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na
ikonu , ulazi se u potpuno istu proceduru određivanja geometrije serije na crtežu, kao i
kada se kreira konstantna serija u poprečnom preseku. Jedina razlika je u izgledu dijalog box-a
za definisanje numeričkih podataka o seriji.

116

o promenljivoj seriji u poprečnom preseku
Svi prisutni parametri imaju isto značenje kao i parametri u dijalog box-u konstantne serije u
poprečnom preseku, s tim što se sa desne strane prostora predviđenog za prikaz, sada nalaze i
edit box-ovi kojima se za selektovani segment šipke reguliše promena geometrije duž serije.
Deo dijalog box-a u kome se reguliše funkcija promene tekućeg segmenta
Isto kao i kod promenljivih serija u osnovi i podužnom preseku, u listi pozicija se mogu naći i
varijabilne pozicije, ali će postavljanjem varijabilne pozicije za tekuću, ovi edit box-ovi, kao i
check box ‘Specifikacija’ biti nedostupni za editovanje.

117
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren a program će sa komandne
linije zahtevati da odredite položaj linije serije, čime će naredba biti završena.
Položaj i uloga ‘grip’-ova je potpuno ista kao kod konstantne serije u poprečnom preseku.
‘Grip’-ovi na promenljivoj seriji u poprečnom preseku
4.7 Popločavanje ploče lučnim šipkama

Pomoću naredbe ‘Popločavanje ploče lučnim šipkama’ imate mogućnost da brzo i
jednostavno kreirate konstantnu ili promenljivu seriju od lučne šipke. Njenim izborom iz
padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na ikonu , ulazi se u proceduru
definisanja lučne oblasti koja se popločava.
Prva tačka:
Nakon izbora početne tačke program sa komandne linije zahteva da zadate tačku sa luka,
Tačka sa luka:
a zatim i krajnju tačku luka:
Krajnja tačka:
Na komandnoj liniji se sada javlja nova poruka:
Kraj duži <Konstantna serija>:
Od korisnika se sada očekuje da sa prave koja prolazi kroz centar i krajnju tačku luka izabere
tačku kojom će završiti definisanje oblasti popločavanja promenljive serije lučnih šipki, ili da sa
komandne linije izabere ponuđenu podopciju.

118
Izborom tačaka 1,2,3 i 4 je definisana oblast popločavanja

promenljive serije lučnih šipki
Izborom podopcije ‘Konstantna serija’ komandna linija menja svoj izgled, a program od
korisnka očekuje da sa crteža izabere tačku kojom će završiti definisanje oblasti popločavanja
konstantne serije lučnih šipki.
Kraj duži <Promenljiva serija>:
Program sve vreme u ‘Drag’ modu prikazuje izgled oblasti poplačavanja za tačku iznad koje se
nalazi pokazivač miša. Ukoliko za datu tačku nije moguće kreiranje serije oblast se ne
prikazuje, a ako i pored toga izaberete baš tu tačku naredba se prekida.
Izborom tačaka 1,2,3 i 4 je definisana oblast popločavanja

konstantne serije lučnih šipki
Bez obzira da li kreirate promenljivu ili konstantnu seriju, nakon definisanja oblasti
popločavanja otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

119
Izgled dijalog box-a za definisanje

numeričkih podataka kreirane serije
Značenje svih ponuđenih parametara je potpuno isto kao i kod prethodno opisanih naredbi za
kreiranje serija, tako da ih ovde nećemo ponovo objašnjavati.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box uz prihvatanje svih zadatih
promena, i na crtež postavlja kreiranu seriju.
Na kraju ćemo napomenuti da se pri editovanju serija koje su kreirane pomoću ove naredbe
otvara isti dijalog box kao pri editovanju bilo koje druge konstantne, odnosno promenljive
serije u osnovi (vidi poglavlje ‘7.2.2’).
4.8 Popločavanje ploča serijama šipki

Pomoću naredbe ‘Popločavanje ploča serijama šipki’ se vrši automatsko armiranje
proizvoljno zadate oblasti ploče, sa konstantnim i promenljivim serijama u osnovi, a na osnovu
uslova oslanjanja koji važe na njenim ivicama. Izborom ove naredbe, iz padajućeg menija
‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na ikonu , ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne
polilinije koja će odrediti geometriju oblasti armiranja.
Prva tačka (Pravougaonik/Krug):
Procedura iscrtavanja proizvoljne polilinije je potpuno ista kao kod naredbe ‘Serija mreža’ (vidi
poglavlje ‘8.2’) tako da je ovde nećemo detaljno objašnjavati.
Nakon definisanja oblasti program otvara dijalog box u kome se zadaju svi podaci koji su
potrebni da bi se izvršilo njeno armiranje.

120
Izgled dijalog box-a za definisanje podataka koji su potrebni

za armiranje zadate oblasti
Parametri koji se nalaze u gornjem levom delu dijalog box-a imaju sledeće značenje:
- Izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’, za tekuću se može postaviti bilo koja od ranije
definisanih pozicija oplata.
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje pozicija oplata.
- Iz zatvorene liste ‘Tip armature’ se vrši izbor vrste armature
- Izborom iz zatvorene liste ‘Tip sidrenja’, za tekući se može postaviti bilo koji od ranije
definisanih tipova sidrenja za izabranu vrstu armature.
- Izborom iz zatvorene liste ‘Zona’ se određuje da li se armira gornja ili donja zona ploče
- Izborom iz zatvorene liste ‘Stil kotiranja’, za tekući se može postaviti bilo koji od ranije
definisanih stilova kotiranja serija u osnovi
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje načina prikaza šipki na crtežu.
U delu dijalog box-a ‘Podaci o armaturi’ se nalaze parametri pomoću kojih se za oba pravca
armiranja definiše prečnik šipki (‘∅’), razmak između šipki u serijama, kao i ugao koji dati
pravac armiranja zaklapa sa horizontalom (‘=’), dok se pomoću prikazanog check box-a
definiše da li se armatura postavlja u jednom ili u oba pravca.

121
Deo dijalog box-a u kome se definišu podaci o armaturi
Ograničavanje dužina šipki - Iz zatvorene liste omogućeno je biranje načina automatske

podele i nastavljanja serija šipki koje imaju dužine veće od unapred definisane nabavne,
odnosno transportne dužine. Ponuđene su sledeće opcije:
- Bez ograničenja dužine
- Sečene na početku, cele na kraju
- Sečene na kraju, cele na početku
- Naizmenično na početku i kraju
- Sečene u sredini, cele na krajevima
- Sečene na krajevima, cele u sredini
- Naizmenično u sredini i krajevima
- Bez varijabilnih pozicija
Dugme čijim se aktiviranjem otvara dijalog za definisanje plana sečenja šipki.

U njemu se svim armaturama tekućeg propisa mogu zadati nabavne dužine.
Izlaskom iz dijaloga vrednost nabavne dužine koja je zadata armaturi
izabranoj za popločavanje se automatski postavlja u edit polje koje se nalazi
desno od dugmeta. Nabavna dužina se može zadati i bez ulaska u dijalog za
definisanje plana sečenja, unošenjem željene vrednosti direktno u edit polje.
Pri popločavanju zadate oblasti program će kreirati serije sa šipkama čija je
dužina manja ili jednaka vrednosti koja je zadata u ovom edit polju.
Dozvoljeno odstupanje ls
Edit polje u kome se u procentima unosi maksimalno dozvoljeno smanjenje,
odnosno povećanje dužine preklopa. Koristi se kako bi se izbeglo postavljanje
veoma kratkih pozicija, višestruko preklapanje šipki i sl. Ukoliko se iz liste
izabere opcija ‘Bez varijabilnih pozicija’ ovo edit polje menja naziv u
‘Koeficijent povećanja preklopa’. Što je vrednost ovog koeficijenta manja
to će veličina dodatnog – suvišnog preklopa biti manja, ali će se povećati broj
različitih pozicija koje će se ovom prilikom formirati. U suprotnom, što je
vrednost ovog koeficijenta veća, smanjiće se broj različitih pozicija šipki ali će
količina dodatnog (suvišnog) preklopa biti veća.

122
Pomoću check box-a ‘Generisati konstruktivnu armaturu’ se definiše da li će program da

postavlja konstruktivnu armaturu u suprotnom pravcu, za segmente šipki koji su povijeni iz
donje u gornju zonu ploče.
U delu dijalog box-a ‘Podaci o ploči’ se zadaju globalni podaci o ploči čija se oblast armira:
Deo dijalog box-a za definisanje opštih podataka o ploči
‘Debljina ploče’ - u ovom edit box-u se zadaje debljina ploče koja se armira
‘Zaštitni sloj’ - u ovom edit box-u se zadaje zaštitni sloj koji važi za celu oblast armiranja
‘Temeljna ploča’ - pomoću ovog check box-a se definiše da li je data ploča temeljna ili ne
‘Povijanje šipki donje (gornje) zone’ - izborom jednog od ponuđenih načina iz zatvorene
liste, definiše se kako će program povijati krajeve šipki donje, odnosno gornje zone ploče. Iz
ove liste se bira globalni način povijanja, dok dužina svakog segmenta šipki zavisi od zadatih
uslova oslanjanja. Ponuđeni načini povijanja šipki su potpuno isti kao pri importu usvojene
armature u pločama iz programa ‘Tower’ i detaljno su objašnjeni u poglavlju ‘13.2.1’.
U desnom delu dijalog box-a je prikazana kontura zadate oblasti.

123
Kontura zadate oblasti
Pri zadavanju prelomnih tačaka polilinije, koja određuje geometriju oblasti armiranja, najčešće
se sa crteža biraju tačke sa oplate, tako da se segmenti polilinije poklapaju sa unutrašnjim ili
spoljašnjim ivicama greda, linijskih oslonaca ili poprečnih preseka zidova. Kako je za ispravno
armiranje date oblasti potrebno da da se njene ivice poklapaju sa osama ovih konstruktivnih
elemenata, pomoću komandnih polja koja se nalaze u delu dijalog box-a ‘Ofset’ može se vršiti
ofsetovanje segmenata zadate polilinije.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje segmenata polilinije

124
U edit box-u ‘a=’ se zadaje globalni ofset i tada program ofsetuje kompletnu poliliniju kojom
je definisana oblast armiranja, dok edit box ‘a seg=’ služi za zadavanje ofseta tekućem
segmenta polilinije.
Ako se unutar oblasti koja se armira nalazi otvor, aktiviranjem komandnog polja ‘Otvor’
program dozvoljava izlazak na crtež i definisanje proizvoljne polilinije koja će odrediti
geometriju otvora, pa komandna linija dobija sledeći izgled:
Procedura iscrtavanja polilinije je potpuno ista kao kod naredbe ‘Serija mreža’ (vidi poglavlje
‘8.2’) tako da je ovde nećemo detaljno objašnjavati.
Po završetku iscrtavanja polilinije program se ne vraća u dijalog box, već započinje proceduru
iscrtavanje nove polilinije, sve dok desnim klikom miša ili pomoću tastera ‘Esc’ ne označite kraj
naredbe.
Pomoću komandnog polja ‘Otvor’ unutar oblasti armiranja je dodat otvor
Ako je u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja unutar oblasti armiranja postojao otvor,
program izlazi na crtež, ali komandna linija ima drugačiji izgled:
Izaberite (Dodavanje/Brisanje) <Dodavanje>:
Sada je potrebno da izaberete jednu od ponuđenih podopcija. Izborom podopcije ‘Dodavanje’

se ulazi u proceduru crtanja nove polilinije, dok se pomoću podopcije ‘Brisanje’ mogu
uklanjati postojeći otvori, pa se nakon njenog izbora na komandnoj liniji pojavljuje nova
poruka:
Selektujte otvor:
Posle selektovanja otvora program će i dalje sa komandne linije zahtevati da selektujete otvor,
sve dok desnim klikom miša ili pomoću tastera ‘Esc’ ne označite kraj naredbe, čime se
selektovani otvori uklanjaju sa crteža, a program se vraća u dijalog box.

125
Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Podaci o selektovanom segmentu’ služe za
definisanje uslova oslanjanja za selektovani segment konture. Selektovani segment je jasno
naznačen na prikazanom crtežu, a samo selektovanje se vrši jednostavnim klikom miša na
željeni segment konture.
Deo dijalog box-a u kome se zadaju podaci o selektovanom segmentu
Izborom jednog od radio batton-a ‘Ivica ploče’ ili ‘Unutar ploče’ određuje se položaj
selektovanog segmenta konture. Ako je izabran radio batton ‘Ivica ploče’, za promenu će biti
dostupan i check box ‘Oslonac’. Kada je ovaj check box isključen selektovani segment se
poklapa sa slobodnom ivicom ploče, a kada je uključen segment se nalazi na slobodno
oslonjenoj ivici ploče, a za promenu postaje dostupan i edit box ‘širina’ u kome se zadaje
širina oslonca.
U ovom delu dijalog box-a se nalazi i sličica koja u preseku prikazuje način oslanjanja
selektovane ivice oblasti, što znatno olakšava zadavanje i kontrolu podataka.

126
Selektovani segment se poklapa sa ivicom ploče koja je oslonjena

na oslonac širine 20 cm
Ako je izabran radio batton ‘Unutar ploče’ za promenu postaju dostupni check box-ovi koji
imaju sledeće značenje:
‘Oslonac’ – selektovani segment konture se nalazi na srednjem osloncu,

čija se širina zadaje u edit box-u ‘širina’
‘Dodir sa drugom oblasti’ – selektovani segment konture se nalazi unutar ploče i dodiruje
se sa susednom oblasti armiranja
‘Smanjena debljina ploče’ – ovaj check box je dostupan samo kada je check box ‘Dodir sa
drugom oblasti’ uključen, i pomoću njega se određuje da li na
datom mestu dolazi do promene debljine ploče
Kombinovanjem stanja ovih check box-ova mogu se zadati svi načini oslanjanja ivice oblasti
armiranja koja se nalazi u ploči.

127
Selektovana ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu širine 20 cm

i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Pomoću komandnog polja ‘ ’ (‘pridruži svima’), podaci koji su zadati za tekući segment
konture mogu se pridružiti svim ostalim segmentima. Kada za više segmenata važe isti uslovi
oslanjanja, najbrži način unošenja podataka je da se prvo zadaju uslovi oslanjanja za jedan od
njih, a zatim da se pomoću komandnog polja ‘ ’ ti uslovi pridruže svim segmentima konture.
Na kraju je potrebno samo da se promene uslovi oslanja za one segmente za koje su različiti.
Komandno polje ‘pridruži svima’

128
Kako se ovom naredbom menjaju podaci koji su možda ranije zadati nekim segmentima
konture, nakon aktiviranja komandnog polja ‘ ’ program izdaje i odgovarajuće upozorenje:
Potvrdan odgovor će označiti prihvatanje zadate promene parametara, dok će negativan

odgovor označiti odustajanje.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i zadatu oblast armira sa
promenljivim i konstantnim serijama u osnovi u skladu sa zadatim parametrima.
Prikazana oblast je armirana pomoću naredbe ‘Popločavanje ploča serijama šipki’

129
4.9 Popločavanje konstruktivnom armaturom

Pri armiranju ploča se postavlja veliki broj serija u osnovi koje su kreirane od
jednosegmentnih pravih šipki, kao što je na primer konstruktivna armatura. Većina ovih šipki
ima iste numeričke podatke (prečnik, vrsta armature), a razlikuju se samo u dužini, što izaziva
kreiranje velikog broja pozicija. Da bi se to izbeglo, pomoću naredbe ‘Popločavanje
konstruktivnom armaturom’ umesto serija možete postavljati simbole koji nemaju redni
broj pozicije, kao i da već postavljene serije automatski zamenite sa ovim simbolima. Znači
ovaj simbol može da zameni konstantnu seriju u osnovi koja nije radijalna i koja je kreirana od
pravih jednosegmentnih šipki bez kuka na svojim krajevima.
Aktiviranjem ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na ikonu
, na komandnoj liniji se javlja sledeća poruka:
Prva tačka (Konverzija):
Sada je potrebno da zadate prvu tačku simbola, ili da sa komandne linije izaberete podopciju
‘Konverzija’ koja služi za automatsku zamenu postojećih serija sa odgovarajučim simbolima.
Krajnja tačka:
Kada ste zadali prvu, potrebno je da zadate i krajnju tačku simbola, nakon čega program
otvara dijalog box za definisanje numeričkih podataka:

‘konstruktivne armature’
U desnom delu dijalog box-a je prikazan izgled kreiranog simbola sa sadržajem kote. Ovaj
prikaz odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom trenutku
možete videti kako će simbol da izgleda na crtežu.
Oplata Izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’ za tekuću se može postaviti bilo koja od
ranije definisanih pozicija oplata.
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje pozicija oplata.
Stil kotiranja Iz zatvorene liste se vrši izbor nekog od ranije kreiranih stilova kotiranja datog
simbola.

130
Specifikacija Pomoću check box-a ‘Specifikacija’ se određuje da li zadata armatura ide u

specifikaciju ili ne.
Obostrano Kada se check box ‘Obostrano’ postavi na uključeno stanje u sadržaju kote
se ispisuje simbol ‘’ (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji
označava da je data armatura postavljena u obe zone. U tom slučaju program
će pri izradi specifikacije zadatu količinu armature udvostručiti.
Komentar U edit box-u ‘Komentar’ se zadaje proizvoljan komentar koji će se ispisivati u

tekstu kote. Pored mogućnosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom miša
na strelicu, koja se nalazi na desnom kraju ovog edit box-a, možete iz
zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih tipskih komentara.

šipki na crtežu.
Dužina šipki sa kojima se vrši armiranje se zadaje u edit box-u ‘Dužina šipke’. Pri otvaranju
dijaloga program za dužinu šipki usvaja dužinu kreiranog simbola, koju u svakom trenutku
možete zameniti sa potpuno proizvoljnom vrednošću. Napomenućemo da zadata vrednost neće
uticiati na dužinu simbola na crtežu.
U delu dijalog box-a ‘Oblast popločavanja’ se definišu parametri koji imaju sledeće
značenje:
‘L=’ – edit box u kome se zadaje dužina oblasti armiranja. Ova vrednost odgovara dužini linije
konstantne serije u osnovi koju kreirani simbol zamenjuje
‘e=’ – razmak između šipki
‘n=’ – broj komada šipki
Edit box-ovi ‘e=’ i ‘n=’ rade vezano, odnosno za zadati razmak ‘e=’, proračunava se potreban
Parametri pomoću kojih se definiše oblast armiranja

131
Iz zatvorenih listi, koje se nalaze u delu dijalog box-a ‘Tip armature’, vrši se izbor prečnika
šipki i vrste armature.
Nakon aktiviranja komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i kreirani simbol
postavlja na crtež.
Izgled kreiranog simbola na crtežu
Prednost ove naredbe u odnosu na serije u osnovi nije smo izbegavanje kreiranja velikog broja
pozicija, već i značajno skraćenje procedure definisanja armature. Naime, da bi se kreirala
konstantna serija u osnovi prvo mora na crtež da se postavi šipka, pomoću neke od za to
predviđenih naredbi, a zatim da se od nje kreira željena serije, dok se kod ove naredbe svi
podaci zadaju u samo jednom dijalog box-u. Takođe simbol ‘konstruktivne armature’ je
jednostavniji od simbola serije, pa se preglednost crteža značajno povećava.
Kada se postavljeni simbol selektuje, na osnovu ‘grip’-ova se jasno vidi da on i njegova kota
predstavljaju jednu celinu.
‘Grip’-ovi na simbolu ‘konstruktivne armature’
Pomoću ‘grip’-ova ‘1’ i ‘2’ se menja položaj i dužina simbola, dok se pomoću ‘grip’-a ‘3’ može
promeniti položaj kote.

132
Napomenućemo još jednom da bez obzira na to što program pri otvaranju dijalog box-a po
‘default’-u u edit box-u ‘Dužina šipke’ ispisuje zadatu dužinu simbola, ove dve vrednosti ne
utiču jedna na drugu. To znači da promena dužine simbola neće uticati na dužinu šipke
koja je zadata u dijalog box-u. Ako želite da promenite dužinu šipke moraćete da koristite
univerzalnu naredbu ‘Edit entiteta’, na način koji je opisan u poglavlju ‘7.2.6’.
Obzirom da šipke koje se postavljaju pomoću ove naredbe ne pripadaju ni jednoj poziciji
armature, program pri izradi specifikacije ‘konstruktivnu armaturu’ grupiše prema vrsti
armature i prečniku šipki. Kako grupisane šipke mogu imati različitu dužinu, u tablici
specifikacije se ne prikazuju podaci o pojedinačnoj dužini šipki i broju komada, već samo
podatak o ukupnoj potrebnoj dužini šipki datog prečnika i date vrste armature.
Izgled tabele specifikacije za ‘konstruktivnu armaturu’
Konverzija postrojećih serija u osnovi
Ako ste nakon aktiviranja naredbe ‘Konstruktivna armatura’ izabrali podopciju ‘Konverzija’
program će zahtevati da sa crteža selektujete konstantnu seriju u osnovi koju želite da
zamenite sa simbolom ‘konstruktivne armature’:
Selektovanje konstantne serije u osnovi:
Kako se pomoću ove naredbe može vršiti grupna konverzija, to će program nakon selektovanja
prve serije sa komandne linije i dalje zahtevati selekciju, sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili
klikom na desni taster miša ne označite kraj ove procedure. Sa crteža možete selektovati bilo
koju konstantnu seriju u osnovi, ali će se konvertovati samo one koje zadovoljavaju sve
potrebne uslove (serija ne sme da bude radijalna, mora da bude kreirana od prave
jednosegmentne šipke koja nema kuke na svojim krajevima).
Po završetku selekcije program umesto svake selektovane serije koja zadovoljava navedene
uslove postavlja simbol ‘konstruktivne armature’, preuzimajući od date serije sve potrebne
podatke.

133
Konstantna serija u osnovi pre konverzije
Simbol ‘konstruktivne armature’ posle konverzije
Ako selektovana serija ima više segmenata, program pri konverziji za svaki segment kreira
poseban simbol ‘konstruktivne armature’.

134
5. CRTANJE ŠIPKI U POPREČNOM

PRESEKU
U okviru padajućeg menija ‘Poprečni presek’, programom je predviđeno više naredbi
pomoću kojih se pozicije armature mogu prikazati u poprečnom preseku. Koju ćete od njih
koristiti zavisi isključivo od trenutnih potreba i zahteva na crtežu.
5.1 Pojedinačno postavljanje šipki u poprečnom

preseku (POJEDINAČNO)
Pomoću naredbe ‘Pojedinačno’ imate mogućnost da proizvoljan broj šipki odabrane
pozicije armature postavite na željeno mesto u poprečnom preseku. Njenim aktiviranjem iz
padajućeg menija ‘ArmCAD ► Poprečni presek’ ili klikom miša na ikonu , otvara se
dijalog box za izbor željene pozicije armature.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Pojedinačno’
U levom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim pozicijama armature koje sadrži tekuća
pozicija oplate (promena tekuće oplate se vrši izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’), dok je u
desnom delu prikazan izgled trenutno selektovane pozicije armature. Da bi se olakšao izbor
željene pozicije armature iz liste, i u ovom dijalog box-u se iz zatvorene liste koja se nalazi
iznad prozora za prikaz, za tekući može postaviti jedan od tri programom predviđena prikaza

135
Ispod liste pozicija armature nalazi se komandno polje ‘Tipska šipka’, koje funkcioniše na isti
način kao kod konstantne serije u podužnom preseku (vidi poglavlje ‘4.2’).
Check box ‘Specifikacija’ je po ‘default’-u postavljen na isključeno stanje, što označava da se

instance odabrane pozicije, koje se prikazuju u poprečnom preseku, neće uračunavati u
ukupnu količinu šipki pri izradi specifikacije. Svakako da u slučaju potrebe, recimo kada se
podužne šipke serklaža prikazuju samo kroz poprečni presek, ovaj check box možete postaviti i
na uključeno stanje. Ako za prikazivanje u poprečnom preseku odaberete neku od varijabilnih
pozicija armature, onda će check box ‘Specifikacija’ biti neaktivan i automatski postavljen na
isključeno stanje.
U edit box-u ‘Komentar’ se zadaje proizvoljan komentar koji će se ispisivati u tekstu kote.
Pored mogućnosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom miša na strelicu, koja se nalazi na
desnom kraju ovog edit box-a, možete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih
tipskih komentara.

crtežu.
Iz zatvorene liste ‘Stil kotiranja’ se za tekući može postaviti bilo koji od ranije kreiranih
stilova kotiranja. Pored ove liste je prikazan i sadržaj kote koji odgovara trenutnom stanju
zadatih parametara u dijalog box-u.

136
Zatvorena lista za promenu tekućeg stila kotiranja
Iz zatvorene liste ‘Tip kotiranja’ možete odabrati jedan od programom predviđenih tipova
kotiranja.
Zatvorena lista za promenu tipa kotiranja
Obzirom da se pomoću ove naredbe instance selektovane pozicije na crtež postavljaju

pojedinačno, zadavanje njihovog broja u okviru dijalog box-a ne bi imalo smisla, tako da je
edit box ‘Količina’ zamrznut, a njegova namena će biti objašnjena u okviru naredbe za
editovanje šipki u poprečnom preseku (vidi poglavlje ‘7.2.3’).
Kako se u jednom koraku postavljaju samo šipke iste pozicije, to je znači iz liste potrebno
izabrati željenu poziciju armature i aktivirati komandno polje ‘OK’. Program će zatvoriti dijalog
box i sa komandne linije zahtevati da odredite položaj prve šipke u poprečnom preseku.
Položaj poprečnog preseka šipke:

137
Program će stalno biti u proceduri postavljanja šipki i u ‘Drag’ modu će iscrtavati mali krug čiji
prečnik odgovara prečniku odabrane pozicije. Nakon unosa prve pozicije šipke, na komandnoj
liniji će se pojaviti i dve nove podopcije.
Položaj poprečnog preseka šipke (Nazad / Kraj) <Kraj>:
Izbor podopcije ‘Nazad’ će dovesti do poništavanja prethodno određenog položaja šipke, dok
će izbor ‘default’ podopcije ‘Kraj’, označiti kraj procedure određivanja položaja šipki u
poprečnom preseku, nakon čega će program sa komandne linije zahtevati da odredite položaj
kote.
Početna tačka kotne linije (Zvezdasto / Paralelno / pOjedinačno / Nepovezano / Bez kote)
<Zvezdasto>:
Ponuđene podopcije na komandnoj liniji omogućavaju izbor jednog od programom predviđenih

tipova kotiranja.
Programom predviđeni tipovi kotiranja
Nakon izbora početne tačke kotne linije, program će zahtevati da zadate i tačku koja određuje,
kako početnu tačku oznake, tako i smer ispisa.
Početna tačka oznake (Zvezdasto / Paralelno / pOjedinačno / Nepovezano / Bez kote)

<Zvezdasto>:
Napomenućemo da je izbor načina kotiranja omogućen i pri zadavanju početne tačke oznake,
što će dovesti do poništavanja prethodno unete početne tačke kote i povratka na početak
procedure kotiranja šipki u poprečnom preseku.
U slučaju da ste za tip kotiranja odabrali ‘Pojedinačno’, tada će program zahtevati da

odredite položaj rednih brojeva pozicije za svaku od postavljenih šipki u poprečnom preseku.
Selektovanjem kreiranog poprečnog preseka, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova, jasno se vidi

da sve postavljene šipke i kota koja ih opisuje predstavljaju jednu celinu.

138
‘Grip’-ovi na postavljenim šipkama u poprečnom preseku
Pomeranjem ‘grip’-ova možete uticati kako na raspored šipki u poprečnom preseku, tako i na
položaj same kote.
5.2 Grupno postavljanje šipki duž zadate linije (DUŽ

LINIJE)
Izborom naredbe ‘Duž linije’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Poprečni presek’ ili
klikom miša na ikonu , ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne linije duž koje će se
postavljati šipke u poprečnom preseku, pa komandna linija dobija sledeći izgled:
Prva tačka (Polilinija/Krug):
Program sada očekuje ili da zadate prvu tačku linije, ili da se izborom jedne od ponuđenih
podopcija odlučite za dodatne mogućnosti koje Vam program nudi. Naime, izborom podopcije
‘Polilinija’, umesto slobodnog crtanja imate mogućnost da geometriju linije definišete
selektovanjem proizvoljne polilinije sa crteža, na isti način kao kod naredbe ‘Proizvoljna’ (vidi
poglavlje ‘3.1’), dok će podopcija ‘Krug’ biti objašnjena na kraju ovog poglavlja.
Nakon izbora prve tačke linije, na komandnoj liniji će se pojaviti nova poruka.
Sledeća tačka (Luk/Nazad):
Podopcija ‘Nazad’ služi za poništavanje izbora poslednje tačke, dok je podopcija ‘Luk’
predviđena za definisanje lučnih segmenata linije. Izborom ove podopcije, program će prvo
zahtevati da odredite tačku sa luka, a potom i krajnju tačku luka.
Tačka sa luka:
Krajnja tačka:
Već nakon definisanja geometrije prvog segmenta linije, na komandnoj liniji se pojavljuje i
podopcija ‘Kraj’.

139
Izbor ove podopcije označava kraj procedure definisanja geometrije linije i program otvara
dijalog box za definisanje parametara šipki koje se duž nje postavljaju.
Izgled dijalog box-a za postavljanje šipki u poprečnom preseku duž linije
U centralnom delu dijalog box-a je prikazana prethodno definisana geometrija linije, dok se u
levom delu nalazi lista sa svim pozicijama armature koje pripadaju tekućoj poziciji oplate
(promena tekuće oplate se vrši izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’).
Izbor pozicije armature čije se instance postavljaju duž linije, vrši se jednostavnim klikom miša
preko nje u listi. Da bi se olakšao izbor željene pozicije armature i u ovom dijalog box-u se iz
zatvorene liste, koja se nalazi iznad prozora za prikaz, pored prikaza geometrije linije
(‘Geometrija linije’), za tekući može postaviti jedan od tri programom predviđena prikaza
Na prikazu geometrije linije crvenom bojom je markiran njen tekući segment, dok je kružićima
prikazan položaj instanci selektovane pozicije armature, u skladu sa zadatim parametrima.
Promena tekućeg segmenta se vrši klikom miša preko željenog segmenta linije, a položaj
instanci selektovane pozicije armature duž tekućeg segmenta sa definiše pomoću edit box-ova
koji se nalaze sa desne strane prozora za prikaz.

140
Edit box-ovi za definisanje broja i razmaka šipki duž trenutno aktivnog

segmenta linije
U edit box ‘n=’ se unosi broj komada, dok se u edit box ‘e=’ unosi razmak između šipki koje
se postavljaju duž tekućeg segmenta. Ovi edit box-ovi rade vezano, odnosno za zadati razmak
‘e’, proračunava se potreban broj komada šipki i obrnuto. U produžetku edit box-a ‘e=’,
između zagrada se ispisuje stvarna vrednost tog razmaka ‘e=dužina tekućeg segmenta/n’.
Znači kao ulazni podatak možete zadati ili razmak šipki, ili broj komada šipki duž tekućeg
segmenta. Obzirom da se na spojevima segmenata nalaze šipke koje mogu pripadati ili jednom
ili drugom segmentu, programom je uvedeno pravilo da se one pridružuju svakom drugom
segmentu linije. Tačan broj šipki duž segmenta (broj koji će biti ispisan u sadržaju kote datog
segmenta) se dobija kada se od prikazane vrednosti u edit box-u ‘n=’, oduzme broj koji je sa
negativnim predznakom ispisan u njegovom produžetku. Ako u produžetku ovog edit box-a
nije ništa ispisano, onda to znači da će datom segmentu za broj komada biti pridružena upravo
ta vrednost.
Edit box-ovi koji se nalaze iznad prethodno opisanih edit box-ova ‘e=’ i ‘n=’ služe za zadavanje
ofseta, odnosno udaljenosti na kojoj će se šipke postavljati u odnosu na zadatu geometriju
linije. Način rada sa ovim edit box-ovima je potpuno isti kao kod naredbe ‘Proizvoljna’ (vidi
poglavlje ‘3.1’).
Deo dijalog box-a rezervisan za ofsetovanje linije duž koje se postavljaju

šipke u poprečnom preseku

141
Check box ‘Specifikacija’ je po ‘default’-u postavljen na isključeno stanje i pomoću njega se

određuje da li će pri izradi specifikacije, šipke postavljene ovom naredbom, ući u ukupan broj
komada šipki date pozicije. Ako za prikazivanje u poprečnom preseku odaberete neku od
varijabilnih pozicija armature, onda će check box ‘Specifikacija’ biti neaktivan i automatski
postavljen na isključeno stanje.
U edit box-u ‘Komentar’ se zadaje proizvoljan komentar koji će se ispisivati u tekstu kote.
Pored mogućnosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom miša na strelicu, koja se nalazi na
desnom kraju ovog edit box-a, možete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih
tipskih komentara.

crtežu.
Iz zatvorene liste ‘Stil kotiranja’ se za tekući može postaviti bilo koji od ranije kreiranih
stilova kotiranja. Pored ove liste je prikazan i sadržaj kote koji odgovara trenutnom stanju
zadatih parametara u dijalog box-u.
Iz zatvorene liste ‘Tip kotiranja’ možete odabrati jedan od programom predviđenih tipova
kotiranja.
Zatvorena lista za promenu tipa kotiranja
Kada aktivirate komandno polje ‘OK’, program zatvara dijalog box i ulazi u proceduru
postavljanja kota, koja je ista kao kod prethodno opisane naredbe ‘Pojedinačno’ (vidi poglavlje
‘5.1’).
Selektovanjem neke šipke iz kreiranog poprečnog preseka, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova,

jasno se vidi da sve šipke postavljene duž jednog segmenta linije i kota koja ih opisuje
predstavljaju jednu celinu.

142
‘Grip’-ovi na postavljenim šipkama u poprečnom preseku duž linije
Pomeranjem postavljenih ‘grip’-ova možete uticati kako na raspored šipki u poprečnom

preseku, tako i na položaj same kote.
Ako ste nakon aktiviranja naredbe ‘Duž linije’ izabrali njenu podopciju ‘Krug’, program će sa
komandne linije zahtevati da prvo zadate centar, a zatim i tačku sa kruga koja će odrediti
njegov poluprečnik.
Centar:
Tačka sa kruga:
Odabrana tačka sa kruga će ujedno odrediti i položaj prve od šipki koje se postavljaju duž
kreirane kružnice. Program sada otvara dijalog box za definisanje parametara šipki koje se
postavljaju u poprečnom preseku.
Izgled dijalog box-a za postavljanje šipki u poprečnom preseku po obimu kruga
Značenje svih parametara u dijalog box-u je isto kao da ste geometriju linije definisali
slobodnim crtanjem. Jedina razlika je u delu za zadavanje ofseta, koji sada sadrži samo edit
box ‘a=’.

143
Edit box za ofsetovanje kruga
Program pomera sve šipke prema centru kruga, ako je zadata vrednost pozitivna, odnosno od
centra kruga, ako je negativna.
5.3 Grupno postavljanje šipki u poprečnom preseku

(CEO PRESEK)
Pomoću ove naredbe imate mogućnost da odjednom definišete položaj svih pozicija
armature unutar poprečnog preseka. Pored toga, na crtež možete postaviti i iskotiranu oplatu
sa tačnim položajem pozicija šipki unutar nje. Izborom naredbe ‘Ceo presek’, iz padajućeg
menija ‘ArmCAD ► Poprečni presek’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box
sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Ceo presek’
Kako se poprečni presek može kreirati od proizvoljne pozicije, u gornjem levom delu dijalog
box-a se nalazi lista pozicija armature čiji sadržaj odgovara odabranoj poziciji oplate iz

144
zatvorene liste ‘Oplata’. Napomenućemo du su izuzetak jedino varijabilne pozicije i spiralne

uzengije i one se neće ni prikazivati u listi pozicija armature.
Lista za izbor pozicije uzengije koja će odrediti geometriju

poprečnog preseka
Sa desne strane liste se nalazi prozor rezervisan za prikaz poprečnog preseka koji se kreira, i
njegov izgled zavisi od geometrije trenutno selektovane pozicije armature. Da bi se olakšao
izbor željene pozicije, izborom iz zatvorene liste koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekući se
može postaviti i jedan od tri programom predviđena prikaza selektovane pozicije.
Selektovana pozicija se u poprečnom preseku prikazuje svojom pravom geometrijom, a da

bismo je razlikovali od šipki koje se u poprečnom preseku prikazuju kružnim simbolom, u

145
daljem tekstu ćemo je nazivati uzengijom, bez obzira što se iz liste može izabrati proizvoljna
pozicija.
Sigurno ste primetili da se u uglovima selektovane uzengije nalaze crveni krstovi, koji
praktično određuju mogući položaj šipki u poprečnom preseku. Sada je potrebno da iz liste,
koja se nalazi ispod prozora za prikaz, izaberete poziciju armature koju želite da prikažete u
poprečnom preseku.
Lista za izbor pozicija armature koja će se prikazati

u poprečnom preseku
Napomenućemo da ova lista sadrži sve pozicije armature koje su do tada pridružene tekućoj
poziciji oplate, uključujući varijabilne pozicije i spiralne uzengije. Da biste selektovanu šipku
postavili u poprečnom preseku potrebno je da mišem kliknete preko crvenog krsta, tako da se
na njegovom mestu pojavi mali krug čiji će prečnik na crtežu odgovarati prečniku odabrane
pozicije.
U gornjoj zoni su postavljene dve šipke pozicije 1

146
Postupak uklanjanja pogrešno postavljene šipke je potpuno isti, odnosno klik miša u okolini
već postavljene šipke će dovesti do njenog uklanjanja iz poprečnog preseka, a na tom mestu
će se ponovo pojaviti crveni krst. Program po ‘default’-u krstiće postavlja u uglove uzengije, s
tim što svakako možete i sami uticati na njihov raspored. Naime, duž svakog od segmenata
uzengije možete postaviti proizvoljan broj međukrstića. To se radi tako što se mišem klikne na
željeni segment uzengije tako da on postane crvene boje, a u edit box-u ‘n=’, u delu dijalog
box-a ‘Segment’, se zada željeni broj krstića. Nakon pritiska na taster ‘Enter’ ili ‘Tab’,
program će prihvatiti zadati broj i tačno toliko krstića postaviti duž prethodno selektovanog
segmenta uzengije.
Na gornjem segmentu uzengije su dodata još dva međukrstića
Svi krstići će biti postavljeni na jednakom međusobnom rastojanju, a ako želite da šipke duž
datog segmenta uzengije postavite nesimetrično, potrebno je da zadate veći broj podela, a pri
samom postavljanju šipki, postavićete ih samo preko krstića koji odgovaraju željenom
položaju.
U slučaju da je potrebno usvojiti toliko armature da ona ne može stati u jedan red, omogućeno
je postavljanje armature u više redova. Za ovu namenu su predviđeni edit box-ovi ‘Redovi=’ i
‘e=’. Naime, u edit box-u ‘Redovi=’ je potrebno zadati broj željenih redova armature i unos
potvrditi pritiskom na taster ‘Enter’ ili ‘Tab’. U tom trenutku će za editovanje postati dostupan i
edit box ‘e=’, u kome možete zadati osovinsko rastojanje između redova armature, a na slici
poprečnog preseka će se pojaviti i drugi red krstića koji u podužnom smislu odgovara
rasporedu iz prvog reda.

147
Na gornjem segmentu uzengije je dodat još jedan red krstića

na osovinskom rastojanju od 4.5 cm
Pri zadavanju više redova armiranja, postavlja se pitanje kom segmentu uzengije će pripasti
ugaone šipke, odnosno ugaoni krstići. Naime, program po ‘default’-u krstić na uglovima
uzengije pridružuje jednom od segmenata, a postavljanjem check box-a ‘Promena ose
glavne armature’ na uključeno stanje, imate mogućnost da to ‘default’ ponašanje promenite.
Postavljanjem ovog check box-a na uključeno stanje, ugaone

šipke su sada pridružene bočnim stranama uzengije.
Napomenućemo da se kod tipskih uzengija, izuzev pravougaone, armatura može postavljati u

više redova samo na segmentima uzengija koji nose glavnu armaturu, dok je na bočnim
stranama uzengija predviđeno armiranje samo u jednom redu. Kod pravougaonih uzengija i
šipki proizvoljne geometrije omogućeno je postavljanje armature u više redova na svim
segmentima.

148
Obzirom da je pri usvajanju armature najčešće potreban podatak koji prečnik i koliki broj
komada neke armature odgovara potrebnoj površini armature, to se izborom komandnog polja
‘Proračun’ otvara dijalog box u kome možete dobiti odgovor na ovako postavljeno pitanje.
Iz zatvorene liste ‘Tip armature’ izaberite vrstu armature, a zatim u edit box-u ‘Potrebno’
zadajte potrebnu površinu armature. U sledećem koraku, u delu dijalog box-a ‘Usvojeno’
zadajte broj šipki ili izaberite iz zatvorene liste neki od ponuđenih prečnika armature.
Ako u edit box-u kao ulazni podatak zadate broj šipki, tada će program u delu dijalog box-a
‘Default’ ispisati prečnik koji je potreban da bi se sa zadatim brojem šipki pokrila potrebna
površina armature. Ako kao ulazni podatak iz zatvorene liste izaberete jedan od ponuđenih
prečnika, tada će program u delu dijalog box-a ‘Default’ ispisati broj komada šipki zadatog
prečnika koji je potreban da bi se pokrila zadata površina armature. Istovremeno program
ispisuje i površinu armature koja uvek odgovara zadatom prečniku i broju komada šipki i po
pravilu je veća od potrebne površine armature.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će Vas vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za
postavljanje armature u celom poprečnom preseku.
Ispod prethodno opisanog komandnog polja ‘Proračun’ nalazi se i komandno polje ‘Ukloni
sve’, čijim se izborom iz poprečnog preseka uklanjaju sve postavljene pozicije armature.
Postavljene pozicije armature će biti uklonjene iz preseka i ako iz liste pozicija, koja se nalazi u
gornjem levom delu dijalog box-a, selektujete neku drugu poziciju. Kako je ovo destruktivna
akcija, odnosno dovodi do promene oblika celog poprečnog preseka, program će u tom slučaju
izdati odgovarajuće upozorenje.
Potvrdni odgovor će dovesti do promene poprečnog preseka koji se kreira i program će ukloniti
sve šipke koje su ranije postavljene u njemu, dok će negativan odgovor dovesti do odustajanja
od ove destruktivne naredbe.
U slučaju da imate simetrično armiranje, odnosno da je potrebno postaviti istu armaturu na

segmentima uzengije koji se nalaze jedan naspram drugog, dovoljno je da prvo postavite
armaturu duž jednog od tih segmenata, a nakon toga da je automatski preslikate na suprotni
segment uzengije. Ovaj postupak se sprovodi tako što se mišem selektuje segment uzengije

149
duž koga je već postavljena armatura, tako da on postane crven, a zatim se klikne na desni
taster miša.
Opcija za simetrično postavljanje armature u preseku
Iz ovako otvorenog padajućeg menija treba aktivirati naredbu ‘Simetrično’ i program će

automatski osno preslikati ranije postavljenu armaturu na odgovarajući naspramni segment
uzengije.
Osno preslikana armatura iz gornje zone
Kako se na crtežu poprečnog preseka u dijalog box-u ne kotiraju postavljene šipke, a sigurno
je od interesa da u toku rada u svakom trenutku znate koji ste prečnik i poziciju armature na
kom mestu postavili, to je razvijena procedura identifikacije postavljenih šipki. Naime,
dovoljno je da mišem dođete u okolinu šipke čiji Vas prečnik i redni broj pozicije interesuje i
ispod slike poprečnog preseka pojaviće se informacija, koja nedvosmisleno ukazuje na redni
broj pozicije i njen prečnik.

150
Prostor rezervisan za identifikaciju postavljenih šipki

Obzirom da se poprečni preseci najčešće crtaju u razmeri koja je krupnija od razmere celog
crteža, zadavanjem vrednosti u edit box-u ‘Razmera’ sa tastature, ili izborom iz zatvorene
liste, koja se nalazi u njegovom produžetku, neke od programom definisanih razmera, možete
odmah odabrati razmeru u kojoj želite da prikažete poprečni presek, čime se izbegava njena
naknadna promena.
Značenje check box-a ‘Specifikacija’, kao i zatvorenih lista ‘Tip kotiranja’ i ‘Stil kotiranja’,
je isto kao i u dijalog box-u za pojedinačno postavljanje šipki u poprečnom preseku (vidi
poglavlje ‘5.1’)
Postavljanjem check box-a ‘Grupiši iste pozicije’ na uključeno stanje imate mogućnost da
sve šipke iste pozicije, bez obzira na njihov položaj u poprečnom preseku, kotirate sa samo
jednom kotom. U suprotnom, kada je ovaj check box isključen, šipke iste pozicije koje su
postavljene duž različitih segmenata uzengije biće kotirane sa različitim kotama.
Levi poprečni presek je postavljen sa uključenim, a desni sa

isključenim check box-om ‘Grupiši iste pozicije’

151
Pomoću parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Crtež oplate’, imate mogućnost da
kreirate oplatu za dati poprečni presek. Naime, postavljanjem na uključeno stanje check box-a
‘Crta se’ za promenu postaju dostupni edit box ‘a=’, kao i check box-ovi ‘Kote’ i ‘Ploča’. U
edit box ‘a=’ se unosi vrednost zaštitnog sloja na osnovu koje program iscrtava ivice oplate.
Napomenućemo da se ivice oplate crtaju na zadatom rastojanju od osa segmenata uzengije,
tako da ova vrednost u stvari predstavlja zaštitni sloj betona uvećan za polovinu prečnika
uzengije. Ako mišem kliknete preko neke ivice oplate, za editovanje će postati dostupan i edit
box ‘a seg=’, a program će datu ivicu markirati crvenom bojom. Ovako markirana ivica oplate
se naziva tekućom, a promenom vrednosti u edit box-u ‘a seg=’ imate mogućnost da zadate
različite zaštitne slojeve za različite ivice oplate.
Deo dijalog box-a za definisanje oplate i zaštitnih slojeva
Znači, zadata vrednost u edit box-u ‘a=’, biće pridružena svim segmentima oplate, a zadata
vrednost u edit box-u ‘a seg=’ samo tekućem segmentu oplate.
Pomoću check box-a ‘Kote’ se određuje da li će oplata poprečnog preseka biti iskotirana, dok
se iz zatvorene liste, koja se nalazi ispod njega, bira stil kotiranja oplate. Ova zatvorena lista
sadrži sve ranije kreirane ‘AutoCAD’-ove (BricsCAD-ove) stilove kotiranja.

152
Deo dijalog box-a za izbor stila kotiranja oplate
Kako se u praksi često javljaju slučajevi da se greda nalazi u ploči, pomoću ove naredbe je
pored crtanja oplate grede za koju se kreira poprečni presek, predviđena i mogućnost
iscrtavanja oplate ploče u kojoj se ona nalazi. Naime, postavljanjem na uključeno stanje check
box-a ‘Ploča’, za promenu postaju dostupni edit box ‘Dpl’, u kome se zadaje debljina ploče,
kao i radio button-i koji služe za određivanje njenog položaja.
Grupa prekidača pomoću kojih se definiše položaj ploče

u odnosu na poprečni presek

153
Grupa prekidača pomoću kojih se definiše sa koje strane

se pruža ploča
Kada ste definisali sve podatke u dijalog box-u aktivirajte komandno polje ‘OK’, nakon čega će
program zatvoriti dijalog box i zahtevati da odredite položaj upravo kreiranog poprečnog
preseka na crtežu.
Referentna tačka:
Nakon zadavanja referentne tačke (za referentnu tačku program uvek usvaja donji levi ugao
uzengije), potrebno je da izborom tačke sa crteža, ili unošenjem numeričke vrednosti sa
tastature, definišete i zaokrenutost celog poprečnog preseka u odnosu na horizontalu.
Ugao:
Ako ste u dijalog box-u postavili na uključeno stanje check box ‘Kote’, nakon zadavanja ugla,
program će zahtevati da izborom tačke sa crteža odredite položaj kota oplate.
Položaj kota (Kraj) <Kraj>:
Podopcija ‘Kraj’ ima isto značenje kao da je check box ‘Kote’ postavljen na isključeno stanje,
odnosno njenim izborom se postavljanje kota oplate preskače.
Sada je još preostalo da definišete i položaj kota za sve upotrebljene pozicije armatura.
Procedura kotiranja se odvija na isti način kao i kod prethodno opisane naredbe ‘Pojedinačno’
(vidi poglavlje ‘5.1’), s tim što će program seriju pitanja o početnoj tački kotne linije i početnoj
tački oznake postaviti onoliko puta koliko ima različitih pozicija armature u datom poprečnom
preseku.
Pored kotiranja šipki podužne armature, koje je obavezno zato što šipke i njihova kota čine
jednu celinu, program može automatski da uđe i u proceduru kotiranja uzengije. Ova
mogućnost programa se definiše pomoću posebne naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje
‘11.4’), a sama procedura kotiranja je ista kao kod prethodno objašnjenih naredbi za crtanje
armature u podužnom izgledu.

154
Poprečni presek dobijen pomoću naredbe ‘Ceo presek’
Iako se pomoću ove naredbe sve odabrane pozicije armature postavljaju odjednom, one će se
u programu tretirati kao odvojene celine. Naime, rezultat rada ove naredbe je isti kao i da smo
svaku od pozicija armature uvrstili u sastav poprečnog preseka pomoću naredbe ‘Pojedinačno’.
Prednost ove naredbe je u lakšem određivanju položaja šipki u odnosu na geometriju uzengije
i mogućnost postavljanja kako uzengija tako i iskotirane oplate. Napomenućemo da će iscrtana
oplata i njene kote biti smešteni na tekući ‘Layer’, znači na isti kao i armatura, s tim što će
boja oplate biti preuzeta iz definisane boje tekućeg ‘Layer’-a, a kote će imati i oblik i boju koja
je definisana izabranim ‘AutoCAD’-ovim (BricsCAD- ovim) stilom kotiranja.
5.4 Vađenje preseka

Ova naredba ima dvostruko dejstvo, u zavisnosti od toga da li želite da kreirate izgled
armature u poprečnom preseku na osnovu ranije definisanog izgleda podužnog preseka, što je
slučaj kod grednih elemenata konstrukcije, ili na osnovu definisanog izgleda armature u
osnovi, što je najčešće slučaj kod ploča. Izborom naredbe ‘Vađenje preseka’, iz padajućeg
menija ‘ArmCAD ► Poprečni presek’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj liniji se
javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da odredi početnu tačku linije preseka.
Prva tačka:
Nakon izbora prve tačke, program će zahtevati da odredite i krajnju tačku linije preseka.
Krajnja tačka:
U zavisnosti od toga šta ste zadatom linijom presekli, komanda se deli na dve nezavisne
procedure. Program prvo ispituje da li je zadatom linijom presečena serija u podužnom
izgledu, i bez obzira da li se radi o konstantnoj ili promenljivoj seriji, nastavlja proceduru za
kreiranje sadržaja poprečnog preseka na osnovu ranije definisanog podužnog izgleda
armature. Ako linijom preseka nije presečena serija u podužnom izgledu, program proverava
da li je presečena serija u osnovi. Ako jeste, tada ulazi u proceduru određivanja sadržaja
poprečnog preseka na osnovu ranije definisanog izgleda armature u osnovi, a ako nije ni ova
serija presečena, tada znači da je presek pogrešno zadat i program završava ovu naredbu.

155
Kreiranje poprečnog preseka greda
Pomoću ove naredbe imate mogućnost da kreirate poprečni presek na osnovu podužnog
izgleda armature, koji je definisan sa jednom ili sa više serija u podužnom preseku. Da bi
kreiranje poprečnog preseka od više serija u podužnom preseku uopšte bilo moguće, one
moraju da imaju isti pravac pružanja i moraju da se preklapaju, ili bar da se dodiruju jednom
svojom stranicom. Takođe, sve presečene serije moraju da budu ili radijalne ili neradijalne.
Kod neradijalnih serija, šipke unutar serije treba da imaju isti nagib u odnosu na liniju
pružanja, dok radijalne serije moraju da imaju isti centar armature. Napomenućemo još da je
dozvoljena kombinacija promenljivih i konstantnih serija, naravno ako zadovoljavaju prethodno
navedene uslove.
Ako ste zadatom linijom presekli više serija u podužnom preseku, otvoriće se dijalog box
sledećeg izgleda:
Dijalog box za ravnanje više presečenih serija uzengija
U centralnom delu dijalog box-a su prikazane uzengije od kojih su kreirane presečene serije u
podužnom preseku. Program automatski, na osnovu zadate linije preseka, određuje pozicije
uzengija kao i njihov međusobni položaj, a u slučaju da je presečena i promenljiva serija,
zadata linija preseka će ujedno odrediti i dimenzije uzengije na datom mestu. Jasno je da
prikazani međusobni položaj neće uvek odgovarati trenutnim potrebama na crtežu, tako da u
okviru ovog dijalog box-a imate mogućnost da uzengije presložite prema vašim potrebama.
Mehanizam za ravnanje radi tako što se levim klikom miša na kraj ili na sredinu segmenta
jedne uzengije postavi referentne tačka (crvena tačka na crtežu), a zatim desnim klikom miša
odabere tačka sa druge uzengije koja treba da se poklopi sa referentnom. Napomenućemo da
je radi lakšeg snalaženja uzengija na kojoj se nalazi referentna tačka uvek jasno naznačena u
odnosu na ostale uzengije.
Ako bi ova greda trebalo da bude recimo G-preseka (ploča stoji u desno), tada bi levim klikom
miša selektovali prvo gornje levo teme uspravne uzengije, a potom desnim klikom miša gornje
levo teme položene uzengije. Rezultat rada programa bi bio kao na sledećoj slici:

156
Poravnate uzengije su formirale oblik G-preseka
Ako bismo pak želeli da dobijemo oblik simetričnog T-preseka, tada bismo prvo levim klikom
miša selektovali sredinu gornjeg segmenta uspravne uzengije, a potom desnim klikom miša
sredinu gornjeg segmenta položene uzengije. Sada ćemo dobiti ovakav način ravnanja:
Poravnate uzengije su formirale oblik simetričnog T-preseka
Zadavanjem vrednosti u edit box-u ‘Xp=’, odnosno ‘Yp=’, imate mogućnost da uzengiju na
kojoj se nalazi referentna tačka pomerite za zadatu vrednost duž X, odnosno duž Y ose.
uzengije na kojoj se nalazi referentna tačka u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove možete
simultano postavljati na uključeno i isključeno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na
crtežu.
Pomoću komandnog polja ‘ ’ imate mogućnost da promenite smer gledanja selektovane

uzengije (uzengija na kojoj se nalazi referentna tačka). To praktično znači da će se pri svakom
kliku miša na ovo komandno polje selektovana uzengija zarotirati za 90 stepeni.
Napomenućemo da će se promena smera gledanja uzengije u ovom dijalog box-u odraziti i na
njen položaj u seriji, i to na isti način kao da je korišćeno komandno polje ‘Ugao’ u dijalog box-
u serije (vidi poglavlje ‘4.2’). Na prikazu uzengija su postavljene i strelice koje jasno ukazuju
na smer gledanja uzengija u presečenim serijama, odnosno koja strana uzengija se poklapa sa
nacrtanim konturama serija.

157
Obzirom da će se često neki segmenti uzengija preklapati, selektovanje uzengije postavljanjem

referentne tačke neće uvek biti jednostavno. U tim slučajevima selektovanje željene uzengije
možete vršiti i pomoću komandnih polja ‘ ’i‘ ’.
Kada poprečni presek preuredite prema svojim potrebama, aktivirajte komandno polje ‘OK’,
nakon čega će program otvoriti novi dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za vađenje poprečnog preseka

u gredama
Program sada na osnovu zadate linije preseka određuje i položaj šipki podužne armature i tako
kreirani poprečni presek prikazuje u desnom delu dijalog box-a.
Da bi presečene šipke podužne armature ušle u sastav poprečnog preseka koji se kreira, uslov
je da se one moraju nalaziti unutar gabarita presečenih serija uzengija. Kako bi se izbegle
negativne posledice usled eventualnog netačnog crtanja, program raspolaže i sa programski
usvojenom tolerancijom, te pri kreiranju poprečnog preseka koriguje eventualno loše zadati
položaj armature u podužnom izgledu. Vrednost ove tolerancije možete sami podesiti u okviru
naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’).
Da je zadatom linijom presečena samo jedna serija u podužnom preseku otvorio bi se isti
dijalog box, s tim što bi se tada u njemu nalazilo i komandno polje za promenu smera gledanja
uzengije.

158
Komandno polje za promenu smera gledanja uzengije
Napomenućemo da pri promeni smera gledanja uzengije presečene šipke podužne armature
neće menjati svoj položaj u poprečnom preseku.
Raspored armature po širini je određen brojem komada koji je pridružen svakoj od presečenih
instanci i uslovom da one budu simetrično postavljene u poprečnom preseku. U slučaju da se
više presečenih instanci u podužnom izgledu preklapa, program u uglove uzengija smešta one
sa najvećim prečnikom, a ostale na jednakom razmaku unutar uzengija.
Uređivanje redosleda - Dugmad pomoću kojih se podešava ‘dubinski’ redosled presečenih

šipki. Raspored šipki koji je jednom podešen se pamti, i prikazuje se pri svakom novom
vađenju preseka iz istog nosača. Promena redosleda se vrši tako što se prvo klikom miša
selektuje presečena šipka (selektovana šipka se na crtežu u dijalogu obeležava posebnom
bojom), a zatim se izborom odgovarajućih dugmića dovede u željeni položaj.
- Selektovana šipka se pomera na prvo mesto u tom redu, gledano sa leve

strane
- Selektovana šipka se pomera za jedno mesto ulevo
- Selektovana šipka se pomera za jedno mesto udesno
- Selektovana šipka se pomera na poslednje mesto u tom redu, gledano
sa leve strane

159
Šipke iz sredine su pomerene u uglove uzengije
Napomenućemo da u slučaju presečene serije kružnih i spiralnih uzengija program podužne

šipke raspoređuje ravnomerno po obimu, pri čemu presečenu spiralnu uzengiju prikazuje
pomoću automatski kreiranog kružnog reprezenta.
Ako je check box ‘Postavljanje simbola preseka’, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe
‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’), postavljen na uključeno stanje, program će na kraju
ove naredbe automatski ući u proceduru postavljanja simbola preseka, a u dijalog box-u će se
naći i edit box ‘Labela’ u kome se zadaje oznaka simbola preseka.
Edit box za zadavanje oznake simbola preseka
Značenje ostalih ponuđenih parametara u ovom dijalog box-u je isto kao i u okviru naredbe
‘Ceo presek’ (vidi prethodno poglavlje ‘5.3’).
Kada ste definisali sve podatke u dijalog box-u aktivirajte komandno polje ‘OK’, nakon čega će
preseka na crtežu.
Referentna tačka:

160
Postavljanje poprečnog preseka na crtež se odvija na isti način kao kod naredbe ‘Ceo presek’
(vidi poglavlje ‘5.3’), pa ga ovde nećemo ponovo objašnjavati.
Ako je zadato da program autmatski uđe u proceduru postavljanja simbola preseka, na mestu
na kome je zadata linija preseka postaviće simbol (izvorište) preseka, a sa komandne linije
zahtevaće da zadate prvo poziciju teksta (odredište),
Pozicija teksta (Set/Izlaz/Labela<1>) <Izlaz>:
a zatim i ugao nagiba teksta.
Pravac teksta:
Ova procedura je detaljno objašnjena u okviru naredbe ‘Simbol preseka’ (vidi poglavlje ‘6.6’).
Poprečni presek dobijen pomoću naredbe ‘Vađenje preseka’
Kreiranje poprečnog preseka ploča
U slučaju da ste zadatom linijom presekli barem jednu seriju u osnovi ili seriju mreža, program
će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda:

161
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za vađenje

poprečnog preseka u pločama
U gornjem delu dijalog box-a se nalaze liste u kojima su prikazane pozicije svih presečenih
serija u osnovi i svih serija mreža. U listi ‘Paralelni preseci’ se nalaze sve pozicije kojima je
zadatom linijom presečen simbol koji označava interval rasprostiranja serije (linija serije), a u
listi ‘Upravni preseci’ sve pozicije kojima je zadatom linijom presečen simbol instance.
Liste u kojima su prikazane pozicije svih presečenih

serija u osnovi
Sa desne strane ovih lista se nalazi lista ‘Mreže’, u kojoj su prikazane sve presečene pozicije
mrežaste armature.

162
Lista u kojoj su prikazane pozicije svih presečenih serija mreža
Pozicije iz liste ‘Paralelni preseci’ se prikazuju kao instance sa svojom pravom geometrijom,
pozicije iz liste ‘Upravni preseci’ kao serije u poprečnom preseku, a pozicije mrežaste armature
se prikazuju simbolom mreža u poprečnom preseku. Prema tome, ako na crtežu gornju i donju
zonu prikazujete na odvojenim ‘Layer’-ima, što je u praksi najčešći slučaj, potrebno je da oba
ova ‘Layer’-a pre aktiviranja naredbe ‘Vađenje preseka’ postavite za vidljive.
U donjem levom uglu dijalog box-a se nalazi crtež na kome su prikazane sve presečene
pozicije armature, a isprekidanom linijom je naznačen položaj zadate linije poprečnog preseka.
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz armature presečene

zadatom linijom preseka
Uloga ovog crteža je da olakša izbor željene pozicije armature iz listi i određivanje njenog
položaja u odnosu na zadatu liniju preseka. Pored vrste prikaza ‘Armatura zahvaćena
presekom’, izborom iz zatvorene liste koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekući možete
postaviti prikaz ‘Sve’ i tada će biti prikazane sve pozicije armature koje se nalaze na crtežu.

163
Zatvorena lista za izbor vrste prikaza
U centralnom delu dijalog box-a se nalazi crtež poprečnog preseka koji se kreira i njegov izgled
zavisi od trenutnog stanja parametara u dijalog box-u. Klikom miša preko željene pozicije u
listi, ona postaje trenutno aktivna i njen položaj se jasno označava na oba crteža u dijalog
box-u.
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz poprečnog preseka

koji se kreira
Kako se pri kreiranju pozicije armature ne zadaje podatak o tome da li ona pripada gornjoj ili
donjoj zoni, to je jedna od osnovnih uloga ovog dijalog box-a određivanje zone kojoj pripadaju
pozicije armature presečene zadatom linijom preseka. Naime, u koloni ‘Zona’ program svakoj
poziciji iz listi automatski pridružuje parametar koji određuje kojoj zoni ta pozicija pripada.

164
Parametri koji određuju kojoj zoni koja pozicija armature pripada
Desnim klikom miša preko pozicije u listi, parametar ‘gornja/donja’ naizmenično dobija
suprotnu vrednost, što se automatski odražava na izgled poprečnog preseka. U slučaju da je
zadatom linijom presečena serija u osnovi ili serija mreža koja se istovremeno postavlja u obe
zone, tada će u koloni ‘Zona’ stajati parametar ‘Obostrano’ i njega desnim klikom miša
nećete moći da promenite.
Ako ste armaturu gornje i donje zone crtali na odvojenim ‘Layer’-ima, onda imate mogućnost
da iz zatvorenih lista, koje se nalaze u delu dijalog box-a ‘Layer’, odredite na kom ‘Layer’-u se
nalazi armatura koja pripada gornjoj, a na kom ‘Layer’-u armatura koja pripada donjoj zoni.
Liste pomoću kojih se, izborom ‘Layer’-a, definiše zona

kojoj armatura crtana na tom ‘Layer’-u pripada
Nakon izbora ‘Layer’-a iz ovih lista, program će svim presečenim pozicijama armature pridružiti
odgovarajući parametar ‘gornja’ odnosno ‘donja’, a crtež poprečnog preseka će prepraviti tako
da odgovara zadatim parametrima. U slučaju da se radi o crtežu koji je eksportovan iz naših

165
statičkih programa, na osnovu programski zadatih imena ‘Layer’-a: ‘A4_DZ’ i ‘A4_GZ’, program
će znati da presečene pozicije automatski, pri aktiviranju naredbe smesti u gornju odnosno
donju zonu.
Serije u osnovi, odnosno serije mreža, koje su zadatom linijom preseka samo delimično
presečene, program u poprečnom preseku prikazuje sa njihovim pravim gabaritom (kao da je
zadatom linijom preseka presečena cela serija). Postavljanjem na uključeno stanje check box-a
‘Parcijalni presek’, imate mogućnost da od programa zahtevate kreiranje poprečnog preseka
samo od onih delova serija koji su zahvaćeni zadatom linijom preseka.
Check box za kreiranje parcijalnog poprečnog preseka ploče
Ako je check box ‘Postavljanje simbola preseka’, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe
‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’), postavljen na uključeno stanje, program će na kraju
ove naredbe automatski ući u proceduru postavljanja simbola preseka, a u dijalog box-u će se
naći i edit box ‘Labela’ u kome se zadaje oznaka simbola preseka.

166
Edit box za zadavanje oznake simbola preseka
Pomoću parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Crtanje oplate’, imate mogućnost da
definišete oplatu za kreirani poprečni presek ploče.
Deo dijalog box-a za definisanje oplate
Postavljanjem na uključeno stanje check box-a ‘Crta se’, za promenu postaju dostupni edit
box-ovi za zadavanje zaštitnih slojeva, kao i check box ‘Kote’. Edit box-ovi za zadavanje
zaštitnih slojeva imaju sledeće značenje:
‘a =’ Globalni zaštitni sloj. Zadavanjem vrednosti u ovom edit box-u definiše se

zaštitni sloj za sve ivice oplate.
‘a levo =’ Zaštitni sloj od leve ivice oplate
‘a desno =’ Zaštitni sloj od desne ivice oplate

167
‘a gore =’ Zaštitni sloj od gornje ivice oplate
‘a dole =’ Zaštitni sloj od donje ivice oplate
Podatak o debljini ploče program po default-u sam određuje na osnovu zadatih vrednosti
zaštitnih slojeva i vertikalnog gabarita presečenih pozicija koje se u poprečnom preseku vide
kao instance i prikazuje ga u edit box-u ‘Dpl=’. Svakako da zadavanjem željene vrednosti
direktno u edit box-u ‘Dpl=’, možete da promenite ovako proračunatu debljinu ploče.
Edit box za definisanje debljine ploče
Pomoću check box-a ‘Kote’ se određuje da li će oplata poprečnog preseka biti iskotirana, dok
se iz zatvorene liste koja se nalazi ispod njega bira stil kotiranja oplate. Ova zatvorena lista
sadrži sve ranije kreirane ‘AutoCAD’-ove (BricsCAD-ove) stilove kotiranja.
Deo dijalog box-a za izbor stila kotiranja oplate

168
Pozicije armature iz liste ‘Upravni preseci’ se uvek prikazuju kao podeona armatura, odnosno
kao armatura koja je udaljenija od odgovarajuće ivice oplate. Ako to nije slučaj, pomoću check
box-a koji se nalaze u koloni ‘Glav.’, imate mogućnost da željenu poziciju armature prikažete
kao glavnu, odnosno da je postavite tako da bude udaljena od ivice oplate za zadatu veličinu
odgovarajućeg zaštitnog sloja. Postavljanje ovog check box-a na uključeno stanje će
automatski dovesti i do promene debljine ploče.
Check box-ovi za definisanje glavne armature
Zadavanjem vrednosti u edit box ‘Razmera’ sa tastature, ili izborom iz zatvorene liste koja se
nalazi u njegovom produžetku neke od programom definisanih razmera, možete odmah
odabrati razmeru u kojoj želite da prikažete kreirani poprečni presek.
Deo dijalog box-a za definisanje razmere poprečnog preseka
Kada ste zadali sve podatke u dijalog box-u aktivirajte komandno polje ‘OK’, nakon čega će
preseka na crtežu, položaj kota oplate i položaj kota za sve upotrebljene pozicije armatura.

169
Poprečni presek ploče dobijen pomoću naredbe ‘Vađenje preseka’
5.5 Skaliranje razmere poprečnog preseka

(PROMENA RAZMERE)
Kako se u praksi često javlja potreba da se pojedini delovi crteža prikažu u različitim
razmerama, razvijena je naredba pomoću koje imate mogućnost da proizvoljno selektovanim
objektima sa crteža naknadno promenite razmeru. Naime, izborom naredbe ‘Promena
Razmere’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj liniji se
javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da sa crteža selektuje sve entitete kojima želi da
promeni razmeru.
Selektovanje entiteta za promenu razmere:
Ova poruka će stajati na komandnoj liniji sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desni
taster miša ne označite kraj procedure selektovanja, nakon čega će program zahtevati da
odredite tačku u odnosu na koju će selektovani objekti biti skalirani.
Položaj bazne tačke skaliranja:
Nakon izbora bazne tačke sa crteža, program će otvoriti dijalog box za postavljanje nove
razmere.
Izgled dijalog box-a za promenu razmere
U delu dijalog box-a ‘Globalna razmera celog crteža’ je ispisan podatak o postavljenoj
glavnoj razmeri koja važi na nivou celog crteža (vidi poglavlje ‘11.5’), dok je u edit box-u
‘Razmera selektovanih entiteta’ prikazana trenutna razmera selektovanih ‘ArmCAD’-ovih

170
entiteta. Promena razmere se vrši zadavanjem nove vrednosti u edit box-u sa tastature, ili
izborom iz zatvorene liste neke od ponuđenih razmera. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’
dijalog box će biti zatvoren, a program će skalirati sve selektovane elemente crteža sa
faktorom koji predstavlja relativno uvećanje ili umanjenje u odnosu na glavnu razmeru crteža.
U proceduri skaliranja program jedino tekstovima neće menjati veličinu, ali će zato promeniti
njihov relativan položaj u odnosu na skalirane elemente crteža. Na ovaj način će svi tekstovi
na crtežu, na skaliranim i na neskaliranim delovima, imati istu veličinu u ‘AutoCAD’-ovim
(BricsCAD-ovim) crtačkim jedinicama, a ona će za postavljenu glavnu razmeru odgovarati
zadatoj veličini u milimetrima na hartiji pri štampi.
Da bi program bio u stanju da pri izradi specifikacije pozicijama armature pridruži prave
dimenzije, to se za svaki od entiteta na crtežu pamti i podatak o eventualnom zadatom faktoru
skaliranja (ako entiteti nisu skalirani faktor skaliranja ima ‘default’ vrednost ‘1.0’). Kako je ovo
jedinstven podatak za svaki od entiteta, to u jednoj proceduri promene razmere nećete moći
da selektujete entitete koji za ovaj podatak nemaju istu vrednost. U ovom slučaju program će
izdati odgovarjuće upozorenje i poništiće prethodno izvršenu selekciju.
Napomenućemo da program prepoznaje promenu faktora skaliranja i kada se ona zadaje

pomoću ‘AutoCAD’-ove (BricsCAD-ove) naredbe ‘Scale’. Za ‘ArmCAD’ to je potpuno regularna
operacija kao i kada dejstvuje naredba ‘Promena razmere’, te će promenjeni faktor skaliranja
upamtiti i pridružiti svim selektovanim elementima crteža. Iz ovoga proizilazi i zaključak da
pomoću ‘AutoCAD’-ove (BricsCAD-ove) naredbe ‘Scale’ ne možete uticati na promenu
dimenzija selektovanih ‘ArmCAD’-ovih entiteta, već samo na promenu njihove
razmere.
Prednost naredbe ‘Promena razmere’ u odnosu na ‘AutoCAD’-ovu (BricsCAD-ovu) naredbu

‘Scale’ je u tome što se u okviru njenog dijalog box-a ispisuje podatak o trenutnoj razmeri
selektovanih ‘ArmCAD’-ovih entiteta, a promena se vrši zadavanjem željene razmere, a ne
faktora skaliranja. Pored toga, veoma bitna razlika je u promeni razmere selektovanih kota
oplate. Naime, kotne linije će pri promeni razmere promeniti svoje dimenzije, ali će se u tekstu
kote i dalje prikazivati neskalirana vrednost, dok će se pri skaliranju pomoću ‘AutoCAD’-ove
(BricsCAD-ove) naredbe ‘Scale’ u tekstu kote prikazivati skalirane dimenzije. Ovu razliku ćemo
prikazati na jednostavnom primeru pravougaonog poprečnog preseka dimenzija 30x40 cm koji
je nacrtan u razmeri 1:50 (crtež br. 1 na sledećoj slici).

171
Datom poprečnom preseku smo prvo promenili razmeru u 1:25 pomoću naredbe ‘Promena
razmere’ (crtež br. 2), a zatim i pomoću ‘AutoCAD’-ove (BricsCAD-ove) naredbu ‘Scale’ (crtež
br. 3). Sa slike se jasno vidi da su prvom slučaju vrednosti u tekstu kote ostale nepromenjene
(30/40 cm), dok su u drugom slučaju pomnožene sa zadatim faktorom skaliranja i sada su
60/80 cm, što svakako nismo želeli.

172
6. KOTIRANJE ŠIPKI
6.1 Kotiranje šipki (KOTA)
Pomoću naredbe ‘Kota’, imate mogućnost da na proizvoljno odabranoj instanci
postavite kotu koja će na crtežu jasno odrediti o kojoj se poziciji armature radi. U okviru ove
naredbe, kote je moguće postavljati na šipkama u podužnom izgledu, svim tipovima serija, i
mrežama koje su prikazane u popečnom preseku. Svi ovi entiteti mogu biti bez kote, ili pak
mogu imati jednu ili više kota. Procedura postavljanja kota za sve ove entitete je manje više
ista, te ćemo se za ilustraciju poslužiti primerom kotiranja šipki u podužnom izgledu.
Izborom naredbe ‘Kota’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Referenca’ ili klikom miša na
ikonu , komandna linija dobija sledeći izgled:
Početna tačka kote (Set/Izlaz) <Izlaz>:
Program sada očekuje da izborom tačke sa instance koju kotirate, odredite početnu tačku kote,
ili da izaberete jednu od ponuđenih podopcija.
Izborom podopcije ‘Izlaz’ naredba se prekida, dok se izborom podopcije ‘Set’ otvara dijalog
box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za postavljanje tekućeg stila kotiranja
Ovo je standardni dijalog box za izbor stila kotiranja. Obzirom da kote za različite tipove
armature (šipke, serije, mreže itd.) nemaju isti oblik, u dijalog box-u se za svaki tip armature
nalazi prozor predviđen za prikaz ‘preview’-a tekućeg stila kotiranja, kao i zatvorena lista koja
sadrži sve ranije kreirane stilove kotiranja. Kada iz zatvorene liste za tip armature koji kotirate
izaberete željeni stil kotiranja, aktivirajte komandno polje ‘OK’. Program će zatvoriti dijalog
box i vratiće se u naredbu za postavljanje kote.
Nakon izbora početne tačke kote, program zahteva da klikom miša odredite položaj teksta
kote.

173
Pozicija teksta (Set/Izlaz) <Izlaz>:
Na kraju program zahteva da izborom tačke sa crteža, ili unošenjem numeričke vrednosti sa
tastature odredite ugao nagiba teksta u koti.
Ugao teksta:
Program će iz instance pročitati sve ranije pridružene numeričke podatke i u zavisnosti od

izabranog stila kotiranja kreirati izgled kote.
Za početnu tačku kote je odabrana tačka koja pripada samo jednoj

instanci (kota je postavljena izborom tačaka 1,2 i 3)
Kada je check box ‘Višesegmentna kota’, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe
‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’), postavljen na uključeno stanje kotna linija se može
kreirati od proizvoljnog broja segmenata, tako da je i tok naredbe nešto drugačiji. Naime,
posle izbora početne tačke kote program ulazi u proceduru zadavanja prelomnih tačaka
proizvoljne polilinije koja će povezivati instancu armature sa tekstom kote.
Tačka kote (Set/Izlaz) <Izlaz>:
Nakon definisanja prvog segmenta kotne linije na komandnoj liniji se javljaju dve nove
podopcije.
Tačka kote (Set/Izlaz/Ugao/Nazad) <Ugao>:
Podopcija ‘Nazad’ služi za poništavanje izbora poslednje tačke, dok se izborom podopcije
‘Ugao’ završava crtanje kotne linije i program zahteva da izborom tačke sa crteža, ili
unošenjem numeričke vrednosti sa tastature odredite ugao nagiba teksta u koti.
Ugao teksta:

174
Kota je postavljena izborom tačaka 1,2,3,4 i 5
Ako se na mestu koje ste zadali kao početnu tačku kote, umesto jedne nalazi više preklopljenih
instanci, program će u tekstu kote prikazati podatke za sve selektovane instance.
Za početnu tačku kote je odabrana tačka koja pripada dvema prekopljenim

instancama (kota je postavljena izborom tačaka 1,2 i 3)
Pomoću naredbi ‘Vidljivost entiteta’ i ‘Sakrivanje’ (vidi poglavlje ‘9.1’ i ‘9.2’), imate mogućnost
da izbegnete ovakve slučajeve, odnosno da ukidanjem vidljivosti pojedinih pozicija pre
procedure kotiranja, sami odredite koje instance će se naći u sadržaju kote.
Ako pri određivanju početne tačke kote umesto u okolinu instance mišem kliknete na prazan
deo crteža, program će isto kao i kod prethodno opisane procedure, kada se selektuje tačka sa
instance, zahtevati da odredite poziciju teksta, s tim što će se sada u sadržaju kote naći podaci
za sve instance koje su presečene sa ovako zadatom kotnom linijom.

175
Za početnu tačku kote je odabrana tačka koja ne pripada ni jednoj

instanci (kota je postavljena izborom tačaka 1,2 i 3)
Napomenućemo da će broj redova u ovako kreiranoj koti odgovarati broju presečnih tačaka
između kotne linije i instanci na crtežu, a njihov položaj po visini će jasno odrediti na koju se
instancu odnosi data kota. Ovakvim načinom kotiranja se praktično odjednom kreira više
nezavisnih kota kojima se preklapaju kotne linije duž zadate linije preseka.
Izuzetak predstavlja slučaj kada se linijom koja je određena početnom tačkom kote i pozicijom
teksta preseče više instanci iste pozicije. U takvim slučajevima, imate mogućnost da od
programa zahtevate da za sve instance iste pozicije kreira kotu u jednom redu. Da li će kota, u
ovakvom specijalnom slučaju, biti postavljena u jednom ili više redova, definisano je u okviru
naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’).
Zajednička kota u jednom redu za više instanci iste pozicije

(kota je postavljena izborom tačaka 1,2 i 3)
Na kraju ćemo još jednom napomenuti da procedura kotiranja svih tipova serija, kao i mreža u
poprečnom preseku, u potpunosti odgovara opisanoj proceduri pojedinačnog kotiranja šipki u
podužnom izgledu.

176
6.2 Specifikator
Pomoću ove naredbe imate mogućnost da odabranu poziciju armature prikažete na
crtežu u formi kakva je predviđena u specifikaciji, sa iskotiranim dužinama segmenata i
podatkom o ukupnoj dužini šipke. Ovakav prikaz armature je od velike koristi kod
komplikovanijih crteža, a po nekim standardima je čak i obavezan. Nakon izbora naredbe
‘Specifikator’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Referenca’ ili klikom miša na ikonu ,
komandna linija dobija sledeći izgled:
Selektovanje objekta (Set/Izlaz):
Sada se od korisnika očekuje da selektuje šipku koju želi da prikaže na crtežu u formi
specifikacije, ili da izabere jednu od ponuđenih podopcija sa komandne linije. Izborom
podopcije ‘Izlaz’ naredba se prekida, dok podopcija ‘Set’ služi za izbor stila kotiranja
specifikatora.
Napomenućemo da je u ovoj proceduri omogućeno selektovanje svih ‘ArmCAD’-ovih entiteta

pomoću kojih se jedna pozicija armature može prikazati na crtežu (instanci šipki, reprezenata,
svih vrsta serija, kao i šipki iz poprečnih preseka). Nakon izvršene selekcije program će sa
komandne linije zahtevati da odredite položaj specifikatora na crtežu.
Pozicija specifikatora (Set):
Izgled specifikatora na crtežu
Selektovanjem postavljenog specifikatora, program će postaviti ‘grip’-ove, kako na glavnoj

koti, tako i na svim tekstovima koji ukazuju na dužine segmenata date pozicije, tako da se
lako može izvršiti promena njihovog položaja.

177
‘Grip’-ovi na specifikatoru
Sadržaj teksta kote specifikatora zavisi od izabranog stila kotiranja, koji se može promeniti
pomoću univerzalne naredbe ‘Edit entiteta’. Naime, ako nakon aktiviranja ove naredbe, na
zahtev sa komandne linije za selektovanje objekata odgovorite selektovanjem specifikatora,
otvoriće se dijalog box za izbor stila kotiranja u kome izborom iz zatvorene liste možete
promeniti stil kotiranja selektovanog specifikatora.
Napomenućemo da ispisani broj komada u koti specifikatora, pri izradi specifikacije neće ući u
ukupnu količinu šipki date pozicije.
6.3 Multispecifikator
U praksi se često javlja potreba da se sve pozicije armature nekog konstruktivnog
elementa prikažu na crtežu u formi kakva je predviđena u specifikaciji. Obzirom da se pomoću
naredbe ‘Specifikator’ selektuje i postavlja jedna po jedna pozicija armature, njeno korišćenje
u ovim slučajevima bi bilo prilično naporno. Iz tog razloga je osmišljena i naredba
‘Multispecifikator’, pomoću koje se zadavanjem linije istovremeno selektuju sve pozicije
armature koje zadata linija preseca. Nakon izbora ove naredbe, iz padajućeg menija ‘ArmCAD
► Referenca’ ili klikom miša na ikonu , program će sa komandne linije zahtevati da zadate
prvu,
Prva tačka preseka (Set/Izlaz) <Izlaz>:
a zatim i drugu tačku linije preseka.
Druga tačka preseka (Set/Izlaz) <Izlaz>:
Značenje podopcija ‘Set’ i ‘Izlaz’, je isto kao kod prethodno opisane naredbe ‘Specifikator’
Nakon izbora druge tačke linije preseka, program će zahtevati da na crtežu odredite položaj
specifikatora svake od selektovanih pozicija.
Pozicija specifikatora (Set/Izlaz) <Izlaz>:

178
6.4 Specifikator sa tablicom

Pomoću ove naredbe omogućeno je postavljanje na crtež posebne vrste specifikatora,
koji prikazuje tablicu sa geometrijom i dimenzijama svih segmenata šipke, kao i ukupnom
dužinom šipke. Najčešće se koristi kod promenljivih serija, obzirom da se tada za svaku šipku
u seriji prikazuju svi navedeni podaci.
Dijalog za definisanje specfikatora sa tablicom
Stil kotiranja Zatvorena lista iz koje se za tekući može postaviti bilo koji od ranije kreiranih
stilova kotiranja za specifikator.
Vodoravna tablica
Check box kojim se određuje orijentacija tablice.
Broj redova za sliku

Edit polje u kome korisnik zadaje visinu reda u kojoj se prikazuje gemetrija
pozicije šipke.
Promeni ugao Dugme čijim izborom korisnik može da prikaže šipku u željenom položaju.
Vodoravno ravnanje slike

Zatvorena lista iz koje korisnik može da izabere vodoravno ravnanje šipke u
tabeli.
Uspravno ravnanje slike

Zatvorena lista iz koje korisnik može da izabere uspravno ravnanje šipke u
tabeli.
U dijalogu za ‘Formatiranje izveštaja’, u okviru stranice ‘Tablica specifikatora’ moguće je

definisati sve parametre vezane za istoimenu tabelu, dok u okviru stranice ‘Tekst’, imate
mogućnost da definišete sve podatke o vrsti, boji i veličini tekstova, kao i boji tabele.

179
6.5 Specifikatori cele oplate

Pomoću naredbe ‘Specifikatori cele oplate’ na crtež se mogu postaviti specifikatori
svih pozicija armature koje pripadaju izabranoj oplati. Njenim izborom iz padajućeg menija
‘ArmCAD ► Referenca’, ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Izgled dijaloga za postavljanje specifikatora

svih pozicija armature iz izabrane oplate
Oplata Zatvorena lista iz koje se vrši izbor oplate za čije pozicije armature će se
postavljati specifikatori.
Samo za pozicije armature bez specifikatora

Ako je ovaj check box postavljen na uključeno stanje, program će proveriti da
li je za neke pozicije armature iz izabrane oplate već postavljen specifikator.
Ukoliko takve pozicije postoje, za njih se pomoću ove naredbe specifikator
neće postavljati.
Samo za pozicije koje idu u specifikaciju

Ako je ovaj check box postavljen na uključeno stanje, na crtež će se postaviti
specifikatori samo za one pozicije armature kod kojih je broj komada šipke
koje idu u specifikaciju različit od nule. Ovaj podatak se ispisuje u dijalogu
naredbe ‘Baza pozicija’, u polju koje se zove ‘Ukupno’.
Jedan ispod drugog

Ako je izabran ovaj prekidač, specifikatori će se na crtež postavljati jedan
ispod drugog, i to na međusobnom rastojanju koje se zadaje u edit polju
‘Razmak po visini’.

180
Jedan ispod drugog
Jedan pored drugog

Ako je izabran ovaj prekidač, specifikatori će se na crtež postavljati jedan
pored drugog, i to na međusobnom rastojanju koje se zadaje u edit polju
‘Razmak po dužini’.
Jedan pored drugog
U vidu matrice Ako je izabran ovaj prekidač, specifikatori će se na crtež postavljati u vidu
matrice. Njihovo međusobno horizontalno rastojanje se zadaje u edit polju
‘Razmak po dužini’, a vertikalno u edit polju ‘Razmak po visini’. Broj kolona i
redova matrice se određuje izborom tačaka sa crteža.
ravnomerno Ovaj check box je dostupan samo kada je izabran prekidač ‘U vidu matrice’, i
pomoću njega se utiče na slaganje specifikatora u matrici. Ako je isključen
specifikatori se postavljaju na crtež uz striktno poštovanje zadatih
međusobnih rastojanja. Ako je postavljen na uključeno stanje razmaci između
specifikatora na crtežu mogu biti i veći od zadatih, kako bi se dobio što bolji
raspored specifikatora unutar matrice.

181
Check box ‘ravnomerno’ je isključen Check box ‘ravnomerno’ je uključen
Razmak po visini (ACU)

Edit polje u kome se zadaje međusobno vertikalno rastojanje između
specifikatora, i to u AutoCADovim jedinicama.
Razmak po dužini (ACU)

Edit polje u kome se zadaje međusobno horizontalno rastojanje između
specifikatora, i to u AutoCADovim jedinicama.
U donjem delu dijaloga se ispisuje broj specifikatora koji će biti postavljeni na crtež. Ovaj broj
zavisi od parametara koji su zadati u dijalogu.
Deo dijaloga u kome se ispisuje

broj specifikatora koji će biti postavljeni

182
6.6 Postavljanje simbola preseka (SIMBOL

PRESEKA)
Pomoću naredbe ‘Simbol preseka’ imate mogućnost da na crtež postavite simbol koji
će pokazati na kom mestu u konstruktivnom elementu se dati presek nalazi. Simbol preseka se
sastoji od dva dela:
Izvorište - simbol koji se postavlja na mestu u konstrukciji na kome je dati presek izvađen
Odredište - tekst koji se postavlja na mestu na kome se presek nalazi na crtežu
Izgled simbola preseka
Izgled simbola preseka možete prilagoditi svojim potrebama pomoću naredbi ‘Parametri’ i
‘Stilovi kotiranja’.
Izborom naredbe ‘Simbol preseka’ iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Poprečni presek’ ili
klikom na ikonu , na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se zahteva da odredite prvo
početnu,
Prva tačka:
a zatim i krajnju tačku linije preseka.
Krajnja tačka:
Nakon izbora ovih tačaka program u ‘Drag’ modu prikazuje izgled postavljenog simbola
preseka, a na komandnoj liniji se javlja nova poruka.
Pozicija teksta (Set/Izlaz/Razmera<1:50>/Labela<1>) < Izlaz>:
Sada je potrebno da zadate tačku koja će odrediti poziciju teksta, ili da izaberete jednu od
ponuđenih podopcija. Pomoću podopcije ‘Izlaz’ naredba se prekida, dok se aktiviranjem
podopcije ‘Set’ otvara dijalog box za izbor nekog od ranije definisanih stilova simbola preseka
U zagradama koje se nalaze iza podopcije ‘Razmera’ program ispisuje razmeru celog crteža.
Ako se ona razlikuje od razmere preseka, izborom ove podopcije imate mogućnost da u tekstu
simbola preseka zadate razmeru sa kojom je presek postavljen na crtež.

183
Razmera <50>:
U zagradama koje se nalaze iza podopcije ‘Labela’ program ispisuje oznaku simbola preseka.
Po ‘default’-u i izvorište i odredište sadrže oznaku i ona služi za povezivanje ova dva dela
simbola preseka. Izborom ove podopcije možete za oznaku simbola preseka da zadate potpuno
proizvoljan tekst.
Labela <1>:
Kada zadate poziciju teksta simbola preseka, potrebno je da izborom tačke sa crteža ili
unošenjem numeričke vrednosti sa tastature odredite i ugao nagiba teksta, čime je naredba
završena.
Pravac teksta:
Simbol preseka postavljen pomoću istoimene naredbe

184
7. EDITOVANJE ŠIPKI
7.1 Rad sa bazom pozicija (BAZA POZICIJA)
Izborom naredbe ‘Baza pozicija’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom
miša na ikonu , otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Baza pozicija’
U levom delu dijalog box-a se prikazuje lista svih pozicija koje su do pokretanja ove naredbe
pridružene tekućoj poziciji oplate. Značenje svake kolone u listi je isto kao kod prethodno
objašnjene naredbe ‘Postojeća’, a tekuća oplata se može promenti izborom iz zatvorene liste
‘Oplata’.
Ukoliko je armaturi od koje je kreirana data pozicija zadato ograničenje dužine, u listi se ispred
šematskog prikaza geometrije pozicije ispisuje i odgovarajući simbol. Simbol ‘»«’ označava da
je dužina pozicije manja od zadate transportne dužine, dok simbol ‘>L’ ukazuje da je dužina
pozicije veća od zadate transportne dužine.
Ako je geometrija date pozicije armature trodimenzionalna (takozvani ‘jahači’ i slično), u listi
se ispred šematskog prikaza ispisuje simbol ‘3D’.
Ako se šipke date pozicije armature ne mogu oblikovati prema svim pravilima koja su
određena tekućim propisom, u listi se iza šematskog prikaza njene geometrije ispisuje simbol
‘!R’.
Često se javlja potreba da se nekom podatku dodeli ista vrednost za više pozicija armature. Iz
tog razloga je u ovom dijalog box-u omogućena istovremena selekcija više pozicija iz liste.
Postoji nekoliko načina višestruke selekcije:
- Pomerite pokazivač miša na poziciju od koje želite da započnete selekciju, pritisnite levo
dugme i pomerite miša. Biće selektovane sve pozicije preko kojih ste prešli pokazivačem
miša pre puštanja levog dugmeta.

185
- Klikom miša obeležite poziciju od koje želite da započnete selekciju, a zatim pritisnite taster
‘Shift’ i kliknite na poziciju kojom želite da završite selekciju.
- Ako držite pritisnut taster ‘Ctrl’, biće selektovana svaka pozicija na koju kliknete mišem, dok
će klik miša na već selektovanu poziciju deselektovati istu.
Iz liste su selektovane pozicije sa rednim brojevima 5,6,8 i 10
U centralnom delu dijalog box-a se nalazi prozor rezervisan za prikaz geometrije selektovanih
pozicija. Iz zatvorene liste iznad ovog prozora možete da izaberete jedan od tri programom
predviđena načina prikazivanja selektovanih pozicija. Pri višestrukoj selekciji pozicije mogu biti
prikazane kao ‘Šipke iz izabrane oplate’ (prikazane su instance svih pozicija iz tekuće
oplate, a položaj instanci selektovanih pozicija je jasno naznačen) ili kao ‘Sve šipke’
(prikazane su instance svih pozicija iz svih oplata, a položaj instanci selektovanih pozicija je
jasno naznačen), dok je vrsta prikaza ‘Geometrija pozicije’ predviđena za prikaz geometrije
samo jedne selektovane pozicije.

186
Iz zatvorenih lista u delu dijalog box-a ‘Tip armature’, možete selektovanim pozicijama
menjati kako vrstu tako i prečnik armature, dok pomoću check box-a ‘Uzengija’ možete
odrediti da li su selektovane pozicije uzengije ili ne.
Deo dijalog box-a za izbor vrste i prečnika armature i check box ‘Uzengija’
Ispod prozora u kome je prikazan izgled selektovanih pozicija armature, nalaze se liste i
prekidači za postavljanje i obrtanje kuka. Kako se ove promene odnose na sve instance
selektovanih pozicija na crtežu, u listama se ne nudi mogućnost postavljanja pokazivača,
obzirom da su pokazivači samo grafički simboli koji se po potrebi postavljaju samo na
pojedinim instancama koje imaju slobodne krajeve.
Liste i prekidači za postavljanje i obrtanje kuka
Napomena - Edit polje u kome se za svaku poziciju armature može uneti potpuno proizvoljan
tekst. Uneti tekst se ispisuje u koloni ‘Napomena’ u izveštaju ‘Šipke - specifikacija’. Ukoliko se
tekst unese između vitičastih zagrada {} ispisivaće se u izveštaju ‘Šipke - specifikacija’, ali
ovog puta u koloni ‘Izgled šipke’.

187
Edit polje u kome se za svaku poziciju može uneti potpuno proizvoljan tekst
U gornjem desnom uglu dijalog box-a se prikazuje ukupan broj komada šipki izabrane pozicije
armature (u ovu količinu ulazi i broj komada šipki iz svih serija i poprečnih preseka koji su
kreirani za datu poziciju). Ispod ovog podatka se nalazi edit box ‘Dodata količina’, u kome
možete selektovanim pozicijama armature zadati proizvoljan broj dodatnih komada šipki koji
nije prikazan na crtežu. Ovakvo definisanje dodatne količine armature najčešće ima primenu
kod konstruktivnih elemenata koji se na crtežu ne prikazuju u podužnom već samo u
poprečnom preseku. Ako za primer uzmemo serklaže koje obično prikazujemo samo u
poprečnom preseku, tada se broj komada uzengija nigde ne vidi na crtežu, pa se jedino
pomoću ove opcije on može lako definisati. Svakako da ima još mnogo primera u praksi kada
je problem nemoguće rešiti bez ove dodatne mogućnosti koju program nudi. Podatak
‘Ukupno’, koji se nalazi ispod edit box-a ‘Dodata količina’, predstavlja ukupnu količinu šipki
izabrane pozicije armature koja će ući u specifikaciju.
Za dodatnu količinu izabrane pozicije je zadata vrednost 10
Napomenućemo da za dodatnu količinu možete po potrebi zadati i negativnu vrednost, ali sa

ograničenjem da podatak ‘Ukupno’ ne može dobiti negativan znak. Ako ste selektovali više

188
pozicija koje imaju različit broj komada šipki, podatke ‘Količina’ i ‘Ukupno’ program neće moći
da prikaže, ali će edit box ‘Dodata količina’ i dalje biti dostupan, a uneti broj dodatnih komada
šipki biće pridružen svim selektovanim pozicijama. Jedini izuzetak predstavljaju promenljive
pozicije. Obzirom da je geometrija svake šipke promenljive serije određena njenim položajem
u seriji, zadavanje dodatne količine ne bi imalo nikakvog smisla, tako da nije ni dozvoljeno.
Kada je za tekući postavljen prikaz ‘Geometrija pozicije’, izabrana pozicija je prikazana sa

iskotiranim dužinama svih segmenata, a jedan od njih je uvek markiran crvenom bojom.
Ovako naznačeni segment šipke nazivamo ‘tekući’. Sa desne strane prozora za prikaz se nalaze
edit box-ovi sa numeričkim podacima koji određuju geometriju tog segmenta.
Deo dijalog box-a sa numeričkim podacima koji određuju geometriju

tekućeg segmenta
Promena tekućeg segmenta se vrši levim klikom miša preko željenog segmenta šipke, a
prikazani edit box-ovi imaju sledeće značenje:
‘Ds =’ dužina tekućeg segmenta
‘Dx =’ horizontalna projekcija tekućeg segmenta
‘Dy =’ vertikalna projekcija tekućeg segmenta
‘ =’ ugao nagiba tekućeg segmenta u odnosu na horizontalu
‘Fn =’ strela tekućeg lučnog segmenta (vrednost Fn=0 označava da je segment prav)
Na prikazu geometrije selektovane pozicije, crvenom kružnom tačkom je obeležena

nepomerljiva tačka. Program ovu tačku po ‘default’-u postavlja u prvu tačku šipke, a promena
njenog položaja se vrši desnim klikom miša na bilo koju krajnju ili srednju tačku segmenata
šipke. Njenim izborom se defiiniše tačka koja pri promeni geometrije tekućeg segmenta neće
promeniti svoj položaj na crtežu. Na primer, ako za nepomerljivu tačku izaberete krajnju tačku
tekućeg segmenta, a zatim mu promenite dužinu, ni jedan segment šipke koji se nalazi na istoj
strani kao i nepomerljiva tačka, a u odnosu na tekući segment, pri zadatoj promeni neće
promeniti svoj položaj na crtežu.

189
Promenjena je dužina tekućeg segmenta (Ds=300), sa zadatom nepomerljivom

tačkom na njegovom levom kraju, tako da vertikalni segment šipke ne menja
svoj položaj na crtežu
Pored mogućnosti zadavanja željene vrednosti direktno u svaki od edit box-ova kojima je
definisana geometrija tekućeg segmenta šipke, program omogućava i izlazak na crtež. Naime,
sa desne strane svakog od ovih edit box-ova se nalazi komandno polje , čijim se
aktiviranjem izlazi na crtež i vrši izbor dve tačke čije će međusobno rastojanje odrediti
potrebnu vrednost.
Prva tačka:
Druga tačka:
Nakon izbora druge tačke, program će se vratiti u dijalog box i očitanu vrednost smestiti u
odgovarajući edit box. Očitane vrednosti će uvek biti pozitivne, pa u slučaju da je u
konkretnom primeru potrebno zadati negativan broj, moraćete sami u edit box-u da postavite
negativan predznak.
Desnim klikom miša preko prostora predviđenog za prikaz izgleda tekuće pozicije, otvara se
padajući meni u kome se nalazi niz naredbi za rad sa tekućim segmentom šipke.

190
Padajući meni koji se otvara desnim klikom miša
Ponuđene naredbe imaju sledeće značenje:
‘Sledeći segment’ vrši se promena tekućeg segmenta šipke unapred
‘Prethodni segment’ vrši se promena tekućeg segmenta šipke unazad
‘Novi segment - iza’ dodaje se novi segment, neposredno iza trenutno postavljenog
tekućeg
‘Novi segment - ispred’ dodaje se novi segment, neposredno pre trenutno postavljenog
tekućeg
‘Brisanje segmenta’ tekući segment šipke se uklanja
Napomenućemo da pri dodavanju i brisanju segmenta šipke zadati položaj nepomerljive tačke
određuje koja tačka, odnosno koji segmenti šipke neće promeniti svoj položaj na crtežu.
Iznad komandnog polja ‘OK’ se nalazi ‘3D Orbit’-a, pomoću koje se vrši prostorna rotacija
prikaza geometrije pozicije. Rad sa ‘3D Orbit’-om je isti kao kod naredbe ‘Proizvoljna’.
Obzirom da jedna pozicija armature može imati više instanci, koje mogu da zauzimaju različite
položaje na crtežu, pomoću komandnog polja ‘Ugao’ imate mogućnost da prikaz geometrije
selektovane pozicije dovedete u položaj bilo koje instance sa crteža, što u nekim slučajevima
znatno olakšava eventualnu promenu geometrije te pozicije. Pomoću ovog komandnog polja
prikaz geometrije selektovane pozicije možete dovesti i u ‘normalizovani’ položaj (položaj u
kome će selektovana pozicija biti prikazana u specifikaciji).

191
Položaj šipke je promenjen pomoću komandnog polja ‘Ugao’
Kada je iz liste selektovana varijabilna pozicija, odnosno pozicija armature za koju je kreirana
promenljiva serija, u koti promenljivog segmenta je ispisana dužina datog segmenta za prvu i
poslednju šipku u seriji. Obzirom da je geometrija svake šipke određena njenim položajem
unutar serije, edit box-ovi koji služe za definisanje geometrije, kao i edit box ‘Dodata količina’,
su nedostupni za promenu.
Izgled kote promenljivih segmenata šipke
Drugi specijalan slučaj je kada se za tekuću poziciju postavi spiralna uzengija. Kako je njena
geometrija određena sa drugim tipom podataka, to će se umesto prethodno opisanih pojaviti
tri nova edit box-a.

192
Edit box-ovi sa numeričkim podacima koji određuju geometriju spiralne uzengije
Prikazani edit box-ovi imaju sledeće značenje:
‘L spir =’ dužina na kojoj se prostire spiralna uzengija
‘T spir =’ hod spirale
‘R spir =’ prečnik spiralne uzengije
Treći specijalan slučaj je kružna šipka. Postavljanjem ovakve pozicije za tekuću, pojaviće se
dva nova edit box-a sa numeričkim podacima koji određuju njenu geometriju.
Edit box-ovi sa numeričkim podacima koji određuju geometriju kružne šipke
Prikazani edit box-ovi imaju sledeće značenje:
‘R krug =’ poluprečnik kružne šipke

‘Preklop =’ dužina preklopa

193
Pored prethodno opisanih mogućnosti korekcije, kako numeričkih podataka tako i geometrije
same pozicije, ispod liste pozicija se nalaze komandna polja koja nude dodatne mogućnosti u
radu sa pozicijama armature.
Komandna polja za rad sa pozicijama armature
Aktiviranjem komandnog polja ‘ Dodaj’, na prvo slobodno mesto u listi se ubacuje nova
pozicija koja ima istu geometriju i iste numeričke podatke kao i pozicija koja je bila
selektovana u trenutku dodavanja. Primetićete da se pored rednog broja dodate pozicije ne
postavlja nikakav simbol, što znači da ona nema ni jednu instancu na crtežu i da joj je broj
komada jednak nuli (značenje svih simbola je objašnjeno u poglavlju ‘3.3’, naredba
‘Postojeća’).
Pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’, u listu je ubačena kopija pozicije sa

rednim brojem 1
Pomoću već opisanih naredbi ‘Postojeća’ i ‘Reprezent’ možete da postavite instance ovako
dobijene pozicije na crtež, a korekcijom njene geometrije i numeričkih podataka veoma lako

194
možete kreirati poziciju koja ima sličnu geometriju kao već postojeća pozicija, što je i najčešća
primena ove naredbe.
Aktiviranjem komandnog polja ‘ Briši’, možete sve selektovane pozicije armature da

uklonite iz projekta. Kako je ovo destruktivna naredba, program će uvek izdati upozorenje i
zahtevati potvrdu za njeno sprovođenje.
Izbor potvrdnog odgovora će dovesti do brisanja selektovanih pozicija iz liste, a sve njihove
instance biće uklonjene sa crteža, dok će izbor negativnog odgovora označiti odustajanje od
naredbe.
Komandna polja ‘ ’ i ‘ ’ će biti aktivna jedino ako se u listi pozicija armature nalazi više
pozicija, a selektovana je samo jedna od njih. Pomoću ovih komandnih polja se trenutno
selektovanoj poziciji armature vrši promena položaja u listi, na gore, odnosno na dole.
Izborom komandnog polja ‘Promeni’ otvara se novi dijalog box, pomoću koga možete
promeniti kako redni broj pozicije armature, tako i poziciju oplate kojoj ona pripada.
Izgled dijalog box-a za promenu rednog

broja pozicije i pozicije oplate
U zatvorenoj listi ‘Pozicija’, se za odabranu poziciju oplate iz zatvorene liste ‘Oplata’,

prikazuju redni brojevi samo slobodnih, odnosno nezauzetih pozicija armature. Na ovaj način
možete promeniti redni broj selektovane pozicije armature u okviru iste pozicije oplate, a
možete i poziciju armature prebaciti u drugu poziciju oplate. Ako ste selektovali više pozicija
armature, izabrani redni broj će biti pridružen selektovanoj poziciji sa najmanjim rednim
brojem, a svakoj sledećoj poziciji će biti pridružen prvi sledeći slobodan redni broj u okviru
izabrane oplate. U slučaju da polje ‘Pozicija’ ostavite praznim, selektovane pozicije će zadržati
svoje redne brojeve ako oni već nisu zauzeti u odabranoj poziciji oplate, a ako su zauzeti biće
im pridružen prvi slobodan redni broj pozicije u okviru nje. Izborom komandnog polja ‘OK’
program će se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a u ovoj naredbi i ažuriraće listu pozicija
armature prema novozadatim podacima.
Često se u praksi javlja potreba da se kreiraju promenljive serije koje se na crtežu ne

prikazuju u izgledu, a koje učestvuju u specifikaciji armature (na primer kod armiranja
dugačkih zidova). Aktiviranjem komandnog polja ‘ ’ otvara se novi dijalog box u kome se
promenljive serije mogu kreirati ‘ručnim’ zadavanjem svih potrebnih parametara, bez ikakvog
prikazivanja na crtežu.

195
Izgled dijalog box-a za ‘ručno’ kreiranje promenljivih serija
U centralnom delu dijalog box-a se prikazuje geometrija pozicije koja je bila selektovana u listi
u trenutku aktiviranja komandnog polja ‘ ’. Napomenućemo da će ovo komandno polje biti
neaktivno ako je u listi selektovana pozicija armature od koje je na crtežu kreirana neka
promenljiva ili konstantna serija.
Prikaz geometrije pozicije za koju se kreira promenljiva serija
Na prikazu geometrije šipke jedan njen segment je naznačen crvenom bojom i njega nazivamo
tekućim segmentom. Promena tekućeg segmeta šipke se vrši jednostavnim klikom miša preko
željenog segmenta.
Sa desne strane prozora za prikaz nalaze se dva edit box-a pomoću kojih se definiše promena
geometrije šipke duž intervala pružanja serije.

196
Edit box-ovi za ‘ručno’ definisanje promene segmenata šipke

unutar serije
Podaci u edit box-ovima uvek odgovaraju tekućem segmentu šipke i imaju sledeće značenje:
‘Dsp =’ dužina tekućeg segmenta šipke na početku intervala serije
‘Dsk =’ dužina tekućeg segmenta šipke na kraju intervala serije
Program po default-u svim segmentima šipke postavlja konstantnu vrednost (Dsp=Dsk,), pa

sada imate mogućnost da željenim segmentima šipke, zadavanjem potrebnih podataka u edit
box-ovima, definišete promenu duž intervala pružanja serije.
U gornjem levom delu dijalog box-a je prikazan intervala pružanja serije, na kome je crvenom
tačkom obeležena početna tačka. Dužina intervala pružanja serije se zadaje u edit box-u
‘ΣL=’.
Prikaz intervala pružanja serije i edit box u kome se zadaje

njegova dužina
Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Segmenti serije’ imaju isto značenje kao kod
konstantne serije u osnovi (vidi poglavlje ‘4.1’), tako da ih ovde nećemo ponovo objašnjavati.

197
Parametri koji služe za definisanje segmenata serije
Ovako zadatu promenljivu seriju program pri izradi specifikacije tretira na potpuno isti način
kao da je sa nekom od naredbi za kreiranje promenljivih serija na crtež postavljena serija sa
istim podacima. To znači da će zadati broj komada šipki ući u specifikaciju, a program će
geometriju svakog od njih računati na osnovu zadate promene i položaja unutar serije.
Kreiranoj seriji možete pridružiti i podatak o količini, unošenjem vrednosti u edit box-u ‘Broj
serija’. Pri izradi specifikacije, program će količinu upotrebljene armature u seriji pomnožiti sa
zadatim brojem.
Edit box za zadavanje broja serija
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ se završava kreiranje promenljive serije, a program se

vraća na osnovni izgled dijalog box-a ove naredbe. U listi pozicija armature pored selektovane
pozicije sada stoji simbol promenljive serije, a sve instance date pozicije koje se nalaze na
crtežu program nadalje tretira kao reprezente.

198
‘Ručno’ kreirana promenljiva pozicija armature
Editovanje ‘ručno’ kreirane promenljive serije se vrši na isti način kao i kreiranje, aktiviranjem
komandnog polja ‘ ’, čime se otvara potpuno isti dijalog box u kome možete promeniti
željene podatke. Napomenućemo da se ‘brisanje’ ovako kreirane promenljive serije vrši
unošenjem nule u edit box-u ‘Broj serija’, nakon čega u bazi pozicija ostaje konstantna pozicija
armature sa istom geometrijom kao i pre kreiranja serije.
- Ovo dugme je dostupno samo ako je iz liste selektovana zatvorena poligonalna uzengija.
Njegovim aktiviranjem se otvara dijalog u kome se može izvršiti promena uzengije iz proste
zatvorene u uzengiju sa jednim preklopom i obrnuto, iz uzengije sa jednim preklopom u prostu
zatvorenu uzengiju.
Promena uzengije iz proste zatvorene u Promena uzengije sa jednim preklopom u

uzengiju sa jednim preklopom prostu zatvorenu uzengiju
Na gornjoj slici u dijalogu je prikazana geometrija selektovane uzengije, dok

su na donje dve slike prikazane moguće promene položaja preklopa. Ispod
svake od njih se nalazi prekidač ‘Oblik’, pomoću koga se vrši izbor željene
promene preklopa.

199
Promena iz uzengije sa jednim preklopom u prostu zatvorenu uzengiju
- Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog u kome se selektovanoj poziciji mogu

zadati parametri oblikovanja različiti od onih koji su definisani tekućim propisom. Ako su
poziciji promenjeni parametri oblikovanja u listi se iza šematskog prikaza njene geometrije
ispisuje simbol ‘~R’.
Dijalog u kome se zadaju parametri oblikovanja armature

200
Simbol koji ukazuje da su poziciji promenjeni parametri oblikovanja
Aktiviranjem komandnog polja ‘Sort’ otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za sortiranje pozicija armature
Ovaj dijalog box sadrži kriterijume za sortiranje, pomoću kojih možete lako i brzo da
preuredite listu pozicija armature prema trenutnim potrebama na crtežu.
Tekuća oplata Sortiraju se samo pozicije armature koje pripadaju tekućoj oplati.
Grupa oplata - pojedinačno

Sortiraju se pozicije armature iz svih oplata koje pripadaju izabranoj grupi.
Izbor grupe oplata se vrši iz zatvorene liste koja se nalazi pored ovog
prekidača. Sortiranje se vrši za svaku oplatu posebno. Efekat je isti kao da su

201
oplate koje pripadaju izabranoj grupi jedna po jedna postavljane za tekuću

kako bi se za svaku od njih izvršio sortiranje pozicija armature sa istim
kriterijumima.
Grupa oplata - Zbirno

Pozicije armature iz svih oplata koje pripadaju izabranoj grupi se sortiraju
zajedno.
‘Izbaci prazne pozicije (n=0)’

Iz liste će biti uklonjene sve pozicije armature kojima je broj komada jednak
nuli (pozicije kod kojih je simbol tipa armature iscrtan sivom bojom ili uopšte
nije postavljen), dok će njihove instance (ukoliko ih ima) biti izbrisane sa
crteža.
Izbaci nekorišćene pozicije

Iz baze će biti uklonjene sve pozicije armature kojima je broj komada jednak
nuli a nemaju ni jednu instancu na crtežu (pozicije kod kojih simbol tipa
armature uopšte nije postavljen). Ovaj kriterijum je dostupan kada se
sortiranje vrši za ‘Tekuća oplata’ i ‘Grupa oplata - pojedinačno’.
‘Spoji iste pozicije’

Sve pozicije koje imaju potpuno istu geometriju, tip i prečnik armature biće
spojene u jednu poziciju.
‘Uvećaj redni broj pozicija za’

Ovim kriterijumom je omogućena promena položaja grupe pozicija u listi. U
edit box-u ‘n1=’, odnosno ‘n2=’ se unosi redni broj početne, odnosno krajnje
pozicije, iz grupe pozicija kojima se menja položaj, dok se u edit box-u ‘=>
n1=’ unosi nova vrednost rednog broja prve pozicije u grupi. Na ovaj način se
u stvari vrši pomeranje izabrane grupe pozicija u listi na položaj definisan
novim rednim brojem prve pozicije u grupi.
Promena rednih brojeva grupe pozicija od 4 do 7 u redne

brojeve od 101 do 104

202
Ako su neke od pozicija u koje se pomera izabrana grupa već zauzete,

program izdaje obaveštenje, a zadato pomeranje neće biti izvršeno.
‘Označiti uzastopnim brojevima’

Obzirom da se pri radu često dešava da neki redni brojevi u listi pozicija
armature ostanu nezauzeti, odnosno da nema pozicija armature sa tim rednim
brojevima (brisanjem pozicija, izbacivanjem praznih pozicija itd.), pomoću
ovog kriterijuma možete ažurirati listu, tako da pozicije iz izabrane grupe (u
edit box ‘n1=’ se unosi redni broj prve pozicije, dok se u edit box ‘n2=’ unosi
redni broj poslednje pozicije iz grupe) budu označene uzastopnim rednim
brojevima.
Jedinstveno numerisanje
Ovaj kriterijum je dostupan samo kada se sortiranje vrši za ‘Grupa oplata –
zbirno’. Sve pozicije armature, iz svih oplata koje pripadaju izabranoj grupi, se
numerišu zajedno, što znači da će svaka od njih imati jedinstven redni broj.
Početni broj numerisanja se zadaje u edit polju ‘n1’, koje se nalazi u
produžetku imena kriterijuma.
Sortiraj Kada je ovaj check box uključen sortiranje pozicija armature se vrši po
kriterijumima koji su prikazani u tablici. Važnost svakog od kriterijuma je
zavisna od redosleda. Redosled kriterijuma sortiranja se podešava pomoću
dugmića ‘ Gore’ i ‘ Dole’.
‘Uzengije stavi na kraj liste’

Sve uzengije u listi pozicija će biti pomerene na kraj liste.
‘Sortirati prema tipu armature’

Vrši se pomeranje pozicija u listi tako da se grupišu sve pozicije kreirane od
istog tipa armature. Poredak ovih grupa odgovara onom u listi za izbor tipa
armature.
‘Sortirati prema prečniku armature’

Vrši se pomeranje pozicija u listi tako da se grupišu sve pozicije kreirane od
istog prečnika. Grupe se sortiraju od one sa najmanjim do one sa najvećim
prečnikom armature.
Sortirati prema dužini šipke

Pozicije armature se sortiraju prema svojoj dužini. Podrazumevano ponašanje
je da se sortiranje vrši od najmanje do najveće dužine. Kod promenljivih
pozicija za poređenje će se koristiti najduža šipka.
Desnim klikom miša preko bilo kog reda u tabeli se otvara meni sa opcijom ‘Obrnuti
poredak’, a njenim izborom se menja poredak sortiranja. Na primer za kriterijum ‘Sortirati
prema dužini šipke’ promena poretka znači da će se sortiranje ubuduće vršiti od najveće do
najmanje dužine. Iza imena kriterijuma kojima je promenjen poredak se postavlja simbol ‘*’,
odnosno ‘ν’.

203
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i ažurira listu pozicija u
skladu sa zadatim kriterijumom sortiranja.
Pri ažuriranju liste pozicija, nakon izbora nekog od kriterijuma sortiranja, program će poštovati
ranije zadata sortiranja ukoliko je to moguće.
Na kraju, napomenućemo još jednom da se sve izvršene izmene u dijalog box-u ‘Baza pozicija’
odnose na sve instance na crtežu koje imaju referencu na dati redni broj pozicije za koji je
vršena promena podataka. Izbor komandnog polja ‘OK’ će označiti prihvatanje svih
sprovedenih akcija u dijalog box-u, te će program prepraviti crtež tako da odgovara svim
izvršenim izmenama, dok je komandno polje ‘Cancel’ predviđeno za odustajanje.
7.2 Editovanje šipki (EDIT ENTITETA)

Naredba za editovanje šipki ima višestruko dejstvo, u zavisnosti od toga koji je entitet
sa crteža selektovan. Pomoću ove naredbe, naknadno se mogu menjati ranije pridruženi
podaci za sledeće tipove entiteta:
- Šipke u podužnom izgledu (šipke, uzengije, reprezenti)

- Serije u osnovi, podužnom i poprečnom preseku (konstantne i promenljive)
- Šipke u poprečnom preseku
- Kote za sve tipove entiteta (šipke, serije, specifikatori)
Sa ovom naredbom se mogu editovati i mreže i njihove kote, ali će o tome biti više reči u
poglavlju ‘8.7 Editovanje mreža’.
Izborom naredbe ‘Edit entiteta’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu ,
na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da selektuje entitete kojima
želi da promeni podatke.
Kako se pomoću ove naredbe podaci mogu menjati i pojedinačno i grupno, to će program
nakon selektovanja prvog entiteta sa komandne linije i dalje zahtevati selekciju, sve dok
pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desni taster miša ne označite kraj procedure
selektovanja. Obzirom da se naredbom ‘Edit entiteta’ mogu menjati podaci entitetima različitog
tipa, prilikom masovnog selektovanja se može desiti da budu selektovani različiti tipovi
entiteta. Da bi se ovo izbeglo, najbolje je da klikom miša na jedan entitet odredite tip objekta
na koji se selekcija odnosi, a zatim da zadavanjem pravougaone oblasti selektujete ostale
željene entitete.

204
7.2.1 Editovanje šipki u podužnom izgledu

Ako ste selektovali samo jednu instancu šipke, program će otvoriti dijalog box istog
izgleda kao i kod naredbe za crtanje šipki proizvoljne geometrije (vidi poglavlje ‘3.1’).
Izgled dijalog box-a za pojedinačno editovanje podataka

o šipkama u podužnom izgledu
U ovom dijalog box-u možete slobodno menjati sve ranije zadate podatke, pri čemu će neki od
njih biti pridruženi samo selektovanoj instanci, a neki svim instancama date pozicije.
- Postavljanje kuke na slobodnom kraju šipke, kao i ukidanje ili promena položaja postojeće
kuke, izaziva promenu geometrije kompletne pozicije armature. To znači da će se izvedena
promena odraziti na sve instance date pozicije armature, a ne samo na selektovanu.
Izuzetak od ovog pravila predstavlja reprezent. Obzirom da geometrija reprezenta ne mora
da ima nikakve veze sa geometrijom pozicije, promena stanja kuka će se odraziti samo na
selektovani reprezent, dok će geometrija pozicije ostati nepromenjena. Za razliku od kuka,
postavljanje pokazivača na slobodnom kraju šipke se odnosi samo na selektovanu instancu i
nema nikakvog uticaja na geometriju pozicije.
- Obzirom da jedna pozicija ne može da ima instance sa različitim tipom ili prečnikom
armature, promena ovih podataka u delu dijalog box-a ‘Tip armature’ će se odraziti na sve
instance pozicije armature kojoj pripada selektovana instanca.
- Stanje check box-a ‘Uzengija’ takođe utiče na geometriju pozicije kojoj pripada
selektovana instanca i odraziće se na sve instance date pozicije armature.
Promena svih ostalih podataka će se odnositi samo na selektovanu instancu.
U zatvorenoj listi ‘Pozicija’ se za odabranu poziciju oplate iz zatvorene liste ‘Oplata’,

prikazuju redni brojevi svih pozicija armature. Primetićete da se pored nekih rednih brojeva
pozicija u listi nalaze određeni simboli. Simbolom ‘→’ je označen redni broj pozicije kojoj
pripada selektovana instanca, simbolom ‘+’ su označeni redni brojevi svih zauzetih pozicija
armature, dok se pored rednih brojeva nezauzetih pozicija simbol ne postavlja. Ukoliko iz ove
liste izaberete redni broj nezauzete pozicije i aktivirate komandno polje ‘OK’, program će u bazi
pozicija armature kreirati novu poziciju armature, čija će geometrija biti određena geometrijom
selektovane instance, a pozicija koju je selektovana instanca prethodno nosila, ostaje u bazi
pozicija netaknuta. Ako iz zatvorene liste ‘Pozicija’ izaberete redni broj zauzete pozicije i
aktivirate komandno polje ‘OK’, tada će program izdati sledeće upozorenje.

205
Izborom potvrdnog odgovora, selektovana instanca će biti prebačena u odabrani broj pozicije i
preuzeće njenu geometriju.
Grupna promena podataka
U slučaju da selektujete više instanci šipki u podužnom izgledu, program će otvoriti isti dijalog
box kao da je selektovana jedna instanca, s tim što podaci koji nisu isti za sve selektovane
instance neće biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane instance
biće posebno obeleženi).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o šipkama

u podužnom izgledu
Značenja svih parametara u dijalog box-u, kao i načini na koji se oni menjaju, su isti kao kada
se selektuje jedna instanca armature. Jedino pri promeni pozicije oplate i rednog broja pozicije
armature postoje određene razlike, koje zavise od selektovanih instanci sa crteža. Ukoliko
selektujete instance koje pripadaju različitim pozicijama armature, ili pak različitim pozicijama
oplate, zatvorene liste ‘Oplata’ i ‘Pozicija’ će biti zamrznute, odnosno nedostupne za
promenu. U ovakvim slučajevima, za promenu ove vrste podataka, morate se poslužiti
naredbom ‘Promena pozicije’ (vidi poglavlje ‘7.3’).
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, svim prethodno selektovanim instancama biće pridruženi
samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok će ostali (prazna i zamagljena
polja) ostati nepromenjeni.
7.2.2 Editovanje serije šipki

Pored promene geometrije na samom crtežu, razvlačenjem postavljenih ‘grip’-ova,
svim kreiranim serijama je moguće naknadno promeniti i podatke koji se zadaju u okviru
dijalog box-ova pri njihovom kreiranju. Ako ste selektovali samo jednu seriju, program će u
zavisnosti od njenog tipa, otvoriti odgovarajući dijalog box u kome možete promeniti bilo koji
od ranije pridruženih numeričkih podataka.

206

o serijama šipki
Napomenućemo da će kod konstantnih serija u osnovi za promenu biti dostupne i pozicija

oplate i pozicija armature (zatvorene liste ‘Oplata’ i ‘Pozicija’), što nije slučaj pri njihovom
kreiranju, obzirom da je na početku naredbe neophodno prvo selektovati instancu sa crteža za
koju se kreira data serija.
Ukoliko iz zatvorene liste ‘Pozicija’ izaberete redni broj nezauzete pozicije i aktivirate
komandno polje ‘OK’, program će u bazi pozicija armature kreirati novu poziciju armature, čija
će geometrija biti određena geometrijom pozicije koju je selektovana serija prethodno imala, a
pozicija koju je selektovana serija prethodno nosila ostaje u bazi pozicija netaknuta. Ako iz
zatvorene liste ‘Pozicija’ izaberete redni broj zauzete pozicije i aktivirate komandno polje ‘OK’,
tada će program izdati sledeće upozorenje:
Izborom potvrdnog odgovora selektovana serija će biti prebačena u odabrani broj pozicije, a
simbol serije će preuzeti njenu geometriju.
Ako selektujete više serija istog tipa, program će ponovo otvoriti odgovarajući dijalog box, ali
će sada samo neki podaci u njemu biti dostupni za promenu.

207
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o serijama šipki
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, svim prethodno selektovanim serijama biće pridruženi
7.2.3 Editovanje šipki u poprečnom preseku

Ako ste sa crteža selektovali samo jednu šipku u poprečnom preseku ili više šipki
koje predstavljaju jednu celinu, bez obzira kojom je od programom predviđenih naredbi
poprečni presek kreiran, otvoriće se dijalog box istog izgleda kao i kod naredbe za pojedinačno
postavljanje šipki u poprečnom preseku (vidi poglavlje ‘5.1’).

o šipkama u poprečnom preseku

208
Jedina razlika je u tome što je u ovom dijalog box-u edit box ‘Količina’ dostupan za promenu,
tako da zadavanjem nove vrednosti možete promeniti broj komada šipki koji je postavljen pri
kreiranju poprečnog preseka. Pored broja komada, možete promeniti i bilo koji od ostalih
podataka u ovom dijalog box-u (redni broj pozicije, tip kotiranja, itd.). Aktiviranjem
komandnog polja ‘OK’, program će zatvoriti dijalog box i sve nove podatke pridružiti
selektovanim šipkama u poprečnom preseku, nakon čega će ova naredba biti završena. Ako
ste izvršili i promenu broja komada šipki, program će ih rasporediti prema svom internom
pravilu, a korekciju njihovog položaja možete lako izvršiti pomeranjem ‘grip’-ova koji se pri
selektovanju šipki u poprečnom preseku postavljaju na svaku od njih.
Ako sa crteža selektujete više šipki ili više grupa šipki u poprečnom preseku, program će
otvoriti isti dijalog box kao da je selektovana jedna šipka, s tim što podaci koji nisu isti za sve
selektovane šipke neće biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane
šipke biće posebno obeleženi).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o šipkama

U slučaju da su selektovane grupe šipki različitih pozicija, istovremena promena njihovih

pozicija, a samim tim i oplata kojima one pripadaju, pomoću ove naredbe nije moguća, već je
za tu namenu predviđena posebna naredba ‘Promena pozicije’ (vidi poglavlje ‘7.3’).
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, svim prethodno selektovanim grupama šipki u poprečnom
preseku biće pridruženi samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok će ostali
(prazna i zamagljena polja) ostati nepromenjeni.

209
7.2.4 Editovanje kota

Pomoću univerzalne naredbe ‘Edit entiteta’ se može menjati i stil kotiranja
selektovanih kota sa crteža. Bez obzira da li ste selektovali jednu ili više kota, program će uvek
otvoriti isti dijalog box.
Izgled dijalog box-a za promenu stila kotiranja
Ovaj dijalog box funkcioniše na isti način kao i dijalog box koji se otvara kada se u okviru
prethodno opisane naredbe ‘Kota’ (vidi poglavlje ‘6.1’) izabere njena podopcija ‘Set’. Jedina
razlika je u tome što je sada dozvoljena promena stilova kotiranja samo onih ‘ArmCAD’-ovih
entiteta čije su kote selektovane sa crteža. Kada iz zatvorenih lista izaberete željene stilove
kotiranja aktivirajte komandno polje ‘OK’, nakon čega će program zatvoriti dijalog box, a sve
selektovane kote će preurediti u skladu sa izabranim stilovima kotiranja.

210
7.2.5 Editovanje simbola preseka

Pomoću univerzalne naredbe ‘Edit entiteta’ se mogu menjati i parametri koji utiču
na izgled selektovanih simbola preseka. Naime, ako ste nakon aktiviranja ove naredbe sa
crteža selektovali samo jedan simbol preseka otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za pojedinačno editovanje

simbola preseka
U desnom delu dijalog box-a se nalazi prikaz selektovanog simbola preseka, dok se u levom
delu nalaze parametri koje možete menjati.
U zatvorenoj listi ‘Stil kotiranja’ se nalaze svi stilovi simbola preseka koji su ranije kreirani
pomoću naredbe ‘Stilovi kotiranja’ (vidi poglavlje ‘11.2’). Izborom nekog od njih možete
promeniti stil selektovanog simbola preseka.
Izborom novog stila, promenjen je izgled simbola preseka
U delu dijalog box-a ‘Labela’ se nalaze parametri koji utiču na oznaku simbola preseka. Ako je
prekidač ‘5!’ uključen, u edit box-u za oznaku simbola preseka možete zadati bilo koji
pozitivan ceo broj (pri uključivanju ovog prekidača program u edit box-u automatski upisuje
prvi slobodan broj). Ako je uključen prekidač ‘A!’ u edit box-u možete zadati bilo koje veliko

211
slovo (pri uključivanju ovog prekidača program u edit box-u automatski upisuje prvo slobodno
slovo). Kada su oba prekidača isključena u edit box-u možete zadati potpuno proizvoljan tekst
za oznaku simbola preseka.
Uključivanjem prekidača ‘A!’, za oznaku crteža

je postavljeno prvo slobodno slovo
Check box-ovi koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Početak’ služe za definisanje izgleda
početka linije preseka (izvorišta). Ako je check box ‘Prikaži simbol’ postavljen na uključeno
stanje, na početku linije preseka će se iscrtavati simbol koji je definisan u okviru naredbe
‘Parametri’ (vidi poglavlje ‘11.1’), u suprotnom ovaj simbol se neće iscrtavati. Check box
‘Obrni stranu’ će biti dostupan za promenu samo kada je check box ‘Prikaži simbol’
postavljen na uključeno stanje i pomoću njega se vrši preslikavanje postavljenog simbola u
odnosu na liniju preseka.
Kada je check box ‘Prikaži simbol’ isključen,

odgovarajući simbol se ne iscrtava
Check box-ovi koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Kraj’ imaju isto značenje kao i prethodno
opisani check box-ovi, ali se pomoću njih definiše izgled kraja linije preseka.

212
Uključivanjem check box-ova ‘Obrni stranu’ izvršeno je

preslikavanje datih simbola u odnosu na liniju preseka
Pomoću check box-a ‘Upravan tekst’ se menja orjentacija oznake preseka. Naime, kada je
ovaj check box isključen oznaka preseka se ispisuje u pravcu linije preseka, a kada je uključen
oznaka preseka se ispisuje pod uglom od 90 stepeni u odnosu na liniju preseka.
Uključivanjem check box-a ‘Upravan tekst’ promenjena

je orjentacija oznake preseka
Kada je check box ‘Jednodelan’ postavljen na uključeno stanje linija preseka (izvorište) se
crta bez ikakvih prekida, od početka do kraja. U suprotnom, kada je ovaj check box postavljen
na isključeno stanje, linija preseka se prekida tako da ne prelazi preko konstrukcije na mestu
preseka.

213
Kada je check box ‘Jednodelan’ isključen linija preseka

se prekida tako da ne prelazi preko konstrukcije
Ako je check box ‘Postavi za default’ postavljen na uključeno stanje, pri aktiviranju
komandnog polja ‘OK’ program će zapamtiti trenutne vrednosti svih parametara u dijalog box-
u i u daljem radu će ih koristiti kao ‘default’ vrednosti. Pri promeni bilo kog podatka u dijalog
box-u, program će automatski isključiti ovaj check box, tako da u svakom trenutku znate da li
sadržaj dijalog box-a odgovara zapamćenom ‘default’ sadržaju.
U slučaju da ste sa crteža selektovali više simbola preseka otvoriće se isti dijalog box kao da
ste selektovali samo jedan, s tim što podaci koji nisu isti za sve selektovane simbole preseka
neće biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane simbole biće
posebno obeleženi).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje

simbola preseka
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, svim prethodno selektovanim simbolima preseka biće
pridruženi samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok će ostali (prazna i
zamagljena polja) ostati nepromenjeni.

214
7.2.6 Editovanje simbola ‘konstruktivne armature’

Pomoću univerzalne naredbe ‘Edit entiteta’ mogu se menjati i podaci koji su
pridruženi simbolu ‘konstruktivne armature’.
Pojedinačno menjanje podataka
Ako ste nakon aktiviranja ove naredbe sa crteža selektovali samo jedan simbol ‘konstruktivne
armature’, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za editovanje simbola ‘konstruktivne armature’
Ovo je potpuno isti dijalog box kao onaj koji se otvara pri kreiranju datog simbola pomoću
naredbe ‘Popločavanje konstruktivnom armaturom’ (vidi poglavlje ‘4.9’), tako da ga ovde
nećemo ponovo objašnjavati.
U slučaju da ste sa crteža selektovali više simbola ‘konstruktivne armature’ otvoriće se isti
dijalog box kao da ste selektovali samo jedan, s tim što podaci koji nisu isti za sve selektovane
simbole neće biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane simbole
biće posebno obeleženi).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje simbola ‘konstruktivne armature’

215
7.2.7 Editovanje specifikatora

Pomoću univerzalne naredbe ‘Edit entiteta’ mogu se menjati i podaci koji su
pridruženi specifikatoru. Naime, ako ste nakon aktiviranja ove naredbe sa crteža selektovali
samo jedan specifikator otvoriće se dijalog sledećeg izgleda:
Izgled dijalog-a za pojedinačno editovanje specifikatora
U levom delu dijalog-a se nalazi prikaz selektovanog specifikatora, dok se u desnom delu
nalaze parametri koje možete menjati.
Stil kotiranja Izborom iz zatvorene liste selektovanom specifikatoru se može dodeliti bilo
koji od ranije definisanih stilova kotiranja. Prostor iznad liste je predviđen za
prikazivanje sadržaj kote koji odgovara tekućem stilu kotiranja.
Ugao Trenutni položaj specifikatora na crtežu se rotira za vrednost zadatu u ovom

edit polju. Rotacija se vrši oko ose upravne na trenutni prikaz, i to u smeru
koji je suprotan od smera okretanja kazaljke na satu.
Rotiranje specifikatora za zadati ugao
Rotacija oko X ose

Check box čijim se postavljanjem na uključeno stanje vrši preslikavanje
prikaza specifikatora u odnosu na X osu.

216
Check box za osno preslikavanje prikaza specifikatora
Ugao Pozicija armature, za koju je kreiran selektovani specifikator, može imati više
instanci, koje mogu da zauzimaju različite položaje na crtežu. Pomoću
komandnog polja ‘Ugao’ selektovani specifikator možete dovesti u položaj bilo
koje od ovih instanci. Takođe, svaki segment specifikatora se može poravnati
sa X ili Y osom. Naime, svakim klikom na ovo polje, prikaz specifikatora će
zauzeti položaj sledeće instance sa crteža, ili će se zarotirati za ugao potreban
da se sledeći segment specifikatora poravna sa X ili Y osom.
Pomoću komandnog polja ‘Ugao’ kosi segment specifikatora

je poravnat sa Y osom
Editovanje specifikatora se najčešće koristi da bi se specifikatori šipki koje imaju 3D

geometriju doveli u željeni položaj na crtežu, obzirom da kod ovih šipki podrazumevani položaj
specifikatora često nije i najbolji mogući.

217
Promena položaja specifikatora 3D geometrije
Ako ste sa crteža selektovali više specifikatora otvoriće se dijalog za promenu stila kotiranja:
Izgled dijaloga za promenu stila kotiranja selektovanih specifikatora
7.3 Promena rednog broja pozicije (PROMENA

POZICIJE)
Pomoću ove naredbe imate mogućnost da selektovanim entitetima sa crteža naknadno
promenite kako redni broj pozicije, tako i poziciju oplate kojoj oni pripadaju. Podaci se mogu
menjati za sledeće tipove entiteta:
- Šipke u podužnom izgledu (šipke, uzengije, reprezenti)

- Serije u osnovi, podužnom i poprečnom preseku (konstantne i promenljive)
- Šipke u poprečnom preseku

218
Sa ovom naredbom se mogu menjati i redni brojevi pozicija mrežaste armature, ali će o tome
biti više reči u poglavlju ‘8.6 Promena rednog broja pozicije mrežaste armature’.
Da bi se omogućila što veća funkcionalnost, ali i smanjila mogućnost zabune, ustanovljen je

niz pravila, a entiteti su podeljeni u dve kategorije. U prvu kategoriju spadaju entiteti koji
mogu da prenesu geometriju svoje pozicije u neku drugu poziciju i tu spadaju: šipka, sve
konstantne serije, poprečni presek i sve promenljive serije koje mogu da idu u specifikaciju. U
drugu kategoriju spadaju entiteti koji prikazuju ‘lažnu’ geometriju i oni neće moći da prenesu
geometriju svoje pozicije u neku drugu poziciju ili da naprave potpuno novu poziciju.
Pravila su sledeća:
1. entiteti prve kategorije mogu da se prebace u bilo koju nezauzetu poziciju.
2. entiteti prve kategorije mogu da se prebace u zauzetu poziciju i pri tome se od

korisnika zahteva da izabere koja od dve geometrije će da se pridruži ciljnoj poziciji.
3. entitet druge kategorije koji je selektovan zajedno sa bilo kojim entitetom prve
kategorije iz iste pozicije ponaša se kao entitet prve kategorije.
4. svi ostali entiteti druge kategorije mogu da se prebace samo u odgovarajuće postojeće
pozicije.
5. primenjuju se generalna pravila o serijama, kružnim i spiralnim šipkama i njihovoj

nekompatibilnosti.
Izborom naredbe ‘Promena pozicije’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu
, na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da sa crteža selektuje
entitet kome želi da promeni podatke.
Selektovanje objekta:
Kako se podaci mogu menjati i pojedinačno i grupno, to će program nakon selektovanja prvog
entiteta, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete entitet, sve dok pritiskom na taster
‘Enter’ ili klikom na desno dugme miša ne označite kraj procedure selektovanja.
Ako ste sa crteža selektovali samo jedan entitet otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije jednog entiteta

219
U levom delu dijalog box-a se nalazi prostor koji je rezervisan za prikaz selektovanog entiteta,
dok se iz zatvorene liste ‘Oplata’ za tekuću može postaviti bilo koja od ranije kreiranih pozicija
oplate.
Zatvorena lista za promenu pozicije oplate selektovanog entiteta
Sadržaj zatvorene liste ‘Pozicija’ zavisi od tipa entiteta koji je selektovan i program ispod ove
liste ispisuje poruku koji se redni brojevi pozicija iz izabrane oplate u njoj nalaze, odnosno u
koje se pozicije može promeniti redni broj pozicije selektovanog entiteta.
Zatvorena lista za izbor rednog broja pozicije
Pored rednih brojeva nekih pozicija u ovoj listi su postavljeni određeni simboli. Simbolom ‘→’
je označen redni broj pozicije kojoj pripada selektovana instanca, simbolom ‘+’ su označeni
redni brojevi svih zauzetih pozicija armature, dok se pored rednih brojeva nezauzetih pozicija
simbol ne postavlja.
Kada se iz zatvorene liste izabere redni broj slobodne pozicije, ovaj dijalog box funkcioniše na
isti način kao i kada se u okviru prethodno opisane naredbe ‘Baza pozicija’ (vidi poglavlje
‘7.1’), aktivira komandno polje ‘Promeni’. Suštinska razlika je tome što se u okviru ove
naredbe redni broj pozicije, kao i oplata kojoj ona pripada, menja samo selektovanom entitetu,
a ne svim entitetima koje ta pozicija armature sadrži.
U slučaju da se iz zatvorene liste ‘Pozicija’ izabere redni broj postojeće pozicije, dijalog box će
promeniti svoj izgled. Kako selektovani entitet i izabrana pozicija armature najčešće imaju
različitu geometriju, izborom jednog od dva kriterijuma, koji se sada nalaze iznad komandnog

220
polja ‘OK’, se definiše da li će pri zadatoj promeni entitet preuzeti, ili će promeniti geometriju
pozicije u koju se ubacuje.
Kriterijumi kojima se definiše način promene rednog broja pozicije

selektovanog entiteta u zauzetu poziciju
Izbor željenog kriterijuma se vrši klikom miša na radio button ili na njegov naziv, a
aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i ažurira crtež u skladu sa
zadatom promenom. Ako je selektovani entitet reprezent, program neće nuditi ove kriterijume,
već će reprezentu automatski dodeliti geometriju izabrane pozicije, iz prostog razloga što
geometrija reprezenta nema nikakve veze sa geometrijom pozicije koju on predstavlja na
crtežu.
U slučaju da sa crteža selektujete više entiteta, program će otvoriti isti dijalog box kao da je
selektovan jedan entitet, s tim što podaci koji nisu isti za sve selektovane entitete neće biti
prikazani.
Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije grupe entiteta
Ako selektovani entiteti pripadaju različitim pozicijama oplate, zatvorena lista ‘Pozicija’ će biti
nedostupna za promenu sve dok iz zatvorene liste ‘Oplata’ ne izaberete željenu poziciju oplate.
Obzirom da za entitete različitih tipova armature pri promeni pozicije važe različita pravila,
sadržaj zatvorene liste ‘Pozicija’ sada odgovara preseku sadržaja odgovarajućih listi, koji bi se
dobili pojedinačnim selektovanjem svakog od entiteta iz date grupe.

221
U određenim slučajevima se može desiti da istovremena promena pozicije svih selektovanih

entiteta nije moguća. Tada program neke entitete izuzima iz selekcije i u dijalog box-u ispisuje
odgovarajuće upozorenje. Takođe, program entitete koji su izuzeti iz selekcije, u delu dijalog
box-a koji je rezervisan za prikaz selektovanih entiteta, prikazuje posebnom bojom. To se na
primer dešava kada se sa crteža selektuju instance konstantnih i reprezenti varijabilnih
pozicija. Obzirom da se pozicije instanci mogu menjati u postojeće konstantne ili u slobodne
pozicije, a pozicije reprezenata varijabilnih pozicija samo u postojeće varijabilne pozicije,
zajednička promena nije moguća, tako da se jedna od ove dve vrste entiteta mora izostaviti iz
selekcije.
Reprezent varijabilne pozicije je izostavljen iz selekcije
Naredba ‘Promena pozicije’ se najčešće primenjuje kada se na istom crtežu nalaze dva slična
konstruktivna elementa koji pripadaju različitim pozicijama oplate. U tom slučaju treba da
armaturu koju ste kreirali za jedan konstruktivni element prvo kopirate, a zatim da pomoću
naredbe ‘Promena pozicije’ grupnim selektovanjem prebacite sve iskopirane instance u drugu
oplatu. Naknadnim izmenama možete lako da kreirate geometriju tog drugog konstruktivnog
elementa. Naravno, na sličan način možete kreirati konstruktivne elemente, ili pojedinačne
instance armature koje imaju sličnu geometriju sa postojećim i u okviru iste pozicije oplate.
Promena pozicije oplate za grupno selektovane instance imaće primenu i pri ubacivanju u
sastav crteža ranije kreiranih blokova sa armaturom.
Na kraju ćemo još jednom napomenuti da se pomoću ove naredbe menja redni broj pozicije
samo selektovanim entitetima sa crteža, a ne svim entitetima koje date pozicije sadrže.
7.4 Nastavljanje armature

Kako se pri eksportu usvojene armature u našim statičkim programima ne vodi računa
o maksimalnoj dužini šipki armature, koja je određena uslovima transporta, a svakako nismo
ni u mogućnosti da automatski odredimo optimalno mesto za nastavljanje armature (zona
najmanjih naprezanja), to smo u ‘ArmCAD’-u razvili naredbu pomoću koje se na proizvoljno
odabranom mestu, selektovana instanca ili cela pozicija armature kojoj ona pripada može
nastaviti na preklop. Svakako da će ova naredba imati primenu i kada se armatura iscrtava
samostalno u programu ‘ArmCAD’. Izborom naredbe ‘Nastavljanje armature’, iz padajućeg
menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj liniji se javlja sledeća
poruka:
Referentna tačka (Izlaz):

222
Sada se od korisnika očekuje da selektuje tačku sa instance u odnosu na koju će se izvršiti

nastavljanje armature, ili da sa komandne linije izabere podopciju ‘Izlaz’.
Pomoću ove naredbe možete odabrati proizvoljnu tačku sa bilo koje instance pozicije armature
na crtežu i sa simbola serije u osnovi. Nastavljanje armature za reprezente, simbole šipki u
poprečnom preseku, kao i za serije u poprečnom i podužnom preseku nema smisla.
Napomenućemo da pri izboru tačke sa instance treba koristiti OSNAP kriterijume za precizno
pogađanje tačaka.
Nakon izbora referentne tačke program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za nastavljanje

armature
U gornjem delu dijalog box-a je prikazan redni broj pozicije, broj komada, prečnik i vrsta
armature instance sa koje je izabrana referentna tačka. Ispod ovih podataka se nalaze
prekidači, koji rade kao ‘radio button’-i i pomoću njih se vrši izbor jednog od ponuđenih načina
zadavanja potrebne dužine nastavljanja armature. Naime, u zavisnosti od izabranog tipa
sidrenja iz zatvorene liste ‘Tip sidrenja’, program od tekućeg propisa preuzima ranije
definisanu dužinu sidrenja zategnute (‘ls1’), odnosno pritisnute armature (‘ls2’) (vidi poglavlje
‘11.3’) i prikazuje je u edit box-u ‘ls=’. Znači, ako je na uključeno stanje postavljen prekidač
‘ls=ls1’, tada će prikazana vrednost u edit box-u ‘ls=’ predstavljati potrebnu dužinu sidrenja
zategnute armature, a ako je na uključeno stanje postavljen prekidač ‘ls=ls2’, tada će
prikazana vrednost predstavljati potrebnu dužinu sidrenja pritisnute armature.

223
U edit box-u ‘ls=’ je prikazana dužina

preklopa za pritisnutu armaturu
‘ls2’ i marku betona MB 30
Postavljanjem prekidača ‘ls=n x ’ na uključeno stanje, imate mogućnost da dužinu

nastavljanja armature izrazite u funkciji zadatog broja prečnika selektovane instance
armature. Naime, tada će za editovanje biti dostupan i edit box ‘n=’, te će u edit box-u ‘ls=’
program prikazati proračunatu dužinu preklopa, koja predstavlja proizvod zadate konstante u
edit box-u ‘n=’ i prečnika selektovane šipke.
U edit box-u ‘ls=’ je prikazana dužina

preklopa u funkciji zadatog broja
prečnika selektovane instance
armature ‘ls=40x1.4’
Pored edit box-a ‘n=’, sada je za promenu dostupan i edit box ‘ls=’ i u njemu možete zadati
potpuno proizvoljnu vrednost za dužinu nastavljanja armature.

224
Dužina preklopa je zadata direktno

u edit box-u ‘ls=’
Ako check box ‘Postavi za default’ postavite na uključeno stanje, program će zapamtiti
trenutne vrednosti svih parametara u dijalog box-u i u daljem radu će ih koristiti kao ‘default’
vrednosti. Pri promeni bilo kog podatka u dijalog box-u, program će automatski isključiti ovaj
check box, tako da u svakom trenutku znate da li sadržaj dijalog box-a odgovara zapamćenom
‘default’ sadržaju. Obzirom da se ovaj dijalog box pojavljuje u okviru nekoliko naredbi
(‘Proizvoljna’, ‘Sidrenje armature’, ...), ‘default’ stanje zapamćeno kod jedne od njih će važiti i
za sve ostale.
Pomoću check box-a ‘Cela pozicija’ se definiše da li će se zadato nastavljanje izvršiti samo
nad selektovanom instancom, ili nad celom pozicijom armature kojoj ona pripada. Naime, kada
je ovaj check box postavljen na isključeno stanje nastavlja se samo selektovana instanca, a
kada je on postavljen na uključeno stanje nastavljaju se sve instance date pozicije armature.
Izbor komandnog polja ‘Cancel’ će označiti odustajanje od naredbe, dok će aktiviranjem

komandnog polja ‘OK’ ona biti završena.
U slučaju da je za nastavljanje selektovana instanca pozicije armature, tada će program

kreirati dve nove instance koje se na zadatom mestu nastavljaju preklapanjem za zadatu
vrednost u dijalog box-u.

225
Izgled nastavljene šipke
Kada je check box ‘Cela pozicija’ postavljen na isključeno stanje, a selektovana pozicija ima
instancu i na nekom drugom delu crteža, program će kreirane dve nove pozicije armature.
Kada je selektovana pozicija koja ima samo jednu instancu na crtežu, geometrija stare pozicije
će biti prepravljena, a program će kreirati samo jednu novu poziciju armature. Ako je check
box ‘Cela pozicija’ postavljen na uključeno stanje, geometrija stare pozicije i svih njenih
instanci će biti prepravljena, a program će kreirati samo jednu novu poziciju armature.
U slučaju da je za nastavljanje selektovan simbol konstantne serije u osnovi, program će

kreirati dve nove serije kod kojih su pravac i dužina rasprostiranja isti kao kod selektovane
serije, ali će geometrija pozicije biti prepravljena tako da zadovoljava zadate uslove
nastavljanja armature.
Izgled nastavljene serije u osnovi

226
7.5 Višestruko nastavljanje armature

Izborom naredbe ‘Višestruko nastavljanje armature’, iz padajućeg menija
‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj liniji se javlja sledeća poruka:
Selektovanje šipke (Izlaz):
Sada se od korisnika očekuje da sa crteža selektuje šipku ili simbol serije u osnovi. Nakon
izvršene selekcije, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijaloga naredbe ‘Višestruko nastavljanje armature’
Zadavanje potrebne dužine nastavljanja armature se odvija na isti način kao i kod prethodno
opisane naredbe ‘Nastavljanje armature’ (vidi poglavlje ‘7.4’), pa ga ovde nećemo detaljno
objašnjavati.
Deo dijalog box-a u kome se zadaje potrebna dužina sidrenja
Dozvoljeno umanjenje preklopa

U ovo edit polje se unosi najveća vrednost za koju program sme smanjiti
zadatu dužinu preklopa, kako bi se izbeglo postavljanje veoma kratkih šipki.
Ako je potrebno postaviti šipku čija je dužna manja ili jednaka zadatoj

227
vrednosti, program će umesto da postavi takvu šipku na njeno mesto pomeriti

susednu, pri čemu će se za dužinu pomeraja smanjiti preklop pomerene šipke
sa šipkom na njenom drugom kraju.
Krajevi Lista iz koje se bira način na koji će se završiti šipke dobijene nastavljanjem.
Ukoliko su za postavljanje na krajevima šipki izabrane kuke ili pokazivači,
njihova orijentacija se može promeniti postavljanjem prekidača koji se nalazi
pored liste, u jedan od dva moguća položaja.Važno je napomenuti da će se
krajevi koji su postojali pre nastavljanja završavati na isti način i posle
nastavljanja.
Postavi za default
Ako se ovaj check box postavi na uključeno stanje, program će zapamtiti
trenutne vrednosti parametara u dijalogu i u daljem radu će ih koristiti kao
podrazumevane vrednosti.
Cela pozicija Kada je ovaj check box postavljen na isključeno stanje nastavlja se samo
selektovana instanca, a kada je on postavljen na uključeno stanje nastavljaju
se sve instance date pozicije armature.
Ograničavanje dužina šipki
Iz zatvorene liste se bira način nastavljanja šipki, odnosno kakav će

međusobni položaj zauzeti šipke čija je dužina jednaka zadatoj nabavnoj
dužini i šipke čija je dužna manja od nabavna. Ponuđene su sledeće opcije:
- Sečene na početku, cele na kraju
- Sečene na kraju, cele na početku
- Naizmenično na početku i kraju - dostupno samo kod nastavljanja serija
- Naizmenično u sredini i krajevima - dostupno samo kod nastavljanja
serija
- Sve iste pozicije – dostupno samo kod nastavljanja jednosegmentnih šipki
Kako bi se olakšao izbor željene opcije, na crtežu u dijalogu se zelenom

tačkom obeležava početak šipke koja se nastavlja, odnosno simbola šipke u
seriji, ukoliko se nastavljanje vrši za seriju u osnovi.
Nabavna dužina
Edit polje u kome se zadaje maksimalna dužina koju mogu imati šipke posle
nastavljanja.

Izlaskom iz dijaloga, vrednost nabavne dužine koja je dodeljena armaturi za
koju se vrši nastavljanje se automatski postavlja u edit polje ‘Nabavna
dužina’.

228
Izgled dijaloga za definisanje nabavnih dužina armature
Auto Pomoću ove opcije dužine šipki koje su kraće od zadate nabavne dužine mogu
se svesti na izabrani deo nabavne dužne, a na račun povećanja preklopa.
Izbor dela nabavne dužine se vrši iz zatvorene liste koja postaje dostupna
kada se check box postavi na uključeno stanje. Ponuđene su sledeće
vrednosti: ‘1’, ‘1/2’, ‘1/3’, ‘1/4’, ‘1/3;1/2’, ‘1/4;1/3’.
Sve iste pozicije

Ako se iz liste izabere ovaj način nastavljanja u dijalogu se pojavljuju još 2
parametra:
Broj delova - edit polje u kome se zadaje broj šipki iste dužine koje će
program kreirati umesto selektovane šipke, uz poštovanje zadate dužine
preklopa ls.
Dužina jednog dela - edit polje u kome se zadaje željena dužina jedne
šipke.
Ova dva podatka rade vezano, odnosno za zadati broj delova se proračunava
njihova dužina i obrnuto.

229
Nastavljanje armature kreiranjem zadatog broja šipki iste dužine.

Zadata je podela serije na 2 dela iste dužine
Prikaz šipke se pri menjanju ovih vrednosti osvežava, tako da uvek odgovara
trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, a pored podatka o dužini
selektovane šipke se ispisuje i efektivna dužina preklopa (‘ls,ef=’) kreiranih
šipki. Ako je nastavljanje izvršeno na osnovu zadatog broja delova, efektivna
dužina preklopa (‘ls,ef=’) je jednaka zadatoj dužini preklopa u levom delu
dijalog box-a (‘ls=’). Kada se nastavljanje vrši zadavanjem dužine jednog
dela, jasno je da efektivna dužina preklopa (‘ls,ef=’) ne može uvek da bude
jednaka zadatoj dužini preklopa (‘ls=’) i tada se broj delova računa tako da
bude zadovoljen uslov da je ‘ls,ef’ >= ‘ls’.
Ako se nastavljanje armature sa zadatim parametrima ne može izvršiti, program na samom

crtežu u dijalogu ispisuje odgovarajuću poruku.
Poruka koja ukazuje da se nastavljanje armature sa zadatim parametrima

ne može izvršiti
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program zatvara dijalog i izvršava zadato nastavljanje.

230
Izgled nastavljene šipke
U slučaju da je za nastavljanje selektovan simbol konstantne serije u osnovi, program će

kreirati potreban broj novih serija kod kojih su pravac i dužina rasprostiranja isti kao kod
selektovane serije, ali će geometrija pozicije biti prepravljena tako da zadovoljava zadate
uslove nastavljanja armature.
Izgled nastavljene serije u osnovi
7.6 Sidrenje armature

Ako pri postavljanju armature niste vodili računa o njenom sidrenju, pomoću ove
naredbe imate mogućnost da armaturu naknadno produžite za potrebnu dužinu sidrenja.
Izborom naredbe ‘Sidrenje armature’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom
miša na ikonu , na komandnoj liniji se javlja sledeća poruka:
Selektujte šipku za sidrenje:
Sada se od korisnika očekuje da selektuje instancu pozicije ili simbol serije u osnovi koji je
potrebno sidriti. Kako se u jednom koraku može sidriti samo jedan od krajeva šipke, to je u
proceduri selekcije potrebno odabrati tačku koja je bliža željenom kraju šipke koji je potrebno
produžiti. Nakon izvršene selekcije otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

231
Izgled dijalog box-a za sidrenje armature
Značenje svih parametara u levom delu dijalog box-a je isto kao kod prethodno opisane
naredbe ‘Nastavljanje armature’, dok je desni deo dijalog box-a rezervisan za prikaz
selektovanog kraja šipke i na njemu je isprekidanom linijom iscrtan oblik sidrenja koji je
izabran iz zatvorene liste ‘Oblik sidrenja’.
Sadržaj liste za izbor oblika sidrenja
Komandno polje ‘ ’ služi za osno preslikavanje izabranog oblika sidrenja oko ose krajnjeg
segmenta selektovane šipke.

232
Komandno polje za osno preslikavanje izabranog

oblika sidrenja
Ako iz zatvorene liste ‘Oblik sidrenja’ izaberete oblik sidrenja koji se sastoji od dva segmenta,
u dijalog box-u će za promenu postati dostupan i edit box ‘d1’ u kome se zadaje dužina
odgovarajućeg segmenta, dok se dužina drugog segmenta računa po formuli ‘ls-d1’.
Edit box za definisanje dužine segmenata ‘d1’
Na sličan način se definiše i geometrija oblika sidrenja koji se sastoji od tri segmenta.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box, a selektovani kraj šipke sidri
u skladu sa zadatim parametrima.
Primenu ove naredbe ćemo pokazati na jednom jednostavnom primeru, kada je u donjoj zoni
ploče potrebno postaviti seriju šipki u osnovi. U prvom koraku kreiraćemo geometriju šipke
tako da ide do unutrašnje ivice srednjeg oslonca, ne vodeći računa o potrebnoj dužini sidrenja.

233
Aktiviranjem naredbe ‘Sidrenje armature’, lako ćemo postavljenu šipku prepustiti preko
srednjeg oslonca za zadatu dužinu sidrenja pritisnute armature.
Od ovako korigovane geometrije šipke kreiraćemo ispravnu seriju u osnovi. Svakako da smo
redosled poteza mogli i da obrnemo. Naime, mogli smo prvo da kreiramo seriju u osnovi od
prvobitno kreirane geometrije šipke, a da tek onda aktiviramo naredbu za sidrenje armature.
Naredba za sidrenje armature će imati veliku primenu i pri korekciji importovane armature iz
programa za statički proračun u gornjoj zoni ploča, obzirom da postupak nije jednoznačan kao
kod usvajanja armature u donjoj zoni, kada imamo jasno oivičene oblasti sa gredama i
linisjkim osloncima. Znači pri zadavanju oblasti armiranja u gornjoj zoni pokrijte samo računski
potrebnu armaturu, a zatim, nakon importa ove armature u ‘ArmCAD’, pomoću naredbe
‘Sidrenje armature’ svaku od šipki iz kreiranih serija u gornjoj zoni produžite za potrebnu
dužinu sidrenja.

234
7.7 Ubacivanje segmenta

Pomoću ove naredbe imate mogućnost da na proizvoljno selektovanom mestu na
instanci ubacite ‘grip-point’, čime se praktično jedan segment šipke deli na dva nova. Sličan
efekat se dobija i kada se u okviru naredbe ‘Baza pozicija’, iz padajućeg menija koji se otvara
na desni klik miša preko tekućeg segmenta, aktivira jedna od ponuđenih naredbi ‘Novi
segment - iza’ ili ‘Novi segment - ispred’. Razlika je u tome što se u bazi pozicija ubacuje novi
segment a pomoću ove naredbe se postojeći deli na dva nova. Izborom naredbe ‘Ubacivanje
segmenta’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu , program će
sa komandne linije zahtevati da selektujete mesto na željenoj instanci na kome je potrebno
ubaciti novi ‘grip-point’.
Referentna tačka:
1. LM
Izbor referentne tačke
Nakon izvršene selekcije naredba će biti završena, a na željenom mestu će biti ubačen ‘grip-
point’.
Na izabranom mestu je ubačen novi ‘grip-point’
Razvlačenjem ovako postavljenog ‘grip-point’-a, sada lako možete prepraviti geometriju date
instance.

235
7.8 Izbacivanje segmenta

Ova naredba ima suprotno dejstvo od prethodno opisane naredbe ‘Ubacivanje
segmenta’. Naime, izborom naredbe ‘Izbacivanje segmenta’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD
► Šipka’ ili klikom miša na ikonu , program će sa komandne linije zahtevati da selektujete
segment instance koji treba izbaciti.
1. LM
Selektovanje segmenta instance za brisanje
Nakon izvršene selekcije program prepravlja geometriju pozicije kojoj pripada data instanca,
uklanjanjem izabranog segmenta. To praktično znači da se na ovaj način izabrani segment
uklanja sa svih instanci date pozicije armature.
Selektovani segment je uklonjen
Ukoliko želite da promenite geometriju samo jedne instance, potrebno je da joj prvo promenite
redni broj pozicije pomoću naredbe ‘Promena pozicije’, a zatim da izvršite brisanje željenog
segmenta.
Isti efekat bi se dobio i kada bi se u okviru naredbe ‘Baza pozicija’, iz padajućeg menija koji se
otvara na desni klik miša preko tekućeg segmenta, aktivirala naredba ‘Brisanje segmenta’.

236
7.9 Dodavanje segmenata

Pomoću ove naredbe na izabranom kraju šipke može se dodati proizvoljan broj novih
segmenata, potpuno proizvoljne geometrije. Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD ►
Šipka’ ili klikom miša na ikonu , program će sa komandne linije zahtevati selektovanje
instance kojoj će se dodavati segmenti:
Selektovanje se vrši klikom miša dok se pokazivač nalazi iznad šipke, pri čemu treba voditi
računa iznad kog dela šipke se pokazivač nalazi, obzirom da će se dodavanje segmenta vršiti
na onom kraju šipke kome je pokazivač miša u trenutku selektovanja bliži.
1. LM
Selektovanje šipke za dodavanje novih segmenata na njenom desnom kraju
Nakon selektovanja šipke se ulazi u proceduru zadavanja proizvoljne polilinije, za čiju prvu
tačku program usvaja tačku sa bližeg kraja šipke, pa komandna linija dobija sledeći izgled:
Sledeća tačka (Luk):
Nakon zadavanja sledeće tačke na komandnoj liniji se javljaju nove podopcije:
Sama procedura dodavanja novih segmenata je ista kao kod naredbe za kreiranje šipke
proizvoljne geometrije ‘Proizvoljna’.

237
Na desnom kraju šipke su dodata 3 nova segmenta

238
8. CRTANJE MREŽASTE ARMATURE

Mreže predstavljaju posebnu celinu u programu i sve naredbe za rad sa mrežastom
armaturom se nalaze u padajućem meniju ‘Mreže’, a pri izradi specifikacije se kreiraju
posebne tablice u kojima se prikazuju samo podaci koji se odnose na mrežastu armaturu. Ako
na jednom crtežu imate i običnu i mrežastu armaturu, za preporuku je da zbog preglednosti
crteža i eventualno odvojenog štampanja na hartiji, pre postavljanja mreža, za tekući postavite
‘Layer’ koji je rezervisan samo za prikaz mreža.
U osnovi postoje dva načina za postavljanje mreža. Jedan je pojedinačan, kada se jedna po
jedna tabla mreža postavlja na željeno mesto na crtežu, a drugi je serijsko postavljanje više
mreža unutar zadate konture. U serijskom načinu postavljanja mreža, definiše se kontura
oblasti unutar koje je potrebno postaviti jednu istu poziciju mrežaste armature, a program ih
sam raspoređuje na osnovu zadatih dimenzija mreža, preklopa i zadatog načina postavljanja.
Postoji i treći način a to je kada se mreže prikazuju simbolom isprekidane linije u poprečnom
preseku.
8.1 Pojedinačno postavljanje mreža (POJEDINAČNO

POSTAVLJANJE)
Pomoću naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’, vrši se pojedinačno postavljanje jedne
po jedne cele table mreže na željeno mesto na crtežu. Njenim izborom iz padajućeg menija
‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’
U desnom delu dijalog box-a se nalazi prostor rezervisan za prikaz izgleda cele table mreže
koja se postavlja ovom naredbom, dok je u levom prikazan sadržaj kote koji odgovara
trenutnom stanju zadatih parametara u dijalog box-u.

239
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz sadržaja kote
Iz zatvorene liste ‘Oplata’, za tekuću se može postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija
oplata.
- Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje pozicija oplata.
U zatvorenoj listi ‘Pozicija’ se prikazuju sve, kako slobodne tako i zauzete pozicije, koje
odgovaraju postavljenoj tekućoj poziciji oplate. U listi je svaka zauzeta pozicija jasno
naznačena simbolom ‘+’ koji se nalazi ispred njenog rednog broja, te se i pri pojedinačnom i
pri serijskom postavljanju mreža, iz liste može potpuno ravnopravno odabrati i slobodna i
zauzeta pozicija armature. Kod obične armature to nije slučaj, već postoje odvojene naredbe
za postavljanje novih pozicija i ranije definisanih postojećih pozicija. Razlog je u tome, što kod
obične armature svaka različita geometrija šipke, bez obzira što ima isti prečnik, mora biti
označena drugim rednim brojem pozicije, dok kod pozicioniranja mreža promenu rednog broja
pozicija ne uslovljavaju njene različite dimenzije na crtežu, već samo odabrani tip mreže.
Pomoću check box-a ‘Obostrano’ imate mogućnost da u sadržaj kote mreža koje postavljate,
postavite simbol ‘’ (ili neki drugi simbol definisan tekućim stilom kotiranja) koji će označiti da
se na datom mestu mreže istovremeno postavljaju u obe zone (pri izradi specifikacije program
će zadatu količinu mreža udvostručiti).
Check box ‘Specifikacija’ je po ‘default’-u postavljen na uključeno stanje, što znači da će

zadati broj komada odabranih tipova mreža, pri izradi specifikacije armature ući u ukupan broj
komada odabranih tipova mreža za datu poziciju.
U edit box-u ‘Komentar’ imate mogućnost da u koti zadate proizvoljan komentar (donja zona,
gornja zona, ... ). Pored mogućnosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom miša na strelicu
koja se nalazi na kraju ovog edit box-a, možete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije
definisanih tipskih komentara.
- Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje načina prikaza mreže na

crtežu.
Iz zatvorene liste ‘Stil kotiranja’ za tekući se može postaviti bilo koji od ranije definisanih
stilova kotiranja.

240
Kako je programom predviđeno da se jedna pozicija mrežaste armature može sastojati od

proizvoljnog broja preklopljenih mreža, ali od maksimalno tri različita tipa mreža, to se u delu
dijalog box-a ‘Tip mreže’ nalaze tri zatvorene liste (‘M1’, ‘M2’, ‘M3’) i tri edit box-a (‘n1=’,
‘n2=’, ‘n3=’), pomoću kojih se definiše sastav pozicije mrežaste armature.
Deo dijalog box-a za definisanje sastava pozicije mrežaste armature
Iz zatvorenih listi se bira jedan od ponuđenih tipova mreža, dok se u odgovarajućem edit box-
u zadaje broj komada istih tabli odabrane mreže koje se postavljaju jedna preko druge.
Sadržaj liste sa ponuđenim vrstama mrežaste armature možete sami definisati i prilagoditi
svojim potrebama pomođu naredbe ‘Baza tipskih mreža’ (vidi poglavlje ‘10.3’). Na početku
zatvorenih listi ‘M2’ i ‘M3’ se nalazi prazno polje, koje označava da nije odabrana ni jedna
mreža iz liste i u tom slučaju će odgovarajući edit box-ovi ‘n2=’, odnosno ‘n3=’, biti nedostupni
za editovanje. Znači, ako se pozicija sastoji samo od jednog tipa mreža, tada je potrebno iz
zatvorene liste ‘M1’ odabrati željenu mrežu i eventualno u edit box-u ‘n1=’ zadati broj komada
tog tipa mreže koji se postavlja jedan preko drugog, dok u listama ‘M2’ i ‘M3’ treba da stoji
prazno polje. Ako se pak pozicija armature sastoji recimo od dva različita tipa mreža, tada i iz
liste ‘M2’ treba odabrati željeni tip mreže i u edit box-u ‘n2=’ zadati eventualno veći broj od
‘default’ ponuđene vrednosti ‘1’. Napomenućemo da će podaci o trećem tipu mreže ‘M3’ i ‘n3=’
biti nedostupni za editovanje sve dok u listi ‘M2’ stoji prazno polje.
Dimenzije cele table i preklopa, koji će važiti za datu poziciju mrežaste armature, određeni su
vrednostima u sledećim edit box-ovima:
‘B =’ širina cele table mreže

‘L =’ dužina cele table mreže
‘dB =’ veličina preklopa u pravcu širine table
‘dL =’ veličina preklopa u pravcu dužine table

241
Edit box-ovi za definisanje dimenzija cele table i preklopa
Program po ‘default’-u za dimenzije table i preklopa usvaja vrednosti koje su u bazi tipskih
mreža pridružene odabranom tipu mreže iz liste ‘M1’, ali ih svakako možete promeniti
zadavanjem novih vrednosti u odgovarajućim edit box-ovima. Napomenućemo da ako se
pozicija sastoji od različitih tipova mreža, one će sve imati iste dimenzije i odgovaraće
postavljenim vrednostima u edit box-ovima ‘B=’, ‘L=’, ‘dB=’ i ‘dL=’.
Pored mogućnosti zadavanja željenih vrednosti u svakom od ovih edit box-ova, program
omogućava i izlaz na crtež. Naime, sa desne strane svakog od ovih edit box-ova se nalazi
komandno polje , čijim se aktiviranjem izlazi na crtež i vrši izbor dve tačke čije će
međusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost.
Komandna polja za izlazak na crtež
Edit box ‘α=’ i radio button-i ‘B’ i ‘L’, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Nagib mreže’, su
predviđeni za crtanje projekcije mreže koja se u konstrukciji postavlja pod nekim uglom u
odnosu na ravan crteža (na pr. pri izradi nacrta armature stepeništa). U tim slučajevima se u
edit box-u ‘α=’ unosi ugao nagiba mreže u konstrukciji, a izborom jednog od dva ponuđena
radio button-a se definiše da li je mreža nagnuta po širini (‘B’) ili po dužini (‘L’). Na osnovu
zadatih podataka program računa dimenzije projekcije mreže koju postavlja na crtež.
Napomenućemo da će se u tekstu kote, kao i pri izradi specifikacije, koristiti prave dimenzije
date mreže, a ne dimenzije projekcije.

242
Deo dijalog box-a za definisanje nagiba mreže (zadat je nagib mreže od 30
u pravcu širine cele table)
Komandno polje ‘Dijagonala’, koje se nalazi ispod prikaza table mreže, je predviđeno za izbor
jednog od moguća dva položaja dijagonale na kojoj se ispisuje sadržaj kote na crtežu.
Komandno polje za izbor položaja dijagonale
Napomenućemo da ako iz liste pozicija odaberete neku od zauzetih pozicija, nećete moći da
menjate dimenzije table, odabrane tipove mreža kao ni njihovu količinu, jer bi se promenom
ovih podataka promenio i karakter ranije definisane pozicije mrežaste armature. Svi ostali
podaci u dijalog box-u biće dostupni za editovanje i možete ih slobodno menjati prema
trenutnim potrebama na crtežu.
Izborom komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren, a program će sa komandne linije
zahtevati da odredite položaj mreže na crtežu.
Referentna tačka (Nazad) <Nazad>:
U toku procedure definisanja položaja mreže na crtežu, program će sa komandne linije uvek
nuditi i podopciju ‘Nazad’, čijim se izborom poslednji korak u proceduri poništava.

243
Nakon zadavanja položaja referentne tačke (po ‘default’-u se za referentnu tačku uvek usvaja
donji levi ugao uspravne table), program će sa komandne linije zahtevati da odredite i tačku
koja definiše zaokrenutost uspravne table u odnosu na horizontalu.
Tačka koja određuje ugao (Nazad) <Nazad>:
Kako usvojeni uspravan položaj mreže i proglašavanje njenog donjeg levog ugla za referentni
ne mora uvek da odgovara realnim potrebama na crtežu, to će program sa komandne linije
zahtevati da izborom treće tačke odredite orijentaciju postavljanja date mreže.
Orijentacija (Nazad) <Nazad>:
U zavisnosti od trenutnog položaja miša, program će u ‘Drag’ modu iscrtavati jedan od

mogućih osam položaja koje mreža može zauzeti na crtežu.

244
Mogući položaji mreže koja se postavlja u horizontalnom pravcu
Na prethodnim slikama su prikazani mogući položaji za mrežu koja se postavlja u

horizontalnom pravcu, s tim što potpuno ista pravila važe i kada je ona zarotirana u odnosu na
horizontalu. Brojem ‘1’ je obeležena ‘Referentna tačka’, brojem ‘2’ ‘Tačka koja određuje ugao’,
dok je brojem ‘3’ obeležena tačka koja određuje orijentaciju date mreže. Iz svega prethodno
rečenog sledi zaključak, da se pri izboru prve dve tačke ne treba obazirati na uspravan izgled
mreže koji je program po ‘default’-u usvojio, već je samo bitno da odabrana referentna
tačka na crtežu predstavlja jedno teme mreže, a tačka koja određuje njenu
nagnutost u odnosu na horizontalu, prati nagnutost jedne od njenih ivica. Naknadnim
izborom orijentacije, mreža će lako zauzeti željeni položaj.
Selektovanjem postavljene mreže sa crteža, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova jasno se vidi da

je kontura mreže zajedno sa kotom vezana u jednu celinu.
‘Grip’-ovi na celoj tabli mreže
Pomeranjem ‘grip’-ova, dimenzije postavljene mreže se mogu i povećavati i smanjivati, a

položaj kote lako menjati. U slučaju da konturu postavljene mreže povećate, program će
unutar nove geometrije dodati nove table mreže sa istom oznakom pozicije, te ćete dobiti isti
efekat kao da ste koristili naredbu za serijsko postavljanje mreža.

245
Kreiranje serije mreža pomeranjem ‘grip’-ova cele table
Za veličinu preklopa program će koristiti podatke koji su pridruženi mreži koja se ‘grip’-uje, a
redosled i ugao slaganja će biti određen njenim položajem na crtežu. Praktično, pojedinačnim
postavljanjem mreže, takođe se kreira serija koja u svom specijalnom obliku po geometriji
odgovara dimenzijama jedne cele table odabrane pozicije mrežaste armature.
Ako je potrebno postaviti jedno parče mreže koje ima manje dimenzije od cele table, tada je
mnogo lakše pomoću naredbe ‘Serija mreža’, o kojoj će biti više reči u sledećem poglavlju,
zadati konturu čija je geometrija određena dimenzijama datog parčeta mreže.
8.2 Serijsko postavljanje mreža unutar zadate

konture (SERIJA MREŽA)
Pomoću naredbe ‘Serija mreža’ se unutar proizvoljno zadate konture mogu
automatski postaviti mreže jedne pozicije. Izborom ove naredbe iz padajućeg menija
‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom na ikonu , ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne
polilinije koja će odrediti geometriju konture, pa komandna linija dobija sledeći izgled:
Program sada očekuje da zadate prvu tačku polilinije, ili da sa komandne linije izaberete jednu
od ponuđenih podopcija koje služe za lakše definisanje kontura koje se često javljaju u
inženjerskoj praksi.
Procedura definisanja polilinije koja određuje geometriju konture (kao i podopcija ‘Krug’) je
ista kao i kada se kreira geometrija proizvoljne šipke (vidi poglavlje ‘3.1’), s tim što se ovde
već nakon izbora druge tačke na komandnoj liniji pojavljuje i podopcija ‘Zatvori’.
Sledeća tačka (Luk/Nazad/Zatvori) <Zatvori>:
Izborom ove podopcije se povezuju poslednja zadata tačka i prva tačka polilinije, a samim tim
se i definisanje geometrije konture završava.
Napomenućemo da pomoću ove naredbe nije dozvoljeno postavljanje mreža unutar kontura čiji
se segmenti presecaju, tako da u proceduri zadavanja prelomnih tačaka polilinije program
neće dozvoliti izbor tačke koja bi dovela do presecanja segmenata date polilinije. U slučaju da

246
povezivanje poslednje zadate i prve tačke polilinije, pri izboru podopcije ‘Zatvori’, dovodi do
presecanja nekog segmenata polilinije naredba se prekida.
Izborom podopcije ‘Pravougaonik’, program će sa komandne linije zahtevati da odredite prvi

ugao pravougaone oblasti.
Prvi ugao (Centar/Traka):
Nakon izbora ove tačke, potrebno je da zadate i suprotan ugao pravougaone oblasti unutar
koje se postavljaju mreže.
Suprotni ugao:
Pri pomeranju pokazivača, program će stalno u ‘Drag’ modu iscrtavati pravougaonik čija je
dijagonala određena trenutnim položajem pokazivača. Izborom drugog temena pravougaonika,
kontura će biti potpuno određena.
Svakako ste primetili da se nakon izbora podopcije ‘Pravougaonik’ na komandnoj liniji

pojavljuje i podopcija ‘Centar’. Ovo je zgodan način za definisanje proizvoljnog pravougaonika
kada želimo da se njegova srednja tačka (presek dijagonala), nađe na određenom položaju na
crtežu. Izborom ove podopcije, program sa komandne linije zahteva da se odredi tačka u kojoj
će se nalaziti presek dijagonala pravougaonika.
Centar pravougaonika:
Nakon izbora centra pravougaonika, potrebno je zadati tačku koja određuje jedno njegovo
teme.
Ugao:
I u ovom slučaju, program u ‘Drag’ modu iscrtava pravougaonik čija geometrija odgovara
trenutnom položaju pokazivača.
Za crtanje pravougaonika, programom je predviđen još jedan način. Naime, kada se izborom
podopcije ‘Pravougaonik’ uđe u proceduru crtanja pravougaonika, na komandnoj liniji se pored
podopcije ‘Centar’ javlja i podopcija ‘Traka’. Njenim aktiviranjem program će sa komandne
linije zahtevati da zadate prvo početnu,
Prva tačka:
a potom i krajnju tačku srednje linije pravougaonika.
Druga tačka:
Kada ste odredili srednju liniju pravougaonika, program će u ‘Drag’ modu iscrtavati
pravougaonik čija geometrija odgovara trenutnom položaju pokazivača, a sa komandne linije
ća zahtevati da izaberete tačku na crtežu koja određuje širinu trake, ili da izborom podopcije
‘Širina’ sa tastature zadate željenu vrednost.
Treća tačka (Širina):
Ovaj način zadavanja pravougaone oblasti se najčešće koristi kada se mreže postavljaju u
gornjoj zoni, iznad zida ili grede čiji položaj određuje srednju liniju pravougaone oblasti.
Bez obzira na koji ste od prethodno opisanih načina odredili konturu oblasti, po njenom
zatvaranju program će automatski otvoriti dijalog box za definisanje numeričkih podataka o
seriji mreža.

247
Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o seriji mreža
Većina prikazanih parametara ima isto značenje kao i parametri u dijalog box-u prethodno
opisane naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’, pomoću koje se mreže postavljaju pojedinačno, s
tim što su ovde dodati još i podaci koji su neophodni za ispravno kreiranje serije mreža iste
pozicije. Napomenućemo da se i ovde iz liste pozicija mogu odabrati i slobodne i zauzete
pozicije, jer kako smo to već naglasili ranije, redni broj pozicije nije određen dimenzijom datog
parčeta mreže na crtežu, već isključivo tipom mreže i dimenzijom cele table iz koje se može
iskrojiti dato parče.
Kako se pri postavljanju mreža mora zadovoljiti uslov njihovog međusobnog preklapanja u oba
pravca, to se ispod edit box-ova kojima se reguliše veličina cele table nalaze i dva edit box-a
‘dB=’ i ‘dL=’ u kojima se zadaje veličina preklopa u pravcu širine i u pravcu dužine cele table.
Program po ‘default’-u za veličinu preklopa usvaja vrednosti koje su pridružene odabranom
tipu mreže iz liste ‘M1’, ali ih svakako možete promeniti zadavanjem novih vrednosti u
odgovarajućim edit box-ovima.
Edit box-ovi za definisanje preklopa

248
U produžetku svakog od ovih edit box-ova se nalazi komandno polje za izlaz na crtež , kao i
komandno polje , pomoću koga se vrednost preklopa računa na osnovu zadatog broja celih
tabli koje program postavlja u pravcu odgovarajuće dimenzije referentne table.
Komandna polja za zadavanje broja celih tabli
Aktiviranjem komandnog polja , koje se nalazi u produžetku edit box-a ‘dB=’, otvara se
novi dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za zadavanje

broja celih tabli
U edit box-u ‘nB=’ se zadaje broj celih tabli, dok se u zamrznutom edit box-u ‘dB=’ prikazuje
proračunata vrednost preklopa za uneti broj tabli. U produžetku edit boxa ‘nB=’ se prikazuju
brojevi celih tabli sa kojima je moguće izvršiti popločavanje u pravcu širine referentne table,
dok se u produžetku edit boxa ‘dB=’ prikazuje vrednost preklopa koja je pridružena
odabranom tipu mreže iz liste ‘M1’.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ se tekući dijalog box zatvara, a u edit box-u ‘dB=’,
osnovnog dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka serije mreža, se prikazuje
proračunata vrednost preklopa.
Napomenućemo da će se u slučaju aktiviranja komandnog polja , koje se nalazi u

produžetku edit box-a ‘dL=’, otvoriti isti dijalog box, ali će se u njemu umesto edit box-ova
‘nB=’ i ‘dB=’ nalaziti edit box-ovi ‘nL=’ i ‘dL=’.
U slučaju da popločavanje ranije zadate konture nije moguće izvršiti sa celim brojem tabli u
željenom pravcu, pri aktiviranju komandnog polja program izdaje sledeće obaveštenje:

249
U prostoru rezervisanom za prikaz izgleda serije mreža, kreirana kontura se popunjava

odabranom pozicijom mreže i to prema pravilima koja su određena zadatim parametrima u
ovom dijalog box-u. Kako algoritam za popločavanje zadate konture nije baš jednostavan i
zahteva neko vreme, to se pri promeni bilo kog od parametara koji utiču na način postavljanja
mreža unutar zadate konture, sa crteža uklanjaju postavljene mreže, a ažuriranje njihovog
novog položaja se vrši tek na zahtev korisnika aktiviranjem komandnog polja ‘Popločaj’.
Komandno polje za ažuriranje položaja mreža
Primetićete da je na crtežu serije mreža jedna tabla uvek markirana drugom bojom, što
označava da je program tu tablu usvojio za referentnu. Na osnovu položaja ove table program
postavlja mreže unutar serije.
Položaj referentne table je jasno naznačen

250
Kako po ‘default’-u odabrani položaj referentne table mreže najčešće neće zadovoljiti
konkretne potrebe na crtežu, izborom komandnog polja ‘Ref. tabla <’, program dozvoljava
izlazak na crtež i izbor potpuno proizvoljnog položaja referentne table.
Referentna tačka (Nazad) <Nazad>:
Sama procedura definisanja položaja referentne table u potpunosti odgovara već opisanoj
proceduri određivanja položaja table mreže pomoću naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’ (vidi
poglavlje ‘8.1’). Po povratku u dijalog box, aktiviranjem komandnog polja ‘Popločaj’, program
će mreže presložiti, poštujući novi položaj referentne table.
Komandno polje ‘Dijagonala’ je, isto kao i kod pojedinačnog postavljanja mreža, predviđeno
za promenu položaja dijagonale.
U delu dijalog box-a ‘Ofset’ se nalaze dva edit box-a koji služe za zadavanje ofseta.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije kojom je određena kontura oblasti
U edit box-u ‘a=’ se zadaje globalni ofset i tada program ofsetuje kompletnu poliliniju kojom
je definisana oblast popločavanja, dok edit box ‘a seg=’ služi za zadavanje ofseta tekućeg
segmenta polilinije. Tekući segment je na prikazu izgleda serije mreža jasno naznačen
crvenom bojom, a njegova promena se vrši jednostavnim klikom miša preko željenog
segmenta polilinije.

251
Zadavanje ofseta tekućeg segmenta polilinije
Napomenućemo da se segmenti polilinije ofsetuju ka unutrašnjosti oblasti popločavanja, ako

su zadate vrednosti ofseta pozitivne, odnosno od unutrašnjosti, ako su zadate vrednosti
negativne.
Pored svih prethodno opisanih parametara, na izgled serije možete uticati i podešavanjem
parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Popločavanje’.
Kako smo već rekli da se zadata kontura automatski popločava mrežama striktno poštujući
zadate veličine preklopa, to su posledice ovakvog načina slaganja parčići mreža koji se
postavljaju uz ivicu konture i predstavljaju neki deo cele table mreže. Kako ovi parčići mogu
biti jako mali, to se zadavanjem određene vrednosti u edit box-u ‘Tolerancija’, od programa
može zahtevati da kada ivica cele mreže dođe do ivice konture na rastojanje koje je manje ili
jednako zadatom parametru ‘Tolerancija’, ne postavlja tako malo parče mreže. U tom slučaju
program će smanjiti poslednji preklop za potrebnu veličinu kako bi se ivica date mreže
poklopila sa zadatom konturom na tom mestu. Napomenućemo da se iz tog razloga za
toleranciju ne može zadati vrednost koja je veća od polovine manje vrednosti definisanih
preklopa.
Edit box za zadavanje tolerancije

252
Primenu ovog parametra ćemo pokazati na primeru jedne uspravne table mreže dimenzija
215x455 cm, a koju želimo da postavimo na konturu dimenzija 215x840 cm. Namerno smo
izabrali da širina pravougaone konture odgovara širini cele table mreže kako bismo lakše
analizirali ponašanje samo u jednom pravcu. Naravno da isto važi i za drugi pravac i za kose
ivice. Takođe smo zbog očiglednosti demonstracije, u oba slučaja za početnu tačku slaganja
usvojili donji levi ugao pravougaone konture.
Primer primene parametra ‘Tolerancija’
U prvom slučaju je parametar ‘Tolerancija’ bio postavljen na nulu, što je dovelo do ubacivanja
parčeta mreže od 80 cm (zadat je preklop od 75 cm), zbog rastojanja od 5 cm do ivice
konture. U drugom slučaju parametar ‘Tolerancija’ je postavljen na vrednost od 7.5 cm pa
parče nije ubačeno, već je poslednja mreža pomerena tako da je veličina poslednjeg preklopa
umesto zadatih 75 cm postavljena na vrednost od 70 cm. Za vrednost parametra ‘Tolerancija’,
mogla je biti postavljena i vrednost od 5 cm, što takođe ne bi dovelo do ubacivanja malog
parčeta mreže.
Pomoću check box-a ‘Auto’ imate mogućnost da proizvoljne dimenzije parčića mreža, koji se
postavljaju uz ivice zadate konture, svedete na izabrani deo dimenzija cele table, a na račun
povećanja poslednjeg preklopa. Postavljanjem ovog check box-a na uključeno stanje za
promenu postaju dostupne i zatvorene liste ‘B’ i ‘L’, iz kojih za tekuću možete postaviti jednu
od sledećih vrednosti: ‘1’, ‘1/2’, ‘1/3’, ‘1/4’, ‘1/3;1/2’, ‘1/4;1/3’. Izabrana vrednost iz
zatvorene liste ‘B’ predstavlja deo širine, dok izabrana vrednost iz zatvorene liste ‘L’
predstavlja deo dužine cele table mreže. Ponuđene vrednosti nisu jednoznačne, već samo
ukazuju na koje će cele delove date dimenzije table program pokušati da svede odgovarajuću
dimenziju parčića mreže. Naime, ako na pr. iz zatvorene liste ‘L’ izaberete 1/4, program će za
svako parče pojedinačno proveriti da li njegovu dužinu može da svede na ‘1/4’, ‘2/4’ ili na ‘3/4’
dužine cele table, a izabraće najmanju moguću od ovih vrednosti. Ukoliko ni jedna od ovih
vrednosti nije moguća, za dužinu datog parčeta biće usvojena dužina cele table. Pored
ponuđenih vrednosti, na početku zatvorenih listi ‘B’ i ‘L’ se nalazi prazno polje, čijim se izborom
od programa zahteva da ne menja datu dimenziju parčića mreže.

253
Parametar ‘Auto’
U slučaju da se parametar ‘Auto’ postavi na uključeno stanje, a za toleranciju zada vrednost

‘0’, kontura iz prethodnog primera bila bi popločana na sledeći način:
Primer primene parametra ‘Auto’
U prvom slučaju je iz zatvorene liste ‘L’ izabrana ‘1/4’, tako da je umesto parčeta mreže
215x80 cm ubačeno parče dimenzija 215x114 cm (114 cm je jedna četvrtina dužine table).
Ovo zaokruživanje veličine parčeta mreže je urađeno na račun preklopa koji je sada 109 cm
(114-5=109). U drugom slučaju je iz zatvorene liste ‘L’ izabrana ‘1/3;1/2’, tako da je sada
umesto parčeta mreže 215x80 cm ubačeno parče dimenzija 215x152 cm (152 cm je jedna
trećina dužine table), a dužina preklopa je 147 cm.
Postavljanje check box-a ‘Cik-cak’ na uključeno stanje dovodi do smicanja svake druge
mreže, tako da se mreže slažu po šemi koja je uobičajena kod zidanja zidova od opeke.
Uključivanjem ovog check box-a postaju dostupni i radio button-i ‘B’ i ‘L’, koji se nalaze u
njegovom produžetku i pomoću njih se vrši izbor pravca smicanja. Naime, izborom radio
button-a ‘B’, mreže se smiču u pravcu širine, dok se izborom radio button-a ‘L’ mreže smiču u
pravcu dužine referentne table, tako da bude zadovoljen uslov da se preklopi koji su
postavljeni u suprotnom pravcu od izabranog pravca smicanja ne preklapaju.

254
Parametar ‘Cik-cak’
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ dijalog box će biti zatvoren, a zadata kontura će biti
popločana odabranom pozicijom mreža, na isti način kako je to prikazano i na slici u dijalog
box-u.
Izgled serije mreža
Napomenućemo da se za dimenzije parčića mreža nepravilne geometrije, u sadržaju kote

ispisuju dimenzije odgovarajućeg pravougaonika iz koga se krojenjem na licu mesta može
dobiti tražena geometrija. Pored toga, program sve parčiće mreža koji imaju dimenzije manje
od cele table označava i dodatnim indeksima, pri čemu parčići istih dimenzija dobijaju i istu
oznaku indeksa.

255
Obeležavanje parčića mreža
Ova indeksacija je veoma važna, obzirom da se pri izradi specifikacije programa izrađuje i plan
sečenja mreža, te se na osnovu postavljenih indeksa lako može odrediti položaj svakog
parčeta mreža u konstrukciji.
Selektovanjem ovako kreirane serije mreža, ‘grip’-ovi će biti postavljeni na svim uglovima
konture i na srednjim tačkama svake od kota, što znači da se cela serija u programu tretira
kao jedna celina.
‘Grip’-ovi na seriji mreža
Razvlačenjem postavljenih ‘grip’-ova možete menjati konturu oblasti, a program će stalno

korigovati položaj složenih mreža unutar nje, tako da zadovolji sve zadate parametre pri
njenom kreiranju. Znači, selektovanjem serije nećete moći da sprovedete bilo koju od
programom predviđenih akcija samo nad jednom mrežom unutar serije. Recimo nećete moći
da obrišete ili iskopirate samo jednu mrežu koja pripada seriji. Ako se u radu pokaže potreba i
za ovakvom akcijom, tada je prvo potrebno da iz padajućeg menija ‘Mreža’ aktivirate naredbu
‘Extract’, koja je baš za ovu namenu i napravljena (vidi poglavlje ‘8.8’).

256
8.3 Postavljanje mreža u poprečnom preseku

(MREŽA U POPREČNOM PRESEKU)
Pomoću ove naredbe imate mogućnost da prikažete položaj ranije definisane pozicije
mrežaste armature u poprečnom preseku. Naime, izborom naredbe ‘Mreža u poprečnom
preseku’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom na ikonu , ulazi se u
proceduru iscrtavanja proizvoljne polilinije kojom će odabrana pozicija mrežaste armature biti
predstavljena u poprečnom preseku.
Prva tačka (Polilinija/Krug):
Način iscrtavanja polilinije je isti kao i kod definisanja geometrije proizvoljne šipke (vidi
poglavlje ‘3.1’), tako da ga ovde nećemo ponovo objašnjavati. Nakon unosa poslednje tačke
polilinije program otvara dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Mreža u poprečnom preseku’
U centralnom delu dijalog box-a je prikazana geometrija prethodno kreirane polilinije, dok se u
levom delu nalazi lista sa svim pozicijama mrežaste armature koje su ranije pridružene tekućoj
poziciji oplate. Promena tekuće pozicije oplate se vrši izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’, dok
se izbor pozicije koju će prethodno kreirana polilinija predstavljati na crtežu, vrši jednostavnim
klikom miša preko željene pozicije u listi. Da bi se olakšao izbor pozicije iz liste, pored prikaza
‘Geometrija mreže u preseku’, za tekući možete postaviti prikaz ‘Mreže iz izabrane
oplate’, kao i prikaz ‘Sve mreže’.

257
Edit box-ovi, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Polilinija’, služe za zadavanje ofseta, a način
rada sa njima je isti kao kod naredbe ‘Proizvoljna’ (vidi poglavlje ‘3.1’).
Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije, kojom je određena

geometrija mreže u poprečnom preseku
U edit box-u ‘Komentar’ imate mogućnost da u koti zadate proizvoljan komentar (donja zona,
gornja zona, ... ). Pored mogućnosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom miša na strelicu
koja se nalazi na kraju ovog edit box-a, možete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije
definisanih tipskih komentara.
- Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje načina prikaza mreže na

crtežu.
Izborom iz zatvorene liste ‘Stil kotiranja’, za tekući možete postaviti bilo koji od ranije
kreiranih stilova kotiranja. Sadržaj kote je prikazan u donjem levom uglu dijalog box-a.

258
Postavljanjem na uključeno stanje check box-a ‘Indeks sečenja’, aktivan postaje i edit box
sa njegove desne strane. U ovom edit box-u se zadaje broj indeksa sečenja koji će program
ispisati u tekstu kote mreže u poprečnom preseku.
Deo dijalog box-a za zadavanje indeksa sečenja
Simbolu mreže u poprečnom preseku možete pridružiti i pravougaonu oblast popločavanja.

Naime, postavljanjem check box-a ‘Oblast popločavanja’ na uključeno stanje, aktivan
postaje edit box sa njegove desne strane i u njemu se zadaje druga dimenzija pravougaone
oblasti, nakon čega dijalog box dobija novi izgled.
Deo dijalog box-a za definisanje geometrije oblasti popločavanja
Program automatski za tekući postavlja prikaz ‘Popločavanje’, što znači da se u centralnom

delu dijalog box-a prikazuje kreirana oblast popločavanja.

259
Prikaz kreirane oblasti popločavanja
Sa desne strane prozora za prikaz se sada nalaze parametri pomoću kojih se definiše način
popločavanja kreirane oblasti. Svi ponuđeni parametri, izuzev check box-a ‘Upravno’, imaju
potpuno isto značenje kao kod prethodno opisanih naredbi ‘Pojedinačno postavljanje’ i ‘Serija
mreža’, tako da ih ovde nećemo ponovo objašnjavati.
Parametri pomoću kojih se definiše način popločavanja zadate oblasti
Check box ‘Upravno’ služi za određivanje orjentacije tabli mreža sa kojima se data oblast
popločava. Naime, kada je ovaj check box isključen table mreža se pružaju u pravcu simbola
mreže u poprečnom preseku, a kada je uključen table mreža se postavljaju upravno na simbol
mreže u poprečnom preseku.

260
Check box pomoćo koga se definiše orjentacija tabli mreža
Ovako kreiranu seriju mreža program tretira na isti način kao da je pomoću naredbe ‘Serija
mreža’, na crtež postavljena serija sa istom geometrijom oblasti popločavanja. To znači da će
broj komada mreža sa kojima je izvršeno popločavanje, pri izradi specifikacije armature ući u
ukupan broj komada mreža pozicije za koju se kreira simbol mreže u poprečnom preseku.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box, a kreiranoj poliliniji
pridružuje sve podatke koji su u njemu zadati.
Nakon zatvaranja dijalog box-a, program će ili završiti naredbu, ili će pak ući u proceduru
kotiranja simbola mreže u poprečnom preseku, što zavisi od zadatih parametara u okviru
naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’). Mreže u poprečnom preseku možete i
naknadno kotirati pomoću naredbe ‘Kota’ (vidi poglavlje ‘6.1’), a sama procedura kotiranja je
ista kao i procedura kotiranja šipki podužne armature.
Mreža u poprečnom preseku

261
8.4 Postavljanje otvora u mrežama (OTVOR MREŽE)

Kako se često u praksi u pločama i zidovima nalaze i otvori koji mogu imati potpuno
proizvoljnu geometriju, to smo za naknadnu korekciju ranije iscrtane konture koja je
popločana mrežama, predvideli naredbu ‘Otvor mreže’. Znači, ako se unutar površine koja se
popločava mrežama iste pozicije nalazi i otvor (jedan ili više njih), tada se u prvom koraku
definiše kontura, tako što se mreže postavljaju i preko otvora, a potom se pomoću ove
naredbe naknadno uklanjaju delovi mreža koji su višak. Izborom ove naredbe iz padajućeg
menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom na ikonu , ulazi se u proceduru definisanja
proizvoljne polilinije koja će odrediti geometriju otvora koji se postavlja.
Prva tačka (Pravougaonik/Krug/Brisanje):
Način definisanja geometrije otvora je isti kao i kada se definiše kontura u okviru naredbe za
serijsko postavljanje mreža, tako da ga ovde nećemo ponovo objašnjavati, dok će podopcija
‘Brisanje’ biti objašnjena na kraju ovog poglavlja.
Kako se mreže u pločama i zidovima nikada ne postavljaju do samih ivica otvora, već se od
njih udaljuju za neku vrednost zaštitnog sloja, u okviru ove naredbe je omogućeno i
ofsetovanje polililinije kojom je određena kontura otvora. Naime, nakon unosa poslednje tačke
polilinije, program ne završava naredbu, već automatski ulazi u proceduru zadavanja zaštitnog
sloja, pa komandna linija dobija sledeći oblik:
Dužina ofseta:
Sada se od korisnika očekuje da zada željenu vrednost ofseta ili da desnim klikom miša označi
kraj naredbe. Ofset možete da zadate unošenjem vrednosti direktno sa tastature, ili izborom
dve tačke sa crteža čije će međusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost. Ukoliko se
odlučite za ovu drugu mogućnost, nakon izbora prve tačke program će sa komandne linije
zahtevati da zadate i drugu tačku.
Dužina ofseta: Specify second point:
Nakon zadavanja vrednosti, potrebno je da izborom tačke sa crteža odredite i stranu na koju
će se ranije definisana kontura otvora ofsetovati, što će ujedno označiti i kraj naredbe.
Strana ofseta:
Program će prepraviti postavljenu seriju mreža, tako što će ukloniti sve delove koji se
preklapaju sa zadatom geometrijom otvora.

262
Izgled kreiranog otvora
Selektovanjem ovako prepravljene serije mreža, videćete da program postavlja ‘grip’-ove i na

tačkama koje određuju geometriju otvora.
‘Grip’-ovi na seriji mreža sa otvorom
Promenom položaja novo postavljenih ‘grip’-ova svakako možete naknadno uticati i na

geometriju samog otvora. Napomenućemo još da se otvori mogu postavljati i na celim
mrežama koje su postavljene pomoću naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’.
Brisanje otvora u mrežama
Pomoću podopcije ‘Brisanje’, koja se javlja na komandnoj liniji nakon aktiviranja naredbe
‘Otvor mreže’, imate mogućnost da ranije kreirane otvore, unutar oblasti koja je prekrivena
mrežama, uklonite sa crteža.
Prva tačka (Pravougaonik/Krug/Brisanje):
Nakon izbora ove podopcije komandna linija dobija sledeći oblik:
Selektujte rupu mreže:

263
Program sada očekuje da klikom miša sa crteža selektujete otvor koji želite da uklonite.
1. LM
Selekcija otvora u seriji mreža za brisanje
Po završenoj selekciji, program će otvor ukloniti sa crteža, odnosno prepraviće seriju mreža
tako da izgleda isto kao i pre postavljanja izbrisanog otvora.
Izgled serije mreža posle uklanjanja otvora

264
8.5 Baza pozicija mrežaste armature (BAZA

POZICIJA MREŽA)
Izborom naredbe ‘Baza pozicija mreža’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Baza pozicija mreža’
U levom delu dijalog box-a se prikazuje lista svih pozicija mreža, koje su do pokretanja ove
naredbe pridružene tekućoj poziciji oplate. Način rada sa listom pozicija mreža, kao i sa
komandnim poljima koja se nalaze ispod nje, je isti kao kod naredbe ‘Baza pozicija’ obične
armature (vidi poglavlje ‘7.1’).
U desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled selektovane pozicije mreža iz liste, a u donjem
delu svi numerički podaci koji su joj ranije pridruženi. U cilju lakšeg prepoznavanja određenih
pozicija i u ovom dijalog box-u se iznad prozora za prikaz nalazi zatvorena lista iz koje možete
da izaberete jedan od tri programom predviđena načina prikazivanja selektovanih pozicija.
U edit box-ovima ‘B=’ i ‘L=’ se prikazuju dimenzije cele table, a u zatvorenim listama ‘M1’,
‘M2’, ‘M3’ i edit box-ovima ‘n1=’, ‘n2=’, ‘n3=’ sastav tekuće pozicije mrežaste armature.
Način rada sa ovim parametrima je isti kao kod prethodno opisane naredbe ‘Pojedinačno
postavljanje’ (vidi poglavlje ‘8.1’).
Iznad komandnog polja ‘OK’ se nalazi edit box ‘Dodata količina’, u kome možete za datu
poziciju mreža zadati proizvoljan broj dodatnih komada celih tabli, koji nije prikazan na crtežu.
Ovakvo definisanje dodatne količine najčešće ima primenu kod konstruktivnih elemenata koji
se na crtežu ne prikazuju u osnovi, već samo u podužnom, odnosno poprečnom preseku. Tada
je pomoću naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’ potrebno na proizvoljno mesto na crtežu
postaviti datu poziciju mreža i odmah potom je obrisati sa crteža. Položaj ovako kreirane
pozicije mreža u konstrukciji prikažite pomoću naredbe ‘Mreža u poprečnom preseku’,
simbolom koji je predviđen programom, a potom zadavanjem dodatne količine u ovom dijalog
box-u regulišite potreban broj komada celih tabli mreža, kako bi se pri izradi specifikacije dobili
korektni podaci.

265
Edit box za zadavanje dodatne količine
Check box ‘Jedinstven plan sečenja za sve oplate’ se koristi za definisanje načina na koji
će program kreirati plan sečenja mreža pri generisanju izveštaja. Ako je ovaj check box
isključen plan sečenja mreža se generiše za svaku oplatu posebno, a ako je uključen plan
sečenja se generiše za tekuću grupu oplata (vidi poglavlje ‘12.9 Grupisanje oplata’).
Check box za definisanje načina kreiranja plana sečenja mreža
Obzirom da svaka promena plana sečenja mreža dovodi i do promene indeksa sečenja, kada
promenite stanje ovom check box-u i aktivirate komandno polje ‘OK’ program će izdati
odgovarajuće obaveštenje, a zatim će ažurirati indekse sečenja u skladu sa novim planom
sečenja mreža:

266
Napomena - Edit polje u kome je omogućeno zadavanje proizvoljnog komentara, koji će se

prikazivati u izveštaju za specifikaciju mreža u koloni ‘Napomena’.
8.6 Promena rednog broja pozicije mrežaste

armature (PROMENA POZICIJE)
Za promenu rednog broja pozicije mrežaste armature se koristi ista naredba kao i za
promenu rednog broja obične armature. Naime, izborom naredbe ‘Promena pozicije’, iz
padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj liniji se javlja poruka
kojom se od korisnika zahteva da sa crteža selektuje entitet kome želi da promeni redni broj
pozicije.
nakon selektovanja prve mreže, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete mrežu, sve
dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desni taster miša ne označite kraj procedure
selektovanja.
Ako ste sa crteža selektovali samo jednu mrežu, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije jedne mreže
U levom delu dijalog box-a se nalazi prostor koji je rezervisan za prikaz selektovane mreže,
dok se iz zatvorene liste ‘Oplata’, koja se nalazi u gornjem desnom uglu dijalog box-a, za
tekuću može postaviti bilo koja od ranije kreiranih pozicija oplate.
U zatvorenoj listi ‘Pozicija’ se, za odabranu poziciju oplate, prikazuju redni brojevi svih
slobodnih i zauzetih pozicija, tako da bilo koji od njih možete pridružiti selektovanoj mreži.
Izuzetak predstavlja slučaj kada je selektovana mreža u poprečnom preseku i tada se u ovoj
zatvorenoj listi prikazuju samo redni brojevi zauzetih pozicija.

267
Zatvorena lista za izbor rednog broja pozicije
Ako se iz liste pozicija odabere redni broj slobodne pozicije, aktiviranjem komandnog polja
‘OK’, program će u bazi pozicija mreža kreirati novu poziciju čiji će numerički podaci biti
određeni numeričkim podacima selektovane mreže, dok će u slučaju izbora zauzete pozicije
(pored rednih brojeva zauzetih pozicija u listi je postavljen simbol ‘+’) dijalog box promeniti
svoj izgled. Kako selektovana mreža i izabrana pozicija najčešće imaju različite numeričke
podatke, izborom jednog od dva kriterijuma, koji se sada nalaze iznad komandnog polja ‘OK’,
se definiše da li će pri zadatoj promeni selektovana mreža preuzeti, ili će promeniti numeričke
podatke pozicije kojoj se pridružuje.
Kriterijumi kojima se definiše način promene rednog broja pozicije

selektovane mreže u zauzetu poziciju
Izbor željenog kriterijuma se vrši klikom mišem na radio button ili na njegov naziv, a
aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i ažurira crtež u skladu sa
zadatom promenom. Kada je selektovana samo mreže u poprečnom preseku, program neće
nuditi ove kriterijume, već će joj automatski dodeliti numeričke podatke izabrane pozicije.
U slučaju da sa crteža selektujete više mreža, program će otvoriti isti dijalog box kao da je
selektovana samo jedna mreža, s tim što podaci koji nisu isti za sve selektovane mreže neće
biti prikazani.

268
Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije grupe mreža
Kada se u proceduri selektovanja odaberu mreže koje pripadaju različitim oplatama, zatvorena
lista ‘Pozicija’ će biti zamrznuta sve dok se iz zatvorene liste ‘Oplata’ ne izabere željena pozicija
oplate.
Napomenućemo da se pomoću ove naredbe menja redni broj pozicija samo selektovanim
mrežama, a ne svim mrežama koje date pozicije sadrže, odnosno pozicije kojima su
selektovane mreže prethodno pripadale ostaju u bazi pozicija mreža netaknute.
8.7 Editovanje mreža (EDIT ENTITETA)

Pored promene geometrije na samom crtežu, razvlačenjem postavljenih ‘grip’-ova,
svim kreiranim mrežama je moguće naknadno promeniti i podatke koji se zadaju u okviru
dijalog box-ova pri njihovom kreiranju. Za ovu namenu je predviđena univerzalna naredba
‘Edit entiteta’, čijim se izborom iz osnovnog padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom na ikonu
, na komandnoj liniji javlja sledeća poruka:
nakon selektovanja prve mreže ili serije mreža, sa komandne linije i dalje zahtevati da
selektujete objekat, sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desni taster miša ne
označite kraj procedure selektovanja.
Obzirom da se pri pojedinačnom postavljanju mreža pomoću naredbe ‘Pojedinačno

postavljanje’, takođe kreira serija koja u svom specijalnom obliku ima geometriju koja u
potpunosti odgovara dimenzijama jedne table odabrane pozicije mreže, to se nakon
selektovanja mreža, bez obzira na način njihovog postavljanja, uvek otvara dijalog box za
promenu numeričkih podataka o seriji mreža.
Ako ste sa crteža selektovali samo jednu mrežu, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

269
Izgled dijalog box-a za pojedinačno editovanje podataka o mrežama
Ovaj dijalog box funkcioniše na isti način kao i dijalog box koji se otvara aktiviranjem naredbe
‘Serija mreža’ (vidi poglavlje ‘8.2’), tako da rad sa njim nećemo ponovo objašnjavati.
Ako sa crteža selektujete više mreža, program će otvoriti isti dijalog box kao da je selektovana
jedna mreža, s tim što podaci koji nisu isti za sve selektovane mreže neće biti prikazani (check
box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane mreže biće posebno obeleženi).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o mrežama
Pri grupnom editovanju podataka edit box-ovi za zadavanje ofseta, edit box ‘Tolerancija’, kao i
komandna polja ‘Ref. tabla <’ i ‘n’ su nedostupni za promenu, dok promena pozicije oplate i
rednog broja pozicije armature zavise od selektovanih mreža sa crteža. Naime, ukoliko
selektujete mreže koje pripadaju različitim pozicijama armature, ili pak različitim pozicijama
oplate, zatvorene liste ‘Oplata’ i ‘Pozicija’ će biti zamrznute, odnosno nedostupne za
promenu. U ovakvim slučajevima, za promenu ove vrste podataka, morate se poslužiti
naredbom ‘Promena pozicije’ (vidi poglavlje ‘8.6’).

270
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, svim prethodno selektovanim instancama biće pridruženi
Editovanje mreža u poprečnom preseku
Kada se sa crteža selektuje simbol kojim je pozicija mrežaste armature prikazana u poprečnom
preseku, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za editovanje podataka o mrežama u poprečnom preseku
Način rada sa ovim dijalog box-om je isti kao i sa dijalog box-om koji se otvara pri kreiranju
mreža u poprečnom preseku (vidi poglavlje ‘8.3’). Napomenućemo samo da pri istovremenom
editovanju više mreža u poprečnom preseku, koje pripadaju različitim pozicijama, nećete moći
da menjate redni broj pozicije, kao ni poziciju oplate kojoj selektovane mreže pripadaju.
8.8 Prebacivanje serije mreža u pojedinačne mreže

(EXTRACT)
Kako su podaci za sve mreže unutar kreirane serije jedinstveni i vode se u okviru
jednog bloka, to će selektovanjem bilo koje od mreža unutar serije, automatski biti
selektovane i ostale mreže koje pripadaju toj seriji. To znači da će sve akcije koje su
predviđene programom biti sprovedene na celoj seriji mreža, te ako želite da iz kreirane serije
uklonite ili iskopirate samo neke od mreža, to nećete moći da uradite ako prethodno niste
pomoću ‘ArmCAD’-ove naredbe ‘Extract’ razgrupisali datu seriju. Nakon izbora ove naredbe,
iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj liniji se
javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od dve ponuđene opcije.
Extract tabli. Izaberite operaciju (Pojedinačno/Grupno):
Opcija ‘Pojedinačno’ služi za izdvajanje jedne po jedne table mreže iz date serije, dok se
pomoću opcije ‘Grupno’ iz serije izdvaja selektovana grupa mreža.

271
Pojedinačno
Nakon izbora opcije ‘Pojedinačno’, program će sa komandne linije zahtevati da selektujete

mrežu koju želite da izdvojite iz serije kojoj je do tada pripadala.
Selektujte tablu mreže:
1. LM
Selektovanje mreže za ‘Extract’
Nakon selektovanja željene mreže, program će na njenom mestu unutar postojeće serije
postaviti rupu, a od selektovane mreže će kreirati novu seriju čija se geometrija poklapa sa
geometrijom selektovanog parčeta mreže. Program će i dalje biti u proceduri selektovanja, sve
dok pritiskom na taster ‘Enter’, ili klikom na desni taster miša ne označite kraj ove naredbe. Na
ovaj način se praktično svakim selektovanjem mreže uvek od jedne serije dobijaju dve nove.
Na crtežu nećete primetiti nikakve promene, s tim što klikom miša na neku od prethodno
selektovanih mreža, možete na osnovu postavljenih ‘grip’-ova jasno videti šta je program
uradio.
Nova serija mreža kreirana naredbom ‘Extract’
Od svakog selektovanog parčeta mreža unutar prethodno kreirane serije, program je napravio
novu seriju koja po konturi potpuno odgovara datom parčetu mreže, te se njegovim
selektovanjem samo nad tom malom serijom mogu sprovesti sve akcije koje su programom
predviđene.

272
Grupno
Kao što je već rečeno, pomoću opcije ‘Grupno’ se iz date serije izdvaja selektovana grupa
mreža. Nakon njenog izbora komandna linija dobija sledeći izgled:
Sada se od korisnika očekuje da zadavanjem pravougaone oblasti iz date serije selektuje

željenu grupu mreža. Sama procedura definisanja pravougaone oblasti je ista kao i kada se
kod naredbe ‘Serija mreža’, sa komandne linije izabere podopcija ‘Pravougaonik’ (vidi poglavlje
‘8.2’), tako da je ovde nećemo ponovo objašnjavati.
Zadavanjem pravougaone oblasti iz serije je selektovana grupa mreža
Program selektuje sve mreže koje se celim svojim gabaritom nalaze unutar zadate
pravougaone oblasti i od njih kreira novu seriju, a na njihovom mestu unutar postojeće serije
postavlja rupu. Program će i dalje biti u proceduri selektovanja, sve dok pritiskom na taster
‘Esc’ ne označite kraj ove naredbe. Klikom miša na neku od prethodno selektovanih mreža,
možete na osnovu postavljenih ‘grip’-ova jasno videti šta je program uradio.
Nova serija mreža kreirana od selektovane grupe mreža

273
8.9 Grupisanje više serija mreža u jednu (SPAJANJE

KONTURA MREŽA)
Naredba ‘Spajanje kontura mreža’ ima suprotno dejstvo od prethodno opisane
naredbe ‘Extract’, odnosno pomoću ove naredbe imate mogućnost da grupišete više serija
mreža u jednu zajedničku seriju. Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili
klikom miša na ikonu , program sa komandne linije zahteva da selektujete serije mreža
koje želite da grupišete.
Selektovanje mreže:
Nakon selektovanja serije mreža program će i dalje biti u proceduri selektovanja sve dok
pritiskom na taster ‘Enter’, ili klikom na desni taster miša ne označite kraj ove naredbe. Kako
se mogu grupisati samo serije kojima se gabariti preklapaju, a kreirane su od iste pozicije
mreža, program će po završetku selekcije od kontura svih selektovanih serija koje
zadovoljavaju ove uslove kreirati novu konturu i popločaće je sa mrežama date pozicije.
Pravila za popločavanje (veličina preklopa, ‘Tolerancija’, ‘Auto’, …), kao i položaj referentne
table, program će preuzeti od serije mreža koja je prva selektovana. Klikom miša preko
prethodno selektovanih mreža, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova možete videti koje su serije
grupisane u novu zajedničku seriju mreža.
8.10 Promena položaja dijagonale (DIJAGONALA)

Kako se položaj dijagonala na kojima se ispisuje sadržaj kote za celu seriju mreža
postavlja istovremeno, odnosno pri kreiranju i editovanju serije sve dijagonale imaju isti
pravac, to se može desiti slučaj da samo na pojedinim tablama, iz razloga preglednosti, imate
potrebu da promenite položaj dijagonala. Da ne biste samo iz ovog razloga morali da
razgrupišete mreže pomoću naredbe ‘Extract’, to je razvijena naredba ‘Dijagonala’ koja
proizvoljno selektovanoj mreži, ili grupi mreža iz serije menja položaj dijagonale. Njenim
izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj
liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od dve ponuđene opcije.
Promena orijentacije dijagonale. Izaberite operaciju (Pojedinačno/Grupno):
Opcija ‘Pojedinačno’ služi za promenu položaja dijagonale jedne po jedne table mreže iz date
serije, dok se pomoću opcije ‘Grupno’ menja položaj dijagonale selektovanoj grupi mreža date
serije.
Pojedinačno
Nakon izbora opcije ‘Pojedinačno’, program sa komandne linije zahteva da selektujete tablu
mreže kojoj želite da promenite položaj dijagonale.
Selektujte tablu mreže:

274
1. LM
Selekcija table mreže
Nakon selektovanja željene table, program će joj automatski promeniti položaj dijagonale i
ostaće u proceduri selektovanja sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desni taster
miša ne označite kraj ove naredbe.
Selektovanoj tabli je promenjen položaj dijagonale
Grupno
Pomoću opcije ‘Grupno’ se menja položaj dijagonale selektovanoj grupi mreža iz date serije.
Nakon njenog izbora komandna linija dobija sledeći izgled:
Sada se od korisnika očekuje da zadavanjem pravougaone oblasti iz date serije selektuje

željenu grupu mreža. Sama procedura definisanja pravougaone oblasti je ista kao i kada se
kod naredbe ‘Serija Mreža’, sa komandne linije izabere podopcija ‘Pravougaonik’ (vidi poglavlje
‘8.2’), tako da je ovde nećemo ponovo objašnjavati.

275
Selektovanje grupe mreža zadavanjem pravougaone oblasti
Program selektuje sve mreže koje se celim svojim gabaritom nalaze unutar zadate
pravougaone oblasti i menja im položaj dijagonale.
Selektovanim mrežama je promenjen položaj dijagonale
Ovim se naredba ne završava, već program ostaje u proceduri selektovanja, sve dok pritiskom
na taster ‘Esc’ ne označite kraj ove naredbe.
Napomenućemo da pomoću ove naredbe istovremeno, zadavanjem pravougaone oblasti,

možete promeniti položaj dijagonale mrežama iz različitih serija, pa čak i celim serijama
mreža.
8.11 Korekcija konture mreže

Jedan od načina za naknadnu promenu oblasti popločavanja serije mreža jeste
razvlačenje ‘grip’-ova, koje program postavlja u svim prelomnim tačkama konture serije pri
njenom selektovanju sa crteža. Kako ovi ‘grip’-ovi često nisu dovoljni za dobijanje željene
geometrije oblasti popločavanja, pomoću naredbe ‘Korekcija konture mreže’ imate
mogućnost da u proizvoljno izabranoj tački sa konture serije postavite novi ‘grip-point’. Pored
postavljanja novih, ova naredba nudi i mogućnost brisanja postojećih ‘grip’-ova. Njenim

276
izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj
liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od dve ponuđene opcije.
Korekcija konture mreže. Izaberite vrstu operacije (Dodavanje/Brisanje):
Izborom opcije ‘Dodavanje’ se ulazi u proceduru dodavanja ‘grip-point’-a, a na komandnoj

liniji se javlja nova poruka kojom se od korisnika zahteva da sa konture serije izabere željenu
tačku.
Izaberite tačku (Kraj) <Kraj>:
1. LM
Izbor tačke sa konture serije
Nakon izbora prve tačke program će i dalje zahtevati da zadate novu tačku, sve dok izborom
podopcije ‘Kraj’ ne označite kraj ove naredbe. U svim selektovanim tačkama sa konture serije
mreža program postavlja nove ‘grip’-ove, a njihovim razvlačenjem sada lako možete promeniti
geometriju oblasti popločavanja.
U izabranoj tački je postavljen novi ‘grip-point’
Ako sa komandne linije, nakon izbora naredbe ‘Korekcija konture mreže’, izaberete opciju
‘Brisanje’, program će zahtevati da sa konture serije selektujete neki od postojećih ‘grip’-ova.

277
Izaberite tačku (Kraj) <Kraj>:
1. LM
Izbor ‘grip-point’-a za brisanje
Izabrani ‘grip-point’ program sada uklanja sa crteža, a konturu serije prepravlja povezivanjem
dva njemu susedna ‘grip-point’-a. Po završenoj korekciji program će sa komandne linije
ponovo zahtevati da selektujete ‘grip-point’, sve dok izborom podopcije ‘Kraj’ ne označite kraj
ove naredbe.
Izgled serije mreža posle brisanja ‘grip-point’-a
Na kraju ćemo još napomenuti da pri izboru tačaka sa konture serije treba koristiti OSNAP
kriterijume za precizno pogađanje tačaka.

278
9. POMOĆNE NAREDBE ZA LAKŠE

CRTANJE
U ovom delu uputstva opisaćemo način rada sa pomoćnim naredbama koje su
predviđene programom ‘ArmCAD’, a koje će sigurno biti od velike pomoći pri kreiranju
planova oplate i armature.
9.1 Podešavanje vidljivosti ‘ArmCAD’-ovih entiteta

(VIDLJIVOST ENTITETA)
Pomoću naredbe ‘Vidljivost entiteta’ imate mogućnost da selektivno postavljate i
ukidate vidljivost entitetima koji na crtežu predstavljaju armaturu. Ova naredba je
transparentna, odnosno može se aktivirati i u toku izvršenja neke druge naredbe. Njenim
izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box
sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Vidljivost entiteta’
U gornjem levom delu dijalog box-a, prikazana je lista sa svim pozicijama oplate koje su
pridružene tekućem crtežu. Ispod ove liste se nalaze radio button-i ‘Šipke’ i ‘Mreže’, pomoću
kojih se određuje sadržaj liste koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a. Naime, ako je
izabran radio button ‘Šipke’, u ovoj listi će se prikazivati sve pozicije armature koje pripadaju
selektovanoj poziciji oplate iz gornje liste.

279
Izborom radio button-a ‘Šipke’, u listi su prikazane sve pozicije

armature koje pripadaju selektovanoj poziciji oplate
Kada je izabran radio button ‘Mreže’, u ovoj listi će se prikazivati sve pozicije mreža koje
pripadaju selektovanoj poziciji oplate iz gornje liste.
Izborom radio button-a ‘Mreže’, u listi su prikazane sve pozicije

mreža koje pripadaju selektovanoj poziciji oplate
Kako je u ovom dijalog box-u omogućena višestruka selekcija i pozicija oplata i pozicija
armature (višestruka selekcija se vrši na isti način kao kod naredbe ‘Baza pozicija’), kada se u
gornjoj listi selektuje više pozicija oplate, donja lista će biti prazna.
Kolone u tabeli sa pozicijama oplata imaju sledeće značenje:
Kolona u kojoj se nalazi identifikator koji ukazuje da li je data pozicija oplate

vidljiva ili ne.

280
Kolona u kojoj se prikazuje identifikator koji ukazuje da su sve pozicije

armature u datoj oplati ‘zaključane’, odnosno da im se grip tačke više neće
prikazivati, čime je onemogućena promena geometrije pozicija pomeranjem
ovih tačaka.
Kolona u kojoj se prikazuje identifikator koji ukazuje da su sve kote armature

u datoj oplati ‘zaključane’, odnosno da im se grip tačke više neće prikazivati,
čime je onemogućena promena izgleda kota pomeranjem ovih tačaka.
Identifikator vidljivosti
Desnim klikom miša preko ovog identifikatora on naizmenično dobija potvrdan, odnosno
negativan odgovor. Znači, desni klik miša preko identifikatora će dovesti do postavljanja
suprotne vrednosti, a ona će se odnositi na poziciju oplate koja je prikazana u okviru datog
reda. Ako je iz liste selektovano više pozicija oplata, desnim klikom miša preko bilo kog
identifikatora u listi, promeniće se vrednost identifikatora svih selektovanih pozicija oplata.
Desnim klikom miša preko naziva kolone ‘ ’, menja se vrednost identifikatora svim
pozicijama oplata u listi.

281
Desnim klikom miša preko naziva kolone, promenjena je vidljivost

svim pozicijama oplata u listi
Na isti način se može promeniti identifikator koji ukazuje da su sve pozicije armature u datoj
oplati ‘zaključane’, kao i identifikator koji ukazuje da su sve kote armature u datoj oplati
‘zaključane’.
Kolone u tabeli sa pozicijama armature/mreža imaju sledeće značenje:
Kolona u kojoj se nalazi identifikator koji ukazuje da li je data pozicija

armature vidljiva ili ne.
Kolona u kojoj se prikazuje identifikator koji ukazuje da je data pozicija

armature ‘zaključana’.
Kolona u kojoj se prikazuje identifikator koji ukazuje da su sve kote date

pozicije armature ‘zaključane’.
Uključivanje/isključivanje identifikatora u ovoj tabeli se vrši na isti način kao i u tabeli sa

pozicijama oplata.
Napomenućemo da je kriterijum za postavljanje vidljivosti/zaključavanje po pozicijama oplata

stariji od kriterijuma za postavljanje vidljivosti/zaključavanje po pojedinim pozicijama
armature. Naime, ako je za poziciju oplate postavljeno da je nevidljiva, onda će program sve
pozicije armature u okviru nje postaviti za nevidljive, bez obzira šta je za ovaj parametar
zadato u okviru liste pozicija armature. Selektivno postavljanje vidljivosti za pozicije armatura
će imati smisla jedino ako je za poziciju oplate kojoj pripada, armatura postavljena za vidljivu.
U desnom delu dijalog box-a se nalazi prozor koji je rezervisan za prikaz pozicija armature.
Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekući se može postaviti jedna
od 3 vrste prikaza: ‘Šipke iz izabrane oplate’, ‘Geometrija pozicije’ ili ‘Sve’.

282
Zatvorena lista za izbor vrste prikaza
Naglasićemo da izabrani prikaz pozicija armature nije ‘preview’ od stanja na crtežu koje će se
dobiti po izlasku iz dijalog box-a, već je njegova uloga isključivo da se iz liste lakše odabere
željena pozicija armature. Znači, izabrani prikaz pozicija armature će u dijalog box-u uvek
imati isti izgled, bez obzira na trenutno stanje vidljivosti koje je postavljeno u dijalog box-u.
Kako će, nakon aktiviranja komadnog polja ‘OK’, program prepraviti stanje crteža, tako da
odgovara postavljenim parametrima u ovom dijalog box-u, to se može izvesti zaključak da je
prevashodna uloga ove naredbe da se ukidanjem vidljivosti pojedinim pozicijama armature
dobije pregledniji crtež. Uzećemo za primer slučaj koji se često dešava u praksi, kada se dve
različite pozicije armature jednim svojim delom potpuno ili delimično preklapaju. Ako želite da
baš na tom zajedničkom delu postavite kotu, u njenom sadržaju će se nakon selektovanja
uvek pojaviti podaci za obe pozicije armature. Ukidanjem vidljivosti jedne od pozicija koje se
preklapaju i selektovanjem na istom mestu, u sadržaju kote će se pojaviti podaci samo za
vidljivu poziciju armature.
Pored prethodno opisane namene, naredba ‘Vidljivost entiteta’ može služiti i za kontrolu
tačnosti kreiranog crteža. Naime, u donjem levom delu dijalog box-a je prikazana zatvorena
lista u kojoj se nalaze programom predviđeni filteri za dijagnostiku na crtežu, i oni će
delovati samo na pozicijama armature koje su u listi postavljene za vidljive.

283
Zatvorena lista za izbor filtera za dijagnostiku
- Nijedan
Program će za vidljive postaviti sve pozicije armature kojima je postavljen identifikator ‘Da’,
bez ikakvih dodatnih kriterijuma.
- Samo instance koje idu u specifikaciju
Na crtežu će biti prikazane sve instance armature kod kojih je check box ‘Specifikacija’
postavljen na uključeno stanje, a broj komada im je različit od nule.
- Samo instance koje ne idu u specifikaciju
Pomoću ovog filtera se može dobiti korisna informacija koji su entiteti prisutni na crtežu a
ne učestvuju u ukupnom broju komada date pozicije armature pri izradi specifikacije. Kod
instanci pozicija armature, to će biti one pozicije kojima je pridružen broj komada ‘0’ ili im
je pri kreiranju check box ‘Specifikacija’ postavljen na isključeno stanje, dok će kod serija,
šipki u poprečnom preseku i mreža biti vidljivi svi oni entiteti kojima je pri kreiranju check
box ‘Specifikacija’ postavljen na isključeno stanje. Na ovaj način možete lako uočiti
eventualno učinjene greške.
- Samo reprezenti
Kako su reprezenti specijalan tip šipki, čija se geometrija ne uzima u obzir pri izradi
specifikacije, to se postavljanjem ovog filtera, na crtežu lako mogu identifikovati ovakvi
entiteti.
- Samo varijabilne pozicije
Program će na crtežu za vidljive postaviti samo pozicije armature čija je geometrija

određena nekom od varijabilnih serija.
- Samo varijabilne pozicije sa svim konstantnim segmentima
Ovaj filter će biti još strožiji od prethodno opisanog, odnosno ukazaće na eventualno
učinjene greške pri kreiranju varijabilnih serija. Znači na crtežu će postati vidljive samo one

284
pozicije armature koje imaju konstantnu veličinu svih segmenata šipke, a prikazani su na
crtežu pomoću neke od programom predviđenih varijabilnih serija.
- Samo serije
Program će ukinuti vidljivost svih entiteta izuzev onih koji predstavljaju serije, bez obzira na
to da li su one varijabilne ili ne.
- Sve izuzev serija
Ovaj filter ima obrnuti smisao od prethodnog. Naime svi entiteti će biti vidljivi izuzev
konstantnih i varijabilnih serija.
- Samo instance iz pozicija sa šipkama dužim od:
Kada se izabere ovaj filter, program za vidljive postavlja sve instance koje su duže od
zadate dužine u edit box-u, koji se sada pojavljuje u produžetku zatvorene liste.
Edit box za zadavanje željene dužine
Kako program ‘ArmCAD’ pri kreiranju šipki ne vodi računa o njihovoj maksimalnoj mogućoj
dužini, koja je određena transportnim uslovima, pomoću ovog filtera lako možete da
identifikujete date šipke i da ih naknadno, pomoću naredbe ‘Nastavljanje armature’,
podelite na više delova koji zadovoljavaju ovaj uslov.
- Samo mreže
Program će za vidljive postaviti sve pozicije mrežaste armature.
- Sve osim mreža
Ovaj filter ima suprotno značenje od prethodnog, tako da se njegovim izborom za vidljive
postavljaju sve pozicije armature izuzev mreža.

285
- Samo instance sa izabranom vrstom armature:
Kada se izabere ovaj filter u dijalog box-u se pojavljuju dve nove zatvorene liste, koje služe
za izbor vrste i prečnika armature.
Zatvorene liste za izbor vrste i prečnika armature
Program će za vidljive postaviti samo pozicije koje su kreirane od izabrane vrste i prečnika
armature.
- Samo šipke koje su duže od nabavne dužine
Kada se izabere ovaj filter, program za vidljive postavlja sve instance koje su duže od
zadate nabavne dužine. Nabavna dužina se za sve tipove i prečnike aramture zadaje u
dijalogu naredbe ‘Podaci plana sečenja’.
9.2 Sakrivanje entiteta

Naredba ‘Sakrivanje entiteta’ se upotrebljava kada se želi privremeno sakrivanje
nekih ‘ArmCAD’-ovih entiteta sa crteža, a u cilju dobijanja na preglednosti u toku crtanja. Ova
naredba je transparentna, odnosno može se aktivirati i u toku izvršenja neke druge naredbe.
Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj
liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od ponuđenih opcija:
Sakrivanje entiteta (Sakrivanje/Otkrivanje/Inverzija/sve sAkriveno/sve oTkriveno /Kraj)

<Kraj>:
Istovremeno program sve ranije sakrivene entitete prikazuje na poseban način - bojom kojom
se iscrtavaju sekundarni entiteti u dijalozima.
Ponuđene opcije imaju sledeće značenje:
- ‘Sakrivanje’ – izborom ove opcije ulazi se u proceduru selektovanja ‘ArmCAD’-ovih

entiteta, pa komandna linija dobija sledeći izgled:

286
Po završetku selektovanja program date entitete sakriva, odnosno više ih ne prikazuje na

crtežu. Napomenućemo da će ranije sakriveni entiteti i dalje ostati sakriveni.
- ‘Otkrivanje’ – izborom ove opcije se takođe ulazi u proceduru selektovanja, ali sada se sa
crteža mogu selektovati samo entiteti koji su ranije sakriveni. Po završetku selektovanja
dati entiteti biće otkriveni, odnosno ponovo će se prikazivati na crtežu.
- ‘Inverzija’ – aktiviranjem ove opcije ‘ArmCAD’-ovi entiteti menjaju stanje sakrivenosti. To

znači da oni entiteti koji su bili sakriveni postaju otkriveni i obrnuto.
- ‘Sve sakriveno’ – ova opcija automatski sakriva sve ‘ArmCAD’-ove entitete.
- ‘Sve otkriveno’ – ova opcija automatski otkriva sve ‘ArmCAD’-ove entitete.
9.3 Određivanje potrebne količine armature

(PRORAČUN ŠIPKI)
Izborom naredbe ‘Proračun šipki’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na
ikonu , otvara se dijalog box pomoću koga lako možete odrediti koliki je prečnik i broj šipki
potrebno usvojiti da bi se pokrila proračunata potrebna površina armature na datom mestu.
Način rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i kada se on pozove aktiviranjem
komadnog polja ‘Proračun’, u okviru naredbe ‘Ceo presek’ (vidi poglavlje ‘5.3’), pa ga ovde
nećemo ponovo objašnjavati. Napomenućemo da je i ova naredba transparentna, odnosno
može se aktivirati i za vreme izvršavanja neke druge naredbe.

287
9.4 Okvir crteža

Pomoću naredbe ‘Okvir crteža’ imate mogućnost da na crtež postavite okvir koji
predstavlja dimenzije hartije na kojoj želite da štampate plan armature i oplate. Izborom ove
naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box
sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za postavljanje okvira
U gornjem delu dijalog box-a, koji se zove ‘Orijentacija’, nalaze se radio button-i ‘Uspravno’
i ‘Položeno’ pomoću kojih se podešava orijentacija okvira. Sa njihove desne strane se nalazi i
grafički prikaz ‘hartije’ odgovarajućih dimenzija, orijentacije i sa ucrtanim marginama.
U centralnom delu dijalog box-a nalazi se grupa kontrola ‘Format okvira’, pomoću kojih se
definišu dimenzije okvira. Kada je uključen radio button ‘Standardan format’ iz zatvorene
liste možete izabrati neki od ponuđenih standardnih formata hartije (A0 do A10, B0 do B10, C0
do C10). Ukoliko se željeni format ne nalazi u listi, potrebno je da aktivirate radio button
‘Proizvoljni format’, nakon čega za promenu postaju dostupni edit box-ovi koji se nalaze u
njegovom produžetku, i u njima možete zadati potpuno proizvoljne dimenzije hartije.
Plan savijanja crteža - Kada se ovaj check box postavi na uključeno stanje dostupni postaju
parametri pomoću kojih se definiše način savijanja hartije na kojoj će se crtež štampati.
Format okvira Parametri koji služe za definisanje dimenzija na koje je potrebno svesti
izabranu veličinu hartije za štampanje crteža. Kada je uključen prekidač
‘Standardan format’ iz zatvorene liste možete izabrati neki od
ponuđenih standardnih formata hartije (A0 do A10, B0 do B10, C0 do
C10). Ukoliko se željeni format ne nalazi u listi, potrebno je da aktivirate
prekidač ‘Proizvoljni format’, nakon čega za promenu postaju dostupni
edit box-ovi koji se nalaze u njegovom produžetku, i u njima možete
zadati potpuno proizvoljne dimenzije.

288
Tip Lista iz koje se bira jedan od ponuđenih načina savijanja hartije.
Deo dijalog box-a ‘Plan savijanja crteža’
Pri postavljanju okvira na crtež, mesta na kojima je prema zadatom planu potrebno izvršiti
savijanje hartije, obeležavaju se linijama čija je dužna ograničena na prostor predviđen za
margine.
U donjem delu dijaloga, koji se zove ‘Margine’, nalaze se četiri edit box-a: ‘Levo’, ‘Desno’,
‘Gore’ i ‘Dole’. Zadavanjem vrednosti u ovim edit box-ovima definišu se rastojanja od ivica
okvira na kojima program iscrtava margine. Ukoliko je uneta vrednost u nekom od edit box-
ova jednaka nuli, ta margina se neće crtati.
Nakon aktiviranja komandnog polja ‘OK’ program će zatvoriti dijalog box i ući će u proceduru
postavljanja okvira na crtež, odnosno zahtevaće od korisnika da odredi tačku u koju želi da
postavi levo donje teme okvira.
Položaj okvira:
Stvarna veličina okvira na crtežu se određuje na osnovu izabranog formata i tekuće razmere
crteža. Broj postavljenih okvira na jednom crtežu nije ograničen.

289
9.5 Promena koordinatnog sistema za crtanje

(Promena UCS)
Pomoću naredbe ‘Promena UCS’ se vrši rotacija koordinatnih osa u ravni crtanja. Ova
naredba je transparentna, odnosno može se aktivirati i u toku izvršenja neke druge naredbe.
Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj
liniji se javlja sledeća poruka:
Položaj bazne tačke (World) <World>:
Prihvatanjem ponuđene podopcije ‘World’ se poništava ranije postavljeni ‘UCS’, odnosno

koordinatni sistem se postavlja u ‘default’ položaj, dok se izborom tačke sa crteža ulazi u
proceduru rotacije koordinatnih osa i na komandnoj liniji se javlja nova poruka:
Ugao X ose:
Rotaciju X ose možete odrediti ili zadavanjem željenog ugla sa tastature ili izborom tačke sa
crteža koja će zajedno sa baznom tačkom odrediti njen nagib u odnosu na horizontalu.
Trenutni položaj koordinatnih osa je prikazan u donjem levom uglu ekrana:
Trenutni položaj koordinatnih osa

290
10. KREIRANJE BAZA KOJE

PROGRAM KORISTI U SVOM RADU
Pomoću grupe naredbi koja se nalazi u okviru padajućeg menija ‘ArmCAD ►
Baze’, imate mogućnost da utičete na sadržaj baza koje program koristi u svom radu.
10.1 Kreiranje baze tipskih šipki (BAZA TIPSKIH

ŠIPKI)
Izborom naredbe ‘Baza tipskih šipki’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Baze’ ili
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Baza tipskih šipki’
U dijalog box-u su prikazani svi oblici šipki koji se trenutno nalaze u bazi, a aktiviranjem
komandnih polja ‘▲’ i ‘▼’ se vrši promena tekuće strane, odnosno listanje gore i dole, u
slučaju da je u bazu ubačeno toliko tipskih šipki da se one ne mogu sve istovremeno prikazati.

291
Komandna polja za promenu tekuće strane
Pomoću komandnih polja ‘ Levo’ i ‘ Desno’ se trenutno aktivnoj tipskoj šipci vrši
promena položaja u bazi, pomeranjem u levo, odnosno u desno. Klikom miša na prikaz bilo
koje šipke u bazi tipskih šipki, ona postaje aktivna, a njen položaj u bazi je jasno naznačen.
Komandna polja za promenu položaja trenutno aktivne šipke u bazi
Pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’ u bazu tipskih šipki možete ubaciti novi oblik šipke.
Aktiviranjem ovog komandnog polja, program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahteva
da sa crteža selektujete neku instancu armature.
Znači, da biste u bazu tipskih šipki ubacili neki novi oblik šipke, neophodno je da prvo kreirate
regularnu poziciju armature sa takvom geometrijom. Nakon selektovanja instance željene
pozicije armature (u proceduri selektovanja nećete moći da selektujete jedino šipke koje u sebi

292
sadrže i lučne segmente), program ponovo otvara isti dijalog box, a selektovanu šipku ubacuje
u bazu iza šipke koja je bila tekuća u trenutku aktiviranja komandnog polja ‘ Dodaj’.
Pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’, u bazu tipskih šipki je ubačen novi oblik šipke
Dvostrukim klikom miša preko neke šipke u bazi, ili aktivranjem komandnog polja ‘Edit’,
program otvara dijalog box za definisanje parametara selektovane tipske šipke.
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara tipske šipke
U levom delu dijalog box-a se prikazuje geometrija selektovane špke, a u svim prelomnim
tačkama selektovane šipke program postavlja mrežu horizontalnih i vertikalnih linija i njihova
međusobna rastojanja parametrizuje, odnosno označava ih slovima abecede. Segmenti šipke
sa istim dimenzijama označavaju se istim slovom abecede, s tim što je ostavljena mogućnost
da proizvoljno selektovanom rastojanju promenite programski pridruženu oznaku zadavanjem
tačne numeričke vrednosti ili nekog drugog slova abecede. Program po ‘default’-u u donji levi
ugao mreže postavlja crvenu kružnu, a u gornji desni ugao mreže crvenu kvadratnu tačku.
Obzirom da ponuđene tačke ne moraju odgovarati vašim konkretnim potrebama, to je
programom omogućeno i da sami odaberete koje će dve tačke biti referentne. Način rada sa
parametrizovanim vrednostima, kao i izbor referentnih tačaka, je isti kao i pri postavljanju
tipskih oplata (vidi poglavlje ‘2.2’), pa ga ovde nećemo ponavljati.

293
U edit box-u ‘Naziv’, imate mogućnost da selektovanoj šipci zadate proizvoljan naziv. Ovako
zadati naziv biće prikazan iznad oblika šipke u bazi tipskih šipki i omogućiće vam lakši izbor
željene šipke.
Vrsta šipke - Zatvorena lista za izbor vrste šipke: ‘Šipke’, ‘Uzengije’ i ‘Specijalne (3D)’.
U bazi tipskih šipki uvedena je posebna vrsta specijalnih šipki sa 3D geometrijom, čija je
osnovna namena lakše definisanje takozvanih ‘jahača’. Izborom opcije ‘Specijalne (3D)’ za
promenu postaju dostupni edit box-ovi ‘Početak’ i ‘Kraj’.
Početak Edit polje za unos dužine segmenta upravnog na ravan prikaza, koji se dodaje
na početak šipke. Uneta pozitivna vrednost označava da će se segment
postaviti ispred ravni prikaza, dok negativna vrednost označava da će se
segment postaviti iza ravni prikaza.
Kraj Edit polje za unos dužine segmenta upravnog na ravan prikaza, koji se dodaje
na kraj šipke. Uneta pozitivna vrednost označava da će se segment postaviti
ispred ravni prikaza, dok negativna vrednost označava da će se segment
postaviti iza ravni prikaza.
Parametri koji služe za definisanje šipki sa 3D geometrijom
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara tekući dijalog box, a sve zadate
parametre pridružuje selektovanoj tipskoj šipci. Parametri zadati na ovaj način biće prikazani
kao ‘default’ parametri pri izboru date tipske šipke iz baze u dijalog box-u naredbe ‘Tipska’
Izborom komandnog polja ‘Kopiraj’ program u bazu tipskih šipki ubacuje novu šipku
kopiranjem oblika trenutno aktivne šipke. Promenom parametara ovako dobijene šipke imate
mogućnost jednostavnog kreiranja tipske šipke koja ima veoma sličnu geometriju kao već
postojeća tipska šipka.

294
Pomoću komandnog polja ‘Kopiraj’, u bazu je ubačena kopija postojeće tipske šipke
Aktiviranjem komandnog polja ‘ Briši’ se trenutno aktivna tipska šipka uklanja iz baze.
Izborom komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i sve zadate promene snima u
bazu, dok se aktiviranjem komandnog polja ‘Cancel’ zadate promene poništavaju.
10.2 Kreiranje baze tipskih oplata (BAZA TIPSKIH

OPLATA)
Naredba ‘Baza tipskih oplata’ funkcioniše na gotovo isti način kao i prethodno
opisana naredba za kreiranje baze tipskih šipki. Nakon izbora ove naredbe iz padajućeg menija
‘ArmCAD ► Baze’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Baza tipskih oplata’

295
U dijalog box-u su prikazani svi oblici oplata koji se trenutno nalaze u bazi, a aktiviranjem
komandnih polja ‘▼’ i ‘▲’ se vrši promena tekuće strane, odnosno listanje gore i dole, u
slučaju da je u bazu ubačeno toliko tipskih oplata da se one ne mogu sve istovremeno
prikazati.
Pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’ u bazu tipskih oplata možete ubaciti novi oblik oplate.
Naime, aktiviranjem ovog komandnog polja program zatvara dijalog box, a komandna linija
dobija sledeći izgled.
Na zahtev sa komandne linije možete odgovoriti selektovanjem proizvoljnog broja entiteta koji
su kreirani pomoću ‘AutoCAD’-ovih (‘BricsCAD-ovih’) naredbi ‘Line’ i ‘Polyline’ (izuzetak su
lukovi i program će ih ignorisati pri selekciji). Pored pojedinačne, programom je predviđena i
selekcija u prozor. Naime, ako na zahtev sa komandne linije za selektovanje objekata kliknete
mišem u prazan prostor, program će to protumačiti kao prvi ugao pravougaone oblasti za
selektovanje i zahtevaće da odredite i dijagonalno teme. Klik na desni taster miša će označiti
kraj procedure selektovanja, nakon čega program otvara isti dijalog box, a selektovane
entitete ubacuje u bazu iza oplate koja je bila aktivna u trenutku aktiviranja komandnog polja
‘ Dodaj’.
Pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’, u bazu tipskih oplata je ubačen

novi oblik oplate
Način rada sa ostalim komandnim poljima u dijalog box-u je isti kao i kod prethodno opisane
naredbe za kreiranje baze tipskih šipki (vidi poglavlje ‘10.1’).

296
10.3 Kreiranje baze tipskih mreža (BAZA TIPSKIH

MREŽA)
Izborom naredbe ‘Baza tipskih mreža’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Baze’ ili
klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box za ažuriranje baze tipskih mreža koju
program koristi u svom radu.
Izgled dijalog box-a za ažuriranje baze tipskih mreža
U ovom dijalog box-u je prikazana lista svih tipova mrežaste armature koji se trenutno nalaze
u bazi, a svaka od mreža u okviru liste je određena sledećom grupom podataka:
‘Naziv’ oznaka mreže, odnosno naziv koji bliže opisuje datu mrežu
‘1 [mm]’ prečnik šipki koje se postavljaju u pravcu duže strane table (glavna armatura)
‘e1 [cm]’ razmak šipki glavne armature
‘Aa1 [mm2]’ površina šipki koje se postavljaju u pravcu duže strane table (glavna
armatura)
‘2 [mm]’ prečnik šipki koje se postavljaju u pravcu kraće strane table (podeona
armatura)
‘e2 [cm]’ razmak šipki podeone armature
‘Aa2 [mm2]’ površina šipki koje se postavljaju u pravcu kraće strane table (podeona
armatura)
‘B [cm]’ širina cele table mreže
‘L [cm]’ dužina cele table mreže
‘ΔB [cm]’ veličina preklopa u pravcu širine table
‘ΔL [cm]’ veličina preklopa u pravcu dužine table
‘g [kg/m2]’ težina mreže po m2 njene površine
Ubacivanje novog tipa mrežaste armature u listu se vrši aktiviranjem komandnog polja
‘ Dodaj’, nakon čega program odmah ispod selektovanog ubacuje novi tip mreže koji ima
iste podatke kao i selektovani. Podaci dodatog, kao i bilo kog drugog tipa mrežaste armature u

297
listi se mogu promeniti tako što se prvo mišem obeleži polje podatka koji se menja, a zatim se
sa tastature unese željena vrednost.
Pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’, u listu je ubačen novi tip mreže
Za uklanjanje tipske mreže iz liste je predviđeno komandno polje ‘ Briši’. Znači da biste
obrisali neki tip mreže iz liste, potrebno je da ga prvo klikom miša selektujete, a zatim da ga
aktiviranjem ovog komandnog polja uklonite iz liste.
Komandna polja ‘ Gore’ i ‘ Dole’ će biti aktivna jedino ako se u listi nalazi više od jednog
tipa mrežaste armature i pomoću njih se trenutno selektovanom tipu mreže vrši promena
položaja u listi na gore, odnosno na dole.
Obzirom da se u praksi javlja potreba za izborom tipskih mreža iz različitih baza, u okviru ove
naredbe je omogućeno kreiranje i učitavanje baza sa različitim podacima o tipskim mrežama.
Da biste kreirali novu bazu potrebno je da prvo pomoću komandnog polja ‘Snimi kao...’
napravite kopiju tekuće baze.
Komandno polje ‘Snimi kao...’
Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Snimi kao ’, otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

298
Izgled dijalog boxa za kreiranje nove baze
U edit box-u ‘Ime fajla’ zadajte novo ime baze i aktivirajte komandno polje ‘Save’. Po
povratku u osnovni dijalog box ove naredbe izvršite potrebne izmene podataka i dobićete
željeni sadržaj nove baze.
Za učitavanje neke od ranije kreiranih baza tipskih mreža je predviđeno komandno polje
‘Učitaj’.
Komandno polje ‘Učitaj’
Nakon aktiviranja ovog komandnog polja, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda:

299
Izgled dijalog box-a za učitavanje baze tipskih mreža
Sada je potrebno da izaberete neku od ranije kreiranih baza tipskih mreža, a zatim i da
aktivirate komandno polje ‘Učitaj’, nakon čega se program vraća u osnovni dijalog box ove
naredbe, a selektovanu bazu tipskih mreža postavlja za tekuću. Podatak o tome koja je baza
tipskih mreža tekuća se prikazuje u gornjem delu dijalog box-a.
Podatak o tekućoj bazi tipskih mreža
Izbor komandnog polja ‘OK’ će označiti završetak rada ove naredbe sa prihvatanjem svih
sprovedenih akcija u dijalog box-u, dok je komandno polje ‘Cancel’ predviđeno za
odustajanje. U daljem radu, program će u listama za izbor tipskih mreža ponuditi sve mreže iz
postavljene tekuće baze.

300
10.4 Kreiranje baza tipskih komentara (BAZA

KOMENTARA)
Pomoću naredbe ‘Baza komentara’ imate mogućnost da kreirate listu tipskih
komentara, iz koje ćete po potrebi selektovati željeni komentar i pridružiti ga koti entiteta na
crtežu. Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Baze’ ili klikom miša na ikonu
, program otvara dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za ažuriranje baze

tipskih komentara
U centralnom delu dijalog box-a je prikazana lista svih komentara koji se nalaze u bazi. U
koloni ‘N°’ se ispisuje redni broj komentara, dok se u koloni ‘Komentar’ prikazuje uneti
komentar.
Dodavanje novog komentara u bazu se odvija aktiviranjem komandnog polja ‘ Dodaj’,

nakon čega program u listu dodaje prazan red, odmah ispod komentara koji je bio selektovan
neposredno pre aktiviranja komandnog polja ‘ Dodaj’.
Pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’, u listu je

ubačen prazan red

301
Komentar se unosi direktno u list box, tako što se mišem obeleži polje u koloni ‘Komentar’ i sa
tastature se unese željeni tekst. Na isti način se može promeniti tekst bilo kog komentara koji
se nalazi u listi.
Unošenje komentara u list box
Za uklanjanje komentara iz liste je predviđeno komandno polje ‘ Briši’. Da biste obrisali

neki komentar iz liste, potrebno je da ga prvo klikom miša selektujete, a zatim da ga
aktiviranjem ovog komandnog polja uklonite iz liste.
komentara i pomoću njih se trenutno selektovanom komentaru vrši promena položaja u listi na
gore, odnosno na dole.
Izborom komandnog polja ‘OK’ dijalog box će biti zatvoren i naredba završena, a sadržaj
ovako uređene liste će se pojaviti u svim dijalog box-ovima u kojima je omogućeno da u tekstu
kote postavite proizvoljan tekstualni komentar.

302
11. PODEŠAVANJE PARAMETARA

KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM
RADU
U okviru padajućeg menija ‘ArmCAD ► Podešavanja’ se nalazi niz programom
predviđenih naredbi za podešavanje parametara koje će program koristiti u svom radu. U
daljem tekstu ovog poglavlja opisaćemo namenu i način funkcionisanja svake od njih.
11.1 Podešavanje boja i fontova za ‘ArmCAD’-ove

entitete (PARAMETRI)
Izborom naredbe ‘Parametri’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Podešavanja’ ili
klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box za definisanje parametara pomoću kojih se
određuje način prikazivanja crteža na ekranu.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Parametri’
Stanje svih parametara koji se definišu u ovom dijalog box-u, može se trajno zapamtiti i
snimiti pod proizvoljno zadatim imenom pomoću komandnog polja ‘ Snimi’.

303
Komandno polje ‘ Snimi’
Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
U edit box-u se zadaje željeno ime, a aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara
tekući dijalog box i snima trenutno stanje parametara. U slučaju da zadato ime već postoji u
listi konfiguracija, program će izdati odgovarajuće upozorenje.
Potvrdan odgovor će dovesti do gubitka stanja parametara koji su prethodno bili pridruženi
odabranom imenu konfiguracije i snimanja tekućeg stanja pod tim imenom, dok će negativan
odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja.
Ako menjate stanje parametara u dijalog box-u ove naredbe, a ne sprovedete prethodno
opisanu akciju snimanja podataka u konfiguracionu datoteku, po izlasku iz dijalog box-a
aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će poštovati postavljene parametre, ali pri
ponovnom pokretanju programa oni će biti trajno izgubljeni.
U zatvorenoj listi koja se nalazi sa leve strane komandnog polja ‘ Snimi’, nalaze se sve ranije
snimljene konfiguracije.

304
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija
Pored konfiguracija koje ste sami kreirali, u listi će uvek stajati i konfiguracija koja se
isporučuje uz program i koja se vodi pod imenom ‘Default’. Promena tekuće konfiguracije se
vrši tako što se klikom miša na strelicu, koja se nalazi sa desne strane ove liste, prvo lista
otvori, a zatim se mišem u otvorenoj listi selektuje jedna od ponuđenih konfiguracija.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren, a tekuću konfiguraciju
program će koristiti u svom radu sve dok ponovnim izborom naredbe ‘Parametri’ za tekuću ne
postavite neku drugu konfiguraciju.
Pomoću komandnog polja ‘ Briši’ se vrši brisanje konfiguracije koja je postavljena za

tekuću. Znači, konfiguraciju koju želite trajno da uklonite iz konfiguracione datoteke prvo
morate da postavite za tekuću, a zatim da aktivirate komandno polje ‘ Briši’. Pošto je ova
naredba destruktivna, program će zatražiti potvrdu ove akcije i tek nakon potvrdnog odgovora
obrisaće selektovanu konfiguraciju.
Program u svom radu uvek koristi svoju tekuću konfiguraciju parametara – čak i za iscrtavanje
crteža koji su napravljeni sa nekom drugom konfiguracijom. Ovo može da ima za posledicu to
da crtež ne izgleda isto kao kada je poslednji put snimljen. To se često dešava kada korisnici
‘ArmCAD’-a razmenjuju fajlove među sobom ili pri promeni parametara.
Pri snimanju crteža program snima i tekuće stanje svih parametara koji se podešavaju u okviru
ove naredbe. Pomoću komandnog polja ‘ Prethodni’ imate mogućnost da učitate stanje
parametara sa kojim je tekući crtež poslednji put snimljen.

305
Komandno polje za učitavanje parametara iz tekućeg crteža
Naime, nakon aktiviranja ovog komandnog polja program izdaje odgovarajuće upozorenje i u
slučaju potvrdnog odgovora učitava stanje parametara iz tekućeg crteža.
Ova opcija omogućava da crtež dobije baš onakav izgled kakav je imao u trenutku snimanja.
Takođe, omogućava prenošenje i razmenu konfiguracija parametara među korisnicima. Nakon
postavljanja ovih parametara za tekuće, snimanjem konfiguracije sa ‘ Snimi’ omogućava se
njihovo korišćenje i ubuduće.
Kako je u ovom dijalog box-u potrebno prikazati veliki broj podataka, to je on organizovan
putem razgranatog stabla. Na ovaj način se isti prostor u dijalog box-u koristi za unos različitih
grupa podataka.

306
U gornjem levom uglu dijalog box-a se nalazi stablo razgranate strukture
Ispred nekih od naziva, na prvom nivou podele, nalazi se simbol ‘ + ’ koji označava da na
datom nivou postoji podpodela. Klik miša preko ovog simbola otvoriće stablo na dole, a na
njegovom mestu će se pojaviti novi simbol ‘ - ’ (klik miša preko ovog simbola zatvoriće datu
granu stabla).
Klikom miša preko simbola ‘+’, otvorena je grana ‘Šipka’
Efekat otvaranja, odnosno zatvaranja grane stabla, umesto klikom miša preko odgovarajućeg
grafičkog simbola, može se postići i duplim klikom miša direktno preko datog naslova.
Podnaslovi koji ispred svog naziva u stablu nemaju nikakav simbol predstavljaju kraj grane na
tom delu stabla, te se klikom miša preko naziva nekog od njih u centralnom delu dijalog box-a
pojavljuju parametri koji su vezani samo za selektovani podnaslov.

307
U dijalog box-u su prikazani parametri za selektovani podnaslov ‘Boja’
Da biste imali bolji uvid u značenje ponuđenih parametara, u desnom delu dijalog box-a se
prikazuje izgled trenutnog stanja parametara za tekuću stavku u stablu.
Šipka
U ovom delu stabla se nalaze parametri koji služe za definisanje načina prikazivanja šipki i
njihovih kota na ekranu.
Izborom podnaslova ‘Boja’, u centralnom delu dijalog box-a će se pojaviti komandna polja
pomoću kojih možete menjati boju različitih tipova šipki na crtežu.
Komandna polja za promenu boja različitih tipova šipki
Promena boje bilo kog od ponuđenih tipova šipki, postiže se klikom miša na odgovarajuće
komandno polje sa bojom koja je trenutno važeća za njega, nakon čega se otvara dijalog box
za izbor željene boje datog tipa šipke.

308
Izgled dijalog box-a za izbor boje
Sam izbor boje se odvija tako što se mišem klikne preko malog kvadrata popunjenog željenom
bojom i aktivira komandno polje ‘OK’.
U delu dijalog box-a ‘Pokazivač šipke’ se nalaze parametri za definisanje izgleda pokazivača
šipke.
Parametri za definisanje izgleda pokazivača šipke
U prikazanom edit box-u se zadaje veličina pokazivača u milimetrima na hartiji, dok se pomoću
check box-a, koji se nalazi u produžetku, definiše boja pokazivača šipke. Naime, kada je ovaj
check box postavljen na isključeno stanje, pokazivač se iscrtava u istoj boji kao i šipka, a kada
je postavljen na uključeno stanje, za promenu je dostupno i komandno polje pomoću koga
pokazivaču možete zadati proizvoljnu boju.
Izborom podnaslova ‘Kotna linija’, za promenu postaju dostupni parametri pomoću kojih se
definiše izgled kotne linije šipke na crtežu.

309
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara kotne linije šipke
Pomoću komandnog polja ‘Boja’ se zadaje boja kotne linije šipke, dok se klikom na komandno
polje ‘Tip simbola’ otvara padajući meni za izbor jednog od programom predviđenih tipova
simbola, koji će biti postavljen u presečnoj tački šipke i njene kotne linije.
Padajući meni koji služi za izbor tipa simbola
U edit box-u ‘Veličina simbola’ se zadaje veličina izabranog simbola na hartiji u milimetrima.
Ugao strelice - Ovo edit polje postaje dostupno tek kada se iz liste ‘Tip simbola’ izabere neki
od ponuđenih simbola strelica. U njemu se zadaje ugao koji stranice strelice zaklapaju sa
kotnom linijom.

310
Boja pokazivača - Dugme pomoću koga se otvara dijalog za izbor boje pokazivača. Ovaj
pokazivač je sastavni deo nekih simbola i iscrtava se na mestu na kome se kota dodiruje sa
šipkom.
Izborom podnaslova ‘Tekst kote’, za promenu postaju dostupni parametri kojima se definiše
izgled teksta kote šipke na crtežu.
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara teksta kote šipke
U delu dijalog box-a ‘Redni broj pozicije’ se nalaze parametri za definisanje izgleda rednog
broja pozicije špke. Iz zatvorene liste se vrši izbor fonta sa kojim će biti ispisan redni broj
pozicije, dok se u edit box-u, koji se nalazi u njenom produžetku, zadaje veličina fonta na
hartiji u milimetrima.
Zatvorena lista za izbor vrste i veličine fonta
Pored komandnog polja za izbor boje rednog broja pozicije, u ovom delu dijalog box-a se
nalaze i komandna polja koja rade kao prekidači, a pomoću kojih se zadaje podebljan, odnosno
zakošen ispis rednog broja pozicije.

311
Komandna polja za definisanje podebljanog i zakošenog ispisa rednog

broja pozicije
Pomoću komandnog polja imate mogućnost da tekstovima kota svih ‘ArmCAD’-ovih

entiteta pridružite stanje parametara koje ste definisali u ovom delu dijalog box-a. Kako se na
ovaj način menja stanje velikom broju parametara, nakon njegovog aktiviranja program će
zahtevati potvrdu ove akcije.
Potvrdan odgovor će označiti prihvatanje zadate promene parametara, dok će negativan

odgovor označiti odustajanje.
Aktiviranjem komandnog polja ‘Tip simbola’, otvara se padajući meni za izbor jednog od
programom predviđenih tipova simbola, u koji će biti upisan redni broj pozicije šipke.

312
Padajući meni koji služi za izbor tipa simbola
Veličina izabranog simbola se zadaje u edit box-u ‘Relativna veličina simbola’ i to u

procentima zadate veličine rednog broja pozicije koji se u dati simbol upisuje.
Edit box za procentualno zadavanje veličine simbola
Relativna veličina malog simbola - Edit polje u kome se zadaje veličina malog simbola
oznake pozicije i to u procentima zadate veličine velikog simbola. Uneta vrednost istovremeno
određuje i veličinu fonta kojim će se ispisivati redni broj pozicije u malom simbolu, naravno u
procentima zadate veličine fonta kojim se ispisuje redni broj pozicije u velikom simbolu. Mali
simbol oznake pozicije se ispisuje kada se na kraj šipke postavi ‘Pokazivač +’ ili ‘Kontra
pokazivač +’.
Pomoću check box-a ‘Rimski brojevi’ se definiše način ispisivanja rednih brojeva pozicija
šipki na crtežu. Ako je ovaj check box isključen redni brojevi pozicija šipki će se ispisivati
arapskim, a ako je uključen ispisivaće se rimskim brojevima.

313
Check box za definisanje vrste rednih brojeva pozicija
Ova mogućnost programa se najčešće koristi da bi se obična armatura što jasnije odvojila od
mrežaste. Naime, u praksi se mreže najčešće pozicioniraju rimskim, a obična armatura
arapskim brojevima.
Parametri, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Tekst kote’, služe za definisanje izgleda teksta
koji se ispisuje u koti šipke. Način rada sa ovim parametrima je isti kao i sa parametrima koji
se nalaze u delu dijalog box-a ‘Redni broj pozicije’.
Parametri koji služe za definisanje izgleda teksta kote
Relativni razmak simbola - Edit polje u kome se zadaje razmak između oznake pozicije i
ostatka teksta kote, i to u procentima podrazumevanog razmaka. Ovaj razmak ne može biti
manji od podrazumevanog, tako da se u edit polje ne može uneti vrednost manja od 100%.
Izborom podnaslova ‘Specifikator’, za promenu postaju dostupni parametri kojima se definiše

izgled specifikatora šipki na crtežu.

314
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara specifikatora šipki
Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Dimenzije segmenata’, služe za definisanje
izgleda teksta koji se ispisuje u kotama segmenata specifikatora, dok se pomoću komandnih
polja ‘Boja specifikatora šipke’ i ‘Boja specifikatora uzengije’ vrši izbor boje
odgovarajućih specifikatora na crtežu.
Definisanje parametara ostalih ‘ArmCAD’-ovih entiteta se vrši na isti način kao i definisanje
prethodno objašnjenih parametara šipke (grana stabla sa naslovom ‘Šipka’), tako da ih
nećemo pojedinačno objašnjavati.

315
11.2 Definisanje stilova kotiranja ‘ArmCAD’-ovih

entiteta (STILOVI KOTIRANJA)
Izborom naredbe ‘Stilovi kotiranja’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ►
Podešavanja’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box za definisanje stilova
kotiranja ‘ArmCAD’-ovih entiteta.
Izgled dijalog box-a za definisanje stilova kotiranja
U delu dijalog box-a ‘Konfiguracija’ se prikazuje lista svih do tada definisanih stilova
kotiranja, za izabrani ‘ArmCAD’-ov entitet iz zatvorene liste ‘Entitet’.
Lista sa stilovima kotiranja ‘ArmCAD’-ovog entiteta ‘Šipka’

316
Primetićete da su pored imena nekih stilova kotiranja u listi postavljeni određeni simboli i oni
imaju sledeće značenje:
Stil kotiranja je u upotrebi na tekućem crtežu.
Stil kotiranja ne postoji u bazi konfiguracija, već je učitan sa tekućim crtežom.
‘ * ’ Ovaj simbol program postavlja sa desne strane imena stila kotiranja kada se u bazi
konfiguracija izvrši neka promena. On ukazuje da izvršene promene nisu snimljene, a u
trenutku snimanja program ga automatski uklanja.
Stil kotiranja čije je ime u listi podvučeno je tekući stil kotiranja datog entita. To
praktično znači da će program ovaj stil kotiranja ponuditi kao ‘Default’ stil kotiranja pri
postavljanju datog entiteta na crtež. Tekući stil kotiranja se može promeniti pomoću
podopcije ‘Set’, koja se javlja na komandnoj liniji nakon izbora naredbe ‘Kota’, ili u ukviru
naredbi za postavljanje datog entiteta na crtež.
Aktiviranjem komandnog polja ‘ Dodaj’, program na kraj liste ubacuje novi stil kotiranja,
koji ima iste parametre kao i stil kotiranja koji je bio selektovan neposredno pre aktiviranja
ovog komandnog polja. Obzirom da stilovi kotiranja u listi ne mogu imati isti naziv, program
nazivu ubačenog stila kotiranja dodaje prvi slobodan redni broj.
Pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’, u listu je ubačena kopija stila

kotiranja ‘PBAB’
Promenom parametara i naziva ovako dobijenog stila kotiranja, imate mogućnost da kreirate
potpuno novi stil kotiranja koji će odgovarati vašim potrebama.
Promena naziva dodatog, kao i bilo kog slobodnog stila kotiranja se vrši direktno u list box-u,
tako što se mišem obeleži željeni naziv, a zatim se sa tastature unese novi. Menjanje naziva
stila kotiranja koji je u upotrebi na tekućem crtežu, kao i stila kotiranja koji je učitan sa
tekućim crtežom nije dozvoljeno.
Komandno polje ‘ Briši’ će biti aktivno samo kada se u bazi konfiguracija nalazi više od
jednog stila kotiranja i pomoću njega se trenutno selektovani stil kotiranja uklanja iz baze.
Obzirom da je ova naredba destruktivna, program će izdati odgovarajuće upozorenje.

317
Potvrdan odgovor će dovesti do brisanja selektovane konfiguracije, dok će negativan odgovor

označiti odustajanje od naredbe.
Napomenućemo da brisanje stila kotiranja koji je u upotrebi na tekućem crtežu, kao i stila
kotiranja koji je učitan sa tekućim crtežom nije dozvoljeno.
Aktiviranjem komandnog polja ‘ Snimi’, program u bazu konfiguracija snima sve promene
koje su izvršene nad stilovima kotiranja za tekući ‘ArmCAD’-ov entitet i izdaje odgovarajuće
obaveštenje.
Ukoliko želite da se u bazi konfiguracija trajno zapamti i stil kotiranja koji je učitan sa tekućim
crtežom, neophodno je da prvo pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’ napravite njegovu kopiju,
a zatim da izvršite snimanje baze konfiguracija.
Svi stilovi kotiranja koji su snimljeni u bazu konfiguracija, pojaviće se u listama za izbor stila
kotiranja, u svim dijalog box-ovima u kojima je ovaj izbor omogućen.
Ako menjate stanje parametara u dijalog box-u, a ne sprovedete prethodno opisanu akciju
snimanja podataka u bazu konfiguracija, po izlasku iz ovog dijalog box-a aktiviranjem
komandnog polja ‘OK’, program će poštovati postavljene parametre, ali pri ponovnom
pokretanju programa oni će biti trajno izgubljeni.
Zamena stila kotiranja svim entitetima koji koriste izabrani stil kotiranja.
Stil kotiranja koji se dodeljuje

Zatvorena lista iz koje se bira stil kotiranja koji će biti dodeljen svim
entitetima koji koriste selektovani stil kotiranja

318
Entitetima koji koriste stil kotiranja ‘Uputstvo’ biće dodeljen stil kotiranja ‘PBAB’
Zameni Ovo dugme postaje dostupno tek kada se iz liste ‘Stil kotiranja koji se
dodeljuje’ izabere neki stil kotiranja. Njegovim aktiviranjem vrši se zamena
stila kotiranja svim entitetima koji koriste stil kotiranja selektovan u tablici
‘Konfiguracija’ sa stilom kotiranja koji je izabran iz liste. Kako su ovo izmene
koje bitno utiču na crtež, program će otvoriti novi dijalog sa detaljnim opisom
zahtevane zamene stila kotiranja i zahtevaće njenu potvrdu.
U centralnom delu dijalog box-a su prikazani parametri pomoću kojih se definiše selektovani
stil kotiranja. Napomenućemo da će za različite ‘ArmCAD’-ove entitete, izabrane iz zatvorene
liste ‘Entitet’, biti ponuđeni različiti parametri.

319
Parametri pomoću kojih se definišu stilovi kotiranja
Da biste imali bolji uvid u značenje ponuđenih parametara, u desnom delu dijalog box-a se
prikazuje izgled kota za trenutno stanje parametara selektovanog stila kotiranja.
Šipka
Kada iz zatvorene liste ‘Entitet’ za tekući postavite ‘ArmCAD’-ov entitet ‘Šipka’, dijalog box
dobija sledeći izgled:
Izgled dijalog box-a za definisanje stilova kotiranja šipke
U edit box-ovima, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Kota’, se zadaju parametri koji definišu
sadržaj teksta kote šipke. Parametri zadati u gornjem edit box-u definišu sadržaj teksta kote
koji se ispisuje iznad kotne linije, dok parametri zadati u donjem edit box-u definišu sadržaj
teksta kote koji se ispisuje ispod kotne linije.

320
Dijalog box-ovi za definisanje sadržaja teksta kote
Aktiviranjem komandnih polja, koja se nalaze u produžetku ovih edit box-ova, otvara se
padajući meni za izbor parametara koji se mogu prikazati u tekstu kote.
Padajući meni za izbor parametara koji se mogu prikazati u tekstu kote
U produžetku simbola svakog parametra se ispisuje kratak opis, koji jasno ukazuje šta dati
parametar predstavlja u tekstu kote. Izbor željenog parametra se vrši klikom miša i tada
program zatvara padajući meni, a selektovani parametar postavlja u odgovarajući edit box.
Sve ove parametre možete da zadate i direktno u edit box-u, unošenjem njihovog simbola
pomoću tastature. Pomoću tastature takođe možete u edit box-u da unosite i proizvoljan tekst.
Ova mogućnost programa se najčešće koristi za opis određenog podatka u tekstu kote.
Jednostavan primer je ispisivanje dužine šipke u tekstu kote. Ako u edit box-u postavite simbol
koji predstavlja dužinu šipke ‘%L’, u tekstu kote biće ispisana samo dužina šipke (na pr. 192),
ali ako u edit box-u unesete ‘L=%L’, u tekste kote će pisati ‘L=192’, tako da u svakom
trenutku znate šta prikazana vrednost predstavlja.

321
Unošenjem teksta ‘L=’ u edit box, opisano je značenje parametra ‘%L’
U delu dijalog box-a ‘Kota spirale’ se zadaju parametri koji definišu sadržaj teksta kote
spiralne uzengije. Zadavanje ovih parametra se vrši na isti način kao i zadavanje parametara
koji definišu sadržaj teksta kote šipke.
Program po ‘Default’-u u tekstu kote šipki koje se postavljaju u obe zone ispisuje simbol ‘±’.
Zadavanjem nekog drugog simbola, ili proizvoljnog teksta, u edit box-u ‘Oznaka za
obostrano (±)’, imate mogućnost da ovaj simbol promenite.
Edit box ‘Oznaka za obostrano (±)’
U delu dijalog box-a ‘Format za dužinu šipke’ se definiše izgled podatka o dužini šipke u
tekstu kote. Iz zatvorene liste se biraju jedinice (m, cm, mm, ...) u kojima će podatak o dužini
šipke biti prikazan, dok se pomoću check box-a, koji se nalazi u njenom produžetku, određuje
da li će se oznaka izabranih jedinica ispisivati iza podatka o dužini. U edit box-u se zadaje broj
decimala sa kojim će podatak o dužini šipke biti prikazan u tekstu kote.

322
Deo dijalog box-a za definisanje formata dužine šipke
Kada se pri kotiranju šipki (vidi poglavlje ‘6.1’), zadatom kotnom linijom preseče više instanci
iste pozicije, od programa se može zahtevati da za sve instance iste pozicije kreira kote u
jednom redu. Pomoću check box-a ‘Spajanje kota’ se definiše izgled ovako kreirane kote.
Naime, kada je ovaj check box postavljen na isključeno stanje, program će za svaku presečenu
instancu kreirati zasebnu kotu.
Izgled kote kada je check box ‘Spajanje kota’ isključen
Ako je check box ‘Spajanje kota’ postavljen na uključeno stanje, program će kote svih
presečenih instanci iste pozicije spojitu u jednu, zajedničku kotu.

323
Izgled kote kada je check box ‘Spajanje kota’ uključen
Serija u osnovi
Kada iz zatvorene liste ‘Entitet’ za tekući postavite ‘ArmCAD’-ov entitet ‘Serija u osnovi’, za
promenu postaju dostupni parametri pomoću kojih se definišu stilovi kotiranja serija u osnovi.
Napomenućemo da se isti stilovi kotiranja koriste i za konstantne i za promenljive serije u
osnovi.
Izgled dijalog box-a za definisanje stilova kotiranja serija u osnovi
Način rada sa ponuđenim parametrima je isti kao i sa parametrima za definisanje stilova

kotiranja ‘ArmCAD’-ovog entiteta ‘Šipka’. Jedina bitna razlika je postojanje komandnog polja
‘Stil označavanja’.

324
Komandno polje ‘Stil označavanja’
Aktiviranjem ovog komandnog polja, za promenu postaju dostupni parametri pomoću kojih se
definiše izgled serije, linije serije, kao i način njenog povezivanja sa kotama i međukotama za
selektovani stil kotiranja iz liste.
Parametri za definisanje stila označavanja serije u osnovi
Prikazani parametri u dijalog box-u imaju sledeću namenu i značenje:
- Pomoću check box-a ‘Prikaz simbola šipke’ se određuje da li će simbol šipke od koje je
kreirana serija biti prikazan na crtežu
- Pomoću check box-a ‘Povezana kota’ se definiše izgled kote na crtežu. Kada je ovaj check
box isključen na crtežu se ispisuje samo tekst kote, bez kotne linije, a kada je uključen
iscrtava se i kotna linija.
- Kada se check box ‘Međukota’ postavi na uključeno stanje, za promenu postaju dostupni
parametri kojima se definiše postavljanje međukota:

325
- Pomoću check box-a ‘Povezana međukota’ se definiše izgled međukote na crtežu. Kada
je ovaj check box isključen na crtežu se ispisuje samo tekst međukote, bez kotne linije, a
kada je uključen iscrtava se i kotna linija.
- Izborom jednog od ponuđenih radio button-a se definiše kada se postavlja međukota:
 ‘Uvek’ međukota se uvek postavlja

 ‘Samo za više segmenata’ međukota se postavlja samo kod višesegmentnih serija
 ‘Samo za jedan segment’ međukota se postavlja samo kod jednosegmentnih
serija
- Postavljanjem na uključeno stanje check box-a ‘Riblja kost’, program će duž linije serije na
zadatom rastojanju između šipki postaviti simbole koji jasno ukazuju na položaj svake od
šipki unutar serije. Izborom jednog od ponuđenih radio button-a se definiše način
povezivanja ovih simbola sa linijom serije.
 ‘Bez ičega’ oznaka za vezu se ne postavlja

 ‘Sa crticama’ simboli šipki i linija serije se povezuju kosim crticama
 ‘Sa kružićima’ simboli šipki i linija serije se povezuju kružićima
- Prikaz simbola šipke na krajevima

Check box čije stanje određuje da li će se na krajevima serije prikazati simboli šipke od koje
je serija napravljena.
Na sličan način se definišu stilovi kotiranja i za ostale ‘ArmCAD’-ove entitete, tako da ih ovde
nećemo sve pojedinačno objašnjavati. Ukoliko vam značenje nekog parametra ne bude jasno,
promenite njegovo stanje, a na osnovu promene izgleda kote, koji je prikazan u desnom delu
dijalog box-a, lako ćete protumačiti njegovo značenje.
11.3 Propisi
Izborom naredbe ‘Propisi’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Podešavanja’ ili
klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box za definisanje propisa koje program koristi u
svom radu.
Izgled dijalog box-a za definisanje propisa

326
U levom delu dijalog box-a je prikazana lista sa svim propisima koji se trenutno nalaze u bazi.
Prvi propis u listi je tekući propis i ispred njegovog naziva je postavljen simbol ‘ ’.
Tekući propis
Komandno polje ‘Dodaj tekući u bazu’ će biti aktivno samo kada je selektovan tekući propis,
a njegovim aktiviranjem se u bazu ubacuje novi propis koji ima isto ime i parametre kao i
tekući. Na ovaj način možete u bazu da ubacite propis koji je učitan sa crtežom ili da snimite
promenu parametara tekućeg propisa.
Pomoću komandnog polja ‘Dodaj tekući u bazu’,

u bazu je ubačena kopija tekućeg propisa
Promena tekućeg propisa se vrši aktiviranjem komandnog polja ‘Postavi za tekući’. Ovo
komandno polje je aktivno kada se iz liste selektuje bilo koji propis izuzev tekućeg.

327
Za tekući je postavljen propis ‘SNIP’
Dodavanje novog propisa u bazu se odvija aktiviranjem komandnog polja ‘ Dodaj’. Ako je
check box ‘Sa kopiranjem’ postavljen na uključeno stanje, u bazu se dodaje kopija propisa
koji je bio selektovan u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja.
Pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’, u bazu je ubačena

kopija propisa ‘SNIP’
Ako je check box ‘Sa kopiranjem’ postavljen na isključeno stanje, u bazu se ubacuje propis
kome program po default-u dodeljuje naziv ‘Novi propis’.

328
Pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’, u listu je ubačen

‘Novi propis’
‘Novi propis’ je potpuno prazan, tako da je neophodno da mu sami zadate sve potrebne
parametre. Ukoliko neki od parametara nisu zadati, program će pri aktiviranju komandnog
polja ‘OK’ izdati odgovarajuće obaveštenje.
Naziv dodatog, kao i bilo kog drugog propisa u listi, može se promeniti tako što se prvo mišem
obeleži polje u koloni ‘Naziv’, a zatim se sa tastature unese željeni naziv.
Za uklanjanje selektovanog propisa iz baze je predviđeno komandno polje ‘ Briši’. Obzirom

da je ova naredba destruktivna, program će izdati odgovarajuće upozorenje.
Potvrdan odgovor će dovesti do brisanja selektovanog propisa, dok će negativan odgovor

Napomenućemo da brisanje tekućeg propisa nije dozvoljeno, odnosno kada se on selektuje

komandno polje ‘ Briši’ postaje neaktivno.
propisa i pomoću njih se trenutno selektovanom propisu vrši promena položaja u listi na gore,
odnosno na dole.
Aktiviranjem komandnog polja ‘Čelik za armiranje’, otvara se novi dijalog box u kome imate
mogućnost, da za propis koji je bio selektovan u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja,
definišete vrste čelika koje ćete koristiti pri crtanju armature.

329
Izgled dijalog box-a za definisanje vrsta čelika
U centralnom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim do tada definisanim vrstama čelika za
selektovani propis. U koloni ‘Naziv’ se prikazuje naziv vrste čelika, u koloni ‘σv [MN/m2]’
granica razvlačenja čelika, a u koloni ‘Oznaka u koti’ oznaka vrste čelika koja će biti
prikazana u tekstu kote.
Pomoću check box-a, koji se nalazi u koloni ‘Kuka’, definiše se ‘default’ stanje na krajevima
šipke za tu vrstu čelika. Ako je ovaj check box postavljen na uključeno stanje, program će pri
crtanju šipke od date vrste čelika, automatski da postavi kuke na njenim krajevima.
Check box za definisanje ‘default’ stanja na

krajevima šipke
U edit box-u ‘Oznaka za uzengiju’ se zadaje oznaka koju će program prikazati u tekstu kote
uzengije i ona je ista za sve vrste čelika.
Dodavanje nove vrste čelika se odvija aktiviranjem komandnog polja ‘ Dodaj’. Ukoliko je
check box ‘Sa kopiranjem’ postavljen na uključeno stanje, u listu se dodaje kopija vrste
čelika koja je bila selektovana u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja.

330

ubačena kopija vrste čelika ‘GA’
Obzirom da imena vrsta čelika moraju biti jedinstvena, program ime kopije kreira tako što
imenu selektovane vrste čelika dodaje prvi slobodan redni broj. Svi ostali podaci u ovom
dijalog box-u, kao i pravila za oblikovanje armature i dužine sidrenja, za ove dve vrste čelika
su potpuno isti. Promenom željenih podataka, za iskopiranu vrstu čelika, veoma lako možete
kreirati novu vrstu čelika koja ima slične podatke sa već postojećom vrstom čelika.
Ukoliko je check box ‘Sa kopiranjem’ postavljen na isključeno stanje, program u listu ubacuje
novi red, odmah ispod vrste čelika koja je bila selektovana u trenutku aktiviranja komandnog
polja ‘ Dodaj’.

ubačen novi red
Za ovako dodatu vrstu čelika morate sami da zadate sve potrebne podatke, kako u ovom
dijalog box-u, tako i u dijalog box-ovima za definisanje pravila za oblikovanje armature i za
definisanje dužina sidrenja, koji će naknadno biti objašnjeni. Ukoliko ne zadate sve potrebne
podatke za kreiranu vrstu čelika, program će pri aktiviranju komandnog polja ‘OK’ izdati
odgovarajuće obaveštenje. Ovaj način dodavanja se koristi kada se kreira potpuno nova vrsta
čelika.
Naziv vrste čelika, ‘σv [MN/m2]’ i oznaka u koti se unose direktno u list box-u, tako što se prvo
mišem obeleži polje u odgovarajućoj koloni, a zatim se sa tastature unese željeni tekst. Na isti

331
način se mogu promeniti ovi parametri za bilo koju vrstu čelika koja se nalazi u listi, dok se
stanje check box-a u koloni ‘Kuka’ menja jednostavnim klikom miša.
Uklanjanje selektovane vrste čelika iz liste se vrši aktiviranjem komandnog polja ‘ Briši’.
Komandna polja ‘ Gore’ i ‘ Dole’ će biti aktivna ako se u listi nalazi više od jedne vrste
čelika i pomoću njih se trenutno selektovanoj vrsti čelika vrši promena položaja u listi na gore,
odnosno na dole.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program zatvara tekući dijalog box, a sadržaj ovako
uređene liste pridružuje selektovanom propisu, dok se izborom komandnog polja ‘Cancel’ sve
zadate promene u ovom dijalog box-u poništavaju.
Aktiviranjem komandnog polja ‘Oblikovanje armature’ otvara se novi dijalog box, u kome
imate mogućnost da za svaku vrstu čelika selektovanog propisa definišete prečnike i pravila za
povijanje armature.
Komandno polje ‘Oblikovanje armature’

332
Izgled dijalog box-a u kome se definišu pravila za oblikovanja armature
U gornjem delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim do tada definisanim prečnicima armature,
za tekuću vrstu čelika selektovanog propisa. Naziv prethodno selektovanog propisa je prikazan
u levom gornjem uglu dijalog box-a, dok se tekuća vrsta čelika može promeniti izborom iz
zatvorene liste ‘Tip armature’. U ovoj listi se nalaze nazivi svih vrsta čelika koje su definisane
u dijalog box-u ‘Čelik za armiranje’.
Zatvorena lista za izbor vrste čelika
U koloni ‘Naziv’ je prikazan naziv, koji će se pojaviti u zatvorenim listama za izbor prečnika
armature u svim dijalog box-ovima u kojima je ovaj izbor predviđen. U koloni ‘ [mm]’ je
prikazan prečnik armature, a u koloni ‘g [kg/m]’ masa armature po metru dužine. Obzirom

333
da su pravila za povijanje običnih šipki i uzengija različita za isti prečnik armature, u listi je
jasno naznačeno koji se parametri odnose na obične šipke, a koji na uzengije i oni imaju
sledeća značenja:
Šipke
α1 [°] Ugao povijanja kuka na krajevima podužne armature.
L1 [cm] Dodatna dužina šipke potrebna za pravilno oblikovanje kuke na njenom kraju.
R1 [cm] Prečnik povijanja kuka na krajevima podužne armature.
R2 [cm] Prečnik povijanja podužne armature.
Uzengije
α2 [°] Ugao povijanja kuka na krajevima uzengija.
L2 [cm] Dodatna dužina šipke potrebna za pravilno oblikovanje kuke na kraju uzengije.
R3 [cm] Prečnik povijanja uzengije i kuka na njenim krajevima.
U levom delu dijalog box-a je prikazana slika sa primerom povijanja obične šipke i uzengije na
kojoj su svi navedeni parametri jasno obeleženi.
Dodavanje novog prečnika armature u listu se vrši aktiviranjem komandnog polja ‘ Dodaj’,
nakon čega se u listu, odmah ispod selektovanog prečnika armature, dodaje prečnik koji ima
iste parametre kao selektovani.
Pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’, u listu je ubačena kopija

selektovanog prečnika
Parametri dodatog, kao i bilo kog drugog prečnika armature u listi se mogu promeniti, tako što
se prvo mišem obeleži polje parametra koji se menja, a zatim se sa tastature unese željena
vrednost.

334
Aktiviranjem komandnog polja ‘ Briši’ se trenutno selektovani prečnik armature uklanja iz

liste.
Komandna polja ‘ Gore’ i ‘ Dole’ će biti aktivna ako se u listi nalazi više od jednog
prečnika armature, i pomoću njih se trenutno selektovanom prečniku vrši promena položaja u
listi na gore, odnosno na dole.
Izborom komandnog polja ‘OK’ program zatvara tekući dijalog box, a ovako uređenu listu
prečnika armature pridružuje selektovanom propisu, dok se izborom komandnog polja
‘Cancel’ sve zadate promene u ovom dijalog box-u poništavaju.
Aktiviranjem komandnog polja ‘Sidrenje’ otvara se novi dijalog box, u kome imate mogućnost
da za svaku vrstu čelika selektovanog propisa, definišete tipove i dužine sidrenja.
Komandno polje ‘Sidrenje’
Izgled dijalog box-a za definisanje dužina sidrenja
Izborom iz zatvorene liste ‘Čelik’ se za tekuću može postaviti bilo koja ranije definisana vrsta
armature selektovanog propisa. Naziv selektovanog propisa je prikazan u levom gornjem uglu
dijalog box-a.

335
Zatvorena lista za izbor vrste čelika
Izborom iz zatvorene liste ‘Tip sidrenja’, za tekući se može postaviti bilo koji od ranije
definisanih tipova sidrenja za tekuću vrstu čelika.
Zatvorena lista za izbor tipa sidrenja
U levom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim prečnicima armature koji su prethodno
definisani za tekuću vrstu čelika. U koloni ‘ls1[cm]’ se prikazuju dužine sidrenja zategnute, a
u koloni ‘ls2[cm]’ dužine sidrenja pritisnute armature za izabrani tip sidrenja. Promena dužine
sidrenja se vrši direktno u list box-u, tako što se mišem obeleži polje sa dužinom sidrenja koja
se menja, a zatim se sa tastature unese nova vrednost.
Ako je check box ‘Razdvojiti dužine za sidrenje od dužina za nastavljanje’ postavljen na

isključeno stanje, pri sidrenju i nastavljanju armature se koriste iste dužine, ls1 za zategnutu,
a ls2 za pritisnutu armaturu. Međutim, ako se ovaj check box postavi na uključeno stanje u
dijalogu se pojavljuju dva nova prekidača, pomoću kojih se posebno zadaju podaci za dužine
sidrenja, a posebno za dužine nastavljanja armature.

336
Prekidači za razdvajanje dužina sidrenja od dužina za nastavljanje
Zadavanje dužina sidrenja (ls1, ls2)

Ako je uključen ovaj prekidač dijalog ne menja svoj izgled i u njemu se na već
opisani način zadaju dužine sidrenja (ls1, ls2) svim prečnicima armature.
Zadavanje dužina nastavljanja (ls3, ls4)

Ako se uključi ovaj prekidač kolona ‘ls1[cm]’ postaje ‘ls3[cm]’, a kolona
‘ls2[cm]’ postaje ‘ls4[cm]’. U ovim kolonama se sada svakom prečniku
armature, na već opisani način, zadaju dužine koje će se koristiti pri
nastavljanju armature.
Kolone u kojima se zadaju dužine nastavljanja ‘ls3’ i ‘ls4’
Ovako zadate dužine nastavljanja ‘ls3’ i ‘ls4’ će se pojavljivati u dijalozima svih naredbi koje se
koriste za nastavljanje armature, dok će se u naredbama za sidrenje armature pojavljivati
dužine koje su zadate u kolonama ‘ls1’ i ‘ls2’, dok je uključen prekidač ‘Zadavanje dužina
sidrenja’.
Za kreiranje novog tipa sidrenja, predviđeno je komandno polje ‘ Dodaj’. Nakon aktiviranja
ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

337
Izgled dijalog box-a za dodavanje

tipa sidrenja
U edit boxu ‘Naziv’ se zadaje naziv tipa sidrenja koji se kreira.
Edit box za definisanje naziva tipa

sidrenja koji se kreira
Kada se check box ‘Sa kopiranjem’ postavi na uključeno stanje, program će kreirati novi tip
sidrenja sa podacima koji su isti kao i podaci tipa sidrenja koji je bio tekući u trenutku
aktiviranja komandnog polja ‘ Dodaj’. U suprotnom, ako je ovaj check box postavljen na
isključeno stanje, za dužine sidrenja tipa sidrenja koji se kreira program će postaviti nule.
Check box pomoću koga se kopira

sadržaj tekućeg tipa sidrenja
Kada se check box ‘Dodati na kraj liste’ postavi na uključeno stanje, program će novi tip
sidrenja ubaciti na kraj liste. U suprotnom, ako je ovaj check box postavljen na isključeno
stanje, program će novi tip sidrenja ubaciti u listu neposredno iza tipa sidrenja koji je bio
tekući u trenutku aktiviranja komandnog polja ‘ Dodaj’.

338
Check box pomoću koga se određuje

položaj novog tipa sidrenja u listi
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ se novi tip sidrenja ubacuje u listu i automatski postavlja
za tekući.
Pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’, u listu je ubačen novi tip sidrenja ‘Primer’
Sada je još potrebno da za dodati tip sidrenja zadate dužine sidrenja ‘ls1’ i ‘ls2’, čime će
njegovo kreiranje biti završeno.
Pomoću komandnog polja ‘ Briši’ se vrši brisanje tipa sidrenja koji je postavljen za tekući.
Znači, tip sidrenja koji želite trajno da uklonite iz liste, prvo morate da postavite za tekući, a
zatim da aktivirate komandno polje ‘ Briši’. Kako je ovo destruktivna akcija, program će
izdati odgovarajuće upozorenje.
Potvrdan odgovor će dovesti do brisanja tekućeg tipa sidrenja, dok će negativan odgovor
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara tekući dijalog box, a ovako uređenu listu
tipova sidrenja pridružuje selektovanom propisu, dok se izborom komandnog polja ‘Cancel’
sve zadate promene u ovom dijalog box-u poništavaju.

339
Podaci plana sečenja - Dugme čijim se aktiviranjem otvara dijalog za definisanje plana
sečenja šipki. U njemu se svim armaturama selektovanog propisa iz liste mogu zadati nabavne
dužine.
Komandno polje ‘ Podaci plana sečenja’
Izgled dijalog box-a za definisanje plana sečenja šipki
Rad sa ovim dijalog box-om je gotovo isti kao kod naredbe ‘Podaci plana sečenja šipki’ (vidi
poglavlje ‘11.7’), pa ga ovde nećemo detaljno objašnjavati.
Ako promenite bilo koji podatak propisu koji ima isto ime kao tekući, ili tekućem propisu, u listi
će se pored njegovog naziva pojaviti simbol ‘(*)’ koji označava da ova dva propisa imaju
različite podatke.

340
Simbol koji označava da tekući i istoimeni propis u listi

imaju različite podatke
Obzirom da svaki propis sadrži veliku količinu podataka, utvrđivanje razlika između tekućeg
propisa i nekog propisa iz liste bi bilo veoma komplikovano. Iz tog razloga je predviđeno
komandno polje ‘Poređenje sa tekućim’, čijim se aktiviranjem vrši poređenje selektovanog i
tekućeg propisa, a utvrđene razlike se prikazuju u dijalog box-u sledećeg izgleda:
Dijalog box koji se otvara aktiviranjem komandnog polja

‘Poređenje sa tekućim’
U levoj koloni se prikazuju podaci tekućeg (u prvom redu ove kolone, pored imena propisa piše
‘(tekući propis)’), a u desnoj koloni podaci selektovanog propisa. Da biste stekli bolji uvid u
značenje prikazanih podataka, oni su obeleženi različitim bojama:
- Podaci obeleženi žutom bojom se nalaze u oba propisa, ali imaju različite vrednosti.
- Podaci obeleženi zelenom bojom se nalaze samo u tekućem propisu, tako da se prikazuju
samo u levoj koloni.
- Podaci obeleženi crvenom bojom se nalaze samo u selektovanom propisu, tako da se

prikazuju samo u desnoj koloni.
Napomenućemo da se podaci koji su isti za oba propisa ne prikazuju u ovom dijalog box-u.

341
Ova mogućnost programa se najčešće koristi u slučajevima kada se sa crtežom učita propis
koji ima isto ime kao postojeći propis u bazi, ali ima različite podatke. Aktiviranjem komandnog
polja ‘Poređenje sa tekućim’, lako možete da utvrdite razlike između ova dva propisa. Takođe,
kada promenite podatke nekom propisu, pomoću ove naredbe lako možete da utvrdite da li ste
dobro uneli sve željene izmene. Napomenućemo da je u ovom slučaju neophodno, da pre
menjanja podataka, dati propis postavite za tekući.
Izborom komandnog polja ‘OK’, dijalog box se zatvara uz prihvatanje svih unetih promena. To
konkretno znači da će program u slučaju promene nekih parametara tekućeg propisa, svu
postojeću armaturu na crtežu pre-mapirati i oblikovati u skladu sa novim parametrima, koje će
poštovati i u okviru naredbi za postavljanje novih pozicija armature.
U slučaju da na crtežu postoji armatura, a u okviru naredbe ‘Propisi’ promenite tekući propis i
aktivirate komandno polje ‘OK’, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za usaglašavanje

propisa
U levoj koloni su prikazane vrste čelika propisa sa kojim je postavljena armatura na crtežu,
dok su u desnoj koloni prikazane vrste čelika tekućeg propisa u koje se konvertuje armatura
koja je na crtežu postavljena sa vrstom čelika prikazanom u levoj koloni. Nazivi ovih propisa su
prikazani u prvom redu tabele. Izbor željene vrste čelika tekućeg propisa, se vrši iz zatvorenih
listi, koje se nalaze sa desne strane svakog reda prikazane tabele.
Zatvorene liste za izbor vrste čelika

tekućeg propisa

342
Pri promeni propisa, može se desiti da izabrana vrsta čelika tekućeg propisa, nema sve
prečnike armature koje ima odgovarajuća vrsta čelika propisa sa kojim je armatura
postavljena na crtež. Iz tog razloga, u delu dijalog box-a ‘Pravilo za oblikovanje armature’,
se nalaze radio button-i pomoću kojih se definiše na koji će način program vršiti izbor prečnika
armature.
Radio button-i za definisanje načina

izbora prečnika armature
Kada izaberete radio button ‘Prvi veći’, sve šipke datog prečnika biće iscrtane sa istim
prečnikom izabrane vrste čelika, ukoliko postoji, odnosno sa prvim većim prečnikom ako isti ne
postoji.
Kada izaberete radio button ‘Najsličniji’, sve šipke datog prečnika biće iscrtane sa istim
prečnikom izabrane vrste čelika, ukoliko postoji, odnosno sa najbližim, većim ili manjim,
prečnikom ako isti ne postoji.
Izborom komandnog polja ‘OK’, program će završiti naredbu, a svu postojeću armaturu na
crtežu će pre-mapirati i oblikovati u skladu sa zadatim parametrima, koje će poštovati i u
okviru naredbi za postavljanje novih pozicija armature.

343
11.4 Funkcionalnost
Pomoću naredbe ‘Funkcionalnost’ imate mogućnost da način funkcionisanja
programa prilagodite svojim potrebama. Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD
► Podešavanja’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Funkcionalnost’
Kako je u ovom dijalog box-u potrebno prikazati veliki broj podataka, to je on organizovan
putem stabla. Na ovaj način se, isti prostor u dijalog box-u, koristi za unos različitih grupa
podataka. U levom delu dijalog box-a je prikazano stablo sa nazivima grana koji jasno ukazuju
na koje se naredbe odnose parametri prikazani u desnom delu dijalog box-a. Promena tekuće
grane se vrši klikom miša preko njenog naziva, pri čemu se menja i sadržaj desnog dela
dijalog box-a.
Generalno
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ‘Generalno’
U delu dijalog box-a ‘Izbor jezika’, nalaze se dve zatvorene liste iz kojih možete odabrati
jedan od programom predviđenih jezika. Iz zatvorene liste ‘Jezik aplikacije’, vrši se izbor

344
jezika koji će program koristiti pri samom radu. Znači, samo okruženje programa će biti na
odabranom jeziku. Koji će sve jezici biti podržani u ovoj listi, zavisi isključivo od licence
kupljenog programa.
Zatvorena lista za izbor jezika aplikacije
Nakon promene jezika aplikacije, i aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će izdati
odgovrajuće obaveštenje.
Iz sadržaja prikazane poruke, jasno se vidi da je za prihvatanje novog jezika, neophodno da

prvo izađete iz programa i da ga potom ponovo pokrenete.
Kako Vam se u praksi može desiti i slučaj da projekat radite za inostrano tržište, to bi svakako
bilo dobro da i projektna dokumentacija bude na datom jeziku. Izborom željenog jezika, iz
zatvorene liste ‘Jezik izveštaja’, svi nadalje generisani izveštaji biće ispisivani na odabranom
jeziku. U ovoj listi nema ograničenja po pitanju kupljene licence, te će na raspolaganju uvek
biti svi programom predviđeni jezici.

345
Zatvorena lista za izbor jezika izveštaja
Ako je check box ‘Otvoriti dijalog za razmeru’ postavljen na uključeno stanje, program će
pri svakom otvaranju novog crteža, automatski otvoriti isti dijalog box koji bi se otvorio pri
izboru naredbe ‘Razmera’ (vidi poglavlje ‘11.5’). U suprotnom, ako je ovaj check box
postavljen na isključeno stanje, program će otvoriti novi crtež sa ‘default’ podacima za
razmeru (1:50) i jedinice (cm).
Check box za definisanje ponašanja programa pri otvaranju novog crteža
Upozorenje ako koordinate prekoračuju opseg od:

Kada se ovaj check box postavi na uključeno stanje za promenu postaje dostupno edit polje sa
njegove desne strane. U ovom edit polju se zadaje granična vrednost koordinata u AutoCAD-
ovim jedinicama. Ukoliko se neki entitet postavi na koordinatama koje su veće od zadate
vrednosti program prikazuje odgovarajuće upozorenje.

346
Što su koordinate na kojima se crta veće, tačnost geometrijskih operacija je manja, pa je za

preporuku da se crtanje sprovodi što je bliže moguće koordinatnom početku.
Kada je check box ‘Prikaz tultipova entiteta’ postavljen na uključeno stanje, a pokazivač
miša dovedete iznad bilo kog ‘ArmCAD’-ovog entiteta na crtežu, program će prikazati tultip sa
sadržajem koji je isti kao i sadržaj teksta kote, koja bi bila postavljena za dati entitet sa
tekućim stilom kotiranja.
Prikaz tultipa šipke
Pomoću check box-a ‘Višesegmentna kota’ se određuje da li će se armatura kotirati sa

standardnom kotom, čija kotna linija ima samo jedan segment, ili sa kotom čija kotna linija
može imati proizvoljan broj segmenata. Oba načina su detaljno objašnjena u poglavlju ‘6.1
Kotiranje šipki’.
Check box za definisanje broja segmenata kotne linije
Zasebni poslednje korišćeni stilovi za uzengije

Pri postavljanju i kotiranju entiteta program pamti koji je stil kotiranja poslednji korišćen i
postavlja ga za podrazumevani pri ponovnom pozivanju naredbi za postavljanje i kotiranje tog
entiteta. Kada je ovaj check box uključen za entitet Šipka se pamte dva podrazumevana stila
kotiranja, jedan za uzengije, a drugi za sve ostale šipke.

347
DirectX9 (podrška za rad na sekundarnom monitoru)

Postavljanjem ovog check box-a na uključeno stanje omogućava se rad sa programom na dva
monitora.
Šipka
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ‘Šipka’
Ako je check box ‘Izdati upozorenje kada se napravi pozicija koja već postoji’, koji se
nalazi u delu dijalog box-a ‘Šipka’, postavljen na uključeno stanje, pri kreiranju nove pozicije
armature pomoću naredbi ‘Proizvoljna’ ili ‘Tipska’, program vrši poređenje geometrije kreirane
i već postojećih pozicija. U slučaju da je geometrija kreirane pozicije potpuno ista kao i
geometrijom neke postojeće pozicije, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:
Izborom potvrdnog odgovora šipka se pridružuje postojećoj poziciji, kao njena instanca na
crtežu, dok se izborom negativnog odgovora kreira nova pozicija armature.
Ako je check box ‘Izdati upozorenje kada se napravi pozicija koja već postoji’ isključen, kreira
se nova pozicija armature bez poređenja geometrije.
Pomoću parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Kota’, se definiše način kotiranja
šipki. Kada je check box ‘Ući u proceduru kotiranja’ postavljen na uključeno stanje,
program pri kreiranju novih pozicija armature (naredbe ‘Proizvoljna’ i ‘Tipska’), kao i pri
postavljanju instanci postojećih pozicija (naredbe ‘Postojeća’ i ‘Reprezent’), automatski ulazi u
proceduru njihovog kotiranja. Pomoću radio button-a, koji se nalaze ispod ovog check box-a,
se vrši izbor jednog od dva programom predviđena načina kotiranja. Kada je selektovan radio
button ‘Izbor 3 tačke’, procedura kotiranja se odvija zadavanjem početne tačke kote, pozicije
teksta i ugla teksta kote. Kada je selektovan radio button ‘Izbor 2 tačke’, procedura kotiranja
se odvija zadavanjem pozicije teksta i ugla teksta kote, a program na osnovu zadate pozicije
teksta određuje i početnu tačku kote. Način određivanja početne tačke kote se definiše
izborom jednog od ponuđenih radio button-a. Kada je izabran radio button ‘kao najbliža
tačka’, program za početnu tačku kote usvaja tačku sa šipke koja je najbliža zadatoj poziciji
teksta. Ako je izabran radio button ‘kao ortogonalna tačka’, program će tačku koja određuje

348
poziciju teksta povezati sa šipkom ortogonalnom kotnom linijom, a u slučaju da to nije moguće
za početnu tačku kote će usvojiti tačku sa šipke koja je najbliža zadatoj poziciji teksta.
Postavljanjem check box-a ‘Ući u proceduru kotiranja spirale’ na uključeno stanje, od

programa se zahteva da pri postavljanju spiralne uzengije na crtež automatski pokrene
proceduru njenog kotiranja.
Pomoću radio button-a, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Višestruka kota’, definiše se
način kotiranja više instanci iste pozicije koje su presečene zadatom kotnom linijom naredbe
‘Kota’ (vidi poglavlje ‘6.1’). Naime, kada je izabran radio button ‘U jednom redu’, program će
kote svih presečenih instanci postaviti u jednom redu, a kada je izabran radio button ‘U više
redova’, program će za svaku instancu kreirati kotu u posebnom redu, kao da se radi o
instancama različitih pozicija.
Serija u osnovi
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ‘Serija u osnovi’
Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Kota’, imaju isto značenje kao i istoimeni
parametri koji se prikazuju kada je selektovan naziv ‘Šipka’, tako da ih ovde nećemo ponovo
objašnjavati.
Kada se kreira serija u osnovi program za zadati broj komada šipki unutar tekućeg segmenta
‘n=’, računa razmak između šipki i prikazuje ga u edit box-u ‘e=’ (vidi poglavlje ‘4.1’).
Zadavanjem vrednosti u edit box-u ‘Razmak između šipki zaokružiti na’, program dobijeni
razmak ‘e=’ zaokružuje na najbližu vrednost koja je deljiva sa zadatom vrednošću u ovom edit
box-u. Ovako zaokružena vrednost razmaka između šipki se prikazuje u tekstu kote serije.
Napomenućemo da se razmak između šipki koji je unet direktno u edit box-u ‘e=’ neće
zaokruživati.
Kada se selektuje konstantna serija u osnovi, pomeranjem postavljenih ‘grip’-ova mogu da joj
se menjaju različiti parametri (vidi poglavlje ‘4.1’). Međutim, kada se check box ‘Gripovanje
geometrije pozicije’ postavi na uključeno stanje, pri selektovanju serije program postavlja
‘grip’-ove samo na simbol šipke i njihovim pomeranjem se menja geometrija pozicije od koje
je kreirana serija. Isti efekat bi se dobio i kada bi se pomoću naredbe ‘Postojeća’ na crtež
postavila nova instanca date pozicije, a zatim joj se promenila geometrija pomeranjem ‘grip’-
ova.

349
‘Gripovanje geometrije pozicije’ - isključeno ‘Gripovanje geometrije pozicije’ - uključeno
Značenje parametara koji se prikazuju u dijalog box-u kada se selektuju nazivi ‘Serija u
podužnom preseku’ i ‘Serija u poprečnom preseku’, je isto kao i značenje prethodno
objašnjenih parametara. Napomenućemo samo da je vrednost u edit box-u ‘Razmak između
šipki zaokružiti na’ ista za sve tipove serija. Naime, promena ove vrednosti dok je selektovan
jedan tip serija, će dovesti do njene promene i za ostale tipove serija.
Poprečni presek
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ‘Poprečni presek’
Kada je check box ‘Kotirati i uzengije’ postavljen na uključeno stanje, program će pri
postavljanju šipki u poprečnom preseku pomoću naredbi ‘Ceo presek’ i ‘Vađenje preseka’,
automatski ući u proceduru kotiranja uzengije.
U edit box-u ‘Tolerancija za vađenje preseka’, se u procentima od ‘h’ zadaje tolerancija

koju program koristi za korekciju položaja presečenih šipki podužne armature kod naredbe
‘Vađenje preseka’ (vidi poglavlje ‘5.4’). Kada se šipke podužne armature nalaze unutar
gabarita serije, za vrednost ‘h’ program usvaja visinu segmenta uzengije koji one presecaju, a
u slučaju da se presečene šipke podužne armature nalaze van gabarita serije, program za
vrednost ‘h’ uzima visinu serije uzengija. Napomenućemo da se za visinu varijabilne serije
usvaja visina uzengije koja je najbliža zadatoj liniji preseka.

350
Kada je check box ‘Postavljanje simbola preseka’ uključen, program po završetku

postavljanja poprečnog preseka na crtež automatski ulazi u proceduru postavljanja simbola
preseka (vidi poglavlje ‘5.4’)
Mreža
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ‘Mreža’
Kada je check box ‘Izdati upozorenje kada se napravi pozicija koja već postoji’
postavljen na uključeno stanje, program pri kreiranju nove pozicije mreža, pomoću naredbi
‘Pojedinačno postavljanje’ i ‘Serija mreža’, vrši njeno poređenje sa postojećim pozicijama. Ako
kreirana pozicija ima iste podatke kao i neka od postojećih pozicija, otvoriće se dijalog box
sledećeg izgleda:
Izborom potvrdnog odgovora, mreža se pridružuje postojećoj poziciji, dok se izborom

negativnog odgovora kreira nova pozicija mreža, sa rednim brojem koji je zadat u dijalog box-
u naredbe kojom je kreirana.
Optimalniji ali sporiji algoritam za plan sečenja

Kada je ovaj check box uključen program pri kreiranju plana sečenja mreža uklapanje parčića
vrši sa njihovom pravom geometrijom. Ako je check box isključen uklapanje se vrši gabaritno -
svako parče mreža se zamenjuje sa najmanjim pravougaonikom u koji može stati, a zatim se
uklapaju ti pravougaonici.

351
Mreža u poprečnom preseku
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ‘Mreža u poprečnom preseku’
Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Kota’ imaju isto značenje kao i istoimeni
parametri koji se prikazuju kada je selektovan naziv ‘Šipka’, tako da ih ovde nećemo ponovo
objašnjavati.
Izveštaj
Izgled dijaloga za selektovani naziv ‘Izveštaj’
Ispis oplate na novoj stranici

Kada je ovaj check box uključen izveštaji koji se kreiraju po oplatama (na primer specifikacija
šipki) se pri štampanju razdvajaju, tako da za svaku oplatu počinju na novoj stranici.
Obeležavanje neusaglašenih tabela na crtežu

Ako je ovaj check box uključen, a na crtež su izvezene tablice izveštaja, program će
proveravati sve izmene koje se vrše nad crtežom i ako neka od njih utiče na izveštaj preko
svake tabele će ispisati poruku ‘Neusaglašeno’. Takve tabele treba obrisati sa crteža, ponovo
kreirati izveštaj i postaviti na crtež nove tabele.

352
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box uz prihvatanje zadatih
promena, što konkretno znači da će program u daljem radu poštovati sve parametre zadate u
okviru ove naredbe.
11.5 Podešavanje razmere crteža (RAZMERA)

Izborom naredbe ‘Razmera’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Podešavanja’ ili
klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box za definisanje razmere na crtežu.
Obzirom da se veličina tekstova u kotama ‘ArmCAD’-ovih entiteta zadaje u milimetrima na

hartiji, potrebno je uneti i razmeru u kojoj će crtež biti prenet na hartiju. Ova razmera se unosi
u levom delu dijalog box-a, koji se zove ‘Razmera’, zadavanjem vrednosti u edit box sa
tastature ili izborom iz zatvorene liste neke od programom definisanih razmera. Zadavanjem
željene razmere u kojoj će crtež biti prenet na hartiju, program će prepraviti veličinu svih kota
‘ArmCAD’-ovih entiteta, tako da njihova veličina u crtačkim jedinicama odgovara zadatoj
veličini u milimetrima na hartiji.
U desnom delu dijalog box-a, koji se zove ‘AutoCAD-ova jedinica’, se nalazi zatvorena lista
iz koje se vrši izbor jedinica dužine (m,cm,mm,...) i edit box u koji se unosi vrednost koja
definiše koliko će izabranih jedinica da predstavlja jedna ‘AutoCAD’-ova jedinica (ACU) na
crtežu. Na ovaj način se uspostavlja veza između bezdimenzionih crtačkih ‘AutoCAD’-ovih
jedinica i stvarnih dužina ‘ArmCAD’-ovih entiteta.
Svi ‘AutoCAD’-ovi entiteti (pa samim tim i ‘ArmCAD’-ovi) svoju geometriju pamte i izražavaju
preko ‘AutoCAD’-ovih jedinica (ACU). To je bezdimenziona veličina i može predstavljati bilo
koju dužinu. Sa druge strane, ‘ArmCAD’-ovi entiteti (šipke, serije, mreže...) su konkretni
objekti koji moraju imati stvarne dimenzije.
Razmeru koju zadate na početku rada možete da promenite u bilo kom trenutku pomoću
naredbe ‘Razmera’ i to će uticati samo na iscrtavanje tekstova. Međutim, promenu podataka o
fizičkoj dužini ‘AutoCAD’-ove jedinice u principu treba izbegavati u toku rada. Ukoliko na crtežu
postoje neki ‘ArmCAD’-ovi entiteti, njihove dimenzije u ‘AutoCAD’-ovim jedinicama neće biti
promenjene – jedino će se promeniti način na koji se ACU jedinica pretvara u fizičku dužinu.
Primer: Ako je 1ACU=1cm i ako je na crtežu nacrtana šipka dužine 200 cm (onda je njena
dužina 200 ACU). Kada se u komandi razmera promeni da je 1ACU=1mm tada će ta ista šipka
imati i dalje 200 ACU ali će tada njena fizička dužina biti 200 mm.
Iz ovoga se vidi da komanda može biti destruktivna ukoliko se primenjuje kada crtež već
sadrži neke ‘ArmCAD’-ove entitete i da je zato bitno da pre početka rada pravilno definišete
fizičku dužinu jedne ‘AutoCAD’-ove jedinice.
Napomenućemo još da će se dijalog box za definisanje razmere otvara automatski pri svakom
otvaranju novog crteža ali se ovo ponašanje može promeniti pomoću naredbe ‘Funkcionalnost’.
(videti poglavlje ‘11.4’)

353
11.6 Definisanje načina prikaza šipki na crtežu

(IZGLED ENTITETA)
Kako se sve šipke na crtežu standardno iscrtavaju tankim linijama koje
predstavljaju njihove osovine, to se njihova debljina pri štampi određuje pomoću ‘AutoCAD’-
ove naredbe ‘Plot’, definisanjem debljine svih linija na crtežu koje se prikazuju datom bojom.
Na ovaj način će sve pozicije armature na hartiji imati istu debljinu, bez obzira na njihov
stvaran prečnik. Pomoću naredbe ‘Izgled entiteta’, imate mogućnost da selektovane šipke
prikažete na crtežu sa njihovom realnom debljinom (debljinom koja odgovara njihovom
prečniku). Takođe, pomoću ove naredbe možete da utičete na način iscrtavanja prelomnih
tačaka šipki, kao i na način prikazivanja serija u osnovi.
Izborom naredbe ‘Izgled entiteta’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu
, program će sa komandne linije zahtevati da selektujete sve entitete kojima želite da
promenite način prikaza na ekranu.
nakon selektovanja prvog entiteta, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete entitet,
sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desni taster miša ne označite kraj procedure
selektovanja, nakon čega se otvara dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje načina

prikaza šipki na crtežu
Pomoću check box-a ‘Debljina linija’, reguliše se da li će selektovane pozicije armature na

crtežu biti prikazane u realnoj debljini ili ne, dok je uloga check box-a ‘Zaobljenost’ da odredi
da li će prelomne tačke na šipkama biti iscrtane oštrim ivicama ili zaobljeno, prema pravilima
za povijanje šipki koja važe za odabrani tekući propis.
Napomenućemo da se, bez obzira na pridružene podatke u ovom dijalog box-u, šipke u
poprečnom preseku uvek predstavljaju popunjenim krugovima, čiji prečnik odgovara prečniku
date pozicije armature.
Iako ne utiče na prikaz šipki u poprečnom preseku na ekranu, ova naredba pri štampanju
crteža ima isto dejstvo na šipke u poprečnom preseku, kao i na sve ostale vrste armature.
Naime, sva armatura za koju je check box ‘Debljina linija’ postavljen na uključeno
stanje se štampa sa pravom debljinom šipki, bez obzira na podešavanja koja su zadata u

354
okviru ‘AutoCAD’-ove naredbe ‘Plot’. Ovo ćemo pokazati na primeru jednog poprečnog
preseka:
Check box ‘Debljina linija’ uključen Check box ‘Debljina linija’ isključen
Prvi crtež je odštampan sa uključenim check box-om ‘Debljina linija’ za sve šipke, dok je kod
drugog crteža ovaj check box isključen. Podešavanja u okviru ‘AutoCAD’-ove naredbe ‘Plot’ su
ista za oba crteža.
Parametri koji se nalaze u delu dijaloga ‘Serija u osnovi’ biće dostupni samo kada je u selekciju
uključena i serija u osnovi i pomoću njih se reguliše način prikaza selektovane serije na crtežu.
Pun prikaz Kada se ovaj check box postavi na uključeno stanje, program na zadatom
rastojanju iscrtava simbole koji jasno ukazuju na položaj svake od šipki
unutar serije.
Retko Kada se ovaj check box postavi na uključeno stanje crtaju se samo simboli
šipki koji su za to izabrani u dijalogu ‘Izbor crta za prikaz’, koji se poziva iz
dijaloga za kreiranje serije, klikom na dugme . Check box-ovi ‘Pun prikaz’
i ‘Retko’ rade kao prekidači, što znači da istovremeno ne mogu biti oba
uključena.
Savijanje u ravni
Ovaj check box je dostupan samo ako je jedan od check box-ova ‘Pun
prikaz’ ili ‘Retko’ postavljen na uključeno stanje. Njegovim uključivanjem se
svi simboli šipki u seriji crtaju sa pravom geometrijom šipke projektovanom
na ravan crtanja.
Okvir oko oblasti

Kada se ovaj check box postavi na uključeno stanje na crtežu se prikazuje i
kontura oblasti koju serija u osnovi pokriva.
Sopstvena boja
Svim selektovanim entitetima se može dodeliti potpuno proizvoljna boja sa
kojom će se prkazivati na crtežu. Uključivanjem ovog check box-a dostupno
postaje dugme čijim se aktiviranjem otvara dijalog za izbor boje.
Množilac veličine kota

Edit polje u kome se zadaje koeficijent sa kojim se utiče na veličinu kota na
crtežu. Na veličinu kota se može uticati na dva načina. Prvi je dodeljivanje
koeficijenta entitetu, što znači da će sve kote sa kojima se entitet posle toga
kotira biće pomnožene sa zadatim koeficijentom, ali se kote koje su ranije
postavljene neće promeniti. Drugi način je da se sa crteža selektuju već

355
postavljene kote i da im se unošenjem koeficijenta u ovo edit polje promeni

veličina.
Aktiviranjem komadnog polja ‘OK’ program će prepraviti crtež tako da selektovane pozicije
budu prikazane na način kako je to zadato u ovom dijalog box-u.
11.7 Podaci plana sečenja šipki

Pomoću ove naredbe se svim tipovima armature tekućeg propisa može zadati
takozvana ‘Nabavna dužina’, odnosno maksimalna dužina šipke određeneog tipa i prečnika
koja se može nabaviti i transportovati. Zadate nabavne dužine program može koristiti pri
kreiranju plana sečenja šipki, čime se dolazi do najmanjeg mogućeg broja celih šipki od kojih
se može dobiti sva potrebna armatura. Izborom naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ►
Podešavanja’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Izgled dijaloga za definisanje nabavnih dužina armature
Tip armature Lista svih tipova armature tekućeg propisa.
Tabela prečnika
U tabeli su prikazani svi prečnici šipki koji su definisani za tip armature koji je
trenutno selektovan u listi ‘Tip armature’. U koloni ‘Naziv’ se ispisuje prečnik
armature, dok se u prvoj koloni za sve prečnike koji se koriste u tekućem
crtežu prikazuje simbol . U koloni ‘L max’ se svakom prečniku može zadati
željena nabavna dužina u cm. Desnim klikom miša preko bilo koje ćelije u
ovoj koloni otvara se padajući meni sa opcijama za masovno zadavanje istih
podataka. Izborom opcije ‘Dodeli svima’ vrednost nabavne dužine iz date
ćelije se dodeljuje svim prečnicima koji pripadaju selektovanom tipu
armature. Izborom opcije ‘Dodeli svim tipovima armature’ vrednost
nabavne dužine iz date ćelije se dodeljuje svim prečnicima armature tekućeg
propisa.

356
Prikazati samo armaturu korišćenu u tekućem crtežu

Kada se ovaj check box postavi na uključeno stanje u listi ‘Tip armature’ se
prikazuju samo oni tipovi čiji se bar jedan prečnik armature koristi u tekućem
crtežu. Istovremeno se u tabeli prikazuju samo oni prečnici selektovanog tipa
armature koji se koriste u tekućem crtežu.
Ne raditi plan sečenja

Kada je ovaj check box uključen program pri kreiranju izveštaja neće
napraviti izveštaj plana sečenja.
Jedinstven plan sečenja za sve oplate

Ako je ovaj check box isključen plan sečenja šipki se generiše za svaku oplatu
posebno, a ako je uključen plan sečenja se generiše za tekuću grupu oplata.
Konfiguracija U ovom delu dijaloga se nalaze parametri za rad sa konfiguracijama plana

sečenja armature. Iz zatvorene liste se za tekuću može izabrati bilo koja
ranije snimljena konfiguracija sa zadatim nabavnim dužinama. Pomoću
dugmeta ‘ Snimi’ se trenutno zadate nabavne dužine snimaju u bazu
konfiguracija pod željenim imenom, dok se pomoću dugmeta ‘ Briši’ tekuća
konfiguracija uklanja iz baze.
11.8 Izvoz konfiguracionih fajlova

Pomoću ove naredbe, konfiguracioni fajlovi kreirani u toku rada sa programom,
mogu se snimiti u datoteku sa ekstenzijiom ‘*.acf’., iz koje se u bilo kom trenutku mogu učitati
u program, na istom ili na nekom drugom računaru. Znači glavna namena naredbe je da
omogući razmenu konfiguracionih fajlova između korisnika, odnosno njihovo prenošenje sa
računara na računar. Izborom naredbe ‘Izvoz konfiguracionih fajlova’, iz padajućeg menija
‘ArmCAD ► Podešavanja’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Sada treba izabrati mesto na disku računara, na kome će se snimiti datoteka sa izvezenim
konfiguracionim fajlovima, a zatim i zadati ime datoteke u edit polju ‘Ime fajla’. Snimanje
datoteke pod zadatim imenom, vrši se aktiviranjem dugmeta ‘Save’, nakon čega se dijalog
zatvara i završava naredba.

357
11.9 Uvoz konfiguracionih fajlova

Pomoću ove naredbe se vrši učitavanje konfiguracionih fajlova koji su ranije
snimljeni u datoteku sa ekstenzijiom ‘*.acf’. Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD ►
Podešavanja’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Sada treba izabrati željnu datoteku sa izvezenim konfiguracionim fajlovima i pritisnuti dugme
‘Učitaj’, nakon čega se otvara dijalog za izbor konfiguracionih fajlova koji će se učitati u
program:
U prvoj koloni tabele se ispisuju redni brojevi, u koloni ‘Naziv’ nazivi svih konfiguracionih
fajlova koji se nalaze u učitanoj datoteci, dok se u koloni ‘Opis’ ispisuje značenje datog
konfiguracionog fajla. Izbor konfiguracionih fajlova, koji će se učitati u program, vrši se
pomoću check box-ova iz poslednje kolone tabele. Izborom dugmeta ‘Sve’, svi check box-ovi
se postavljaju na uključeno stanje, dok se aktiviranjem dugmeta ‘Ništa’, svi check box-ovi

358
postavljaju na isključeno stanje. Pomoću dugmeta ‘Inverzija selekcije’, svi trenutno

uključeni check box-ovi se isključuju, a svi isključeni se uključuju.
Aktiviranjem dugmeta ‘OK’ dijalog se zatvara, izabrani konfiguracioni fajlovi se učitavaju u

program i prikazuje se odgovarajuća poruka o izvršenoj akciji:
Kako bi se svi uvezeni konfiguracioni fajlovi inicijalizovali, odnosno počeli koristiti u programu,
on se mora zatvoriti, a zatim ponovo pokrenuti.
11.10 Snimanje u format ArmCAD 2005

Crteži koji su kreirani sa programom ArmCAD 6 se pomoću ove naredbe snimaju u
format koji može učitati i program ArmCAD 2005. Ovako izvezen crtež, otvoren u ArmCAD-u
2005 biće istovetan izvornom crtežu, osim što neće imati sve nove detalje i opcije prikaza
svojstvene programu ArmCAD 6. Izborom naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ otvara se
dijalog sledećeg izgleda:
Sada treba izabrati mesto na disku računara na kome će se crtež snimiti, a zatim zadati ime u
edit polju ‘Ime fajla’. Iz zatvorene liste ‘Tip fajla’ se bira najstarija verzija AutoCAD-a u koju
će snimljni fajl moći da se učita. Snimanje datoteke pod zadatim imenom, vrši se aktiviranjem
dugmeta ‘Save’, nakon čega se dijalog zatvara i završava naredba.

359
12. IZVEŠTAJ
Ova naredba služi za automatsko generisanje svih vrsta izveštaja, kako specifikacije,
rekapitulacije i plana sečenja šipki, tako i specifikacije, rekapitulacije i plana sečenja mreža.
Sadržaj izveštaja odgovara trenutnom stanju na crtežu. Istovremeno sa procesom generisanja,
program prelazi u poseban režim rada koji će omogućiti pregled, podešavanje i štampanje
izveštaja. Izveštaj se može:
- štampati
- eksportovati u AutoCAD crtež
- konvertovati u RTF (Rich Text Format - format kompatibilan sa mnogim tekst-procesorima).
Nakon izbora naredbe ‘Izveštaj’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu ,
program iščitava trenutno stanje na crtežu i automatski generiše izveštaj za svu armaturu koja
pripada tekućoj grupi oplata (vidi poglavlje ‘12.9’). Umesto grafičkog okruženja ‘AutoCAD’-a,
sada se otvara prozor za rad sa generisanim izveštajem.
Izgled prozora za rad sa izveštajem
U levom delu prozora, nalazi se razgranato stablo koje deli izveštaj na manje celine i
istovremeno predstavlja sadržaj izveštaja, a u desnom delu se prikazuje izgled trenutno
aktivne stranice izveštaja, baš onako kako će izgledati na papiru posle štampanja. U dnu
ekrana, na statusnoj liniji, ispisuje se informacija o nazivu trenutno prikazanog poglavlja
izveštaja, rednom broju tekuće strane i ukupnom broju strana izveštaja.

360
12.1 Sadržaj izveštaja

Generisani izveštaj se sastoji od niza tabela, koje su na osnovu tipa armature
podeljene u dve osnovne grupe: ‘Šipke’ i ‘Mreže’. Organizacija ove podele je prikazana u
stablu koje se nalazi u levom delu prozora za rad sa izveštajem.
Struktura izveštaja
Za običnu armaturu je omogućeno generisanje izveštaja:
Specifikacija - Svaki izveštaj ‘Specifikacija’ sadrži detaljne podatke o upotrebljenim šipkama

za datu poziciju oplate. Podaci su razvrstani po pozicijama šipke.
Specifikacija 2 - Programom je omogućeno istovremeno generisanje dva izveštaja za

specifikaciju šipki, pri čemu svaki od njih može da ima zaseban sadržaj koji korisnik sam
definiše.
Rekapitulacija - Izveštaj ‘Rekapitulacija’ sadrži zbirne podatke o upotrebljenim količinama

armature za tekuću grupu oplata. Podaci su razvrstani po prečnicima i to za svaku vrstu
armature posebno.
Rekapitulacija oplate - Generisanje izveštaja za rekapitulaciju šipki za svaku oplatu

posebno.
Rekapitulacija (SNIP) - Generisanje izveštaja za rekapitulaciju šipki po SNIP propisima.
Specifikacija plana sečenja - Generisanje izveštaja za plan sečenja šipki.
Ovi izveštaji su u stablu prikazani kao podnaslovi grane ‘Šipke’.
Za mrežastu armaturu je generisan niz izveštaja ‘Specifikacija’ (za svaku poziciju oplate po
jedan), izveštaj ‘Rekapitulacija’ i niz izveštaja ‘Plan sečenja’ (za svaku poziciju oplate po
jedan). Ovi izveštaji su u stablu prikazani kao podnaslovi grane ‘Mreže’.
- Svaki izveštaj ‘Specifikacija’ sadrži detaljne podatke o mrežama upotrebljenim u datoj

poziciji oplate. Podaci su razvrstani po pozicijama i dimenzijama mreža.
- Izveštaj ‘Rekapitulacija’ sadrži zbirne podatke o svim mrežama koje pripadaju tekućoj grupi
oplata. Podaci su grupisani po tipovima mreža. (Tip mreže je definisan oznakom i
dimenzijama).

361
- Svaki izveštaj ‘Plan sečenja’ sadrži grafičke šeme sečenja tabli mreže. Program pronalazi
optimalni plan sečenja celih tabli da bi se dobio minimalan broj potrebnih tabli.
Podrazumevani nivo uklapanja odnosi se na uklapanja pravougaonih parčića table koji
obuhvataju stvarnu geometriju datog parčeta table. Podaci su grupisani prema pozicijama
oplata i prema tipovima mreža.
Kao što je već rečeno, program automatski pri aktiviranju naredbe kreira sve izveštaje. Ako
želite da se neki od izveštaja ne prikazuje, potrebno je da kliknete mišem (desni klik) na
stavku u stablu koja se odnosi na taj izveštaj, nakon čega će se otvoriti padajući meni sa
naredbama ‘Prikaži’ i ‘Sakrij’.
Izborom naredbe ‘Sakrij’, selektovani izveštaj postaje nevidljiv, a njegov naziv u stablu se
ispisuje sivom bojom. Naredba ‘Prikaži’ će biti dostupna samo kada se izabere prethodno
sakriveni izveštaj i njenim aktiviranjem se dati izveštaj ponovo prikazuje. Na ovaj način može
se menjati vidljivost i celim granama ‘Šipke’ ili ‘Mreže’, kao i proizvoljnom broju zajednički
selektovanih izveštaja, tako što se nakon višestruke selekcije klikne mišem (desni klik) unutar
selektovane grupe.
Višestruka selekcija izveštaja u stablu se vrši po standardnim ‘Windows’ pravilima:
- Ako držite pritisnut taster ‘Ctrl’, biće selektovani svi izveštaji na koje kliknete mišem, dok će
klik miša na već selektovani izveštaj dovesti do njegove deselektcije.
- Ako držite pritisnut taster ‘Shift’, pored izveštaja na koje kliknete mišem, biće selektovani i
svi izveštaji u stablu koji se nalaze između njih.

362
12.2 Pregled i kretanje kroz izveštaj

U desnom delu prozora za rad sa izveštajem uvek se prikazuje izgled trenutno
aktivne stranice izveštaja, baš onako kako će izgledati na papiru posle štampanja. U dnu
ekrana, na statusnoj liniji, ispisuje se informacija o nazivu trenutno prikazanog poglavlja
izveštaja, rednom broju tekuće strane i ukupnom broju strana izveštaja.
Polja predviđena za ispis tekućeg poglavlja i tekuće strane izveštaja
Tekuće poglavlje izveštaja je u stablu uvek markirano posebnom bojom. Promena tekućeg
poglavlja se vrši jednostavnim klikom miša preko njegovog naziva u stablu, nakon čega se, u
desnom delu prozora, za trenutno aktivnu stranu izveštaja postavlja ona strana na kojoj
počinje selektovano poglavlje.
Tekuće poglavlje je ‘Rekapitulacija’ u okviru grane ‘Šipka’
Na ovaj način, tekuće poglavlje u stablu je uvek usaglašeno sa prikazom tekuće strane
izveštaja, što omogućava lako pozicioniranje na željeni deo dokumenta. Promena tekućeg
poglavlja, može se vršiti i pomoću kursorskih strelica.
Promena tekuće strane izveštaja se može vršiti i sa tastature pomoću tastera ‘PgUp’ i ‘PgDn’,
kao i izborom odgovarajućih ikona.

363
Izborom ove ikone, se strana koja prethodi trenutno aktivnoj postavlja za tekuću
Izborom ove ikone, se strana koja sledi trenutno aktivnu postavlja za tekuću
U slučaju da dokument sadrži veliki broj strana, za brzo postavljanje tekuće strane, može
poslužiti i scroll traka postavljena uz desnu ivicu ovog prozora.
Podrazumevani način prikazivanja stvarnog izgleda dokumenta je prikaz samo jedne strane.
Međutim, ponekad može biti od interesa da se istovremeno prikaže više strana izveštaja.
Izborom ove ikone vrši se prelazak na istovremeni prikaz više stranica izveštaja na
ekranu. Broj stranica koje će se istovremeno prikazivati vrši se izborom iz zatvorene
liste, koja se aktivira klikom miša na strelicu sa desne strane ikone. Programom je
ograničeno da se istovremeno može prikazati do 6 strana.
Istovremeni prikaz dve stranica izveštaja
Izborom ove ikone vrši se povratak na prikaz samo jedne – tekuće strane izveštaja
- CTRL+ levo dugme miša = Zum prozor. Dok je pritisnut taster ‘CTRL’ klik na levo dugme
miša će odabranu tačku obeležiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba uvećati, a
sledeći klik na levo dugme miša će odabranu tačku protumačiti kao suprotni ugao
pravougaone oblasti i uvećanje će biti izvršeno.
- Pomeranje prikaza izgleda oplate se izvršava klikom na srednje dugme miša i pomeranjem
istog.
Takođe, naredbe za zumiranje se mogu aktivirati i izborom odgovarajuće ikone.
- Zum sve
- Zum prozor
- Zum prethodni

364
- Zum dinamički
- Zum pomeri
12.3 Formatiranje izveštaja

Program ‘ArmCAD’ omogućava podešavanje velikog broja parametara vezanih za
izgled i sadržaj projektne dokumentacije koja se kreira, a u cilju što boljeg prilagođavanja
različitim propisima, potrebama i navikama korisnika.
Sva podešavanja izgleda i sadržaja izveštaja odvijaju se u dijalogu koji se otvara aktiviranjem
komande ‘Formatiranje izveštaja’ pomoću ove ikone .
Izgled dijalog box-a za formatiranje izveštaja
S obzirom na veliku količinu podataka, ovaj dijalog je organizovan preko stranica. S leve strane
se nalazi spisak svih stranica, a u desnom delu se prikazuje sadržaj trenutno aktivne stranice.

365
12.3.1 Format hartije

U okviru stranice ‘Format hartije’ imate mogućnost da definišete veličinu stranice
dokumenta.
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Format hartije’
U zavisnosti od izlaznog uređaja za štampu koji imate, iz zatvorene liste odaberite jedan od
ponuđenih formata hartije. U slučaju da u listi nije ponuđen željeni format, postavljanjem na
uključeno stanje prekidača ‘Proizvoljni format’, imaćete mogućnost da u edit box-ovima
‘Širina’ i ‘Visina’ zadate potpuno prozivoljne dimenzije papira. Svakako da je uslov, da vaš
izlazni uređaj za štampu podržava zadati format hartije.
Edit box-ovi za zadavanje prozivoljnih dimenzija hartije
Postvaljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđena dva prekidača, možete odabrati

orijentaciju hartije: ‘Uspravno’ ili ‘Položeno’.

366
12.3.2 Margine
U okviru stranice ‘Margine’ definiše se neto površina hartije za štampu.
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Margine’
U centralnom delu dijalog box-a, prikazan je odabrani format hartije, a sa četiri edit box-a, sa
njegove gornje, donje, leve i desne strane imate mogućnost da definišete odgovarajuće
margine. Vodite računa pri zadavanju ovih vrednosti, obzirom da svaki izlazni uređaj ima
ograničenje po pitanju neto površine za štampu. U ovoj proceduri, program će dozvoliti
zadavanje potpuno proizvoljne vrednosti, ali se zato pri štampi dokumenta može desiti slučaj
da drajver ne može na tom delu ivičnog prostora da izvrši štampu. U ovakvim slučajevima,
nakon zahteva za štampu, program će izdati odgovarajuće upozorenje.
Jedino ograničenje pri zadavanju margina će biti u edit box-u ‘Dole’, obzirom da se u ‘futer’-u
svake hartije mora naći i potpis autora programa. Minimalna, programski ograničena vrednost,
za donju marginu je 8 mm.
U slučaju da svaka strana vašeg dokumenta treba da sadrži i zaglavlje, tada je potrebno u edit
box-u ‘Visina zaglavlja’, zadati njegovu dimenziju. Ako ne želite zaglavlje, tada u ovom edit
box-u zadajte vrednost ‘0’.

367
12.3.3 Zaglavlje
U okviru stranice ‘Zaglavlje’ definiše se izgled zaglavlja koje će biti odštampano u
vrhu svake strane dokumenta.
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Zaglavlje’
Default izgled zaglavlja, koje se isporučuje uz program, predstavlja samo ugledni primer za
postupak njegovog formiranja. U gornjem delu dijalog box-a se prikazuje trenutan izgled
kreiranog zaglavlja. Širina tablice zaglavlja je određena širinom papira koja je umanjena za
levu i desnu marginu, a visina zadatim podatkom u edit box-u ‘Visina zaglavlja’, u okviru
kartoteke ‘Margine’. Tablica zaglavlja je podeljena na niz ćelija (pravougaonih oblasti), i klikom
miša u okviru svake od njih, u donjem delu dijalog box-a se prikazuje sadržaj trenutno aktivne
ćelije.
U donjem delu dijalog box-a je prikazan sadržaj trenutno

aktivne ćelije namenjene prikazu naslova projekta

368
U svaku od ćelija se može uneti potpuno proizvoljan sadržaj. Postupak editovanja sadržaja
trenutno aktivne ćelije, u potpunosti odgovara postupku rada sa tekst procesorima, kakav je i
program ‘WordPad’. Izbor i veličina fonta se vrši iz zatvorenih lista koje se nalaze iznad polja
predviđenog za editovanje sadržaja trenutno aktivne ćelije.
Zatvorene liste za izbor vrste i veličine fonta
Pomoću sledeće grupe ikona, utiče sa na izgled i sadržaj trenutno aktivne ćelije.
Selektovani tekst se izbacuje iz ćelije i prebacuje u ‘clipboard’
Selektovani tekst se prebacuje u ‘clipboard’ bez izbacivanja iz ćelije
Prethodno smešteni tekst u ‘clipboard’, ubacuje se u ćeliju, i to na mesto koje je

određeno trenutnim položajem kursora
Uključeno stanje ove ikone određuje zadebljani ispis selektovanog teksta
Uključeno stanje ove ikone određuje zakošeni ispis selektovanog teksta
Uključeno stanje ove ikone određuje podvučeni ispis selektovanog teksta
Izborom ove ikone otvara se padajuća lista za izbor boje koja će biti pridružena
selektovanom tekstu
Uključeno stanje ove ikone određuje levo ravnanje

selektovanog teksta
Uključeno stanje ove ikone određuje centralno ravnanje

selektovanog teksta
Uključeno stanje ove ikone određuje desno ravnanje

selektovanog teksta

369
Izbor ove ikone, selektovani tekst označava kao stavku u listi

niza podataka
Izborom ove ikone otvara se dijalog box za postavljanje okvira

oko ćelije.
Izgled dijalog box-a za

postavljanje okvira
oko ćelije
Postavljanjem na uključeno stanje ponuđenih prekidača, na odgovarajućoj strani ćelije se

postavlja linija okvira. Oznaka za uključeno stanje je uvučen izgled ikone, pri čemu se u
centralnom delu ovog dijalog box-a, na odgovarajućoj strani postavlja linija okvira.
Postavljanjem na uključeno stanje prekidača ‘Pridruži svima’, imate mogućnost da odabrane
strane za postavljanje okvira, pridružite i svim ostalim ćelijama u zaglavlju. Za najčešće
slučajeve u praksi, kada je potrebno postaviti okvir oko svih ćelija, sve ponuđene prekidače u
ovom dijalog box-u, postavite na uključeno stanje, što će dovesti do željenog efekta.
Izborom ove ikone otvara se dijalog box za učitavanje slika sa diska računara.
Izgled dijalog box-a za ubacivanje slika

u ćeliju zaglavlja
Izborom jedne od ponuđenih opcija iz zatvoren liste ‘Tip fajla’, pored bitmapa, u ćeliju je
moguće ubaciti i sadržaj metafajlova (‘*.wmf’ i ‘*.emf’). Nakon selektovanja željenog fajla, i
aktiviranja komandnog polja ‘OK’, na poziciji kursora će se pojaviti sadržaj učitane slike. U

370
slučaju velikog formata slike, kliknite mišem na nju, i pomoću scrooll traka dovedite jedan od
njenih ćoškova u položaj da se vidi u prostoru predviđenom za prikaz ćelije.
Selektovanjem ubačene bit mape, u njenim uglovima i na

sredinama svake od strana, postavljaju se simboli malog
kvadrata pomoću kojih se vrši promena dimenzija slike.
Dovođenjem miša u položaj da pokazuje na mali kvadrat postavljen u uglu slike, i njegovim
razvlačenjem ka unutra, dovedite veličinu slike na željenu dimenziju.
Smanjena veličina učitane slike
Izborom ove ikone, otvara se padajući meni za automatsko ubacivanje programski

definsanih tekstova. Na raspolaganju su sledeći tekstovi:
#p - Redni broj tekuće strane

#n - Ukupan broj strana

371
#t - Trenutno vreme
#d - Tekući datum
#f - Ime fajla
#g - Ime fajla (sa celom putanjom)
Ubačeni programski definisani tekstovi, u ćeliji se označavaju simbolom ‘#’ i odgovarajućim

slovom.
Da biste definisali raspored ćelija koji odgovara Vašem zaglavlju, potrebno je da prvo zadate
željeni format hartije, odredite margine i visinu zaglavlja. Pored toga potrebno je i da
poništitite ‘Default’ zaglavlje koje je isporučeno kao ugledni primer.
Klikom miša unutar bilo koje od ćelija, ona postaje trenutno aktivna, a u edit box-ovima
‘Širina’ i ‘Visina’, prikazuju se njene trenutne dimenzije.
Edit box-ovi za numeričko zadavnje dimenzija

trenutno aktivne ćelije
Kako zaglavlje ima ograničnu, ranije zadatu dimenziju, to promena dimenzija jedne ćelije utiče
i na dimenzije ostalih ćelija. Usvojeno je da se promena dimenzija ćelija odvija sleva na desno,
i odzgo na dole. Iz tog razloga, selektovanjem jedne od ivičnih ćelija, odgovarajući edit box za
numeričko podešavanje dimenzija ćelije biće neaktivan.

372
Za selektovanu gornju desnu ćeliju, nije moguće

menjati širinu
Da biste poništili ‘Default’ zaglavlje potrebno je da selektujete krajnju levu ćeliju i da joj za
dimenzije zadate maksimalne moguće vrednosti. Ako ne znate koje su dimenzije maksimalne,
dovoljno je da unesete vrednosti koje su sigurno veće od maksimalnih, a program će
automatski odrediti maksimalne dimenzije ćelije.
Zadavanje maksimalnih dimenzija krajnjoj levoj

ćeliji zaglavlja
Na ovaj način dobićete da se zaglavlje sastoji samo od jedne ćelije.

373
Izgled zaglavlja koje se sastoje samo od jedne ćelije
Selektovanjem bitmape u donjem delu dijalog box-a, koji je predviđen za editovanje sadržaja
trenutno aktivne ćelije, i pritiskom na taster ‘Del’, izbacite ovu bitmapu iz sadržaja vašeg
zaglavlja.
Potpuno prazan sadržaj zaglavlja
U donjem levom uglu svake od ćelija nalazi se mali uspravan pravougaonik, pomoću koga se
svaka od ćelija može podeliti na dve nove, po vertikali. Mali položeni pravougaonik u gornjem
desnom uglu svake od ćelija, služi za podelu ćelija po horizontali. Dovođenjem miša u položaj
da pokazuje na jedan od ova dva mala pravougaonika, kursor menja oblik u odgovarajući oblik
koji ujedno ukazuje i na smisao moguće akcije.

374
Pravougaonici za podelu ćelija na manje delove
Operacija podele ćelija se odvija tako što se mišem klikne na željeni mali pravougaonik, i ne
otpuštajući ga dovede u položaj željene vertikalne, odnosno horizontalne podele.
Razvlačenjem gornjeg desnog pravougaonika

na dole, dobijena je nova ćelija
I na novododatoj ćeliji, u donjem levom i gornjem desnom uglu, nalaze se mali prvougaonici
za njenu eventualnu podelu na manje delove. U gornjem delu zaglavlja dodaćemo još jednu
ćeliju.

375
Razvlačenjem donjeg levog pravougaonika gornje

ćelije u desno, dobijena je nova ćelija
Ovaj postupak je potrebno ponavljati, sve dok ne dobijete željeni broj i raspored ćelija.
Dovođenjem miša u položaj da pokazuje na sredinu jednu od unutašnijh strana ćelije,
omogućena je naknadna promena dimenzija date ćelije.
Unutrašnje strane ćelija koje se mogu razvlačiti
Kako se razvlačenjem pomoću miša ne može odrediti tačna dimenzija ćelije, željene dimenzije
možete zadati u edit box-ovima ‘Širina’ i ‘Visina’.
Kada ste podesili položaj i broj ćelija u zaglavlju, preostalo je još da u svakoj od njih zadate i
odgovarajući sadržaj, na način kako je to ranije opisano.

376
12.3.4 Tekst
U okviru stranice ‘Tekst’, imate mogućnost da definišete sve podatke o vrsti, boji i
veličini tekstova koji se ispisuju na hartiji.
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Tekst’
U delu dijaloga ‘Štampanje’, nalaze se parametri pomoću kojih se definiše izgled izveštaja pri
štampanju i konverziji u RTF format.
Prikazani parametri imaju sledeće značenje:
- ‘Tekst u naslovu’ U ovom delu dijaloga zadaju se parametri koji se odnose na tekstove u
naslovu svih izveštaja. Moguće je izabrati font, visinu, zadebljanost, zakošenost,
podvučenost i boju teksta.
- ‘Tekst u zaglavlju’ U ovom delu dijaloga zadaju se parametri koji se odnose na tekstove u
zaglavlju svih izveštaja.
- ‘Tekst u tabeli’ odnosi se na sve tekstove u svim izveštajima. Moguće je izabrati font,
visinu, zadebljanost, zakošenost, podvučenost i boju teksta.
- ‘Tekst na crtežima’ odnosi se na tekstove koji se nalaze na crtežima oblika šipke i plana
sečenja mreža. Takođe, za ove crteže moguće je definisati i boje i debljine linija svih
elemenata: ‘Šipka’, ‘Kota’, ‘Cela mreža’ i ‘Sečena mreža’.
U delu dijaloga ‘AutoCAD crtež’ mogu se definisati prethodno opisani parametri za izveštaj
koji se eksportuje na ‘AutoCAD’-ov crtež. Veličine tekstova se preračunavaju prema tekućoj
razmeri crteža (vidi poglavlje ‘11.5’). Boje tekstova i linija je moguće izabrati iz skupa
‘AutoCAD’-ovih predefinisanih boja.
- Tabela U ovom delu dijaloga vrši se izbor boje za linije tabela.
- Neusaglašenost izveštaja U ovom delu dijaloga vrši se izbor boje za tekst koji se ispisuje
na tabelama na crtežu, u slučaju neusaglašenih izveštaja.

377
U edit box-u ‘Broj prve stranice’ se zadaje broj od koga program počinje numeraciju
izveštaja. Ovo je veoma korisna opcija, obzirom da se izveštaj o potrebnoj armaturi nikada ne
nalazi na početku projektne dokumentacije.
Edit box u kome se zadaje broj prve stranice izveštaja
12.3.5 Šipke - specifikacija

U okviru stranice ‘Šipke - specifikacija’ moguće je definisati sve parametre
vezane za istoimeni izveštaj (tabelu).
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Šipke - specifikacija’
Ulazi u izveštaj - Check box koji određuje da li će se prikazivati dati izveštaj.

378
U edit box-u ‘Naziv tabele’, omogućeno je zadavanje naslova koji će se ispisivati na početku
svake tabele. Položaj teksta naslova (u horizontalnom pravcu) moguće je podesiti izborom
jednog od tri načina ravnanja (levo, centar, desno).
Edit box za zadavanje naziva tabele i komandna polja

za njegovo ravnanje
U gornjem levom delu dijaloga nalazi se lista koja određuje redosled i sadržaj kolona koje čine
ovaj izveštaj.
Lista koja određuje redosled i sadržaj kolona izveštaja
Ispod liste nalaze se komandna polja ‘ Briši’ i ‘ Dodaj’ kojim je moguće brisati ili
dodavati kolone i komandna polja ‘ Gore’ i ‘ Dole’ kojim je moguće promeniti redosled
kolona u izveštaju.

379
Pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’, u listu je ubačena nova kolona
Sadržaj svake kolone može se podesiti izborom iz zatvorene liste koja se otvara klikom miša
na strelicu sa desne strane date kolone.
Sadržaj zatvorene liste za izbor sadržaja kolone
Za svaku kolonu izveštaja moguće je definisati:
- tekst koji će se ispisivati u zaglavlju

- širinu kolone
- podatke specifične za tu kolonu.
U edit box-u ‘Naziv kolone’, unosi se tekst koji će se ispisivati u zaglavlju izabrane kolone.
Omogućeno je definisanje dva reda teksta. Zadavanje ravnanja (desno, gore, levo) se izvodi
kao što je već opisano za edit box ‘Naziv tabele’. Desno od polja za unos teksta nalazi se

380
komandno polje , čijim se aktiviranjem otvara padajući meni. Stavka u meniju ‘%%c –
oznaka za fi’ omogućava da se u tekstu pojavi specijalni znak ‘ Ø ’.
Deo dijalog box-a za definisanje naziva kolone
U edit box-u ‘Širina kolone’ unosi se podatak o zahtevanoj širini kolone. Kolona može imati i
nepoznatu širinu. U tom slučaju se njena širina određuje tako da odgovara slobodnoj širini na
hartiji koja preostaje nakon oduzimanja širina kolona sa poznatom širinom. Ukoliko više kolona
ima nepoznatu širinu, slobodna širina hartije će biti ravnomerno raspoređena na svaku od njih.
Da li će neka kolona biti sa nepoznatom širinom određuje se sa check box-om ‘Nepoznata’.
Deo dijalog box-a za definisanje širine kolone
Check box ‘Prikazuje se ispred rekapitulacije’ se koristi za definisanje redosleda izveštaja.

Kada je ovaj check box uključen izveštaj specifikacije šipki se prikazuje pre izveštaja
rekapitulacije i obrnuto.

381
Check box za definisanje redosleda izveštaja
Prave šipke - Check box koji određuje da li će se u izveštaju prikazivati prave šipke.
Povijene šipke - Check box koji određuje da li će se u izveštaju prikazivati povijene šipke.
Check box-ovi ‘Prave šipke’ i ‘Povijene šipke’
U donjem delu dijaloga prikazan je izgled tabele koji odgovara trenutnom stanju parametara.
Ovaj izveštaj može da se kreira kao kombinacija sledećih kolona:
Redni broj pozicije - ispisuje redni broj pozicije šipke.
Izgled šipke – iscrtava crtež geometrije šipke sa iskotiranim dužinama segmenata. Specifični
podaci za ovu kolonu su:

382
‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz dužine

‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje.
‘Zaobljenost’ – za definisanje načina iscrtavanja prelomnih tačaka na šipkama – oštrim
ivicama ili zaobljeno, prema pravilima za povijanje šipki koja važe za odabrani tekući propis.
‘Uvek prikazati sve dužine promenljivih segmenata’ - Check box koji određuje način
obeležavanja promenljivih segmenata šipki. Postavljanjem ovog check box-a na uključeno
stanje, u koloni ‘Izgled šipke’ će se prikazivati sve dužine promenljivih segmenata.
‘Radijalno obeležavanje lučnih segmenata’ - Check box koji određuje način obeležavanja
lučnih segmenata šipki. Postavljanjem ovog check box-a na uključeno stanje, u koloni ‘Izgled
šipke’ će se prikazivati radijusi povijanja lučnih šipki.
Specifični podaci za kolonu ‘Izgled šipke’
Prečnik šipke – ispisuje podatak o prečniku šipke. (Zapravo, ovde se ispisuje naziv koji je
definisan u propisima za šipku određenog prečnika - vidi poglavlje ‘11.3’. S obzirom da se u
skoro svim propisima naziv šipke i prečnik šipke poklapaju zadržan je termin ‘Prečnik šipke’)
Prečnik šipke jedne vrste armature – u ovoj koloni biće ispisan podatak o prečniku šipke ali
samo ako vrsta armature pozicije šipke odgovara vrstama armature navedenim u edit box-u
‘Filter armature’. Desno od edit box-a za unos filtera nalazi se komandno polje , čijim se
aktiviranjem otvara padajući meni iz koga se može izabrati neka od vrsta armature. Moguće je
praviti i višestruki uslov stavljanjem znaka ‘+’ između imena vrsta armature. U slučaju da
uslov o vrsti armature nije ispunjen polje u tabeli će ostati prazno.
Napomena: Ukoliko se ovaj tip kolone koristi, obično se koristi u paru sa međusobno
disjunktnim uslovima. Time se dobija ispis prečnika šipki za sve pozicije ali u odgovarajućim
kolonama.
Dužina šipke – dužina jedne šipke. Specifični podaci za ovu kolonu su:

Napomena:Ukoliko je pozicija šipke varijabilna, ispisaće se dve vrednosti – minimalna i

maksimalna dužina šipke u poziciji.

383
Broj komada – ukupan broj komada šipki u poziciji. Specifični podatak za ovu kolonu je:
‘Faktor oplate’ – kada je ovaj check box isključen prikazuje se ukupan broj komada šipki
date pozicije, a kada je uključen broj komada šipki je prikazan u formatu ‘zadata količina za
datu oplatu (vidi poglavlje ‘2.1’) x zadati broj šipki date pozicije’.
Ukupna dužina pozicije – zbir dužina svih šipki u celoj poziciji. Specifični podaci za ovu kolonu
su:

Vrsta armature – naziv definisan u propisu za vrstu armature od koje je napravljena pozicija
šipke
Oznaka tipske šipke – ispis imena odgovarajuće šipke iz biblioteke tipskih šipki (geometrija
šipke odgovara geometriji tipske šipke)
Napomena - Kolona u kojoj se ispisuje proizvoljan komentar definisan u dijalogu za bazu

pozicija.
Jedinična težina – podatak o težini šipke jedinične dužine. Specifični podaci za ovu kolonu su:
‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz jedinične težine

Težina šipke – podatak o težini jedne šipke date pozicije. Specifični podaci za ovu kolonu su:
‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz težine šipke

‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje
Težina pozicije - podatak o težini svih šipke date pozicije koje idu u specifikaciju. Specifični
‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz težine šipki

‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje
Prazno polje - kolona sa praznim poljima, proizvoljne namene.

384
12.3.6 Šipke - specifikacija 2

Programom je omogućeno istovremeno generisanje dva izveštaja za specifikaciju
šipki, pri čemu svaki od njih može da ima zaseban sadržaj koji korisnik sam definiše.
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Šipke - specifikacija 2’
Parametri kojima se definiše ovaj izveštaj su isti kao za izveštaj ‘Šipke - specifikacija’, te ih

385
12.3.7 Šipke - rekapitulacija

U okviru stranice ‘Šipke - rekapitulacija’ moguće je definisati sve parametre
vezane za istoimeni izveštaj.
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Šipke - rekapitulacija’
Podaci vezani za ‘Naziv tabele’ kao i za opšte podatke svih kolona (‘Naziv kolone’ i ‘Širina
kolone’) potpuno su isti kao i u prethodno opisanoj kartoteci.
Izveštaj je grupisan prema vrstama armature. Unutar izveštaja o svakoj vrsti armature podaci
su grupisani po prečnicima armature. Moguće je dodatno podešavanje načina grupisanja i to:
- ukoliko se želi da prikaz rekapitulacije prikazuje tablicu sa svim prečnicima šipki treba
postaviti check box ‘Svi prečnici’ na uključeno. Inače, prikazivaće se tablica samo sa
upotrebljenim prečnicima šipki.
- ukoliko se želi poseban izveštaj za prave a poseban za povijene šipke check box ‘Posebno
prave i povijene šipke’ trebe postaviti na uključeno.
- ukoliko se želi poseban izveštaj za šipke čiji je prečnik manji ili jednak nekom prečniku, a
poseban za šipke većeg prečnika, treba postaviti check box ‘Razdvojeno do Ø’ na
uključeno a u edit box-u ‘Ø=’ definisati granični prečnik šipke.
Prečnik šipke – ispisuje podatak o prečniku šipke. (Zapravo, ovde se ispisuje naziv koji je
definisan u propisima za šipku određenog prečnika – videti poglavlje ‘11.3’. S obzirom da se u
skoro svim propisima naziv šipke i prečnik šipke poklapaju zadržan je termin ‘Prečnik šipke’)
Ukupna dužina ugrađenih – ukupna dužina svih ugrađenih šipki iz pozicija odgovarajućeg
prečnika i vrste armature. Specifični podaci za ovu kolonu su:


386
Jedinična težina – težina šipke jedinične dužine. Specifični podaci za ovu kolonu su:

Ukupna težina ugrađenih – ukupna težina svih ugrađenih šipki iz pozicija odgovarajućeg
prečnika i vrste armature. Specifični podaci za ovu kolonu su:
‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz težine

Napomena: specifično za ovu kolonu je da se na kraju svake celine prikazuje zbir cele kolone.
U edit box-u ‘Tekst zbira’ može se definisati proizvoljan tekst koji će se prikazivati pored
zbira.
Prazno polje - Kolona sa praznim poljima, proizvoljne namene.
Nabavna dužina - Dužina definisana u dijalogu za podatke plana sečenja šipki za odgovarajući
prečnik i vrstu armature. Specifični podaci za ovu kolonu su:

Potreban broj komada celih - Potreban broj komada celih šipki za definisani plan sečenja šipki.
Ukupna težina celih - Ukupna težina celih šipki za definisani plan sečenja šipki. Specifični

Ukupna dužina celih - Ukupna dužina celih šipki za definisani plan sečenja šipki. Specifični

Težina otpada pri sečenju - Težina otpada šipki koja se javlja za definisani plan sečenja šipki.
Specifični podaci za ovu kolonu su:

Dužina otpada pri sečenju - Dužina otpada šipki koja se javlja za definisani plan sečenja šipki.

Postotak otpada pri sečenju - Postotak otpada šipki koja se javlja za definisani plan sečenja
šipki.

387
12.3.8 Šipke - rekapitulacija oplate

Program omogućava generisanje izveštaja za rekapitulaciju šipki za svaku oplatu
posebno. U okviru stranice ‘Šipke - rekapitulacija oplate’ moguće je definisati sve
parametre vezane za istoimeni izveštaj.
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Šipke - rekapitulacija oplate’
Parametri kojima se definiše ovaj izveštaj su isti kao za izveštaj ‘Šipke - rekapitulacija’, te ih

388
12.3.9 Šipke - rekapitulacija (SNIP)

Program omogućava generisanje izveštaja za rekapitulaciju šipki po SNIP
propisima. U okviru stranice ‘Šipke - rekapitulacija (SNIP)’ moguće je definisati sve
parametre vezane za istoimeni izveštaj.
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Šipke - rekapitulacija (SNIP)’
Izveštaj ‘Šipke - rekapitulacija (SNIP)’ sastoji se od sledećih kolona:
Oznaka elementa - Kolona u kojoj se ispisuje naziv oplate. Specifični podatak za ovu kolonu je:
‘Širina kolone’ - Edit polje u koje se unosi podatak o zahtevanoj širini kolone.
Armatura - Ovoj koloni pripadaju kolone sa prečnicima i vrstama armature, kao i kolona sa
ukupnom količinom armature određenog prečnika i vrste. Specifični podaci za ovu kolonu su:
Širina kolone - Edit polje u koje se unosi podatak o zahtevanoj širini kolone sa prečnicima
armature.
Širina kolone ‘Ukupno’ - Edit polje u koje se unosi podatak o zahtevanoj širini kolone
‘Ukupno’.
Jedinice mera - Lista za definisanje jedinice mera.
Broj decimala - Edit polje za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za
ispisivanje.
Beton - Ovaj koloni pripadaju kolone u kojima se ispisuju podaci uneti u dijalogu za definisanje
pozicija oplata, a odnose se na marku betona i zapreminu betona. Specifični podaci za ovu
kolonu su:

389
Širina kolone - Edit polje u koje se unosi podatak o zahtevanoj širini kolone u kojoj se
ispisuje marka betona.
Širina kolone ‘Ukupno’ - Edit polje u koje se unosi podatak o zahtevanoj širini kolone u kojoj
se ispisuje zapremina betona.
ispisivanje.
Napomenućemo da se u ovom dijalogu može brisati samo kolona ‘Beton’, što znači da će
komandno polje ‘ Briši’ biti dostupno samo kada je u listi selektovana ova kolona. Kolona
‘Beton’ se dodaje u izveštaj pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’, koje je dostupno samo ako
ove kolone nema u listi. Redosled kolona u izveštaju se ne može menjati, te su komandna
polja ‘ Gore’ i ‘ Dole’ uvek nedostupna.
12.3.10 Plan sečenja - specifikacija

Omogućeno je generisanje izveštaja za plan sečenja šipki, a sve parametre
vezane za istoimeni izveštaj moguće je podesiti u okviru stranice ‘Plan sečenja -
specifikacija’.
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Plan sečenja - specifikacija’
Izveštaj ‘Plan sečenja - specifikacija’ može da se kreira kao kombinacija sledećih kolona:
Opis - Kolona čiji se sadržaj definiše u odgovarajućem edit polju. Izborom dugmeta koje se
nalazi desno od ovog edit polja, otvara se padajući meni za automatsko ubacivanje programski
definisanih tekstova. Na raspolaganju su sledeći tekstovi:

390
%f - Prečnik šipke
%dt - transportna dužina šipke
%a - materijal
%n - redni broj načina sečenja
%k - broj ponavljanja načina sečenja
%i - iskorišćena dužina
%p - postotak iskorišćene dužine
%s - neiskorišćena dužina
%h - postotak neiskorišćene dužine
%%c - oznaka za fi
r.br.opl. - Kolona u kojoj se ispisuje redni broj pozicije oplate.
Oplata - Kolona u kojoj se ispisuje naziv oplate.
Redni broj pozicije - Kolona u kojoj se ispisuje redni broj pozicije armature.

pozicija.
Broj komada - Kolona u kojoj se prikazuje broj komada šipki date pozicije.
Dužina - Kolona u kojoj se prikazuje dužina šipke date pozicije. Specifični podaci za ovu kolonu
su:

ispisivanje.

391
12.3.11 Podupirači
U okviru stranice ‘Podupirači’ moguće je definisati sve parametre vezane za
tablicu proizvoljnog oblika i sadržaja. Tablica je sastavni deo izveštaja rekapitulacije za šipke.
Definisanje i prikazivanje ove tablice je opciono.
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Podupirači’
Check box ‘Ulazi u izveštaj’ određuje da li će se ova tabela prikazivati.
U edit box-u ‘Naziv tabele’ može se postaviti proizvoljan tekst koji će se ispisivati kao naslov,
iznad tabele. Položaj teksta (u horizontalnom pravcu) moguće je podesiti izborom jednog od tri
načina ravnanja (levo, centar, desno).
Tabela može imati proizvoljan broj redova i kolona.
Za rad sa kolonama tabele služe komandna polja u grupi ‘Kolone tabele’:
‘ Dodaj’ – dodaje novu kolonu u tabelu na kraj. Sadržaj novododate kolone će biti iskopiran
iz do tada aktivne kolone
‘ Briši’ – briše aktivnu kolonu
‘ Levo’ – pomera aktivnu kolonu ulevo
‘ Desno’ – pomera aktivnu kolonu udesno
Grupa parametara ‘Širina kolone’ služi za definisanje širine aktivne kolone. Kolona može
imati tačno zadatu širinu ili može imati nepoznatu širinu, pri čemu se njena širina proračunava
tako da odgovara slobodnom prostoru na stranici. To se postiže uključivanjem check box-a
‘Nepoznata’.
Za rad sa redovima tebele služe komandna polja u grupi ‘Redovi tabele’:
‘ Dodaj’ – dodaje novi red tabele na kraj. Sadržaj novododatog reda biće iskopiran iz do
tada aktivnog reda.
‘ Briši’ – briše aktivan red
‘ Gore’ – pomera aktivan red nagore.

392
‘ Dole’ – pomera aktivan red nadole.
Neki od redova sa vrha tabele mogu dobiti poseban status – zaglavlje tabele. Broj redova sa
vrha tabele koji će biti proglašen za zaglavlje može se uneti u edit box-u ‘Broj redova u
zaglavlju’. Redovi koji imaju status zaglavlja su obeleženi na poseban način. Razlog za
uvođenje zaglavlja je u razdvajanju ćelija čiji se sadržaj retko menja (zaglavlje) od preostalog
dela tabele.
Pri aktiviranju komandnog polja ‘ Snimi’, koje se nalazi u delu dijalog box-a ‘Baza
podupirača’, pojavljuje se dijalog u kome treba uneti naziv pod kojim će se trenutno
prikazana tabela snimiti.
Način snimanja tabele u bazu podupirača može se podešavati u grupi parametara ‘Snimanje’.
Ukoliko je izabrana opcija ‘Snimi celu tabelu’, biće snimljena tabela (sa svim redovima i
kolonama) a zajedno sa njom i sadržaj svih ćelija. Ukoliko je izabrana opcija ‘Snimi samo
zaglavlje’, biće snimljena tabela (sa svim redovima i kolonama) a zajedno sa njom sadržaj
ćelija iz zaglavlja. Ostale ćelije će biti snimljene kao prazne.
Iz zatvorene liste je moguće postaviti za aktivnu neku od prethodno snimljenih tabela. Takođe,
aktiviranjem komandnog polja ‘ Briši’, briše se tablica sa imenom prikazanim u zatvorenoj
listi.
Sadržaj svake ćelije tabele je moguće popuniti proizvoljnim tekstom. Ravnanje teksta u svakoj
ćeliji je moguće podesiti preko odgovarajućih komandnih polja u delu dijalog box-a ‘Ravnanje
kolone’.

393
12.3.12 Tablica specifikatora

U okviru stranice ‘Tablica specifikatora’ moguće je definisati sve parametre
vezane za istoimenu tabelu.
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Tablica specifikatora’
Izveštaj ‘Tablica specifikatora’ može se kreirati kao kombinacija sledećih kolona:
Redni broj pozicije

Kolona u kojoj se prikazuje redni broj pozicije armature. Specifični podatak za
ovu kolonu je:
Širina kolone Edit polje u kojoj se unosi podatak o zahtevanoj širini kolone.
Broj komada Kolona u kojoj se prikazuje broj komada šipki date pozicije. Specifični podatak
za ovu kolonu je:
Širina kolone Edit polje u kojoj se unosi podatak o zahtevanoj širini kolone.
Dužina promenljivog segmenta šipke

Kolona koja se prikazuje samo u slučaju da se na crtež postavlja specifikator
sa tablicom za promenljivu seriju i u njoj će se ispisivati dužina promenljivog
segmenta. Specifični podaci za ovu kolonu su:
Širina kolone Edit polje u koje se unosi podatak o zahtevanoj širini kolone.
Jedinice mera Lista za definisanje jedinice mera.
Broj decimala Edit polje za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za
ispisivanje.
Poluprečnik lučnog segmenta šipke

sa tablicom za šipku sa lučnim segmentom i u njoj će se ispisivati poluprečnik
lučnog segmenta. Specifični podaci za ovu kolonu su:

394
ispisivanje.
Strela lučnog segmenta šipke

sa tablicom za šipku sa lučnim segmentom i u njoj će se ispisivati strela
lučnog segmenta. Specifični podaci za ovu kolonu su:
ispisivanje.
Dužina šipke Kolona u kojoj se prikazuje dužina jedne šipke date pozicije. Specifični podaci
za ovu kolonu su:
ispisivanje.
Ukupna dužina Kolona u kojoj se prikazuje zbir dužina svih šipki u datoj poziciji. Specifično za
ovu kolonu je da se na kraju prikazuje zbir cele kolone. U edit polju ‘Tekst
zbira’ može se definisati proizvoljan tekst koji će se prikazivati pored zbira.
ispisivanje.

395
12.3.13 Mreže - specifikacija

U okviru stranice ‘Mreže - specifikacija’ moguće je podesiti sve parametre
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Mreže - specifikacija’
Pozicija – oznaka pozicije. Za sečene mreže prikazuje i indeks sečenja - jedinstveni broj
dodeljen na osnovu dimenzija sečene table.
Oznaka mreže – oznaka (naziv) mreže
Širina B – dimenzije mreže u ‘B’ pravcu. Specifični podaci za ovu kolonu su:

Visina L – dimenzije mreže u ‘L’ pravcu. Specifični podaci za ovu kolonu su:

Broj komada – broj komada mreže. Specifični podatak za ovu kolonu je:
‘Faktor oplate’ – kada je ovaj check box isključen prikazuje se ukupan broj komada mreža
date pozicije, a kada je uključen broj komada mreža je prikazan u formatu ‘zadata količina za
datu oplatu (vidi poglavlje ‘2.1’) x zadati broj mreža date pozicije’.
Jedinična težina – težina mreže jedinične površine. Specifični podaci za ovu kolonu su:


396
Ukupna težina – ukupna težina mreža. Specifični podaci za ovu kolonu su:

Napomena: spečifično za ovu kolonu je da se na kraju svake celine prikazuje zbir cele kolone.
U edit box-u ‘Tekst zbira’ može se definisati proizvoljan tekst, koji će se prikazivati pored
zbira.

pozicija mreža.
12.3.14 Mreže - rekapitulacija

U okviru stranice ‘Mreže - rekapitulacija’ moguće je podesiti sve parametre
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Mreže - rekapitulacija’
Oznaka mreže – oznaka (naziv) mreže
Širina B – dimenzije mreže u ‘B’ pravcu. Specifični podaci za ovu kolonu su:

Visina L – dimenzije mreže u ‘L’ pravcu. Specifični podaci za ovu kolonu su:


397
Broj komada – broj komada mreže
Jedinična težina – težina mreže jedinične površine. Specifični podaci za ovu kolonu su:
‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za jediničnu težinu

Ukupna težina – ukupna težina mreža. Specifični podaci za ovu kolonu su:

Napomena: specifično za ovu kolonu je da se na kraju svake celine prikazuje zbir cele kolone.
U edit box-u ‘Tekst zbira’ može se definisati proizvoljan tekst, koji će se prikazivati pored
zbira.
Neto ugrađena težina - Kolona u kojoj se ispisuje neto ugrađena težina mreža.
Težina otpada pri sečenju - Težina otpada mreža koja se javlja za definisani plan sečenja.
‘Jedinice mera’ - za definisanje jedinice mera za prikaz težine

‘Broj decimala’ - za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje.
Postotak otpada pri sečenju - Postotak otpada mreža koja se javlja za definisani plan sečenja.
12.3.15 Mreže - plan sečenja

U okviru stranice ‘Mreže - plan sečenja’ moguće je podesiti sve parametre
Izgled dijaloga u okviru stranice ‘Mreže - plan sečenja’

398
‘Naziv tabele’ - ima istu funkciju kao i istoimeni edit box iz ranije opisanih stranica.
‘Broj kolona’ - određuje koliki broj slika će biti smešten u jednom redu. Od ovog podatka će
zavisiti veličine slika.
‘Jedinice mera’ - određuje jedinicu mere koja će se koristiti pri ispisu dimenzija na crtežima
‘Broj decimala’ - određuje maksimalni broj decimala sa kojima će se ispisivati dimenzije
‘Dimenzije table’ – Prekidači pomoću kojih se određuje redosled ispisivanja dimenzija tabli u
izveštaju ‘Mreže - plan sečenja’. Ako je izabran prekidač ‘BxL’ prvo se ispisuje širina B, a zatim
visina L mreže. Ako je izabran prekidač ‘LxB’ prvo se ispisuje visina L, a zatim širina B.
12.3.16 Snimanje podataka o formatiranju izveštaja

Da bi svi podaci iz ovog dijaloga mogli da se koriste i na drugim crtežima,
potrebno ih je snimiti u bazu. Izborom komandnog polja ‘ Snimi’, koje se nalazi u donjem
delu dijaloga, otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Sada je u edit box potrebno zadati tekstualni opis koji će asocirati na definisane podatke o
formatiranju izveštaja. U slučaju da ste zadali ime koje već postoji, program će izdati
odgovarajuću poruku.
odabranom imenu, dok će negativan odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a, predviđena je za izbor neke
od ranije snimljenih konfiguracija.
Napomena: Ako menjate stanje parametara u dijalog box-u ove naredbe, a ne sprovedete
prethodno opisanu akciju snimanja podataka u konfiguracionu datoteku, po izlasku iz dijalog
box-a aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će ipak poštovati postavljene parametre.
Štaviše, postavljeni parametri će se u trenutku snimanja crteža snimiti zajedno sa njim i time
će se obezbediti da izveštaj bude formatiran na isti način i prilikom sledećeg otvaranja crteža.

399

tekuću. Znači, konfiguraciju koju želite trajno da uklonite iz konfiguracione datoteke, prvo
morate da postavite za tekuću a zatim da aktivirate komandno polje ‘ Briši’. Pošto je ova
naredba destruktivna, program će zatražiti potvrdu ove akcije i tek nakon potvrdnog odgovora
obrisaće selektovanu konfiguraciju.
12.4 Štampanje izveštaja

Izborom ove ikone, otvara se dijalog box za unos parametara koji će regulisati
način štampe izveštaja.
Izgled dijalog box-a za štampanje dokumenta
U delu dijalog box-a ‘Print range’, definiše se da li će te da štampate ceo dokument ili samo
pojedine njegove strane. Postavljenjem prekidača ‘All’ na uključeno stanje, od programa se
zahteva štampanje celog dokumenta, dok se postavljanjem prekidača ‘Pages’ na uključeno
stanje, u edit box-ovima sa njegove desne strane može zadati redni broj početne i krajnje
strane koje određuju deo dokumenta koji treba odštampati.
U edit box-u ‘Number of copies’ imate mogućnost da zadate broj kopija za štampu, a
postavljanjem check box-a ‘Print to file’ na uključeno stanje, imate mogućnost da umesto
direktnog izlaza na štampač, kreirate datoteku koja se može odštampati i van okruženja
programa.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, otpočeće proces štampe.
Napomenućemo da pri štampanju izveštaja program poštuje sve parametre koji su zadati u
kartoteci ‘Tekst’, u delu dijalog box-a ‘Štampanje’ (vidi poglavlje ‘12.3.4’).

400
12.5 Eksport u RTF

Izborom naredbe ‘Eksport u RTF’, imate mogućnost da ceo izveštaj prebacite u
‘*.rtf’ format, koji je čitljiv za gotovo sve ‘Windows’ tekst procesore, kakav je i
‘Word’. Njenim aktiviranjem, otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Eksport u RTF’
U edit box-u ‘Datoteka’ se zadaje mesto na disku na kome želite da snimite ‘*.rtf’ datoteku
koju kreirate, kao i ime same datoteke. Pored zadavanja ovih podataka direktno u edit box-u,
imate mogućnost da aktiviranjem komandnog polja ‘Izbor...’ otvorite standardni ‘Windows’-ov
dijalog box za snimanje datoteka.
Komandno polje ‘Izbor...’
Izgled dijalog box-a za snimanje datoteka
Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Snimi’, program će zatvoriti tekući dijalog box, a podatke
zadate u okviru njega će prikazati u edit box-u ‘Datoteka’ osnovnog dijalog box-a ove naredbe.

401
Zadati podaci su prikazani u edit box-u ‘Datoteka’
Proces eksporta započinje aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, a dužina njegovog trajanja
zavisi isključivo od veličine izveštaja. Kasnijim učitavanjem u ‘Word’, ili pak neki drugi tekst
procesor, moći ćete potpuno slobodno da editujete sadržaj eksportovanog izveštaja. Ova
naredba ima primenu i kada želite da projektnu dokumentaciju šaljete svojim poslovnim
partnerima u digitalnom obliku.
Napomena:
Kako ne postoje tehničke mogućnosti da se sadržaj zaglavlja konvertuje u odgovarajuće
tekstove i tabele, to se zaglavlje eksportuje kao slika (‘meta file’). Negativna posledica ovoga
je nemogućnost ažuriranja eventualno postavljenog brojača strana u ‘ArmCAD’-ovom
zaglavlju. U takvim slučajevima je bolje da izgled tipskog zaglavlja kreirate u samom ‘Word’-u,
a da zaglavlje isključite iz ‘ArmCAD’-ovog izveštaja. Postoji još jedno rešenje, a to je da u
okviru ‘ArmCAD’-ovog zaglavlja ne ubacujete brojač strana već da to uradite u ‘Word’-u.
Napomena:
Vodite računa da zadate margine u ‘ArmCAD’-u budu usaglašene sa maksimalnom površinom
štampe koja je omogućena u ‘Word’-u, ili pak nekom drugom teskt procesoru, u koji ćete
kasnije učitavati eksportovani RTF fajl. Naime, ‘Word’, pogotovu starije verzije, ne može da
štampa na celoj površini hartije koja je definisana drajverom datog štampača, kao što može
‘ArmCAD’. Iz tog razloga, može Vam se desiti da kreirani RTF fajl, kada se štampa iz ‘Word’-a,
nema odštampane sve delove dokumenta po ivicima strane.
12.6 Eksport na crtež

Pomoću naredbe ‘Eksport na crtež’, imate mogućnost da sve tablice kreirane u
izveštaju postavite na sam ‘ArmCAD’-ov crtež. Naime, izborom ove naredbe
program izlazi na crtež i zahteva da za svaku od kreiranih tablica zadate
referentnu tačku, odnosno tačku koja će odrediti položaj gornjeg levog ugla date
tablice na crtežu.
Šipke - specifikacija:
Nakon zadavanja referentne tačke, program datu tablicu postavlja na crtež, a pri njenom
kreiranju poštuje sve parametre koji su zadati u kartoteci ‘Tekst’, u delu dijalog box-a
‘AutoCAD crtež’ (vidi poglavlje ‘12.3.4’).
12.7 Povratak u prozor za crtanje

Aktiviranjem ove naredbe, vrši se povratak u prozor za crtanje.

402
12.8 Zbirna rekapitulacija

Pomoću naredbe ‘Zbirna rekapitulacija’ imate mogućnost da uradite
rekapitulaciju armature za više proizvoljno selektovanih ‘ArmCAD’-ovih datoteka. Ova
naredba se najčešće primenjuje kada želite da saznate potrebnu količinu armature za ceo
objekat koji je urađen na više crteža. Naime, izborom naredbe ‘Zbirna rekapitulacija’ iz
padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box sledećeg
izgleda:
Dijalog box za izradu zbirne rekapitulacije
Aktiviranjem komandnog polja ‘ Dodaj’ otvara se dijalog box za selektovanje ‘ArmCAD’-

ovih datoteka za koje želite da kreirate jedinstvenu rekapitulaciju armature.
Dijalog box za selektovanje datoteka
U ovoj proceduri omogućeno je kako pojedinačno tako i grupno selektovanje svih željenih
datoteka. Izborom komandnog polja ‘Učitaj’ tekući dijalog box se zatvara, a u osnovnom
dijalog box-u naredbe se prikazuju sve selektovane datoteke.

403
Lista datoteka koje su selektovane za izradu

zbirne rekapitulacije
Svako polje u listi datoteka sadrži i zatvorenu listu koja se otvara klikom miša na strelicu sa
desne strane. Ova zatvorena lista sadrži nazive datoteke koje su prethodno korišćene u
naredbi ‘Zbirna rekapitulacija’, kao i njihovu lokaciju na disku, tako da ih veoma jednostavno
možete ponovo selektovati za izradu rekapitulacije.
Zatvorena lista za selektovanje ranije

korišćenih datoteka
Pri aktiviranju naredbe ‘Zbirna rekapitulacija’, sadržaj liste u dijalog box-u će biti onakav kakav
je bio prilikom poslednjeg izlaska iz njega. Ukoliko su neke datoteke iz liste prestale da postoje
(obrisane, preimenovane ili premeštene) i dalje će se nalaziti u listi ali će biti zasivljene i
obeležene kao neispravne, a pri izradi rekapitulacije biće ignorisane.

404
Neispravne datoteke u listi
Ako želite da uklonite neku datoteku iz liste, potrebno je da je prvo selektujete a zatim da
aktivirate komandno polje ‘ Briši’.
Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će izvršiti generisanje zbirne rekapitulacije za

datoteke koje se nalaze u listi i automatski će prikazati izveštaj.
Generisani izveštaj zbirne rekapitulacije

405
12.9 Grupisanje oplata

Često se dešava da se na jednom crtežu nađe više pozicija oplata, a da je potrebno
kreirati izveštaj samo za neke od njih. Pomoću naredbe ‘Grupisanje oplata’ imate mogućnost
da grupišete pozicije oplata, a zatim da izborom jedne grupe odredite koje će oplate ići u
specifikaciju.
Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu , otvara se
dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za grupisanje oplata
U centralnom delu dijalog box-a se prikazuje lista svih pozicija oplata koje se nalaze u sastavu
crteža. Za svaku poziciju oplate u koloni ‘Grupa’ se prikazuje ime grupe kojoj data oplata
pripada (po ‘default’-u su sve pozicije oplata pridružene grupi <sve oplate>). Da biste poziciju
oplate pridružili nekoj grupi, potrebno je da u edit box-u zadate ime željene grupe oplata.
Zadavanje imena grupe oplata
Ukoliko zadato ime ne postoji program će kreirati novu grupu oplata. Poziciju oplata možete
pridružiti nekoj grupi na još jedan način. Naime, klikom miša preko strelicu koja se nalazi na
desnom kraju edit box-a, otvara se lista iz koje možete izabrati neku od postojećih grupa
oplata.

406
Lista za izbor grupe oplata
Omogućena je i višestruka selekcija oplata u ovom dijalogu, pri čemu se na desni taster miša
otvara padajući meni iz koga možete izabrati neku od postojećih grupa oplata, kako biste joj
pridružili sve selektovane oplate.
U cilju optimalnijeg korišćenja i uštede mrežaste armature, programom je omogućeno

popločavanje serijama mreža u faznom načinu građenja. Na ovaj način se parčići mreža
preostali iz prethodnih faza građenja mogu upotrebiti u popločavanju tekuće faze, kao i
narednih faza.
Redosled - Kolona u kojoj se unošenjem rednog broja određuje kojoj fazi građenja data
oplata pripada. Ako više oplata pripada istoj fazi građenja, u ovoj koloni im treba zadati isti
redni broj. Oplate kojima nije zadat redni broj su isključene iz faznog načina gradnje, što znači
da se parčići mreža koji ostanu nakon popločavanja u tim oplatama više nigde ne koriste.

407
Kolona u kojoj se određuje kojoj fazi građenja data oplata pripada
Iz zatvorene liste koja se nalazi u delu dijalog box-a ‘Tekuća grupa oplata’ se vrši izbor
grupe oplata za koju će se kreirati izveštaj.
Zavorena lista za izbor tekuće grupe oplata
Pomoću komandnog polja ‘Briši’ se tekuća grupa oplata uklanja sa crteža, a sve pozicije
oplata koje su joj pripadale se automatski pridružuju ‘default’ grupi <sve oplate>.
Napomenućemo da program automatski iz liste uklanja grupu kojoj nije pridružena ni jedna
oplata.
Nakon izbora komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box uz prihvatanje svih unetih
promena. Pri sledećem aktiviranju naredbe ‘Izveštaj’ (vidi poglavlje ‘12.’) generisaće se
izveštaj samo za oplate koje pripadaju grupi koja je pomoću ove naredbe postavljena za
tekuću.

408
13. IMPORT ARMATURE

Naročita pogodnost za korisnike programa ‘ArmCAD 6’ je mogućnost učitavanja
eksportovanih datoteka, sa podacima o usvojenoj armaturi i oplatama, iz ‘Radimpex’-ovog
programa za statički proračun ‘Tower’. Naime, usvojenu armaturu u ovom programu,
‘ArmCAD’ je u stanju da sam pozicionira i kreira kako planove oplate, tako i prave detalje
armiranja. Eventualnim malim izmenama na učitanim crtežima, na najbrži mogući način se
kreiraju definitivni izvođački projekti. U svakom slučaju, program ne pretenduje da u 100%
slučajeva reši sve moguće probleme, obzirom da u ovom delu projektovanja konstrukcija ne
postoje apsolutno jasna pravila. Pored toga, postoje i razlike između matematičkog
(uprošćenog) modela sa kojim vršimo statički proračun i gotovog izvođačkog projekta. No, ako
program pri importu armature uspešno reši i 70-80% problema, smatraćemo da je uloga ovog
njegovog dela potpuno opravdana.
Program ‘Tower’ može eksportovati usvojenu armaturu u program ‘ArmCAD 2000’,

‘ArmCAD 2005’ i ‘ArmCAD 6’. Iz tog razloga se u dijalog box-u ‘Funkcionalnost’ nalazi odeljak
‘Eksport u ArmCAD’, u kome se vrši izbor programa za koji će se formirati datoteka sa
podacima o usvojenoj armaturi.
Izgled dijalog box-a u kome se vrši izbor programa za koji se

kreira datoteka sa podacima o usvojenoj armaturi
U okviru programa ‘Tower’, moguće je eksportovati usvojenu armaturu i u gredama i u

pločama. Postoje dva načina za eksport armature u gredama. Jedan način je takozvani
‘osnova’- način, kod koga se eksportuje niz povezanih greda. U programu ‘ArmCAD’ te grede
se prikazuju kao jedna kontinualna pravolinijska greda prikazana u pogledu zarotiranom za 90
stepeni u odnosu na pogled u kome je izvršen eksport (eventualne lučne grede prikazaće se u
razvijenom obliku). Drugi način je takozvani ‘ramovi’ način kod koga se mogu eksportovati
proizvoljno izabrane grede iz jedne 2D grupe - rama, nivoa ili kosog pogleda. U programu
‘ArmCAD’ armatura tih greda biće prikazana u istom pogledu u kome je eksportovana. Isto
važi i za oplatu.

409
Jedina razlika između ova dva načina eksporta armature je u vrsti prikaza, odnosno u smeru
gledanja koji se želi postići u ‘ArmCAD’-u. S obzirom da se oblikovanje armature vrši nezavisno
od vrste pogleda, u pravom 3D prostoru, sa pravim 3D gredama i pločama, oblik šipki u jednoj
gredi/stubu biće uvek isti bez obzira na način eksporta. Ovo je naročito važno za stubove koji
se slobodno mogu eksportovati iz bilo kog rama i uvek će imati jedinstvenu armaturu.
Program pri eksportu armature ne vodi računa o dužini šipki obzirom na uslove transporta, te
u slučaju da imate potrebu da ograničite dužinu šipki koristite raspoložive alate koji su već
ugrađeni u program ‘ArmCAD’.
Prenos podataka između programa ‘Tower’ i programa ‘ArmCAD’ ostvaruje se pomoću datoteka
u kojima se snimaju podaci o usvojenoj armaturi i oplatama. U okviru programa ‘ArmCAD’
postoji naredba ‘Import armature’ koja služi za ubacivanje sadržaja ovako eksportovanih
datoteka u tekući crtež. Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša
na ikonu , otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za import armature
Sada je potrebno da selektujete neku od ranije eksportovanih datoteka i aktivirate komandno

polje ‘Učitaj’ (u dnu dijalog box-a se za trenutno selektovanu datoteku ispisuje i tekstualni
komentar, ako joj je pridružen pri eksportu iz programa ‘Tower’).

410
Komentar koji je pridružen selektovanoj datoteci
Po zatvaranju ovog dijalog box-a, aktiviranjem komandnog polja ‘Učitaj’, otvoriće se novi
dijalog box u kome se mogu definisati neki dodatni parametri i opcije. Nakon toga, program će
sa komandne linije zahtevati da odredite položaj bloka, a u drag modu će iscrtavati
pravougaonu oblast koja odgovara njegovom gabaritu. Klik miša na željeno mesto na crtežu
odrediće donji levi ugao bloka, i ubrzo ćete na crtežu dobiti plan oplate i plan usvojene
armature.
Eksportovana armatura biće formirana u skladu sa trenutno aktivnim propisom u programu

‘AutoCAD’ (propis koji je korišćen u programu ‘Tower’ prilikom dimenzionisanja, kao i podaci o
vrsti čelika i prečnicima armature, biće korišćeni kao podaci na osnovu kojih će se u okviru
trenutno aktivnog propisa u programu ‘ArmCAD’ tražiti najsličniji i najpogodniji podaci za
preslikavanje).
Bez obzira da li je u insertovanoj datoteci eksportovana usvojena armatura u ploči ili gredi,
program uvek otvara novu poziciju oplate u koju smešta sve pozicije usvojene armature i
dodeljuje joj programski zadato ime ‘Export’. U slučaju da se u listi pozicija oplate već nalazi
pozicija oplate sa istim nazivom, tada program za novo otvorenu poziciju oplate uz programski
odabrano ime dodaje i indeks ‘(1)’, ‘(2)’, itd.
Učitane entitete program smešta na ‘Layer’-e sa programski usvojenim nazivima:
A4_OP - ‘Layer’ rezervisan za smeštanje kreirane oplate

A4_GR - ‘Layer’ rezervisan za smeštanje usvojene armature u gredama
A4_DZ - ‘Layer’ rezervisan za smeštanje usvojene armature u donjoj zoni ploče
A4_GZ - ‘Layer’ rezervisan za smeštanje usvojene armature u gornjoj zoni ploče
Insertovana usvojena armatura u pločama, bez obzira da li se radi o običnoj ili mrežastoj
armaturi, može se smatrati za gotov crtež, dok je za insertovanu armaturu u gredama
potrebno još iskotirati postavljenu armaturu i kreirati odgovarajuće poprečne preseke. Pomoću
raspoloživih ‘ArmCAD’-ovih naredbi ‘Kota’ i ‘Vađenje preseka’ to svakako neće biti veliki posao.
Jedan od neophodnih podataka za pravilno oblikovanje armature je dužina sidrenja. Program

‘ArmCAD’ dopušta definisanje proizvoljnog broja tablica sa dužinama sidrenja koje odgovaraju
određenim vrstama betona, vrsti armature i uslovima adhezije. Iz tog razloga, prilikom importa
armature potrebno je odlučiti se za tip sidrenja.

411
Upotrebljene oznake imaju sledeće značenje:
ls1 - dužina sidrenja zategnute armature

ls2 - dužina sidrenja pritisnute armature
U daljem tekstu, detaljno ćemo objasniti način eksportovanja i oblikovanja usvojene armature
u pločama i gredama.
13.1 Eksport usvojene armature u pločama iz

programa ‘Tower’
Pre nego što objasnimo samu proceduru eksportovanja usvojene armature u
pločama, objasnićemo neka osnovna pravila kojih se treba pridržavati prilikom usvajanja
armature:
- Pri zadavanju oblasti armiranja ne treba voditi računa o debljini konstruktivnih elemenata,
već je ivice oblasti potrebno zadati po osi konstruktivnih elemenata (program pri eksportu
sam prepravlja geometriju zadatih oblasti na osnovu poznatih dimenzija konstruktivnih
elemenata).
- Kada se postavljaju oblasti sa usvojenom armaturom u gornjoj zoni iznad srednjih oslonaca,
morate sami da vodite računa o potrebnoj dužini sidrenja, obzirom da program strogo
poštuje zadate dimenzije ovako postavljenih oblasti.
Zadata oblast armiranja iznad srednjeg oslonca u gornjoj zoni
- Pri postavljanju obične armature u gornjoj zoni, preporučujemo da za drugi prvac ne

usvajate podeonu armaturu (u okviru datog seta postavite ‘Ø2=0.00’) i da koristite princip
superpozicije oblasti na delovima na kojima se one preklapaju. Na ovaj način će na
zajedničkim delovima preklopljenih oblasti, iz dva ortogonalna pravca, glavna armatura iz
jedne oblasti predstavljati podeonu armaturu za drugu oblast i obrnuto. Na nepreklopljenim
delovima oblasti program će sam usvojiti podeonu armaturu, uz poštovanje uslova da
površina podeone armature iznosi 20% od površine usvojene glavne armature. Ovaj uslov
će program poštovati pri eksportu usvojene armature, kao i u ekranskom prikazu šrafura
koje ukazuju na mesta na kojima je po proračunu potrebna armatura. Naime, kada otkrije
da na nepreklopljenim delovima oblasti nije zadata podeona armatura, program će je
postaviti automatski. Napomenućemo da ista pravila važe i kada u donjoj zoni ne postavite
podeonu armaturu (ako se radi recimo o pločama koje nose samo u jednom pravcu).

412
Superpozicija ortogonalnih oblasti armiranja na delovima

na kojima se preklapaju
- U donjoj zoni program sam koriguje geometriju zadatih oblasti na osnovu dimenzija
konstruktivnih elemenata i potrebnih dužina sidrenja. Prema tome, pri postavljanju oblasti
armiranja u donjoj zoni potrebno je samo da pravilno definišete geometriju oblasti na
osnovu gabarita datog polja.
Zadate oblasti armiranja u donjoj zoni
- Na ivicama ploče program običnu armaturu iz donje prevodi u gornju zonu i automatski
kreira odgovarajuće serije podeone armature u gornjoj zoni, u zavisnosti od toga da li je
ivica ploče slobodna ili oslonjena. Ovakva automatika ne postoji za mrežastu armaturu, pa
je najbolje da nakon insertovanja eksportovane mrežaste armature u gornjoj zoni, u samom
‘ArmCAD’-u kreirate potrebne serije mrežaste armature na ivicama ploče.
Kada se u modulu za obradu rezultata, u programu ‘Tower’, aktivira komanda za eksport

usvojene armature u pločama (‘Dimenzionisanje ► Beton ► Ploče ► Eksport u
ArmCAD’), otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

413
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene

armature u pločama
U edit box-u ‘Datoteka’ se zadaje ime datoteke u kojoj će biti snimljeni svi potrebni podaci o
usvojenoj armaturi u pločama, a aktiviranjem komandnog polja ‘ ’ imate mogućnost da se
brzo pozicionirate na željeno mesto na disku vašeg računara.
Edit box u kome se zadaje ime datoteke
U edit box-u ‘Komentar’ imate mogućnost da u datoteku upišete i proizvoljan komentar koji
će pri kasnijem učitavanju lakše odrediti njen sadržaj.
Edit box za unošenje proizvoljnog komentara

414
Pomoću check box-ova u levom delu dijalog box-a vrši se izbor elemenata crteža koje je
potrebno eksportovati.
Check box-ovi za izbor elemenata crteža koji se eksportuju
Ovi check box-ovi imaju sledeće značenje:
‘Oplata’ – eksportuje se oplata, odnosno izgled svih konstruktivnih elemenata u svojoj

pravoj veličini i smeštaju se na ‘layer’ koji ima programski zadato ime
‘A4_OP’. Napomenućemo da će program konstruktivnim elementima kojima
nije odabran izgled poprečnog preseka (tačkasti i linijski oslonci), sam usvojiti
‘default’ dimenzije.
‘Donja zona’ – eksportuje se usvojena armatura u donjoj zoni i smešta na ‘layer’ koji ima
programski zadato ime ‘A4_DZ’.
‘Gornja zona’– eksportuje se usvojena armatura u gornjoj zoni i smešta na ‘layer’ koji ima
programski zadato ime ‘A4_GZ’.
Proizvoljnim izborom stanja ovih check box-ova, možete sami regulisati da li ćete u istom fajlu
imati i gornju i donju zonu ili ćete se odlučiti za odvojeno eksportovanje ovih armatura. U
svakom slučaju program nudi i jednu i drugu mogućnost. U slučaju da eksportovanu armaturu
želite da smestite u već ranije iscrtanu oplatu, koju ste recimo dobili iz arhitektonske osnove
nacrtane u ‘AutoCAD’-u, tada možete postavljanjem check box-a ‘Oplata’ na isključeno stanje
eksportovati samo usvojenu armaturu bez plana oplate.

415
U edit box-u ‘a0=’ potrebno je zadati veličinu zaštitnog sloja (po ‘defalt’-u program za ovu
vrednost usvaja ‘1.5 cm’).
Edit box za definisanje zaštitnog sloja
Pomoću check box-a ‘Temelji’ regulišete da li se radi o međuspratnoj konstrukciji ili o

temeljnoj ploči. Naime, ako ovaj check box postavite na uključeno stanje, to će značiti da se
radi o temeljnoj ploči (ploča ispod koje je površinski oslonac) pa se smer momentnog
dijagrama obrće. Tada će u polju biti zategnuta gornja strana a na mestima oslonaca biće
zategnuta donja strana. Ovo će onda uticati na drugačije oblikovanje armature.
Check box ‘Temelji’
Deo dijalog box-a ‘Podeona armatura’ se odnosi isključivo na ploče kod kojih je usvojena
obična armatura. Naime, kako imate mogućnost da u setu usvojene armature za drugi prvac
ne postavite armaturu, što je naročito zgodno kada se usvaja armatura u gornjoj zoni na
delovima gde se oblasti ukrštaju pod pravim uglom, to će program na svim delovima usvojenih
oblasti armiranja na kojima nije usvojena armatura u drugom pravcu, kao podeonu postaviti
armaturu koja je definisana u ovom delu dijalog box-a.

416
Deo dijalog box-a za defiisanje podeone armature
Program će svakako proveriti da li ovako zadata podeona armatura zadovoljava uslov da je

površina podeone armature najmanje 20 % površine glavne i ako ovaj uslov nije ispunjen,
onda će umesto zadate armature u ovom dijalog box-u usvojiti ili manji razmak šipki ili jači
prečnik tako da i ovaj uslov bude zadovoljen.
Izbor komandnog polja ‘OK’ će označiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura će biti
eksportovana u datoteku pod zadatim imenom. U slučaju da ste odabrali datoteku sa već
postojećim imenom, program će izdati odgovarajuće upozorenje:
Potvrdan odgovor će dovesti do snimanja novih podataka u već postojećoj datoteci, dok će
negativan odgovor označiti odustajanje od snimanja.

417
13.2 Import obične armature ploča u program

‘ArmCAD 6’
Kao što smo ranije pomenuli, nakon aktiviranja naredbe ‘Import armature’ i
izbora neke ranije eksportovane datoteke sa običnom armaturom u pločama, otvoriće se
dijalog box za dodatno podešavanje parametara sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za dodatno podeševanje parametara armature

u pločama koja se importuje
Iz zatvorenih listi ‘Povijanje šipki gornje zone’ i ‘Povijanje šipki donje zone’ se vrši izbor
jednog od ponuđenih načina povijanja krajeva šipki gornje, odnosno donje zone. Ponuđeni
načini povijanja biće naknadno detaljno objašnjeni.
Zatvorene liste za izbor načina povijanja krajeva šipki donje i gornje zone
Kada se check box ‘Koristiti plan sečenja’ postavi na uključeno stanje, za promenu postaju
dostupni zatvorena lista ‘Konfiguracija’ i komandno polje .

418
Check box ‘Koristiti plan sečenja’
Konfiguracija Iz zatvorene liste se za tekuću može izabrati bilo koja ranije snimljena
konfiguracija sa zadatim nabavnim dužinama.

Nabavna dužina se može zadati i bez ulaska u dijalog za definisanje plana sečenja, unošenjem
željene vrednosti direktno u edit box koji se nalazi ispod dugmeta . Ovaj edit box je
dostupan samo kada je check box ‘Koristiti plan sečenja’ isključen.
Edit polje u kome se zadaje maksimalna dužina šipki
Iz zatvorene liste, koja se nalazi sa leve strane ovog edit polja, se bira način nastavljanja šipki,
odnosno kakav će međusobni položaj zauzeti šipke čija je dužina jednaka zadatoj nabavnoj
dužini i šipke čija je dužna manja od nabavne. Ponuđene su sledeće opcije:
- Bez ograničenja dužine – dužina šipki nije ograničena, a edit polje za unošenje
nabavne dužine je nedostupno
- Naizmenično na početku i kraju
- Naizmenično u sredini i krajevima

419
- Bez varijabilnih pozicija – pokrivanje oblasti ploče biće izvedeno samo uz korišćenje
konstantnih pozicija. To se postiže zamenom promenljivih serija sa konstantnim, pri
čemu se menjaju oblasti popločavanja uz povećanje dužine preklopa tamo gde je to
neophodno.
Dozvoljeno odstupanje ls - Edit polje u kome se u procentima unosi maksimalno dozvoljeno

smanjenje, odnosno povećanje dužine preklopa. Koristi se kako bi se izbeglo postavljanje
veoma kratkih pozicija, višestruko preklapanje šipki i sl. Ukoliko se iz liste izabere opcija ‘Bez
varijabilnih pozicija’ ovo edit polje menja naziv u ‘Koeficijent povećanja preklopa’. Što je
vrednost ovog koeficijenta manja to će veličina dodatnog - suvišnog preklopa biti manja, ali će
se povećati broj različitih pozicija koje će se ovom prilikom formirati. U suprotnom, što je
vrednost ovog koeficijenta veća, smanjiće se broj različitih pozicija šipki ali će količina
dodatnog (suvišnog) preklopa biti veća.
Pokrivanje oblasti armiranja korišćenjem samo

konstantnih pozicija
Izborom iz zatvorene liste ‘Tip sidrenja’, za tekući se može postaviti bilo koji od ranije
definisanih tipova sidrenja za tekući propis. Izabrani tip sidrenja biće korišćen kao izvor
podataka za dužine sidrenja (‘ls1’ i ‘ls2’).
Zatvorena lista za izbor tipa sidrenja
Nakon izbora komandnog polja ‘OK’, program će sa komandne linije zahtevati da odredite
položaj bloka, a u drag modu će iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom
gabaritu. Klik miša na željeno mesto na crtežu će odrediti donji levi ugao bloka, i ubrzo ćete na
crtežu dobiti plan oplate i plan usvojene armature ploče.

420
13.2.1 Pravila po kojima se oblikuje usvojena obična

armatura
U programu su usvojena jasna pravila po kojima se oblikuje armatura u zavisnosti
od uslova po svakoj strani zadate oblasti. Prvi zadatak programa je da proizvoljnu geometriju
zadate oblasti izdeli na delove sa homogenim uslovima na ivicama. Takođe, program svaku
proizvoljno zadatu geometriju deli na nove podoblasti kako bi mogao da kreira odgovarajuće
serije u osnovi (konstantne i varijabilne). Oblasti se dele u pravcu zadatih uglova armiranja.
U daljem tekstu objasnićemo način oblikovanja armature u zavisnosti od uslova na njenim

krajevima.
Donja zona
Kako se oblast armiranja pri dimenzionisanju ploča zadaje po osi konstruktivnih elemenata, to
program proverava uslove na ivicama oblasti i u zavisnosti od toga oblikuje armaturu. U
sledećim primerima analiziraćemo samo jednu ivicu oblasti (desna vertikalna ivica), i u
zavisnosti od uslova oslanjanja po toj ivici objasnićemo kako način oblikovanja krajeva šipki
koje se rasprostiru upravno na nju (šipke Pos 1), tako i dužinu serije šipki koje se postavljaju u
pravcu date ivice (šipke Pos 2).
Uopšte uzevši mogu nastupiti sledeći slučajevi:
1. Ivica oblasti se poklapa sa slobodnom ivicom ploče
Armatura pozicije 1 se vodi do ivice ploče udaljeno za veličinu zaštitinog sloja i povija se u
gornju zonu za konstantnu vrednost od 30 cm. Serija pozicije 2 iz drugog pravca, prostire se
takođe do ivice ploče udaljeno za veličinu zaštitinog sloja.
U gornjoj zoni se automatski kreira i serija podeone armature od prave šipke čija dužina
odgovara dužini serije pozicije 1. Razmak između šipki ove serije je konstantan i iznosi 15 cm,
što uvek omogućava postavljanje 3 konstruktivne šipke Pos 3. Prečnik ove konstruktivne
armature se preuzima iz zadatog podataka o prečniku minimalne podeone armature u dijalog
box-u za eksport armature u pločama. Ovako kreirana serija konstruktivne armature se
automatski pridružuje i ostalim serijama iz gornje zone i smešta na ‘Layer’ koji je rezervisan za
armaturu u gornjoj zoni ‘A4_GZ’.

421
Kada se popločava trougaona oblast može se desiti da se horizontalni krajevi šipki Pos 1, koji
su povijeni u gornju zonu i sa jedne i sa druge strane, sudare pa se u tom slučaju serija
prekida na mestu gde je dužina donjeg segmenta jednaka maksimalno mogućoj vrednosti od
60 cm.
Pri oblikovanju armature Pos 1 program vodi računa o obliku armature iz drugog pravca, pa u
slučaju da se i ona povija u gornju zonu veličina njenog vertikalnog segmenta (na crtežu
označena sa ‘A’) može imati dve vrednosti. Ako je Pos1 jača armatura, onda će njen vertikalni
segment imati dimenziju:
A = d - 2a0
Ako je armatura iz drugog pravca jača, tada će veličina vertikalnog segmenta armature Pos 1
biti umanjena za veličinu 2 prečnika armature iz drugog pravca:
A = d - 2a0 - 2∅
d - debljina ploče
a0 - veličina zaštitnog sloja
∅- prečnik jače armature iz drugog pravca
2. Ivica oblasti se nalazi unutar ploče i ne dodiruje se sa drugom oblasti
Iako je ovaj primer nerealan u praksi, program ipak mora imati jasno pravilo po kome će i u
ovakvom slučaju reagovati. Naime i šipka pozicije 1 i serija pozicije 2 se vode tačno do zadate
ivice oblasti bez ikakvog skraćivanja i sidrenja.

422
3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploče i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Armatura pozicije 1 se sidri za potrebnu dužinu sidrenja zategnute armature ‘ls1’, a serija
pozicije 2 se skraćuje u odnosu na zadatu ivicu oblasti za polovinu zadatog razmaka između
šipki te serije (‘e/2’). Na ovaj način se izbegava dupliranje ivičnih šipki iz levog i desnog polja
na njihovom spoju. Ako su šipke pozicije 2 i 4 istog prečnika i postavljene na istom
međusobnom razmaku, tada će program ove dve serije spojiti u jednu.
4. Ivica oblasti se nalazi na slobodno oslonjenoj ivici ploče
Armatura pozicije 1 se prevodi preko krajnjeg oslonca udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, i
povija u gornju zonu za veličinu koja je određena svetlim otvorom tog polja (lo/10) u pravcu
prostiranja te šipke. U slučaju da se radi o kosoj ivici pa je svetli otvor promenljive dimenzije,
tada se usvaja najveća vrednost čime se izbegava kreiranje promenljive serije u osnovi i po
ovom kriterijumu.
Serija pozicije 2 iz drugog pravca se vodi do unutrašnje ivice oslonca, a u gornjoj zoni se kreira
serija šipki isto kao i kod slučaja kada se ivica oblasti nalazi na slobodnoj ivici ploče. Pozicija 3
ima oblik prave šipke čija dužina odgovara dužini serije pozicije 1, a serija se prostire na dužini
od ‘lo/10’.

423
I ovde se vodi računa o dimenziji vertikalnog segmenta pozicije 1, označenog na slici sa ‘A’. U
zavisnosti od toga da li se i armatura iz drugog pravca povija u gornju zonu, i ako se povija da
li je jačeg ili slabijeg prečnika, mogu nastupiti dva slučaja. Ako se pozicija 2 ne povija u gornju
zonu ili se povija ali je manjeg prečnika od prečnika pozicije 1, tada vertikalni segment ima
dimenziju:
A = d - 2a0
U suprotnom slučaju, visina vertikalnog segmenta se umanjuje za dva prečnika armature

pozicije 2:
A = d - 2a0 - 2∅
d - debljina ploče
a0 - veličina zaštitnog sloja
5. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Iako je i ovo gotovo nemoguć slučaj u praksi, program ipak armaturu pozicije 1 prevodi preko
srednjeg oslonca za dužinu sidrenja pritisnute armature ‘ls2’, mereno od unutrašnje ivice
oslonca, a seriju armature iz drugog pravca (pozicija 2) vodi do unutrašnje ivice oslonca.

424
6. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Armatura pozicije 1 se prevodi preko srednjeg oslonca za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls2’
mereno od unutrašnje ivice oslonca, a serija pozicije 2 iz drugog pravca se vodi do unutrašnje
ivice oslonca. Armatura iz susedne oblasti armiranja, pozicije 3 i 4, se oblikuje na potpuno isti
način obzirom da i za nju važe isti uslovi oslanjanja na posmatranoj ivici.
U dosadašnjim primerima smo prikazali kako se povijanjem krajeva armature u gornju zonu
obezbeđuje prijem negativnih momenata na slobodno oslonjenim krajevima ploče i ojačanje na
slobodnim ivicama ploče. Program armaturu donje zone oblikuje na ovaj način kada je iz
zatvorene liste ‘Povijanje šipki donje zone’ izabrana sledeća sličica:
Kada se iz zatvorene liste izabere postavljanje otvorenih uzengija,

425
program će umesto povijanja iz donje u gornju zonu, ubaciti još jednu seriju šipki sledećeg
izgleda:
Povijanje šipki u gornju zonu Otvorena uzengija
Dužina horizontalnih delova otvorene uzengije će odgovarati pravilima koja su prikazana kada
se armatura na krajevima ploče oblikuje povijanjem iz donje u gornju zonu, odnosno u slučaju
slobodno oslonjene ivice ploče imaće dimenziju ‘lo/10’, a u slučaju slobodne - konzolne ivice
ploče imaće konstantnu vrednost od ‘30 cm’. U gornjoj zoni će takođe biti kreirana
odgovarajuća serija podeone armature, na dužini koja odgovara dužini horizontalnog dela
otvorene uznegije.
Ukoliko ne želite da program automatski oblikuje krajeve šipki donje zone, iz zatvorene liste
izaberite sledeću sličicu:

426
Program će sada eksportovati armaturu bez ikakvog povijanja, a Vi je možete pomoću za to

predviđenih ‘ArmCAD’-ovih naredbi oblikovati prema sopstvenim potrebama.
Importovana armatura bez povijnja
Ako se u eksportovanom fajlu nalazi usvojena armatura kod koje se sidrenje obezbeđuje
kukama, iz zatvorene liste ‘Povijanje šipki donje zone’ mogu se izabrati sledeći načini
oblikovanja krajeva šipki donje zone.

427
Gornja zona
Isto kao i kod donje zone, u sledećim primerima ćemo analizirati samo jednu ivicu oblasti
(desna vertikalna ivica), i u zavisnosti od uslova oslanjanja po toj ivici objasnićemo kako način
oblikovanja krajeva šipki glavne armature koje se rasprostiru upravno na nju (šipke Pos 1),
tako i dužinu serije šipki koje se postavljaju u pravcu date ivice (šipke Pos 2).
Armatura pozicije 1 se vodi do ivice ploče udaljeno za veličinu zaštitnog sloja i povija na dole.
Serija podeone armature (pozicija 2) iz drugog pravca, prostire se takođe do ivice ploče
udaljeno za veličinu zaštitnog sloja. Veličina vertikalnog segmenta pozicije 1 (označena na
crtežu sa ‘A’), ima sledeću dimenziju:
A = d – 2a0
U slučaju da je armatura pozicije 2, takođe glavna i jačeg prečnika, tada se veličina vertikalnog
segmenta umanjuje za debljinu prečnika pozicije 2:
A = d - 2a0 - ∅

428
d - debljina ploče
a0 - veličina zaštitnig sloja
2. Ivica oblasti se nalazi unutar ploče i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Ovaj primer će se skoro uvek javiti kada se pokriva gornja zona iznad srednjeg oslonca koji je
paralelan sa posmatranom vertikalnom ivicom. U ovom slučaju i šipka glavne armature
(pozicija 1) i serija podeone armature (pozicija 2) se vode tačno do zadate ivice oblasti
armiranja bez ikakvog skraćivanja i sidrenja.
3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploče i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
U ovom slučaju armatura se oblikuje na potpuno isti način kao i u prethodno opisanom
primeru, bez obzira što se posmatrana oblast dodiruje sa susednom. Ako su šipke pozicije 2 i 4
istog prečnika i postavljene na istom međusobnom razmaku, tada će program ove dve serije
spojiti u jednu.

429
Armatura pozicije 1 se prevodi preko krajnjeg oslonca udaljenog za veličinu zaštitnog sloja, i
povija na dole, a serija šipki iz drugog pravca se vodi tačno do unutrašnje ivice oslonca.
Veličina vertikalnog segmenta pozicije 1 (označena na crtežu sa ‘A’), ima sledeću dimenziju:
A = d – 2a0
U slučaju da je armatura pozicije 2, takođe glavna i jačeg prečnika, tada se veličina vertikalnog
segmenta umanjuje za debljinu prečnika pozicije 2.
A = d - 2a0 - ∅
d - debljina ploče
a0 - veličina zaštitnig sloja

430
Iako je ovo nemoguć primer u praksi, program će armaturu pozicije 1 prevesti preko srednjeg
oslonca za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’, a seriju pozicije 2 će skratiti tako da dođe do
unutrašnje ivice oslonca
I ovakav primer će se verovatno retko javiti u praksi, jer nije baš ispravno nastavljati armaturu
iznad oslonca na mestu najvećih naprezanja. No ako ste se ipak odlučili za ovakav način
pokrivanja, program će glavnu armaturu (pozicija 1) prevesti preko srednjeg oslonca za dužinu
sidrenja ‘ls1’, mereno od unutrašnje ivice oslonca, a seriju armature iz drugog prvca (pozicija
2) će voditi tačno do unutrašnje ivice srednjeg oslonca. Kako i za susednu oblast važe isti
uslovi oslanjanja na zajedničkoj ivici, to se i armatura pozicija 3 i 4 oblikuje na potpuno isti
način.
Promena debljine ploče
Pri oblikovanju armature na spoju dve ploče različite debljine program poštuje ravnanje koje je
zadato pri njihovom kreiranju, tako da se mogu javiti tri slučaja:
- Ploče su poravnate po gornjoj ivici

- Ploče su poravnate po donjoj ivici
- Ploče nisu poravnate
Ako su ploče poravnate po gornjoj ivici, a check box ‘Temelji’ je pri eksportu usvojene
armature postavljen na isključeno stanje, tada se zategnuta armatura u gornjoj zoni oblikuje
kao i kod ploča konstantnog poprečnog preseka. Armatura iz donje zone se prevodi preko
srednjeg oslonca za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls2’, i to za tanju ploču ravno, dok se za deblju
ploču oblikuje u zavisnosti od širine oslonca iznad koga nastaje skokovita promena debljine.
Način oblikovanja armature u donjoj zoni je potpuno isti kao i na spoju dve grede različitih
dimenzija, pa će o ovome biti više reči kasnije, kada budemo izneli pravila o oblikovanju
usvojene armature u gredama na mestu promene debljine. Ako je pri eksportu usvojene
armature check box ‘Temelji’ postavljen na uključeno stanje obrće se pretpostavka o položaju
zategnutih strana ploča, tako da se tada šipke u donjoj zoni sidre za potrebnu dužinu sidrenja
‘ls1’.

431
13.3 Import mrežaste armature ploča u program

‘ArmCAD 6’
Kao što smo ranije pomenuli, nakon aktiviranja komande ‘Import armature’ i
izbora neke ranije eksportovane datoteke sa mrežastom armaturom u pločama, otvoriće se
dijalog box za dodatno podešavanje parametara sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za dodatno podeševanje parametara
Ovde je moguće podesiti podatke koji se tiču načina popločavanja mrežama:
- Check box-om ‘Auto’ i zatvorenim listama ‘B’ i ‘L’, koje se nalaze sa njegove desne strane,
se utiče na sečenje mreža, odnosno diktira se veličina sečenih parčadi.
- Check box-om ‘Cik-cak’ i poljima ‘B’ i ‘L’, koja se nalaze sa njegove desne strane, utiče se
na način popločavanja.
Check box-ovi ‘Auto’ i ‘Cik-cak’
Uloga ovih check box-ova je detaljnije objašnjena u okviru naredbe za serijsko postavljanje
mreža - ‘Serija mreža’ (vidi poglavlje ‘8.2’).

432
Zadavanjem vrednosti u edit box-u ‘Donja zona - naleganje preko oslonca’ se reguliše
veličinu prepuštanja mrežaste armature u donjoj zoni preko oslonaca.
Nakon izbora komandnog polja ‘OK’, program će sa komandne linije zahtevati da odredite
položaj bloka, a u drag modu će iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom
gabaritu. Klik miša na željeno mesto na crtežu će odrediti donji levi ugao bloka i ubrzo ćete na
crtežu dobiti plan oplate i plan usvojene armature.
13.3.1 Pravila po kojima se oblikuje importovana mrežasta

armatura
Zadatu oblast armiranja program zamenjuje sa odgovarajućom serijom mreža.
Kako se u ‘Tower’-u, u setu podataka o usvojenoj armaturi, ne zadaju podaci o dimenzijama
table mreže, veličini preklopa i njenoj težini po m2, to pri insertovanju ovakvih datoteka u
‘ArmCAD’, program na osnovu zadatih prečnika i rastojanja šipki u oba pravca, pokušava da u
bazi mreža pronađe istu ili najsličniju mrežu. Kod mreža koje nose u jednom pravcu (R mreže),
orijentacija table je jasno određena zadatim uglom pod kojim se postavlja glavna armatura,
dok za mreže sa istom armaturom u dva ortogonalna pravca (Q mreže), program analizira oba
moguća položaja i usvaja onaj koji unutar zadate oblasti daje manji broj sečenih parčića. Isto
pravilo važi i kada se bira položaj referentne table popločavanja. No, bez obzira na sve,
‘ArmCAD’ raspolaže alatima sa kojima možete lako prepraviti bilo koji podatak koji je program
prilikom importa automatski usvojio.
Isto kao i kod oblikovanja obične armature, u programu postoje jasna pravila po kojima se
oblikuje armatura u zavisnosti od uslova po svakoj strani zadate oblasti, s tim što se ovde pod
oblikovanjem armature podrazumeva prepravljanje geometrije konture zadate oblasti
armiranja. Ako na jednoj ivici oblasti nisu homogeni uslovi, program ne usvaja jedinstveni
uslov po celoj strani, već zadatu geometriju oblasti koriguje na različite načine duž date ivice.
U sledećim primerima analiziraćemo samo jednu ivicu oblasti (desna vertikalna ivica), i u
zavisnosti od uslova oslanjanja po toj ivici, objasnićemo način na koji program prepravlja
zadatu konturu oblasti armiranja.

433
Donja zona
Ivica zadate oblasti se skraćuje za zadatu veličinu zaštitnog sloja ‘a0’.
Program ne menja položaj zadate ivice oblasti.

434
3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploče i dodiruje se sa drugom oblasti
Ivica oblasti se pomera prema susednoj oblasti za polovinu potrebne veličine preklopa koja je
na crtežu označena sa ‘ls1’. Ako se upravno na posmatranu ivicu prostiru šipke glavne
armature onda veličina preklopa ‘ls1’ iznosi tri razmaka okca, a ako se upravno na posmatranu
ivicu pružaju šipke podeone armature (‘R’ mreže) onda veličina preklopa odgovara širini jednog
okca ili minimum 15 cm. Kako i za susednu oblast važe isti uslovi na zajedničkoj ivici, to će i
ova oblast biti prepravljena na isti način.
Zadata ivica po osi oslonca, skraćuje se tako da ulazi u oslonac samo za ‘dužinu naleganja
preko oslonca u donjoj zoni’ (na crtežu označena sa ‘da’). Ova vrednost se može podesiti u
dijalog box-u koji se pojavljuje prilikom importa mrežaste armature.

435
Isto kao u prethodnom primeru, program će zadatu ivicu oblasti armiranja prepraviti tako da
ulazi u oslonac samo za ‘dužinu naleganja preko oslonca u donjoj zoni’ (na crtežu označena sa
‘da’).
Obe oblasti se skraćuju tako da ulaze unutar oslonca za vrednost ‘dužina naleganja preko
oslonca u donjoj zoni’ (‘da’), obzirom da za obe oblasti važi isti uslov oslanjanja na zajedničkoj
ivici.

436
Gornja zona
Isto kao i u donjoj zoni, ivica oblasti se skraćuje za zadatu veličinu zaštitnog sloja ‘a0’.
Program ne menja položaj zadate ivice oblasti.

437
3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploče i dodiruje se sa drugom oblasti
Ivica oblasti se pomera prema susednoj oblasti za polovinu potrebne veličine preklopa, koja je
armature onda veličina preklopa ‘ls1’ iznosi tri razmaka okca, a ako se upravno na posmatranu
Zadata ivica oblasti po osovini oslonca, produžuje se do kraja ploče udaljeno za zadatu veličinu
zaštitnog sloja ‘a0’.

438
Isto kao u prethodnom primeru, zadata ivica oblasti po osovini oslonca, produžuje se do kraja
ploče udaljeno za zadatu veličinu zaštitnog sloja ‘a0’.
Ivica oblasti se pomera prema susednoj oblasti za polovinu potrebne veličine preklopa koja je
armature onda veličina preklopa iznosi tri razmaka okca, a ako se upravno na posmatranu

439
13.4 Eksport usvojene armature u gredama iz

programa ‘Tower’
13.4.1 Osnova
Kada se u modulu za obradu rezultata, u programu ‘Tower’, aktivira komanda za
eksport usvojene armature u gredama, način ‘osnova’ (‘Dimenzionisanje ► Beton ► Grede
► Eksport u ArmCAD’ (osnova)), u prozoru za 2D prikaz iscrtaće se dijagrami usvojene
armature u gredama, a komandna linija će dobiti sledeći izgled:
<0 sel.> Izbor greda - Selektovanje (Prikaz / <krAj> ):
Izborom podopcije ‘Set’ može se podesiti vrsta prikaza, ali ona nema nikakvog uticaja na
proces eksporta.
Programom je omogućeno selektovanje više greda (jedini uslov je da grede moraju biti
međusobno povezane), pa će ova poruka stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije
‘Kraj’ ili desnim klikom miša ne označite kraj procedure selektovanja, nakon čega se otvara
dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene

armature u gredama
U edit box-u ‘Datoteka’ se zadaje ime datoteke u kojoj će biti snimljeni svi potrebni podaci o
usvojenoj armaturi u selektovanim gredama, a aktiviranjem komandnog polja ‘Izbor...’ imate
mogućnost da se brzo pozicionirate na željeno mesto na disku vašeg računara.
U edit box-u ‘Komentar’ imate mogućnost da u datoteku upišete i proizvoljan komentar koji
će pri kasnijem učitavanju lakše odrediti njen sadržaj.
Postavljanjem check box-a ‘Oplata’ na uključeno stanje, pored usvojene armature eksportuje
se i oplata, odnosno izgled svih selektovanih greda u njihovoj pravoj veličini i smešta se na
‘layer’ koji ima programski zadato ime ‘A4_OP’.
Ukoliko selektovane grede imaju poprečni presek tipa ‘T’, ‘I’, ‘sandučasti’ ili ‘otvoreni’, sa check
box-om ‘Složene uzengije podeliti na pravougaone’ može se uticati na to da li će uzengija
biti složenog oblika ili sastavljena od više pravougaonih uzengija:

440
‘Složene uzengije podeliti na ‘Složene uzengije podeliti na pravougaone’ -

pravougaone’ - isključeno uključeno
Pomoću check box-a ‘3D prikaz’ se u programu ‘ArmCAD’ dobija 3D prikaz armature i oplate
selektovanih greda. Ovakav način eksporta može biti od velike pomoći za sagledavanje i
razumevanje detalja i načina povijanja šipki u prostornoj konstrukciji (treba koristiti alate za
promenu smera gledanja u programu ‘AutoCAD’ - a naročito komandu ‘3D orbit’). Ipak, iako
tačan, ovako napravljen crtež armature nije pogodan za praktičan rad u programu ‘ArmCAD’,
odnosno za kotiranje, vađenje preseka, specifikaciju ili rekapitulaciju armature. Naime, ni
jedna šipka iz ovog eksporta ne ulazi u specifikaciju.
Obzirom da se istovremeno mogu za eksport selektovati i obične i temeljne grede (kod

temeljne se podrazumeva da se obrću zone pritiska i zatezanja), program je u stanju da sam
prepozna koja je greda temeljna a koja ne. Naime, da bi greda bila temeljna, ispod nje se
mora nalaziti ili linijski ili površinski oslonac.
Izbor komandnog polja ‘OK’ će označiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura će biti
eksportovana u datoteku pod zadatim imenom.
13.4.2 Ramovi
Kada se u modulu za obradu rezultata, u programu ‘Tower’, aktivira komanda za
eksport usvojene armature u gredama, način ‘ramovi’ (‘Dimenzionisanje ► Beton ► Grede
► Eksport u ArmCAD’ (ramovi)), u prozoru za 2D prikaz iscrtaće se dijagrami usvojene
armature u gredama, a komandna linija će dobiti sledeći izgled:
<0 sel.> Izbor greda - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/

<krAj>/Set):
Izborom opcije ‘Set’ može se podesiti vrsta prikaza, ali ona nema nikakvog uticaja na proces
eksporta. Podopcije ‘Sve’, ‘Prozor’, ‘pOligon’, ‘pResek’ i ‘eXtras’ služe da olakšaju
selektovanje željenih greda, dok se pomoću podopcije ‘Deselektovanje’ pogrešno
selektovane grede mogu isključiti iz selekcije.
Kod ovog načina eksporta usvojene armature u gredama pri selektovanju greda nema nikakvih
ograničenja, tako da one čak ne moraju da pripadaju istoj 2D celini (ramu, nivou ili kosom
pogledu). Nakon završene selekcije, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda:

441
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i dijalog box koji se otvara kod ‘osnova’ eksporta, tako da
ga nećemo ponovo objašnjavati.
Ukoliko sve selektovane grede ne pripadaju jednoj 2D grupi (jednom ramu, nivou ili kosom
pogledu) nećete biti u mogućnosti da ih eksportujete na 2D način, već će program, nakon
aktiviranja komandnog polja ‘OK’, izbaciti odgovarajuće obaveštenje:
13.5 Import eksportovane armature u gredama u

program ‘ArmCAD 6’
Kao što smo ranije pomenuli, nakon aktiviranja komande ‘Import armature’ i
izbora neke ranije eksportovane datoteke sa armaturom greda otvoriće se dijalog box za
dodatno podešavanje parametara sledećeg izgleda:
U zatvorenoj listi ‘Tip sidrenja’ nalaze se konfiguracije sidrenja definisane u tekućem propisu.
Izabrani tip sidrenja biće korišćen kao izvor podataka za dužine sidrenja (‘ls1’ i ‘ls2’).
Po zatvaranju ovog dijalog box-a program će sa komandne linije zahtevati da odredite položaj
bloka, a u drag modu će iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom gabaritu. Klik
miša na željeno mesto na crtežu će odrediti donji levi ugao bloka i ubrzo ćete na crtežu dobiti
plan oplate i plan usvojene armature.

442
13.5.1 Vođenje podužne armature

Način vođenja podužne armature najlakše ćemo prikazati na sledećem
jednostavnom primeru kontinualne grede na dva polja.
Prikaz usvojene armature u ‘Tower’-u
Donja zona
Armatura iz prve iteracije, bez obzira da li je raspoređena u jedan ili više redova, uvek se
pruža preko celog polja i prevodi preko srednjeg oslonca za dužinu sidrenja ‘ls2’, mereno od
bliže ivice oslonca.
Armatura iz sledećih iteracija se vodi na dva načina, u zavisnosti od toga da li se u poprečnom

preseku grede nalazi u prvom redu ili ne. Ako se nalazi u prvom redu tada se ona uvek prevodi
preko srednjeg oslonca kao armatura iz prve iteracije, i sidri na potpuno isti način za dužinu
‘ls2’. Za primer koji analiziramo, program bi oblikovao armaturu u donjoj zoni na sledeći način:
Ako se armatura iz sledećih iteracija ne nalazi u prvom redu, tada se na proračunatu potrebnu
dužinu iz ‘Tower’-a, na obe strane dodaje i veličina potrebna za sidrenje zategnute armature
‘ls1’, uvećana za 70% visine nosača. Da je recimo u prethodno prikazanom primeru jedna
šipka u desnom polju dodata u drugom redu, tada bi program eksportovao armaturu na sledeći
način:

443
Gornja zona
Armatura iz prve iteracije se uvek pruža po celoj dužini grede, dok se za ostale iteracije na
proračunatu potrebnu dužinu šipki iz ‘Tower’-a, na obe strane šipka produžuje za potrebnu
dužinu sidrenja zategnutih šipki ‘ls1’ uvećanu za 70% visine nosača.
Armatura Aa3/Aa4
Ova armatura se uvek pruža po celoj dužini grede, s tim što se u slučaju promene prečnika
šipki duž nosača, ili u slučaju skokova u iteraciji, ona nastavlja za dužinu sidrenja pritisnute
aramture ‘ls2’.

444
Poprečna armatura
Serije uzengija program postavlja uvek u svetlim otvorima polja, odnosno ne prevodi ih preko
oslonaca.
Oblikovanje armature u slučaju skokovite promene debljine greda
Kao što smo ranije istakli eksportovanje se vrši sa pravom 3D geometrijom, što znači da će se
poštovati ekscentricitet greda, zarotiranost lokalnog koordinatnog sistema, kao i oblik
poprečnog preseka. Razlikuju se slučajevi kada armatura jedne grede može i kada ne može da
se produži i usidri u drugu gredu. Takođe, razlikuje se slučaj kada se na tom mestu nalazi
oslonac od onog bez oslonca. I naravno, u slučaju da su razmatrane grede temeljne, obrće se
pretpostavka o položaju zategnutih strana grede.
Prikazaćemo slučaj vođenja armature pri promeni debljine grede iznad oslonca. Ostali slučajevi
su analogni ovom slučaju i razlikuju se po tome da li se sidri sa dužinom sidrenja za zategnutu
ili pritisnutu armaturu.
Ako je oplata selektovanih greda poravnata po gornjoj ivici, zategnuta armatura u gornjoj zoni
se oblikuje kao i kod greda konstantnog poprečnog preseka. Armatura iz donje zone se prevodi
preko srednjeg oslonca za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls2’, i to za tanju gredu ravno, dok se za
deblju gredu oblikuje u zavisnosti od širine oslonca iznad koga nastaje skokovita promena
debljine, te mogu nastupiti sledeći slučajevi:
a) ls2 ≤ A, pri čemu je:
A = b - a0
b – širina oslonca
a0 – veličina zaštitinog sloja

445
b) ls2 ≤ (A + B), pri čemu je:
A = b - a0
B = d2 - 2a0 - 2∅u
d2 – visina deblje grede
∅u – prečnik uzengija
c) ls2 = (A + B + C), pri čemu je:
A = b - a0
B = d2 - 2a0 - 2∅u
d2 – visina deblje grede
Sva ovde prikazana pravila važe i za oblikovanje usvojene armature u pločama sa skokovitom
promenom debljine.
13.5.2 Oblikovanje armature na krajevima greda

U zavisnosti od uslova oslanjanja na krajevima greda, kao i stanja naprezanja na
tim krajevima, program usvojenu armaturu oblikuje na različite načine. Što se tiče uslova
oslanjanja, razlikujemo sledeće slučajeve:
- slobodan (konzolni) kraj grede

- uklješten kraj grede u zid koji se nastavlja u pravcu grede
- slobodno oslonjen kraj grede na tačkasti ili linijski oslonac (pravi oslonac)
- uklješten kraj grede u tačkasti ili linijski oslonac (pravi oslonac)
- uklješten kraj grede u srednji stub ili zid iz poprečnog rama
- slobodno oslonjen kraj grede na gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje)
- uklješten kraj grede u gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje)
- uklješten kraj grede u kraj stuba
- spoj dve nekolinearne grede
U ovom delu uputstva detaljno ćemo opisati načine oblikovanja armature iz donje i gornje zone
(Aa1/Aa2), dok za uzengije i bočnu armaturu (Aa3/Aa4) važi univerzalno pravilo da se one
vode do kraja grede, naravno udaljeno za veličinu zaštitnog sloja.

446
Slobodan (konzolni) kraj grede
Armatura se u obe zone vodi ravno do kraja grede, udaljeno za veličnu zašitinog sloja ‘a0’.
Uklješten kraj grede u zid koji se nastavlja u pravcu grede
U ovom slučaju se pritisnuta armatura u donjoj zoni sidri u zid za dužinu sidrenja ‘ls2’, dok se
za zategnutu armaturu iz gornje zone proračunava potrebna dužina sidrenja ‘ls1’ i u zavisnosti
od dužine zida mogu nastupiti sledeći slučajevi:
a) ls1 ≤ (b-a0), pri čemu je:
b – dužina zida u pravcu grede

b) (A+B) ≥ ls1 > (b-a0), pri čemu je:
A = b - a0
B = d - 2a0 - ∅u
b - dužina zida u pravcu grede

a0 - veličina zaštitinog sloja
d - visina grede
∅u - prečnik uzengija

447
c) ls1 > (A+B), pri čemu je:
A = b - a0
B = d - 2a0 - ∅u
C = ls1 – (A + B)
b – dužina zida u pravcu grede

d – visina grede
∅u - prečnik uzengija
U ovom poslednjem slučaju, armatura se iz gornje zone vodi ravno do kraja zida udaljeno za
veličinu zaštitnog sloja, a u zid se ubacuje ugaoni anker. Dužine horizontalnog i vertikalnog
segmenta ankera moraju da zadovolje potrebnu dužinu sidrenja zategnute armature kao na
gornjoj slici.
U slučaju da je na posmatranom kraju grede skok u iteraciji, onda se armatura iz prve iteracije
oblikuje kao u prethodno opisanim slučajevima, a dodatna armatura iz poslednje iteracije se
ukida i zamenjuje ankerom čija dimenzija vertikalnog segmenta takođe mora da zadovolji
uslove sidrenja zategnute armature ‘ls1’ (C+B=ls1-A), a dužina horizontalnog segmenta ide do
skoka u iteraciji i produžava se u desno za potrebnu dužinu sidrenja zategnute armature ‘ls1’
uvećanu za 70 % od visine grede.
U slučaju da je zid toliko kratak da je njegova dužina manja čak i od potrebne dužine sidrenja
pritisnute armature ‘ls2’, onda se i armatura iz donje zone povija na gore sve dok se ne
zadovolji uslov o potrebnoj dužini sidrenja pritisnute armature (ls2=A+B).

448
Slobodno oslonjen kraj grede na tačkasti ili linijski oslonac
Pritisnuta armatura u gornjoj zoni se vodi uvek ravno do kraja oslonca udaljeno za veličinu
zaštitnog sloja, dok se za zategnutu armaturu u donjoj zoni proračunava potrebna dužina
sidrenja ‘ls2’, i u zavisnosti od širine oslonca mogu nastupiti sledeći slučajevi:
A = b - a0
b) (A+B) ≥ ls2 > A, pri čemu je:
A = b - a0
B = d - 2a0 - ∅u
d – visina grede
c) ls2 > (A + B), pri čemu je:
A = b - a0
B = d - 2a0 - 2∅u
C = ls2 – (A + B)
d – visina grede

449
Uklješten kraj grede u tačkasti ili linijski oslonac
Ovde se pod tačkastim i linijskim osloncem podrazumevaju pravi oslonci a ne stubovi ili zidovi.
Pritisnuta armatura u donjoj zoni se sidri potpuno isto kao u prethodno opisanom slučaju, dok
se za zategnutu armaturu u gornjoj zoni proračunava potrebna dužina sidrenja ‘ls1’ i u
zavisnosti od širine oslonca mogu nastupiti sledeća dva slučaja:
A = b - a0
b) ls1 > A, pri čemu je:
A = b - a0
B = ls1 - A

450
Uklješten kraj grede u stub ili u zid iz poprečnog pravca
Pritisnuta armatura u donjoj zoni se vodi do kraja stuba, odnosno zida iz poprečnog rama
udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, a u slučaju da je dimenzija stuba mala tako da se
pritisnuta armatura ne može usidriti u njega za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls2’, tada se ona
povija na gore. Za zategnutu armaturu u gornjoj zoni se proračunava potrebna dužina sidrenja
zategnute armature ‘ls1’, i u zavisnosti od širine stuba osnosno zida iz poprečnog pravca,
mogu nastupiti sledeći slučajevi.
A = b - a0
b – širina stuba ili zida

b) (A+B) ≥ ls1 > A, pri čemu je:
A = b - a0
B = d - 2a0 - ∅u

d – visina grede
c) ls1 > (A+B), pri čemu je:
A = b - a0
B = d - 2a0 - ∅u
C = ls1 – (A + B)

d – visina grede
U ovom poslednjem slučaju, armatura se iz gornje zone vodi ravno do kraja stuba odnosno
zida iz poprečnog rama udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, a u stub se ubacuje ugaoni anker.
Dužine horizontalnog i vertikalnog segmenta ankera moraju da zadovolje potrebnu dužinu
sidrenja zategnute armature kao na gornjoj slici.
U slučaju da je na posmatranom kraju grede skok u iteraciji, onda se armatura iz prve iteracije
oblikuje kao u prethodno opisanim slučajevima, a dodatna armatura iz poslednje iteracije se

451
ukida i zamenjuje ankerom čija dimenzija vertikalnog segmenta takođe mora da zadovolji
uslove sidrenja zategnute armature ‘ls1’ (C+B=ls1-A), a dužina horizontalnog segmenta ide do
skoka u iteraciji i produžava se u desno za potrebnu dužinu sidrenja zategnute armature ‘ls1’
uvećanu za 70 % od visine grede.
U slučaju da je kraj temeljne grede uklješten u zid iz poprečnog rama, tada se pritisnuta
armatura u gornjoj zoni vodi ravno do kraja zida udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, odnosno
sidri se na dole za potrebnu dužinu sidrenja pritisnute armature ‘ls2’, dok se zategnuta
armatura iz donje zone povija u zid na gore i sidri za potrebnu dužinu sidrenja zategnute
armature ‘ls1’.

452
Slobodno oslonjen kraj grede na gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje)
Pritisnuta armatura u gornjoj zoni se vodi uvek ravno do kraja oslonca udaljeno za veličinu
zaštitnog sloja, dok se za zategnutu armaturu u donjoj zoni proračunava potrebna dužina
sidrenja ‘ls2’. Dužina sidrenja ‘ls2’ se ne računa od ivice oslonca, već pomereno ka kraju grede
za trećinu njegove širine.
U zavisnosti od širine oslonca mogu se javiti sledeći slučajevi:
A = 2/3 b - a0
b) (A + B) ≥ ls2 > A, pri čemu je:
A = 2/3 b - a0
B = d - 2a0 - ∅u
d – visina grede
A = 2/3 b - a0
B = d - 2a0 - 2∅u
C = ls2 – (A + B)
d – visina grede

453
Uklješten kraj grede u gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje)
U slučaju da se usled jakih torzionih naprezanja u poprečnoj gredi jave i oslonački momenti na
posmatranom kraju, tada se zatagnuta armatura u gornjoj zoni povija na isti način kao i
armatura iz donje zone u prethodno prikazanim slučajevima, ali se mora zadovoljiti uslov za
dužinu sidrenja zategnute armature ‘ls1’.
A = 2/3 b - a0
b) (A + B) ≥ ls1 > A, pri čemu je:
A = 2/3 b - a0
B = d - 2a0 - ∅u
d – visina grede
A = 2/3 b - a0
B = d - 2a0 - 2∅u
C = ls1 – (A + B)
d – visina grede

454
Uklješten kraj grede u kraj stuba
U ovom slučaju ćemo pokazati kako se oblikuje armatura na krajevima i stuba i grede na
njihovom spoju. Armatura iz grede, i u donjoj i u gornjoj zoni, se vodi ravno do kraja stuba
udaljeno za veličinu zaštitnog sloja. Ako je dimenzija stuba mala, tada se armatura iz donje
zone povija na gore sve dok se ne ispuni uslov o potrebnoj dužini sidrenja pritisnute armature
‘ls2’. Unutrašnja (pritisnuta) armatura iz stuba se vodi takođe ravno do gornje ivice grede
udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, a spoljna (zategnuta) armatura se iz stuba povija u gredu
tako da zadovolji potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’.
Ako je na posmatranom kraju grede skok u iteraciji, tada mogu nastupiti dva slučaja u
zavisnosti od toga da li se u stubu na odgovarajućem položaju unutar poprečnog preseka
nalaze šipke istog prečnika kao i šipke iz poslednje iteracije u gredi. Ako se zategnuta
armatura u stubu poklapa sa armaturom grede iz poslednje iteracije onda se zategnuta
armatura iz stuba povija u gredu sve do skoka u iteraciji i produžava u desno za potrebnu
dužinu sidrenja zategnute armature ‘ls1’ uvećanu za 70 % od visine grede, a armatura iz
poslednje iteracije u gredi se ukida.
U suprotnom slučaju, kompletna zategnuta armatura iz stuba se povija u gredu i sidri za

potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’, a armatura iz poslednje iteracija se ne ukida već se od nje
generiše anker koji ide do kraja grede i sidri na dole u stub sve dok se ne zadovolji uslov o
potrebnoj dužini sidrenja zategnute armature ‘ls1’ (A+B+C=ls1).

455
Ako se radi o spoju temeljne grede i stuba, tada se armatura oblikuje na sledeći način:
Gornja (pritisnuta) armature u gredi se vodi ravno da kraja stuba udaljeno za veličinu
zaštitinog sloja, odnosno sidri se na dole za potrebnu dužinu sidrenja pritisnute armature ‘ls2’,
a donja (zategnuta) se povija u stub i to udaljeno od gornje ivice grede za proračunatu dužinu
sidrenja ‘ls1’. Za unutrašnju (pritisnutu) armaturu u stubu se postavljaju vertikalni ankeri koji
idu od donje ivice grede udaljeno za veličinu zaštitinog sloja sve dok se ne ispuni uslov da
gornji kraj ankera bude udaljen od gornje ivice grede za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’.
Usvojena armatura u stubovima se vodi po njihovoj celoj visini sa početkom na gornjoj ivici
grede gde je i prekid betoniranja.
Sva prethodno izneta pravila važe i na spojevima stuba i greda koji nisu ortogonalni.

456
Spoj dve nekolinearne grede
Šipke iz gornje zone se spajaju u slučaju da su istog prečnika i da im se položaj unutar

poprečnog preseka poklapa. U svim ostalim slučajevima one se sidre u drugu gredu za
potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’.
Šipke iz donje zone se spajaju jedino u slučaju da su istog prečnika, da imaju isti položaj
unutar poprečnog preseka i da je ugao koji grede međusobno zaklapaju veći od 150.
U svim ostalim slučajevima armatura se sidri u drugu gredu za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’
Sva prethodno izneta pravila važe i na spoju dva nekolinearna stuba odnosno na spoju grede i
stuba koji nije pod pravim uglom.

457
13.5.3 Vođenje podužne armature u stubovima

Za šipke u stubovima se uzima u obzir samo iteracija sa maksimalnom usvojenom
armaturom na dužini stuba između dva čvora. Znači, podužna armatura između dva čvora
stuba je uvek konstantna. Za uzengije se uzimaju u obzir sve iteracije i serije uzengija se
prekidaju na mestima gde grede ulaze u stubove.
Podužna armatura se vodi najviše kroz dva sprata, pri čemu se vodi računa o uslovu da se u
jednom preseku nastavlja maksimalno 50 % armature. Naime, program kreće od čvora sa
najnižom koordinatom i sporovodi sledeću analizu za niz kolinearnih stubova:
- U posmatranom čvoru razmatraju se samo šipke koje mogu da se spoje, a to su šipke koje
su istog prečnika i nalaze se na istom položaju unutar poprečnog preseka.
- Šipke ne mogu da se spoje ako je donja šipka u prethodnom čvoru već bila spojena, čime se
obezbeđuje uslov da se šipka može voditi najviše kroz dva sprata.
- Prednost prilikom spajanja imaju šipke koje se nalaze u uglovima stuba.
- Postupak se ponavlja za sve čvorove u nizu.
- Šipke iz donjeg stuba koje nisu spojene sa šipkama iz gornjeg stuba produžavaju se u gonji
stub za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’.
- Za svaku šipku iz gornjeg stuba koja nema odgovarajuću šipku u donjem stubu generiše se
anker koji se u donji stub sidri za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’ i ispušta u gornji stub
takođe za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’.
Za mesto odakle se računa potrebna dužina sidrenja usvaja se mesto prekida betoniranja,
odnosno gornja ivica grede koja ulazi u dati stub.

458
Oblikovanje armature u slučaju skokovite promene debljine stuba
Na spoju dva stuba različitog poprečnog preseka, armatura se oblikuje prema sledećim
pravilima:
- Sve šipke u tanjem stubu, i šipke u debljem stubu koje mogu da se produže u tanji stub
tretiraju se na potpuno isti način kao i šipke u stubovima konstantnog poprečnog preseka.
- Armatura iz debljeg stuba koja ne može da se produži u tanji stub, povija se pod pravim
uglom i produžava se tako da prolazi kroz čitav poprečni presek.
13.5.4 Oblikovanje armature na krajevima niza kolineranih

stubova
U zavisnosti od uslova na kraju niza kolineranih stubova mogu nastupiti sledeći
slučajevi:
Slobodan kraj stuba
Sve šipke armature se vode ravno do kraja stuba udaljeno za veličinu zaštitnog sloja.

459
Kraj stuba se završava ispod ili iznad niza kolinearnih greda
U zavisnosti od dimenzije grede u koju stub ulazi i u zavisnosti od proračunate potrebne dužine
sidrenja mogu nastupiti sledeći slučajevi:
A = d - a0
d – visina grede
b) ls1 > A, pri čemu je:
A = d - a0
B = ls1 – A
d – visina grede
U slučaju da se stub nalazi iznad kolinearnih greda, tada se za svaku šipku iz stuba postavlja
odgovarajući anker koji mora da zadovolji dužinu sidrenja ‘ls1’ (A+B=ls1), a armatura iz stuba
kreće od gornje ivice grede.

460
Stub počinje iznad ili ispod tačkastog oslonca, odnosno linijskog oslonca koja pripada
drugoj ravni.
U ovom slučaju se armatura vodi ravno do kraja stuba.
Kraj stuba se nalazi iznad ili ispod zida
Ako se stub nalazi iznad zida, tada se za svaku od šipki iz stuba generiše anker koji ulazi u zid
za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’ i za istu dužinu izlazi u stub. Armatura stuba kreće od gornje
ivice zida.
U slučaju da se gornji kraj stuba završava ispod zida, tada se kompletna armatura stuba
produžava u zid za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’.

461
Kraj stuba se nalazi u čvoru u koji ulazi više nekolinearnih greda
U ovom delu uputstva iznećemo pravila za oblikovanje armature u čvoru za sve slučajeve koji
nisu obuhvaćeni nekim od prethodno iznetih primera. Kako je ovo prilično opšte pravilo, a u
jednom čvoru se može naći proizvoljan broj greda i stubova potpuno proizvoljnog oblika, to se
u praksi svakako može desiti i slučaj da program u takvim čvorovima ne oblikuje armaturu
uvek na najoptimalniji način. U takvim slučajevima ćete morati sami da intervenišete u
‘ArmCAD’-u.
Za svaku od greda program određuje koja joj je greda odgovarajuća za sidrenje armature iz
gornje zone, a koja za sidrenje armature iz donje zone. Ako je data armatura zategnuta, tada
se ona sidri za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’, a ako je pritisnuta onda za potrebnu dužinu
sidrenja ‘ls2’. Odgovarajuća greda se pronalazi tako što se težišna linija grede koja se analizira
produži da prođe kroz čvor. Par za gornju zonu je greda koja zaklapa najmanji ugao sa
težišnom linijom gledajući u smeru suprotnom od strane na kojoj se nalazi gornja zona. Par za
donju zonu je greda koja zaklapa najmanji ugao sa težišnom linijom, ali sada gledajući u
smeru koji je suprotan od strane na kojoj se nalazi donja zona.
Iz gore prikazane slike se jasno može videti prethodno opisano pravilo. Naime, armatura iz
gornje zone posmatrane grede (1) se sidri u gornju zonu desne horizontalne grede (1), a
armatura iz donje zone (2) se sidri uz desnu ivicu vertikalnog stuba (2).
U slučaju da se težišna linija nakon produžavanja poklapa sa težišnom linijom drugog elementa
onda se taj element usvaja za odgovarajući, čime se iz ove analize izbacuju slučajevi dva
kolenarna stuba odnosno slučaj dve kolinearne grede, i armatura se u njima vodi prema ranije
opisanim pravilima.
U slučaju da je element konstrukcije koji se posmatra iznad, a element u koji treba da se sidri
armatura ispod horizontale, tada se armatura iz posmatrane grede vodi ravno do ivice oplate a
u element u koji je potrebno sidriti armaturu se ubacije anker koji ispunjava uslove sidrenja
odnosno nastavljanja armature.

462
Ovo pravilo je uvedeno iz uslova prekida betoniranja i nemogućnosti sidrenja armature u već
izbetonirane elemente konstrukcije. Na gore prikazanoj slici armatura označena sa (1) se vodi
ravno do kraja oplate, ali se zato u odgovarajući konstruktivni element koji se nlazi ispod
horizontale ubacuje anker koji zadovoljava uslove o potrebnoj dužini sidrenja.
Ako greda nema par za sidrenje armature, odnosno u odgovarajućem smeru ne naiđe ni na
jednu drugu gredu, tada se armatura iz te grede vodi ravno do kraja oplate.
Na prethodno prikazanoj slici, spoljna armatura stuba (1) se sidri u gornju zonu gornje grede
(1), dok unutrašnja armatura (2) nema par za sidrenje pa se vodi ravno do kraja oplate. U
slučaju da nije zadovoljena potrebna dužina sidrenja armatura se povija unazad u isti stub.

463
14. WIZARDS
14.1 Pravljenje novog složenog elementa
Programom ‘ArmCAD 6’ je omogućeno brzo i jednostavno crtanje plana oplate i
armature tipskih konstruktivnih elemenata koji se često javljaju u praksi. Naime, izborom
naredbe ‘Pravljenje novog složenog elementa’ iz padajućeg menija ‘ArmCAD ►
Radionica složenih elemenata’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box sledećeg
izgleda:
Dijalog box za izbor konstruktivnog elementa
U levom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim konstruktivnim elementima koji su podržani
ovom naredbom, dok je u desnom delu prikazana slika selektovanog elementa sa njegovim
kratkim opisom. Namena ovog dijalog box-a je da se iz liste izabere konstruktivni element za
koji se kreira plan oplate i armature, a zatim da se aktiviranjem komandnog polja ‘ Napred’
pređe na definisanje neophodnih numeričkih podataka.

464
14.1.1 Temelj samac

Kada se iz liste izabere ‘Temelj samac’, ulazi se u proceduru zadavanja podataka
koji su neophodni da bi se na crtež postavio plan oplate i armature ovog konstruktivnog
elementa.
Iz liste je selektovan temelj samac
Nakon aktiviranja komandnog polja ‘ Napred’ otvara se dijalog box u kome se definišu
dimenzije oplate temelja samca:
Dijalog box za definisanje dimenzija oplate temelja samca
U njegovom desnom delu je prikazan crtež oplate temelja na kome je svaka dimenzija
obeležena svojim imenom i trenutno zadatom vrednošću u odgovarajućem edit box-u, tako da
se jasno vidi značenje svakog od ponuđenih edit box-ova, a ujedno se u svakom trenutku

465
može izvršiti i kontrola zadatih podataka. Pored mogućnosti zadavanja željene vrednosti
direktno u edit box-u, sa desne strane svakog od njih se nalazi komandno polje , čijim se
aktiviranjem izlazi na crtež i vrši izbor dve tačke čije će međusobno rastojanje odrediti
potrebnu vrednost.
Kada su zadate sve dimenzije oplate temelja treba aktivirati komandno polje ‘ Napred’,
nakon čega se otvara dijalog box za definisanje zaštitnih slojeva:
Dijalog box za definisanje zaštitnih slojeva
U edit box-u ‘a’ se zadaje globalni zaštitni sloj, u edit box-u ‘av’ zaštitni sloj za vertikalne, a u
edit box-u ‘ah’ zaštitni sloj za horizontalne strane temelja. U ovom dijalog box-u se nalazi i
komandno polje ‘ Nazad’ pomoću koga se možete vratiti u prethodni dijalog box radi
ispravljanja pogrešno zadatih podataka.

466
Komandno polje za povratak u prethodni dijalog box
Kada su definisani i zaštitni slojevi, aktiviranjem komandnog polja ‘ Napred’ otvara se dijalog
box u kome se zadaju podaci o armaturi:
Izgled dijalog box-a za definisanje armature temelja
Izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’, za tekuću se može postaviti bilo koja od ranije definisanih
pozicija oplata, dok se iz zatvorene liste ‘Tip armature’ vrši izbor vrste armature.
Pomoću radio button-a, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Glavna armatura’, određuje se da
li se glavna armatura pruža u X ili u Y pravcu.

467
Radio button-i za izbor pravca pružanja glavne armature
‘Y pravac’
Iz prikazane zatvorene liste vrši se izbor geometrije šipki koje će se postavljati u Y pravcu, dok
se pomoću komandnih polja koja se nalaze ispod ove liste određuje da li se na krajevima šipki
postavljaju kuke, a ako se postavljaju i njihova orjentacija.
Zatvorena lista za izbor geometrije šipki
Od izabrane geometrije šipki zavisi i izgled dijalog box-a. Naime, za neke geometrije
pojavljivaće se novi edit box-ovi koji su neophodni za definisanje dimenzija segmenata šipki.

468
Za izabranu geometriju šipki pojavljuju se edit box-ovi ‘h’ i ‘l’
Program armira temelj tako što od izabranih šipki kreira serije u osnovi. Za jedan pravac
pružanja šipki mogu se definisati najviše tri oblasti sa različitim podacima. Naime,u edit box-
ovima ‘X1’, ‘X2’ i ‘X3’, se zadaju dužine ovih oblasti tako da njihov ukupan zbir uvek bude
jednak odgovarajućoj dimenziji temelja. Ove dužine se mogu zadavati i u procentima ukupne
dužine oblasti, što se postiže postavljanjem check box-a ‘Procentualno’ na uključeno stanje.
Zadato je da dužine krajnjih oblasti budu 30% od ukupne dužine
Za svaku od ovih oblasti mogu se zadati različiti podaci za sledeće parametre:
‘∅’ - prečnik šipki

469
‘e=’ - razmak između šipki u seriji
‘n=’ - broj šipki
Edit box-ovi ‘e=’ i ‘n=’ rade vezano, odnosno za zadati razmak ‘e=’ proračunava se potreban
Ako ne želite postavljanje neke oblasti, potrebno je da u odgovarajućem edit box-u za njenu
dužinu zadate nulu.
Postavljanjem nula za dužine oblasti ‘X2’ i ‘X3’ definisano je da su sve

šipke u Y pravcu istog prečnika i na istom međusobnom rastojanju
‘X pravac’
Parametri pomoću kojih se definiše armatura u X pravcu imaju potpuno isto značenje kao
prethodno opisani parametri za Y pravac.
Aktiviranjem komandnog polja ‘ Napred’ otvara se dijalog box u kome se definiše način
prikaza temelja na crtežu:

470
Dijalog box za definisanje načina prikaza temelja na crtežu
Pomoću check box-a ‘Prikaži’ se određuje postavljanje oplate na crtež. Kada se oplata
postavlja za promenu je dostupan i check box ‘Kote’, čije uključeno stanje označava da
program automatski kotira oplatu sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste.
Parametri pomoću kojih se definiše način postavljanja oplate
Postavljanja armature temelja na crtež se određuje pomoću check box-a ‘Armatura’. Kada se
armatura postavlja za promenu su dostupni i parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a
‘Serija u osnovi’:

471
‘Kote’ - kada je ovaj check box uključen program automatski kotira sve serije u osnovi
sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste
‘Reprezent’ - kada je ovaj check box uključen program umesto prave geometrije linije crta
pravu liniju
‘Pun prikaz’ - kada je ovaj check box uključen program na zadatom rastojanju iscrtava linije
koji jasno ukazuju na položaj svake od šipki unutar kreiranih serija
Parametri koji određuju izgled serija na crtežu
Pomoću check box-ova ‘Horizontalni presek’ i ‘Vertikalni presek’ se određuje da li će

program da postavi date preseke na crtež.
Kada je check box ‘Kote’, koji se nalazi u delu dijalog box-a ‘Serija u poprečnom preseku’,
postavljen na uključeno stanje program automatski kotira sve serija u poprečnom preseku sa
stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste.
Kada je check box ‘Kote’, koji se nalazi u delu dijalog box-a ‘Podužna šipka’, postavljen na
uključeno stanje program automatski kotira sve šipke podužne armature sa stilom kotiranja
koji je izabran iz zatvorene liste.
Obzirom da se u praksi često javljaju isti ili slični temelji, pomoću komandnog polja ‘ Snimi’
je omogućeno snimanje trenutnog stanja svih parametara ove naredbe u bazu konfiguracija.

472
Komandno polje ‘ Snimi’
Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
U edit box-u se zadaje željeno ime, a aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara
tekući dijalog box i snima trenutno stanje parametara. U slučaju da zadato ime već postoji u
listi konfiguracija, program će izdati odgovarajuće upozorenje.
odabranom imenu konfiguracije i snimanja tekućeg stanja pod tim imenom, dok će negativan
odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja.
U zatvorenoj listi, koja se nalazi sa leve strane komandnog polja ‘ Snimi’, nalaze se sve
ranije snimljene konfiguracije. Učitavanjem snimljenih konfiguracija i eventualnim izmenama
nekih parametara znatno se skraćuje procedura postavljanja sličnih temelja.

473
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija

tekuću. Pošto je ova naredba destruktivna, program će pre brisanja zatražiti potvrdu zadate
akcije.
Kada zadate sve potrebne podatke aktivirajte komandno polje ‘Kraj’, nakon čega će program
zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom tačke sa crteža odredite položaj
temelja:
Tačka:
Nakon izbora ove tačke program postavlja plan oplate i armature temelja samca na crtež,
poštujući pri tome sve parametre koji su zadati u dijalog box-ovima ove naredbe.

474
Plan oplate i armature temelja samca na crtežu
14.1.2 Temeljna traka

Kada se iz liste izabere naziv ‘Temeljna traka’, ulazi se u proceduru zadavanja
podataka koji su neophodni da bi se na crtež postavio plan oplate i armature ovog
konstruktivnog elementa.
Iz liste je selektovan konstruktivni element ‘Temeljna traka’
Ova procedura je slična prethodno opisanoj proceduri definisanja podataka za temelj samac.
Naime, nakon aktiviranja komandnog polja ‘ Napred’ otvoriće se dijalog box u kome se
zadaju dimenzije oplate temeljne trake:

475
Izgled dijalog box-a u kome se zadaju dimenzije oplate temeljne trake
U desnom delu dijalog box-a je crtež oplate temeljne trake na kome je svaka dimenzija koja se
zadaje jasno obeležena, tako da ih nećemo pojedinačno objašnjavati.
U sledećem dijalog box-u naredbe zadaju se zaštitni slojevi:
Dijalog box za definisanje zaštitnih slojeva
I u ovom dijalog box-u se sa prikazanog crteža jasno vidi značenje svih edit box-ova, tako da
ćemo preći na sledeći dijalog box naredbe u kome se definiše armatura temeljne trake:

476
Izgled dijalog box-a za definisanje armature temeljne trake
Izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’ za tekuću se može postaviti bilo koja od ranije kreiranih
pozicija oplate, dok se iz zatvorene liste ‘Tip armature’ vrši izbor vrste armature kojom se
armira temeljna traka.
U delu dijalog box-a ‘Poprečna armatura’ se nalaze parametri za definisanje poprečne

armature temeljne trake. Trenutno stanje ovih parametara je prikazano na crtežu u desnom
delu dijalog box-a.
Parametri za definisanje poprečne armature

477
Iz prikazane zatvorene liste vrši se izbor geometrije šipki poprečne armature, dok se pomoću
komandnih polja koja se nalaze ispod ove liste određuje da li se na krajevima šipki postavljaju
kuke. U zavisnost od izabrane geometrije u dijalogu se mogu pojaviti dodatni edit box-ovi koji
služe za definisanje dužina segmenata šipki.
Dodatni edit box-ovi za definisanje dužina segmenata izabrane šipke
Ostali prikazani parametri imaju sledeće značenje:
‘a poč=’ - udaljenost prve šipke poprečne armature od početka temeljne trake
‘a kraj=’ - udaljenost poslednje šipke poprečne armature od kraja temeljne trake.
‘∅’ - prečnik šipki poprečne armature
‘e=’ - razmak između šipki
‘n=’ - broj šipki
‘Uzengija’ - pomoću ovog check box-a se određuje da li su šipke poprečne armature uzengije
Edit box-ovi ‘e=’ i ‘n=’ rade vezano, odnosno za zadati razmak ‘e=’ proračunava se potreban
Programom je omogućeno postavljanje još jedne dodatne serije poprečne armature sa

šipkama koje mogu imati različitu geometriju od prve serije. Naime, postavljanjem na
uključeno stanje prikazanog check box-a uključuje se postavljanje dodatne serije šipki, a za
promenu postaju dostupni parametri neophodni za njeno definisanje. Istovremeno se u
desnom delu dijalog box-a pojavljuje novi crtež, na kome je prikazano trenutno stanje ovih
parametara.

478
Parametri za definisanje dodatne serije poprečne armature
U delu dijalog box-a ‘Podužna armatura’ se nalaze parametri za definisanje podužne

armature temeljne trake. Trenutno stanje ovih parametara je prikazano na crtežu u desnom
delu dijalog box-a.
Parametri za definisanje podužne armature u donjoj zoni
Pomoću ovih parametara se definiše armatura u obe zone temeljne trake. Kada je iz zatvorene
liste izabrana ‘Donja zona’ zadati podaci se odnose na donju zonu i imaju sledeće značenje:
- pomoću komandnih polja, koja se nalaze desno od ove liste, određuje se da li se na

krajevima šipki postavljaju kuke i ako se postavljaju njihova orjentacija

479
‘∅’ - prečnik šipki podužne armature u donjoj zoni
‘e=’ - razmak između šipki podužne armature u donjoj zoni
‘n=’ - broj šipki podužne armature u donjoj zoni neposredno ispod zida
‘ls=’ - dužina sidrenja šipki podužne armature u donjoj zoni. Pored unošenja dužine sidrenja
direktno u edit box-u, pomoću komandnog polja se može pozvati naredba za
sidrenje armature (vidi poglavlje ‘7.6’). Dužina sidrenja određena ovom naredbom
biće prikazana u edit box-u ‘ls’.
Kada se iz zatvorene liste izabere ‘Gornja zona’ dijalog box će promeniti izgled:
Parametri za definisanje podužne armature u gornjoj zoni
Obzirom da se šipke gornje zone uvek vode do kraja grede, udaljeno za veličinu zaštitnog
sloja, edit box za sidrenje se sada ne pojavljuje. Ostali parametri imaju isto značenje kao kod
donje zone.
Aktiviranjem komandnog polja ‘ Napred’ otvara se dijalog box za definisanje prikaza

temeljne trake na crtežu:

480
Izgled dijalog box-a za definisanje prikaza temeljne trake na crtežu
Pomoću check box-a ‘Prikaži’ se određuje da li se oplata temelja postavlja na crtež. Kada se
oplata postavlja za promenu je dostupan i check box ‘Kote’, čije uključeno stanje označava da
će program automatski da iskotira oplatu sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste
koja se nalazi sa njegove desne strane.
Pomoću check box-a ‘Armatura’ se određuje da li se armatura temelja postavlja na crtež.
Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Poprečni presek’ služe za definisanje izgleda
poprečnog preseka temelja na crtežu. Kada je check box ‘Prikaži’ uključen poprečni presek se
postavlja, a pomoću check box-a ‘Kota’ se određuje da li će program da kotira armaturu. Iz
prikazanih zatvorenih listi se biraju stilovi kotiranja za serije u poprečnom preseku
(‘Poprečna’) i za šipke koje se prikazuju u izgledu (‘Šipke’).
Parametri pomoću kojih se definiše izgled podužnog preseka imaju isto značenje kao
prethodno opisani parametri za poprečni presek.
Snimanje trenutnog stanja parametara i način rada sa snimljenim konfiguracijama je potpuno

isti kao kod naredbe ‘Temelj samac’ (vidi poglavlje ‘14.1.1’).
Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Kraj’ program zatvara dijalog box i sa komandne linije
zahteva da izborom tačke odredite položaj temelja na crtežu.
Tačka:

481
Plan oplate i armature temeljne trake na crtežu
14.1.3 Jednokrako stepenište

Kada se iz liste izabere naziv ‘Jednokrako stepenište’, ulazi se u proceduru
zadavanja podataka koji su neophodni da bi se na crtež postavio plan oplate i armature ovog
Iz liste je selektovano ‘Jednokrako stepenište’
Nakon aktiviranja komandnog polja ‘ Napred’ otvara se dijalog box u kome se zadaju
dimenzije oplate stepeništa:

482
Izgled dijalog box-a za definisanje geometrije stepeništa
U desnom delu dijalog box-a je prikazano iskotirano tipsko stepenište, na kome se jasno vidi
značenje svakog od ponuđenih parametara. Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad
prozora za prikaz, crtež tipskog stepeništa se u svakom trenutku može zameniti sa prikazom
geometrije stepeništa koje se kreira.
Kada su zadate sve dimenzije oplate stepeništa treba aktivirati komandno polje ‘ Napred’,
nakon čega se otvara prvi dijalog box za definisanje armature stepeništa:

483
Izgled dijalog box-a za definisanje armature na gornjem podestu
U ovom dijalog box-u se zadaju podaci za tri tipa šipki koje se postavljaju u ploči i gornjem
podestu stepeništa. Da bi se povećala preglednost prikazanog crteža, pomoću check box-ova
‘Vidljivost’ se može isključiti, odnosno uključiti prikazivanje svakog od ovih tipova šipki.
Postavljeno je da se prikazuje samo jedan tip šipki, tako da se

na crtežu jasno vidi značenje parametara koji se zadaju

484
‘Gornja zona podesta i gornja zona stepeništa’
‘Dužina šipke u podestu’ - na osnovu zadatih dimenzija oplate i vrednosti zaštitnog sloja
program računa dužinu segmenta koji se nalazi u gornjem podestu stepeništa i prikazuje je u
ovom edit box-u. Naravno, ovu vrednosti po potrebi možete menjati.
‘Dužina šipke u stepeništu’ – kao što samo ime govori, u ovom edit box-u se zadaje dužina
segmenta koji se nalazi u ploči stepeništa
‘Razmak šipki’ – razmak između šipki u seriji
‘Tip armature’ – iz zatvorenih listi se bira prečnik i vrsta armature za dati tip šipke
‘Krajevi’ – izborom iz zatvorenih listi definiše se stanje na krajevima šipki
‘Jedinstvena šipka kroz oba podesta i stepenišnu ploču’ – kada je ovaj check box
uključen šipke prolaze celom dužinom stepenišne ploče i završavaju se u donjem podestu. U
tom slučaju je edit box ‘Dužina šipke u stepeništu’ nedostupan za promenu.
‘Aa=’ – ovaj podatak program računa na osnovu zadatog prečnika i razmaka između šipki i on
predstavlja površinu šipki datog tipa za jedan metar širine stepeništa. Ovaj podatak služi kao
kontrola da li usvojena armatura odgovara potrebnoj armaturi koja je dobijena proračunom.
Parametri pomoću kojih se definišu druga dva tipa šipki i koji se nalaze u delovima dijalog box-
a ‘Gornja zona podesta i donja zona stepeništa’ i ‘Donja zona podesta i gornja zona
stepeništa’ imaju potpuno isto značenje kao prethodno opisani parametri. Jedino kod šipki
koje se postavljaju u donjoj zoni podesta i gornjoj zoni stepeništa nema check box-a
‘Jedinstvena šipka kroz oba podesta i stepenišnu ploču’, što znači da se ove šipke uvek
završavaju u stepenišnoj ploči.
U sledećem dijalog box-u se zadaju podaci za šipke koje se postavljaju u donjem podestu i
stepenišnoj ploči:
Izgled dijalog box-a za definisanje armature u donjem podestu

i stepenišnoj ploči

485
Parametri pomoću kojih se definišu ova tri tipa šipki takođe imaju isto značenje kao prethodno
opisani parametri, tako da ih nećemo ponovo objašnjavati. Kada su uključeni check box-ovi
‘Jedinstvena šipka kroz oba podesta i stepenišnu ploču’ u prethodnom dijalog box-u, za prva
dva tipa šipki se mogu zadati samo dužine segmenata u donjem podestu, obzirom da se tada
šipke pružaju kroz celo stepenište, odnosno odgovarajući setovi podataka u prethodnom i
ovom dijalog box-u se odnose na istu šipku.
Edit box-ovi u kojima se zadaje dužina segmenata u donjem podestu,

za šipke koje se pružaju kroz oba podesta i stepenišnu ploču
Kada su definisane sve šipke podužne armature, aktiviranjem komandnog polja ‘ Napred’
otvara se novi dijalog box:
Izgled dijalog box-a za definisanje poprečne armature
U ovom dijalog box-u se definiše poprečna armatura stepeništa, a prikazani parametri imaju
sledeće značenje:

486
‘Zaštitni sloj’ – zaštitni sloj na početku i kraju šipki poprečne armature. Na osnovu ove
vrednosti i širine stepeništa program određuje dužinu šipki poprečne
armature.
‘Razmak šipki’ – razmak između šipki poprečne armature
‘Tip armature’ – iz zatvorenih listi se bira prečnik i vrsta armature
‘Krajevi’ – izborom iz zatvorenih listi definiše se stanje na krajevima šipki poprečne

armature
U poslednjem dijalog box-u ove naredbe definiše se izgled kreiranog plana oplate i armature
stepeništa na crtežu:
Dijalog box-a u kome se određuje izgled stepeništa na crtežu
‘Pogled odozgo’ – kada je ovaj check box uključen na crtež se postavlja izgled stepeništa
u osnovi
‘Pogled sa strane’ – kada je ovaj check box uključen na crtež se postavlja podužni presek
stepeništa
‘Prikaz armature’ – pomoću ovog check box-a se određuje da li se na crtež postavlja

armatura stepeništa
‘Prikaz oplate’ – pomoću ovog check box-a se određuje da li se na crtež postavlja plan
oplate stepeništa
‘Pun prikaz’ – kada je ovaj check box uključen program na zadatom rastojanju
iscrtava linije koji jasno ukazuju na položaj svake od šipki unutar
kreiranih serija
Pomoću check box-ova ‘Kote’ se za svaki entitet određuje da li će program automatski da

izvrši njegovo kotiranje pri postavljanju plana oplate i armature stepeništa na crtež. Iz
zatvorenih listi, koje se nalaze u produžetku svakog od ovih edit box-ova, se vrši izbor stila
kotiranja za dati entitet.
Napomenućemo da se u bilo kom trenutku rada sa ovom naredbom trenutno stanje

parametara može snimiti u bazu konfiguracija pomoću komandnog polja ‘ Snimi’. Snimanje,
kao i rad sa listom snimljenih konfiguracija su detaljno objašnjeni u okviru naredbe ‘Temelj
samac’ (vidi poglavlje ‘14.1.1’).

487
zahteva da izborom tačke sa crteža odredite položaj kreiranog plana oplate i armature
stepeništa.
Referentna tačka:
Plan oplate i armature stepeništa na crtežu
14.1.4 Potporni zid

Kada se iz liste izabere naziv ‘Potporni zid’, ulazi se u proceduru zadavanja
podataka koji su neophodni da bi se na crtež postavio plan oplate i armature ovog
Iz liste je selektovan naziv ‘Potporni zid’
Nakon aktiviranja komandnog polja ‘ Napred’ otvara se dijalog box u kome se zadaju
dimenzije oplate potpornog zida:

488
Izgled dijalog box-a za definisanje dimenzija oplate potpornog zida
U desnom delu dijalog box-a je prikazana iskotirana tipska oplata zida. Na ovom crtežu se
jasno vidi značenje svakog od parametara koji se zadaju u dijalog box-u. Izborom iz zatvorene
liste, koja se nalazi iznad prozora za prikaz, crtež tipske oplate se u svakom trenutku može
zameniti sa prikazom geometrije potpornog zida koji se kreira.
Kada su zadate sve dimenzije oplate treba aktivirati komandno polje ‘ Napred’, nakon čega
se otvara prvi dijalog box za definisanje armature potpornog zida:
Dijalog box za definisanje armature u gornjoj zoni stope
U ovom dijalog box-u se definiše armatura koja se postavlja u gornjoj zoni stope potpornog
zida. Iz zatvorene liste ‘Vrsta armature’ se vrši izbor armature koja se postavlja, a ponuđene
opcije su:
‘Šipka’ - postavljaju se samo šipke obične armature

489
‘Mreža’ - postavljaju se samo mreže
‘Šipka i mreža’ - postavljaju se i šipke i mreže
U edit box-ovima ‘H1’ i ‘H2’ se zadaju dužine krajnjim segmentima šipke, odnosno mreže u
poprečnom preseku (u zavisnosti od opcije koja je izabrana iz zatvorene liste ‘Vrsta
armature’), što se jasno vidi sa crteža tipskog potpornog zida:
Zadato je da dužine krajniih segmenata šipki i mreža

u poprečnom preseku budu H1=15cm, a H2=20cm
Ako želite da se ovi segmenti pružaju celom dužinom bočnih strana stope, ne morate da
računate tu dužinu, već je dovoljno da u edit box-ove unesete vrednost koja je sigurno veća od
potrebne. Program će na osnovu zadatih dimenzija oplate i zaštitnog sloja izračunati
maksimalnu dužinu datog segmenta, a dobijenu vrednost će prikazati u odgovarajućem edit
box-u. Šipka može da se postavi i bez jednog ili oba krajnja segmenta, što se postiže
zadavanjem nule za dužinu datog segmenta. Napomenućemo da se logika zadavanja
maksimalnih dužina krajnjim segmentima koristi za sve šipke u ovoj naredbi, ali se kod nekih
šipki za dužine krajnjih segmenata ne mogu zadati nule.
Pomoću parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Šipka’ vrši se izbor vrste armature,
prečnika šipki , razmaka između šipki kao i stanja na njihovim krajevima. Ako se u gornjoj zoni
stope potpornog zida postavljaju mreže, iz zatvorene liste, koja se nalazi u delu dijalog box-a
‘Mreža’, vrši se izbor jednog od ponuđenih tipova mreža.
Zadavanjem vrednosti u edit box-u ‘Zaštitni sloj’ definiše se zaštitni sloj za svu armaturu
koja se postavlja u stopi potpornog zida.
Na potpuno isti način se u sledećem dijalog box-u naredbe definiše armatura u donjoj zoni
stope potpornog zida:

490
Izgled dijalog box-a za definisanje armature u donjoj zoni stope
Nakon aktiviranja komandnog polja ‘ Napred’ otvara se dijalog box u kome se zadaju šipke
koje povezuju zid sa stopom:
Izgled dijalog box-a u kome se definišu šipke za uklještenje zida u stopu
Za obe šipke se zadaju dužina segmenta u zidu ‘DZ’, dužina segmenta u stopi ‘DS’, kao i
podaci o vrsti armature, prečniku šipki, razmaku između šipki i stanju na njihovim krajevima.
U edit box-u ‘Zaštitni sloj’ se zadaje zaštitni sloj za sve segmente šipki koji ulaze u zid, ali i
za sve šipke koje se celim svojim gabaritom nalaze u zidu.
Postavljanje ovih šipki je opciono, odnosno one se mogu a i ne moraju postavljati, što se
definiše pomoću check box-ova ‘Postaviti šipku’. Ukoliko se date šipke ne postavljaju, veza
između stope i zida se može ostvariti sa šipkama koje se zadaju u sledećem dijalog box-u ove
naredbe:

491
Dijalog box za definisanje armature u zidu
U ovom dijalog box-u se definiše armatura koja se postavlja u zidu. Što se tiče obične
armature mogu se postavljati šipke na gornjem i na donjem kraju zida. Za oba tipa šipki se
zadaju dužine krajnjih segmenata, koje su jasno obeležene na prikazanom crtežu, kao i
standarni podaci o armaturi (vrsta armature, prečnik šipki...). I za ove šipke važi da se ne
moraju postavljati, što se definiše pomoću check box-ova ‘Postaviti šipku’.
Pored obične, duž svake strane zida se može postaviti i mrežasta armatura. Postavljanje
mrežaste armature se definiše pomoću check box-ova i zatvorenih listi koji se nalaze u delu
dijalog box-a ‘Mreža u zidu’. Naime, uključivanjem ovih check box-ova aktivne postaju i
zatvorene liste iz kojih se bira jedan od ponuđenih tipova mreža. Program duž stranica zida
postavlja serije mreža, koje su na crtežu predstavljene simbolima mreža u poprečnom
preseku.
Duž obe strane zida je postavljena mrežasta armatura

492
Nakon aktiviranja komandnog polja ‘ Napred’ otvara se dijalog box u kome se zadaje
podužna armatura potpornog zida:
Izgled dijalog box-a za definisanje podužne armature
U ovom dijalog box-u se za svaku stranu stope i zida mogu zadati različiti podaci za tip
armature, prečnik šipki, razmak između šipki, kao i stanje na krajevima šipki podužne
armature.
U poslednjem dijalog box-u ove naredbe definiše se izgled kreiranog plana oplate i armature
potpornog zida na crtežu:
Dijalog box za definisanje izgleda potpornog zida na crtežu
Pomoću parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Oplata’ se definiše način prikaza
oplate. Kada je check box ‘Crtanje oplate’ uključen oplata se postavlja na crtež, a za
promenu je dostupan i check box ‘Kotiranje oplate’. Stanje ovog check box-a određuje da li

493
će program automatski da iskotira oplatu, sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste
‘Tip kotiranja’.
Sa check box-om ‘Armatura’ se određuje da li se na crtež postavlja plan armature potpornog

zida. Kada je ovaj check box uključen, za promenu su dostupni i parametri koji služe za
definisanje načina kotiranja svih tipova armature koji se postavljaju ovom naredbom. Naime,
za svaki tip armature se pomoću check box-a ‘Kota’ određuje da li će program automatski da
izvrši kotiranje, dok se iz zatvorene liste ‘Tip kotiranja’ vrši izbor stila kotiranja date
armature.
Napomenućemo da se u bilo kom trenutku rada sa ovom naredbom trenutno stanje

parametara može snimiti u bazu konfiguracija pomoću komandnog polja ‘ Snimi’. Snimanje,
kao i rad sa listom snimljenih konfiguracija su detaljno objašnjeni u okviru naredbe ‘Temelj
samac’ (vidi poglavlje ‘14.1.1’)
zahteva da izborom tačke sa crteža odredite položaj kreiranog plana oplate i armature
potpornog zida.
Referentna tačka:
Izgled kreiranog preseka potpornog zida na crtežu

494
14.1.5 Kontinualna greda

Pomoću ove naredbe imate mogućnost da veoma brzo i lako kreirate plan oplate i
armature kontinualne grede pravougaonog poprečnog preseka, sa proizvoljnim brojem polja i
sa mogućnošću postavljanja konzola na njenim krajevima.
Iz liste je selektovana ‘Kontinualna greda’
Nakon izbora ove naredbe iz liste i aktiviranja komandnog polja ‘ Napred’ otvara se dijalog
box u kome se zadaju opšti podaci:
Izgled dijalog box-a u kome se zadaju opšti podaci o kontinualnoj gredi
U gornjem levom delu dijalog box-a se nalaze parametri za definisanje pozicije oplate kojoj će
se pridružiti armatura grede. Iz zatvorene liste se za tekuću može postaviti bilo koja od ranije
kreiranih pozicija oplata, dok se zadavanjem imena u edit box-u može kreirati potpuno nova
pozicija oplate.

495
Edit box i zatvorena lista pomoću kojih se definiše pozicija oplate
Kada se kreira nova oplata, nakon unošenja imena za promenu postaje dostupan i edit box
‘Broj greda’ u kome se zadaje ukupan broj takvih greda u konstrukciji. Na ovaj način se
postiže isti efekat kao da je prvo pomoću naredbe ‘Pozicije oplata’ kreirana nova oplata (vidi
poglavlje ‘2.1’), a zatim je u ovom dijalog box-u izborom iz zatvorene liste ona postavljena za
tekuću.
Napomenućemo da se izborom postojeće oplate u edit box-u ‘Broj greda’ ispisuje zadata
količina za tu oplatu, ali se ovaj podatak ne može menjati iz prostog razloga što ta oplata
možda već sadrži armaturu, pa bi promena ovog broja izazvala promenu njene količine u
specifikaciji, što sigurno ne želimo.
Izabrano ime pozicije oplate program tretira kao ime grede i pri njenom postavljanju ga
ispisuje na crtežu, zajedno sa zadatim brojem greda.
U edit box-u ‘Zaštitni sloj’ se zadaje vrednost zaštitnog sloja.
Edit box u kome se zadaje zaštitni sloj
Kako su uticaji smičućih naprzanja najveći u zonama oslonaca, često se javlja potreba da se
oko oslonaca uzengije postavljaju na manjem međusobnom rastojanju nego duž celog polja
grede. Da bi postavljanje ovih proguščenja bilo moguće neophodno je definisanje njihove

496
dužine, što se postiže pomoću edit box-a ‘Dužina ojačanja uzengija i šipki gornje zone
oko oslonaca’. Naime, u ovom edit box-u se u procentima od dužine datog polja grede zadaje
potrebna dužina ojačanja. Ova vrednost predstavlja i dužinu ojačanja šipki gornje zone oko
oslonca, što se vidi i iz samog naziva edit box-a.
Edit box ‘Dužina ojačanja uzengija i šipki gornje zone oko oslonaca’
U edit box-u ‘Razmak uzengije od oslonca’ se zadaje udaljenost najbliže uzengije od svakog
oslonca u kontinualnoj gredi.
Gornji desni deo dijalog box-a je rezervisan za parametre koji utiču na geometriju kontinualne
grede:
Parametri koji utiču na geometriju grede
U edit box-u se zadaje broj polja kontinualne grede, dok se pomoću check box-ova ‘Konzola
sa leve strane’ i ‘Konzola sa desne strane’ određuje da li se na početku, odnosno kraju
kontinualne grede nalazi konzola. Stanje ovih check box-ova značajno utiče na dalji tok
naredbe, ali o tome će biti više reči kasnije.
Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Podaci o sidrenju’ služe za definisanje načina
sidrenja podužne armature kontinualne grede:

497
Parametri za definisanje načina sidrenja
Pomoću check box-a ‘Sidrenje’ se određuje da li će program automatski da izvrši sidrenje

armature. Kada je ovaj check box uključen za promenu je dostupna i zatvorena lista ‘Tip
sidrenja’ iz koje se bira jedan od ranije definisanih tipova sidrenja.
Iz zatvorene liste ‘Način povijanja’ se bira jedan od ponuđenih načina povijanja krajeva šipki
pri njihovom sidrenju.
Sadržaj liste za izbor načina povijanja krajeva šipki
Ako je dužina sidrenja takva da se pri povijanju kraja šipke dobije vertikalni segment čija je
dužina manja od visine grede, uključivanjem check box-a ‘Vertikalni segment do kraja’ od
programa se može zahtevati da taj segment uvek produži do ivice grede umanjeno za vrednost
zaštitnog sloja. Naravno, kada je ovaj check box isključen vertikalni segment će se postavljati
sa svojom pravom dužinom.
Ako je u edit box-u ‘Zaokruživanje dužine segmenta’ zadata vrednost različita od nule,
program dužinu krajnjeg segmenta šipke, koji je dobijen povijanjem pri sidrenju, zaokružuje
na prvu veću dužinu koja je deljiva sa zadatom vrednošću. Napomenućemo da zaokružena
dužina krajnjeg segmenta šipke mora da bude veća od 12∅. Kada je u edit box-u zadata nula
ovaj segment se postavlja sa pravom dužinom.

498
Kada su definisani svi podaci u ovom dijalog box-u, treba aktivirati komandno polje
‘ Napred’. Ako je check box ‘Konzola sa leve strane’ uključen otvoriće se dijalog box u kome
se definišu podaci neophodni za kreiranje ove konzole:
Izgled dijalog box-a za definisanje podataka za konzolu

sa leve strane grede
Desni deo ovog dijalog box-a je rezervisan za prikaz kontinualne grede koji odgovara
trenutnom stanju parametara. Da bi smo povećali preglednost pri zadavanju podataka
zumiraćemo konzolu na levom kraju:
Zumirani prikaz leve konzole

499
U delu dijalog box-a ‘Geometrijski podaci’ se zadaju ‘Dužina konzole’, ‘Širina grede’ i
‘Visina grede’, dok se aktiviranjem komandnog polja ‘Sekundarne grede’ otvara novi
dijalog box u kome se zadaje položaj greda iz upravnog pravca:
Izgled dijalog box-a za definisanje položaja sekundarnih greda
Sekundarna greda se postavlja aktiviranjem komandnog polja ‘ Dodaj’, nakon čega se u listi
pojavljuje novi red:
Pomoću komandnog polja dodaj postavljena je sekundarna greda
Podaci o širini, visini i položaju sekundarne grede se zadaju direktno u list box-u tako što se
selektuje odgovarajuće polje i sa tastature unese željena vrednost.
Uklanjanje selektovane sekundarne grede iz liste se odvija pomoću komandnog polja

‘ Briši’.
Nakon aktiviranja komandnog polja ‘OK’ program zatvara tekući dijalog box, a armaturu
gornje zone povija tako da ne prolazi kroz postavljenu sekundarnu gredu:

500
Povijanje osnovne armature gornje zone na mestu na kome je

postavljena sekundarna greda
Kao što je na početku napomenuto, ova naredba je predviđena za kreiranje plana oplate i
armature grede pravougaonog poprečnog preseka. Kako se greda najčešće nalazi u ploči, za
svako njeno polje, pa i za konzolu čiji se podaci zadaju u ovom dijalog box-u, je omogućen
izbor jednog od poprečnih preseka na kojima je prikazan i položaj ploče. Ponuđeni poprečni
preseci se nalaze u delu dijalog box-a ‘Oblik’, a izbor željenog preseka se vrši klikom miša
preko odgovarajućeg prekidača.
Prekidači pomoću kojih se vrši izbor poprečnog preseka konzole
Pored geometrijskih podataka u ovom dijalog box-u se zadaju i podaci o armaturi konzole.

501
Parametri za definisanje armature konzole
Za šipke osnovne armature u gornjoj zoni konzole se iz zatvorenih listi biraju vrsta armature i
njihov prečnik, dok se u edit box-u zadaje broj komada. Šipke ove armature počinju od ivice
grede, udaljeno za vrednost zaštitnog sloja, a završavaju se na udaljenosti od oslonca koja je
zadata u edit box-u ‘Dužina ojačanja uzengija i šipki gornje zone oko oslonaca’. Na tom mestu
se vrši nastavljanje ove armature i armature iznad oslonca, za dužinu nastavljanja ‘ls2’
armature sa većim prečnikom šipki. Ako ne želite da se postavlja osnovna armatura, već da
program gornju zonu armira produžavanjem zadate armature iznad oslonca (za prvi oslonac se
ova armatura zadaje u sledećem dijalog box-u) potrebno je da u edit box-u za količinu zadate
nulu.
Vođenje armature u konzoli
Kako je u ovoj naredbi omogućeno i automatsko vađenje poprečnih preseka u karakterističnim

tačkama grede, pomoću check box-a ‘Presek kod oslonca’ se određuje da li će program da
izvadi poprečni presek kod oslonca konzole.

502
Armatura donje zone se definiše na isti način, s tim što se njeno postavljanje ne može
isključiti. Ova armatura se pruža duž cele konzole i prevodi preko oslonca za dužinu sidrenja
‘ls2’, mereno od bliže ivice oslonca. Sa check box-om ‘Presek’ se određuje da li se postavlja
poprečni presek u polju konzole.
Za poprečnu armaturu se iz zatvorenih listi biraju vrsta armature i prečnik šipki, dok se u edit
box-u zadaje razmak između šipki. Kada je potrebno da se uzengije u okolini oslonca postave
na manjem međusobnom rastojanju check box ‘Progušćenje’ se postavlja na uključeno
stanje, a u edit box-u, koji se nalazi u njegovom produžetku, se zadaje novi razmak između
šipki. Napomenućemo da je dužina progušćenja zadata u edit box-u ‘Dužina ojačanja uzengija i
šipki gornje zone oko oslonaca’ u prethodnom dijalogu.
Aktiviranjem komandnog polja ‘ Napred’ otvara se dijalog box u kome se zadaju podaci o
oplati i armaturi svakog polja kontinualne grede. Da je check box ‘Konzola sa leve strane’ bio
isključen ovaj dijalog bi se otvorio posle dijaloga u kome se zadaju opšti podaci.
Izgled dijalog box-a u kome se zadaju podaci za svako polje grede
U dijalog box-u se uvek prikazuju isti parametri, a njihovo trenutno stanje odgovara tekućem
polju kontinualne grede. Na prikazu grede se uvek jasno vidi koje je polje tekuće, obzirom da
je ono jedino iskotirano, a u delu dijalog box-a ‘Tekuće polje’ se ispisuje i njegov redni broj.

503
Označavanje tekućeg polja grede
U ovom delu dijalog box-a se nalaze i komandna polja ‘Prethodno’ i ‘Sledeće’ pomoću kojih
se vrši promena tekućeg polja grede.
Dimenzije oplate tekućeg polja se zadaju u delu dijalog box-a ‘Geometrijski podaci’. Namena
svakog od prikazanih edit box-ova se jasno vidi iz njegovog naziva, dok je značenje
komandnog polja ‘Sekundarne grede’ potpuno isto kao u dijalog box-u za definisanje leve
konzole grede.
Obzirom da su geometrijski podaci za više polja kontinualne grede najčešće isti, ili bar slični,
podaci koji su zadati za tekuće polje grede se pomoću komandnog polja ‘ ’ (‘pridruži svima’)
mogu pridružiti svim ostalim poljima. Na ovaj način se procedura zadavanja podataka značajno
ubrzava.

504
Komandno polje ‘pridruži svima’
Kako se na ovaj način menjaju podaci koji su možda ranije zadati nekim poljima grede, nakon
aktiviranja komandnog polja ‘ ’ program izdaje i odgovarajuće upozorenje:
Ovo komandno polje je pridruženo svakoj grupi parametara u dijalog box-u, tako da se podaci
koji definišu različite entitete mogu pridruživati ostalim poljima grede nezavisno jedni od
drugih.
Za sve tipove podužne armature se iz zatvorenih listi biraju vrsta armature i prečnici šipki, a u
edit box-ovima se zadaju količine.
Armatura iznad oslonaca se sa obe strane produžuje u polja grede za dužinu koja je zadata u
edit box-u ‘Dužina ojačanja uzengija i šipki gornje zone oko oslonaca’. Kao i kod konzole,
postavljanje osnovne armature u gornjoj zoni se može isključiti zadavanjem nule u edit box-u
za količinu. U tom slučaju se armatura iznad levog i desnog oslonca produžuje do sredine polja
grede gde se vrši nastavljanje za dužinu sidrenja ‘ls2’ armature sa većim prečnikom šipki.

505
Armiranje gornje zone sa korišćenjem osnovne armature
Armiranje gornje zone bez osnovne armature
Armatura donje zone se uvek pruža preko celog polja i prevodi preko srednjeg oslonca za
dužinu sidrenja ‘ls2’, mereno od bliže ivice oslonca, dok podaci za definisanje poprečne
armature imaju isto značenje kao kod konzole, tako da ih nećemo ponovo objašnjavati.
Pomoću check box-ova ‘Presek’ se određuje da li će program automatski da izvadi poprečni

presek grede na datom mestu.
Kada se zadaju podaci za sva polja kontinualne grede treba aktivirati komandno polje
‘ Napred’. Ako je check box ‘Konzola sa desne strane’ uključen otvoriće se dijalog box u
kome se definišu podaci neophodni za kreiranje ove konzole.

506
Dijalog box za definisanje konzole sa desne strane grede
Značenje svih parametara koji se nalaze u ovom dijalog box-u je potpuno isto kao u dijalog
box-u konzole na levom kraju grede.
U poslednjem dijalog box-u naredbe definiše se način prikaza kreirane kontinualne grede na
crtežu.
Izgled dijalog box-a za definisanje prikaza kontinualne grede na crtežu
Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Oplata’ služe za definisanje izgleda oplate:
‘Crtanje oplate’ - check box čije stanje određuje da li se oplata kontinualne grede
postavlja na crtež. Kada je on isključen ostali parametri u ovom delu
dijalog box-a su nedostupni za menjanje
‘Kotiranje oplate’ - pomoću ovog check box-a se definiše da li će program da iskotira oplatu
grede
‘Tip kotiranja’ - zatvorena lista za izbor stila kotiranja oplate

507
‘Odstojanje kote’ - udaljenost kota od oplate. Zadaje se u ‘AutoCAD’-ovim jedinicama
Pomoću parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Poprečni preseci’ se definiše
postavljanje poprečnih preseka na crtežu:
‘Vađenje poprečnih preseka’

- check box koji određuje da li će program da postavlja poprečne preseke
na crtež. Kada je on isključen ostali parametri u ovom delu dijalog box-a
su nedostupni za promenu
‘Razmera’ - zadavanjem vrednosti u edit box-u, ili izborom iz zatvorene liste neke od
programom definisanih razmera, određuje se razmera poprečnog
preseka na crtežu
‘Debljina ploče’ - edit box za zadavanje debljine ploče u kojoj se nalazi greda
‘Tip kotiranja’ - zatvorena lista za izbor jednog od programom predviđenih tipova

kotiranja. šipki u poprečnom preseku
‘Mesto za preseke’ - zatvorena lista za izbor položaja poprečnih preseka na crtežu u odnosu
na položaj grede
U ovoj naredbi je predviđena i mogućnost automatskog postavljanja specifikatora svih šipki

kontinualne grede na crtež. Da li će program da postavi specifikatore zavisi od stanja check
box-a ‘Postavljanje specifikatora’.
zahteva da izborom tačke sa crteža odredite položaj kontinualne grede.
Referentna tačka:
Izgled kontinualne grede na crtežu

508
14.1.6 Armirano-betonski zid

Pomoću ove naredbe imate mogućnost da veoma brzo i lako kreirate plan oplate i
armature jednog ili više armirano-betonskih zidova, a zatim da na crtež postavite tablicu sa
svom potrebnom armaturom.
Iz liste je selektovana naredba ‘Armirano-betonski zid’
Nakon izbora naredbe ‘Armirano-betonski zid’ iz liste i aktiviranja komandnog polja

‘ Napred’ otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje oplate i armature armirano-betonskog zida
U gornjem desnom delu dijalog box-a se nalazi crtež tipskog armirano-betonskog zida na kome
su iskotirane sve dimenzije koje se zadaju u ovom dijalog box-u.

509
Crtež tipskog armirano-betonskog zida
Sa ovom naredbom se može kreirati proizvoljan broj zidova, koji se pružaju kroz proizvoljan
broj nivoa, što znači da se u dijalogu zadaje veliki broj podataka. Organizovanje rada sa ovim
podacima se vrši pomoću dve liste koje se nalaze u levom delu dijalog box-a. U prvoj listi su
prikazani svi zidovi koji se kreiraju, dok se u drugoj listi prikazuju nivoi kroz koje prolazi
selektovani zid iz prve liste.
U koloni ‘Naziv’ prve liste se unosi oznaka zida koji se kreira, dok se u koloni ‘x’ zadaje broj
takvih zidova u konstrukciji. Znači u slučaju da se u konstrukciji nalazi više istih zidova,
dovoljno je da definišete armaturu za jedan od njih i da zadate njihov broj, a program će
automatski da kreira armaturu za sve takve zidove. Napomenućemo da se pri postavljanju
kreiranog zida na crtežu ispisuju i ovi podaci.
Lista u kojoj se zadaju oznaka zida i broj komada

510
Dodavanje novog zida u listu se vrši pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’. Ako je u trenutku
aktiviranja ovog komandnog polja check box ‘Sa kopiranjem’ postavljen na uključeno stanje,
program će novom zidu pridružiti i sve podatke koji su zadati za selektovani zid u listi. Ova
opcija je veoma korisna kada se u konstrukciji nalaze zidovi koji imaju slične podatke.
U listu je ubačena kopija zida ‘Z1’
Uklanjanje selektovanog zida iz liste se vrši pomoću komandnog polja ‘ Briši’, dok se
pomoću komandnih polja i trenutno selektovanom zidu vrši promena položaja u listi na
gore, odnosno na dole.
U drugoj listi se nalaze svi nivoi kroz koje selektovani zid prolazi. Nivoi su u listi prikazani u
uzlaznom redosledu, prema visinskim koordinatama koje se zadaju u koloni ‘Nivo’.
Lista nivoa kroz koje prolazi selektovani zid

511
Ubacivanje novog nivoa u listu se vrši pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’. Obzirom da su
podaci o oplati i armaturi jednog armirano-betonskog zida isti ili veoma slični za sve nivoe kroz
koje prolazi, pri dodavanju novog nivoa program uvek kopira sve podatke koji su pridruženi
selektovanom nivou iz liste. Zato je najbolje da prvo zadate sve podatke za jedan nivo, a zatim
da pomoću komandnog polja ‘ Dodaj’ kreirate ostale nivoe zida, uz menjanje onih podataka
koji su različiti.
Za uklanjanje selektovanog nivoa iz liste koristi se komandno polje ‘ Briši’.
Radio batton-i ‘Po zidovima’ i ‘Po nivoima’ služe za izbor načina grupisanja oplata, odnosno
armature. Naime, kada se izabere grupisanje oplata po zidovima program za svaki zid kreira
novu oplatu, a kada se izabere grupisanje po nivoima program za svaki nivo kreira novu oplatu
i svu armaturu koja pripada tom nivou pridružuje datoj oplati, bez obzira što se sa njom
armiraju različiti zidovi.
U delu dijalog box-a ‘Nivo’ se zadaju dimenzije oplate tekućeg nivoa armirano-betonskog zida
koji je selektovan iz liste.
Parametri za definisanje oplate tekućeg nivoa armirano-betonskog zida
Značenje svakog od ovih parametara se jasno vidi na prikazanom crtežu tipskog zida.
‘H’ - visina nivoa. Ovu vrednost program računa na osnovu zadatih visinskih koordinata
tekućeg i prvog nižeg nivoa u listi
‘L’ - širina zida
‘B’ - debljina zida
‘Hc’ - dužina delova zida koji se armiraju kao stub. Ova vrednost se zadaje kao deo ukupne
širine zida ‘L’.
‘a’ - zaštitni sloj
‘x’ - udaljenost krajeva horizontalne armature od bočnih strana zida

512
U delu dijalog box-a ‘Horizontalna armatura’ se za ovu armaturu zadaju tip, prečnik šipki,
razmak između šipki, kao i stanje na njihovim krajevima. Isti parametri se zadaju i za
vertikalnu armaturu u istoimenom delu dijalog box-a.
Pri armiranju zidova se često postavlja i konstruktivna armatura koja povezuje šipke iz
različitih zona. Ona se definiše u delu dijalog box-a ‘S armatura’ zadavanjem tipa armature,
prečnika šipki i njihovog međusobnog rastojanja (‘Lsa’). Pored ovih podataka iz zatvorene liste
se vrši izbor jednog od ponuđenih oblika šipki (‘S’ ili ‘C’).
Zatvorena lista za izbor oblika šipki ‘S armature’
U slučaju da ne želite da postavite ovu armaturu, potrebno je da u edit box-u ‘Lsa’ za razmak
između šipki zadate nulu.
Dužina nastavljanja šipki vertikalne armature na mestu prekida armiranja se zadaje u edit
box-u ‘Lpr’. Pored direktnog unošenja u edit box-u, ova dužina se može odrediti i pomoću
dijalog box-a koji se otvara aktiviranjem komandnog polja .
Izgled dijalog box-a za nastavljanje armature

513
Rad sa ovim dijalog box-om je gotovo isti kao kod naredbe ‘Nastavljanje armature’ (vidi
poglavlje ‘7.4’), pa ga ovde nećemo detaljno objašnjavati.
Kada ste zadali neohodne podatke za sve nivoe svih zidova koje želite da kreirate aktivirajte
komandno polje ‘ Napred’. Sada će se otvoriti dijalog box za podešavanje prikaza tabele sa
armaturom kreiranih zidova na crtežu.
Izgled dijalog box-a za podešavanje prikaza zida na crtežu
U desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled tabele koji odgovara trenutnom stanju
ponuđenih parametara. Kako bi, zbog ograničene veličine dijalog box-a, prikazivanje podataka
za sve kreirane zidove smanjilo preglednost, u ovoj tabeli se nalaze podaci samo za prvi nivo
prvog zida iz liste, što je sasvim dovoljno za sagledavanje značenja ponuđenih parametara i
ispravno formatiranje prikaza podataka na crtežu.
Dimenzije tabele se zadaju u delu dijalog box-a ‘Tabela’. Ove vrednosti predstavljaju
dimenzije tabele na papiru, pri štampanju u razmeri koja je izabrana za glavnu razmeru crteža.

514
Deo dijalog box-a u kome se zadaju dimenzije tabele
U delu dijalog box-a ‘Stil kotiranja’ se za horizontalnu, vertikalnu i ‘S’ armaturu definiše način
ispisivanja podataka u tabeli. Ova procedura je potpuno ista kao kod naredbe ‘Stilovi kotiranja’
(vidi poglavlje ‘11.2’), pa je nećemo ponovo objašnjavati. Napomenućemo samo da se za
ispisivanje dužina šipki i razmaka između šipki koriste formati koji su definisani za tekući stil
kotiranja serija u osnovi.
Deo dijalog box-a u kome se definišu stilovi kotiranja armature zida
Kreirani stilovi kotiranja se snimaju zajedno sa svim ostalim podacima koji se zadaju u ovoj
naredbi (način snimanja je objašnjen u poglavlju ‘14.1.1 Temelj samac’), tako da je najbolje
da prvo snimite jednu konfiguraciju sa kreiranim stilovima kotiranja i da pri svakom novom
pozivanju naredbe koristite tu konfiguraciju.

515
U tabeli je svaka vrsta armature prikazana pomoću reprezenata čija geometrija odgovara
pravoj geometriji šipke. Ovi reprezenti su skalirani tako da mogu da stanu u odgovarajuću
ćeliju tabele. Ako šipke imaju i kuke, dešavaće se da se kod dugačkih šipki one ne vide dobro,
a da kod kratkih izgledaju preveliko, pa čak i da izađu iz okvira date ćelije. Zadavanjem
vrednosti u edit box-u ‘Procenat skaliranja šipki’ imate mogućnost da izvršite i dodatno
skaliranje kuka, tako da izgled šipki u tabeli prilagodite svojim potrebama. Naglasićemo da ovo
skaliranje nema nikakvog uticaja na pravu geometriju šipki, već samo na njihov izgled u tabeli.
Edit box za dodatno skaliranje kuka
Kada je check box ‘Prikaz sheme’ postavljen na uključeno stanje program na crtež postavlja i
tipski zid sa iskotiranim dimenzijama (isti kao onaj koji se prikazuje u prethodnom dijalog box-
u). Dimenzije zida se kotiraju sa stilom koji je izabran iz zatvorene liste ‘Stil kotiranja’.
zahteva da izborom tačke sa crteža odredite položaj tabele, a ako je check box ‘Prikaz sheme’
uključen i položaja tipskog zida.
Položaj okvira:

516
Izgled tabele sa armaturom i sheme tipskog zida na crtežu
14.1.7 Armirano-betonski stub

Pomoću ove naredbe se kreira plan oplate i armature jednog ili više armirano-
betonskih stubova, a na crtež se postavlja tablica sa usvojenom armaturom, koja je razvrstana
po stubovima i nivoima kroz koje kreirani stubovi prolaze.
Iz liste je selektovana naredba ‘Armirano-betonski stub’
Nakon izbora naredbe ‘Armirano-betonski stub’ iz liste i aktiviranja komandnog polja

‘ Napred’ otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

517
Izgled dijalog box-a za definisanje oplate i armature armirano-betonskih stubova
Pomoću ove naredbe se istovremeno može kreirati proizvoljan broj stubova koji prolaze kroz
proizvoljan broj nivoa. Dodavanje, brisanje i sortiranje stubova i nivoa se vrši pomoću listi i
komandnih polja koja se nalaze u gornjem levom delu dijalog box-a. Način rada sa ovim
listama je potpuno isti kao kod naredbe ‘Armirano-betonski zid’ (vidi poglavlje ‘14.1.6’).
Liste pomoću kojih se organizuje zadavanje podataka
U gornjem desnom delu dijalog box-a se nalazi crtež tipskog armirano-betonskog stuba na
kome su iskotirane sve dimenzije koje se zadaju u ovom dijalogu. Napomenućemo da trenutno
stanje parametara u dijalog box-u odgovara tekućem nivou selektovanog stuba iz prve liste.

518
Crtež tipskog armirano-betonskog stuba
Ispod ovog crteža je prikazan izgled poprečnog preseka tekućeg nivoa stuba. Kako je
programom predviđena mogućnost postavljanja stubova sa različitim poprečnim presecima,
pomoću komandnih polja i ovaj poprečni presek možete zameniti sa bilo kojim od
ponuđenih preseka. Dimenzije poprečnog preseka se zadaju u edit box-ovima ‘Hc’ i ‘Bc’, a u
slučaju da ste izabrali kružni poprečni presek umesto njih se zadaju prečnik kruga ‘D’ i broj
šipki ‘n’.
Za poprečni presek stuba je izabran kružni presek
Za pojedine poprečne preseke je predviđena mogućnost postavljanja takozvane ‘S armature’

koja povezuje vertikalne šipke iz različitih zona stuba. Kada se izabere neki od takvih
poprečnih preseka za promenu postaje dostupan check box ‘S’, koji se nalazi desno od crteža

519
datog poprečnog preseka. Ako je ovaj check box postavljen na uključeno stanje ‘S armatura’
se postavlja i obrnuto, ako je isključen ‘S armatura’ se ne postavlja.
Poprečni presek kod koga se može postavljati ‘S armatura’
U delu dijalog box-a ‘Nivo’ se ispisuju visinske kote tekućeg i prvog nižeg nivoa u listi. Njihova
razlika predstavlja visinu stuba za tekući nivo i prikazuje se u polju ‘H’. Takođe, u ovom delu
dijalog box-a se nalazi i edit box ‘a’ u kome se zadaje zaštitni sloj za tekući nivo stuba.
Edit box u kome se zadaje zaštitni sloj ‘a’, i visina tekućeg nivoa ‘H’
U delu dijalog box-a ‘Uzengije’ se vrši izbor vrste armature, prečnika šipki od kojih se kreiraju
uzengije (‘∅’) i zadaje se razmak između uzengija u seriji (‘e=’). Za svaki nivo je omogućeno
zadavanje progušćenja uzengija na početku i na kraju tog dela stuba. U delu dijalog box-a
‘Zona A’ se zadaju dužina progušćenja na početku stuba (‘Ha’) i razmak između uzengija

520
(‘e=’), dok se u delu dijalog box-a ‘Zona B’ zadaju dužina progušćenja na kraju stuba (‘Hb’) i
razmak između uzengija na zadatoj dužini (‘e=’).
Parametri pomoću kojih se definišu uzengije za tekući nivo stuba
U delu dijalog box-a ‘Vertikalna armatura’ se vrši izbor vrste armature, prečnika šipki, kao i
stanja na krajevima šipki vertikalne armature. Ova armatura se pruža celom visinom tekućeg
nivoa stuba, a na vrhu se produžuje u sledeći nivo za dužinu koja se zadaje u edit box-u
‘Nastavljanje (L1)’.
Parametri pomoću kojih se definiše vertikalna armatura
Programom je predviđena i mogućnost kreiranja armature koja povezuje stub sa temeljom.

Postavljanje ove armature je određeno stanjem check box-a ‘Stub iznad temelja’, koji je
dostupan samo kada se za tekući postavi najniži nivo stuba.

521
Parametri za definisanje armature koja povezuje stub sa temeljom
U edit box-u ‘L1’ se zadaje sidrenje vertikalnih segmenata šipki u stub, u edit box-u ‘L3’ se
zadaje dužina horizontalnih segmenta, a u edit box-u ‘Ht’ visina temelja.
Armatura koja povezuje stub

sa temeljom
Kada se armiraju krajnji delovi zidova (delovi zidova koji se armiraju kao stubovi), po nekim
propisima se polovina vertikalne armature produžuje za jednu, a druga polovina za drugu
dužinu nastavljanja. Postavljanjem check box-a ‘Stub u zidu’ na uključeno stanje, za
promenu postaje dostupan edit box ‘L2’ u kome se zadaje ta druga dužina nastavljanja
vertikalne armature.

522
Zadavanje različitih dužina nastavljanja vertikalne armature
Kada je selektovan poslednji nivo stuba za promenu je dostupan i check box ‘Stub na vrhu’.
Postavljanje ovog check box-a na uključeno stanje označava da se na tom mestu stub
završava, tako da program šipke vertikalne armature za taj nivo neće produžiti za zadatu
dužinu nastavljanja.
Check box koji označava kraj stuba
Izborom jednog od radio batton-a, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Grupisanje oplata’,
određuje se način grupisanja kreirane armature:
‘Po stubovima’ - za svaki stub se kreira nova pozicija oplate i pridružuje joj se armatura
datog stuba

523
‘Po nivoima’ - za svaki nivo se kreira nova pozicija oplata i sva armatura koja pripada tom
nivou se pridružuje kreranoj oplati, bez obzira što se sa njom armiraju
različiti stubovi
Radio batton-i za izbor načina grupisanja armature
Kada zadate podatke za sve nivoe svih stubova koje želite da kreirate, aktivirajte komandno
polje ‘ Napred’. Sada će se otvoriti dijalog box za podešavanje prikaza tabele sa armaturom
kreiranih stubova na crtežu.
Izgled dijalog box-a za podešavanje prikaza tabele na crtežu
U desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled tabele koji odgovara trenutnom stanju
ponuđenih parametara. Dimenzije ove tabele se zadaju u delu dijalog box-a ‘Tabela’. U edit
box-u ‘Visina kolone’ se zadaje visina na kojoj program vrši prelamanje tabele i nastavlja

524
ispisivanje podataka u novoj koloni, dok se značenje ostalih edit box-ova jasno vidi iz njihovih
naziva.
U delu dijalog box-a ‘Stil kotiranja’ se za uzengije, glavnu i ‘S’ armaturu definiše način
ispisivanja podataka u tabeli. Ova procedura je potpuno ista kao kod naredbe ‘Stilovi kotiranja’
(vidi poglavlje ‘11.2’), pa je nećemo ponovo objašnjavati. Napomenućemo samo da se za
ispisivanje dužina kod glavne armature koriste formati koji su definisani za tekući stil kotiranja
šipki, a kod uzengija i ‘S’ armature formati koji su definisani za tekući stil kotiranja serije u
podužnom preseku.
Šipke vertikalne armature dva susedna nivoa stuba istog poprečnog preseka, se nalaze na
istom mestu u preseku. Pri postavljanju armature, posebno kada se radi o većim prečnicima
šipki, to predstavlja problem, jer na mestu nastavljanja dolazi do njihovog sudaranja. Da bi se
ovo izbeglo omogućeno je povijanje šipki vertikalne armature na mestu nastavljanja. Naime, u
edit box-u ‘a’ se zadaje vertikalna, a u edit box-u ‘b’ horizontalna dimenzija povijenog dela
šipke.
Edit box-ovi za definisanje povijanja šipki na mestu nastavljanja
U tabeli se prikazuje i poprečni presek stuba koji se kotira sa tekućim ‘AutoCAD’-ovim stilom
kotiranja. Udaljenost ovih kota od oplate se zadaje u edit box-u ‘Rastojanje kote’.
Šipke sa kojima se armiraju stubovi se u tabeli prikazuju u vidu specifikatora. Iz tog razloga se
u delu dijalog box-a ‘Specifikator’ nalazi zatvorena lista koja služi za izbor stila kotiranja
specifikatora.
Programom je predviđena i mogućnost postavljanja na crtež iskotirane sheme tipskog

armirano-betonskog stuba. Naime, u delu dijalog box-a ‘Prikaz sheme’ se nalazi istoimeni
chek box pomoću koga se definiše postavljanje sheme i zatvorena lista za izbor njenog stila
kotiranja.
zahteva da izborom tačke sa crteža odredite položaj tabele, a ako je check box ‘Prikaz sheme’
uključen i položaja tipskog stuba na crtežu.
Položaj okvira:

525
Izgled tabele sa armaturom i sheme tipskog stuba na crtežu
14.2 Editovanje složenog elementa

Pomoću naredbe ‘Editovanje složenog elementa’ imate mogućnost da iz
konstruktivnog elementa, koji je na crtež postavljen sa naredbom ‘Pravljenje novog složenog
elementa’ (vidi poglavlje ‘14.1’), preuzmete sve podatke koji su zadati pri njegovom kreiranju.
Nakon izbora ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Radionica složenih elemenata’
ili klikom miša na ikonu , komandna linija dobija sledeći izgled:
Sada je potrebno da sa crteža selektujete željeni konstruktivni element, nakon čega program
poziva naredbu sa kojom je dati element postavljen na crtež (vidi poglavlje ‘14.1’). Sve
parametre koji se zadaju u okviru ove naredbe program postavlja na isto stanje u kome su bili
pri kreiranju selektovanog konstruktivnog elementa.
Rezultat rada ove naredbe je isti kao i da ste pri postavljanju datog elementa na crtež snimili
sve zadate podatke u bazu konfiguracija, a zatim pri ponovnom pozivanju naredbe učitali
snimljenu konfiguraciju.
Ako na primer sa crteža selektujemo stepenište,

526
1. LM
Selektovanje stepeništa
otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda izgleda:
Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box koji se otvara pri kreiranju stepeništa (vidi poglavlje
‘14.1.3’). Naime, program je iz selektovanog stepeništa pročitao sve podatke koji su zadati u
proceduri njegovog kreiranja i postavio ih je za tekuće u ovom i svim ostalim dijalozima koji se
otvaraju u toku ove procedure. Ako bismo naredbu zavrišili bez menjanja podataka, na crtežu
bi dobili kopiju selektovanog stepeništa.

ArmCAD 6 - Smjernice Za Koriscenje PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ArmCAD 6 - Smjernice Za Koriscenje PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

program za izradu detalja armiranja

uputstvo za rad sa programom

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

2. CRTANJE OPLATE ..................................................................................... 28

3. CRTANJE ŠIPKI U PODUŽNOM IZGLEDU ................................................... 39

4. CRTANJE ŠIPKI U SERIJI ......................................................................... 68

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

5. CRTANJE ŠIPKI U POPREČNOM PRESEKU ............................................... 134

6. KOTIRANJE ŠIPKI .................................................................................. 172

7. EDITOVANJE ŠIPKI ................................................................................ 184

8. CRTANJE MREŽASTE ARMATURE ............................................................ 238

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

8.3 Postavljanje mreža u poprečnom preseku (MREŽA U POPREČNOM

9. POMOĆNE NAREDBE ZA LAKŠE CRTANJE ................................................ 278

11. PODEŠAVANJE PARAMETARA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU 302

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

12. IZVEŠTAJ ............................................................................................. 359

13. IMPORT ARMATURE ............................................................................. 408

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

13.4 Eksport usvojene armature u gredama iz programa ‘Tower’ .................... 439

14. WIZARDS ............................................................................................. 463

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Podešavanje podataka u okviru naredbe

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Podešavanje podataka u okviru naredbe

1.2 Instalacija programa

Pre instalacije programa ‘ArmCAD 6’, neophodno je da program ‘AutoCAD’ (‘BricsCAD’)

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

1.2.1 Pojedinačna instalacija programa

Kako je u toku instalacije neophodno prisustvo odgovarajućeg hardlock-a, ovom porukom

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Upaljena lampica na USB hardlock-u označiće

Iz zatvorene liste izaberite jezik instalacije i aktivirajte komandno polje ‘OK’.

Za nastavak instalacije, aktivirajte komandno polje ‘Next’.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

U slučaju da na Vašem računaru nije instaliran program ‘AutoCAD’ (‘BricsCAD’), pojaviće se

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Ukoliko je na vašem računaru instalirano više verzija programa ‘AutoCAD’ (‘BricsCAD’),

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

U slučaju da je u zadatom direktorijumu za instalaciju već ranije instaliran program, program

ArmCAD6.$bk Baza tipskih komentara

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

ArmCAD6.$sks Stil kotiranja šipki u podužnom izgledu

Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, instalacioni program će završiti svoj rad.

U slučaju da hardlock nije priključen na računar, program će obustaviti postupak instalacije i

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

1.2.2 Mrežna instalacija

Kako server služi samo za postavljanje hardlock-a, i smeštanje izvršnih programa, to

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Po završetku serverske instalacije, na serveru se nalazi i direktorijum u kome je ona izvršena.

Ako se unosi ime servera tada je format zapisa sledeći:

Ako se unosi IP adresa servera tada je format zapisa sledeći:

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Instalacija ‘HASP License Manager’-a

Nakon završene serverske instalacije programa, potrebno je na serveru instalirati program

Aktiviranjem komandnog polja ‘Next’, otvara se sledeći dijalog box:

Ponuđena su dva načina instalacije:

- ‘Application (nhsrvw32.exe)’, koja će instalirati ‘HASP License Manager’ kao ‘Windows’

Instalacija ‘HASP License Manager’-a kao ‘Windows’ aplikacije

Ukoliko se izabere način instalacije ‘Application (nhsrvw32.exe)’ i aktivira komandno polje

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Instalacija ‘HASP License Manager’-a kao ‘Windows’ servisa