Jovan Skerlić Istorija Nove Srpske Knjizevnosti PDF

Antologija
SRPSKE KNjIŢEVNOSTI
Antologija
Jovan Skerlić
ISTORIJA NOVE SRPSKE

KNjIŢEVNOSTI
„Antologija srpske knjiţevnosti“ je projekat digitalizacije klasiĉnih dela srpske knjiţevnosti Uĉiteljskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft®
Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne
preuzimaju odgovornost za moguće greške.
Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci
projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela. Originalno izdanje dela nalazi se na
Veb sajtu www.ask.rs.
2009.
Antologija
Jovan Skerlić

KNjIŢEVNOSTI
Sadrţaj
PREDGOVOR ................................................................................................................................................................ 2
POČETAK NOVE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI ........................................................................................................................ 5
POLITIČKO I KULTURNO STANjE SRPSKOGA NARODA U XVIII VEKU................................................................................. 11
1) POLITIČKE I VERSKE PRILIKE .................................................................................................................................. 12
2) KULTURNE PRILIKE ................................................................................................................................................ 16
3) PROSVETNE USTANOVE ........................................................................................................................................ 19
4) ŠTAMPARIJE I LISTOVI ........................................................................................................................................... 21
SRPSKOSLOVENSKI PISCI ................................................................................................................................................... 24
KIPRIJAN RAČANIN .................................................................................................................................................... 25
JEROTEJ RAČANIN ..................................................................................................................................................... 26
GAVRILO STEFANOVID VENCLOVID ........................................................................................................................... 27
ĐORĐE BRANKOVID .................................................................................................................................................. 29
I RACIONALIZAM........................................................................................................................................................ 32
RUSKOSLOVENSKI PISCI .................................................................................................................................................... 33
1) RUSKI UTICAJI KOD SRBA U XVIII VEKU................................................................................................................. 34
2) RUSKOSLOVENSKI JEZIK KOD SRPSKIH PISACA .................................................................................................... 37
HRISTIFOR ŽEFAROVID .............................................................................................................................................. 39
VASILIJE PETROVID .................................................................................................................................................... 40
PAVLE ĐULINAC ........................................................................................................................................................ 42
JOVAN RAJID ............................................................................................................................................................. 44
ZAHARIJA STEFANOVID ORFELIN .............................................................................................................................. 50
JOZEFINIZAM..................................................................................................................................................................... 54
DOSITEJ OBRADOVID................................................................................................................................................. 57
JOVAN MUŠKATIROVID ............................................................................................................................................. 74
ALEKSIJE VEZILID ....................................................................................................................................................... 76
EMANUILO JANKOVID ............................................................................................................................................... 78
GLIGORIJE TRLAJID .................................................................................................................................................... 80
ATANASIJE STOJKOVID .............................................................................................................................................. 82
PAVLE SOLARID ......................................................................................................................................................... 84
VIDENTIJE RAKID ........................................................................................................................................................ 86
II OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU .................................................................................................................... 87
KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE U PRVOJ POLOVINI XIX VEKA ......................................................................................... 88
NACIONALNO-KULTURNI ŽIVOT SRBA U UGARSKOJ ................................................................................................ 89
SRBIJA I NjEN NACIONALNI I KULTURNI ZNAČAJ ...................................................................................................... 90
ŠTAMPARIJE .............................................................................................................................................................. 93
PROŠIRIVANjE KULTURNO-KNjIŽEVNE OBLASTI SRPSKE........................................................................................... 94
UČENA DRUŠTVA ...................................................................................................................................................... 95
POZORIŠTA ................................................................................................................................................................ 97
LISTOVI, ČASOPISI I ALMANASI ................................................................................................................................. 99
KNjIŽARE I ČITALAČKA PUBLIKA .............................................................................................................................. 101
KNjIŽEVNA OBELEŽJA PRELAZNOG PERIODA OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU.................................................... 102
LUKIJAN MUŠICKI .................................................................................................................................................... 105
JOAKIM VUJID ......................................................................................................................................................... 109
MILOVAN VIDAKOVID ............................................................................................................................................. 111
MIHAILO VITKOVID.................................................................................................................................................. 114
DIMITRIJE DAVIDOVID ............................................................................................................................................. 116
ĐORĐE MAGARAŠEVID ........................................................................................................................................... 118
TEODOR PAVLOVID ................................................................................................................................................. 119
SIMA MILUTINOVID SARAJLIJA................................................................................................................................ 120
JOVAN ST. POPOVID ................................................................................................................................................ 125
PETAR PETROVID NjEGOŠ ....................................................................................................................................... 132
JOVAN STEJID .......................................................................................................................................................... 138
JOVAN HADžID ........................................................................................................................................................ 140
ĐORĐE MALETID ..................................................................................................................................................... 142
JOVAN SUBOTID ...................................................................................................................................................... 144
NIKANOR GRUJID .................................................................................................................................................... 146
VASA ŽIVKOVID ....................................................................................................................................................... 148
MATIJA BAN ............................................................................................................................................................ 149
MEDO PUCID ........................................................................................................................................................... 151
DANILO MEDAKOVID............................................................................................................................................... 152
LjUBOMIR P. NENADOVID ....................................................................................................................................... 153
MILICA STOJADINOVID SRBKINjA ............................................................................................................................ 156
III ROMANTIZAM ......................................................................................................................................................157
KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE ...................................................................................................................................... 158
REAKCIJA POSLE 1848 ............................................................................................................................................. 159
CENTRI SRPSKE AKTIVNOSTI ................................................................................................................................... 160
NEMAČKI ROMANTIZAM I SLOVENSKI ROMANTIČARI ........................................................................................... 161
UJEDINjENjA OMLADINA SRPSKA ........................................................................................................................... 164
OMLADINSKA IDEOLOGIJA ...................................................................................................................................... 166
LISTOVI, ČASOPISI I ALMANASI ............................................................................................................................... 168
KNjIŽEVNI UTICAJI ................................................................................................................................................... 170
KNjIŽEVNE IDEJE...................................................................................................................................................... 171
KULT NARODNE POEZIJE ......................................................................................................................................... 173
OSNIVANjE STALNIH NARODNIH POZORIŠTA ......................................................................................................... 175
JEZIK I PRAVOPIS ..................................................................................................................................................... 177
VUK ST. KARADžID ................................................................................................................................................... 179
NIKOLA TOMAZEO .................................................................................................................................................. 200
BRANKO RADIČEVID ................................................................................................................................................ 203
BOGOBOJ ATANACKOVID ........................................................................................................................................ 208
JOKSIM NOVID OTOČANIN ...................................................................................................................................... 211
JOVAN SUNDEČID .................................................................................................................................................... 213
JOVAN ILID............................................................................................................................................................... 215
ZMAJ JOVAN JOVANOVID ....................................................................................................................................... 217
ĐURA JAKŠID ........................................................................................................................................................... 223
LAZA KOSTID............................................................................................................................................................ 228
STEVAN VLAD. KADANSKI ........................................................................................................................................ 232
STJEPAN MITROV LjUBIŠA ....................................................................................................................................... 233
MILAN Đ. MILIDEVID ............................................................................................................................................... 236
MILORAD P. ŠAPČANIN ........................................................................................................................................... 239
JOVAN GRČID MILENKO .......................................................................................................................................... 242
ČEDOMILj MIJATOVID ............................................................................................................................................. 244
PAVLE MARKOVID ADAMOV ................................................................................................................................... 246
KOSTA TRIFKOVID.................................................................................................................................................... 248
KOSTA RUVARAC ..................................................................................................................................................... 250
IV REALIZAM .............................................................................................................................................................252
KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE ...................................................................................................................................... 253
NOVI DUH I »NOVA NAUKA« .................................................................................................................................. 254
LjUBEN KARAVELOV I SVETOZAR MARKOVID ......................................................................................................... 256
RUSKA KNjIŽEVNOST ............................................................................................................................................... 258
GLAVNE IDEJE SEDAMDESETIH GODINA ................................................................................................................. 259
UTICAJ POLITIČKIH PRILIKA ..................................................................................................................................... 261
SRBIJA POSTAJE DUHOVNO SREDIŠTE .................................................................................................................... 262
ČASOPISI ................................................................................................................................................................. 264
KNjIŽEVNI RAZVITAK ............................................................................................................................................... 266
JAKOV IGNjATOVID ................................................................................................................................................. 268
MOLOVAN Đ. GLIŠID ............................................................................................................................................... 273
LAZA K. LAZAREVID.................................................................................................................................................. 277
JANKO M. VESELINOVID .......................................................................................................................................... 281
SIMO MATAVULj ..................................................................................................................................................... 285
SVETOLIK P. RANKOVID ........................................................................................................................................... 288
STEVAN SREMAC ..................................................................................................................................................... 290
RADOJE DOMANOVID ............................................................................................................................................. 294
SVETOZAR DOROVID ............................................................................................................................................... 296
VOJISLAV J. ILID ....................................................................................................................................................... 298
VLADIMIR M. JOVANOVID ....................................................................................................................................... 304
MILORAD J. MITROVID ............................................................................................................................................ 306
ALEKSA ŠANTID ....................................................................................................................................................... 308
MILETA JAKŠID ........................................................................................................................................................ 309
MILORAD PETROVID ................................................................................................................................................ 310
BRANISLAV Đ. NUŠID ............................................................................................................................................... 311
SVETOZAR MARKOVID ............................................................................................................................................ 313
SVETISLAV VULOVID ................................................................................................................................................ 316
LjUBOMIR NEDID ..................................................................................................................................................... 318
MARKO CAR ............................................................................................................................................................ 321
BOŽIDAR KNEŽEVID ................................................................................................................................................. 322
V DANAŠNjA KNjIŽEVNOST .......................................................................................................................................324
KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE ..................................................................................................................................... 325
DOLAZAK MLADIH NA MESTO STARIH .................................................................................................................... 326
INDIVIDUALISTIČKI KARAKTER DANAŠNjE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI .......................................................................... 327
NACIONALNI OPTIMIZAM ....................................................................................................................................... 328
DUHOVNI I KULTURNI NAPREDAK SRBIJE ............................................................................................................... 329
PROŠIRENjE KULTURNE OBLASTI SRPSKE ............................................................................................................... 330
SRPSKO-HRVATSKO KNjIŽEVNO SJEDINjAVANjE ..................................................................................................... 332
STRANI UTICAJI U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI.............................................................................................................. 333
OBELEŽJA DANAŠNjE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI ................................................................................................................. 335
POEZIJA ................................................................................................................................................................... 336
PRIPOVETKA I ROMAN ............................................................................................................................................ 338
DRAMA .................................................................................................................................................................... 339
KNjIŽEVNA KRITIKA ................................................................................................................................................. 340
KNjIŽEVNI JEZIK I STIL .............................................................................................................................................. 341
1) PESNICI.................................................................................................................................................................... 342
JOVAN DUČID .......................................................................................................................................................... 343
MILAN RAKID ........................................................................................................................................................... 345
STEVAN M. LUKOVID ............................................................................................................................................... 347
SVETISLAV STEFANOVID .......................................................................................................................................... 348
MILAN DURČIN ........................................................................................................................................................ 349
VELjKO PETROVID .................................................................................................................................................... 350
DANICA MARKOVID ................................................................................................................................................. 351
VELIMIR RAJID ......................................................................................................................................................... 352
SIMA PANDUROVID ................................................................................................................................................. 353
2) PRIPOVEDAČI .......................................................................................................................................................... 354
BORISAV STANKOVID .............................................................................................................................................. 355
IVO DIPIKO............................................................................................................................................................... 357
PETAR KOČID ........................................................................................................................................................... 359
MILUTIN USKOKOVID .............................................................................................................................................. 361
RADOVAN PEROVID NEVESINjSKI............................................................................................................................ 362
VELjKO M. MILIDEVID .............................................................................................................................................. 363
JELENA DIMITRIJEVID .............................................................................................................................................. 364
ISIDORA SEKULID ..................................................................................................................................................... 365
MILICA JANKOVID.................................................................................................................................................... 366
3) DRAMATIČARI ......................................................................................................................................................... 367
4) KNjIŽEVNI KRITIČARI ............................................................................................................................................... 369
BOGDAN POPOVID .................................................................................................................................................. 370
SLOBODAN JOVANOVID .......................................................................................................................................... 372
PAVLE POPOVID ...................................................................................................................................................... 373
BRANKO LAZAREVID ................................................................................................................................................ 374
POZORIŠNI I UMETNIČKI KRITIČARI ........................................................................................................................ 375
ANTOLOGIJA SRPSKE KNjIŢEVNOSTI

KNjIŢEVNOSTI
ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 1

PREDGOVOR
U septembru 1912, pred rat, izišlo je iz štampe školsko izdanje Istorije nove
srpske knjiţevnosti. U predgovoru reĉeno je da je to samo »izvod iz znatno većeg i opširnijeg

dela pod istim naslovom, koje će izići iduće godine«. Zbog ratnih prilika potpuno i
ilustrovano izdanje nije izišlo 1913, no tek sada, poĉetkom 1914.
Ova velika Istorija nove srpske knjiţevnosti razlikuje se od školskog izdanja pre svega
time što je mnogo obimnija i potpunija. Ne samo da se o istim piscima ovde govori više i
iscrpnije no su ovde uneti i nekoji pisci koji se ne nalaze u školskom izdanju (Dimitrije
Davidović, ĐorĊe Magarašević, Teodor Pavlović, Jovan Stejić, Danilo Medaković, Nikola
Tomazeo, Milan Đ. Milićević, Vladimir Jovanović, Milorad Petrović, nekoliko najnoviJih
pisaca). Pored obilnije sadrţine, ova knjiga je drugaĉe i pisana. U školskom izdanju stil se
morao podešavati i uprošćavati, da bi bio na domaku Ċaka srednjih škola. Ovde je pisano
slobodnije, i za publiku već upućenu u knjiţevnost. IzmeĊu školskog i ovog izdanja ove
knjige isti je odnos kao izmeĊu izdanja u Larusovoj zbirci, lіvre de lElève i livre du Oaître.
Zatim, ovo izdanje je ilustrovano, sa 109 ilustracija u tekstu. Najzad, uz ovo izdanje ide i
bibliografija dela i ĉlanaka o srpskoj knjiţevnosti i srpskim piscima, kao i registar pomenutih
osobenih imena.
Što se tiĉe izvesnih osobina samoga dela, ja bih imao samo da ponovim ono što sam
kazao u predgovoru školskog izdanja, koje je pisano na osnovu istih shvatanja. Ovo je samo
istorija nove srpske knjiţevnosti, pisaca koji su se nesumnjivo osećali Srbima. Hrvatska i
srpska knjiţevnost su knjiţevnosti jednog naroda i jednoga jezika, ali to su još dve
knjiţevnosti. To je paradoks, anahronizam, dokaz naše kulturno-nacionalne zaostalosti, ali
to je tako. Hrvatska knjiţevnost, kao i lokalne knjiţevnosti srpskohrvatskoga jezika
(dubrovaĉka, bosanska, slavonska), ovde nisu dodiravane. Potpuna istorija srpskohrvatske
knjiţevnosti ima tek da se napiše; u ovaj mah nema pisca koji bi mogao da izvede taj veliki
posao, i to po sopstvenim prouĉavanjima.
Ovde je iznesena srpska knjiţevnost od poĉetka XVIII veka, od pisaca koji ĉine sponu
izmeĊu stare srpske srednjovekovne kaluĊerske pismenosti i nove knjiţevnosti, pa sve do
danas, do najnovijih pisaca, do onih koji još pišu i razvijaju se. Izlaţući se prekoru da je ova
knjiga suviše moderna, da odveć ulazi u knjiţevnu sadašnjicu, ja sam uneo i najnovije pisce,
u ţelji da iznesem aktivnu i ţivu knjiţevnost, koja je rezultat, izraz i cvet ranije knjiţevnosti.

Od pisaca su pominjani ili oni koji imaju knjiţevnog uticaja, ili oni koji su karakteristiĉni po
jedno doba i po jedan knjiţevan pravac. Za najnovije doba uzimani su samo pisci od
knjiţevne vrednosti.
Kulturno-istorijskim momentima koji uslovljavaju razvijanje knjiţevnosti dato je ovde

još više mesta no u školskom izdanju. I ja sam, shvatajući knjiţevnost kao najviši izraz
narodnoga ţivota, u svome istorijskom determinizmu toliko ubeĊen u potrebu i korisnost
izlaganja kulturno-istorijske sredine, da bih tome samo još više mogao pokloniti paţnje.
Meni je, uopšte, u ovoj Istoriji izgledalo mnogo vaţnije izlagati opšti razvitak knjiţevnosti no
davati zaokrugljene studije i portrete o pojedinim piscima, bez veze sa celinom. Iz toga
razloga obraćena je naroĉita paţnja piscima koji su znaĉajni kao tvorci idejnih i knjiţevnih
pokreta, kao što su na primer Dositej Obradović i Vuk Karadţić.
Što se tiĉe podele na periode, imao bih opet da uputim na moj ĉlanak Podela nove
srpske knjiţevnosti na periode koji je izišao u Prosvetnom glasniku za 1911. Tu sam izneo
razloge iz kojih nisam mogao usvojiti nijednu od ranijih podela, kao i razloge zašto sam dao
ovu podelu.
Jedan posao ovakve vrste i ovolikoga obima, koji se sada prvi put radi u srpskoj nauci i
knjiţevnosti, nije išao bez velikih teškoća, koje mogu znati samo oni koji su radili sliĉne
poslove. MeĊu ostalim teškoćama da pomenem samo glavne: i do danas mi nemamo
potpunu srpsku bibliografiju i pouzdan biografski reĉnik srpskih pisaca. Radi jednoga
naslova ili jednoga datuma trebalo je utrošiti ĉitave dane. Istorija srpske knjiţevnosti, koja se
ţivlje radi tek poslednjih godina, oskudeva u monografijama. dobre i potpune studije o
pojedinim piscima, na koje se moţe osloniti, mogu se na prste izbrojati. U najvećem broju
sluĉajeva, sa vrlo malim izuzecima, ja sam se sluţio svojim prouĉavanjima, ĉinjenim u školi,
u nauci i u knjiţevnosti od 1901. godine do danas. Ova knjiga je, uglavnom, rezultat moga
dvanaestogodišnjega nastavniĉkog, nauĉnog i knjiţevnog rada.
Bibliografija je davana prema ovom shvatanju. Izgledalo mi je da nije potrebno ĉitaoce

upućivati na sve ono što je o jednom piscu pisano — jer u bibliografiji o pojedinim piscima
ima i vrlo slabih stvari i ĉestih ponavljanja ranije kazanog — no samo na ono što je korisno
proĉitati. I u ovu bibliografiju uneseni su napisi: ili koji su dobri i sigurni, ili koji donose
kakve bilo nove pojedinosti ili koji su karakteristiĉni po jedno shvatanje.
Što se tiĉe ilustracija, ovde su unete gotovo sve do kojih se moglo doći. Od pojedinih
naših starijih pisaca nisu se mogle naći nikakve slike; od nekojih najnovijih pisaca nisu unete
slike zato što ih oni sami nisu hteli dati, ili ih nisu dali na vreme.
3avršujući ovaj predgovor, ja smatram za duţnost da zahvalim Odboru 3aduţbine I. M.

Kolarca, koji je omogućio ovo i ovakvo izdanje knjige. Isto tako sam zahvalan g. dr Vojislavu
M. Jovanoviću, stalnom docentu Univerziteta, koji mi je pomagao pri skupljanju i izradi
ilustracija, i g. Milanu Bogdanoviću, studentu filozofije, koji je izradio registar osobnih
imena. Najzad, zahvalan sam porodicama pojedinih pisaca i svojim prijateljima, koji su mi
davali i nabavljali fotografije i slike unete u ovu knjigu.
Puštajući ovu knjigu u svet, ja ne mislim ni da je ona definitivna ni bez svojih

nedostataka. Ono što se materijalno danas zna o srpskim piscima, uglavnom, nalazi se u

njoj; kako meni izgleda razvoj srpske knjiţevnosti i kakvi mi se ĉine pojedini srpski pisci, u
njihovoj knjiţevnoj osobenosti i kao sastavni delovi jedne knjiţevno-istorijske celine, — ovde
je izneto, na osnovu razloga, sa uverenjem i iskrenošću. Neka ova knjiga zadovolji potrebu
ovoga vremena, i ja ću biti zadovoljan. Ako doţivi drugo izdanje, ona će biti još potpunija i
taĉnija. A oni koji posle izvesnog broja godina — kada se budu izradile monografije o
pojedinim periodima, uticajima i piscima — budu ponova pisali istoriju srpske knjiţevnosti,
izvesno će je dati još potpuniju, taĉniju i bolju. Ono što sam ja mogao dati, pogotovu ono što
se danas uopšte moglo dati, nalazi se u ovoj knjizi.
Beograd, januara 1914. JOVAN SKERLIĆ

POĈETAK NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI
J edna od glavnih odlika srpskohrvatske knjiţevnosti jeste što ne predstavlja
jednostavnu celinu, što nju saĉinjavaju odelite knjiţevnosti, slabo povezane ili bez ikakve
veze meĊu sobom. Stara srpska knjiţevnost ţivela je nešto duţe no stara srpska drţava,
lokalne knjiţevnosti su se poĉele javljati od XV veka, otprilike kada je nestalo stare srpske
drţave, i trajale do poĉetka XIX veka, kada se javila nova srpska drţava i kada su se stvorile
moderne knjiţevnosti srpska i hrvatska. Nova srpska knjiţevnost javlja se u XVIII veku, bez
veze sa ranijim knjiţevnostima, i nezavisno se razvija u XIX veku. Ono što naroĉito
karakteriše Tu novu srpsku knjiţevnost, to je što je samostalna tvorevina, bez tradicija,
potpuno nezavisan organizam.
Stara srpska, srednjovekovna knjiţevnost, gotovo iskljuĉivo crkvenog karaktera, koju

su crkveni ljudi u crkvenim idejama pisali za crkvenu upotrebu i za crkvene ĉitaoce, nije
mogla biti od uticaja na jednu knjiţevnost novoga, svetovnog doba. Sva ta knjiţevnost
liturgijskih trebnika, tipika, kanona, hronografa, zakonika, hagiografijskih spisa, »hvalnih
ţitija« hristoljubivih i blagoĉestivih vladalaca i crkvenih velikodostojnika, u najboljem
sluĉaju apokrifnih dela i bolesne crkvene romantike, sve je to bilo više pismenost no
knjiţevnost u pravom smislu reĉi, i ako se danas broji u knjiţevnost to je u nedostatku ĉega
drugog, i zato što je to tako dosada primljeno. Ne samo po svojoj sadrţini no i po crkvenom,
srpskoslovenskom jeziku, ta knjiţevnost bila je van naroda i njegova ţivota. Uska po svojoj
sadrţini, nepristupaĉna oblikom i jezikom, ona se još više ograniĉavala i odvajala od ţivota
što se javljala samo u retkim i skupim rukopisima, i tako ulazila samo u mali krug
povlašćenih ĉitalaca. Od kraja XIV veka i u prvim desetinama XV veka, stara srpska
knjiţevnost poĉela je unekoliko gubiti svoj iskljuĉivo crkveni i obredni karakter, i s nešto
svetovnijom sadrţinom i u većem broju stala se obraćati većem broju ĉitalaca. Knjige se
poĉinju ĉitati i van manastirskih zidina, i u srpskom društvu onoga doba javljaju se
knjigoljupci, ĉesto pominjani u ondašnjim zapisima. Ali najezda »bezboţnih i bogomrskih i
bezakonih Agarjana« uĉinila je kraj srpskoj drţavi u XV veku, i za srpski narod nastadoše
»teška i nuţdna vremena kada ĉloveci na se smrt prizivahu a ne ţivot«. XVI i XVII vek su
najgora vremena koja je srpski narod preturio preko glave, i u takvim prilikama nije moglo
biti reĉi o napredovanju knjiţevnosti. Crkveni ludi su sve manje pisali, u štamparijama su se
poĉele štampati crkvene knjige, ali prava knjiţevnost nije se mogla stvoriti.

I kada se u XVIII veku stala javljati nova srpska knjiţevnost, stara srpska knjiţevnost je
bila mrtva i bez ikakva uticaja. U XVIII veku, kada se budilo istorijsko osećanje srpsko, jedva
se nešto malo znalo za stare spomenike srpske pismenosti. Vladika Vasilije Petrović, u
pisanju svoje Istorie o Ĉernoй Gorы, 1754, sluţio se nešto malo starijim rukopisima,
rodoslovima i priĉama o boju kosovskom, i uzgred pominje »istorije drevnije« koje se nalaze
u Hilendaru, Studenici, Pećkoj patrijaršiji, u Deĉanima i u Cetinjskoj mitropoliji. Kada se
Jovan Rajić 1758. bavio u Hilendaru, naišao je na »naših drevnosti rukopise«, iz nekih od
njih naĉinio je izvode i posluţio se njima u pisanju svoje velike istorije. 1794. izdao je Kirilo
Ţivković u Beĉu skraćeno i preraĊeno Teodosijevo1 Ţitie svяtыhъ serbskihъ prosveъtiteleй
Sνmeωna i Savvы. Ali, to su samo izuzetni i retki pojavi. Srpski istoriĉari XVIII veka, i
ĐorĊe Branković, i Pavle Đulinac, i Jovan Muškatirović, pa i Jovan Rajić, vrlo malo znaju o
istorijskim spomenicima stare srpske knjiţevnosti, i svoje istorije srpskoga naroda rade po
stranim piscima. Tek polovinom XIX veka, kada se nauĉni rad sredio u Matici srpskoj i
Društvu srbske slovesnosti, istoriĉari i filolozi upoznaju Srbe sa njihovom starom
knjiţevnošću, koja je od XVII veka bila samo jedan mrtav spomenik prošlosti.
Kao i srednjovekovna knjiţevnost, tako i lokalne knjiţevnosti od XV do XIX veka nisu

imale nikakva uticaja na stvaranje nove srpske knjiţevnosti. dalmatinska knjiţevnost bila je
kudikamo razvijenija, savršenija, knjiţevnija i modernija no stara srpska knjiţevnost. Ali ona
je pogotovu isto tako podraţavalaĉka, odvojena od narodnoga ţivota i staleška kao i stara
knjiţevnost. Ono što joj je naroĉito smetalo da utiĉe na stvaranje i razvoj nove knjiţevnosti,
to je njeno lokalno obeleţje, verski obziri i azbuka kojom je pisana. Ona je bila ograniĉena na
usko primorje Jadranskog mora, na zemlje pod vladavinom Mletaĉke Republike i pod
neposrednim uticajem katoliĉke talijanske knjiţevnosti. Dalmatinci, u bliskom i stalnom
dodiru sa kulturno naprednom Italijom, imajući u svojoj sredini staro romansko i talijansko
stanovništvo, pod jakim uticajem talijanskog humanizma i obnove, prigrlili su talijansku
kulturu i talijansku knjiţevnost, i sav njihov rad je verno, katkada ropsko podraţavanje
talijanskih uzora. Dalmatinski pisci pisali su narodnim jezikom, ali su bili bez pravog,
odreĊenog i svesnog nacionalnog osećanja. S malim izuzetkom, njihova nakalemljena,
veštaĉki stvorena i veštaĉki odrţavana knjiţevnost, obdelavana u uskom krugu crkvenih
ljudi, obrazovanih plemića i bogatih trgovaca, stajala je van narodnog ţivota i ĉinila utisak
jedne velike staklene bašte. Jedna tako izveštaĉena i staleška knjiţevnost nije imala uslova za
stalan opstanak i neprekidno usavršavanje, ni u samom kraju gde se javila, a još manje se
mogla preneti na ostale delove srpskoga naroda, koji je ţiveo u sasvim razliĉnim prilikama i
imao sasvim druge potrebe. Na glavnu masu srpskoga naroda, onu koja je ţivela u
severoistoĉnim i jugozapadnim krajevima, koja je bila pravoslavne vere i kod koje je samo
ćirilica bila u upotrebi, na tu veliku masu srpskoga naroda ta lokalna, staleška, katoliĉka i
latinicom pisana knjiţevnost nije mogla imati uticaja. U doba kada se nova srpska
knjiţevnost poĉela stvarati, Srbi u Ugarskoj imali su da izdrţe teške borbe protiv nasilniĉkog
pokatoliĉavanja, jezuitska propaganda je sa planom puštala u srpski narod ćirilicom pisane
knjige za katoliĉku propagandu, i Srbi su sa krajnjim nepoverenjem gledali na svaku knjigu
latinicom štampanu. Pavle Solarić priĉa kako je jednu takvu knjigu, kada mu je došla do
ruku, bacio u peć »kao anatemisanu«. I u takvom stanju stvari pojamno je što su latinicom
štampane knjige dalmatinskih knjiţevnosti, iako pisane dobrim narodnim jezikom, izgledale
potpuno tuĊe pravoslavnim Srbima.
Dalmatinska, a naroĉito dubrovaĉka knjiţevnost oko 1835. godine, za vreme ilirskog

pokreta, bila je od velikog uticaja na stvaranje nove hrvatske knjiţevnosti. Dalmacija je

Hrvatskoj bila bliska, po prošlosti, geografski, verom, i azbukom, i »dubrovĉanisanje«

ilirskih pisaca bilo je sasvim prirodno i pojamno. Za pravoslavne Srbe XVIII veka u juţnoj
Ugarskoj mletaĉka Dalmacija bila je daleko, a verska pregrada bila je tada veća no ikada. Za
tu knjiţevnost u Srba se gotovo nije ni znalo, i ako je ko od obrazovanih Srba i poznavao nije
je smatrao kao svoju. Jedini dalmatinski pisac koji je bio nešto poznat meĊu Srbima XVIII
veka, i koji je ostavio izvesnoga traga u srpskoj knjiţevnosti onoga vremena, bio je Andrija
Kaĉić Miošić, i to svakako stoga što je bio tako blizak narodnoj poeziji. 1794. godine
Slavenno-serbskія vъdomosti (br. 74) donele su Pъsnъ Stefana II Nemani, kralя serbskago,
koja nije ništa drugo do Pіѕma od kralja Stepana Nemanje iz Razgovora ugodnog naroda
ѕlovіnѕkoga. U poĉetku XIX veka Sima Milutinović pominje da je Dositej Obradović
priznavao da ga je Kaĉićev primer ohrabrio pisati narodnim jezikom za narod; Pavle Solarić
ga naziva »najvećim ilirskim pesmotvorcem«, a Vuk Karadţić priznaje da je ĉitanje Kaĉićeve
zbirke bilo od uticaja na njegovu odluku da štampa svoju zbirku narodnih pesama.
Tek docnije pravoslavni Srbi su poĉeli postupno upoznavati se sa dalmatinskom

knjiţevnošću. Jevta Popović, 1826, izdao je Suze Radmilove od Vlaha Minĉetića, a 1827,
rĊavo i skroz nekritiĉno, Gundulićeva Osmana, i to kao prvu svesku svojih Raznыhъ dъla.
[Osman je 1826. prvi put izdan u Dubrovniku; već 1827. izišao je ćirilicom. Jevta Popović u
predgovoru veliĉa »bezsmertnog Gundulića«, hvali njegov »prirodni govor, krasne rijeĉi i
divno pjesmotvorije« i veli da će Osman »najjasnija (najsvetlija) knjiga u srbskom knjiţestvu
ostati«.] Pod uticajem ilirizma profesori »Iliri iz Srbije« ĉitali su, oko 1838, svojim Ċacima u
Kragujevcu Gundulića i Kaĉića. ĐorĊe Nikolajević, u Srbsko-dalmatinskomъ magazinu za
1838. i 1839, a Matija Ban, u Podunavci 1844, upoznaju pravoslavne Srbe sa dalmatinskom
knjiţevnošhu. 1847. Vuk Karadţih je naglašavao »da bi bilo vrijedno našijem slovima
naštampati sva djela dubrovaĉkijeh i gdjekojijeh dalmatinskijeh pjesnika bez ikake promjene
u jeziku«. Od novih srpskih pisaca kod Branka Radiĉevića i Đure Jakšića opaţa se
mestimiĉan uticaj dalmatinskih pisaca. Ali tek šezdesetih godina prošloga veka kod nas se
istiĉe znaĉaj dalmatinske knjiţevnosti. Kosta Ruvarac, koji je tako bio cenjen i slušan u
omladinskim krugovima, drţi u Preodnici predavanje 3naĉajnost dubrovaĉke knjiţevnosti i
tvrdi da su Srbi, još u XVIII veku, trebali usvojiti, kao knjiţevni jezik, jezik kojim su pevali
dubrovaĉki pesnici. Isto tako Spiro Dimitrović Kotoranin, jedan od najranijih srpskih
prevodilaca Šekspira, ţali se, 1860, u jednom otvorenom pismu uredniku novosadske
Slovenke što »braća srbska u Banatu« tako malo znaju i tako malo mare za bogatu i lepu
dalmatinsku knjiţevnost, te pored »ĉisto naškog« jezika dalmatinskih pisaca upotrebljavaju
tolike turcizme: »nije li bolje od jednokrvnog brata što uzeti negoli se turstvu našem vieĉno
uticati?« Tek u najnovije doba poĉelo se i kod pravoslavnih Srba baviti dalmatinskom
knjiţevnošću, ali samo u obliku specijalnih nauĉnih istraţivanja. Jedna stvar je van svakoga
spora: dalmatinska knjiţevnost nije ni po ĉemu uticala na stvaranje nove srpske knjiţevnosti
u XVIII veku.
Isto tako bez većeg uticaja su bile i ostale lokalne i katoliĉke knjiţevnosti naše,
bosanska knjiţevnost XVII i XVIII veka, slavonska knjiţevnost XVIII veka. Poboţna i
moralna knjiţevnost rodoljubivih bosanskih franjevaca bila je pisana ćirilicom, kojom se
franjevaĉki red sluţio sve do 1825. godine; glavni pisac te bosanske franjevaĉke knjiţevnosti
Matija Divković pisao je, po sopstvenim reĉima, »jezikom slovinskiem a slovi sarpskiemi«.
Ali verske prepone bile su tako velike, strah od svega što je »šokaĉko« tako silan da
pravoslavni Srbi nisu hteli ni da ĉuju za te knjige katoliĉkoga duha, iako ćirilicom pisane.

Slavonska knjiţevnost oslanjala se na bosansku knjiţevnost, jer su slavonski franjevci

ĉinili jednu duhovnu oblast sa bosanskim franjevcima. I slavonski katolici su se jedno vreme
sluţili ćirilicom, kao što Matija Ante Reljkovih peva u svome Satіru:
O Slavonĉe, ti ѕe vrlo varaš,

Kojі god mі tako odgovaraš.
Vaši ѕtarі jeѕu knjіgu znalі,
Srpѕkі štili a ѕrpѕkі pіѕalі.
Ali i ta knjiţevnost, koja je od svih naših lokalnih knjiţevnosti imala najsolidniji osnov i
najviše veze sa stvarnim i narodnim ţivotom, koja je imala jednoga tako valjanog i
popularnog pisca kao što je bio Reljković, koja je nikla i razvila se u sredini pravoslavnih
Srba, nije imala uticaja na stvaranje naše nove knjiţevnosti. Srbima su morale izgledati tuĊe
one knjige gde su se tumaĉila uĉenja katoliĉke vere, pisane ikavštinom i štampane latinicom.
Šta je mogla ortodoksnim Srbima da kaţe Sveta Roţalija, panormіtanѕka divica nakićena і
іѕpіvana ili polemiĉno delo Kamen pravі ѕmutnje velіke jezuita Antuna Kaniţlića, gde se, sa
strogo katoliĉkog gledišta, osuĊuje pravoslavna crkva kao raskolniĉka? Ali ipak, relativno, za
slavonsku knjiţevnost se kod pravoslavnih Srba više znalo no za ostale lokalne i katoliĉke
knjiţevnosti naše. 1793. godine, u Beĉu, Stefan Rajić, uĉitelj »dolno-osjeĉke junosti«,
preštampao je crkvenim ćirilovskim slovima Satіra, ali pokvarivši ĉisti i lepi jezik
Reljkovićev, udešavajući na hibridni i nakazni slavenosrpski jezik. Dobra knjiga Reljkovićeva
našla je ĉitalaca meĊu pravoslavnim Srbima, i 1807. godine pojavilo se novo izdanje u
Budimu. 1803. godine, u Budimu, Georgije Mihaljević preštampao je crkvenom ćirilicom
knjigu Vida Došena Aţdáя sedmóglava, sirъĉь: ωpisanïe sedmi grъhovь smertnыωhъ, i to
»preĉišĉeno« »sъ dalmatinskagω яzыka na Slaveno-Serbskій«, — kao što je Ivan
Ambrozović, 1808, u Pešti izdao »ilirski« »prevod« Priĉta Jovana Muškatirovića. Vuk
Karadţić je 1817. godine upućivao Milovana Vidakovića da se uĉi srpskom jeziku u
»gramatici Reljkovićevoj šokaĉkoj«. I pored tih usamljenih sluĉajeva, [izuzimajući donekle
Jovana Došenovića i Opit Luke Milovanova,] nema primera ranije veze slavonske
knjiţevnosti sa novostvorenom knjiţevnošću pravoslavnih Srba u juţnoj Ugarskoj. (Sima
Milutinović navodi još priĉanje Dositeja Obradovića kako su, pored Kaĉićeve pesmarice, i
Reljkovićev Satir i Došenova Aţdaя sedmoglava pobudili ga »svoj isti prostonarodni jezik
pisati u knjige...«)
Ni jedna od lokalnih knjiţevnosti naših novoga vremena, ni dalmatinska, ni bosanska,

ni slavonska, kao ni stara srednjovekovna, nisu stvarno uticale na stvaranje i razvitak
knjiţevnosti kod novodoseljenih Srba u juţnoj Ugarskoj u XVIII veku. Nova, današnja srpska
knjiţevnost stvarala se i razvila, sasvim nezavisno od njih, kod ugarskih Srba u toku XVIII
veka. Po prostoru na kome se razvila i ta knjiţevnost je bila lokalna; po duhu koji je u
poĉetku u njoj preovlaĊivao i ona je bila religiozna i staleška. U to vreme, Srbija, gotovo
pusta, bila je samo beogradski pašaluk, u kome dve austrijske okupacije nisu izmenile
ţalosno stanje stvari; malena Crna Gora borila se bez prestanka sa Turcima za svoj opstanak;
u Bosni i Hercegovini nije bilo ni traga od duhovnoga ţivota, a Stara Srbija porobljena,
popaljena i opustela, posle dve velike seobe, bila je u oĉajnom stanju. Ono što je bilo
duhovnoga ţivota u srpskom narodu to je bilo kod ono nekoliko stotina hiljada begunaca koji
su se nastanili u pustim ravnicama juţne Ugarske. Tu su Srbi poĉeli ţiveti novim kulturnim
ţivotom, i nekih sto i pedeset godina tu se mislilo i pisalo za ceo srpski narod.

Knjiţevnost koju su ti begunci osnovali bila je iz poĉetka konfesionalna, raĊena u cilju

veroispovedne upotrebe i verske samoodbrane. Bez tradicija, novoga postanka, ona se
postupno proţimala novim duhom, proširivala vidik svojih ideja, dok se na kraju veka, sa
Dositejem Obradovićem, nije uspela na visinu jedne svetovne, narodne i moderne
knjiţevnosti. Spontano ponikla, razvijajući se uporedo sa opštim stanjem kulture u narodu,
odgovarajući stvarnim potrebama naroda, rodoljubiva u najboljem smislu reĉi, ta, iz poĉetka
lokalna i konfesionalna, knjiţevnost srpskih begunaca u jednoj tuĊoj zemlji proširila se na
ceo srpski narod pravoslavne vere i dobila potpuno opštenarodni karakter.
Iako je nova srpska knjiţevnost relativno mlada i još nepotpuno razvijena u svima
granama, ipak se u njoj mogu opaziti i obeleţiti odreĊeni duhovni i knjiţevni pravci.
Knjiţevne pojave i knjiţevni radnici mogu se grupisati po glavnim knjiţevnim pravcima i
glavnim idejama kojih su se drţali. Takva podela, kao i sve podele, koje su uvek veštaĉke i
nepotpune, ima svojih nedostataka, ali ona je u stanju da dâ predstavu razvoja knjiţevnosti
kao jedne prirodne celine.
Nova srpska knjiţevnost moţe se podeliti u pet perioda*: I) RACIONALIZAM, koji traje
od poĉetka XVIII veka pa do, otprilike, 1810. godine. Srbi napuštaju srednjovekovnu kulturu
vizantijskog porekla i ulaze u modernu zapadnu kulturu. Racionalistiĉke i prosvetiteljske
ideje se javljaju i zahvataju knjiţevnost i javni ţivot. Diţe se kult zdravoga razuma, i uporedo
sa srpskim graĊanskim društvom stvara se svetovnjaĉka i slobodoumna knjiţevnost,
upućena narodu i sa ciljem opšte prosvete.
II) Prelazno doba OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU, doba koje ide od 1810. do

pred 1848, i zahvata gotovo celu prvu polovinu XIX veka. Racionalizam XVIII veka, koji je
pustio duboka korena, produţuje se, pisci su uvek didaktiĉari i nacionalni buditelji i
vaspitaĉi, ali se stalno vrši infiltracija romantiĉarskih doktrina.
III) ROMANTIZAM, koji ima korena još u prvim desetinama XIX veka, ali se kao
naĉelo javlja pred 1848. i traje otprilike do 1870. To je doba mašte, osećanja, oduševljenja,
idealizma; odstranjivanje od zapadne kulture, isticanje narodne kulture, kult potpunog
nacionalizma i narodne poezije; knjiţevnost mašte i osećanja.
IV) REALIZAM, koji se javlja oko 1870. i traje do 1900, otprilike. U reakciji protivu
romantiĉarske sentimentalnosti i retorike, vraća se ka zdravom razumu; glavne ideje su: kult
nauke, traţenje istine, pozitivni pogledi na ţivot i knjiţevnost, oslanjanje na stvarnost i
suvremenost.
V) DANAŠNjE DOBA, koje ide od poĉetka XX veka, koje je još u stvaranju i ĉije glavne
odlike još se ocrtavaju.


POLITIĈKO I KULTURNO STANjE SRPSKOGA

NARODA U XVIII VEKU

1) POLITIĈKE I VERSKE PRILIKE
P o kulturni ţivot srpskoga naroda i po stvaranje nove srpske knjiţevnosti bila
je od presudnog znaĉaja seoba jednog dela srpskog naroda sa Balkana u Austriju.
Još u srednjem veku nalazilo se srpskih naselja po Ugarskoj; od poĉetka XV veka,

otkako su Turci stali rušiti srpsku drţavu, Srbi su poĉeli, u manjim i većim gomilama,
iseljavati se preko Save i Dunava. Glavna seoba izvršena je na kraju XVII veka. Pošto su
Turci odbijeni od Beĉa, austrijski car Leopold I, novĉano potpomognut od katoliĉke Evrope,
u savezu sa Poljskom, Rusijom i Mletaĉkom Republikom, otpoĉeo je 1684. godine »sveti rat«
protiv Turaka. Bojevi su bili u juţnoj Ugarskoj, Slavoniji, Srbiji, Dalmaciji i Staroj Srbiji,
znatnim delom na srpskom zemljištu. Srbi, koji su već tri veka stradali u turskom ropstvu,
drţali su da je došao ĉas njihovog osloboĊenja, digli su se na oruţje i pridruţili carskoj
austrijskoj vojsci.
Ali kada je austrijsko prodiranje zaustavljeno, i kada je austrijska vojska posle nekoliko
neuspeha u Staroj Srbiji stala uzmicati, za Srbe su došli teški trenuci. Turci, koji su ponovo
postali gospodari Stare Srbije i Srbije, nisu praštali nevernoj raji koja se pobunila protivu
njih. Za Srbe su došli dani iskušenja i stradanja, i jedan zapis iz 1690. crta to stanje: »Oh! oh!
i uvi mne! Luti strah i beda togda beše! mater ot ĉedah razdvajahu, i ot oca sina; mlade
roblahu a stare sekahu i davlahu. Togda na se ĉlovjeci smrt prizivahu a ne ţivot ot proklete
Turaka i Tatara. Uvi mne, lute tuge!«
U takvim oĉajnim prilikama, ono što je bilo najistaknutije i najimućnije u srpskom

narodu, oni koji su bili na ĉelu narodnoga ustanka, glavari, sveštenici, kaluĊeri, varošani,
stanovništvo iz ravnica i pored drumova, izbeglo je da se skloni ispred turske osvete. Na
100.000 duša, pod vodstvom pećkog patrijarha Arsenija III Crnojevića, preĊe u Ugarsku, u
plodne i puste ravnice sa kojih se ranije bilo razbeglo maĊarsko stanovništvo. Austrijske
vojne vlasti su svim silama pomagale tu seobu da bi svoju nezaštićenu juţnu granicu jednim
ratobornim narodom obezbedili od turskih upada i provala.
21. avgusta 1690. car Leopold I odredio je poloţaj srpskih preseljenika u svojoj drţavi.
Srbima je priznata verska sloboda i crkvena samouprava, i uĉinjena im mnoga lepa obećanja.
U stvari, sa velikim nepoverenjem se gledalo na te ratoborne doseljenike druge vere, koji su

imali mnogo svesti o svojoj istorijskoj prošlosti, i strahovalo se da oni ne zaţele jedinstvo sa
Srbima koji su se širili od Timoka do Jadranskog mora. Oni su traţili neprestano da im se
ispuni obećanje da se mogu grupisati na jednom prostoru, u takozvanoj »Maloj Vlaškoj«,
izmeĊu Save i Dunava, i da tu uţivaju neku vrstu politiĉke autonomije. Ali taj zahtev nikako
se nije ispunjavao, oni su ostajali neprestano rasejani u većim i manjim masama, na velikom
prostoru od Zemuna do iznad Pešte, i od Erdelja do mletaĉke granice. Nešto zbiveniji Srbi su
bili na samoj granici prema Turskoj, u miru pod gvozdenim vojnim vlastima, u ratu uvek u
prvim redovima. Na severu, oni su ţiveli u većim i manjim masama po maĊarskim
ţupanijama, u tuĊinskoj i neprijateljski raspoloţenoj sredini.
Politiĉki poloţaj srpskoga naroda u novoj domovini bio je nesreĊen i teţak. Austrija je
mislila da krajevi koje su Srbi naselili jesu steĉeni oruţjem carskih trupa i da su to zemlje
carske kuće; MaĊari, oslanjajući se na svoje istorijsko drţavno pravo, tvrdili su da su zemlje
ugarske krunovine, i nisu hteli da priznaju Srbima nikakve privilegije koje bi se kosile sa
ugarskim zemaljskim zakonima. MaĊarske ţupanije su traţile da se Vojna granica ukine i
prisajedini maĊarskim ţupanijama, i da slobodni srpski seljaci postanu spahijski kmetovi.
MaĊari su mrzeli Srbe kao zle goste u svojoj kući, smatrali ih za austrijsko oruĊe u borbi
protiv maĊarske slobode, a naroĉito posle propalog maĊarskog ustanka od 1704. Tek Josif II
uzeo je u zaštitu Srbe od gonjenja maĊarskih ţupanijskih vlasti.
Najzad, sa treće strane, Srbi su imali da izdrţe velika verska gonjenja. Ta stalna
opasnost od katoliĉkog prozelitizma daje naroĉito obeleţje ţivotu pravoslavnih Srba u
Ugarskoj, i ništa nije toliko uticalo na stanje duhova i stvaranje ideja u tom delu srpskog
naroda koliko ta neprekidna verska gonjenja kojima su bili izloţeni od prvoga dana svoga
dolaska pa, uglavnome, sve do kraja XVIII veka. Prešavši u Austriju, Srbi su došli u jednu
iskljuĉivu katoliĉku drţavu, gde se ispovedalo naĉelo: cujuѕ regіo, іllіuѕ relіgіo, ĉija vlada,
njegova vera. U klerikalnoj Austriji sveštenici, naroĉito carski ispovednici, imali su vrlo veliki
uticaj na tok drţavnih poslova, i od prvih dana poĉelo se raditi da se »šizmatiĉki« doseljenici
sa Balkana prevedu, milom ili silom, u »jedinospasavajuću« katoliĉku veru.
U tom cilju prekinute su crkvene veze izmeĊu Srba u Austriji i u Turskoj, odvojena je
Karlovaĉka mitropolija od Pećke patrijaršije; sve i vojne i drţavne vlasti pomagale su
unijaćenje pravoslavnih Srba, »rackih šizmatika«, »pristalica Ċavola«: Srbi su nagonjeni da
praznuju, katoliĉke praznike, smetano im da diţu svoje crkve i vrše svoje obrede;
pravoslavno sveštenstvo izlagano je kinjenjima i gonjenjima; srpske crkve se ruše, a
manastiri su vojnom silom otimani i predavani katolicima. Taj verski teror bio je naroĉito
jak za vreme carice Marije Terezije, koja je sva bila u rukama svojih jezuitskih ispovednika i
htela da pravoslavne silom prevede u uniju. 1741. godine pravoslavni se stavljaju izvan
zakona, drţavna vlast uzima u svoje ruke unutrašnje poslove pravoslavne crkve, pravoslavni
se iskljuĉuju iz sviju drţavnih sluţbi. Pedesetih godina XVIII veka ta verska gonjenja bila su
došla do svoga vrhunca, i tada su vojniĉkom silom celi srpski krajevi nagonjeni u uniju. To je
teško doba, kada, po reĉima mitropolita Stevana Stratimirovića, Srbima ništa drugo nije
preostalo »nego da sa suzama oĉekuju blisku potpunu propast svoje vere«.
Prirodno je da se u takvim teškim prilikama Srbi nisu dobro osećali u svojoj novoj
domovini. Mesto ţeljena skloništa naišli su na nova gonjenja i stradanja, i gorko osećanje
zahvatilo je duše narodnih voĊa. Po prelasku u Austriju nekih petnaest godina su lutali,
bedni »siraci i prišelci« u tuĊoj zemlji, — »kako Judeji«, veli jedno pismo iz toga doba — bez

stalnog staništa, ţiveći po zemunicama, desetkovani bolestima i glaĊu, ganjani od austrijskih

vojnih vlasti, maĊarskih ţupanija i jezuitskih misionara, »ponizni i potureni od svakog«,
kako veli vladika Isaija Đaković. I oni su gorko ţalili što su ostavili svoju staru domovinu. To
osećanje našlo je jaka traga u jednom zapisu kaluĊera Mihaila Ravaniĉanina, pisanom u
Sentandreji 1695. godine: »V velicem utjesneni i izgnani ot bezboţnih i bogomrskih Agaren,
svojih domov i monasterej i vsakago dobra lišeni, a zde nikakova dobra ne priobrjeli. I
prjebihom zdje ĉetiri leta, po zlu dobra ĉekajući i ne doţdahom, a ot sele jedinomu Bogu
vjedomo.« Stari patrijarh Arsenije III, 1705, u pismu jednom ruskom boljaru, piše o stanju
preseljenog srpskog naroda u Ugarskoj: »Beţeći dan i noć sa svojim osirotelim narodom od
mesta do mesta, bacan tamo-amo kao laĊa na puĉini velikoga okeana, oĉekujem kada će da
grane sunce i pokaţe se dan, da uzmakne tamna noć i hladna beda naše nesreće.«2
Ta vremena »teška i usilna« nisu prestajala. Stanje srpskog naroda bilo je relativno
snošljivo pred ratove i za vreme ratova. Austrija je u toku XVIII veka imala velikih ratova, sa
Bavarcima, Prusima, Francuzima i Turcima, i u tim ratovima su graniĉari, Srbi i Hrvati,
saĉinjavali najveći i najbolji deo carske vojske. Ali, privilegije se nisu poštovale, obećanja se
nisu drţala, i zalud su srpski crkveno-narodni sabori ţalili se zbog nepravde i gonjenja. 1723.
slobodni seljaci srpski u uţoj Ugarskoj postali su spahijski kmetovi. 1735, zbog verskih
gonjenja i zbog spahijskih ugnjetavanja, pobunio se jedan deo Srba u Banatu pod
peĉkanskim kapetanom Perom Segedincem.3 1741, nova robljenja srpskih seljaka i otimanja
zemalja iz njihovih ruku, zabrana srpskim varošanima da rade zemlju i trgovinu i da kupuju
imanja, tako da se priliĉan broj Srba ponovo vratio u Tursku. Pedesetih godina, ugnjetavanja
i gonjenja su takva da se narod diţe na bunu u Lici i u drugim krajevima Hrvatske. 1751. i
1752. veliki broj Srba, sa svojim sveštenicima i oficirima, otišao je u juţnu Rusiju na obale
Dnjepra, i tamo osnovao cele kolonije, »Novu Serbiju« i »Slavenoserbiju«. Pokret za
iseljavanje iz Austrije u Rusiju uzeo je toliko maha da su drţavne vlasti objavile da će izgubiti
ţivot svaki ko mami narod na seobu.
Srbi su inaĉe politiĉki ostajali u nesreĊenom poloţaju. 1745. osnovana je u Beĉu

»Ilirska dvorska komisija«, koja je vodila srpske stvari sve do 1778. godine, ali bez velikoga
delokruga i uticaja. Tek dolaskom na presto prosvećenoga Josifa II stanje srpskoga naroda
unekoliko se promenilo nabolje. Car je bio verski tolerantan i pravdoljubiv, naroĉito bilo mu
je potrebno da u borbi sa MaĊarima ima uza se nemaĊarske narodnosti u Ugarskoj, i zato je
Srbima uĉinio priliĉno ustupaka. Kao i ostali nekatolici u Austriji, i Srbi su dobili slobodu
veroispovesti, pravo da mogu slobodno zidati svoje crkve, da ne moraju praznovati katoliĉke
praznike, da se zvaniĉno ne zovu »šizmatici« no »greko-nesojedinjeni« (graecі non-unіtі).
Popuštanje prema Srbima nastavilo se na kraju XVIII veka, kada je Austrija imala da vojuje
sa Francuskom, i kada su graniĉari bili potrebniji no ikada. Na znamenitom Temišvarskom
saboru Srbi traţe, radi saĉuvanja svoje narodne osobenosti, zasebnu teritoriju, srpsku
Vojvodinu. Ugarski sabor od 1791. ukida sve izuzetne zakone protiv Srba, i daje im
graĊanska prava. U većim mestima Srbi ulaze u opštinske odbore, i u javan ţivot. Pored
ranije osnovanih srpskih škola osnivaju i srednje i struĉne škole: 1791. gimnaziju u
Karlovcima, 1794. bogosloviju u Karlovcima.
Posle stogodišnjih iskušenja i borbi, Srbi u Austriji na kraju XVIII veka su zadobili
versku ravnopravnost i graĊanska prava, i posle nekoliko buna i iseljavanja došli su do
snošljivijega ţivota. Iz vekovne borbe oni izlaze nešto brojno okrnjeni, nestajanjem u malim
oazama u gornjoj Ugarskoj, unijaćenjem u Ţumberku i iseljavanjem u Rusiju, ali inaĉe u

celini verski oĉuvani, nacionalno krepki, prilagoĊeni uslovima novoga ţivota, sa

organizovanom prosvetom i sa prvim poĉecima narodne kulture i knjiţevnosti.

2) KULTURNE PRILIKE
K ulturno stanje srpskoga naroda pod Turskom u XVII veku bilo je nisko,
izvesno gore no ranijih vekova. Ali prilikom seobe od 1690. izvršilo se meĊu Srbima izvesno
odabiranje: imućnije, graĊansko i otpornije stanovništvo, varošani, popovi, kaluĊeri, trgovci
i zanatlije, narodni prvaci, napustili su staru domovinu, u kojoj su ostali seljaci i pastiri,
stanovnici brdskih i zabaĉenih krajeva.
Prešavši u Austriju, srpski doseljenici su doneli izvesnu, balkansku kulturu, malu

srednjovekovnu pismenost, zanatlijske esnafe i trgovaĉke rufete, nešto pokretnog imanja. U
novoj domovini su zatekli izvestan broj Srba koji su se ranije doselili i koji su već bili ušli u
zapadnu kulturu. Ti stari i novi doseljenici stvorili su jednu nacionalnu celinu, koja se vrlo
brzo prilagoĊavala novim uslovima ţivota i uspešno ulazila u zapadnu kulturu. Još u poĉetku
XVIII veka ona ima svoju crkvenu organizaciju, svoje škole, svoje esnafe i rufete, svoje
staleţe.
u svetovnjaĉkom redu prvo mesto zauzimaju graĊani, trgovci i zanatlije, rastureni po

svima mestima uz Dunav, od »srebrobogatoga 3emuna« do »carstvujušĉega grada Vijene«.
Ono malo srpskih plemića koji su dobili austrijsko plemstvo za zasluge na bojnom polju, lako
i brzo su se odroĊavali, i samo po izuzetku nalazio se pokoji od njih da uĉestvuje u
nacionalnom radu. U poĉetku vojne starešine su išle zajedno sa narodom u svima borbama
za verska i graĊanska prava, ali ukoliko su se više militarizovali, postajali »carski ljudi«,
oficiri u drţavnoj sluţbi, oni su se izdvajali iz narodne zajednice, postupno postajali
nacionalno ravnodušni. Mesto njih na ĉelu naroda stoje i prvu reĉ vode graĊani, trgovci i
zanatlije, koji su došli sa Balkana sa izvesnim znanjima, organizacijama i kapitalom, i koji su
brzo pustili korena u neradnoj vojniĉkoj i plemićkoj Ugarskoj. Zanatlije, u svojim ĉvrsto
organizovanim esnafima, pokazuju mnogo ekonomske snage, vrednoće i moralnosti. Srpski
trgovci u Budimu, Sentandreji, Komoranu, Đuru, preuzimaju u svoje ruke znatan deo
ugarske trgovine, naroĉito tranzitne. Oni asimiluju jednoverne Grke i Cincare, i stvaraju
jedan jak graĊanski staleţ srpski, koji će više od sto godina biti glavni nosilac kulture meĊu
Srbima i stajati na ĉelu sviju srpskih pokreta.
Svi ti stari »graţdani«, »kupci«, »poĉtenorodni gospodari« i »poĉtenorodni majstori«,

radni, trezveni, sa malo zadovoljni, štedljivi, ekonomski organizovani, postaju jedna
politiĉka sila. Srpski varošani u većim mestima ugarskim dobijaju svoju opštinsku

samoupravu, svoj odbor i sud (»tanaĉ«) i ţive svojim ţivotom, vrlo moralnim i nacionalnim.
Oni stoje na ĉelu srpskih borbi i na srpskim crkveno-narodnim saborima oni su najradniji i
najodluĉniji. Oni su plaćali kada je podmićivanjem trebalo umekšati srca
»gospodstvujuštih«, i o svome trošku izdrţavali srpske agente u Beĉu. Oni su predstavnici
modernijih i naprednijih shvatanja i reforama. Za svetovnu kulturu i modernu prosvetu oni
vode borbe sa crkvenom jerarhijom, koja nije mogla da iziĊe iz srednjovekovnih tradicija i
balkanskih kaluĊerskih zloupotreba; iz njinih redova će izići na kraju XVIII veka
»nacionalisti«, pobornici naprednih i svetovnih reforama Josifa II. Oni diţu prve srpske
škole i izvode prvu prosvetnu organizaciju srpsku; oni su izdavaĉi i pretplatnici srpskih
knjiga, mecene srpskih pisaca, i sva moderna prosveta i svetovna knjiţevnost srpska koja se
stvorila na kraju XVIII veka ne moţe se bez njih zamisliti.
Kulturno mnogo niţe stajala je masa narodna, poluseljaĉko, poluvojniĉko stanovništvo

u Vojnoj granici, i spahijski kmetovi po maĊarskim ţupanijama. Dosta dugo oni su bedno
ţiveli po zbegovima, i lutajući od mesta do mesta, i tek kada su videli da nema ništa od
povratka u staru domovinu, oni su se stali stalno nastanjivati i poĉeli raditi zemlju. Oni se
nalaze na niskom kulturnom stupnju, ogrezli su u neznanju i praznovericama. Vera je za njih
samo forma, i oni u godini praznuju i ne rade sto šezdeset dana. Praznoverice i ludi i štetni
obiĉaji caruju: vera u vampire, vukodlake, veštice; slave i svadbe se okreću u orgije koje traju
po nekoliko dana; pojave dvoţenstva su dosta ĉeste, kao što su moralni odnosi vrlo
rasklimatani. Osećanje svojine slabo je razvijeno, i kraĊe, otmice i hajdukovanja ne prestaju.
Škole su retke i slabe, i nepismenost je opšta. I svi naši pisci na kraju XVIII veka konstatuju
tu zapuštenost prostoga naroda, i naglašuju potrebu da se blagodeti prosvete prošire na
široke i tamne slojeve seljaĉke mase.
Duhovni staleţi bili su od vrlo velikoga znaĉaja u kulturnom ţivotu srpskoga naroda, ali
oni nisu bili na onoj visini na kojoj je bilo graĊanstvo. Srbi su prešli u Ugarsku pod vodstvom
svoga patrijarha, koji im je bio kao neka vrsta i svetovnog poglavara, carske privilegije izdate
su im više kao konfesiji no kao narodu, i u novoj otadţbini organizovali su se kao celina na
verskom temelju, gotovo u vidu jedne teokratije. Verska gonjenja, kojima je narod bio
izloţen sve do kraja XVIII veka, pojaĉavala su samo i inaĉe jako versko osećanje i vlast
jerarhije, i Srbi su se sve više zbijali oko svoje crkve i crkvenih ljudi. U srpskoj crkvi bilo je
rodoljubivih i moralnih prvosveštenika, koji su sa narodom delili svako dobro i zlo, ali bilo ih
je, i to više, koji su se drţali starih balkanskih kaluĊerskih navika, smatrali svoj poloţaj kao
izvor zarade, primali mito, grabili novac. Mitropoliti i vladike, ĉesto despoti prema mlaĊima,
bez obzira su udarali razne namete na svoju pastvu. IzmeĊu njih i naroda dolazilo je stalno
do sukoba, gotovo na svim crkveno-narodnim saborima. Narodni predstavnici i varoške
opštine traţili su da se vlast mitropolita i vladika ograniĉi, da se prestane sa nametima i
pljaĉkanjem vernih i da svetovnjaci dobiju udela u unutrašnjim poslovima pravoslavne
crkve.
KaluĊera i sveštenika je bilo mnogo, ali ni oni nisu bili na visini svoga poloţaja, i davali
su povoda narodnom nezadovoljstvu. KaluĊeri su bili ogrezli u neradu, gledali su da se što
više liĉno obogate na raĉun manastirskih prihoda, i ţiveli su raspusnim ţivotom koji je
sablaţnjavao vernike. Popovi, neobrazovani, slabo pismeni, katkada i nepismeni, kupovali su
svoja mesta od vladika, i da bi isterali svoj trošak, otimali su od naroda. Kroz ceo XVIII vek
iz graĊanstva i naroda diţu se ţalbe protiv zloupotreba crkvenih ljudi, istiĉe se potreba da se
njihova vlast ograniĉi, njihovi prihodi odrede i njihovo obrazovanje podigne. Ĉesto je

dolazilo i do sukoba, i vladike su bacale anatemu na graĊane i na cela mesta, a graĊani su

godinama prekidali svaku vezu sa crkvom. To je davalo povoda drţavnim vlastima da se
mešaju u unutrašnje poslove srpske crkve, na štetu same pravoslavne vere.
Ali, pri svem tom, osećao se stalan i znatan kulturni napredak u svima pravcima
narodnoga ţivota i u svima slojevima srpskoga naroda. Ako se plemstvo odroĊivalo, a
vojniĉke starešine postajale nacionalno ravnodušne, ostali staleţi su napredovali i
nacionalno i kulturno. GraĊanstvo se bogatilo, obrazovalo i civilizovalo, sveštenstvo se
moralizovalo, u narodnoj masi poĉeo se osećati uticaj kulturnijega ţivota, sreĊenijih
materijalnih prilika, školâ i narodnih prosvetitelja. Izvesno, srpski preseljenici u Ugarskoj
izostajali su iza starih naroda koje su tamo zatekli, ali su ulazili u modernu kulturu i postali
najkulturniji deo srpskoga naroda, nosilac kulture u ostale zapuštene krajeve srpske.

3) PROSVETNE USTANOVE
M oţe se pretpostaviti da je kod balkanskih Srba na kraju XVII veka, bar u
varošima, bilo izvesnih škola, otprilike onakvih kakve su bile kod Grka. Ali odmah po svome
dolasku u kulturnu sredinu Srbi su uvideli potrebu škole i obrazovanja, i prvosveštenici i
narodni sabori stalno su traţili škole i prosvetne ustanove. Iz poĉetka srpske škole bile su
samo po većim mestima, i one su bile sasvim po tipu grĉkih škola na Balkanu, gde se rad
ograniĉavao na prostu pismenost i cela škola imala obredni i verski karakter. Prvi uĉitelji tih
škola su ili sveštenici bez parohija, ili isluţeni podoficiri, ili crkveni pevci, ĉije je sve znanje u
ĉitanju ĉaslovca i psaltira i u pevanju crkvenih melodija. Oni su potpuno zavisni od
sveštenika, bedno plaćeni, ĉesto »u naturi«, u ţitu, u odelu i obući, u vosku, a obiĉno su
pored toga ili crkvenjaci ili zvonari. Nastava je primitivna: uĉi se ĉitati i pisati na tablicama
od voska ili kruškovim dašĉicama, napamet se uĉi ĉaslovac i psaltir; da se nauĉi ĉitati i pisati
treba po tri godine, i sve to lako i brzo se zaboravlja. Srpske škole su tako malo davale
Ċacima da graĊani koji su spremali svoju decu za trgovinu i javan ţivot morali su slati decu u
tuĊinske, naroĉito protestantske škole.
Srbi su se obraćali na Beĉ i na Rusiju da poprave svoje rĊave prosvetne prilike. Iz Beĉa
se nerado gledalo na podizanje prosvete kod Srba, i ukoliko je i ĉinjeno pokušaja da se diţu
škole po srpskim krajevima, to je bilo iz razloga katoliĉke propagande. Prva prosvetna
pomoć Srbima došla je iz Rusije. Mitropoliti su iz Rusije stali nabavljati i crkvene i školske
knjige i dovodili uĉitelje koji su stvarali struĉne škole i pripremali uĉiteljsko osoblje. U
polovini XVIII veka prosvetni rad kod Srba se organizuje, ustanovljava se jedan narodni
fond za izdrţavanje škola, i veća mesta srpska dobijaju svoje škole i uĉitelje. Od 1770. godine
otpoĉeta je školska reorganizacija u celoj Austriji, i tada su i srpske škole iz osnova
preureĊene. Škole prestaju biti iskljuĉivo verske, postaju više svetovne i padaju pod drţavni
nadzor. Stare »meštre« zamenili su novi »magistri« koji su prošli kroz naroĉite pedagoške
kurseve, bolje obezbeĊeni i nezavisniji od crkve; škole su dobile svetovniji karakter, u njima
se pored ĉaslovca i psaltira poĉeo uĉiti raĉun, zemljopis, istorija, i drugi svetovni predmeti;
ne donose se više bukvari i ĉaslovci iz Rusije, no se piše i izdaje ceo jedan niz školskih
udţbenika za crkvene i svetovne predmete; ustanovljava se struĉan nadzor nad školama.
Broj škola na kraju XVIII veka se povećao, ne samo po varošima no i po većim selima. U
pogledu osnovne nastave Srbi su u XVIII veku uĉinili veliki napredak.

Nije se ostajalo samo na podizanju osnovne nastave. Još od poĉetka XVIII veka Srbi su
traţili srednje i struĉne škole, za spremanje sveštenstva i uĉitelja, ali kod drţavnih vlasti nisu
nikako nalazili odziva. Mitropoliti su na svoju ruku ĉinili nekoliko pokušaja: takve su bile
škole Maksima Suvorova u Karlovcima i u Beogradu 1726. Do 1729, »Latinsko-slavenska
škola« u Karlovcima 1732, škola Emanuila Kozaĉinskoga u istom mestu od 1733—1737,
»Duhovna kolegija« u Novom Sadu 1740. do 1750(?).4 Ali sve su to bili samo pokušaji koji
su se teško drţali. Duţe je trajala »Pokrovo-Bogorodiĉina škola«, osnovana u Karlovcima
1749, koja je postojala nekih dvadeset godina. U svim tim improviziranim školama uĉili su se
poglavito crkveni predmeti, nešto malo latinski jezik5 i svetovni predmeti, i u njima su se
poglavito spremali sveštenici. Ko je hteo da nešto više uĉi, morao je ići u tuĊe škole, katoliĉke
i protestantske gimnazije, gde se predavalo na latinskom jeziku.
Ali potreba za višom nastavom i za struĉnim obrazovanjem sveštenika i uĉitelja sve više
se osećala u srpskim redovima, i Srbi su navaljivali da im se najzad da dozvola za otvaranje
pravih srednjih škola. Kada se na kraju XVIII veka, iz politiĉkih razloga, stalo popuštati
prema Srbima, dobili su dozvolu za osnivanje svoje gimnazije i bogoslovije. 1791. osnovana
je u Karlovcima gimnazija, prva srpska gimnazija, a 1794. i bogoslovija, prva srpska
bogoslovija. To je bio veliki uspeh i znaĉajna kulturna tekovina. Najzad se došlo do škola gde
su se mogli sveštenici i uĉitelji obrazovati, i srpska deca mogla su na svom jeziku i u svojoj
školi spremati se za više studije.6 Broj obrazovanih ljudi otada stalno raste, i tako se stvara
povoljno zemljište za razvoj narodne kulture i narodne knjiţevnosti.

4) ŠTAMPARIJE I LISTOVI
Š tamparska veština došla je Srbima vrlo rano, još krajem hu veka, i to iz
Italije, iz Mletaka. Srpske štamparije su u XV, huj i XVII veku postojale u zapadnim
krajevima: u Mlecima, Skadru, u manastiru Mileševu, Goraţdu, kod Mrkšine crkve u
sadašnjem uţiĉkom okrugu; samo jedna, i to vrlo kratko vreme, radila je u Beogradu.
Docnije, od kraja XVI veka pa do polovine XVIII veka, srpske pravoslavne crkvene knjige
štampane su u slovenskim štamparijama u Vlaškoj. Kada su Srbi prešli u Ugarsku, jedino u
Rimniku, u Vlaškoj, mogle su se štampati srpske knjige.
Srpski preseljenici su uviĊali veliku potrebu svoje štamparije, naroĉito otkako je rimska
propaganda poĉela štampati knjige ćirilicom radi širenja unije meĊu pravoslavnima. I
mitropoliti i narodni sabori u svima svojim molbama i predstavkama carskoj vlasti traţili su
pravo da u svojoj sredini diţu jednu ćirilovsku štampariju. Oni su stalno i uĉestano isticali
kako im je štamparija potrebna »kao duša telu«, »radi veće slave boţje i spasenija duši«. Iz
Beĉa su ih isto tako stalno odbijali, pod izgovorom da je jedna takva štamparija »nepotrebna
i suvišna« pored jezuitske ćirilovske štamparije u Trnavi. 1751. godine mitropolit Pavle
Nenadović je najzad izmolio pravo da u Oseku ili u Karlovcima digne srpsku štampariju, ali
kada mu je postavljen uslov da se u toj štampariji moraju štampati i unijatske knjige, on se
toga prava sam odrekao.
Za to vreme, u prvoj polovini XVIII veka, razne srpske knjige ili su štampane u
Rimniku, ili su na bakru rezane, kao što je radio Hristifor Ţefarović sa svojim delima od
1741. do 1748. godine. U najvećem broju knjige su donošene iz Rusije, i ruski trgovci su sa
tovarima knjiga dolazili na srpske vašare, ili, kada je unošenje knjiga iz Rusije zabranjeno,
prosto su krijumĉarili. 1758. jedan Grk iz Janjine, Dimitrije Teodosi, poslovoĊ u jednoj
grĉkoj štampariji u Mlecima, nabavio je slova i tipografa iz Moskve i osnovao u Mlecima
»Novu tipografiju greko-pravoslavnu«, u kojoj će se od 1761.7 do 1810. štampati na 70
srpskih knjiga, crkvene i svetovne sadrţine, meĊu ostalim i pojedina dela Zaharije Orfelina,
Jovana Rajića, Pavla Đulinca, Dositeja Obradovića i Pavla Solarića. Teodosi je naroĉito
štampao crkvene knjige, ali stavjljajući na koricama da su štampane u Rusiji, jer pogonjeni
pravoslavni Srbi nisu verovali knjigama iz drugih zemalja.
Neuspeh Pavla Nenadovića nije obeshrabrio Srbe, i oni su u svakoj prilici traţili
štampariju u svojoj sredini. U Beĉu se najzad uvidelo da se mora popuštati tolikim

navaljivanjima i uvidelo da osnivanje jedne srpske štamparije u monarhiji znaĉi prekidanje

duhovne veze izmeĊu pravoslavnih Srba i Rusije i spreĉavanje da znatne sume novaca
izdavane za knjige ne odu na stranu. Zatim, nikakva školska reforma, koja se zapoĉinjala na
širokoj osnovici, nije se mogla zamisliti bez jedne štamparije koja bi štampala udţbenike. Iz
svih tih razloga beĉki univerzitetski knjiţar Josif Lorenc fon Kurcbek dobije nalog da se sa
munkaĉkim unijatskim biskupom sporazume o podizanju jedne »ilirske« štamparije u Beĉu.
1769. bude doneta odluka da se u Beĉu, pod neposrednim nadzorom Ilirske dvorske
deputacije, osnuje štamparija za štampanje srpskih, rumunskih i grĉkih knjiga, da se
štamparska privilegija za dvadeset godina izda Kurcbeku i da se u isto vreme sasvim zabrani
svaki uvoz knjiga iz Rusije. Kurcbek je dobio monopol za štampanje pravoslavnih knjiga, sve
crkvene knjige morale su se štampati u toj štampariji, ali tek po pregledu i odobrenju
karlovaĉkoga mitropolita.
Odmah pošto je dobio pravo, Kurcbek je otpoĉeo rad 1771. U njegovoj štampariji su
štampani dosta mnogobrojni školski udţbenici kao i izvestan broj crkvenih knjiga. Isto tako
štampano je u njoj priliĉno dela svetovne sadrţine, od Pavla Đulinca, Jovana Rajića, Zaharije
Orfelina, Aleksija Vezilića i Jovana Muškatirovića. Zbog te štamparije Beĉ postaje duhovni
centar srpski, »Vindobona šĉastljiva Musama«, kako je docnije pevao Lukijan Mušicki.
Srbi nisu bili zadovoljni Kurcbekovom štamparijom. Stari strah od unije bio je uvek
veliki i sa krajnjim nepoverenjem primane su crkvene knjige štampane u »inovernom« Beĉu,
u jednoj katoliĉkoj i tuĊinskoj štampariji, dok je strogo bilo zabranjeno da se takve knjige
donose iz Rusije. To nepoverenje je naroĉito poraslo od 1785, kada je car Josif II doneo
odluku da se ćirilica moţe upotrebljavavati samo u obrednim knjigama, a da se svi ostali
udţbenici i knjige svetovne sadrţine moraju štampati latinicom. Zatim, Kurcbekov
štamparski rad je bio nesolidan: hartija je bila slaba, slova rĊava, slog pogrešan, rad spor,
cena knjiga velika. I sa srpske strane navaljivalo se neprestano da štamparija preĊe u srpske
ruke, ili da se prenese u srpsku sredinu, gde bi knjige bile štampane bolje, taĉnije i jevtinije,
ili bar da se digne zabrana uvoza crkvenih knjiga iz Rusije. Sve te molbe ostajale su bez
ikakva odziva i 1783. Kurcbek je dobio produţenje svoje privilegije još za šest godina.
Knjiţevnik Emanuil Janković je bio nabavio štampariju, doneo je u Novi Sad 1790.
godine, i uzalud traţio štamparsko pravo. Posle smrti Kurcbekove, njegova štamparija je
prešla u srpske ruke. Poĉetkom 1792. godine Stefan Novaković, bivši sekretar mitropolije u
Karlovcima i tada srpski pridvorni agent u Beĉu, kupio je Kurcbekovu štampariju za 25.000
forinata, zajedno sa svim materijalom i stovarištem knjiga. Aprila 1793. dobio je produţene
privilegije još za petnaest godina sa tim da ne sme štampati ništa što bi kritikovalo stanje u
zemlji ili davalo povoda ma kakvoj tuţbi. Novaković, pun dobre volje i namera, otpoĉne rad
u priliĉno velikim razmerama. Prelaţenje Kurcbekove štamparije u srpske ruke pozdravljeno
je kao jedan nacionalni uspeh i Novakovićeva »Slaveno-serbska, valahijska i vostoĉnih
jazikov tipografija« naišla je na dobar odziv. Tu su se štampale Slavenno-serbskія
vъgomosti (1792. do 1794), Sobranіe raznыhъ nravouĉitelnыhъ veщeй Dositej Obradovića
(1793), velika istorija Jovana Rajića (1794. do 1795), kao i druge manje vaţne srpske knjige.
Iako je radio mnogo bole i savesnije no Kurcbek, iako je Srbima bio i verski i
nacionalno pouzdan, Stefan Novaković u materijalnom pogledu nije imao uspeha, i njegovo
preduzeće ubrzo je došlo u krizu. Pokušaji da se sastavi jedno srpsko akcionarsko društvo i
da ono kupi štampariju, ostali su bez uspeha. 1796. štamparija bude prodata maĊarskoj

univerzitetskoj štampariji i preneta u Budim, gde će se otada pa sve do tridesetih godina XIX
veka štampati najveći broj srpskih knjiga.
Pored Rimnika, Mletaka, Beĉa i Pešte, srpske knjige su manjim delom štampane još u
Rusiji i u Nemaĉkoj. U Moskvi je 1754. vladika Vasilije Petrović štampao svoju Istorію o
Ĉernoй Gorы, a u Lajpcigu, u štampariji Johana Gotloba Brajtkopfa, od 1783. štampale su se
srpske knjige, meĊu ostalima i najvaţnija dela Dositeja Obradovića Ţivotъ i priklюĉenія
(1783) i Basne (1788). TakoĊe u Lajpcigu, u štampariji Tajbela, štampao je Emanuilo
Janković svoje knjige: Tergovci (1787) i Blagodarnый sыnъ (1789).
Sa srpskim štamparijama u XVIII veku u tesnoj vezi je i pokretanje prvih srpskih

listova. 1791. grĉki štampar i patriot u Beĉu Markides Puljo, u društvu sa nekoliko srpskih
trgovaca u Beĉu, krenuo je prvi srpski list Serbskïя povsednevnыя novinы, koji se docnije
kraće zvao Serbskія novinы. List, koji je izlazio dva puta nedeljno, imao je sasvim
informativan karakter; to je u stvari bio politiĉki bilten, u kome se malo govorilo o specijalno
srpskim stvarima. List je inaĉe bio pisan ruskoslovenskim jezikom i štampan crkvenim
slovima. Kako nisu našle odziva, Serbskія novinы prestale su izlaziti u toku 1792. godine. Ali
time nije propala i ideja o jednom srpskom listu. Stefan Novaković, kupivši Kurcbekovu
štampariju, poĉeo je od februara 1792. izdavati Slavenno-serbskія vъdomosti, »posvjašĉene
rodu i svjašĉenstvu«. One su bile ureĊivane po ugledu na beĉke informativne politiĉke
listove, i najviše govorile o spoljnjoj politici i donosile izveštaje sa bojnoga polja. List je bio
pisan boljim, narodnijim jezikom no Serbskія novinы, štampan je bio graĊanskom azbukom
i više se osvrtao na srpske stvari. Pretplatnika je imao malo, do 190, i to mahom po ugarskim
varošima gde je bilo srpskoga sveta, i list je bio u stalnim novĉanim neprilikama. Sve molbe i
ţrtve Novakovićeve nisu imale uspeha, i Slavenno-serbskія vъdomosti prestale su izlaziti
1794. godine. I tek 1813. javlja se nov srpski list.

SRPSKOSLOVENSKI PISCI
P oslednji izdanci stare srpske knjiţevnosti dopiru do samoga kraja XVIII
veka. U drugoj polovini toga veka pišu se nekoliko karakteristiĉnih rodoslova srpskih,
vrdniĉki iz 1764, pećki iz istoga doba, tronoški iz 1791, u kojima je narodna knjţevnost našla
materijala za svoja razvijanja. Jezik stare srpske knjiţevnosti ţiveo je još u poĉetku XVIII
veka, i u Ugarskoj se javljaju nekoliko pisaca koji su pokušavali prilagoĊavanje stare,
kaluĊerske srpske pismenosti novom dobu.
Na kraju XVII veka prešao je u Ugarsku, sa ostalim narodom, priliĉan broj kaluĊera,
meĊu kojima je bilo i prepisaĉa crkvenih knjiga. Oko 1700. pominje se i ceo jedan niz
kaluĊera prepisaĉa crkvenih knjiga, koji svi nose naziv Raĉani: Kiprijan Raĉanin, Jerotej
Raĉanin, Hristifor Raĉanin, Simeon Raĉanin, Ćirjak Raĉanin, Teodor Raĉanin, Gavrilo
Stefanović Venclović Raĉanin. Oni su se tako nazivali po manastiru Raĉi u Srbiji, kraj Drine,
koji je bio jedan od retkih zaostalih rasadnika srpske pismenosti, i u kome su se kaluĊeri
naroĉito bavili pripisivanjem crkvenih knjiga. Jedan deo Raĉana prešao je u Ugarsku, i u
novoj domovini oni su produţili svoj stari prepisaĉki posao. Iz reda tih Raĉana, koji su tako
nastavljali staru srpsku pismenost, javilo se nekoliko pisaca koji ĉine prelaz ka novoj
pismenosti.

KIPRIJAN RAĈANIN
J edan od najglavnijih Raĉana bio je jeromonah Kiprijan Raĉanin. U svojoj
kaluĊerskoj skromnosti on o sebi malo govori. Kada pominje sebe naziva se:
»mnogogrešni«, »nepotrebni«, »ludi«, »skudoumni«, krije svoje poreklo i mesto roĊenja, i
piše: »oteĉestvo mi zemlja, mati ţe grob«. Kada je pisao svoja dela bio je »v starosti
glubocej«.
Prešavši u Ugarsku on je doneo veliki broj rukopisa i starih štampanih knjiga, srbulja.
Prvo se zadrţao u Sremu, potom je sa patrijarhom Arsenijem III otišao u Sentandreju, gde je
bio »obšĉi duhovnik«. Tu je prikupio oko sebe nekoliko dobro pismenih kaluĊera i otpoĉeo
»v velicej buri i meteţu« prepisivati knjige za oskudne srpske crkve, u isti mah pouĉavajući
mlaĊe kaluĊere u pismenosti. Od njega je saĉuvan veliki broj prepisa najrazliĉnijih crkvenih
knjiga.
Ali je najznaĉajniji njegov posao: Bukvarъ ili nauka detem i юnom, pisan 1717. godine
po ugledu na starije ruske bukvare iz XVII veka. U bukvaru se nalazi raznovrsno crkveno
štivo, pouĉne izreke i prvi pokušaj srpske metrike. Tu su data osnovna pravila stihotvorstva i
izvestan broj pouĉnih stihova u vrlo nepravilnom dvanaestercu. Stihovi su bez vrednosti, ali
karakteristiĉni kao jedan od najranijih pokušaja umetniĉke versifikacije kod pravoslavnih
Srba. Bukvar nije bio štampan, no se sluţilo njime u prepisima. Štampao ga je Stojan
Novaković tek 1872. godine.
Iako je Kiprijan Raĉanin ĉitao i podraţavao ruske knjige, ipak se drţao starog srpskog
crkvenog jezika, u kojem se jasno oseća uticaj narodnog jezika. Pravopis mu je fonetiĉki,
udešavan prema osobinama srpskoga jezika.

JEROTEJ RAĈANIN
K ao i o Kiprijanu Raĉaninu tako isto malo zna se o njegovom sabratu
Jeroteju Raĉaninu. Sva je prilika da je prešao u Ugarsku prilikom Velike seobe. 1698. bio je u
Feldvarcu u Baĉkoj. 1704, preko Srbije i Makedonije, išao je u Jerusalim. Još 1721. ţiveo je u
fruškogorskom manastiru Velikoj Remeti.
I od njega se saĉuvalo nekoliko prepisa crkvenih knjiga, ali glavni njegov posao je
njegov putopis u Svetu zemlju, prvi putopis u novoj srpskoj knjiţevnosti. To je Putašasvіe kъ
gradu Ierusalimu Iepoteя іeromonaha raĉaninskago vъ lъto otъ bыtia 7212, a otъ roţdь.
Hristova 1704. mъseca Iюliя 7 Taj rukopis našao je 1840. godine u Karlovcima ruski slavist
O. M. BoĊanski. Prvo je štampan 1841. u Serbskoй pĉeli, potom ga je objavio BoĊanski 1861.
u Ĉtenія pri imperatorsk. obšestvъ istorіi i drevnosteй rossiйskihъ (knj. 4), i najzad Stojan
Novaković u Glasniku Srpskog uĉenog društva, 1871, knj. 31.
Jerotej u krupnim i brzim potezima opisuje svoj poboţni put preko Srbije, Makedonije i
morem do Jerusalima, i povratak preko Bugarske i Srbije. on je prost ĉovek, praznoveran
kaluĊer, slab pisac. Inaĉe piše dosta dobrim narodnim jezikom. Celo delo je bez knjiţevne
vrednosti, i ima znaĉaja utoliko što je to prvi putopis srpske knjiţevnosti i jedino zabavno
delo srpskoslovenske škole.

GAVRILO STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ
G avrilo Venclović, »sirjeĉ Stefanov sin«, »mnogogrešni i hudši v
Hristijaneh ubogi svjašteni inok Gavril«, kako se sam nazivao, bio je najbolji i najplodniji
uĉenik Kiprijana Raĉanina i najkarakteristiĉniji predstavnik srpskoslovenske škole.
I on sebe naziva »hudim«, »skudoumnim« i »nedostojnim«, i izbegava svaku priliku

da govori o sebi. O njegovom poreklu, zbog njegovog tuĊinskog prezimena, mogu se ĉiniti
samo pretpostavke.8 Zna se da je bio jeromonah, da je jedno vreme ţiveo u Sentandreji i bio
u školi Kiprijana Raĉanina; da je oko 1736. bio kapelan u Đuru i da je 1739, u doba verskih
gonjenja, došao kao »slavni propovednik« meĊu srpske šajkaše u Komoranu.9 Još 1735. u
jednom zapisu veli o sebi da je »v starosti« Od 1747. gubi mu se trag.
On je bio pre svega vešt i vredan prepisaĉ crkvenih knjiga i od njega je ostao veliki broj
prepisa. Sem toga bio je dobar crtaĉ i ilustrovao je svoje prepise, i misli se da je radio i neke
ikonostase. Bio je moţda najobrazovaniji srpski kaluĊer svoga vremena, znao je ruski i
poljski, i prevodio je sa tih jezika. Njegov rad pada u doba od 1716. do 1747, i od njega je
saĉuvano trinaest manjih i većih rukopisa, prepisa raznih crkvenih zbornika i
»dušespasitelnih« knjiga i prevoda iz ruskog i poljskog. On je upoznat sa suvremenom
ruskom teologijom, i naroĉito ceni i prevodi Lazara Baranoviĉa, ĉernigovskog arhiepiskopa
iz XVII veka i plodnog ruskog bogoslovskog pisca i polemiĉara protiv katolika. Venclović je
preveo njegovo veliko delo Meĉъ duhovnый (1666) i nekoliko njegovih crkveNih beseda.10
MeĊu ostalim stvarima preveo je sa poljskog i jedno delo svetovnog sadrţaja: Istorіa Barona
Cesara, gardinala rimskago.11
Venclović jasno pokazuje kako je ruska teološka knjiţevnost poĉela da utiĉe na Srbe, ali
on je naroĉito znaĉajan zbog jezika kojim je svoja dela pisao. Upravo, on ima dva jezika
kojima piše. Kada piše knjige za crkvenu upotrebu, naroĉito kada prevodi sa ruskoga knjige
crkvene uĉenosti, on piše srpskoslovenskim jezikom. Ali kada piše za narod, naroĉito kada
sastavlja besede, on se sluţi ĉistim i lepim narodnim jezikom. Kada se bogu moli, veli on na
jednom mestu, valja pisati »po knjiţnomu«; kada se obraća narodu, onda »po prostomu«.
Kada dolazi u dodir sa prostim narodom, sa svojim »kmetovima i kmetovskim sinovima«, sa
komoranskim šajkašima, on ne govori »knjiški skriveno«, no »prostim dijalektom«, »na
serbski jezik radi razumenija prostim ĉlovekom«, »na prosto urazumitljnoje znanije srbskoje
za seljane i proste ljude«. I znaĉajno je da je on tim jezikom pisao naroĉito posle 1740, kada

je kod Srba stao preovlaĊivati ruskoslovenski jezik. Njegove besede odlikuju se ĉistim,
jedrim, ţivopisnim narodnim jezikom, pravom narodnom sintaksom, obilnim narodnim
reĉnikom, figurama iz narodnoga stila, pokazuju veliko poznavanje narodnoga ţivota i
potreba, tako da imaju i izvesne besedniĉke vrednosti.
Kod Gavrila Stefanovića Venclovića moţe da se vidi nekoliko stvari: i poĉetak uticaja
ruske teologije na srpske pisce, i podizanje obrazovanja naših starih kaluĊera, i jaĉina
tradicije srpskoslovenske knjiţevnosti. To je u celoj srpskoj knjiţevnosti prvi pisac koji je za
narod poĉeo pisati ĉistim srpskim jezikom. Kako njegova dela nisu bila štampana, to nisu
mogla biti od neposrednog uticaja na dali razvitak srpske knjiţevnosti, ali ona dobro
pokazuju »kako bi se prema starome srpskoslovenskom knjiţevnom jeziku (da nije bilo
prekida) srpski narodni knjiţevni jezik razvijao« (Stojan Novaković).

ĐORĐE BRANKOVIĆ
J edini svetovnjak meĊu piscima srpskoslovenske škole bio je ĐorĊe Branković.
ŢIVOT. — Porodica Brankovića bila je iz Hercegovine, preselila se u Ugarsku pre Velike

seobe, tu dobila ugarsko plemstvo i iz svoje sredine dala nekoliko crkvenih velikodostojnika.
ĐorĊe Branković rodio se 1645. godine u aradskoj ţupaniji. Vaspitao se kod brata Save,
episkopa jenopoljskog, 1663. otišao je kao »Ċak« u diplomatsku sluţbu erdeljskog kneza
Mihaila Apafija. Njegovim poslom išao je u Jedrene, i u Turskoj ostao tri godine, uvek u
diplomatskoj sluţbi erdeljskog kneza. 1668. išao je sa bratom Savom u Rusiju. Po povratku
opet je stupio na staru duţnost, 1675. postao je erdeljski kapućehaja (poslanik) u Carigradu.
Pošto mu je brat svrgnut sa episkopske stolice i baĉen u zatvor, on izgubi mesto, napusti
Erdelj i 1680. ode u Vlašku, na dvor kneza Šerbana Kantakuzina u Bukureštu. Kada je
Austrija zaratila sa Turskom, on uspe da uveri u Beĉu da je od stare srpske vladalaĉke kuće
Brankovića i da bi kao takav mogao podići Srbe protiv Turaka. 1683. austrijski car Leopold I
potvrdi mu diplome i grb, koje je Branković sam falsifikovao, dâ mu titulu ugarskoga barona
i utvrdi u nasledstvu Hercegovine, Srema i Jenopolja. Tada se u njegovoj glavi rodio plan o
vaspostavljanju srpske drţave, kojoj bi on bio vladar, a austrijski car zaštitnik.
Još za neko vreme on ostaje u diplomatskoj sluţbi kneza Kantakuzina, ali radi za svoju
stvar na Balkanu. 1688. uspe da se njegov plan u Beĉu uzme ozbiljno i dobije titulu grafa
rimske imperije. U isto doba dobije pismo pećkoga patrijarha Arsenija III, u kojem se
priznaje za potomka starih vladara srpskih 1689. krene u Srbiju da diţe ustanak, sa velikim
titulama: carskog poverenika, naslednog despota celokupnog Ilirika, velikog duke Gornje i
Donje Mizije, kneza Sv. Rimske Imperije, vojvodine sv. Save, Crne Gore. naslednog
gospodara Hercegovine, Srema i Jenopolja, i tako dalje. U Oršavi digne ustanak i kada je
hteo da preĊe u Srbiju, 1689, »radi careve koristi«, uhapsi ga u Kladovu generalisim
austrijske vojske princ Ludvik Badenski. Zbog svojih veza sa Vlaškom i Rusijom, zbog
manifesta o stvaranju jedne velike ilirske drţave, on se uĉinio sumnjiv onima koji su ga
ranije podrţavali.
Od toga doba on nije više pušten na slobodu. Neko vreme bio je u zatvoru u Erdelju,
potom bude poslat u Beĉ, gde je ostao do 1703. On stalno piše molbe i ţalbe, traţi svoja
prava, stupa u vezu sa predstavnicima srpskoga naroda, kojima pomaţe u nacionalnim

traţbinama i koji u njemu poĉinju gledati svetovnog gospodara srpskog naroda,

predstavnika ideje o srpskoj autonomiji, Srbi mole za njegovu slobodu i Leopolda I i Petra
Velikog, ali on ostaje vazda u zatoĉenju, i najzad, 1703, kada je buknuo maĊarski ustanak i
nastalo vrenje u celoj zemlji, bude poslat u Heb, u Ĉeškoj. U oskudici, opterećen dugovima,
pod strogim policijskim nadzorom, on se otima, piše na sve strane ţalbe i molbe, pokušava
da se izbavi i da doĊe do svojih prava. Sve mu je bilo uzalud, i on iz Heba nije ţiv izišao.
Umro je 19. decembra 1711. godine.
O ĐorĊu Brankoviću se stvorila cela jedna poetiĉka legenda kod ugarskih Srba. On je
postao tragiĉni zatoĉnik narodne misli i muĉenik za srpsku narodnu stvar, ĉovek koji je
svojim ţivotom oliĉavao zlu sudbinu srpskih doseljenika u Ugarskoj. »Hebski suţanj«,
»Poslednji despot« postao je narodni heroj i muĉenik, simboliĉna liĉnost, koju su istoriĉari,
pesnici i besednici za gotovo dva veka stalno pominjali. Tek istraţivanja nauĉne istorije
dokazala su da on nije bio potomak Brankovića, da je bio »samozvanac«, neka vrsta
Dimitrija Laţnog, cara Jovana i Šćepana Malog, i da su njegove povelje ĉist falsifikat.
Najnovija istorijska istraţivanja unekoliko su ga opravdala, i svi su izgledi da je on poĉeo kao
jedan ambiciozan pustolov, ali da se u Beĉu, došavši u dodir sa predstavnicima srpskoga
naroda, ozbiljno zagrejao za srpsku narodnu stvar i iskreno sa narodnim prvacima radio da
Srbi dobiju svoju politiĉku autonomiju u Ugarskoj.
ISTORIĈAR. — Branković nije samo zanimljiv kao ĉovek i politiĉki radnik; on se bavio i
knjigom i bio prvi radnik na modernoj istoriji srpskoj, ĉovek koji je dugo i jako uticao na
razvoj srpske istoriografije.
Za svoje doba Branković je bio uĉen ĉovek, i znao je, pored srpskog, latinski, maĊarski,
rumunski, grĉki i turski. u Bukureštu, pored kneţeva brata Konstantina Kantakuzina, jednog
od prvih rumunskih istoriĉara, on se upoznao sa mnogim istorijskim delima. Još tada u
Bukureštu on je naumio da sam piše srpsku istoriju, i napisao na rumunskom jeziku jednu
kratku kroniku, koja je tek 1893. štampana u rumunskom struĉnom ĉasopisu Revіѕta
critică-literară. I posle toga on je ĉitao stare letopise, kronike i istorije i stalno pribirao
materijal. Kada je dopao zatvora u Beĉu, on je uzeo da piše istoriju srpsku, više da dokaţe
svoje pravo no da iznese prošlost srpskog naroda.
Zapoĉeta u Beĉu a dovršena u Hebu, njegova istorija je veliko delo u pet knjiga i na
preko 2000 strana. On priĉa dogaĊaje od stvaranja sveta do 1705. godine, da istorijski
podupre svoje molbe i ţalbe koje je na sve strane slao. Drugi deo knjige je odbrana njegovih
prava i njegove politike, jedan memoar radi liĉne odbrane. Njegova kronika ĉini prelaz
izmeĊu srednjovekovnih kronika i modernih istorija. Branković piše po uzoru
srednjovekovnih kroniĉara, poĉinjući od stvaranja sveta, unosi i crkvenu istoriju, daje
mnogo mesta »prstu boţjem«, grupiše sav istorijski ţivot oko vladalaca, ne analizuje
materijal no ga prosto prenosi iz drugih knjiga, radi bez kritike, bez odabiranja i bez
rasuĊivanja. Što mu izgleda nezgodno, on naprosto izostavlja; kada mu se ukaţe potreba, on
izmišlja. Ali u njegovoj istoriji ima i izvesnih modernijih istorijskih shvatanja: on se
dokumentuje, sluţi se stranim istorijama, maĊarskim, poljskim, talijanskim, grĉkim, kao i
starim rodoslovima i biografijama srpskim i domaćim dokumentima; daje širu osnovicu,
izlaţući uporedno sa istorijom Srba istoriju okolnih Rumuna, MaĊara i ostalih naroda
jugoistoĉne Evrope.

Branković je slab pisac. RoĊen na periferiji srpskoga naroda, odrastao meĊu

tuĊincima, meĊu kojima je proveo najveći deo svoga ţivota, on nije dobro vladao srpskim
jezikom i vrlo slabo je srpski pisao. Trudeći se da bude na visini svoga predmeta i da izgleda
sveĉano uĉen, on je pisao razvuĉeno, zamršeno, mutno, ĉesto sasvim nerazumljivo. Njegova
istorija ostala je i do danas u rukopisu, koji se ĉuva u Mitropolijskoj biblioteci,12 ali je ipak
bila vrlo poznata i upotrebljavana u srpskom narodu i u srpskoj nauci. U XVIII veku bilo je
nekoliko prepisa; docniji istoriĉari srpski, Pavle Đulinac, Jovan Rajić, obilno su se njome
sluţili, naroĉito Rajić, koji je po ĉitave strane iz nje ispisivao. Za više od sto godina ona je bila
glavni izvor srpske istoriografije.

I RACIONALIZAM

RUSKOSLOVENSKI PISCI

1) RUSKI UTICAJI KOD SRBA U XVIII VEKU
P rvi stupanj pri prelazu iz srednjovekovne pismenosti u modernu
knjiţevnost predstavljaju srpskoslovenski pisci, koji zauzimaju period od 1700. do 1740. Oni
su, sem ĐorĊa Brankoviha, kaluĊeri, sluţe se jezikom starije srpske pismenosti, njihov posao
je više prepisaĉki i gotovo iskljuĉivo crkven. Ali na njih poĉinju već uticati ruski pisci, ruska
teologija, kod njih ima zaĉetaka i svetovne knjiţevnosti, i kod njih se već javlja misao o
upotrebi narodnoga jezika.
Drugi stupanj u modernizovanju srpske knjiţevnosti predstavljaju pisci koji svojim

radom ispunjuju doba od 1740. do 1780, ali ĉiji uticaj se prostire daleko i na XIX vek. Ti pisci
su potpuno pod ruskim uticajem, oni napuštaju raniji srpskoslovenski jezik i usvajaju
ruskoslovenski jezik, neki od njih i sasvim ruski. Nove ideje evropskoga racionalizma, koje
su primili od ruskih pisaca, kod njih se sasvim jasno osećaju.
Ruski prosvetni i knjiţevni uticaj na Srbe poĉinje još pre XVIII veka. Iako su prostorom
bili toliko razdvojeni, Srbi i Rusi bili su u verskoj zajednici. Jugoslovenska pismenost od XII
do XVI veka bila je od izvesnoga uticaja na rusku pismenost toga vremena. Od XVI veka,
kada je sasvim nestala srpska drţava i otkako se Rusija stala dizati, ruski uticaj poĉinje se
osećati kod Srba. Pravoslavni Srbi poĉinju upirati oĉi na »jednovernu« i »jednojeziĉnu«
Rusiju, srpski kaluĊeri odlaze tamo da snabdevaju i osiguravaju srpske crkve i manastire.
Ruski vladari daju novĉanu pomoć, crkvene utvari, naroĉito crkvene knjige, i one poĉinju
zamenjivati sve reĊe i reĊe srbulje koje se nisu više štampale. Velike pobede i sjajna
vladavina Petra Velikog, — »cara moskovskog«, koga narodna pesma poĉinje veliĉati,
»samodrţca vsem pravoslavnim«, »cara našega«, kako vele srpski zapisi iz toga doba —
našle su velika odjeka meĊu Srbima i probudile im velike nade. Srpski preseljenici u
Ugarskoj, politiĉki i verski gonjeni, svu pomoć oĉekuju od Rusije.
Srpske crkvene starešine potajno odrţavaju bliske veze sa Rusijom. Arsenije III, Mojsej
Petrović, Vićentije Jovanović u otporu protiv unije traţe pomoć od pravoslavne Rusije i iz nje
nabavljaju opreme i knjige za crkve. Mojsej Petrović je naroĉito video da je jedini naĉin da se
pravoslavlje kod Srba odrţi oslonac na Rusiju i pomoć od Rusije. Posle nekoliko njegovih
molbi, Petar Veliki reši 1722. godine da se Srbima pošlju dva ruska uĉitelja sa velikim brojem
crkvenih stvari i knjiga. 1724. Sinod pošlje meĊu Srbe svoga prevodioca Maksima Suvorova,

koji se bio uĉio u Moskvi i Pragu, da organizuje školski rad kod Srba. Suvorov ponese sa
sobom dosta knjiga, meĊu ostalim 70 gramatika Meletija Smotrickoga i 400 bukvarova
Teofana Prokopoviĉa. 1726. došao je u Karlovce, i u dosta teškim uslovima otvorio školu.
Njegova »slavjanska škola«, koja je imala da sprema sveštenike i uĉitelje, bila je prva struĉna
škola meĊu pravoslavnim Srbima i zadovoljavala je jednu veliku narodnu potrebu. Ali škola
nije cvetala, selila se iz Karlovaca u Beograd i iz Beograda u Karlovce, imala nestalan broj
Ċaka i nije pokazivala velikog uspeha. Srpska crkva je bila rastrzana unutrašnjim borbama;
navale katolicizma bile su sve veće; mitropolit, osumnjiĉen u Beĉu kao ruski ĉovek, nije smeo
da se mnogo zalaţe za rusku školu i ruskog uĉitelja; neobrazovani i nazadni kaluĊeri su
popreko gledali stranca »Moskova« i svetovnjaka koji je mlade uĉio onome što oni nisu znali
i što je u njihovim oĉima bilo izlišno; ruski Sinod je Suvorova gotovo sasvim napustio, a
izgleda da je i sam Suvorov bio nezgodan ĉovek za teţak posao koji mu je bio poveren. Kroz
školu je ipak prošao priliĉan broj mladih Ċakona, pa i odraslih sveštenika, koji su nauĉili
slovenski i nešto latinski, i koji su svojim znanjem odskoĉili i u crkvi i u školi. Posle smrti
mitropolita Mojseja, 1730, Suvorov bude od sviju napušten, i škola tavori do 1731. Suvorov je
najzad napušta, i taj prvi pokušaj ruske škole meĊu Srbima propada, ali ostavivši ipak vidnih
tragova.
Novi mitropolit Vićentije Jovanović produţio je prosvetnu politiku svoga prethodnika i

traţio nove uĉitelje iz Rusije. 1733. došlo je iz Rusije nekoliko ruskih uĉitelja, studenata
kijevske Duhovne akademije, i jedan monah Kijevopeĉerske lavre: Emanuilo Kozaĉinski,
Petar Padunovski, Trofim Klimovski, Georgije Šumljak, Ivan Mjenacki i monah Sinesije
Zalucki. Odmah posle njih došla su još tri ruska uĉitelja: Timotej Levandovski, Jovan
Lastovicki i Petar Mihajlovski i dva protestantska uĉitelja za svetovne predmete. Sa tim
priliĉnim brojem relativno spremnih nastavnika mitropolit Vićentije Jovanović otpoĉeo je
nov prosvetni rad.
Od tih ruskih uĉitelja nekoliko idu za uĉitelje u veća mesta srpska, a Kozaĉinski sa
ostalima osnuje u Karlovcima »Latinsku školu«, neku vrstu bogoslovsko-uĉiteljskog uĉilišta.
Škola, sa Kozaĉinskim kao »prefektom« na ĉelu, otpoĉela je rad odmah, još 1733, sa 14
uĉenika, meĊu kojima je bilo i odraslih ljudi. Novi razredi osnivani su svake godine, i bilo ih
je šest, koji su se zvali: analogija, infimi, gramatika, sintaksa, piйtika, retorika. O uspehu te
škole pisao je docnije Jovan Rajić, koji se u njoj uĉio: »Sa divnim uspehom poĉeše predavati
izredno nastavljenje latinske gramatike. I za nekoliko godina toliko su uspeli da je latinska
nauka privedena bila i do same retorike... I tako staranjem i najteţim trudom bi mladeţ
dovedena i do dveri filozofije.«
Ali ni ova škola nije bila duga veka. Razdor u srpskoj jerarhiji koĉio je svaki veći rad u
prosveti; kaluĊeri su na sve moguće naĉine radili protiv škole i ruskih uĉitelja. Posle smrti
mitropolita Vićentija Jovanovića, škola, napuštena i bez sredstava, prestane, Ċaci se raziĊu, a
velika većina ruskih uĉitelja vrati se u Rusiju. Jovan Rajić okrivljuje za to srpske kaluĊere:
»Ovi zavistnici bili su pridvorni patrijarški duhovnoga ĉina, savršeni godinama ljudi, ali
preke neznalice, jedva su umeli i ĉitati. Teško i nesnosno ĉinilo im se da deca znaju pravilno
ĉitati i pisati i bolje od njih pojati; zato su voleli dobronadeţdnu mladeţ u prvo neznanje
povratiti, negoli da oni malu toboţnu sramotu podnose.« i tako, završuje Rajić o Ċacima: »s
plaĉem odlazaše kućama svojim, a dobro ustrojeni srpski Parnas rasu se, i krasno cvetajući
vrt bi uništen«.

Ali prvi naraštaj ruskih vaspitanika i pobornika ruske prosvete meĊu Srbima bio je
stvoren. I posle toga ruski prosvetni uticaj nije prestajao. Sa jednim od karlovaĉkih ruskih
uĉitelja baĉki vladika Visarion Pavlović osnuje neku vrstu male bogoslovije. Docnije, u
srpske krajeve, u pojedine veće opštine, ĉesto dolaze za uĉitelje Rusi, »Moskoviti« i
»Moskovi«, kako su ih Srbi zvali. Ruski trgovci sa knjigama dolaze na vašare i snabdevaju
srpske crkve i škole. Pored svih zabrana, ruske crkvene i školske knjige unose se u srpske
krajeve. Srbi poĉinju ići u ruske bogoslovske škole, naroĉito u kijevsku Duhovnu akademiju,
u kojoj je od 1721—1762. bilo dvadeset i osam Srba. Od doba Petra Velikoga Srbi iz sviju
srpskih krajeva idu u ruske sluţbe, naroĉito vojnu i crkvenu, i nije malo Srba koji su
zauzimali visoka mesta u ruskoj vojsci i u ruskoj crkvi. Broj Srba oficira u ruskoj sluţbi
naroĉito se povećao posle srpske seobe u Rusiju 1751. godine. Srba ima u diplomatskoj
sluţbi, kao konzul Pavle Đulinac; u prosvetnoj, kao glavni nadzornik osnovnih škola Todor
Janković Mirijevski; u višoj nastavi, kao profesori harkovskog univerziteta Gligorije Trlajić i
Atanasije Stojković.
Svi ti dosta mnogobrojni Srbi u Rusiji, vojno plemstvo i visoki ĉinovnici, imali su
mnogo nacionalnog i pravoslavnog osećanja, odrţavali su stalne i bliske veze sa svojom
domovinom i bili ţiva veza izmeĊu Rusa i Srba. Kroz ceo XVIII vek oseća se kod Srba uticaj
ne samo ruske crkve no i ruske prosvete. Srbi teţe da se, radi svoje nacionalne i verske
sigurnosti što više pribliţe Rusima, da se gotovo izjednaĉe sa njima, i glavna posledica toga
je bila da se u srpskoj crkvi i knjiţevnosti napustio stariji srpskoslovenski jezik i da se usvojio
ruskoslovenski crkveni jezik, pa ĉak poĉeo se primati i ĉisto ruski knjiţevni jezik.

2) RUSKOSLOVENSKI JEZIK KOD SRPSKIH PISACA
P isci iz poĉetka XVIII veka produţavali su staru srpsku pismenost i pisali
crkvenim srpskoslovenskim jezikom; jedan od njih, Gavrilo Stefanović Venclović, poĉinje

pisati ĉistim narodnim jezikom. Sve to ugušeno je pojavom ruskoslovenskog jezika u srpskoj
crkvi, školi i knjiţevnosti.
Glavni uzroci za to bili su verske prirode. Došavši sa Balkana u katoliĉku Austriju, Srbi
su imali da izdrţe velika verska gonjenja. Jedini naĉin koji im je ostajao da saĉuvaju svoju
veru, na koju su mnogo polagali, bio je vezati se što jaĉe za pravoslavnu i slovensku Rusiju,
koja se od poĉetka XVIII veka stala u politiĉkom i kulturnom pogledu naglo dizati. Zato su se
srpski mitropoliti obraćali Rusiji, traţili od nje pomoć za crkve, uĉitelje i knjige. Srbi tada
nemaju svoje štamparije, katoliĉka propaganda podmeće im knjige ćirilicom štampane ali u
duhu uĉenja katoliĉke crkve, i oni traţe knjige samo iz Rusije, pouzdano pravoslavne. Ruske
crkvene knjige sve više potiskuju stare crkvenosrpske rukopise i štampane srbulje, kojih je
sve manje, i u srpskim crkvama poĉinje se sluţiti po knjigama štampanim u Rusiji. Ruski
uĉitelji, Maksim Suvorov, Emanuilo Kozaĉinski i njegovi drugovi, spremaju celu jednu
generaciju srpskih sveštenika i uĉitelja na ruskom jeziku i u ruskoslovenskoj pismenosti.
Mitropoliti Mojsej Petrović i Vićentije Jovanović, u interesu pravoslavlja i radi crkvenog
jedinstva sa Rusima, nareĊuju da se po crkvama sluţi »po ustavu i tipiku moskovskomu«, i
da se u školama predaje po ruskoslovenskom bukvaru. To preovlaĊivanje ruskoslovenskog
jezika ide brzo, za petnaest godina. Od 1725. do 1740. to je svršena stvar i ruskoslovenski
jezik otada postaje jezik srpske crkve, škole i knjiţevnosti.
Srpskoslovenski jezik, ostavljen sam sebi, bez bukvara i gramatike, bez uĉitelja koji su
ga mogli predavati, slabo se odrţavao, i to samo utoliko ukoliko je škola i pismenost sporo
napredovala, kod starijih, neobrazovanih i slabo pismenih kaluĊera i sveštenika. U Srbiji se
duţe odrţao. Vuk Karadţić pominje da je u poĉetku XIX veka još bilo sveštenika i kaluĊera
koji su crkvene knjige ĉitali po srbuljski. Ĉak i kod onih koji su se sluţili crkvenoslovenskim
jezikom ostajali su tragovi srbuljskog ĉitanja i narodnog izgovora.
Ali sa školskim i knjiţevnim napretkom ruskoslovenski jezik sve više je zavlaĊivao. On

se smatrao kao stari slovenski jezik, zvaniĉan jezik pravoslavne crkve, i crkveni ljudi trudili
su se da što bolje pišu njime. Isto tako on se sam sobom nametnuo i u knjiţevnosti. Srpski
narodni jezik bio je nerazvijen, i prevodioci i pisci su bili prinuĊeni ili da pišu

ruskoslovenskim, ili da iz njega ĉine velike pozajmice. U toj rusifikaciji išlo se vrlo daleko.
Priliĉan broj ruskih knjiga prosto je, sa malim izmenama, preštampavan za Srbe; nekoliko
vaţnijih pisaca u drugoj polovini XVIII veka, Jovan Rajić i Gligorije Trlajić, pisali su gotovo
ĉistim ruskim jezikom; 1793. godine Satіr Matije Reljkovića, pisan ĉistim narodnim jezikom,
preveden je »na prosti serbski jezik«, to jest na ruskoslovenski. Takvih sluĉajeva prevoĊenja
pojedinih dela iz dalmatinske i slavonske knjiţevnosti na ruskoslovenski jezik bilo je
nekoliko u poĉetku XIX veka.
To je postao osveštan jezik crkve, i još u polovini XIX veka nameravao je patrijarh Josif
Rajaĉić da krene crkveni list na ruskoslovenskom. Ne samo da se taj jezik sasvim odomaćio u
crkvi i školi no zato što su celi naraštaji uĉili školu na njemu, zato što se na njemu
propovedalo i knjige štampale, što se smatrao za otmen jezik, poĉelo se njime i govoriti.
Crkveni i obrazovani ljudi, oni koji su se tada nazivali »uĉena klasa«, odlikovali su se što su
»slavjanstvovali«, to jest što su se trudili da govore knjiţevnim ruskoslovenskim jezikom, ili
bar mešavinom izmeĊu ruskoslovenskog i narodnog. U poĉetku XIX veka bilo je većih
srpskih mesta u kojima su i graĊani, pa i same ţene, »slavjanstvovali«. Taj jezik pustio je
duboka korena, i docnije, kada je preovladao narodni jezik, u današnjem srpskom
knjiţevnom jeziku ostao je veliki broj ruskoslovenskih reĉi, naroĉito apstraktnih.

HRISTIFOR ŢEFAROVIĆ
P rvi pisac u srpskoj knjiţevnosti XVIII veka koji je izdao svoju knjigu bio je
Hristifor Ţefarović. Izgleda da je bio rodom iz juţne Makedonije, iz grĉke ili cincarske
porodice,13 potpisivao se razno: Ţefarović, 3efarovih, Zefarov i Zefar. Bio je jeromonah i
crtaĉ, »iliriko-rasijanski obšĉi zograf«, kako se sam potpisivao, i radio je i sa crkvenim
knjigama i utvarima. 1741. bio je u Beĉu, 1745. do 1746. išao je na hadţiluk u Jerusalim,
1750. kao štamparski struĉnjak radio je u Beĉu da se nabavi srpska štamparija. Umro je 18.
septembra 1753. u Moskvi, u Bogojavljenskom manastiru.
Iako neizvesnoga porekla, Ţefarović je radio kao Srbin, osećao se kao Srbin, i na
jednom mestu piše: »oteĉestvo serbsko naše«. Bio je obrazovan kaluĊer, i od njega je ostalo
nekoliko dela. Najglavniji mu je posao: Stematografïa, koja je, posvećena patrijarhu
Arseniju IV Šakabenti, izišla u Beĉu 1741. Cela knjiga je rezana u bakru, i u njoj su slike
Metodija, srpskih i bugarskih vladalaca i arhiepiskopa, a naroĉito grbovi ilirskih i slovenskih
zemalja. Ispod samih grbova Ţefarović je u stihovima objasnio njihov smisao. Stihovi su u
takozvanom »poljskom trinaestercu«, kojim će se najradije sluţiti naši pesnici XVIII veka.
To je stih od trinaest slogova, sa cezurom posle sedmoga sloga, i sa strofama od dva stiha sa
slikovima. Taj stih je došao u rusku knjiţevnost još u XVI veku iz poljske knjiţevnosti, i
njime su vrlo rado pisali ruski retoriĉari i školski pesnici. Stematografïa nije originalno delo,
i sam Ţefarović to napominje. To je slobodniji prevod dela hrvatskog pisca Pavla Ritera
Vitezovića (1650. do 1713), koje je 1701. izišlo na latinskom pod naslovom Stemmatographіa
ѕіve armorum іllyrіcorum delіneatіo, deѕcrіptіo et reѕtіtutio.15 U toj knjizi Vitezović je
objašnjavao, mahom izmišljene, grbove koje je našao u knjizi Dubrovĉanina,
benediktinskoga opata, Mavra Orbinija Il regno deglі Slavі (Pezaro, 1601).
Ţefarovićeva Stematografïa za dugo vreme bila je glavni izvor srpske, pa i bugarske

heraldike. Arsenije IV po njoj izrezao je svoj grb, koji je ostao grb Karlovaĉke mitropolije;
zastave u prvom ustanku i grb obnovljene Srbije uzeti su iz Ţefarovićeve knjige; tako isto i
grb današnje Bugarske. Stematografïa, kao spomenik stare i slavne prošlosti, imala je
uticaja ne razvijanje nacionalnog i srpskog drţavnog osećanja kod Srba, i za vreme prvog
ustanka, u poĉetku XIX veka, bila je zabranjena u Austriji. Knjiga je još znaĉajna što se u njoj
nalaze prvi štampani obrasci umetniĉkog srpskog stihotvorstva, iako vrlo slabi i nesavršeni.*

VASILIJE PETROVIĆ
R oĊen 1709. u Njegušima u Crnoj Gori, sinovac vladike Danila, Vasilije
Petrović je bio namenjen za vladiĉanski ĉin. 1749. on je arhimandrit cetinjski, 1750.

zavladiĉen je u Beogradu. Iste godine mitropolit Sava Petrović prenese graĊansku vlast u
Crnoj Gori na njega. Putovao je u Ugarsku nekoliko puta, i dolazio u sukob se tamošnjom
srpskom jerarhijom. 1752. otputuje u Rusiju da traţi pomoć za Crnu Goru. U Rusiji ostao je
do 1754, pa se vratio u Crnu Goru. Od 1756—1758. opet je bio u Rusiji.17 Prilikom svog
trećeg putovanja u Rusiju umro je u Petrogradu 10. marta 1766. godine.
Vasilije Petrović, prilikom svoga prvog boravljenja u Rusiji, 1754, štampao je u Moskvi
knjiţicu: Istorія o Ĉernoй Gorы. Ova najstarija štampana istorija srpskog naroda za dugo
vreme smatrala se kao jedna od najvaţnijih stvari ranije srpske istoriografije, i kao takva
ĉesto je preštampavana, prevoĊena i navoĊena.* Tek u poslednje vreme, posle kritiĉkih
prouĉavanja, videlo se koliko je ona nesigurna i slaba.
Vasilije Petrović je postao istoriĉar iz istih liĉnih pobuda iz kojih je pre njega postao
ĐorĊe Branković. Njegova istorija je istorija samo po imenu. U molbama za Crnu Goru i za
sebe Vasilije Petrović je hteo da uveri glavne ĉinioce u Rusiji o davnašnjim odnosima izmeĊu
Rusije i Crne Gore i o znaĉaju Crne Gore, koju Rusija treba moralno i materijalno da
pomaţe. Istorijski deo je samo uvod, i tu se ovlašno iznosi topografija Crne Gore i ubrzo
izlaţe srpska istorija, zaustavljajući se naroĉito na zetskim i crnogorskim dinastijama,
Balšićima, Crnojevićima i Petrovićima. Istorijski deo je slabo izraĊen, nešto malo po starijim
dokumentima, ĉesto po predanjima, a gdegde i sa izmišljavanjima. Od istorije ova knjiga ima
samo naslov. U stvari to je istorijski podsetnik i memorandum uz mnogobrojne molbe koje
je vladika upućivao ruskoj carici i ruskim drţavnicima, kao i svima ljudima od uticaja, sa
ciljem da zainteresuje ruske krugove o dalekim i tako malo poznatim roĊacima na
jugozapadu i da uveri svakoga da Rusija treba da pomaţe Crnu Goru. I zato on stvari
predstavlja ne onakve kakve jesu, no onako kako njemu treba. On je lakom na novac, nema
obzira i ljubavi za istinu, sebe naziva mitropolitom, što nikada nije bio, poziva se na povelje
koje je falsifikovao, Crnu Goru predstavlja kao veliku, naseljenu i bogatu zemlju, u kojoj ima
sônih i zlatnih rudnika, od ubogih sela pravi velike gradove, od nahija provincije, od
plemenskih glavara plemiće i kneţeve. Surevnjiv na ostale Srbe što primaju pomoć od
Rusije, on dokazuje da samo Crnogorci imaju pravo na tu milost velikih i bogatih roĊaka na
severu.

Istorія o Ĉernoй Gorы je delo netaĉno, nekritiĉno i nesigurno. Pisano je slabo, više
ruski no srpski, i nema ni nauĉne ni knjiţevne vrednosti. Štampana u Rusiji i radi liĉnih i
praktiĉnih ciljeva, ova istorija je bila malo poznata kod Srba u Ugarskoj, i nije imala nikakva
uticaja na razvoj srpske istoriografije i na razvijanje istorijskog osećanja kod Srba u XVIII
veku.

PAVLE ĐULINAC
I storija ĐorĊa Brankovića ostala je u rukopisu, istorija Vasilija Petrovića nije došla
u srpske krajeve, i prva istorija celoga srpskog naroda koja se ĉitala u srpskoj sredini i koja je
uticala na Srbe bila je od Pavla Đulinca.
Pavle Đulinac bio je oficir i diplomat u ruskoj sluţbi. Duţe vreme bio je ĉinovnik u
ruskom poslanstvu u Beĉu, sa naroĉitim zadatkom da odrţava veze izmeĊu Rusije i ugarskih
Srba. 1781. postao je ruski konzul u Napulju, sa vojnim ĉinom potpukovnika. Naskoro zatim
umro je u Beĉu.
Glavni knjiţevni rad njegov je njegova mala istorija srpskog naroda, koja je 1765. izišla
u Mlecima pod imenom Kratkoe vvedenіe vъ ïstorïю proishoţdenïя slaveno-serbskago
naroda, bыvšihъ vъ ωnomъ vladъtelevъ, Carevъ, Despotovъ, ili vladъtelьnыhъ Knяzevъ
Serbskihъ, do vremene Georgïя Brankoviĉa, poslъdnяgo Despota Serbskago. Sam pisac ne
drţi svoje delo za originalno i nauĉno, on ga piše sa namerom da se Srbi upoznaju sa svojom
slavnom prošlošću i završuje sa ţeljom da se svi Srbi što pre oslobode »iga varvarskago«. On
ukratko i brzo priĉa istorije srpskih vladalaca, poĉev od ţupana pa do grofa ĐorĊa
Brankovića, na kome se naroĉito zadrţao. Sve to raĊeno je na osnovu kronike ĐorĊa
Brankovića, a zatim po delu francuskoga vizantiologa Šarla Difrena Illyrіcum vetuѕ et
novum.18 Na kraju knjige su srpske privilegije iz 1690, 1691. i 1695, ukazi dvorske
kancelarije od 1743. i potvrĊenja narodnih privilegija od carice Marije Terezije. Iako
neoriginalna, nekritiĉna i slabo pisana, Đulinĉeva istorija bila je korisna novina, ispunjavala
je osetnu prazninu u srpskoj knjiţevnosti, ĉitana je, prepisivana ĉak i kod katolika, delimiĉno
preštampavana, i sve do pojave velike istorije Jovana Rajića bila glavni izvor istorijskog
znanja kod Srba.
Od Đulinca je ostao još jedan vaţan knjiţevan posao, prevod francuskog romana
Béliѕaire. Godine 1776—1777. štampao je on u Beĉu svoj prevod: Velïzarïй gdina
Marmontelъ, Akademïй francuzskagω яzыka ĉlena, izъ francuzskagω na slavenskïй яzыkъ
prevedenъ. Taj filozofsko-istorijski roman jednoga od tada najpoznatijih francuskih pisaca
Ţana Fransoa Marmontela (1723. do 1799), koji je izišao 1767. godine, slikao je sudbinu
Velizarija, vizantijskog vojskovoĊe iz VI veka, ali sve to u duhu naprednih ideja XVIII veka.
Zbog slobodoumnih ideja o verskoj snošljivosti, katoliĉka crkva u Francuskoj bacila je
anatemu na knjigu, i to je više no išta uĉinilo da ovaj inaĉe osrednji roman steĉe glas i bude

prevoĊen na sve vaţnije evropske jezike. Na ruski ga je dala prevesti carica Katarina odmah,
još 1768.
Taj opšti uspeh, a naroĉito paţnja Katarine II, nagnao je Đulinca da to proslavljeno
delo, tu »vsjem dobro izvjestnuju knjigu«, prevede, radi »prosvješĉenija ljudej«, »na
sobstveni naš maternji jezik«.19 Da ne bi vreĊao verska osećanja svojih poboţnih
pravoslavnih ĉitalaca, ili iz obzira prema austrijskoj cenzuri, on je u svome prevodu izostavio
amatemisanu XV glavu. Prevodio je više sa ruskog prevoda no iz francuskog originala.
Đulinĉev prevod je nesiguran, stil je zamršen, jezik zbrkan, ni srpski ni ruski. Delo je imalo
uspeha: 1812. izišlo je u Budimu drugo izdanje, 1832. je dramatizovano, 1847. došlo je treće
izdanje, ali prevedeno »sa slavenskog na srbski«. To je jedan od prvih prevoda iz francuske
knjiţevnosti, prva ĉisto beletristiĉna knjiga u srpskoj knjiţevnosti, i jedna od najranijih
pojava novoga filozofskoga duha u srpskoj knjiţevnosti.*

JOVAN RAJIĆ
J ovan Rajić je najplodniji i najvaţniji pisac ruskoslovenske škole.
ŢIVOT. — RoĊen u Karlovcima, 11. novembra 1726. godine, u siromašnoj porodici,

osnovnu školu i latinsko-slovensku školu Emanuila Kozaĉinskog uĉio je u mestu roĊenja,
1744, »radi nauk i jazikov«, veli on u svojoj kratkoj biografiji, otide u Komoran, u latinsku
jezuitsku gimnaziju, i tu ostane ĉetiri godine. U opasnosti da bude pokatoliĉen, on 1748. ode
u protestantsku gimnaziju u Šopron, koju svrši 1752. Da bi se usavršio u naukama, on poĊe u
Rusiju. Gotovo sve peške, 1753. stigne u Kijevo, i tu ostane do 1756, izuĉavajući teologiju,
slušajući ruske propovednike, naroĉito vredno prepisujući ruska crkvena dela. 1756. je u
Moskvi i u Smolensku. 1757, putujući punu godinu dana preko Poljske i Ugarske, vrati se u
Karlovce. Ne dobivši mesto za nastavnika u »Pokrovo-Bogorodiĉinoj školi«, uvreĊen i
razoĉaran, on napusti Karlovce i po drugi put ode u Rusiju.
1757. opet je u Kijevu, ali se tu dugo ne zadrţava. Iste godine, preko Poljske, Vlaške i
Moldavije, u kojoj se neko vreme zadrţao, Crnim morem i preko Carigrada, doĊe u Hilendar,
u Svetu goru. Ostavši tu nekoliko meseci, preko Makedonije i Srbije vrati se u Karlovce iste
godine. Tek 1759. dobije mesto za nastavnika geografije i retorike u »Pokrovo-Bogorodiĉinoj
školi« u Karlovcima. Tu je ostao tri godine, dok nije došao u sukob sa zavidljivim pridvornim
kaluĊerima, koji nisu trpeli mladog obrazovanog teologa pa i sa samim mitropolitom Pavlom
Nenadovićem. 1762. ode u Temišvar, pa u Novi Sad, gde je predavao bogoslovske predmete
na »Duhovnoj kolegiji«. 1772. bude zakaluĊeren u manastiru Kovilju, kome uskoro bude
postavljen za arhimandrita.
Ceo ostatak svoga ţivota proveo je u manastiru, kao ĉuven bogoslovski pisac, pišući
bogoslovske knjige i udţbenike i spremajući svoju veliku istoriju. Nekoliko puta nuĊeno mu
je da bude vladika, ali se on nije hteo primiti. Slaboga zdravlja, razdraţljiv, u zavadi sa
ostalim kaluĊerima, u sukobima sa Sinodom, on je poslednje godine nemirno i teško proveo.
Umro je u Kovilju 11. decembra 1801. godine. Mitropolit Stratimirović objavio je narodu
njegovu smrt: »Cerkov svjataja naša izgubi v njem uĉenago i zasluţenago svjašĉenika,
obšĉestvo dobrodjetelnago ĉelovjeka...«
BOGOSLOVSKI RAD. — Jovan Rajić, uopšte, nije originalan pisac, i ono što je još
ponajmanje originalno u njegovom knjiţevnom radu, to su njegova bogoslovska dela. On je

bio najuĉeniji srpski bogoslov svoga doba, znao je i pisao pored srpskoga i latinski, nemaĉki i
maĊarski, bio je struĉnjak u pitanjima pravoslavne teologije, nazivan je »Srpskim
Zlatoustom«, govorilo se »uĉen kao Rajić«, i za sobom je ostavio ceo jedan niz bogoslovskih
prevoda i prerada. Prevodio je ruskog ispovednika Gedeona i jeromonaha Platona Levšina,
napisao Katihisïsъ malый, ili sokraщennoe pravoslavnoe ispovъdanïe greĉeskagω
neunïtskagω zakona, koji je izišao u Beĉu 1776,21 i u mnogim izdanjima, sve do 1863, za
gotovo sto godina, bio školski pravoslavni katihizis kod Srba i u Ugarskoj i u Srbiji. Rajić je
sastavljao i školske crkvene istorije, koje su u mnogim izdanjima sve do polovine XIX veka
ostajale školske knjige; štampao je zbirke crkvenih propovedi, a pored toga ostavio je veliki
broj rukopisa, mahom prevoda iz ruskih pisaca, naroĉito spisa o razlikama izmeĊu
pravoslavne i katoliĉke crkve.
Sva bogoslovska uĉenost Jovana Rajića je iz ruskog izvora. On je Ċak ruske skolastiĉke
teologije koja se u toku XVI i XVII veka razvila u jugozapadnoj Rusiji, u krajevima koji su bili
izloţeni borbi sa poljskim katolicizmom. Od XVI veka katoliĉka propaganda iz Poljske
postala je nasrtljiva prema pravoslavlju u juţnoj Rusiji, i pravoslavni bogoslovi moraju da
ulaze u velike polemike za odbranu uĉenja svoje crkve. Oni usvajaju skolastiĉke metode
katoliĉke crkve, po ugledu na katoliĉke seminarije osnivaju svoje više bogoslovske škole, i
nasuprot katoliĉkoj skolastici i dogmatici stvaraju pravoslavnu skolastiku i dogmatiku.
Naroĉito kijevska Duhovna akademija postala je središte nove pravoslavne teologije, ne
samo za Rusiju no i za ostale pravoslavne Slovene, osobito Srbe.
Tu školu i tu teologiju uĉio je Jovan Rajić. U Kijevu on se dobro upoznao sa svom tom
polemiĉno-dogmatiĉnom crkvenom knjiţevnošću, koja je bila postavila za zadatak da
dokazuje ĉistotu uĉenja pravoslavne crkve, taĉnost njenih dogma i obreda, njenu punu
saglasnost sa pravom Hristovom naukom. Rajić je naroĉito paţnju obratio na antikatoliĉku i
antiunijatsku argumentaciju ruske teologije, jer mu je to trebalo za rad u domovini, gde je
pravoslavna crkva imala iste protivnike i još veće opasnosti. Rajić je naroĉito cenio
arhiepiskopa novgorodskog Teofana Prokopoviĉa (1681. do 1736), znamenitog i uĉenog
ruskog teologa iz poĉetka XVIII veka, koga jedan ruski istoriĉar knjiţevnosti naziva
»najobrazovanijim ĉovekom tadašnjega ruskoga društva«, i koji je u crkvenim reformama
bio desna ruka Petru Velikom.
U celom svom bogoslovskom radu Rajić je bio samo dobar Ċak svojih uĉitelja, naroĉito
Teofana Prokopoviĉa. On je asimilovao rusku skolastiĉku teologiju i vešto je rukovao njome.
On neprestano ima na umu praktiĉne potrebe pravoslavne crkve kod ugarskih Srba, protiv
katolika i unijata bori se uspešno »za sabornoju i apostolskoju cerkvu vostoĉnoju«, i u toj
odbrani pravoslavlja on se sluţi polemiĉnim i dogmatiĉnim spisima ruske teologije,
smatrajući ih kao opštu svojinu pravoslavlja, ne navodeći svoje pozajmice, koje su bile vrlo
velike. U svoje doba to je izgledalo vrlo uĉeno i u borbi za pravoslavlje bilo vrlo korisno, ali te
njegove prerade, vrlo ĉesto i prosti prevodi, obredne knjige i udţbenici, danas imaju interesa
samo za one koji izuĉavaju istoriju pravoslavne srpske crkve u XVIII veku. Nauĉnog i
knjiţevnog interesa bogoslovski spisi Jovana Rajića nemaju.
RAD NA LEPOJ KNjIŢEVNOSTI. — Jovan Rajić je za ţivota bio naroĉito slavljen kao
veliki pravoslavni teolog, posle smrti on će ostati poznat kao istoriĉar, ali on se dosta bavio i
lepom knjiţevnošću. OD njega je ostao jedan prigodan patriotski spev, jedna preraĊena

drama u stihovima, jedna zbirka prevedenih pouĉnih priĉica i priliĉan broj prigodnih i
poboţnih pesama, originalnih i prevedenih.
Kao pesnik Rajić ima svoje mesto u istoriji srpske umetniĉke poezije, kao jedan od
prvih pisaca naših koji su pisali stihove. Srpska poezija XVIII veka postala je ugledanjem na
poboţnu rusku poeziju s kraja XVII i s poĉetka XVIII veka, i toboţnji aleksandrinac
Kiprijana Raĉanina i poljski trinaesterac Hristifora Ţefarovića izlaze iz ruske poezije. Jovan
Rajić zna i podraţava tu poboţnu rusku poeziju, on isto tako zna i za uĉenu psevdoklasiĉnu
poeziju, i za sobom će ostaviti u rukopisu ceo jedan udţbenik retorike na latinskom jeziku.
Od njega je ostao priliĉan broj pesama, prigodnih i poboţnih, od kojih su štampane dve
zbirke: Pъsni razliĉnыя na gospodskïя prazdniki (Beĉ, 1790) i Stihi o vospominanïi smerti
(Budim, 1814).22
Ali najglavniji pesniĉki rad Jovana Rajića jeste spev Boй zmaя sa orlovi, koji je izišao u
Beĉu 1791 (drugo izdanje u Beogradu, 1840; treće, u Panĉevu, 1884). To je alegoriĉno-
istorijski spev, u kome je opevan rat od 1788—1790. Rusije i Austrije (orlova) protivu Turske
(zmaja). To je pesma jednog patriota i hrišćanina koji slavi pobede hrišćanskog oruţja i
poĉetak osloboĊenja od Turske. U spevu ima mnogo istorije i pojedinosti, ĉesto sasvim
tehniĉkih, o rasporedu trupa pri jurišima, o broju pukova i baterija. Pesnik je sav u
obrascima psevdoklasiĉkim, meša istorijske dogaĊaje sa mitološkim alegorijama, govori
poreĊenjima i reĉnikom jednog potpunog psevdoklasiĉara. Pored Josifa II, Katarine II,
Potemkina i Laudona, pominju se Jupiter, Mars, Vulkan, Merkur, Pluton; pored Beograda i
Odţakova, Troja i Rim. Alegorije su usiljene i izlaganje nije svuda jasno. Ali ovaj spev ima i
svojih dobrih strana, i ide u relativno bolja dela naše oskudne umetniĉke poezije u XVIII
veku. Stihovi su dosta laki i teĉni, u priĉanju ima izvesne ţivosti, ima i iskreno rodoljubivo i
hrišćansko osećanje; jezik je vrlo ĉist, ĉistiji i narodniji no i u jednom knjiţevnom delu
srpskom iz toga doba.
1798. godine Rajić je štampao u Budimu delo Tragedïa sirъĉь peĉálnaя povъstь ω
smérti poslъdnяgω carя serbskagω Uroša Pяtagω, pω padenïi sérbskagω cárstva, soĉinena i
proizvédena 1733. góda vъ Kárlovcъ Srémskomъ. A nыnъ preĉiщena i isprávlena... Kako se
iz naslova vidi, ova »peĉalnaja povjest« nije originalno delo no prerada. Original je napisao
Emanuil Kozaĉinski, kao rektor karlovaĉke latinsko-slovenske škole, i delo su njegovi uĉenici
igrali u Karlovcima u junu 1736. Ovo delo, koje se prvobitno prosto zvalo Tragedokomedïa,
soderţaщaя vъ sebъ trinadecяt dъistvïй, raĊeno je prema ruskim uzorima te vrste.
Srednjovekovni moraliteti i misterije prešli su preko nemaĉke i poljske knjiţevnosti u rusku
knjiţevnost XVII veka, i u kijevskoj Duhovnoj akademiji profesori su sastavljali, a Ċaci igrali
te »tragikomedije«, komade koji su bili mešavina izmeĊu moralne i alegorijske drame, gde
su apstraktna lica oliĉavala razne mane i vrline, i gde se ĉudnovato mešala hrišćanska religija
i antiĉka mitologija.
Kozaĉinski je za svoj komad uzeo predmet iz srpske narodne prošlosti i u trinaest slabo
povezanih ĉinova, ili bolje reći slika, izneo kako su Nemanjići stvarali srpsku drţavu i
organizovali srpsku crkvu, kako su Srbi prešli u Austriju i kako su primili prosvetu. Drama
inaĉe nema radnje, liĉnosti, istorijske, mitološke i alegoriĉne, doĊu na scenu, kaţu šta im je
pisac kazao, povlaĉe se da naĉine mesta drugima koji će to isto ĉiniti. Delo je pisano u stihu,
u poljskom trinaestercu.

Tu dramu, koja se prikazivala u Karlovcima 1736. godine, Rajić je kao Ċak gledao i
rukopis prepisao, sećao je se, i u starosti uzeo je da je preraĊenu izda »po ninjajšem vkusu«.
On je nešto skratio, izbacio umetke, izlišne ĉinove i epizode, izostavio sve što je bilo odveć
prigodno, popravio grube istorijske greške, dodao još više pouke, »obodritelnih
nastavlenija«, celu dramu sveo u pet ĉinova, a ĉinove podelio na scene. Da bi se u delu znalo
šta je od Kozaĉinskog a šta je njegovo, on je to naroĉito zabeleţio. Tragikomedija
Kozaĉinskoga sama po sebi nije mnogo vredela, i Rajić joj svojim popravkama i preradom
nije mnogo pomogao. Ali to je ostao jedini moralitet u novoj srpskoj knjiţevnosti, prvo
igrano delo kod pravoslavnih Srba.
1802. izišlo je u Budimu Rajićevo delo koje je još 1792. bilo napisano: Cvъtnikъ vъ
dvъstъ i dvadesяtъ i ĉetire izabrannыhъ istorïяhъ nesaţdennый, i izъ istoĉnikovъ ïйlevыhъ
napoennый, vъ nemъ ţe krinы oudolnïi dobrodъteleй posredъ ternïй porokovъ rastutъ i
cvъtut. To je prevod nemaĉke zbirke anegdota Acerra phіlologіca, koja je izišla u XVII veku,
a u XVIII veku bila ĉesto preštampavana. Delo u originalu ima više zabavan znaĉaj; Rajić mu
je u svom prevodu dao više pouĉan karakter, dodajući evanĊelske pouke i velike navode iz
Biblije. Slovenaĉki pisac Urban Jarnik preveo je, 1814, ovo Rajićevo delo pod naslovom Zbér
lépіh ukov za ѕlovenѕko mladino.
RAD NA NARODNOJ ISTORIJI. — Još u svojim mladim godinama Rajić se

interesovao za srpsku istoriju. Kada se 1758. godine bavio u Hilendaru, traţio je stare srpske
letopise i povelje, i, koliko je mogao, ispisivao iz njih. U njegovim hartijama naĊeni su veliki
ispisi iz istorije ĐorĊa Brankovića, raĊeni još 1759. godine. 1793. izdao je u Beĉu svoj prevod
dela nemaĉkog istorika Ludvika A. Gebhardija Krátkaя Sérblïi, Rássïi, Bósnы, i Rámы
králevstvъ istórïя (Geѕchіchte der Könіgreіche Servіen, Raѕzіen, Boѕnіen und Rama,
1781),2Z koja je na današnji srpski izdana u Beogradu 1847. godine. U Karlovcima, još
šezdesetih godina XVIII veka, poĉeo je sam pisati jedno veliko istorijsko delo, koje je 1768.
bilo gotovo, ali koje je neprestano dopunjavao. 1794. izišle su prve tri sveske, a 1795. ĉetvrta
sveska toga velikog dela, na 2000 strana, pod naslovom: Istorïя raznыhъ slavenskihъ
narodovъ naipaĉe Bolgarъ, Horvatovъ i Serbovъ, iz tmы zabvenïя izяtaя i vo svъtь
istoriĉeskïi proizvedennaя Ioannomъ Raiĉemъ. Izdanje je bilo sa štamparskim greškama i
sa tuĊim umecima, i Rajić njime nije nikako bio zadovoljan. Na zauzimanje mitropolita
Stratimirovića poĉelo je 1795. u Petrogradu izlaziti drugo izdanje. Izišla je svega jedna
sveska, kojom Rajić nije nikako bio zadovoljan; dalje izlaţenje zabranila je ruska cenzura.
Glavni izvor Rajiću bila je kronika ĐorĊa Brankovića, koja ga je ne samo uputila na
istorijske izvore i iz koje je uzeo najvaţnija dokumenta, no iz koje je prenosio ĉitave strane.
Ali on delimiĉno zna i za srednjovekovne istorijske spomenike srpske, »naših drevnostjej
rukopisi«, koje je prepisivao 1758. On zna za ţitija vladalaca i arhiepiskopa srpskih od
arhiepiskopa Danila, kojim se on obilno koristi, ali mu nisu poznati naši najvaţniji izvori:
dela sv. Save, Stefana Prvovenĉanog, Domentijana, Teodosija, Konstantina Filozofa,
Camblaka, Pajsija; Dušanov zakonik je površno ĉitao u jednom mlaĊem prepisu. On pominje
i strane istoriĉare, grĉke, maĊarske, ruske. dubrovaĉke, ali njegovo poznavanje tih pisaca je
slabo i nepouzdano.
Pišući ovoju istoriju Jovan Rajić je imao da savlaĊuje mnoge teškoće. Neposrednih
podataka imao je vrlo malo; tuĊa mišljenja koja je sa svih strana pribirao bila su raznolika,
ĉesto i protivreĉna; on sam nema pouzdanu osnovicu, sigurno znanje i kritiĉan metod, i

nemoguće mu je da traţi pravu istorijsku istinu. I on ostaje u neizvesnosti i nedoumici i ĉesto

ostavlja »blagorazumnom ĉitatelju« da se ovaj sam odluĉi sa kime će se sloţiti. Pored toga,
on se ne usuĊuje da kaţe sve što misli. On se boji da se osumnjiĉi njegova podaniĉka vernost
i neće da doĊe u sukob sa cenzurom. Kada mu se nešto ĉini opasno za pretresanje, kakva
drţavna tajna ili diplomatska intriga, on preko toga prelazi, jer nije »polezno o podobnih
vešĉej ljubopitstvovati i v carskija sokrovišĉa i tajni mješati sja«. Kada je imao da kaţe svoje
mišljenje o postupanju Austrije prema ĐorĊu Brankoviću, on preko toga brzo prelazi, jer
tako nešto »istoriĉeskomu peru ne priliĉestvujet«. On se tako izvlaĉi i u pitanjima istorijske
hronologije. Kada ima da se odluĉi izmeĊu dva datuma, on uzima srednji broj, da pomiri oba
gledišta! Najzad, ima kod njega i srednjovekovnih kaluĊerskih ideja o ĉudima, i »prstu
boţjem« on još daje mesta u svojoj istoriji.
Ali pored svih nekritiĉnosti i nepotpunosti njegova istorija ima svojih dobrih osobina.
To je prvo i veliko sistematsko delo u kojem je obuhvaćena celokupna prošlost srpskog
naroda, i to uporedo sa istorijom ostalih susednih naroda, dok se ranije davala samo u
odlomcima i kratkim i površnim knjigama. Zatim, ima kod Rajića u klici i novijih shvatanja
istorije, izvesnih »istoriĉeskih ideja«. On napušta staru tradiciju da se u pisanju poĉinje
crkvenom istorijom i mesto toga govori o ranijoj sudbi Slovena, tumaĉi postanje monarhije i
republike, raspravlja o istorijskim zakonima, ima izvesno organsko shvatanje ljudskoga
društva i trudi se da svojoj istoriji dâ izvestan nauĉan karakter.
Glavna ideja Jovana Rajića je srpsko rodoljublje. Njegov cilj je: »Serbski Narod po
dostojaniju i priliĉiju perom opisav v kratcje proslaviti i iz tmi zabvenija vo svjet istoriĉeski
privesti«. On brani Srbe u svim prilikama, redovno ih veliĉa, hoće da im iznese njihovu
slavnu prošlost i da im ulije istorijski ponos i nacionalNu svest. Njegova istorija nije nauka,
no lepa, utešna i ohrabrujuća slava narodne prošlosti, koja narodu treba da dâ snage za
borbe u sadašnjosti i nade za budućnost. I tako shvaćena i napisana, patriotska istorija
Jovana Rajića imala je vrlo veliki uticaj na srpske duhove. Iako je u njoj bilo dosta starinskog
i preţiveloga, iako je nesreĊena, neoriginalna i nepouzdana, iako je napisana teškim i
nategnutim, ĉesto nerazumljivim ruskoslovenskim jezikom — ipak je ostala kod Srba kao
glavni izvor istorijskog osećanja i znanja sve do druge polovine XIX veka. Celi naraštaji
srpski u njoj su vaspitavani, politiĉari su u njoj traţili ideje, razloge i primere, knjiţevnici
motive i nadahnuća. Svi raniji istoriĉari naši, Dimitrije Davidović, Milovan Vidaković,
Aleksandar Ivaĉković, dr Danilo Medaković, naslanjali su se na tu knjigu i ĉesto je prosto
prepriĉavali.
Sama knjiga naišla je na veliki odziv. 1823. izišlo je u Budimu drugo izdanje. U dva
maha iz te knjige pravljeni su izvodi.* [Jedan od tih izvoda preveden je na bugarski.] Oko
1850. bilo je reĉi da se dâ novo, treće izdanje. Sve dok ugarski Srbi nisu prešli iz opšte
istorijske sentimentalnosti na polje drţavno-pravne borbe na istorijskoj osnovi, Rajićeva
istorija je zadovoljavala srpske duhove. Ali u istoriji ovoga opreznoga kaluĊera paţljivo je
bilo izbegavano sve što bi moglo pobuditi nepoverenje austrijskih i maĊarskih vlasti, i zato
njegova knjiga nije bila dovoljna radikalnim nacionalistima srpskim.
Za ţivota, i dugo posle smrti, Rajić je bio precenjivan. Dositej Obradović pisao je o
njemu: »Naš Rajić, predrago i preĉasno ime«; za Pavla Solarića on je »naĉalni pisatelj naš«;
za Gligorija Trlajića on je »boţestveni Raiĉ«; Atanasije Stojković ga naziva »velikim našim i
jedinstvenim Raiĉem« i predskazuje mu besmrtnost u zahvalnom srpskom rodu. U stvari,

Jovan Rajić je bio jedan vrlo trudoljubiv, za svoje doba obrazovan i plodan pisac, koji je
korisno zapoĉinjao rad na nekoliko polja, savesno zadovoljavao potrebe svoga vremena, ali
koji nije pokazao ni originalnosti, ni dubine, ni knjiţevnog i nauĉnog talenta, i nije ostavio za
sobom ni jedno delo od trajne vrednosti.

ZAHARIJA STEFANOVIĆ ORFELIN
D ositej Obradović, Jovan Rajić i Zaharija Orfelin su tri najznatnija knjiţevna
radnika srpska u XVIII veku. Orfelin je svoje vrlo raznostruke sposobnosti razvijao u
nekoliko pravaca i prvi zapoĉinjao rad na nekoliko polja narodne prosvete. Ţivopisac,
bakrorezac, kaligraf, kartograf, pisac bogoslovskih, školskih i prirodnjaĉkih knjiga, istoriĉar,
fiziĉar, vinogradar, pesnik, sastavljaĉ kalendara, — on je za nekih trideset godina ispunjavao
našu oskudnu knjiţevnost, u doba kada su se pisci mogli na prste izbrojati i kada su se
knjiţevna dela tek s vremena na vreme pojavljivala. Njegova knjiţevna delatnost bila je takva
da ga je Vuk Karadţić u izvesnom pogledu isticao pred Dositejem Obradovićem i da je slavist
Dobrovski pisao da »nova srpska knjiţevnost poĉinje od Zaharije Orfelina«.
ŢIVOT. — Zaharija Stefanović Orfelin rodio se 1726. godine, u Vukovaru, u Sremu.

Pravo prezime mu je bilo Stefanović, a sam se nazvao Orfelin. Nije se redovno školovao, i što
je nauĉio postigao je svojim samouĉkim trudom. U mladosti bio je uĉitelj. Napustivši tu
sluţbu, proveo je nekoliko godina, od 1757, kao ĉinovnik, »arhiepiskopsko-mitropolijski
iliriĉeski kancelist«, sekretar ili blagajnik, kod srpskih crkvenih velikodostojnika u
Karlovcima, Temišvaru, Novom Sadu, Pakracu. On je nestalan, bez sigurnih sredstava za
ţivot, i ceo vek provodi u lutanju od mesta do mesta. Bivao je i domaći uĉitelj, nalazio je
utoĉište i u fruškogorskim manastirima, odlazio je u Mletke, gde je štampao svoja dela i gde
je, izgleda, izuĉio slikarstvo i bakrorez, u ĉemu se jako usavršio. Na pojedinim svojim
radovima potpisivao se kao ĉlan beĉkih akademija umetnosti. Od knjiţevnoga rada nije
mogao ţiveti, u poslednjim godinama ţivota bio je u bedi, ţiveći gotovo od milostinje. Sasvim
oronuo i oboleo, dobije najzad utoĉišta na Isajlovu, dobru baĉkog vladike kraj Novog Sada, i
tu, ubog i napušten, umre 19. januara 1785. godine.24 Njegovu smrt zabeleţio je Jovan Rajić
ovako: »1785, 19. januarija umre ljubezni moj brat Zaharija Orfelin v Novom Sadje v
episkopskom majurje prebjedno...«
BOGOSLOVSKI RAD. — Na svima poljima na kojima je radio Orfelin je imao uspeha.

Njegovi bakrorezi pokazuju dobra crtaĉa i vešta rezaĉa; ilustracije u Ţitïю Petra Velikog,
najbolje štampanoj i po spoljašnosti najlepšoj srpskoj knjizi toga doba, ne pokazuju samo
vešta majstora no pravoga umetnika, koji bi dobro izgledao ma gde u Evropi da je bio. Isto
tako odliĉni su njegovi kartografski radovi.

Ali svoj pravi spisateljski rad Orfelin poĉeo je poboţnim knjigama. Po broju svojih dela
Orfelin je najviše radio na bogosloviji, ali bez struĉne bogoslovske spreme Jovana Rajića. To
su poslovi obiĉne vrste, kakvi su se u ono doba radili u ruskoj popularnoj knjiţevnosti i kakvi
su se kod Srba traţili u doba kada su gotovo celu ĉitalaĉku publiku saĉinjavali popovi i
kaluĊeri. On je obiĉno prevodio sa ruskoga, katkada prosto preštampavao ruska izdanja,
davao katihizise koji su u stvari izvodi ruskih katihizisa, spise o dogmama pravoslavne crkve,
popularne poboţne pouke. Sve to radio je bez ikakvih knjiţevnih ambicija, ĉesto i ne
potpisujući se, više da bi mogao ţiveti, i svi ti poslovi su bez knjiţevne vrednosti. Jedini
njegov bolji i originalni bogoslovski rad jeste rukopis Apostolskoe mleko, pisan u Temišvaru
1763, jedno od najranijih dela napisanih na srpskom narodnom jeziku. To je neka vrsta
katihizisa, koji je napisao za svoga sina, sa roditeljskom neţnošću i iskrenom poboţnošću, sa
neĉim toplim i intimnim u tonu.
KNjIŢEVNI RAD. — Zaharija Orfelin je jedan od najranijih knjiţevnih pesnika srpskih.

1761. izišla je u Mlecima knjiţica Plaĉъ Serbii, eяţe sыnы vъ razliĉnыя gosudarstva
razsъяlisя.25 Uporedo sa tom knjiţicom, u istoj mletaĉkoj štampariji i iste godine, izišla je
knjiţica: Gorestnый plaĉъ slavnыя inogda Serbіi, svoihъ careй, knяzeй, voţdovъ, gradovъ
ţe i zemelь lišennыя, i na ĉuţihъ predъlehъ vъ ţalostnomъ poddanstvъ sъdящыя. Ova druga
knjiga ima isti sadrţaj kao i prva, ima isti broj paralelnih strofa, razlika je što je prva na
srpskom narodnom, a druga na ruskoslovenskom jeziku. Srpska verzija je mnogo bolja,
jasnija, slobodnija i sa boljim stihovima. Obe knjiţice su izišle bez potpisa, samo na prvoj
bila je šifra S. S. S. (»Sobstveni Sin Serbiji«, kako se tumaĉi), i tek u novije doba utvrĊeno je
da im je pisac Zaharija Orfelin. Pesnik uzbuĊeno opeva zlu sudbinu srpskoga naroda u
Austriji, verolomnost novih gospodara, nerodoljublje srpskih crkvenih starešina. To je prva
štampana knjiga u kojoj ima antiaustrijske tendencije i u kojoj je izraţena teţnja srpskoga
naroda za punom nacionalnom slobodom. Orfelin, koji je u to doba bio mali ĉinovnik pri
mitropolitskom dvoru, nije smeo potpisati ovaj antiaustrijski i antijerarhijski patriotski i
politiĉki spev.*
Znaĉajan posao Zaharije Orfelina jeste Slaveno-serbskій magazinъ to estъ: sobranіe

raznыhъ soĉinenій i prevodovъ, kъ polьzъ, i uveselenïю sluţaщihъ. 1768. godine, pojavio se
u Mlecima taj ĉasopis, prvi ne samo meĊu Srbima no i meĊu svima Juţnim Slovenima.
Zavisan u svojoj sirotinji, strahujući da ne doĊe u sukob sa kaluĊerima, Orfelin se i na ovom
delu nije potpisao. Što je od naroĉitoga znaĉaja u ovom ĉasopisu to je veći predgovor, u kome
je naznaĉeno zašto se taj ĉasopis pokrenuo i u kome duhu će se ureĊivati. To nije samo
program knjiţevnoga rada u jednom ĉasopisu no ceo jedan proglas istorijskoga znaĉaja, u
kome će se prvi put na srpskom jeziku izneti napredne i prosvetiteljske ideje racionalistiĉkog
XVIII veka, misao svetovne kulture, rada »na obšĉu polzu« i radi »šĉastija ĉelovjeĉeskog
roda«, prosvete za sve staleţe, pisanja na narodnom jeziku — svega onoga što će malo zatim
poĉeti da propoveda Dositej Obradović.
Orfelin proslavlja novo doba i »šĉastljivu Evropu«, tako bogatu uĉenim, naprednim
ljudima koji traţe »šĉastije sadašnjemu ĉelovjeĉeskomu rodu«, novo doba kada se Evropa
prekrilila mnogobrojnim nauĉnim ustanovama i kada svaki dan izlaze na svet »premudro
soĉinjene knjige«. Orfelin je naroĉito oduševljen za novu nauku, koja hoće da znanje postane
opšte blago ljudi i da zraci prosvete greju sve staleţe i sve narode. Zato se piše tako da svaki
moţe razumeti, narodnim jezikom koji je pristupaĉan i najprostijim ljudima. Naroĉito je
potrebno da se nauka i prosveta tako shvate kod jednog tako zapuštenog i zaostalog naroda

kao što je srpski, koji je inaĉe »po prirodi najsposobnjejši k svakim naukam«. Slaveno-
serbskій magazinъ biće u tim idejama opštekorisne nauke i opštenarodne prosvete.
Po sadrţaju to je bio sasvim moderan ĉasopis, za pouku i zabavu, u stihu i prozi, sa

pregledom novih knjiga srpskih. List je bio ureĊen po ugledu na Eţemъsяĉnыя Soĉineniя,
»prvi uĉeno-knjiţevni ĉasopis u Rusiji«, koji je od 1755. poĉela izdavati u Petrogradu Ruska
akademija nauka. Orfelin je i pravac, i osnovne ideje, i terminologiju, i format, i štampu, i
raspored radova udesio po tom ruskom ĉasopisu, i iz njega je preveo nekoliko ĉlanaka. Samo
Orfelinovo predislovije nije ništa drugo do predgovor u prvom broju ruskog ĉasopisa.
Orfelin je odatle uzeo glavne ideje, negde je prosto prevodio, odbacivši što je bilo za ruske
prilike, i udesio prema srpskim potrebama. Originalnih sastava nema, sami prilozi nemaju
knjiţevne vrednosti, ali ono što je karakteristiĉno to je sama zamisao o pokretanju jednog
ovakvog ĉasopisa i nove ideje prvi put iznesene u predgovoru.
ISTORIĈAR. — Najvaţniji posao Zaharije Orfelina jeste njegovo istorijsko delo Ţitіe i
slavnыя dъla Gosudarя imperatora Petra Velikago, samoderţca vserossійskago, sъ
prepoloţenіemъ kratkoй geografiĉeskoй i politiĉeskoй istorii o rossійskomъ carstvъ. Delo je
izišlo u Mlecima 1772. godine, u dve velike sveske, koje zajedno iznose blizu 800 strana. I na
ovoj knjizi Orfelin, austrijski podanik, ĉinovnik kod zavisnih srpskih arhijereja u Ugarskoj, u
doba kada su se progonile svake simpatije i veze Srba prema Rusiji, nije smeo potpisati ovu
apologiju ruskog vladaoca. Dugo vreme nagaĊalo se ko je pisac, i tek u poslednje vreme stvar
se utvrdila. Pored obiĉnog izdanja ima i jedno bolje izdanje ove knjige, na finoj hartiji, sa
vrlo lepim bakrorezima i dobrim kartama, i sa posvetom Katarini II i potpisom pisca.
Dok se u crkvenim krugovima ruskim Petar Veliki, zbog svojih naprednih reforama u
crkvi, proglašavao za antihrista, sa druge strane imao je oboţavalaca, i meĊu njima je i
Orfelin. On ga naziva: »obrazcem luĉših gosudarej i udivlenijem politikov«, »nesravnjenim
Gerojem«, »preslavnim Imperatorom«, »besprimernim Monarhom«. On ga veliĉa ne samo
kao najvećeg slovenskog vladara no i kao prosvećenog vladaoca, filozofa i reformatora na
prestolu, koji iz svoje zemlje progoni glupost i divljinu. Orfelin je taj svoj posao radio dugo,
nekih pet godina, i savesno. Preko svojih prijatelja iz Rusije nabavio je celu jednu biblioteku
ruskih i stranih dela o Petru Velikom, meĊu ostalim Lomonosova i Voltera. Pored toga on
daje i originalnih podataka o vezi Srba sa PeTrom Velikim. Ceo posao je shvaćen na široj
osnovici, vrlo dobro je izraĊen i ostaje najbolji istorijski rad u srpskoj knjiţevnosti XVIII
veka. Ţitie Petra Velikog »po ukupnom shvatanju i oceni Petrove liĉnosti, kao i bogatoj i
savesnoj upotrebi pomoćnih sredstava, ne zaostaje nimalo za savremenim delima o caru
Petru Velikom« (Dr Jovan Radonić). 1774. godine, u Petrogradu, knez M. Šĉerbatov i V.
Troepoljski izdali su drugo i popravljeno izdanje ovog Orfelinovog dela.
OPŠTI POGLED. — Delatnost Zaharije Orfelina u srpskoj knjiţevnosti je raznostrana i

plodna, i nekih trideset godina on uspešno radi u nekoliko pravaca. Mnogostruk, obilan i
plodan duh, on se sa uspehom ogleda na nekoliko polja i zadovoljava mnogobrojne i
raznorodne duhovne potrebe srpskog društva onog vremena. On zauzima osobito mesto u
srpskoj knjiţevnosti XVIII veka: on je prelazan pisac izmeĊu starije, bogoslovske, i nove
prosvetiteljske svetovne knjţevnosti. Po broju svojih dela on je najviše radio na bogoslovskoj
knjiţevnosti, ali to su obredne knjige i udţbenici, mahom prevodi i prerade, gotovo
knjiţarski poslovi. Orfelin je ĉovek novih ideja, on je oboţavalac Petra Velikog, i, pre Dositeja
Obradovića, istiĉe se kao protivnik kaluĊera i zloupotreba u crkvi. Sam Dositej Obradović ga

je zato jako cenio, i 1786. pisao: »Gonjenije silniji i sitije od njega nije njega moglo uplašiti!
Gvozdene verige siromaštva i skudosti nisu kadre bile svezati ruke njegove, da on za opšte
dobri što ne piše. Neк posvećeno bude preĉesno ime njegovo veĉnom vospominaniju i
visokom poĉitaniju ĉuvstvitelni, blagodarni i dobrodjetelni srdaca srpski sinova!« Siromah,
zavisan od kaluĊera, usamljen u svojim novim idejama, on mora da krije svoje misli, i samo
u knjigama koje ne potpisuje on napada na srpske arhijereje koji zanemaruju srpske
nacionalne interese, na njihovo vlastoljublje i srebroljublje, na lenje i neznaliĉke kaluĊere
koje naziva »šumskim besposliĉarima«. On veliĉa prirodne nauke, propoveda prosvetu za
široke slojeve naroda, traţi upotrebu narodnoga jezika, i prvi meĊu Srbima poĉinje se sluţiti
graĊanskom azbukom. To je prvi propovednik racionalizma kod Srba. U pogledu ideja on je
preteĉa Dositeja Obradovića; u pogledu narodnoga jezika on je preteĉa Vuka Karadţića.

JOZEFINIZAM
S rpska knjiţevnost na kraju XVIII veka pretrpela je isti uticaj i prošla je kroz
isto stupanj razvića koji su prošle knjiţevnosti drugih naroda u Austriji toga doba.
Racionalistiĉke ideje, koje je tada u crkvi i drţavi odluĉno sprovodio car Josif II, nazivaju se
u austrijskoj politiĉkoj i knjiţevnoj istoriji jozefinizam. I toga jozefinizma ima u znatnoj meri
i u srpskoj knjiţevnosti XVIII veka, i Dositej Obradović i svi pisci koji su se grupisali oko
njega, i koji bi se mogli nazvati njegovom školom, uglavnom pripadaju tome idejnom
pokretu.
Josif II bio je najumniji vladar austrijski i najviše je uĉinio za duhovni kulturni

napredak svoje zaostale drţave. Još za ţivota njegove matere, carice Marije Terezije, kada je
postao suvladalac, u Austriji su se poĉele izvoditi napredne reforme. Ali puna i prava vlada
njegova zapoĉinje posle smrti carice matere, od 1780. Jaka duha i volje, odluĉan da bude
onako kako on misli da treba da bude, on je stavio sebi u zadatak da preporodi staru i
zaĉmalu Austriju, da je oslobodi feudalnih i crkvenih okova, da je primenom modernih i
filozofskih ideja povede putem privrednog i duhovnog napretka, da u zakone i obiĉaje uvede
versku snošlivost i ostvari nadmoćnost sasvim svetovne drţave nad crkvom, koja je uvek
imala politiĉke moći, da unese ĉoveĉnost u zakone i prosvetu u šire slojeve naroda. I radi
toga, u interesu napretka i opšte koristi, on svu vlast uzima u svoje ruke i stvara jaku,
centralistiĉku i birokratsku drţavu. On je tip prosvećenog despota XVIII veka, vrlo
naprednog i vrlo dobronamernog, ali koji ne dopušta drugu volju do svoju, koji neće
usredsreĊenu vlast da deli ni sa kim drugim, i ĉija je deviza: »Sve za narod, ali ništa s
narodom.«
On krha feudalni sistem, kao nesaglasan sa duhom vremena i sa finansijskom

politikom moderne drţave. On ukida feudalna prava i plemićke povlastice, osloboĊa seljake
od spahijske eksploatacije i tiranije i daje im liĉnu slobodu i pravnu jednakost, pravilnije
rasporeĊuje drţavne poreze i namete. On pokušava da uvede jednaku porezu u celoj zemlji,
razvija i unutrašnju i spoljašnju trgovinu, gradi puteve i kanale, svim silama radi na
unapreĊivanju radinosti i materijalnog blagostanja narodnog. U zemlji se otvaraju struĉne,
trgovaĉke, zanatske i zemljoradniĉke škole. Donosi se nov kriviĉni zakonik, ĉoveĉniji i
praviĉniji, jednak za sve graĊane bez razlike staleţa i vere. Prosveta dobija neviĊen polet: za
deset godina vlade Josifa II broj dece u osnovnim školama se udesetostruĉio.

Reforme Josifa II naroĉito su bile smele i znaĉajne na crkvenom polju, tako da se pod
jozefinizmom razume u prvom redu careva odluĉna borba protiv svemoći i nesuvremenosti
katoliĉke crkve u Austriji. On ustaje protiv moćne katoliĉke crkve i kao vladalac koji brani
svoja prava i moć i kao pristalica modernih filozofskih naĉela, radi ostvarenja modernih
ideja: svetovnosti drţave i škole, slobode misli i savesti, verske snošljivosti. I od prvoga dana
svoga dolaska na presto on ulazi u rat sa katoliĉkom crkvom, koji se neće prekidati do
njegove prerane smrti, 1790. On u naĉelu potĉinjava crkvu drţavi, biskupe i arcibiskupe
stavlja u zavisan poloţaj prema svetovnoj drţavnoj vlasti, trudi se da u novim idejama
vaspita mlaĊe sveštenstvo, naroĉito svom silom udara na kaluĊerstvo, koje je smatrao kao
»mrtav kapital ljudski«. Za osam godina ukinuo je 700 manastira i rasterao 36.000 kaluĊera
i kaluĊerica, manastirska imanja oduzimao i prenosio na dobrotvorne ustanove i škole. Josif
II meša se i u unutrašnje poslove katoliĉke crkve: nareĊuje da se u liturgiji umesto latinskog
jezika ima upotrebljavati nemaĉki; zabranjuje raskošno ukrašavanje crkava i trgovinu sa
ikonama i svetiteljskim moštima; od 1783. uvodi graĊanski brak i dopušta razvod braka.
Sav taj veliki rad cara i reformatora, taj pokušaj ostvarenja tolikih smelih reforama i
izvoĊenja tolikih modernih ideja, vreĊanje tolikih tradicija i štećenje tolikih interesa, iz
osnova je potresao celu Austriju, izazvao veliko vrenje u duhovima kakvo dotle nikada nije
bilo. I to se osećalo kod sviju naroda u Austriji, pa i kod ugarskih Srba.
Srbi prema Josifu nalazili su se u povoljnom poloţaju. U srpskim krugovima se mislilo

da car ima nekih naroĉitih simpatija prema Srbima. U stvari, Josif II je Srbima ĉinio
ustupke, ali to je bilo više iz politiĉkih razloga zato što mu je u borbi protiv MaĊara, sa
kojima se bio krvno zavadio, bila potrebna pomoć nemaĊarskih narodnosti u Ugarskoj, i zato
što mu je u borbi protiv katoliĉke crkve i feudalnih gospodara bio potreban oslonac na dotle
ugnjetavane nekatoliĉke veroispovesti i na graĊanski staleţ i seljaštvo. Zatim, Srbi su u ratu
davali hrabre i pouzdane vojnike, a u miru su bili vredni i preduzimljivi trgovci i zanatlije,
saĉinjavali solidan deo graĊanstva po ugarskim varošima koji je lepo plaćao »caru carevo«. I
zato je on štitio Srbe od maĊarskih ţupanijskih vlasti i spahija, ĉinio ustupke pravoslavnoj
crkvi i mislio da još veći broj Srba sa Balkana prevede u Austriju.
I Srbi su prema Josifu II osećali mnogo poštovanja, tako da ga je Temišvarski sabor

1790. nazvao »Markom Aurelijom srbskim«. Srbima je još najpovoljniji bio carev
antikatolicizam i njegova politika verske ravnopravnosti koja je došla posle sto godina
verskih gonjenja i katoliĉkog prozelitizma. I sa pojmljivim oduševljenjem verski progonjeni
Srbi pozdravili su carev Toleranz-Patent od 1781, kojim im je data verska ravnopravnost i
mogućnost da slobodno vrše sve obrede svoje vere. Ne samo da su Srbi bili zahvalni caru
zbog njegove politike, ne samo da je masa srpskog naroda, seljaci, zanatlije i trgovci, imala
materijalne koristi od njegove antifeudalne i privredne unutrašnje politike, no im je isto tako
godila njegova spoljna, antiturska politika, kojoj je bio cilj osloboĊenje balkanskih hrišćana.
I to utoliko pre što je Josif II vojevao protiv Turske u savezu sa pravoslavnom Rusijom, kojoj
se kod Srba bezgraniĉno verovalo. Rat koji su 1788. objavili Josif II i Katarina II »da osvete
ĉoveĉanstvo protiv varvara«, Srbima je izgledao kao krstaški rat za osloboĊenje stare
domovine. I zato su Srbi u Ugarskoj pomagali cara, i zato su se Srbi u Srbiji pridruţili
austrijskoj vojsci. Glavni srpski pisci, Dositej Obradović i Jovan Rajić, slavili su Josifa II kao
oslobodioca Srbije.

i pored svih tih verskih i nacionalnih razloga, Josif II imao je pristalica meĊu Srbima
koji su odobravali i njegove filozofske ideje i anticrkvenu politiku. Kao i u celoj Austriji, tako
se i srpsko društvo podelilo na dva dela: na jedne koji su odobravali njegove crkvene reforme
i na druge koji su bili protiv njih. Car je suzbijao i pravoslavnu crkvu, ograniĉavao vlast
vladika, izvesne sporove prenosio na graĊanske sudove, hteo da u korist škola ukine
nekoliko manastira, i protiv njega je ustala srpska jerarhija kao i neprosvećenji slojevi
narodni, koji su u svemu tome gledali poĉetke unije. Ali, sa druge strane, te reforme nalazile
su pristalica i branitelja u redovima graĊanstva, koje se sto godina borilo protiv samovolje i
zloupotreba crkvenih ljudi, i kod obrazovanih i školovanih ljudi, koji su bili ušli u ideje svoga
veka. Tada se meĊu Srbima obrazuje dosta jaka grupa pristalica Josifa II, srpskih jozefinista,
nacionalista, kako su se oni zvali, koji su se borili protiv sujeveraca i crkvara, kako su oni
nazivali svoje konzervativne protivnike.
Ti srpski nacionalisiti, ili »frajmaori« (slobodni zidari) — kako su ih crkveni ljudi

nazivali — koji su se ranije oduševljavali za Petra Velikog, otpoĉinju u srpskoj knjiţevnosti
braniti i razvijati filozofske i napredne ideje svoga doba i suvremene reforme Josifa II, i na
kraju XVIII veka stvara se kod Srba cela jedna jozefinistiĉka i racionalistiĉka literatura. U
nekoliko naroĉito pisanih knjiga, prevedenih i originalnih, hvalio se Josif II kao ĉovek i kao
vladar i dokazivala se opravdanost i korisnost njegovih reforama. Prevodile se naroĉite
brošure u kojima se napadao papizam i crkvena prevlast uopšte. Ono što je Orfelin ranije, u
potaji i pod anonimatom skriven pisao, sada se javno ispoveda i napada.*
Svi vaţniji pisci srpski sa kraja XVIII veka ubeĊeni su jozefinisti. Dositej Obradović je
poĉeo pisati za vreme vlade Josifa II, u trenutku opšteg duhovnog vrenja u Austriji, i glavna
njegova knjiţevna delatnost pada u doba vlade Josifa II. Sam Obradović je izriĉno kazao taj
veliki uticaj koji su reforme Josifa II uĉinile na njegov duh i na ceo njegov knjiţevni i
prosvetni rad meĊu Srbima. Na nekoliko dana pred smrt pisao je on: »...ako je što dostojno
bilo u mojim naĉertanijam, sve to pripisati valja onim šĉastljivim opstojateljstvam i onoj
velikoj, jedinoj duši blaţenago Josifa vtorago, koji je u svoje vreme premnoge oduševljavao i
umove vosperjavao, bez kojega mnoge stvari ne bi kome ni na um pale«. I on je veliĉao
Josifa II svakom prilikom, nazivao ga »premudrim i bogoprosveštenim vladjeteljem« i
»suncem svega i blagodjeteljem«, usvajao njegove reforme, pisao svoj Ţivotъ i priklюĉeniя
da dokaţe potrebu ukidanja kaluĊerstva, branio sve njegove reforme koje su u prostom
srpskom narodu nailazile na otpor. Dositejevi sledbenici rade u istom pravcu. Jovan
Muškatirović piše naroĉitu knjigu potiv praznika, pravdajući carevu naredbu o ukidanju
silnog praznovanja u pravoslavnoj crkvi. Josifa II veliĉa i Emanuilo Janković, posvećujući
mu svoj prevod Goldonijevih Tergovaca, a isto tako i Atanasije Stojković.
Uticaj jozefinizma na srpske duhove i prosvećeni svet bio je veliki. Sve do pred kraj
XVIII veka Srbi stoje pod uticajem ruske kulture, upravo pod uticajem ruske pravoslavne
crkve. Ali u poslednjim dvema desetinama XVIII veka, pod neposrednim uticajem
filozofskih ideja i racionalnih reforama Josifa II, Srbi dolaze pod uticaj zapadne kulture i
suvremene misli. Kod njih se javljaju prvi racionalisti iz ĉijih će redova izići glavni srpski
pisci na kraju XVIII veka i u poĉetku XIX veka.

DOSITEJ OBRADOVIĆ
S ve do Dositeja Obradovića srpska knjiţevnost nema knjţevnog, pravoga
pisca. On je glavna. i središna liĉnost srpske knjiţevnosti svoga vremena, prvi ĉisti i odsudni
racionalist srpski, pisac ĉija dela imaju ne samo istorijske no i ĉisto knjiţevne vrednosti,
ĉovek koji je stvorio preokret u srpskim duhovima i srpsku knjiţevnost i kulturu stavio na
novu, modernu osnovicu.
I. NjEGOV ŢIVOT I NjEGOVE KNjIGE
ŢIVOT. — Dimitrije, u kaluĊerstvu nazvan Dositej, rodio se u Ĉakovu, srpsko-

rumunskom mestu u Tamiškom Banatu, 1742. ili 1743. godine.27 Otac mu se zvao ĐuraĊ, po
zanimanju bio je ćurĉija i trgovĉić. Umro je oko 1748. i posle smrti ostavio je udovicu i
ĉetvoro male dece. Mati umre naskoro, oko 1752, a deca se rasture po porodici. Mali
Dimitrije dopadne jednom tetku. Dete je uĉilo osnovnu školu u mesnoj srpskoj školi, i kako
se odlikovalo ljubavlju za knjigu, tetak naumi da ga spremi za popa. Ĉitanje ţitija svetaca
zavrte mozak dvanaestogodišnjem deĉku, po prirodi sklonom sanjarenju i maštanju, i
jednom prilikom htede sa jednim prosjaĉkim kaluĊerom iz Deĉana da beţi u Tursku, u
pustinju, da se posveti. Trezveni tetak, videći bolesno stanje detinje mašte, da bi ga zadrţao
od tih verskih fantaziranja, odvede ga na zanat u Temišvar, kod jednog kapamadţije.
Otrgnut od knjiga i u stvarnom ţivotu, Dimitrije se poĉeo trezniti. Ali kada se prva povoljna
prilika ukazala, stari verski zanos se ponovo razbuktao i on opet zaţeli da ode u pustinjake i
svetitelje. I on tajom ostavi zanat, rodbinu i zaviĉaj, i 31. jula 1757. godine zakuca na vrata
fruškogorskog manastira Hopova.
Hopovskom igumanu Teodoru Milutinoviću, rodom Valjevcu, dopadne se bistar deĉko

koji je već lepo znao ĉitati, i uzme ga za svoga Ċaka. I Dimitrije se baca na ĉitanja ţivota
svetaca, pada u najveći verski zanos, gladuje, muĉi svoje telo kao stari hrišćanski sveci. 17.
februara 1758. bude zakaluĊeren, i dobije ime Dositeja, jednog od svojih svetih uzora, starog
hrišćanskog sveca koji je kao mladić iz bogate kuće ostavio svet i pobegao u samoću i
pustinju i tamo se u postu i molitvama posvetio. Muĉeći svoje telo, gladujući, u silnim

molitvama i metanisanjima, on se razglasi po celoj okolini. 16. aprila 1758, u Karlovcima,

bude rukopoloţen za Ċakona. Velika i iskrena poboţnost, dugi postovi i silne molitve
»maloga dijakona« razglasili su ga po celom Sremu, i bolesnici poĉinju dolaziti da im on ĉita
molitve. Ali trezveni iguman predskazivao je blizak kraj svem tom »svetinjiĉenju«.
Stalni podsmesi sa sviju strana, nizak ţivot manastirske bratije, prozaiĉna stvarnost,
razbijaju mladom isposniku iluzije o kaluĊerskom svetiteljstvu. On poĉinje sumnjati u ono u
što je slepo verovao. Zatim, vidik njegova duha, koji se poĉeo oslobaĊati, vedri se i proširuje.
On poĉinje ĉitati i »graţdanske knjige«, samoobrazuje se, uĉi latinski, zaţeli više znanja i
prave nauke. KaluĊeri mu ĉine smetnje, i on sa njima dolazi u sukob. Kada je u proleće28
umro njegov dobrotvor Teodor Milutinović, prekinula se i poslednja veza koja ga je drţala za
manastir. 2. novembra 1760. on odbegne iz manastira. Ovo bekstvo mladog Ċakona iz
manastira bilo je, po reĉima V. Jagića, za srpsku knjiţevnost ono što je za muslimanstvo bilo
bekstvo Muhameda iz Meke u Medinu.
Preko Slavonije doĊe u Zagreb, gde je privatno uĉio latinski, i u proleće 1761, preko
Like, ode u severnu Dalmaciju, sa namerom da tu uĉiteljujući zaštedi nešto novaca, po posle
sa tom uštedom da ode na školovanje u Rusiju. Od 1761. do 1763. bio je uĉitelj u srpskoj školi
u Kninskom Polju, gde je zadovoljno proveo tri godine svoga ţivota, nauĉivši i nešto
talijanski.29 Ţelja k »uĉeniju« koja ga je iz manastira izvukla, gonila ga je napred. I kada je
uštedeo koliko je mislio da mu je potrebno, on se ponova otisne u svet. Razbolevši se na putu
za Svetu goru, on je do poĉetka 1764.30 uĉiteljevao pri manastiru sv. Petke u Mainama, u
Boki Kotorskoj, i tada ga je crnogorski vladika Vasilije Petrović rukopoloţio za sveštenika.
Radi popravke zdravlja vrati se opet u severnu Dalmaciju, za uĉitelja u selu Golubiću kraj
Knina, a potom na Kosovo Dalmatinsko i u manastir Dragović. Kada je ozdravio, iz Spljeta,
preko Krfa i Moreje, gde se neko vreme zadrţavao, doĊe u Svetu goru. Ne našavši tamo
jednog proslavljenog grĉkog uĉitelja, on u Hilendaru provede jesen i zimu 1765, i u proleće
1766. ode u Smirnu, kod ĉuvenog grĉkog uĉitelja Jeroteja Dendrina.31 U njegovoj
bogoslovskoj »greĉeskoj velikoj školi« proveo je tri godine i nauĉio dobro grĉki. Vraćajući se
1768. godine u Dalmaciju, neko vreme proveo je u Juţnoj Albaniji, kod arnautskog plemena
Hormovita. Krajem 1768. ode na Krf, i tu je kod jednog grĉkog uĉitelja uĉio grĉku retoriku i
knjiţevnost. Poĉetkom 1769. je u Mlecima, odatle ode u severnu Dalmaciju, gde postane opet
uĉitelj u Plavnom. 1770. i 1771. proveo je u Skradinu, gde su ga Srbi doveli za svoga
propovednika, potom u Mlecima, u Zadru i Trstu. Sve to njegovo bavljenje u Dalmaciji imalo
je velikog uticaja na njegov dalji rad. Tu, ţiveći u ĉistoj narodnoj sredini, imao je prilike da
izbliza pozna narodni ţivot, da prouĉi sve narodne potrebe, i izmeri sve zlo koje dolazi od
neznanja i bede. Tu je, uĉeći decu, poĉeo pisati svoje prve radove, i to na ĉistom narodnom
jeziku toga kraja. U malome, njegova knjiţevna delatnost poĉinje od bavljenja u Dalmaciji.
Prešavši 1771. iz Trsta u Beĉ, Obradović se našao u jednoj sasvim novoj sredini, ne
znajući ništa nemaĉki. Pomognut beĉkim Grcima, on naĊe uĉenike kojima poĉe davati
ĉasove iz talijanskog jezika, i sam poĉne uĉiti nemaĉki, latinski i francuski, pored toga logiku
i metafiziku. Plodno i zadovoljno proveo je u Beĉu doba od 1771. do 1776, »šest radosnih i
poleznih godina«. Uĉiteljujući proveo je doba do 1779. godine u Modri, Karlovcima, Poţunu.
1779. upozna se u Trstu sa jednim ruskim arhimandritom, i sa njim u društvu proĊe Italiju, i
iz Livorna morem otide na grĉko ostrvo Hios, gde je kao uĉitelj talijanskog jezika ostao skoro
godinu dana, do 1780. Preko Carigrada ode u Jaš, u Moldaviju, kao domaći uĉitelj jednog
moldavskog bojara. Sa zašteĊenim novcem, 1782. godine, ode na studije u Nemaĉku.

U Haleu skine svoje svešteniĉko odelo, upiše se na univerzitet i poĉne slušati filozofiju.
Tu, u prosvećenoj sredini, reši se da i sam poĉne pisati. 1783. preĊe na univerzitet u Lajpcig,
i tu štampa prvo svoje delo Ţivotъ i priklюĉenія Dimitrіa Obradoviĉa, nareĉenoga u
kaluĊerstvu DosiΘea: nimъ istimъ spisatï i izdatъ 1784. putovao je u Pariz i London, gde je
ostao tri meseca. Preko Nemaĉke, gde se opet neko vreme zadrţao, vrati se u Beĉ, gde je
ostao od 1785. Do 1787, dajući ĉasove iz francuskog i talijanskog. Na poziv generala Simeona
Zorića, Srbina po poreklu, nekadašnjeg ljubaznika Katarine II, on 1787. ode na Šklov, dobro
u Beloj Rusiji, gde ga je general pozvao za nastavnika svoje vojne škole. 1788. vrati se u
Lajpcig gde štampa svoje Basne.
Od 1789. sve do 1802. on ostaje u Beĉu, uvek uĉiteljujući, ali ne u povoljnim

materijalnim prilikama. Kako mu stvari nisu dobro išle u Beĉu, on se preseli u Trst, gde su
mu ondašnji rodoljubivi trgovci srpski obećali godišnju potporu s tim da piše korisne knjige
na narodnom jeziku. 1804, kada se digla buna u Srbiji, rodoljubivi Dositej radi za nju,
skuplja priloge meĊu Srbima u Trstu, 1806. dolazi u Zemun, i tu ostaje kao poverljiva liĉnost
srpskih ustanika. Iste godine, u naroĉitoj misiji Pravitelstvujušĉeg sovjeta, išao je u
Bukurešt, u stan ruske vojske. U leto 1807. prešao je u Srbiju, i sav se stavio u sluţbu njoj.
1808. on je direktor svih srpskih škola, vaspitaĉ KaraĊorĊeva sina Alekse, KaraĊorĊev
sekretar i savetnik. Tada on poĉinje izvoditi ceo jedan plan za prosvetnu organizaciju Srbije,
stvara 1808. Veliku školu, 1810. bogosloviju. 1810. postaje ĉlan Pravitelstvujušĉeg sovjeta,
iste godine po narodnom poslu opet ide u Bukurešt, poĉetkom 1811. postaje ministar
prosvete (»popeĉitelj prosvješĉenija«). Mudar i rodoljubiv, on stiĉe ugleda meĊu ustaniĉkim
voĊama, miri ih i upućuje, radi da se Srbija uĉvrsti i izgradi kao samostalna nacionalna
drţava, i zbog tog njegovog srpskog rodoljublja austrijske vojne vlasti dobijaju naredbu da ga
ubiju ĉim preĊe granicu.
Uvaţavan i zadovoljan u obnovljenoj Srbiji, uvek ţeljan da što više nauĉi i što više
koristi svojoj »miloj naciji« i »slobodnoj miloj materi našoj Srbiji«, on je zadovoljno proveo
poslednje godine ţivota. Umro je, posle kratke bolesti, krajem marta 1811. godine, u
Beogradu.32
BIBLIOGRAFIJA. — Glavni knjiţevni rad Dositeja Obradovića pada u doba od 1783. do

1790, dakle za doba vlade cara Josifa II. U Lajpcigu, 1783, štampao je svoj prvi sastav
Lюobezni Haralampіe, koji je poziv na pretplatu za Sovъte zdravago razuma i manifest
celoga njegovog budućeg rada. Mesto objavljenih Sovъta izdao je on u Lajpcigu, 1783, delo
Ţivotъ I priklюĉeniя Dimitrіa Obradoviĉa, nareĉenoga u kaluĊerstvu DosiΘea. Iduće, 1784,
opet u Lajpcigu izdao je dva dela: Sovъti zdravago razuma, od koga je drugo izdanje izišlo u
Pešti 1806, i prevod s nemaĉkog Slovo pouĉitelno Gospodina Georgïa Ioakima Colikofera,
pri Reformatovъ obщestvu, nemeckago predikatora.
u Lajpcigu 1788. izišle su Ezopove i proĉihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ razliĉni ezika na

slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ nravouĉitelnimi poleznimi izяsnъniamu i
nastavlъniami izdate i serbskoй юnosti posvećene Basne. Basne sastavljaju veći deo knjige, a
posle njih ide drugi deo autobiografije i prevodi sa engleskoga. U Beĉu je 1789. izišla Pъsna
na vzяtie Bъlgrada.33 Prvo izdanje dela Sobranïe raznыhъ nravouĉitelnыhъ veщeй vъ polzu
i uveselenïe izišlo je u Beĉu 1793, a drugo u Budimu 1807. U Mlecima izišla je 180Z. Etika ili
Fіlosofія nravouĉitelna, zatim Pъsna na insurrekcію Serbіanovъ 1804, a 1808. i Stыhi na
novый godъ 1808. Svoje knjige Obradović je izdavao teško, i na svoju štetu. Publike je bilo

malo, crkveni krugovi bili su neprijateljski raspoloţeni prema njegovim delima — zabeleţeno
je da su ih kaluĊeri spaljivali — i on je imao da raĉuna sa malom publikom. On je knjige
izdavao ili svojom uštedom ili blagodareći rodoljubivoj pomoći kojega od imućnih srpskih
trgovaca, ali odziv je ipak bio tako slab da za izvesna dela svoja nije mogao da istera ni trošak
oko povezivanja.
Posle smrti Dositeja Obradovića štampani su još ovi njegovi spisi: Mezimacъ, drugi deo
Sobranïя, u Budimu 1818; HriSLIKA DOSITEJA OBRADOVIĆA U Mezimcu (RAD
SRPSKOG SLIKARA ARSE TEODOROVIĆA)
stoiΘïя sirъĉь blagi obыĉaй i Vъnacь otъ alfavita, u Budimu 1826, Pisma, koja je
prikupio ĐorĊe Magarašević, u Budimu 1829; Prvenacъ, Uţica, ili DosïΘeeva Bukvica u
Karlovcu 1830. I docnije Dositej Obradović je ĉešće izdavan i više ĉitan no ijedan od starijih
pisaca srpskih. Ostavljajući na stranu preštampavanja pojedinih dela, i neuspele pokušaje
izdanja celokupnih dela, on je u celini izdavan još ĉetiri puta. Prvo izdanje njegovih
celokupnih dela izišlo je u Beogradu i Kragujevcu od 1833. do 1845; drugo izdanje dr Danila
Medakovića u Zemunu 1850; treće izdanje Braće Jovanovića u Panĉevu poĉetkom
osamdesetih godina, i ĉetvrto, drţavno izdanje, 1911, prilikom stogodišnjice njegove smrti.34
Dositej Obradović je imao ĉitalaca ne samo kod Srba no i kod Hrvata, Bugara i
Rumuna, i bio je još rano prevoĊen i na bugarski i rumunski. Za vreme ilirskog pokreta on je
ĉesto i rado preštampavan po ilirskim listovima i ĉasopisima, i nekoliko ilirskih pisaca,
Vjekoslav Babukić i Antun Nijemĉić, stajali su pod njegovim uticajem. Pojedine od njegovih
knjiga preštampavane su latinicom. Kod Bugara je bio mnogo ĉitan i prevoĊen. Iţica, na
primer, imala je tri bugarska prevoda u ĉetiri izdanja, i uglavnom preko njega srpska
knjiţevnost uticala je na obnovu bugarske knjiţevnosti. Kod Rumuna je Obradović bio isto
tako poznat i prevoĊen, ĉak i u novije doba. On je prvi srpski pisac ĉije knjige prelaze granice
srpskog naroda. Moţe se reći da nijedan od starijih srpskih pisaca nije bio toliko poznat kod
susednih naroda i toliko uticao na njihov duhovni razvitak.*
KARAKTER. — Retko je naći pisca kod kojega postoji takav sklad izmeĊu liĉnih
osobina i ideja. IzmeĊu pisca i dela postoji puna saglasnost. Krotak, pitom, neţan, saţaljiv,
pun simpatija prema ljudima, vrlo socijalan po svojoj prirodi, on je lako primio
ĉovekoljubivu i idealistiĉku filozofiju XVIII veka. Pun starinske »ĉuvstvitelnosti« i
»ĉelovjekoljubija« on će voleti spomen svojih roditelja, decu, narod, sve ljude ĉista srca, pa
ĉak i ţivotinje i cveće. Ali, s druge strane, to je vedar duh, trezvena priroda, i pod uticajem
knjiga i razmišljanja njegov duh će biti sve kritiĉniji i njegov racionalizam sve snaţniji. I ta
vrlo skladna mešavina starinske neţnosti i osetljivosti, a s druge strane vedar i krepak duh,
jaka vera u »bogodanu svobodu uma«, ĉine Dositeja Obradovića jednom od najsrećnijih i
najujednaĉenijih priroda. Svojom dobrotom srca i jaĉinom uma on je ĉinio vrlo jak utisak na
sve koji su ga poznavali. Ne samo Srbi, koje su ga uvaţavali kao narodnoga mudraca, no i
stranci koji su sa njim razgovarali, imali su taj isti utisak. Ruski pisac Andrej Kajsarov, koji
ga je video u Trstu 1805. godine, piše o njemu: »To nije obiĉan ĉovek.«
Izvesno je da kod njega ima više no što bi trebalo popustljivosti, gotovo poniznosti
putujućega kaluĊera i preterane ljubaznosti jednoga domaćeg uĉitelja koji je ĉesto ţiveo od
tuĊe dareţljivosti. Ali pored te gipkosti u ophoĊenju i karakteru, on ima i moralne i duhovne
ĉvrstine. Iako je propovedao smele ideje, koje su vreĊale mnoge predrasude i interese, on,

pitom, ljubazan i prilagodljiv, nije imao velikih sukoba sa ljudima i dosta dobro prošao je
kroza ţivot. Skroman i blag, sa filozofskom blagošću prema ljudima, on je rado praštao i
umeo biti zahvalan. Jedan takav ĉovek bio je predodreĊen za optimistiĉku, altruistiĉku i
filantropsku filozofiju XVIII veka, koja je verovala u uroĊenu dobrotu ljudsku, osetljivost
smatrala kao jednu od prvih vrlina duše, postavila za pravilo da je cilj ĉoveka što veća sreća
što većeg broja, i verovala u krajnju pobedu dobra na zemlji. Po svojoj prirodi Dositej
Obradović je tipski ĉovek XVIII veka.
On je još imao veliku »ljuboznatelnost«, duhovnu otvorenost i radoznalost, ţelju da što

više vidi i nauĉi, visoko razvijenu »slovesnu, razumnu i svobodnu ljubav ka istini«. Sve što je
imao postigao je svojim liĉnim naporima, stalnim razvijanjem i usavršavanjem sebe samoga.
Kao vrlo star ĉovek, sa utvrĊenim glasom najuĉenijega Srbina, on je postavio sebi za devizu:
»Starim uĉeći se«, i na dvadeset dana pred samu smrt pisao je: »Dnevi se i godine
potkraćuju, telo iznemoţe, a duša bi jošte nešto hotela.«
Visoko razvijen i duhovno i moralno, on je prirodan i skroman i u knjigama i u ţivotu.

On se ne pravi svecem i ne izigrava genija. Kao duhovni karakter i tip Dositej Obradović sve
više dobija ukoliko se više prouĉava. Ne samo u oskudnoj srpskoj knjiţevnosti XVIII veka no
u celoj evropskoj knjiţevnosti toga vremena malo je ljudi koji predstavljaju tako potpun i lep
tip ĉoveka toga doba. Sa svojim uroĊenim vrlinama, sa ĉestitošću, krotkošću i pitomošću
jednog blagog i duševnog ĉoveka, on je sjedinio snaţan optimizam, plemeniti idealizam i
široko ĉovekoljublje filozofa svoga doba. Kao pisac i kao ĉovek, Dositej Obradović je jedna od
najlepših i najrazvijenijih liĉnosti koje je cela naša rasa i do danas dala.
II. NjEGOVE IDEJE
INTELEKTUALNI UTICAJI. — U svome duhovnom razvijanju Dositej Obradović je

prošao kroz nekoliko raznih stupnjeva.
Poĉeo je prvo, u detinjstvu i u prvoj mladosti, ĉitanjem crkvenih knjiga, naroĉito dela
crkvene romantike, ţitija svetih. Ţedan ĉitanja, on je gutao sve što mu je do ruku palo: ne
samo crkveno-školske knjige, no i prologe i ţitija na slovenskom i vlaškom. Pod utiskom tih
ĉitanja on je otišao u manastir, u Hopovo, sav se bacio u poboţne knjige, »progutao i
proţdrao«, kako sam veli, sva ţitija, i poĉeo ĉitati debele knjige starih hrišćanskih asketa i
novijeg ruskog bogoslovlja, ruske crkvene dogmatiĉare, polemiĉare i besednike Javorskog,
Polockog, Goljatovskog, Kopinskog. Postupno on izlazi iz te verske groznice, ĉita rukopisne
zbornike, u kojima je pored crkvenih stvari bilo i sastava svetovnog sadrţaja, geografskih i
istorijskih odlomaka. Odatle on prelazi na ĉitanje ruskih »graţdanskih knjiga«, istorija

starog i novoga doba, u kojima se upoznao i sa drugim i suvremenijim pogledom na ţivot. To

mu otvara volju za ĉitanje »i drugojaĉijih knjiga osim crkovnih«. Ta prva ĉitanja u Hopovu
od velikog su uticaja na njegov duhovni razvitak. U manastiru se zaneo i opio crkvenim
legendama i verskom mistikom; tu se upoznao sa ruskom skolastiĉkom teologijom, koja je
pored svega svoga dogmatizma i srednjovekovnoga duha imala izvesnih sastavnih elemenata
klasiĉne i evropske uĉenosti; tu je prvi put ĉitao Jovana Zlatousta i Ezopa, koje će docnije
prevoditi; tu se, u »graţdanskim rosijskim i istoriĉeskim knjigama« upoznao sa svetovnom
naukom i modernim duhom, ĉiji će apostol u srpskom narodu docnije postati.
U manastiru je uvideo nesigurnost i nedovoljnost svoga crkvenog obrazovanja i rešio se

da se prosveti. On je u prvi mah pomišljao na Rusiju, da u Kijevu ili Moskvi izuĉava
bogosloviju. Ali u Dalmaciji se rešio da izuĉava bogosloviju kod novih grĉkih uĉitelja. U
Grĉkoj je tada bilo nekoliko uĉenih crkvenih uĉitelja, koji su, školovani na Zapadu, bili
upoznati sa zapadnom kulturom i naukom, pokušali da ih prenesu kod Grka, i vršili izvesnu
duhovnu obnovu u grĉkom narodu. Kod jednog od tih grĉkih crkvenih i prosvetnih
reformatora, koji su bili priliĉno zadahnuti idejama protestantskim, kod Jeroteja Dendrina,
Obradović se školovao tri godine. Taj grĉki uticaj na njega bio je veliki. Kod grĉkih uĉitelja ne
samo da je dobro nauĉio grĉki i ušao u staru grĉku knjiţevnost, koju će docnije u svojim
delima obilato navoditi, no se kod njih prvi put upoznao sa slobodnijim, modernijim idejama
i pokušajima za reformu hrišćanske crkve. Ono što su grĉki uĉitelji pisali protivu zloupotreba
a za moralisanje grĉkog pravoslavlja, potpuno je vaţilo i za izdanak grĉkoga pravoslavlja, za
srpsko pravoslavlje. I prva svoja dela Obradović će pisati prema grĉkim delima. Bukvice su
izišle iz odlomaka iz Jovana Zlatoustog i navoda »elino-greĉeskih knjiga«; najraniji njegovi
prvi pokušaji Vъnacъ otъ alfavita i HristoiΘïa jesu slobodni prevodi sa grĉkoga.
Ali kao i ĉitanje ruskih teologa tako i uĉenje kod grĉkih crkvenih reformatora bilo je
samo posredno upoznavanje sa zapadnom kulturom i modernom naukom. Obradović se tu
otresao od starih predrasuda i zabluda, ali ne potpuno. Sa crkvom još nije raskidao i nosio je
uvek crkveno odelo. Tek posle 1771, po odlasku u Beĉ, došavši u neposredan dodir sa
zapadnom kulturom i modernom mišlju, kod njega se izvršila definitivna promena.
Bavljenje u Beĉu i u Nemaĉkoj bilo je od odsudnog znaĉaja u duhovnoj formaciji

Dositeja Obradovića. U Beĉu je proveo više od dvadeset godina, gotovo trećinu svoga ţivota,
i to u doba jozefinizma, duhovnog pokreta i reforama koji su potresli Austriju iz temelja. On
je usvojio ideje Josifa II, veliĉao ga iskreno i oduševljeno, branio njegove reforme, zastupao
celu njegovu prosvetnu politiku. Njegove knjige su u neku ruku odbrane tih ideja i reforama
kod Srba.
u Beĉu i u Nemaĉkoj Obradović je došao pod uticaj nemaĉke kulture i racionalistiĉke

filozofije. On ĉita filozofa F. Baumajstera; u Haleu sluša kritiĉkog filozofa, Lajbnicova Ċaka
Eberharda, koji je u ime zdravoga razuma pretresao osnovne ideje hrišćanske crkve. Od
nemaĉkih pisaca Dositej ĉita i jako ceni Lesinga, »ostroumnog i premudrog Lesinga«, kako
ga on naziva, »prosveštene Germanije velikog prosvetitelja«, i stavlja ga naporedo sa
Sokratom i Hristom. On ĉita Hristijana Volfa, glavnog nemaĉkog filozofa iz prve polovine
XVIII veka, prijatelja i savetodavca Petra Velikog. On ceni i prevodi Colikofera,
protestantskog pastora i moralista i jednoga od najvaţnijih nemaĉkih propovednika u XVIII
veku. Pored toga on ĉita ceo jedan niz manjih nemaĉkih prosvetiteljskih pisaca, usvaja
njihove ideje, primenjuje ih na srpske prilike i širi u srpski narod.

Na njega znatno utiĉu i engleski prosvetitelji. Kao i svi prosvećeni ljudi iz XVIII veka,
on je angloman, i u Engleskoj vidi klasiĉnu zemlju duhovne slobode i moderne civilizacije.
Englezi su za njega »najprosvešteniji u Evropi narod«; oni »od sviju naroda evropejskih
najslobodnije misle, no na veliku slavu i diku i blagopoluĉenije ĉelovjeĉeskago roda, i
najrazumnije...« Kao svoju veliku ambiciju i program rada on stavlja: »s pomoću premudri
boţestveni ingleski knjiga samo desetak vrsti što polezno i razumno posle sebe ostaviti«. On
zna za Bekona, Popa, Svifta, Ĉesterfilda, Defoa i njegova Robinzona, Riĉardsona, ali naroĉito
ceni i voli blagog i ozbiljnog Adisona, iz ĉijeg Spectatora je dosta prevodio i prenosio u svoje
srpske knjige.
Manje od Engleza i Nemaca uticali su na Dositeja Obradovića Francuzi. Francuski je

nauĉio još u Beĉu, i njime se priliĉno koristio. Na prvo mesto od sviju francuskih pisaca
stavlja »blaţenog i svetog«, »premudrog i dobrodjeteljnog Fenelona«, hvali njegove
»premudre razgovore«, usvaja i razvija njegove ideje o ţenskom vaspitanju, istiĉe veliku
potrebu da se njegov Telemak prevede na srpski. On ceni Marmontela, i od njega, iz Canteѕ
moraux, prevodi Adelaidu, pastirku alpisku i Lauzusa i Lidiju. On ĉita Labrijera, i uzima iz
njegovih dela. On hvali i ĉesto navodi Lesaţa, Molijera i njegove »ostroumne i blagonaravne
komedije«. Ali za glavne pisce francuske XVIII veka on malo zna i ne navodi ih.
Razvijan pod svim tim uticajima, Dositej Obradović nije postao originalan pisac. On
nema dubljih i svojih ideja, i u njemu ne treba traţiti jednog samostalnog mislioca i tvorca
filozofskih sistema. Sav njegov rad je ĉisto praktiĉan i sav njegov znaĉaj je što je kod Srba
primenjivao opšteprimljene ideje suvremenog evropskog racionalizma, koji se i inaĉe
ograniĉavao na popularizovanje nauĉnih istina. Obradović je znao svoju spremu i
sposobnosti i zato se zadovoljio jednim osrednjim eklektizmom, imajući neprestano pred
oĉima stvarne prilike i praktiĉne potrebe srpskoga naroda. Polazeći od same stvarnosti, on je
govorio o stvarnosti, kritikovao, savetovao i upućivao. »Slovesni ĉovek budući, veli on, imam
bogodanu i prirodnu vlast drugima misli moje spriopštavati i što sam dobro i pametno od
drugi ĉuo i nauĉio drugima kazivati...«
Zato u njegovim delima ima toliko prevoda: Bukvica je sastavljena iz Jovana

Zlatoustog; HristoiΘïa je prevod jednog grĉkog popularnog dela iz XVIII veka; Slovo
pouĉitelno je prevod iz Colikofera; Basne su izreda iz Ezopa, Fedra, Lafontena i Lesinga;
Sovъti zdravago razuma su »najizbranije misli i savetovanja uĉenih ljudi s raznih jezika
prevedene«; Damon je preveden iz Lesinga; Jedan par papuĉa iz talijanskog novelista
Gaspara Gocija; Adelaida i Lauzus i Lidija iz Marmontela, saradnika Enciklopedije; Etika, iz
talijanskog filozofa Soavi. Za izvesna mesta u njegovim delima utvrĊeno je da su prevodi i
prerade iz raznih nemaĉkih, engleskih i francuskih autora, i to će se u sve većoj meri
pokazivati ukoliko se njegova dela budu kritiĉki prouĉavala.
Uopšte, Dositej Obradović je duhovni proizvod više duhovnih pravaca. U raznim

prilikama svoga ţivota on je pretrpeo nekoliko raznih duhovnih uticaja: i hrišćanske
romantike i mistike, i ruske dogmatiĉke teologije, i grĉkog reformatorstva, i austrijskog
jozefinizma, i nemaĉkog protestantizma i prosvetiteljstva, i engleskog racionalizma, i
francuskog humanitarizma. Iz svega toga razvio se on u eklektiĉnog i praktiĉnog filozofa,
prosvetiteljskog popularnog pisca, koji je na svoj narod primenjivao ideje ondašnjeg
evropskog racionalizma.

RACIONALIZAM. — Osnovno osećanje kod Dositeja Obradovića jeste ljubav ka istini,

potreba da ţivi u istini i radi istine, da i svoj i ljudski ţivot udesi prema zahtevima istine. On
jasno uviĊa koliko zla dolazi od zabluda, praznoverica i neznanja i smatra da je sve pitanje
uneti u dušu pojedinaca i u dušu naroda istinu. I u ime njeno on će celoga svoga veka davati
svome narodu »savete zdravog razuma«.
Ĉovek je utoliko slobodan ukoliko sme i moţe da slobodnije misli i rasuĊuje. Narodi
»koji samo pri starim mnjenijam i obiknovenijam ostaju, moraju, kako god ostali azijatiĉeski
i afrikanski narodi, u veĉnoj i oĉajnoj tami i nerazumiju leţati«, trunuti »u vsekoneĉnom i
plaĉa dostojnom beslovesiju«. I jedan od njegovih glavnih zadataka je nauĉiti Srbe
»bogodanoj svobodi uma«, da se »usude sverh svake stvari svobodno misliti i sve što ĉuju da
sude i rasuţdavaju«. Ali, do istine se ne dolazi samo umovanjem. Zdrav razum je samo
sredstvo, a cilj je prosveta, stvorena na temelju nauke i iskustva vekova i kulturnih naroda.
Nauka je pravi lek od svih duhovnih i drţavnih zala, iskupitelj, novi mesija ĉoveĉanstva. I
Dositej Obradović neće propustiti ni jednu priliku a da ne veliĉa »svetu nauku, Boţji dar,
nebesni cvet«. Ništa nije vaţnije no širiti nauĉne istine, mudrim knjigama prosvećivati ljude:
»Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na
naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji velika zvona
poizvešati... Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce! Knjige, predragi i
neprecenjeni nebesni dar, prosvješteni umova ponosite kćeri! One sad na zemlji i na moru
carstvuju i premudre zakone daju! One vojuju i pobjeţdavaju! One slavu blagopoluĉni
naroda do sami zvezda podiţu i preuzvišavaju.«
PEDAGOG. — Dositej Obradović ne traţi toliko istinu radi istine, u njegovim oĉima oka
ne vredi sama po sebi, no od praktiĉne koristi koju ona pruţa ljudima. Nauka je samo
sredstvo, a cilj je duhovna sloboda i moralno savršenstvo, slobodan, vedar, ĉist i ugodan
ţivot i pojedinaca i svih ljudi. Sa takvim utilitarnim etiĉkim i praktiĉnim shvatanjem nauke i
filozofije uopšte, podreĊujući sve moralnom vaspitanju, »ĉlovekoljubiju i k dobrim nravom«,
Dositejev rad je morao neizbeţno uzeti vaspitni, pedagoški karakter. On je ceo svoj ţivot
proveo kao vaspitaĉ: kao narodni uĉitelj u Dalmaciji, kao domaći uĉitelj i vaspitaĉ u
Moldaviji, Ugarskoj, Beĉu, Lajpcigu i Trstu, kao prosvetni organizator i »popeĉitelj
prosvješĉenija« u novoosloboĊenoj Srbiji. Njegove knjige imaju pedagoški i vaspitni smer.
Na naslovu Basana Obradović je stavio: »Musej svešĉenik devojĉicam i deci ja pojem«, i cela
knjiga je upućena »ljubeznoj serbskoj junosti«, sa namerom da je uputi u svestan, razuman i
moralan ţivot. On je pedagog sa dubokim ubeĊenjem, uveren, zajedno sa celim svojim
prosvetiteljskim dobom, da se ĉovek raĊa dobar, da ga samo rĊavo vaspitanje izopaĉava i da
od dobrog vaspitanja mladeţi zavisi sreća ĉoveĉanstva. Sa apsolutnim uverenjem u
sposobnosti i neograniĉenu svemoć nauĉne kulture i racionalnog vaspitanja, on ceo politiĉki,
socijalni i moralni problem svodi na »vospitanije mladosti«, tu »stvar najnuţniju i
najpolezniju ĉloveku na svetu«. Sva budućnost neukog i zaostalog srpskog naroda leţi u
vaspitanju.
Kada govori o vaspitanju, Dositej ne misli samo na vaspitanje muške dece. On isto tako
traţi i vaspitanje ţenske dece, i još i u tom pogledu on visoko stoji nad svojim dobom. U
srpskom narodu su vladali uvek patrijarhalni i orijentalni pojmovi o ţeni, i u ţeni se toliko
gledalo biće niţe vrste da do 1730. ţena nije imala prava ni u crkvu da ide. Obradović ustaje
protiv tih ţalosnih zabluda i traţi da se ţena podigne do svesnog i razumnog ţivota. On tvrdi
da se narod ne moţe podići do prosvete dok ţena ostaje »u prostoti i varvarstvu«. On hoće

da ţenska deca uĉe ne samo ĉitanje i pisanje no i istoriju, geografiju i logiku, da mogu
razumno i pravilno suditi, da nauĉe moralnu filozofiju, kako bi znale svoje duţnosti kao
kćeri. supruge i matere. On veruje da će prosvećene, moralne i vredne ţene moći više no iko
raditi na opštem prosvećivanju srpskoga naroda.
CRKVENE REFORME. — RaskaluĊer, uĉenik grĉkih crkvenih reformatora, sledbenik

evropskih racionalista, pobornik artiklerikalnih reforama Josifa II, — Dositej Obradović se
najjaĉe izrazio i najviše istakao u verskoj kritici, na polju crkvenih reforama. Kao i za celo
njegovo doba pitanje vere izgleda mu osobito vaţno. I u ime »ĉiste evangelske i apostolske
crkve« on u srpskom društvu prvi stvarno poĉinje borbu protiv izopaĉenog hrišćanstva,
verskoga fanatizma i formalizma, protiv kaluĊerskoga parazitizma, protiv zastarelih i štetnih
crkvenih ustanova, a za versku snošljivosti i za preobraţaj crkve prema zahtevima zdravoga
razuma. Propovedajući te nove i smele ideje, Dositej ne presaĊuje samo ono što je kod
drugih naprednih naroda video, i nije samo zastupnik antiklerikalne politike Josifa II i
podstrekaĉ antiklerikalizma kod Srba. On time daje nauĉnu osnovu i knjiţevne formule
jednom stanju stvari koje je kod ugarskih Srba i ranije postojalo, onoj borbi graĊanstva
protiv pravoslavne teokratije, i svetovnog i opštenacionalnog duha protiv crkvenog i uskog
staleškog klerikalnog gledišta.
U XVIII veku i kod Srba, kao u celoj Evropi, došlo je do sukoba izmeĊu svetovnih i
crkvenih staleţa. Srpsko graĊanstvo, ĉim se poĉelo prilagoĊavati uslovima novoga ţivota u
Ugarskoj, u zemlji zapadne kulture i gde je bilo dosta protestanata, poĉelo je borbu protiv
svemoći crkvene jerarhije. Na svima srpskim saborima, još od poĉetka XVIII veka, svetovni,
graĊanski poslanici napadali su nesavesnost, grabljivost i samovolju arhijereja, kaluĊera i
sveštenika, kod kojih je još vladao balkanski grĉki duh, traţili da se duhovni staleţi u svojoj
vlasti ograniĉe i uteraju u granice morala i hrišćanske vrline, da narod vrši kontrolu nad
radom svojih crkvenih starešina i da i sam ima udela u upravi nad crkvom. Ti sukobi su bili
stalni, ne samo u saborima no i u crkvenim opštinama, i trajali su sve do kraja XVIII veka,
kada se i drţavna vlast u njih umešala, ali više iz neprijateljskih osećanja prema pravoslavnoj
crkvi. Kulturni i svetovni elementi u srpskom narodu i pre Dositeja Obradovića vršili su
kritiku crkvenih zloupotreba, vodili borbu sa crkvenim ljudima i traţili crkvene reforme, i
Dositej Obradović je došao da tim njihovim osećanjima i ţeljama da suvremen i knjiţevan
izraz. I zato je on odmah imao toliko uspeha u svome radu, zato je stekao toliki broj ĉitalaca,
prijatelja i dobrotvora u graĊanskom staleţu.
U svojoj verskoj kritici Obradović pre svega udara na versku zaslepljenost i traţi,
zajedno sa svojim dobom, da u duhove i u naravi uĊe moderno naĉelo verske ravnopravnosti
i snošljivosti. I on je za tu ideju ne samo kao racionalist no i kao Srbin, kao ĉlan naroda koji
je kroz ceo jedan vek bio izloţen surovim verskim gonjenjima. Dogme i obredi, cela forma
raznih vera nema veze sa pravom religijom, religijom ljudske savesti, koja jedino poĉiva na
evanĊelskoj istini. »Sad se meĊu prosveštenim ljudma ne pita ko je vostoĉne, ko li je
zapadne crkve, no ko je dobrodjeteljan, pošten i vredan ĉovek.« Crkva treba da sjedinjuje
ljude, a ne da ih mrţnjama razdeljuje. Verske mrţnje meĊu ljudima, sinovima jednog istog
nebeskog oca, raspiruju oni za koje je vera postala zanat od koga ţive: magi, bramini, bonze,
jerofanti, lame, hodţe, fratri, popovi i kaluĊeri. Prvi meĊu svima srpskim piscima
pravoslavne vere, prvi u lokalnoj i konfesionalnoj knjiţevnosti ugarskih Srba u XVIII veku,
on svojim duhom obuhvata ceo srpski narod, ne samo bez obzira na drţavne granice no i na
verske razlike, »koliko grĉke crkve, toliko i latinske sljedovatelje, ne iskljuĉavajući ni same

Turke Bošnjake i Ercegovce, budući da zakon i vera moţe se promeniti, a rod i jezik nikada«.
On prvi jasno vidi da se sva budućnost srpskoga naroda, podeljenog u tri razne i zavaĊene
vere, nalazi u primeni moderne ideje verske snošljivosti i isticanja naĉela narodnosti nad
verskim osećanjem.
U svojoj verskoj kritici Dositej logiĉno ide još dalje. Kao i svi njegovi uĉitelji i uzori:
Jerotej Dendrin u Smirni, liberalni protestanti i prosvetitelji u Nemaĉkoj, kao Petar Veliki u
Rusiji i Josif II u Austriji, on traţi osnovnu reformu crkve, da se ona saobrazi zahtevima
zdravoga razuma i potrebama novoga vremena, da se iz nje izbace praznoverice, fetišizam,
ritualizam, farisejstvo, svi »stari plesnivi i zarĊati obiĉaji«. On hoće da se odvoji »ĉisto
evangelsko uĉenje«, ono što je osnovno i bitno od onog što je docnije dodato i štetno, od
»ĉoveških svakojakih predanja i pridodanja«, »pravoverje od sujeverja«, jezgro od ljuske.
On usvaja i podupire crkvene reforme koje je odluĉno poĉeo sprovoditi Josif II, uperene u
prvom redu protiv katoliĉke crkve, ali koje su se neizbeţno prenosile i na pravoslavnu crkvu,
i protiv kojih je ustala i materijalno ugroţena crkvena jerarhija i prosti i neprosvećeni narod,
konzervativan u svojim vekovnim nevoljama i uvek u strahu da se iza tih reforama ne krije
unija. I jerarhija i narod su se bunili kada je drţavna vlast stala ukidati silna praznovanja,
kada je pokušavala da se brakorazvodne parnice od crkvenih sudova prenesu na graĊanske,
kada se izdala naredba da se, u interesu javnoga zdravlja, mrtvaci moraju sahranjivati u
zatvorenim sanducima i u grobljima dalje od varoši. Masa naroda je na to sa zebnjom gledala
i u nekim dijecezama dolazilo je do otvorenih pobuna. Obradović je uveravao narod da te
reforme kao umesne i korisne treba primiti.
Od sviju crkvenih reforama Dositej najvijše polaţe na ukidanje manastira i kaluĊera,

što je Josif II uveliko i s uspehom izvodio u katoliĉkoj crkvi, a u malome i bezuspešno
pokušavao u pravoslavnoj crkvi. U Hopovu, u svojim putovanjima po pravoslavnom Istoku,
on je imao dovoljno prilike da vidi šta je kaluĊerstvo, i on smatra za duţnost da svoje
iskustvo i drugome kaţe. (»Ko se god opari, a ne kaţe društvu da ĉorba ţeţe, nije dobar za
društvo.«) Inaĉe miran i pitom, Dositej nikad se nije tako ţestio no kada je dokazivao
»bespoleznost manastira u opšĉestvu« i preţivelost i besmislenost ustanove kaluĊerstva.
Ţivotъ i priklюĉenія je u prvom redu radi toga i pisao. On je za ukidanje manastira i
kaluĊerskog reda i traţi da se manastiri pretvore u škole, gde bi se za svešteniĉki i uĉiteljski
poziv vaspitavala sirota narodna deca.
Ta antimanastirska i jozefinska ideja kod Dositeja je bila tako jaka da izgleda da je

najveći deo njegovih knjiga nisan protiv kaluĊerstva. I dok su zbog toga graĊanstvo, pa ĉak i
jedan deo mirskog sveštenstva u njima uţivali, dotle su ih kaluĊeri oglašavali za jeretiĉne,
progonili, spaljivali, i sve do polovine XIX veka ometali i pokušavali da spreĉe nova izdanja.
POLITIĈKE IDEJE. — Bilo što nije hteo da dolazi u sukob sa cenzurom, bilo što je
hotimiĉno izbegavao da govori o suvremenim dogaĊajima, Dositej Obradović vrlo malo
govori o politici. O francuskoj revoluciji, o Napoleonu, o politiĉkim zahtevima srpskim iz
1790. godine kod njega nema ni pomena.
Negova glavna politiĉka ideja to je uvaţavanje prosvećenoga despotizma XVIII veka,

vladara kao što su bili Petar Veliki i Katarina II u Rusiji, Fridrih II u Pruskoj, a naroĉito Josif
II u Austriji. Kao uopšte filozofi XVIII veka, i on drţi da je najlakši put za pobedu novih ideja
imati jednog prosvećenog ĉoveka na prestolu, koji će nametnuti neprosvećenoj masi nove

istine i napredne reforme. Napredak dolazi ozgo, a ne ozdo, i on drţi da se ostvario Platonov
san, da je došlo doba kada vladari filozofišu, a filozofi sa vladarima vladaju. I te vladare-
filozofe on proslavlja kao mesije ĉoveĉanstva.
On je za monarhiju, ali za monarhiju sa prosvećenim, pravdoljubivim, mudrim i

dobrim vladarem, koji će zemlji biti ono što je dobar domaćin kući, vladati »mudrim i silnim
zakonima«, i namesto nasilja, nereda i nepravde, obezbediti mir, sigurnost i pravdu.
NACIONALNE IDEJE. — Do Dositeja Obradovića srpsko rodoljublje je usko i ima

verski karakter. Na kraju XVIII veka nacionalni pokret, ukoliko ga ima, oseća se kod
ugarskih Srba, u Karlovaĉkoj mitropoliji. Srbija je pusta i bedna, ceo beogradski pašaluk
nema ni 100.000 duša. Stara Srbija je seobama prepolovljena; u Bosni i Hercegovini vlada
tama i varvarstvo; Crna Gora je u stalnim borbama sa Turcima i Arbanasima; Dalmacija, pod
Mletaĉkom Republikom, preplavljena talijanstvom, ţivi svojim odelitim ţivotom. IzmeĊu
pojedinih delova srpskog naroda nema nikakve veze, svest o narodnoj zajednici gotovo ne
postoji. Kod ugarskih Srba, ganjanih zbog vere, nacionalno osećanje se ograniĉilo samo na
pravoslavlje, a katolici u Slavoniji, Sremu i Baĉkoj, »Šokci« i »Bunevci«, stavljani su van
nacionalne zajednice. U doba oko 1780. godine srpsko osećanje je ograniĉeno samo na
pravoslavne Srbe u Ugarskoj, i nacija je više jedna veroispovest jedne ograniĉene pokrajine.
Dositej Obradović iz osnova menja to usko i nazadno shvatanje. On je mnogo putovao i

ţiveo po gotovo svima srpskim krajevima i na licu mesta stekao osećanje da je sve to jedan
isti narod. On poznaje srpski narod i u Banatu, i u Baĉkoj, i u Sremu, i u Slavoniji, i u
Hrvatskoj, i u Dalmaciji, i u Crnoj Gori, i u Srbiji. Svojim širokim i modernim idejama o veri
on se visoko uzdiţe nad konfesionalnim shvatanjem nacionalizma, i iz naĉela verske
ravnopravnosti i snošljivosti razvija se kod njega ideja o narodnom jedinstvu bez obzira na
versku podelu. On se prvi obraća svima Srbima »od Crne Gore do Smedereva i Banata«, piše
za »sve Srblje od Adrijatiĉeskoga Mora do reke Dunava«, uvodi u srpsku narodnu zajednicu
ne samo pravoslavne no i katolike i muslimane.
Njegovo rodoljublje je razumno i široko ĉoveĉansko. On osuĊuje nacionalnu nadutost,

iskljuĉivost i mrţnju na druge narode. Ali on visoko misli o prirodnim sposobnostima i
uroĊenim vrlinama srpskoga naroda, o njegovoj kulturnoj usavršljivosti. »S gorućim i punim
ljubavi srcem« govori on o »slavnoj slaveno-srbskoj naciji« i veruje da kada nauka i prosveta
doĊu meĊu Srbe, »izabranije nacije« neće biti.
On ima jako razvijeno osećanje nacionalne solidarnosti, na sasvim modernom,

racionalnom i socijalnom osnovu. Svaki je ĉovek ĉlan narodne zajednice, i zato što uţiva
koristi od nje duţan je da za njeno dobro radi. Kada govori o narodu, on nema pred oĉima
apstrakciju, no ţive ljude, narod, puk, koji ĉine broj, temelj i snagu nacije. Njegov
patriotizam ima sasvim realnu politiĉku podlogu. Jedno vreme [oko 1788] zavaravao se
praznom nadom da će Josif II osloboditi Srbe, ali kada je 1804. buknuo ustanak u Srbiji, on
je odmah osetio njegov veliki znaĉaj. On je prvi srpski pisac koji je video istorijsku ulogu
Srbije i koji je verovao u nju. I pošto je u svojim delima dao racionalan osnov srpskom
nacionalizmu, proširio ga na sve srpske krajeve i na sve tri vere, pošto je prvi proklamovao
duhovno jedinstvo verom i granicama podeljenog srpskog naroda, on je poĉeo i praktiĉno
politiĉko izvoĊenje tih ideja, svojim radom na stvaranju Srbije.

III. KNjIŢEVNE OSOBINE
JEZIK. — Sve dok je srpska knjiţevnost imala verski i obredni karakter, dok su pisci
izlazili iz duhovnih redova, dotle je crkveni, ruskoslovenski jezik vladao kao knjiţevni jezik.
Ali ĉim je graĊanski elemenat ojaĉao i kada se svetovni duh poĉeo širiti, kada su se poĉeli
javljati pisci svetovnjaci, stalo se traţiti da se narodni jezik uvede u knjiţevnost. Zaharija
Orfelin prvi to traţi, ali sa malo snage, i sam se više sluţi crkvenoslovenskim. Ĉovek koji je
prvi dao sve razloge za upotrebu narodnog jezika u knjiţevnosti, i koji će svojim primerom
pokazati kako se moţe tim jezikom pisati, bio je Dositej Obradović.
On tim jezikom piše od prvih poĉetaka knjiţevnog rada, iako se prvo obrazovao na
ruskoslovenskom. On je taj jezik naroĉito upoznao u Dalmaciji, gde se lepo i skladno govori
srpski. I on će taj jezik zavoleti sa ljubavlju kojom je voleo svoju zemlju i svoj narod. On
oseća da je potpun, da moţe dati puno izraza svom unutrašnjem biću samo kada govori
svojim maternjim jezikom. Kao i u svemu racionalist, tako i u ovome on polazi od gledišta:
»Jezik ima svoju cenu od polze koju uzrokuje.« Jezik je za njega oruĊe napretka i prosvete, i
on traţi narodni jezik u knjiţevnosti da bi prosti ljudi, i seljaci i ĉobani, mogli što lakše i sa
što više razumevanja ĉitati i da bi se prosveta mogla što brţe i dublje širiti. Našto mrtvi
slovenski jezik, koji razume samo jedna mala manjina i koji je tuĊ i nerazumljiv narodu?
Uĉiti taj jezik znaĉi gubiti dragoceno vreme, a »samo prostota i glupost zadovoljava se
vsegda pri starinskom ostati«.
I Dositej Obradović će odsudno biti za »obšĉenarodni jezik i govorenje«, i pisaće

»našim prostim srbskim jezikom«. Ali ipak taj njegov jezik nije besprekoran i potpuno ĉist.
On se rodio u jednom kraju gde je srpsko stanovništvo jako izmešano sa tuĊinskim i gde je
jezik neizbeţno morao izgubiti od svoje ĉistote. Zatim, on se poĉeo uĉiti u ruskoslovenskim
knjigama, veći deo ţivota proveo je u tuĊini, obrazovao se na tuĊim jezicima, i nije vladao
ĉistim narodnim jezikom. Najzad, pišući filozofska i etiĉka dela on se nije mogao sluţiti
prostim, još nerazvijenim narodnim govorom srpskim, i otuda kod njega veliki broj
nenarodnih reĉi i reĉeniĉnih obrta, i to naroĉito iz ruskoslovenskog i slovenskog jezika,
upravo iz ruskog jezika XVIII veka, u koji je, posle Petra Velikog, ušlo mnogo stranih i
skovanih reĉi. Obradović je polazio sa gledišta da u pitanju knjiţevnoga jezika »s pomoću
staroga novi će se od dan do dan u bolje sostojanije privoditi«, i pisao je u osnovu narodnim
jezikom, ali struĉni knjiţevni i apstraktni izrazi bili su pozajmljeni iz ruskoslovenskog.
Gramatike narodnog jezika nije bilo, i on pravi ĉeste gramatiĉke greške. U stvari, tako je i
moralo biti, i sve to ne umanjuje njegovu veliku zaslugu: da je umesto mrtvog i tuĊinskog
crkvenog jezika uneo u srpsku knjiţevnost ţivi i usavršljivi srpski narodni jezik.
KNjIŢEVNI TALENAT. — U celom svome knjiţevnom delu Dositej Obradović ima

osnovnu ideju: biti koristan srpskom narodu. On ne piše da stvara liĉna, originalna dela, u
kojima će izraţavati sebe i obezbediti sebi knjiţevnu slavu u potomstvu. Kao i nauka tako i
knjiţevnost za njega nije sama sebi cilj, i u jednoj i u drugoj on vidi sredstvo duhovnog i
moralnog opšteg napretka narodnog. U idejama praktiĉne, utilitarne i tendenciozne
knjiţevnosti XVIII veka, on piše da pouĉi i prosveti, ne obraća se mašti no razumu, ne traţi

stilske efekte no ubedljive argumente. Zatim, i da je imao knjiţevnih namera teško bi ih

ostvarivao, jer u to doba u srpskoj knjiţevnosti nije bilo knjiţevnih tradicija i uzora, kao ni
razvijenog knjiţevnog jezika. Sve je imalo da se stvara, i na njega je pao taj teţak istorijski
posao, u vrlo nepovoljnim materijalnim prilikama po knjiţevni rad. On radi brzo, i odmah
daje u štampu. Otuda u njegovom pisanju ima nedostataka. On je ĉesto starinski kitnjast,
preterano »ĉuvstvitelan« i panegiriĉan, sa suviše usklika i apostrofa. On ima sklonosti da se
rasplinjava i ĉesto se gubi u razvijanjima koja su u slaboj vezi sa onim što hoće da kaţe.
Njegove periodiĉne reĉenice su katkada nerazumljive. Interpunkcija mu nije uvek sigurna.
On je pisao u stihu i u prozi. On voli poeziju i na jednom mestu veli: »Meni su na

svakom jeziku stihovi mili.« Ali njegovi stihovi su slabi, kao sva srpska poezija u XVIII veku.
U njegovom pevanju opaţa se uticaj psevdoklasicizma, koji je tada vladao u evropskoj
poeziji. Prozni rad mu je mnogo obilniji i bolji. U prvom redu i u glavnome on je jasan pisac.
On se prvi meĊu Srbima obraća velikoj publici, celoj naciji, i trudi se da bude što prostiji i
razumljiviji. On jasno govori razumne i trezvene stvari, izbegavajući sve što je maglovito,
visokoparno, školsko i pedantno, i u pisanju je prost, neposredan, prirodan i razumljiv. »Što
god nije ĉisto i jasno, veli on, ne uveseljava, a što ne uveseljava ne moţe pridobiti srce.« Iako
ne teţi da pravi knjiţevne efekte, on piše knjiţevnim stilom, neposrednim i prostim, ali ţivim
i ţivopisnim. To je najknjiţevniji srpski pisac svoga doba, i još zadugo posle ostao je kao
obrazac u pisanju.
U celom njegovom pisanju ima izvestan dobrodušan, srdaĉan ton. Onakav kakav je bio
u ţivotu, prirodan, krotak, pitom, ĉovekoljubiv, takav je i u svom pisanju. On se ĉitaocu
obraća sa nekom bratskom ili oĉinskom neţnošću, i u svoje pisanje unosi toliko »sladosti«,
kako je još jedan suvremenik zapazio. On ima onu »reĉitost srca« koju su negovali pisci sa
kraja XVIII veka, i ĉesto više osvaja svojom dobrotom i srdaĉnošću no solidnošću svoje
argumentacije.
Uopšte uzev, on je dobar pisac. On priĉa ţivo, ţivopisno i zanimljivo, i njegovo

ţivopisno pisanje podseća na intimne razgovore koje vode stari i dobri prijatelji. U najboljim
delima svojim, u prvom delu Ţivota i priklюĉenія i u Basnama, on pokazuje i izvesnog
knjiţevnog talenta, unosi u svoje priĉanje ţivota, slikâ, pokreta. Pišući o apstraktnim
stvarima, on ume da bude zanimljiv, i najsuvlja izvoĊenja zaĉinjava ĉinjenicama iz stvarnog
ţivota, primerima i uspomenama svoga bogatog iskustva, anegdotama koje zabavljaju,
izrekama koje ostaju. I sve to objašnjava što se on tako rado ĉitao, kao što se i još danas dade
ĉitati. Time, kao i osnovnim dobrodušnim i intimnim tonom, on opominje na Ljubomora P.
Nenadovića kojem je umnogome sluţio za uzor. U svakom sluĉaju, to je bio jedini knjiţevni
pisac srpski u XVIII veku, ĉije knjiţevne sposobnosti dostojno su sluţile njegove razumne i
plemenite ideje.
IV. OPŠTI POGLED NA NjEGOV RAD I NjEGOVO MESTO U

SRPSKOJ KNjIŢEVNOSTI

Dositej Obradović je novator i inicijator kakvi se retko viĊaju, jedan od onih ljudi koji
stvaraju epohu i ostaju kao putovoĊe celoga jednoga naroda. Novi duhovni i knjiţevni ţivot u
srpskome narodu nesumnjivo od njega potiĉe.
Mesto dotadašnjeg »mrtvoroĊenoga deteta stare skolastiĉko-bogoslovske

knjiţevnosti«, on poĉinje jednu ţivu, svetovnu, suvremenu, realnu knjiţevnost, na solidnoj
osnovici, sposobnu za ţivot i usavršavanje. Knjiţevnost do njega bila je u rukama samo
crkvenoga reda, namenjena obrednim ciljevima i zadahnuta iskljuĉivo bogoslovskim duhom,
bez veze sa ţivotom, bez oslonca na iskustvo, bez dodira sa stvarnošću. Dositej prekida sa
tom srednjovekovnom tradicijom i osniva modernu i svetovnu knjiţevnost, koja se obraća
graĊanstvu i narodu, koja je u vezi sa stvarnim ţivotom, ili, bolje reći, koja je izraz
narodnoga ţivota. I svu tu novu, pravu knjiţevnost, koja je ostala i koja se razvila u ovo što
danas srpski narod ima, poĉeo je on raditi na narodnom i ţivom jeziku, odbacivši mrtvi
tuĊinski i skrpljeni crkveni jezik, isto onako kao što je energiĉno potisnuo i crkvene ideje.
U kulturnom razvitku srpskoga naroda pojava Dositeja Obradovića je od epohalnog

znaĉaja. Sve do njega Srbi su ţiveli u duhovnjoj atmosferi srednjega veka. On prekida sa tom
nekulturnom istoĉnjaĉko-pravoslavnom tradicijom i odlazi neposredno u školu
prosvećenoga Zapada i njegove slobodne, racionalne i humane kulture. Vizantijski duh i
ruska teologija gube zemljišta kod Srba, i srpski narod ulazi u kulturnu zajednicu zapadnih
evropskih naroda. U tome pogledu, Dositej Obradović je inicijator kulturnog i naprednog
zapadnjaštva, voĊ u duhovnom osloboĊenju srpskoga naroda od srednjega veka i Istoka i
uvoĊenju u moderno doba i na Zapad. I to mu je moţda najveća i najtrajnija zasluga.
Njegovo delo ima u prvom redu praktiĉan i utilitaran karakter, ono ima više ţivota i
stvarnosti, poĉiva više na iskustvu no delo ijednoga srpskoga pisca do njega, no delo retko
koga srpskoga pisca i posle njega. Ma kako on po prirodi bio idealist, ma koliko ceo njegov
rad izgledao odblesak evropske ideologije XVIII veka, ipak je on skroz pozitivan duh i
njegove ideje imaju solidnu realnu podlogu i ĉisto praktiĉan smer. On ne operiše sa
maglovitim sistemima i ne luta u metafiziĉarskim apstrakcijama, no ostaje uvek na zemlji i u
najobiĉnijoj stvarnosti, misleći o prilikama i potrebama svoga naroda. On ima bogato
iskustvo kao retko ko, jer, »sin svojih dela«, sam je sebi prokrĉio put, samouštvom,
putovanjima i u školi ţivota nauĉio ono što mu se nije dalo da u mladosti redovnim putem
nauĉi. On poznaje ţivot, jer je njime obilno ţiveo, i kao pisac on će biti od onih koji ţivot
unose u knjige a ne knjige u ţivot. On bole no iko poznaje srpski narod, jer je ţiveo u njemu, i
to u svima krajevima njegovim, i ono što je propovedao odgovaralo je liĉno prouĉenim
prilikama i stvarnim potrebama u kojima je srpski narod ţiveo. U tome pogledu Dositej
Obradović je prvi pozitivist i realist srpski, u širokom smislu tih reĉi.
Velika ambicija njegova to je nauĉiti Srbe »slovesnoj, razumnoj i svobodnoj ljubavi ka

istini«, da po zdravome razumu o svemu misle, da o svemu slobodno rasuĊuju i da ceo svoj i
unutrašnji i spoljašnji, i pojedinaĉni i narodni, ţivot udese onako kako je najpametnije i
najkorisnije. Snaţnije i potpunije no iko on predstavlja racionalistiĉki i kritiĉki duh u srpskoj
knjiţevnosti, prosvetiteljsku filozofiju XVIII veka uopšte, austrijski jozefinizam napose.
Blagodareći njemu srpski narod oslobaĊa se duhovnog jarma svoje teokratije i »vsekoneĉnog
i plaĉa dostojnog beslovesija«.

Dositej Obradović u isti mah produţuje borbu koja se gotovo ceo vek u srpskom
društvu vodila izmeĊu crkvenoga i svetovnoga elementa, teokratije i graĊanstva, i poĉinje
popularisati kod Srba ideje duhovnoga osloboĊenja, verske snošljivosti, crkvenih reforama,
modernog kritiĉnog duha i nauĉnoga obrazovanja. On poĉinje voditi borbu protiv
dogmatizma, fanatizma, »starih plesnivih i zarĊatih obiĉaja« u crkvi, protivu velikih
zloupotreba crkvenih ljudi, a naroĉito kaluĊera, i svojim perom pomaţe napredne crkvene
reforme Josifa II. On pokušava da Srbe nauĉi »razumno i svobodno kao slovesni ljudi
misliti«, osloboditi ih od verskoga fanatizma i robovanja jerarhiji, formulama, dogmama i
obredima, on ih uĉi da iz vere odbace sve što je sporedno, formalno, nakalemljeno i protivno
zdravom razumu i ĉoveĉanskom dostojanstvu, i da mesto ţivota po »strahu gospodnjem«
prime slobodni i humani moral, koji izlazi iz prirode sama ĉoveka i ljudskih odnošaja u
društvu. U tome pogledu Dositej Obradović je prvi racionalist i slobodni mislilac u srpskome
narodu i »najradikalniji zastupnik ideja Prosvećenosti kod Juţnih Slovena« (dr Matija
Murko).
RoĊen u jednom kozmopolitskom veku, kozmopolit po svojim idejama, Dositej je ipak

više no iko radio na stvaranju nacionalnoga osećanja u srpskom narodu. Do njega srpski
nacionalizam bio je ĉisto veroispovednoga karaktera i obuhvatao Srbe u Karlovaĉkoj
mitropoliji. On prvi uvodi u pojam narodne celine Srbe sviju krajeva, bez obzira na pokrajine
u kojima ţive i drţave kojima pripadaju, i Srbe u Ugarskoj, i Srbe u Turskoj, i Srbe u Crnoj
Gori, i Srbe pod Mletaĉkom Republikom. On proklamuje da vera ne opredeljuje narodnost,
no jezik i krv, i da su isto tako Srbi i katolici i muslimani. To je za ono doba bila nova i smela
misao, od prvorednoga znaĉaja za budućnost. I ako je što ţaliti to je što se u XIX veku ta
misao nije dovoljno shvatila i što je srpski nacionalizam još zadugo zadrţao konfesionalan
karakter. Tim svojim idejama Dositej Obradović se istiĉe kao tvorac širokog nacionalizma
srpskog.
Dositej Obradović jasnije no iko vidi ogroman znaĉaj prosvete, i to prosvete ne

ograniĉene na jedan povlašćen staleţ no na sve slojeve narodne, naroĉito na radnu masu
narodnu. Problem opštega vaspitanja za njega je problem cele budućnosti narodne. On traţi
da škola ne bude uĉionica molitava i crkvenih obreda, no da se u njoj mladeţ uputi u sva
korisna i praktiĉna znanja, potrebna za slobodan i svetovan ţivot. Iz prosvete on ne
iskljuĉuje nijedan staleţ, i isto tako nijedan pol, i prvi meĊu Srbima istiĉe veliku nacionalnu i
moralnu potrebu da se i ţenskinju dadu sve blagodeti obrazovanja. Za prosvetni razvitak
srpskoga naroda on je bio jedan od najznaĉajnijih ludi, i u njemu treba gledati tvorca
suvremene narodne prosvete srpske.
Krenuvši, pravilno postavivši i rešivši tolika i tako vaţna pitanja narodnoga ţivota, on
je bio od ogromnoga uticaja ne samo na svoje suvremenike no i na potonje naraštaje srpske.
On je prikupio oko sebe celu jednu školu pisaca, Jovana Muškatirovića, Emanuila Jankovića,
Aleksija Vezilića, Gligorija Trlajića, Atanasija Stojkovića, a naroĉito Pavla Solarića, koji su
sprovodili i dalje razvijali njegove reformatorske ideje. Mušicki, koji je docnije izdavao
njegove Basne, pretrpeo je njegov uticaj. Njegove ideje o crkvenoj reformi imale su
neposrednog praktiĉnog znaĉaja za vreme vlade Josifa II, kada su se ozgo podrţavale i
izvodile; za doba reakcije posle cara reformatora one su izgubile od svoje aktualnosti, ali su
ipak ostale toliko u snazi da u srpskome društvu u Ugarskoj odrţavaju svetovni
antiteokratski duh, koji najzad trijumfuje u naše dane. Ali naroĉito su ostale njegove
prosvetne i nacionalne ideje, kao i ono što je knjiţevno kod njega. Docnije, kada se duhovni

pravac i knjiţevni ukus kod Srba promenio, u doba romantizma, tako suprotnog njegovim
idejama, on je ipak ĉuvao svoju ĉitalaĉku publiku, duhovno i moralno uticao na cele
naraštaje srpske. On se izdaje u celoj prvoj polovini XIX veka, pa ĉak i u puno doba
romantizma, i kod Ujedinjene omladine srpske slavi se kao ĉlan »Srpske Svete Trojice«,
zajedno sa sv. Savom i Vukom Karadţićem.
Ali, izmeĊu onoga što je Dositej Obradović mislio i propovedao i onoga što su
romantiĉari sanjali i pevali, izmeĊu njegovog trezvenog i vedrog racionalizma i verbalnog
romantizma »Vukove omladine«, postojale su u osnovu potpune suprotnosti, i romantizam
Vuka Karadţića i Omladine znaĉi reakciju racionalizmu Dositeja Obradovića. Kao ranije u
Evropi, tako su i kod Srba oko 1860. mašta i osećanje došli mesto razuma, tradicija mesto
reforama, kult prošlosti mesto kulta budućnosti. Dok Dositej Obradović napada one koji se
»poĉnu udaljavati od zdravoga razuma (koji neodloţno mora sluţiti za osnov sviju
ĉoveĉanskih znanja), upadaju u ono što Nemci zovu: švermeraj, a naši: parenje i pokretanje
uma...«, — naši romantiĉari, naprotiv, napadali su na »ladan razum«, rastapali se u tim
»švermerajima«, maštanjima i sanjarijama, i »na gorama oduševljenja« buktali od
»boţanstvene strasti«. Dositej traţi samo ono što je saobrazno zdravom razumu i korisno
društvenoj celini; romantiĉari istiĉu ono što je najosobenije i najekscentriĉnije u liĉnosti,
proglašujući pravo jedinke da ţivi na svoju ruku i za svoj raĉun. Dositej u narodnim
obiĉajima gleda dokaze naše zaostalosti, tragove našega varvarstva i hoće da ih nepovratno
uništi; romantiĉari u njima gledaju svete ostatke prošlosti, najviše izraze narodne duše i
osobenosti, pouzdan dokaz narodne superiornosti, i hoće da ih saĉuvaju da bi se imalo ĉime
stajati van a i iznad drugih naroda. Dositej istiĉe nauku i opšteĉoveĉansku prosvetu kao izvor
mudrosti i jedino sredstvo ne samo napretka no i opstanka srpskoga naroda; romantiĉari
mesto svega toga istiĉu narodnu poeziju; traţe u njoj izvor i utoku mudrosti, svu etiku i svu
estetiku, zamenu religije i uput za suvremeni ţivot, alfu i omegu svega znanja i umetnosti.
Dositej je prosvećeni zapadnjak i hoće da srpski narod prihvati izraĊenu i iskustvom overenu
bogatu kulturu naprednih zapadnih naroda; romantiĉari preziru »truli Zapad« i veruju u
»srpsku kulturu«, koju nikada nisu ni definisali u ĉemu se sastoji. IzmeĊu Dositeja i
romantiĉara naših postoji razlika koja je izmeĊu razumna ĉoveka koji vedro gleda preda se u
budućnost i zbunjenih ljudi i maglovitih glava koji gledaju nazad u prošlost.
Posle pada romantizma, od 1870. godine, kada su se opet poĉele širiti racionalistiĉke
ideje, srpski duhovi su se stali vraćati Dositeju Obradoviću. I danas srpski duhovi dele se na
dva velika dela: na one kojima je rodonaĉelnik Dositej Obradović sa njegovim širokim
racionalistiĉkim, realistiĉkim i zapadnjaĉkim idejama, i na one kojima je rodonaĉelnik Vuk
Karadţić sa svojim romantiĉarskim i tradicionalistiĉkim idejama. Jedan od današnjih pisaca
srpskih nedavno je Obradovića nazvao »rodonaĉelnikom naše svesti«. I odista, danas, posle
više od jednoga veka, Obradović izgleda bliţi, moderniji, ţivlji od Vuka Karadţića, sadašnjost
i stvarnost daju mu za pravo, i zato je proslava njegove stogodišnjice 1911. uzela razmere
jedne velike nacionalne proslave, i njegov spomen proslavljen kao niĉiji dosada.
Za svoje suvremenike i neposredne sledbenike on je bio veliki ĉovek. Pavle Solarić ga je

nazivao »serbskim Sokratom« i »ĉrezviĉajnim Serbinom«; »preslavni pervoprosvetitelj
slaveno-serbskago roda našega«, veli Gligorije Trlajić; »srebrovlasi mili Obradović«, piše
Lukijan Mušicki; »veliki Dositej«, naziva ga Mihailo Vitković; »blaţeni starac«, veli Sima
Milutinović, a Jovan St. Popović naziva ga »preslavnim«. Slovenaĉki pisac Urban Jarnik,
1838, isto tako nazvao ga je »preslavnim našim ilirskim Anaharzisom skupa i Sokratom«.

Ako se vrednost jednoga pisca odreĊuje po plodnosti i dugotrajnosti uticaja koji je vršio na
duhove, po tragu koji je ostavio, po koristi koju je doprineo svome narodu, Dositej
Obradović dolazi na prvo mesto i za novu prosvetu on je ono što je bio sv. Sava za staru. On
je bio duhovni preporoditelj srpskoga naroda, tvorac nove srpske prosvete i knjiţevnosti,
»prosvetonaĉalnik Naroda Srbskoga«, kako ga je taĉno nazvao njegov uĉenik Pavle Solarić.

JOVAN MUŠKATIROVIĆ
R oĊen u Senti, u Baĉkoj, oko 1743. godine, Muškatirović je svršio prava u
Pešti i postao senator peštanske opštine 1778. godine. Postavši advokat 1783,35 kao jedini
Srbin advokat zastupao je srpske narodne stvari pred velikim sudovima. Vrlo uvaţavan i kao
pravnik i kao pisac i kao ĉovek, umro je u Pešti 14. jula 1809.
u svom knjiţevnom radu Muškatirović ide za stopama svoga uĉitelja i prijatelja

Dositeja Obradovića. Već 1786. štampa on u Beĉu, graĊanskim slovima i na relativno
dobrom narodnom jeziku, svoju knjigu Kratkoe razmыšlenie o prazdnici, koju je Dositej
Obradović preporuĉio Srbima kao »prepoleznu i dostojnu vseobšĉeg ĉtenija«. Ta knjiţica
imala je ĉisto praktiĉan znaĉaj: ona je pravdala korake drţavne vlasti za ukidanje silnih
prazniĉnih i neradnih dana u pravoslavnoj crkvi. Dositej je pravdao te mere, umirivao Srbe
koji su se bunili, pitao ih kakva smisla ima »praznovati i u lenosti i neradeniju celu treću ĉast
godine za toliko mnoţestvo svetkovina gubiti«, i uveravao ih »da u svetkovanju tolikih
svetaca nijedna dlaka pravoslavija ne stoji«. Muškatirović je tu ideju razvio u celu jednu
knjigu. On dokazuje Srbima da praznike nije izmislio Hristos i da ih ne pominje Sveto pismo,
no da su se oni namnoţili kao plod »nevjeţestva i sujeverija«, u doba kada se hrišćanstvo
stalo udaljavati od svoje prvobitne ĉistote. U ĉisto bogoslovskim razmatranjima, gde se sluţi
biblijskim tekstovima i crkvenim kanonima, Muškatirović se sluţi starijim protestantskim
bogoslovima i polemiĉarima, naroĉito Švajcarcem Rudolfom Hospinijanom, piscem sa kraja
XVI veka. Ali pored toga Muškatirović poznaje narodni ţivot i narodne potrebe i
najzanimljiviji i najoriginalniji je kada daje praktiĉne razloge protiv praznovanja, kada ĉini
trezvena i taĉna opaţanja o suvremenom ţivotu i obiĉajima srpskoga naroda, navodeći
ĉinjenice i sluĉajeve koje je sam video.
U pogledu reforama na crkvenom polju Jovan Muškatirović zauzima lepo, ali sporedno
mesto, kao jedan od prvih srpskih pisaca koji su priznavali slobodoumne ideje Dositeja
Obradovića. Ali, pored toga, on je bio prvi meĊu pravoslavnim Srbima koji su poĉeli
prikupljati narodne umotvorine. 1787. izišla je u Beĉu njegova knjiga Priĉte iliti po próstomu
poslovice tъmţe sentencіe iliti rъĉénïя. Drugo, umnoţeno izdanje, izišlo je u Budimu, 1807.
Muškatirović je taj posao radio ne kao skupljaĉ narodnih umotvorina, koje su se u njegovo
doba uopšte malo cenile, no kao moralist, da bi pokazao kako treba pametno ţiveti. On je
prikupio narodne izreke, kao i izreke pojedinih pisaca, i sve to, po savetu Dositeja
Obradovića, izdao »za polzu« svom narodu, i da bi pokazao »mnoga svojstva, sile i

krasnorjeĉija našega serbskago jezika«. Pored poslovica prevedenih sa raznih jezika, ima i
znatan broj srpskih narodnih, iz raznih krajeva srpskih, sa narodnim anegdotama,
beleškama o narodnim tradicijama i stihovima iz narodnih pesama. Knjiga je imala uspeha:
još za ţivota pišĉeva imala je dva izdanja; nju je »sa serbskoga jezika na iliriĉki« »preveo«
Ivan Ambrozović i izdao u Pešti 1808. pod naslovom Prorіcѕja і narecѕenja, koja ѕhtіuch i
obderzavajuch і ѕam ѕebe ѕvakі і druge pouzdano upravljatі hoche. Slovenski nauĉenjaci
toga doba, Dobrovski i Kopitar, obratili su paţnju na Muškatirovićevu knjigu, a Vuk Karadţić
uneo je mnoge poslovice iz nje u svoju zbirku srpskih narodnih poslovica iz 1836.
Muškatirović se bavio i narodnim istorijom. 1790. godine, prilikom Temišvarskog

sabora, da bi istorijski podupro politiĉke traţbine srpskog naroda u Ugarskoj, on je napisao
jedan istorijski spis na latinskom, koji se i danas ĉuva u MaĊarskom narodnom muzeju u
Pešti. Izvod odatle štampan je u Serbskomъ lѣtopisu za 1844, pod naslovom Ĉerte serbskogъ
ţivota u Ungarіi a u celini je izdao Dimitrije Ruvarac u Srpskom Sionu za 1905. godinu.
Muškatirović se sluţio ponajviše maĊarskim istoriĉarima, a od Srba Pavlom Đulincem.
Glavna namera mu je da dokaţe da su Srbi u Ugarskoj postojali i igrali politiĉku ulogu i pre
seobe na kraju XVII veka, i da su svoje privilegije stekli svojim zaslugama na bojnom polju.
To je delo jednog dobrog srpskog rodoljuba, koje, iako namenjeno jednom praktiĉnom cilju,
nije bez izvesne nauĉne vrednosti i zauzima pristojno mesto u istoriografiji srpskoj u XVIII
veku.*
Jovan Muškatirović je karakteristiĉna liĉnost srpske knjiţevnosti XVIII veka. On ne

pokazuje neki knjiţevni talenat, ni originalnost u idejama, i ne moţe se uzeti kao pravi
knjiţevni i samostalan mislilac. To je bio jedan prosvećen i razuman ĉovek, jedan vedar duh,
koristan narodni i prosvetni radnik, »istinoljubitelj i opšteg dobra i polze ţelatelj«, koji je
prema svojim silama hteo da pomogne napretku svoga naroda. On svojim ţivotom i radom
vrlo dobro i potpuno predstavlja jednog srpskog intelektualca i prosvećenog svetovnjaka s
kraja XVIII veka, jednog od onih ljudi koji su se tada u Evropi, razliĉno prema zemljama,
zvali: filozofima, enciklopedistima, prosvetiteljima, slobodnim zidarima, jozefinistima u
Austriji, »nacionalistima« kod ugarskih Srba. On je veran uĉenik Dositeja Obradovića i
primenjuje ideje svoga uĉitelja na narodni ţivot; na trideset godina pre Vuka Karadţića on
poĉinje prikupljati narodne umotvorine; uz Jovana Rajića on pokušava da dâ sliku
istorijskoga ţivota srpskog naroda i da mu na osnovu slavne prošlosti ulije veru u bolju
budućnost. I Dositej Obradović je sa razlogom hvalio ovog »uĉenog i dostahvalnog muţa« i
njegovo »userdnjejše oteĉestvu i svoj naciji našoj dobroţelanije«.

ALEKSIJE VEZILIĆ
R oĊen 1753. u selu Keru, u Baĉkoj, uĉio je »slovenske« škole u Novom Sadu
i Segedinu, a latinski i nemaĉki jezik u Pešti i Budimu. 1780. bio je na uĉiteljskom kursu kod
školskog nadzornika Stefana Vujanovskog. 1782. bio je uĉitelj u Karlovcima, 1785. slušao je
prava u Beĉu.36 Do 1788. bio je uĉitelj nemaĉkog i latinskog jezika u Karlovcima. Oko 1790.
otišao je za inspektora pravoslavnih rumunskih škola u velikovaradskom distriktu. Sa
namerom da se zakaluĊeri ode u Frušku goru. Umro je 12. januara 1792. u Novom Sadu.
Na slovenskom jeziku napisao je praktiĉnu knjigu Kratkoe soĉinénïe ω privatnыhъ i

publiĉnыhъ dѣlahъ koja je izišla u Beĉu 1785 (drugo izdanje u Beĉu, 1792). To je veći broj
obrazaca kako treba pisati javne isprave i akta i privatna pisma, uz koje je izišlo nekoliko
zabavnih sastava. Jedna oda proslavlja cara Josifa II, koji »sueverstva mnoga... iztrebi iz
ljudej«.*
Glavno knjiţevno delo Vezilića jeste spev Kratkoe napisanïe ω spokoйnoй ţizni (Beĉ,
1788; drugo izdanje u Budimu 1813).37 To je niz poboţno-pouĉnih razmiljanja o ţivotu i
ljudskim strastima, u drugom su delu prigodne i kitnjaste pohvale vaţnijim Srbima iz sviju
staleţa. Sve pesme iz prvog dela ĉine jednu moralnu celinu, u duhu antiĉkog stoicizma i
hrišćanskog suzbijanja strasti. Hrišćansko nadahnuće je osnovno i glavno, ali obilato
poduprto idejama i navodima iz klasiĉnih filozofa i pesnika. Na više mesta Vezilić izlaţe
moderne i prosvetiteljske misli, koje odaju suvremenika Josifa II i pristalicu Dositeja
Obradovića. Pesnik jako napada narodne praznoverice i one koji svesno eksploatišu verska
osećanja prostoga sveta. Vezilić je i dobar srpski rodoljub i visoko ceni sposobnosti srpskoga
naroda u svim pravcima.
Njegova poezija sa ĉisto umetniĉkog gledišta nema vrednosti. Vezilić nema pesniĉkog
nadahnuća, versifikacija mu je slaba i nerazvijena, jezik teţak, neĉist, ĉesto nesiguran. To je
bio jedan obrazovan ĉovek koji je imao više lepih ideja i dobrih namera no knjiţevnog
talenta. Ali njegov spev Kratkoe napisanïe ω spokoйnoй ţizni ima svoga istorijskoknjiţevnog
interesa: to je jedan od najranijih pokušaja srpske umetniĉke poezije, prva zbirka stihova u
srpskoj knjiţevnosti. Njegova slaba versifikacija ipak je obilnija i raznovrsnija no kod
njegovih prethodnika, i on je jedan on onih koji su poloţili osnove umetniĉkoj poeziji
srpskoj. Klasiĉnim elementom, naroĉito svojim mitološkim reĉnikom, on već predskazuje

poeziju Lukijana Mušickog, koji ga je cenio, isto onako kao i Jovan St. Popović. 1847. Jovan
Subotić ga je nazvao »otcem srbskog uĉenog stihotvorstva«.

EMANUILO JANKOVIĆ
R oĊen u Novom Sadu 1758,38 Emanuilo Janković svršio je gimnaziju u
Ugarskoj, 1786. otišao na nauke u Nemaĉku. U Haleu slušao je medicinu a u Lajpcigu

upoznao se sa dositejem Obradovićem. Uĉio je medicinu, ali se naroĉito bavio prirodnim
naukama i 1788. izabran je za ĉlana prirodnjaĉkog društva u Haleu. 1789. napusti Nemaĉku
sa namerom da u srpskim krajevima osnuje srpsku štampariju. Vraćajući se u domovinu
zaustavi se u Pragu, gde kao ortak uĊe u jednu knjiţarsku radnju da se pripremi za posao
kome se nameravao posvetiti. 1790. sa kupljenom štamparijom vraća se u Novi Sad, i ĉini
uzaludne pokušaje da dobije pravo za podizanje štamparije. Jošte mlad umro je u 1792.
godine u Novom Sadu.39
Emanuilo Janković radio je na lepoj knjiţevnosti i nauci. Od nauĉnog rada ili bolje reći
od popularisanja prirodnih nauka, ostao je od njega jedan manji spis: Fiziĉeskoe soĉinenіe o
izsišeniю i razdѣlenію vode u vozduhъ i izяsnenіe razlivanія vode izъ vozduha na zemlю
(Lajpcig, 1787). U rukopisu su mu ostali radovi: Moralna filosofія i Naĉelo mudrosti, gde su
izloţeni osnovi filozofije i logike.
Janković je bio glavni prevodilac srpski u XVIII veku. Prvi njegov je prevod komedije
popularnog talijanskog komediografa Karla Goldonija Tergovci (Lajpcig, 1787). U
karakteristiĉnoj posveti Josifu II on iznosi svoje prosvetiteljske razloge zašto se dao na
prevodilaĉki posao i naglašuje potrebu da se pozorišna dela ĉitaju i kod Srba, sa namerom
Srbe »iz njihova neznanja osloboditi i komedije dobre kod njih u bolji kredit metuti«. I on
poziva Srbe na rad i na prosvetu: »Aл, kamo, Srblji, gdi ste? Što spavate? Zora je! Probudite
se! Vreme je veće!«
1789. izišao je u Beĉu nov njegov prevod Zao otacъ i nevalяo sinъ ili Roditeлi, uĉite
vašu decu poznavati! Ta »naravouĉitelna vesela igra za decu«, od opskurnog nemaĉkog
pisca Franca Ksavera Starka, jeste jedan pedagoški traktat u obliku dijaloga, bez ikakve
knjiţevne vrednosti. Boli izbor Janković je uĉinio kada je dao »seosku veselu igru«
Blagodarni sыnъ (Lajpcig, 1789), koju je napisao Johan Jakob Engel, jedan od boljih
proznih pisaca nemaĉkih u drugoj polovini XVIII veka. Taj komad je preveden »na prosto
srbski«, i nije samo preveden no i posrbljen, radnja se dešava u srpskom Banatu i liĉnosti
nose srpska imena. To je prvi sluĉaj »posrbljavanja« u srpskoj knjiţevnosti.

u pogledu jezika i pravopisa Emanuilo Janković je najnapredniji srpski pisac XVIII

veka. On se odluĉno izjašnjavao za narodni jezik u knjiţevnosti: »...Ja nisam Slavjanin nego
Srbljin..., ne pišem za Slavjane nego za Srblje.« U prevodu je izostavljao ъ; nj i lj pisao sa л i
н i predlagao da se izbace sva nepotrebna slova.
Umrevši mlad, tek kada je ušao u ţivot i u poslove, Janković, spreman, rodoljubiv i
napredan, nije uspeo dati ono što je mogao dati.

GLIGORIJE TRLAJIĆ
G ligorije Trlajić roĊen je u Môlu, u Baĉkoj, 25. januara 1766, u siromašnoj
porodici. Svršivši osnovnu školu u mestu roĊenja, stupi u sluţbu jednog seoskog gazde da
ĉuva svinje. Napustivši selo, otisne se u svet. U Segedinu i Budimu je svršio gimnaziju, u
Pešti je slušao filozofske nauke, u Beĉu prava. Kao svršeni filozof i pravnik ţiveo je u Beĉu.
1790. ruski poslanik u Beĉu knez Dimitrije Golicin uze ga za svog sekretara. Posle kneţeve
smrti bio je pri srpskoj šampariji I bavio se narodnim poslovima. Kao domaći uĉitelji ruskog
protojereja u Beĉu, ode 1796. u Rusiju. 180Z. bude postavljen za vanrednog profesora opšte
istorije i statistike na Carskom pedagoškom institutu u Petrogradu. Kada se taj zavod 1806.
pretvorio u višu pravnu školu, on je dobio katedru enciklopedije prava. 1811. postao je
profesor univerziteta u Harkovu. I inaĉe slabog zdravlja, podlegao je usled napornog
školskog i nauĉnog rada. Umro je u selu Rjesnoje, kod Harkova, 28. septembra 1811.
Trlajić nije bio od onih Srba koji su, otišavši u Rusiju, potpuno se odvojili od svoje
zemlje i sasvim se odrodili. On je nekoliko puta dolazio u zaviĉaj i saĉuvao jako nacionalno
osećanje. »Ja sam, veli on u jednom pismu, svagda ljubio slavno ime Srbin više nego ţivot
svoj, i starao sam se vazda, ukoliko od mene zavisi, ĉiniti mu ĉast.« Na ruskom jeziku izišlo
je 1810. u Petrogradu njegovo delo Kratkoe rukovodstvo kъ sistematiĉeskomu poznaniю
graţdanskago ĉestnago prava Poccіi; na francuskom je štampano delce Oon opinion ѕur le
méthode de traіter lhіѕtoіre générale danѕ cet établiѕѕement général. Ostavio je u rukopisu i
izvesna pravna dela.
Na srpskom jeziku od njega, pored sitnijih prigodnih spevova, imaju [tri prevoda i
prerade]. Idea, ili muţeskaя i ţenskaя dobrodѣtelь (Beĉ, 1793) jeste prevod moralne
pripovetke iz stare istorije rimske od Ludvika Hajnriha Nikolaja, nemaĉkog epskog pesnika i
Ċaka Vilandovog. Trlaijć je dodao primedbe kojima su protumaĉene rimske uredbe i zakoni.
Vaţniji je Trlajićev prevod Nγma ili procvѣtaющiй Rimъ (Budim, 1801). Trlajić je preveo
delo ruskog filozofskog pisca i slobodnog zidara Mihaila M. Heraskova (1733—1807).
Heraskov je to delo izdao 1776. i u pisanju stajao pod uticajem Florijanovog filozofskog
romana Nume. U tome svome istorijsko-filozofskom romanu Heraskov je dao prigodnu sliku
idealnoga prosvećenog vladaoca, misleći uvek na Petra Velikog i Katarinu II.
[Napisao je, pored toga, spev] 3abavlénïe édinogω lѣtnagω utra ili udivlenïe
estestvennыmъ krasotamъ (Beĉ, 1793), [što je prerada jedne Gesnerove idile]. Još kao Ċak u

Beĉu Trlajić je [preradio] ovaj idiliĉan i sentimentalan spev, [pisan] po ugledu na

sentimentalne idile i pastorale kakve su se, pod uticajem Ţan-Ţaka Rusoa i njegovog
»vraćanja k prirodi«, pisale na kraju XVIII veka.40 Kao i u drugim manjim pesniĉkim
pokušajima Trlajić se ovde pokazao kao slab pesnik.*
Što se tiĉe jezika, Trlajić je bio vrlo dosledan u svojoj ljubavi za ruskoslovenski. On je
bio školovan ĉovek, pisao je o apstraktnim predmetima i za njega je narodni jezik bio sasvim
nedovoljan. I zato je usvajao savršen, knjiţevno već razvijen i filozofskim terminima
snabdeven »ĉisti, bogati i prekrasni slavjanski jezik naš«. On je tim jezikom vladao bolje no
iko kod Srba i išao tako daleko da je pojedine sastave svoje pisao suvremenim ruskim
knjiţevnim jezikom. Dositej Obradović, koji je cenio njegovu spremu i »ostroumije«, i
nazivao ga »preizrjednim« i »našim Ksenofontom«, ţalio je što je pisao tuĊim jezikom,
nepristupaĉnim prosTom narodu srpskom. Taj jezik bio je najveća smetnja Trlajiću, koji je
imao široke i moderne ideje kao Dositej Obradović. On je ostao tip kabinetskog knjiţevnika
našega kod koga se uveliko javlja sentimentalna razneţenost i pastoralnost s kraja XVIII
veka, ali koji, pišući na tuĊem jeziku, dalekom narodu, nije dao što je po svojim
sposobnostima mogao dati.

ATANASIJE STOJKOVIĆ
R oĊen je u Rumi, u Sremu, 20. septembra 1773. Osnovnu i srednju,
»gramatikalnu latinsku školu« svršio je u mestu roĊenja, i potom postao uĉitelj.

Nezadovoljan steĉenim znanjem, produţio je školovati se u Šopronu i Segedinu, 1796. uĉio je
prava u Poţunu, a zatim je otišao u Getingen, u Nemaĉku, gde je uĉio prirodne nauke. Tu je
postao doktor filozofije i ĉlan uĉenog društva getingenskog i jenskog. Posle dovršenog
školovanja otide u Rusiju, gde dobije mesto profesora fizike na univerzitetu u Harkovu. Tu je
i umro 2. juna 1832.
Stojković je radio na ruskoj nauĉnoj knjiţevnosti (O vozdušnixъ Kamnяhъ i ihъ

proizhoţdenіi, Harkov, 1807; Naĉalniя osnovaniя umozritelnoй i opitnoй fiziki, Harkov,
1809). Kao i njegov drug Gligorije Trlajić, Stojković se nije odrodio no je stalno ostajao u vezi
sa Srbima, revnosno radio na srpskoj knjiţevnosti i bio »roda svog prosvetitelj«, kako ga
naziva Dositej Obradović. On je nešto radio i na poeziji. 1800. štampana su u Budimu dva
njegova mala speva, jedna oda o prosvetnom napretku kod Srba i Stihi kakovыmь obrazomъ
lюbovъ u braku sohraniti moţno. U to doba imao je namere da napiše i nekoliko »epiĉeskih
soĉinenija: »Milošiadu, Lazariadu, ili Stefaniadu«. Od njega je ostalo i nekoliko prigodnih
filozofskih oda, jedan Serbskій sekretarъ (1802, preštampan u Beogradu 1862). Isto tako,
napisao je i dva romana, ĉija originalnost nije izvesna. U Budimu je 1800. izišao pouĉni i
simboliĉki roman Kandorъ ili otkrovenïe egνpetskihъ tainъ, sa ispoljenim panteistiĉkim
idejama.41 U romanu ima i nekoliko pesama, koje ukazuju na rusku knjiţevnost. Iduće
godine, 1801, takoĊe u Budimu, izišao je Stojkovićev sentimentalni roman Aristidъ i Natalia.
Ovu »povjest istinopodobnu« napisao je on za »ĉiste i ĉuvstvitelne duše roda« svoga, sa
prosvetnom i moralnom namerom. »Neskvernije nravi, svjatost dobrodeteli, njeno ješĉe na
ovom svetu nagraţdenije i pagubna sledstvija poroka jesu predmet povesti moje...« Cela
knjiga, pisana »prosto i bez hudoţestva«, više ima pouĉan, gotovo pedagoški karakter, po
ugledu na sliĉne radove u stranim knjiţevnostima.
Prirodnjak po struci, u idejama XVIII veka, kada se mnogo verovalo u prirodne nauke i
kada se drţalo da je popularizacija znanja iz prirodnih nauka jedna od prvih duhovnih
potreba i prvih uslova prosvećivanja, Stojković je napisao prvu fiziku srpsku. Dositej
Obradović je to isticao kao jednu od najpreĉih potreba, Orfelin je ĉinio male pokušaje, ali
posao je izveo struĉni Stojković. 1801—1803, u tri dela, izišla je u Budimu njegova Fνsika,
»prostim jezikom spisana za rod slaveno-serbski«, koja je naišla na veliki odziv u srpskom

ĉitalaĉkom svetu. To je prvi sistematski i veliki rad na prirodnim naukama kod Srba.
Stojković je taj posao radio kao deist i kao prosvetitelj: da bi pokazao u prirodi »silu,
premudrost i veliĉestvo Tvorca«, i radi »opšteg blagopoluĉija«, protiv »sujeverija, koja su
mnoga tisjašĉ ludi nešĉastnimi sotvorila...«. Obradović je video praktiĉan prosvetiteljski cilj
ove knjige i oduševljeno je hvalio što će »ne samo sadašnjemu nego i buduštim redovom
otvarati oĉi razumjenija i milione njima pokazivati svetova«.
Na kraju svoga ţivota Stojković je uzeo da dotera prevod Novog zaveta od Vuka
Karadţića, i, pokvarivši jezik, izdao je taj prevod kao svoj u Petrogradu 1824. godine.

PAVLE SOLARIĆ
N ajmiliji uĉenik Dositeja Obradovića, poslednji meĊu glavnim piscima
njegove škole bio je Pavle Solarić.
To je prvi od vaţnijih srpskih pisaca roĊen u Hrvatskoj. RoĊen je u Velikoj Pisanici 27.
jula 1779. godine, od oca pravoslavnog sveštenika. Kao Dositej, hteo je da se posveti, otišao u
Frušku goru i tu bio manastirski Ċak nekih pet godina. Uĉio je gimnaziju u Karlovcima.
Vrativši se u zaviĉaj, seljakajući se iz mesta u mesto, doĊe do Mletaka, gde postane korektor
slovenske štamparije i otada poĉinje se baviti knjiţevnim radom. Ţiveo je neko vreme u
Trstu i Padovi, u Italiji. 1816. postao je neka vrsta sekretara lordu Gilfordu, bivšem
guverneru Cejlona i engleskom peru, i sa njim je putovao po Italiji i Austriji. Poslednje
godine proţiveo je u velikoj oskudici. Usamljen i u bedi, umro ,je u Mlecima 6. januara 1821.
godine.
Kao i Orfelin, Solarić je radio na više polja. On je prosvetitelj i hoće da srpska publika
mesto psaltira i ĉaslovca dobije svetovno i moderno obrazovanje, naroĉito korisna znanja. I u
tom cilju izdao je on u Mlecima 1804. veliko delo Novo graţdansko zemleopisanie, prvu
geografiju na srpskom jeziku. Delo je proširen prevod nemaĉkog pisca Adolfa Hristijana
Gasparija. Uz knjigu ide atlas sa 37 karata i »Klюĉiĉъ u moe Zemleopisanie«, gde su izloţene
ideje o ovoj knjizi i o srpskoj knjiţevnosti. Delo je za svoje doba bilo dobro, i imalo je uspeha
kod srpske publike.
Solarić se bavio filozofskim problemima, i u tome pravcu dao: Ulog uma

ĉelovѣĉeskoga (Mleci, 1808), prevod dela nemaĉkog pisca Ekartshauzena; Sverh vospitaniя
к ĉelovѣkolюbiю (Mleci, 1809), prevod sa nemaĉkog dela P. Viloma. Uz knjigu ide poveći
predgovor u kome prevodilac iznosi svoje pedagoške poglede; O samosti (Mleci, 1809),
prevod sa nemaĉkog dela filozofskog pisca J. G. Cimermana, sa opširnim predgovorom u
kome Solarić priĉa o svom ţivotu; Mudrolюbacъ indiйski (Mleci, 1809), prevod ĉuvenog
etiĉkog dela lorda Ĉesterfilda koje je prevoĊeno na sve ţive jezike. Srpski prevod dat je
uporedo sa francuskim tekstom, da bi se Srbi mogli veţbati u jeziku na kojem »sva znanja i
iskustva najluĉše mogu poĉerpavati kao iz prve ruke«. Najzad, 1813, u Mlecima izišao je
Solarićev prevod 3látnaя kniţica, soderţáщaя dolţnoωsti ĉelovѣka gráţdanska i
hrïstïánska, i pravila uĉtivosti. I to je prevod, original od talijanskog pisca F. Soavi, ĉiju
Etiku je Dositej Obradović ranije preveo. Sve su to prevodi filozofskih pisaca, ili bolje reći

racionalistiĉkih praktiĉnih moralista iz XVIII veka. Solarić je sve to radio radi »obšĉe polze«
i iz ljubavi k »mnogoljudnom srpskom rodu«. On je Ċak Dositeja Obradovića, veliĉa njegovo
doba »kad su i Serblji o svaĉem slobodno misliti, i tako bogodanu slovesnost svoju
upotrebljavati poĉeli«. On hoće narod da otrgne od »monašeskog vospitanija, koje se
nesrećom do danas voobšĉe svoj deci našoj pripodaje«, od verskih predrasuda (»korist
popova /leţi/ u gluposti puka«, veli on), i traţi modernu prosvetu, osnovanu na razumu i
nauci. »Prenimo se, dakle, i krenimo se jedanput iz pradedne dremote naše... nismo danas
već ni u Egiptu, ni na rekah vavilonskih...«
Pored tih prevoda Solarić je dao još nekoliko dela razne sadrţine: u odlomku
Ieroglνfïku (1810), gde je izloţio svoje nekritiĉne poglede na slovensku prošlost; Rimlяni
slavenstvovavšïi (Budim, 1818), gde je hteo da izvede srodnost izmeĊu Rimljana i Slovena;
Bukvárъ slavénskій trïazbuĉnый (Budim, 1812), gde je izloţio svoje poglede o slovenskoj
azbuci i pravopisu; zatim, jedno bibliografsko delo, spisak srpskih knjiga štampanih u
mletaĉkoj štampariji. Najzad, 1818, u Budimu, izdao je Mezimca Dositeja Obradovića. U
rukopisu, spremna za štampu, ostala mu je knjiga Istovetnostъ SkνΘa i Sarmata dokazana
iz Peĉalій i Poslaniя pontiйski P. Ovidïa Nasona.
Najzad, bavio se i poezijom, i posle njegove smrti štampan je u Serbskomъ lѣtopisu

priliĉan broj njegovih stihova, prevoda iz Ovidija i slabih originalnih stihova.
U pitanjima jezika i pravopisa Solarić je imao svojih ideja. On je mislio da u crkvi treba
saĉuvati crkvenu azbuku, a u svetovnu knjigu uvesti graĊansku, kojom će se lakše suzbijati
»dremota i slepota roda našego«. On nije više »Slavjanin« no »Slavenoserb«, neće
»tajanstveni jezik volšebnog knjiţnika« no narodni jezik, koji će moći razumeti i
»jedinoplemenik seljanin«. Ali on je u stvari pisao mešavinom srpskog i ruskoslovenskog
jezika, nateţući sa filozofskom terminologijom.
NesreĊen u svojim idejama, on je bio nesreĊen i u pisanju. Svoje mahom nejasne i

ĉudnjaĉke ideje izlagao je mutnim, ĉesto nerazumljivim jezikom. Moralist, arheolog, lingvist,
geograf, pesnik, on je sve pokušavao i nigde nije uspeo, sve radio kao diletant i himeriĉan
duh, imajući lepih planova, ideja i dobrih namera, ali bez vedrine i snage da sve to savlada.

VIĆENTIJE RAKIĆ
S asvim odudara od svoga doba i radi u suprotnom pravcu Vićentije Rakić.
RoĊen u Zemunu 1750. godine, uĉio je samo osnovne škole i odao se na trgovinu. Ostavši
udovac, pokaluĊeri se 1786.42 u manastiru Feneku, mesto svetovnog imena Vasilije dobije
ime Vićentije, a odmah zatim i zapopi se. Za vreme austro-turskog rata 1788—1791. sluţio je
kao vojni kapelan i stanovao je u Šapcu. 1796. postao je iguman manastira Feneka, ali došav
u zavadu sa grubom i raspusnom bratijom, ode 1798.43 za srpskog sveštenika u Trst. 1810,
na poziv svog prijatelja Dositeja Obradovića, doĊe u Beograd za upravnika i nastavnika
novoosnovane bogoslovije. Posle 1813. prebegne u manastir Fenek, gde je i umro 1818.
Vićentije Rakić je bio samouk i sam je nauĉio grĉki, ruski i talijanski. Ĉovek vredan i
istinski poboţan, on se poĉeo baviti knjigom još dok je bio u Šapcu i stao prevoditi na srpski
poboţne legende. On je u dosta teĉne stihove i na narodnom jeziku opevao ţivote
hrišćanskih svetaca, i ostavio za sobom ceo jedan niz poboţnih spevova. Od spevova te vrste
najpoznatiji su: PѣsnЬ istoriĉeskaя ω ţitii svяtogω i pravednagω Alekξiя Ĉelovѣka Boţïя
(Budim, 1798) i Ţértva Avraámova (Budim, 1799). Te popularne hrišćanske legende,
opevane ĉesto u ostalim hrišćanskim knjiţevnostima, Rakić je preveo u prostim i
razumljivim i teĉnim narodnim stihovima, katkad sa izvesnom toplinom, i oba speva imali
su mnogo uspeha kod šire publike. Spev o Aleksiju imao je u toku XIX veka nekoliko izdanja,
a Ţertva Avraámova, prerada jednog grĉkog speva,44 šampana je nekoliko puta, jednom i
latinicom, i preštampavana je još 1884.
Rakić je pored toga napisao još jedan ceo niz raznih knjiga: jednu istoriju manastira
Feneka, istoriju carskog grada Jerusalima, koja je doţivela dva izdanja, crkvene propovedi,
jedan spev o pobedi crnogorskoj nad Turcima, jedan talijansko-srpski reĉnik, jedan spis
protiv upotrebe duvana, itd.
Vićentije Rakić, poboţan hrišćanski pesnik i versifikator starih hrišćanskih

romantiĉnih legendi, stoji u punoj suprotnosti sa nehrišćanskim racionalistiĉkim dobom u
kojem je ţiveo i van opštega duhovnog pokreta koji se na kraju XVIII veka ocrtavao u
srpskom društvu. Duhovno usamljen, ali u prostom narodu mnogo i rado ĉitan, on nastavlja
prekinutu crkvenu tradiciju u srpskoj knjiţevnosti. To je jedan od retkih poboţnih
popularnih pesnika kakve su u velikom broju imale naše katoliĉke knjiţevnosti. Inaĉe, to je
jedan od najĉitanijih srpskih pisaca u poĉetku XIX veka.

II OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU

KULTURNE I KNjIŢEVNE PRILIKE U PRVOJ

POLOVINI XIX VEKA

NACIONALNO-KULTURNI ŢIVOT SRBA U UGARSKOJ
R elativno govoreći, politiĉki poloţaj srpskoga naroda u poĉetku XIX veka
bio je znatno povoljniji no u poĉetku XVIII veka. Za sto godina uĉinjen je osetan napredak
na svima poljima, i na politiĉkom, i na kulturnom, i na knjiţevnom polju. Srbi u Ugarskoj
dobili su versku i graĊansku ravnopravnost, stekli aktivan i rodoljubiv graĊanski staleţ,
poloţili osnove svetovnoj i nacionalnoj knjiţevnosti. U XIX veku Srbi u Ugarskoj su produţili
zapoĉeto napredovanje. Za vreme vlade Franca I i velikih ratova protivu Napoleona vodili su
se izvesni obziri prema Srbima koji su ĉinili velik i odliĉan deo austrijske vojske. Godine koje
idu posle Beĉkoga kongresa, od 1815. do revolucije od 1848, jesu godine odmaranja od
dvadesetpetogodišnjih ratova izmeĊu Francuske i Evrope, doba trajnog evropskog mira,
kada su narodi najzad dobili priliku da se posvete radu i kulturnom napretku. Austrija je bila
pod oštrim apsolutizmom kneza Meterniha, politiĉki i javni ţivot u njoj bio je prigušen, ali je
ipak bilo izvesnog materijalnog napretka i osećale se srećne posledice mira. Iako su Srbi
ostajali pod sumnjom panslavizma, iako se nisu poštovale njihove privilegije i nikako nisu
odrţavani njihovi crkveno-narodni sabori, iako su im ĉinjene izvesne smetnje u knjiţevnom
razvitku (zabrana drugog izdanja Karadţićevih narodnih pesama, ometanje pokretanja
jednog srpskog lista oko 1830, obustavljanje Serbskogъ lѣtopisa 1835. godine, itd.), ipak su
se Srbi kretali napred u svom duhovnom i knjiţevnom ţivotu. Broj srpskih osnovnih škola
sve je veći. Pored ranije, u XVIII veku osnovane gimnazije i bogoslovije u Karlovcima, diţe se
1812, u Sentandreji, i srpska uĉiteljska škola, koja se 1816. prenosi u Sombor, gde i danas
postoji. 1816. osniva se srpska gimnazija u Novom Sadu, koja 1819. postaje potpuna, sa šest
razreda, i koja ima za nastavnike ljude kao što su: Pavle Šafarik, Milovan Vidaković, ĐorĊe
Magarašević. 1822. godine je proradila nova srpska bogoslovija u Vršcu, koja je trajala do
ĉetrdesetih godina. Na beĉkom univerzitetu i maĊarskim akademijama školuje se sve veći
broj Srba, i broj srpske inteligencije stalno raste. Srbi dolaze do svojih listova i ĉasopisa,
društava i ustanova, i sve više se obeleţavaju kao samostalna kulturna i nacionalna
individualnost. Pred 1848. Srbi su jedna od nacionalno najsvesnijih i najnaprednijih
narodnosti u Austriji.

SRBIJA I NjEN NACIONALNI I KULTURNI ZNAĈAJ
Z a dalji napredak srpskog duhovnog ţivota i srpske knjiţevnosti od presudnog
znaĉaja je bilo osloboĊenje srpskoga naroda u Srbiji i stvaranje namesto zapuštenog

beogradskog pašaluka napredne nacionalne drţave srpske. OsloboĊenje Srbije od 1804. do
1813, njen samostalan drţavni ţivot za doba KaraĊorĊa uĉinio je preokret u srpskim
duhovima. Srpski patrioti XVIII veka, kao Jovan Rajić i Dositej Obradović, zadovoljavali su
se da hrišćanska Austrija oslobodi Srbiju od muslimanske Turske; od 1804. prvi ljudi u
srpskom narodu, Dositej Obradović prvi meĊu njima, veruju u snagu srpskoga naroda, u
njegove samostalne kulturne i drţavne sposobnosti, i gledaju u osloboĊenju Srbije poĉetak
osloboĊenja celoga srpskoga naroda. Delom srbijanskih ustanika nacionalan ideal je stvoren,
i srpski narod i srpski duhovni ţivot imaju odsada jedan odreĊen cilj, koji će se bez
prestanka ostvarivati. Od 1815. do 1830. Srbija proširuje svoja prava, a od 1830. stalno
proširuje svoje granice, prisajedinjujući jednu po jednu od srpskih oblasti, postajući sve veća
i sve jaĉa.
U kulturnom pogledu Srbija ĉini isti napredak. U poĉetku XIX veka ona još malo znaĉi
u duhovnom ţivotu srpskoga naroda. Slabo naseljena, sa iskljuĉivo seoskim i raštrkanim
stanovništvom, koje je najviše ţivelo od stoĉarstva i potpuno patrijarhalnim ţivotom,
iznurena teškim desetogodišnjim borbama sa Turcima, nesigurna u svoju sutrašnjicu,
KaraĊorĊeva Srbija nije imala ni vremena ni snage da izvede i kulturno osloboĊenje.
Trudom pridošlih Srba iz Ugarske uĉinjeni su prvi poĉeci kulture u obnovljenoj Srbiji. Pored
izvesnoga broja osnovnih škola po većim mestima, otvorene su u Beogradu Velika škola
(1808) i Bogoslovija (1810), ali u brodolomu od 1813. sa drţavnom nezavisnošću sve je to
nestalo.
Kada je 1815. Srbija došla ako ne do pune slobode a ono bar do autonomije, duhovni
ţivot se u njoj bio gotovo sasvim ugasio. Te godine u celoj Srbiji nije bilo više od tri osnovne
škole, o obnavljanju Velike škole i Bogoslovije nije moglo biti ni govora, jedini srpski list toga
vremena, beĉke Novine serbske išao je u celoj zemlji svega u 5 primeraka. Još 1827. Vuk
Karadţić piše da u Srbiji »ni u sto sela nema svuda jedne škole... Osim popova i kaluĊera
jedva bi ĉovjek u 1000 duša mogao naći jednoga ĉovjeka, koji zna pomalo ĉitati (a pisari su,
kao što je napomenuto, i meĊu popovima i kaluĊerima rijetki). Ljudi upravo misle, da knjiga
nije ni za koga drugoga, osim kaluĊera i popova. Tako ne samo knezovi i kmetovi, i narodni

trgovci po selima, nego i mnogi varošani... raĉune svoje zarezuju u raboš.« Prosveta se tako
malo ceni da je okolina VELIKA ŠKOLA U BEOGRADU IZ 1808.
kneza Miloša, 1820, uspela ubediti ga da njemu kao vladaocu nije potrebno da zna
ĉitati i pisati. 1836. godine u Srbiji ima samo 72 osnovne škole, od kojih svega 26 drţavnih,
sa 2.514 Ċaka. Još 1844. godine od sedamnaest predsednika sudova deset su samo toliko
pismeni da se znaju potpisati, a tri su potpuno nepismena. Jedina dva srpska pisca rodom iz
Srbije, Milovan Vidaković i Vuk Karadţić, nisu imali mogućnosti da ţive i rade u Srbiji, koja
se postupno preobraţavala iz vekovnog turskog pašaluka u modernu nacionalnu drţavu.
Ali pored sve nesigurnosti svoga meĊunarodnoga poloţaja, pored svih unutrašnjih
trzavica i pobuna, Srbija staje sve ĉvršće na noge. Prosveta i kultura u njoj se razvijaju kao
prirodna posledica samostalnog drţavnog ţivota. Po potrebi drţavne sluţbe dolazi sve veći
broj školovanih Srba iz Ugarske, i oni zemlju ureĊuju po evropskom obrascu. MeĊu njima je
bilo i ljudi od pera i zasluga, kao što su bili Jovan St. Popović i Jovan Hadţić. Napredak je
naroĉito ţivlji od 1830, kada je sultanovim hatišerifom regulisan dotle neodreĊeni
meĊunarodni poloţaj Srbije, i kada je kneţevina dobila puno pravo da se slobodno unutra
ureĊuje. Srbija dobija evropsko ureĊenje i evropske ustanove. 1831. osniva se štamparija u
Beogradu. Osnovnih škola, ne samo po varošima no i po selima, pored muških i ţenskih, sve
je više; 1846. godine već je 213 škola sa 6.201 Ċakom. 1831. osniva se u Beogradu neka vrsta
niţe srednje škole, koja se 1835. pretvara u klasiĉnu gimnaziju. 1836. osniva se bogoslovija, a
1838. licej, prvo kao neki mali filozofski fakultet, a od 1841. i sa pravnim fakultetom; od
1844. on je »veliko uĉilište« na kome se predaju »više nauke«. 1844. osniva se trgovaĉka
škola, 1846. niţa inţinjerska škola, 1850. vojna akadimija, 1853. poljoprivredna škola. Pored
drţavne štamparije javljaju se i prvi listovi, kao zvaniĉne Novine srbske (1834), i prvi
almanasi, kao Zabavnikъ (1833), Upanія (1837) i Golubica (1839). Štampaju se i knjiţevna
dela, meĊu ostalim i celokupna dela Dositeja Obradovića. Nauĉne ustanove se isto tako
stvaraju: Društvo srbske slovesnosti 1841, Narodna biblioteka, Narodni muzej. Od 1839.
godine poĉinju se slati na stranu drţavni pitomci, u Nemaĉku, a naroĉito u Francusku, i oni
će stvoriti »oteĉestvenu inteligenciju«, liberalne i rodoljubive mlade ljude, ĉiji uticaj će se
osetiti 1848. Iz redova tih »Parizlija« izići će prvi nauĉni radnici i školovani drţavnici srpski.
»Otkako su se drţavni pitomci stali vraćati s nauka, uticaj austrijskih Srba u našem javnom
ţivotu sve je više opadao; naša intelektualna zavisnost od Austrije bivala je sve slabija, i mi
smo poĉeli dolaziti u neposredni dodir sa Zapadnom Evropom« (Slobodan Jovanović). Ceo
takozvani ustavobraniteljski reţim (1838—1858), imajući osnovnu ideju da u drţavi treba da
vlada jedna odabrana i školovana manjina, i da je za jednu novu zemlju glavno i prvo stvoriti
birokratsku inteligenciju, veliku paţnju je obraćao na nastavu, naroĉito srednju i višu, i
Srbija je za to vreme uĉinila veliki prosvetni napredak.
Iako je Srbija prolazila kroz ceo jedan niz dinastiĉkih i politiĉkih kriza, njena prosveta i
kultura su stalno napredovale. U polovini XIX veka Srbija je prosvetno organizovana i
poloţila je osnov svojoj kulturi. 1855—1856. godine ima 334 osnovnih škola, muških i
ţenskih, sa 9.891 Ċakom. Krajem 1855. godine, na stanovništvo od 1,000.000 duša, ima 350
raznih škola, osnovnih, struĉnih i viših. Krajem pedesetih godina bilo je u Srbiji preko dve
stotine fakultetski obrazovanih ljudi, školovanih u beogradskom Liceju, a jednim delom, oko
pedeset njih, na francuskim, nemaĉkim i austrijskim univerzitetima. Jedan od srpskih pisaca
toga doba, Dr Danilo Medaković, 1852. godine, u svojoj Povѣstnici srbskog naroda, ovako
konstatuje taj veliki prosvetni i kulturni napredak Srbije: »Ima nekoliko godina kako je

knjiţevni rad Srba u Austriji malaksao. MeĊutim, on se u knjaţevstvu srbskom, gde su Turci
pre trideset i nekoliko godina besnili, tako krasno razvijati poĉeo, da se najlepšim plodovima
nadati smemo. Uspesi su do sada već veliki uĉinjeni i sad se mnogo veći ĉine nego što se ĉine
kod Srba u Austriji.«

ŠTAMPARIJE
U poĉetku XIX veka srpske knjige su se štampale najviše u štampariji
peštanskog univerziteta u Budimu ili u Teodosijevoj štampariji u Mlecima. Od 1813. poĉinju

se opet štampati u Beĉu, u štampariji Jovana Šnirera, a od 1822. u štampariji jermenskog
manastira mehitarista. Od 1823. u štampariji Brajtkopfa u Lajpcigu se opet štampaju srpske
knjige. Od 1826. moglo se štampati srpski u Petrogradu, od 1827. u Temišvaru, a od 1830. u
Karlovcu, u Hrvatskoj, ali sve samo ponekoja knjiga. U 1831. osnovala se drţavna štamparija
u Beogradu, koja je jedno vreme bila i u Kragujevcu. Štamparija Pavla Jankovića u Novom
Sadu poĉela je raditi 1831, pošto je u Austriji ukinut monopol štampanja. 1834. otvara se
štamparija i na Cetinju, koja je trajala do 1852. godine, kada su, prilikom turske navale slova
prelivena u tanad. Od 1838. i u Zadru u Dalmaciji poĉinju se štampati srpske knjige. U toku
ĉetrdesetih godina Novi Sad dobija još dve srpske štamparije: Kaulicija, oko 1844, i dr
Danila Medakovića, 1847, koja se za vreme revolucije 1848. sklanjala u Karlovce i Zemun.
Ĉetrdesetih godina štampano je nešto malo srpskih knjiga i u Segedinu, od 1842, u Subotici,
od 1846, i u Zagrebu, od 1847.
Broj štamparija se umnoţio. Ali glavna mesta u kojima su se srpske knjige štampale u
prvoj polovini XIX veka bila su: Budim, Novi Sad i Beograd.

PROŠIRIVANjE KULTURNO-KNjIŢEVNE OBLASTI

SRPSKE
O pšti pojav u kulturnoj i nacionalnoj struji srpskoj u prvoj polovini XIX
veka jeste da u kulturni ţivot ulaze i novi krajevi srpski. Pored Srbije duhovni ţivot budi se u
Hrvatskoj, gde je nacionalno osećanje poĉelo da slabi, zatim u Dalmaciji i Crnoj Gori. Još
1817. pisao je ruski konzul u Dubrovniku Jeremija Gagić: »Ljudi su bezĉustveni k naukam u
ovom kraju.« Talijanska kultura bila je u Dalmaciji svemoćna, i tek krajem tridesetih godina
poĉeo se buditi slovenski duh, prvo srpski, kod pravoslavnih, sa pokretanjem Lюbitelя
prosvѣšteniя, »srbsko-dalmatinskog almanaha« 1836, potom hrvatski kod katolika, sa
pokretanjem Zore dalmatіnѕke, 1844. Dalmacija, koja je dotle ţivela zasebnim kulturnim i
knjiţevnim ţivotom, okreće se glavnoj masi narodnoj, Zagrebu, Novom Sadu i Beogradu,
dalmatinska knjiţevnost kao zasebna celina prestaje i prelazi u srpsku i hrvatsku
knjiţevnost. Isti sluĉaj je u Bosni i Hercegovini, ukoliko je tada bilo kulturnoga i knjiţevnog
ţivota u njima: pravoslavni se okreću Beogradu, a katolici Zagrebu. U Crnoj Gori u poĉetku
XIX veka prosvetne prilike bile su ţalosne, i još 1826. vladika Petar I pisao je da u zemlji sem
njega nema drugoga »ĉteca i pisara«. Dolazak na presto vladike Petra II, pesnika Gorskog
vijenca, znaĉio je veliki preokret nabolje. Prosvećen i knjiţevan ĉovek, on pribira oko sebe
pisce, Simu Milutinovića i Vuka Karadţića, 1834. podiţe štampariju na Cetinju, u kojoj se
poĉinju štampati srpske knjige.
Oko 1840. izvršile se znatne promene u duhovnom ţivotu srpskog naroda. U XVIII
veku srpska kultura je na narodnoj periferiji, samo kod ugarskih Srba; u prvoj polovini XIX
veka ona se širi i u centru, zahvata Hrvatsku, Dalmaciju, Crnu Goru, i što je od naroĉitoga
znaĉaja, Srbiju. U isto doba vrši se koncentracija: pravoslavni se grupišu u srpsku celinu,
katolici u hrvatsku, jednim postaje centar Beograd i Novi Sad, drugima Zagreb, i mesto
ranijih lokalnih, slabo vezanih knjiţevnosti, javljaju se dve knjiţevnosti: srpska i hrvatska, na
jednom istom jeziku.

UĈENA DRUŠTVA
O d poĉetka XIX veka javlja se misao o stvaranju jedne jugoslovenske ili
srpske akademije. Oko 1805. u Sremskim Karlovcima kraj mitropolita Stevana

Stratimirovića bilo je kao neko malo »privatno uĉeno društvo«, takozvani »Karlovaĉki
krug«, ĉiji ĉlanovi su na sednicama ĉitali svoje radove i vodili istorijsko-filološke diskusije.
1813, francuski pisac Šarl Nodje, koji je sa sluţbom bio u Ljubljani, predlagao je generalu
grofu Bertranu, guverneru Ilirije, da se stvori »Slobodna ilirska akademija«. Vuk Karadţić je
oko 1817. predlagao da se priredi jedan sastanak uĉenih Srba na kome će se rešiti pitanje o
knjiţevnom jeziku i pravopisu.45 1820. Lukijan Mušicki je nameravao da osnuje »Srbskoje
jazikoispitatelnoje sodruţestvo«.
Ali prvo organizovano knjiţevno i nauĉno društvo bilo je Matica srpska, prema kojoj su
docnije osnovane matice gotovo sviju slovenskih naroda (Matica ĉeška 1831, Ilirsko-hrvatska
1842, Luţiĉkosrpska 1847, Galicijsko-ruska 1848, Moravska 1859, Dalmatinska 1862,
Slovaĉka 1863, Slovenaĉka 1864, Matica srpska u Dubrovniku 1909). Ugledajući se na
MaĊarsku akademiju, koju su maĊarski rodoljubi osnovali 1825. u Pešti, srpski rodoljubi,
nekoliko imućnih trgovaca i knjiţevnik Jovan Hadţić, takoĊe u Pešti, 1826. godine, osnovali
su Maticu srpsku. Cilj joj je bio postavljen: »rasprostranenije knjiţestva i prosveštenije
naroda srbskog«, da se »knjige srbske rukopisne na svet izdaju i rasprostranjavaju«. Matica
srpska uzela je u svoje ruke izdavanje Serbskogъ lѣtopisa, poĉela izdavati i knjige, i ostala
centar knjiţevne i nauĉne delatnosti kod ugarskih Srba sve do današnjega dana.
Matica serbska, u poĉetku svoga rada, prikupila je konzervativne elemente srpskoga

društva, naroĉito se oko nje istakli proTivnici pravopisnih i jeziĉkih reforama Vuka
Karadţića. I zato su mlaĊi ljudi i pristalice Karadţićeve nameravale da osnuju novo društvo.
Tako je oko 1828. godine Dimitrije Tirol, u Temišvaru, osnovao Društvo ljubitelja knjiţestva
srbskog, sa ciljem: »govorni srbski jezik obrazovati«, »polezne knjige soĉinjavati«, »priliku i
naĉin dati srbskom rodu prosveštavati se i knjiţnu kulturu srbsku koliko se više moţe
podkrepljavati«. U tom društvu, koje je izmeĊu ostalih stvari imalo izdavati »jedan
literaturan ţurnal«, »neće zapovedati ćifte i dominusi, već uĉeni ljudi od karaktera«. No to je
bila samo jedna lepa namera: društvo nije imalo ni materijalnih sredstava ni ludi za rad.
Pošto ga maĊarska vlada nije odobrila, društvo se 1831. rasturilo. Bolje sreće nije bilo novo
Srbsko knjiţevno društvo, koje je 1833. stvorio u Pešti Josif Milovuk, sa ciljem »pisati i
izdavati ona dela koja bi našem knjiţestvu ĉesti i polze prineti mogla«. Društvo je meĊu

svojim ĉlanovima imalo Jana Kolara i znatan broj mladih školovanih Srba, ali su ga ugušili
sa jedne strane mitropolit Stratimirović, a s druge strane maĊarska drţavna vlast.
U Srbiji je isto tako bilo nekoliko pokušaja. Dimitrije Tirol, koji je prešao u Srbiju,
predlagao je 1833. da se osnuje Uĉeno društvo. 1841. Jovan St. Popović i Atanasije Nikolić
kreću misao da se u Beogradu osnuje Srbska akademija nauka. Predlog je prihvaćen, i 1841.
osnovano je u Beogradu Društvo srbske slovesnosti, sa ciljem: »rasprostranjavanje nauka na
srbskom jeziku, a poglavito obraţavanje i usoveršenstvovanje jezika srbsko-narodnog«.
Osnivaĉi su bili, sem Sime Milutinovića, sve sami ugarski Srbi, meĊu kojima Jovan St.
Popović. Društvo, koje je bilo više jedna prosvetno-profesorska komisija no uĉeno telo,
otpoĉelo je svoj rad 1842. u više pravaca: radilo se na utvrĊivanju pravopisa, na stvaranju
nauĉne terminologije srpske, na osnivanju Narodne biblioteke i na pisanju školskih
udţbenika. 1847. krenut je društveni organ Glasnikъ Društva srbske slovesnosti, a od 1848.
poĉeli se izdavati Izvori za novu srbsku istoriю. 1849. u društvu se izvršila podela rada na
pet struĉnih odseka, i ono je uzelo u svoje ruke svu nauĉnu aktivnost u Srbiji. Postojalo je do
1864, kada je pretvoreno u Srpsko uĉeno društvo, gde će se produţiti uspešno zapoĉeti
nauĉni rad.

POZORIŠTA
P rve pozorišne predstave kod pravoslavnih Srba zabeleţene su još u prvoj
polovini XVIII veka. 1736. godine Ċaci »Latinske škole« u Karlovcima igrali su tragediju
svoga uĉitelja Emanuila Kozaĉinskog o smrti cara Uroša, koju je docnije preradio i izdao
Jovan Rajić. 1787. srpski Ċaci u Velikom Beĉkereku davali su pozorišne predstave. Na kraju
XVIII veka srpski pisci prevode i pozorišne komade. Dositej Obradović prevodi Lesingova
Damona i hvali Molijerove »ostroumne i blagonaravne komedije«. Emanuilo Janković 1787.
štampa svoj prevod Tergovaca, od poznatog italijanskog komediografa Karla Goldonija, i u
naroĉitom predgovoru istiĉe svojim sunarodnicima »hasnu komedije«. Pored Tergovaca
prevodi on sa nemaĉkog i Zlog oca i nevaljalog sina i Blagodarnog sina, sve to sa ciljem:
Srbe »neznanja osloboditi i komedije dobre kod njih u bolji kredit metuti«. Gligorije Trlajić
na kraju XVIII veka piše i originalnu dramu u pet ĉinova Vseblag ili retki suprug.
Zabeleţeno je još da su Ċaci srpske škole u Vršcu, u toku školske godine 1792—1793,
prikazivali tri komedije: »jednu o Irodu, drugu o Bogatomu ĉelovjeku i treću o Zlomu
Otcu«.46
U poĉetku XIX veka po srpskim varošima u Ugarskoj, kao na Zapadu u srednjem veku,
Ċaci prikazuju poboţne komade, dramatizovane epizode iz Starog i Novog zaveta, takozvane
misterije. Srpski Ċaci u Novom Sadu, o velikoj nedelji 1802, pred mnogobrojnom publikom,
igrali su poboţni komad Hristov grob. 1811, opet u Novom Sadu, Ċaci daju sliĉne komade:
Roţdenije i gonenije Mojseja, Stradanije prekrasnago Josifa, Ţertva Avraamova. Crkveno-
školske vlasti uĉinile su kraj tim Ċaĉkim predstavama. 1818. izišla je naredba da se ne smeju
više igrati »tako glagolaemoji komediji, sirjeĉ igri, publiĉno pred sobranim narodom,
posredstvijem uĉenikov...«
Ali baš u doba kada su zabranjene Ċaĉke predstave u školi, poĉinju diletantske
predstave u pozorištu. Prva takva predstava bila je 1813. u Pešti, kada je Joakim Vujić sa
diletantima igrao svoj prevod Kreštalice od Kocebua. Taj prvi pokušaj imao je velikog
uspeha, i Vujić, koji se odao pozorištu, poĉeo je davati takve diletantske predstave po većim
srpskim mestima u Ugarskoj. Zabeleţeno je da je bilo takvih predstava 1815. u Baji i
Segedinu, [1820. u Budimu], 1823. u Zemunu i Temišvaru,47 1832. u Aradu, 1835. u
Panĉevu. Glumci su bili mahom odrasli Ċaci i »ljubitelji umetnosti iz mesta«, a i sam Vujić,
koji je prevodio komade, igrao je kao glumac, »po primeru poĉivšega G. Voltêra«, kako sam

veli. Vujić, prešavši u Srbiju, 1835. i 1836, sa Ċacima je u Kragujevcu igrao svoje komade, i
nosio titulu »direktor knjaţevsko-srbskog teatra«.
Od dvadesetih godina XIX veka kod Srba se sve više širi ljubav za pozorište. U
pojedinim mestima stvaraju se diletantske druţine koje predstavljaju oskudni srpski
repertoar onoga doba, sastavljen mahom iz prevoda iz Kocebua. Tako, izmeĊu 1820. i 1825.
u Novom Sadu je radila jedna ţiva diletantska druţina, ĉiji ĉlanovi su mahom bili Ċaci
pravnici (»jurati«), od kojih su neki i sami poĉeli pisati pozorišne komade. MeĊu tim
predstavljaĉima [od 1828] bilo je i ţenskih, što je bilo novina i znaĉilo jedan veliki korak
unapred. Stvaranje stalnog maĊarskog pozorišta u Pešti dalo je podstrek Srbima, i srpski
listovi su stalno naglašavali nacionalnu potrebu jednog »srbskog teatra«. [Ima tragova da su
se u doba od 1825. do 1829. u Kragujevcu drţale pozorišne predstave, i da su taj t e a t r
davali mesni uĉitelji, preĉani.]
Pozorištna umetnost stalno napreduje kod Srba. Posle Ċaĉkih predstava i diletantskih
druţina dolaze i putniĉke glumaĉke trupe sa muškim i ţenskim ĉlanovima. Već 1838. javlja
se jedno takovo »Leteće pozorišno društvo«, koje je davalo predstave u Novom Sadu,
Zemunu, Panĉevu. Ti putniĉki glumci išli su u Srbiju i u Hrvatsku, i tamo davali predstave.
1840. oni su prvi u Zagrebu igrali na narodnom jeziku. Diletantske trupe naroĉito igraju u
Novom Sadu, Panĉevu i Beogradu [a od 1841. davane su diletantske predstave u Šapcu, a
1842. u Smederevu]. Pred 1850. godinu stvorila se i srpska pozorišna publika, i srpski
repertoar, i srpski glumci, i imalo je da se uĉini samo jedan korak pa da se doĊe do stalnih
narodnih pozorišta.

LISTOVI, ĈASOPISI I ALMANASI
D o 1813. godine Srbi su bez redovnih godišnjih publikacija. Te godine
Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić pokreću u Beĉu Novine serbske, gde se davalo dosta
mesta knjiţevnosti, i koje su izlazile do poĉetka 1822. Do 1834. Srbi nisu mogli da dobiju
pravo za pokretanje lista, i tek te godine krenute su »s visoĉajšim dozvolenijem pravitelstva«
u Beogradu zvaniĉne Novine srbske koje i danas izlaze.48 Glavni listovi srpski sa kraja
tridesetih i ĉetrdesetih godina bili su nedeljni Serbskій narodnый listъ (1835, 1837—1848) i
Serbske narodne novine (1838—1848), koje je ureĊivao Teodor Pavlović, i u kojima se velika
paţnja obraćala knjiţevnosti. Pored tih glavnih listova, naroĉito od ĉetrdesetih godina,
poĉelo je u Ugarskoj i Srbiji izlaziti još nekoliko listova koji nisu bili duţega veka, i u kojima
je bilo više pouka i zabave nego politike. Takvi su bili: Magazinъ za hudoţestvo, knьiţestvo i
modu, u Pešti (1838—1839), Peštansko-budimskій skoroteĉa (1842—1844), Srbskій ulakъ
(1843—1844) i Novine Ĉitališta beogradskogъ (1847—1848) u Beogradu. Za vreme
revolucije od 1848—1849. izlazilo je nekoliko listova, od kojih su najznatniji bili Vѣstnikъ,
prvo u Pešti, potom u Novom Sadu i Karlovcima, i Napredak u Karlovcima i Zemunu, prvi
list štampan novim pravopisom. Svi ti listovi nisu bili dugog veka, ali su pokazivali kako su
se duhovne potrebe kod Srba razvile i kako se stvorila ĉitalaĉka publika za listove.
Prvi knjiţevno-nauĉni ĉasopis u XIX veku bio je Serbskій lѣtopisъ, koji je 1825.49 u
Pešti krenuo ĐorĊe Magarašević, a od 1826. prešao u vlasništvo novoosnovane Matice
srpske, i sve do danas ostao glavni organ nauĉne delatnosti ugarskih Srba. U prvoj polovini
XIX veka imao je za urednike, posle Magaraševića, Jovana Hadţića, Pavla Stamatovića,
Teodora Pavlovića i dr Jovana Subotića, i za sve vreme bio najvaţniji ĉasopis srpski. Pozniji
urednici bili su: Jakov Ignjatović, Subota Mladenović, Jovan ĐorĊević, Antonije Hadţić,
Jovan Bošković, Dr Milan Savić, i, danas, dr Tihomir Ostojić. Od 1843. do 1848. izlazila je u
Beogradu Podunavka, prvi ĉasopis u Srbiji, ali na kome su, u velikoj većini, radili ugarski
Srbi.
Prva polovina XIX veka naroĉito je bogata almanasima, koji su tada rado ĉitani.
Dimitrije Davidović dao je primer svojim Zabavnikomъ, koji je od 1815. do 1821. izlazio u
Beĉu, a od 1833—1836. u Beogradu.50 Vuk Karadţić dao je za nekoliko godina svoju Danicu,
od 1826—1829. i za 1834. Vaţniji almanasi iz toga doba su još Serbska pĉela Pavla
Stamatovića, »cvjetnik«, »s razliĉnim drage narodnosti, duševnog uveselenija, zabave umne
i slovesnosti serbske cvećem zasaĊen i obdjelan« (Budim, 1830—1841), Upanія Dimitrija

Tirola (Beograd, 1837—1838), a naroĉito Golubica »s cvetomъ knьiţestva srbskogъ«

(Beograd, 1839—1844), najbolji srpski almanah toga vremena. Baĉka vila, jedina srpska
publikacija sa ilirskim tendencijama, izlazila je u Novom Sadu, pod uredništvom dr Petra
Jovanovića (1841, 1844—1845). U Karlovcu je 1836. dr Teodor Petranović krenuo »srbsko-
dalmatinski almanah« Lюbitelь prosvѣšteniiя docnije Srbsko-dalmatinskій magazinъ.
Za knjiţevni razvitak srpski u ovom periodu od znaĉaja je što su stvorene povremene

publikacije, listovi, ĉasopisi i almanasi, oko kojih će se usredsreĊivati sva srpska knjiţevna
proizvodnja toga vremena.

KNjIŢARE I ĈITALAĈKA PUBLIKA
U XVIII veku štampari Kurcbek, Stefan Novaković u Beĉu i Teodosi u
Mlecima bili su u isti mah i knjiţari. Pored njih su ruski trgovci sa knjigama, »Moskalji«,
koje su Srbi doĉekivali kao »utešitelje pravoslavija«, obilazili srpske vašare. Na kraju XVIII
veka, kako je bio zabranjen uvoz knjiga iz Rusije, Jevreji i Jermeni su ih krijumĉarili i za
skupe novce potajno prodavali Srbima i Rumunima. U prvim desetinama XIX veka srpske
knjige su obiĉno izlazile s proleća, mahom u Budimu, I trgovci iz donjih krajeva srpskih, koji
su dolazili na veliki godišnji peštanski vašar u martu, uzimali ih i raznosili ih pretplatnicima
i prekupcima. Knjiţara meĊu Srbima još nema (1811. u celoj Ugarskoj bilo je svega dvanaest
knjiţara). 1810. na celom jugozapadu, u oblasti srpskohrvatskog jezika, bila je svega jedna
knjiţara, u Karlovcu. »Prenumeracija« je od prvih godina XIX veka glavni naĉin rasturanja
srpskih knjiga. 1833. piše o njoj Vuk Karadţić: »Prenumeracija je kod nas prava prošnja i
velika dosada, kako spisateljima tako i skupiteljima; ali kako nemamo još prave knjiţevne
trgovine, ona je opet jedini naĉin ne samo knjigu izdati nego je i po narodu razneti: mnogi
ĉovek ne bi nigda knjige kupio da nije prenumeracije.« Svako veće srpsko mesto u juţnoj
Ugarskoj, Hrvatskoj i Dalmaciji ima svoga »sovokupitelja«, koji taj posao radi iz rodoljublja,
i gotovo stalne »ljubitelje knjiţestva«, koji se u većem broju pretplaćuju na vaţnije knjige,
više iz osećanja rodoljubive duţnosti, ĉesto i zato da bi im imena sa laskavim titulama bila
štampana, nego iz liĉnih knjiţevnih potreba. Od 1820. javljaju se već »knjigoprodavci«,
knjiţari, i oko 1830. ima ih u Pešti, Novom Sadu, Zemunu i Beogradu. Neki od njih bili su
izdavaĉi, kao Josif Milovuk u Pešti, Damjan Kaulici u Novom Sadu, Gavrilo Kovaĉević u
Zemunu, Gligorije Vozarović u Beogradu.
Kao i u XVIII veku, tako i u poĉetku XIX veka veliku većinu srpske ĉitalaĉke publike
ĉine trgovci, sveštenici i zanatlije. Iako cenzura znatno koĉi i knjiţevni i knjiţarski napredak,
knjige se sve više štampaju: dok je od 1740—1780. izlazilo proseĉno po 2 knjige godišnje, od
1780. do 1800. po 7, od 1800—1820 izlazi po 19, od 1820—1830. po 23 na godinu, od 1830—
1850. po 45 na godinu. Dok je u celom XVIII veku štampano nepunih 220 srpskih knjiga, u
vremenu od 1800—1850. izišlo je preko 1400. Na kraju XVIII veka srpske knjige štampane
su u 3—400 primeraka, oko 1820. u 6—800, a oko 1830. ima ih koje štampaju u 2000
primeraka. Ukoliko se prosveta prostirala na dalje krajeve i na šire slojeve narodne, broj
kupaca i ĉitalaca knjiga sve se više uvećavao.
U svima pravcima osećao se materijalni napredak srpske knjiţevnosti.

KNjIŢEVNA OBELEŢJA PRELAZNOG PERIODA OD

RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU
O dlika ovoga perioda, koji ide otprilike od 1810. do pred 1848. godinu, to je
prelaznost.
Uticaj Dositeja Obradovića u prvoj polovini XIX veka je još uvek jak, upravo tada se
stvara ĉitav njegov kult. Njegova neizdata dela izdaju se. On se ĉita više no ikada, i 1833—
1845. i 1850. izišla su dva izdanja njegovih celokupnih spisa. On ima neposrednih uĉenika, i
gotovo kod sviju pisaca toga vremena opaţa se uticaj njegovih ideja. Svi su oni više ili manje
racionalisti, i u knjiţevnosti gledaju samo jedno moćno sredstvo narodnoga napretka.
Prirodne nauke su u modi i revnosno se radi na popularizovanju korisnih znanja. Sva
knjiţevnost ima karakter prosvetiteljski, gotovo pedagoški.
Klasicizam svuda zavlaĊuje. Srbi poĉinju više ići u škole, i tamo se uĉe klasiĉnim
jezicima i dobijaju klasiĉnu knjiţevnu kulturu. Srbi u Ugarskoj, gde je drţavni i školski jezik
bio latinski, školovani po klasiĉnim gimnazijama, bili su sasvim klasiĉarski vaspitani i imali
su klasiĉarsko shvatanje prosvete i knjiţevnosti. Kako su oni ureĊivali srednje škole u Srbiji,
to je prva nastava u Srbiji ĉisto klasiĉna. Oni su prelazili u Srbiju i dolazili sa idealom da
Srbiju prosvete prema klasiĉnim uzorima, da joj dadu »Solone, Likurge, Demostene,
Aristotele, Strabone, Omire, Virgilije i proĉe«, da u Šumadiji, gde se samo za gusle znalo,
diţu »oltare muzama«. U »nastavleniju« od 1845. latinskom jeziku obraća se naroĉito velika
paţnja, »budući se jezik i knjige klasiĉne drevnosti smatraju kao osnov svake uĉenosti, i kao
sredstvo ne samo duševne sile mladića pokrenuti i izoštravati, nego njega i za sve ostale
nauke predugotoviti«. Grĉkoj i rimskoj mitologiji i »drevnosti« obraća se naroĉito paţnja. U
školama se ĉita Ciceron, Cezar, Tacit, Svetonije, Vergilijeva Eneida, Ovidijeve Metamorfoze,
Horacije, Plaut, Propercije. Na kraju godine, na »torţestvu gimnazije«, Ċaci drţe »slova« na
grĉkom i latinskom. »U vreme kada sam ja bio Ċak u gimnaziji, priĉa Ljubomir Nenadović,
mitologija beše glavni predmet uĉenja. Hrišćanski katihizis beše tri, a mnogoboška
mitologija dvadeset sitno pisanih tabaka. Tu nepamet morali smo uĉiti napamet.« Knjiţevni
ukus vaspita se po klasiĉnim uzorima, ĉine se pokušaji latinskog stihotvorstva, poĉinje se
pevati po kalupu klasiĉnih pesnika, naroĉito Horacija, srpska knjiţevnost puna je »odara« —
»odadţijâ«, kako će ih docnije podrugljivo zvati — nastaje ono što je Jakov Ignjatović nazvao
»poetiĉno srpsko knjiţestvo u latinskoj formi«.

Uporedo sa tim uticajem klasicizma javlja se i jak nemaĉki uticaj. Srbi u Ugarskoj
vaspitaju se u nemaĉkoj knjiţevnosti. U Srbiji po srednjim školama naroĉita paţnja obraća se
nemaĉkom jeziku, najbliţem od velikih kulturnih jezika, i ĉita se Klopštok, Herder, Viland,
Lesing, Gete, Šeler, Klajst, Fos. U srpskoj prevodnoj knjiţevnosti vladaju Kocebu i Ĉoke.
Nemaĉki pisci se ĉitaju rado i mnogo, oni se poĉinju podraţavati i prevoditi, nemaĉka
hegelijanska filozofija osobito je na ceni, i u srpsku knjiţevnost, naroĉito oko 1840, poĉinje
ulaziti nemaĉka sentimentalnost, u poeziju nemaĉka versifikacija. Nastaje ono što je
Turgenjev nazvao »gnjuranje u nemaĉko more«.
Otprilike u isto doba javljaju se i pojave romantizma ĉiji je nosilac bio Vuk Karadţić.
Romantizam se javlja naroĉito u vidu kulta narodne prošlosti, za koju je kod
tradicionalistiĉkih Srba bilo uvek mnogo smisla i osećanja, i u vidu ljubavi za narodnu
poeziju, koja je u to doba stekla evropski glas. I ukoliko se Vuk Karadţić pribliţavao krajnjoj
pobedi svojih ideja o jeziku i o narodu, utoliko se više osećao dah romantizma u srpskoj
knjiţevnosti. Krajem ĉetrdesetih godina Karadţićeva pobeda je potpuna, mlaĊi naraštaj se
okreće k njemu, i romantizam kao škola javlja se u srpskoj knjiţevnosti.
Krajem ĉetrdesetih godina u srpskoj knjiţevnosti još vlada mešavina pravaca. Posle
smrti Lukijana Mušickoga, od ĉetrdesetih godina, javlja se reakcija protivu vladajućeg
klasicizma. 1844. piše ĐorĊe Maletić u Podunavci: »Dokle ćemo se s mitologijom
ograniĉavati i s tuĊim bogovima hramove naše krasiti? Dokle li ćemo se u tumaralištu tom
kao muve po zatvorenoj sobi vitlati? — ProĊimo se već jedanput neumestnog
upotrebljavanja mitologije, ako ne ţelimo da nam proizvodi naši na odeću od sami zakrpa
razne boje i materije sastavljenu, naliĉe.« To osećanje da je klasicizam preţiveo sve više se
širi, i u toku ĉetrdesetih godina on osetno nestaje u srpskoj knjiţevnosti. Utoliko jaĉe
nastupa romantizam, ugledanje na nemaĉke romantiĉarske pisce i kult srpske narodne
poezije. Ali, nijedan knjiţevan pravac nije potpuno odreĊen, pisci ne pripadaju odreĊenim i
jasno obeleţenim knjiţevnim školama. Duhovi su nesigurni, pisci se kolebaju i imaju osobine
i racionalizma i romantizma, menjaju oba pravca, obeleţavaju jedno prelazno doba.
Ali, opšti knjiţevni napredak je veliki. Novi naraštaji, obrazovaniji, u povoljnijim

prilikama, stvaraju novu knjiţevnost, bogatiju i bolju, koja se proširuje na sve krajeve srpske.
Osnivaju se prva uĉena i knjiţevna društva, kreću se knjiţevni listovi i knjiţevni almanasi,
stvara se stalna i sve veća ĉitalaĉka publika. Pitanje o knjiţevnom jeziku uglavnom se
svršava: stari ruskoslovenski jezik napušta se u poĉetku XIX veka, neko vreme vlada
takozvani »srednji stil«, mešavina narodnog i crkvenoslovenskog jezika, upravo narodni
jezik sa jakom mešavinom ranijeg, knjiţevnog »slavenoserbskog« jezika, dok najzad ne
preovlada narodni jezik, zajedno sa uprošćenom azbukom. I obrazovani ljudi i knjiţevni
radnici javljaju se u sve većem broju. Poezija, iz poĉetka psevdoklasiĉna, pod nemaĉkim
uticajem prelazi u »objektivnu liriku«, sa uvedenom nemaĉkom versifikacijom. Ĉetrdesetih
godina stvara se takozvana škola »mirnog ĉuvstva«, u kojoj vlada »lirika misli«, koja peva
mirna, staloţena, opšta i bezliĉna osećanja, sklona pouci i moralisanju, u osnovu
racionalistiĉka. Ali, poezija ne daje više samo pokušaje no dela od stvarne vrednosti, i to
doba ima da zabeleţi dva velika pesnika: Jovana St. Popovića i Njegoša. Pozorište se osniva, i
drama i komedija Jovana St. Popovića je jedna velika knjiţevna tekovina toga doba. Radi se
na knjiţevnim rodovima koji donde u srpskoj knjiţevnosti nisu bili obdelavani. Epskoj
poeziji, na kojoj dotle gotovo niko nije radio, obraća se naroĉita paţnja. Istorijske drame i
tragedije, sa predmetima iz narodne istorije, poĉinju se obilno obdelavati. Komedija, i što je

naroĉito vaţno: komedija koja crpe graĊu iz suvremenog ţivota srpskog društva, takoĊe se
javlja. Pripovetka, koja je u poĉetku najradije razraĊivala istorijske motive, pred 1848.
obraća se suvremenom ţivotu srpskom. Po listovima se javljaju prvi i skromni pokušaji
kritike, sa naroĉitim obraćanjem paţnje na pitanja jezika i pravopisa. U tom periodu srpska
knjiţevnost nesumnjivo postaje šira i raznostranija.
Na kraju ovog perioda, pred 1848, i duhovni i knjiţevni napredak je vrlo jak. Jedne
godine, na primer, znamenite 1847, izlaze na srpskom: Gorski vijenac Njegošev, Pesme
Branka Radiĉevića, Lazarica Joksima Novića Otoĉanina, Karadţićev prevod Novog zavjeta,
Daniĉićev Rat za srpski jezik i pravopis, prva sveska Glasnika Društva srbske slovesnosti i
omladinski almanah Slavяnka. Novi naraštaji, sa izraĊenim knjiţevnim jezikom, stvaraju
novu knjiţevnost, koja se više ne ograniĉava na individualne i usamljene pokušaje. Preokret i
polet su veliki i nastaje jedna revolucionarna epoha u srpskoj knjiţevnosti. U polovini XIX
veka srpskoj knjiţevnosti, u kojoj je racionalizam nestajao a romantizam se javljao, poloţeni
su sigurni temelji, i novi naraštaji su dolazili da uspešno nastave ono što su stariji isto tako
uspešno zapoĉeli.

LUKIJAN MUŠICKI
Ž ivot. — RoĊen je u selu Temerinu, 27. januara 1777. Srpsku osnovnu školu
svršio je u mestu roĊenja, nemaĉku u Titelu, gimnaziju u Novom Sadu i u Segedinu. U Pešti
je uĉio filozofiju i prava, ali naroĉito se bavio estetikom i poezijom. 1800. godine stupi kao
ĉinovnik u mitropolijsku kancelariju u Karlovcima, i u isto doba postane nastavnik u
bogosloviji. 1802. zakaluĊeri se, i mesto krštenog imena Luka dobije kaluĊersko ime
Lukijan. Neprestano u pridvornoj sluţbi kod mitropolita i u bogosloviji, gde predaje
slovenski jezik, on ĉita, usavršava se, uĉi grĉki i engleski. KaluĊeri ga ne vole zbog njegovog
obrazovanja, mitropolit mu zabranjuje da piše stihove, i on sporo napreduje u crkvenim
ĉinovima. Tek 1812. postao je arhimandrit i starešina manastira Šišatovca. On stiĉe
knjiţevan glas, u vezi je sa svim srpskim i mnogim stranim piscima, ali se u manastiru
pokazuje kao rĊav administrator. Pošto mu je oduzeta uprava nad manastirom, on se oko
1822. našao u teškim prilikama. Goni ga mitropolit, koji ne moţe da mu oprosti što hvali
Dositeja Obradovića i što je prijatelj Vuka Karadţića; manastirska bratija, od koje se toliko
razlikovao svojom inteligencijom, kinji ga, kao što je kinjila i Jovana Rajića; dugovi su ga
opteretili, on je u oĉajanju, pun mrţnje na »crni polk« kaluĊerski i proklinjući ţivot. Tek
1823. vraćen je na svoje staro mesto. 1824. postavljen je za administratora gornjokarlovaĉke
eparhije. U Plaškom on zapoĉinje jaku i smišljenu prosvetnu i crkvenu akciju u toj
zapuštenoj eparhiji. 1828. bude postavljen za episkopa. Koristan crkvi i narodnoj prosveti,
Mušicki je na tom mestu ostao do smrti, 15. marta 1837. godine.
PESNIK. — Mušicki je prvi umetniĉki pesnik u srpskoj knjiţevnosti. Svoje stihove

objavljivao je u prigodnim knjiţicama i po listovima i ĉasopisima. Njegova skupljena dela,
Lukіana Mušickogъ stihotvoreniя izišla su posle njegove smrti u ĉetiri knjige: prve dve u
Budimu, 1838. i 1840, druge dve u Novom Sadu, 1844. i 1847.
Mušicki je poĉeo pevati kod Srba kada gotovo niko nije pevao, i u srpsku poeziju uvodi
nov pravac, psevdoklasiĉni, koji se u Evropi stao širiti posle Obnove, i kakav je on naroĉito
našao u maĊarskoj i ruskoj knjiţevnosti XVIII veka. Kao pesnik Mušicki potpuno pripada
psevdoklasiĉarskoj školi. Kada se on kao Ċak školovao u Pešti, maĊarsku knjiţevnost bio je
zahvatio psevdoklasicizam. Od velikog uticaja na njegov knjiţevni razvitak bio je Ludvik
Šedijus (1768—1847), Ċak nemaĉkih filozofa, njegov profesof estetike i filozofije u Pešti,
revnostan pobornik klasiĉne umetnosti. Mušicki je sve svoje knjiţevne ideje primio od njega.
Upućen u tom pravcu, on naroĉito izuĉava Klopštoka i »nemaĉkog Horacija« Karla Vilhelma

Ramlera. Nauĉio je odliĉno latinski i grĉki, i pri kaluĊerenju uzeo ime Lukijana
Samosaćanina. Iz saĉuvanog spiska njegove biblioteke vidi se jasno koliko je veliko bilo
njegovo knjiţevno i filozofsko obrazovanje. Tu su ne samo svi glavni pisci grĉke i latinske
starine no i moderni, od Nemaca: Herder, Hegel, Kant, Mendelson, Klopštok, Gete, Viland,
Šiler, Birger: od Francuza: Bosije, Molijer, Boalo, Lafonten, Volter, Helvecijus, Didro,
Kondijak; od Engleza: Šekspir, Goldsmit, Pop; od Talijana: Dante, Ariosto, Taso, Bokaĉo,
Goldoni; od Rusa: Lomonosov, Derţavin. Mušicki je izvesno bio najobrazovaniji srpski pisac
svoga vremena.
Horacije je bio njegov glavni uzor, i De arte poëtіca znao je napamet. U svoje
»ljubimce« on raĉuna tri pesnika: »psalmopjevca« Davida, Klopštoka, onda slavljenog
nemaĉkog pesnika Mesijade, i svoga »dragoga Oracija«, kako ga je nazivao. On prevodi
Horacijeve stihove, pored Anakreontovih i Katonovih.51 U jedan mah nameravao je da
prevede sve Horacijeve pesme, i prevodio ga toliko, tako da mu je mitropolit Stratimirović
zapretio da će ga iskljuĉiti iz crkve ako i dalje prevodi jednog »jaziĉnika«. Kao Horacije on je
prigodan, piše laskave pohvale i posvete, i Kopitar mu povodom toga piše: »Voleo bih da ste
ponositi kao Klopštok, i da se ne udvarate kao Horacije i Virgilije.« Od Horacija uzima
sveĉan, hvalben ton, retoriĉarsku pompu, ali bez njegovog epikurejstva. Njegova versifikacija
je sasvim horacijevska, i on sam veli kako najradije peva po »Flakovoj liri«. On smatra za
veliki uspeh srpskog jezika što se na njemu moţe pevati po latinskom razmeru. On metriĉne
obrasce uzima iz Horacija, najviše alkejsku strofu, ali reĉi akcentuje po ruskoslovenskom,
bez ikakva obzira na akcentuaciju srpskog jezika. UviĊajući teškoće i besmislenost takvoga
pevanja, Vuk Karadţić je sa razlogom osuĊivao taj Mušickov »rimski razmjer«, »za koji još
ostaje pitanje da li se u nas moţe pjesmom nazvati«.
DIDAKTIĈAR I PATRIOT. — Lukijan Mušicki je ĉovek XVIII veka i veliki poštovalac

dositeja Obradovića. 1800. izdao je u Budimu izbor njegovih Basana, a 1811. sveĉano
oplakao njegovu smrt. Sva njegova poezija nosi duhovno obeleţje XVIII veka: ona je
prigodna i pouĉna. U mladosti, dok se nije zakaluĊerio, oko 1801, napisao je izvestan broj
slabih ljubavnih stihova, sasvim u duhu hladne i neliriĉne poezije XVIII veka, pevajući
bezliĉno »krasnu Hloju«, Melisu, Klarisu, Kupido »Venerino dete mlado«, »ljubve strele« i
»serdca bolju«. Ali on je ostao na tim mladićkim lirskim pokušajima: sve ostalo je
didaktiĉno, prigodno, akademsko i kabinetsko »uĉeno stihotvorstvo«. Pojedine njegove veće
pesme, naroĉito Glasъ narodolюbca (1819) i u svoje doba slavni Glasъ arfe šišatovaĉke
(1821) jesu potpuni nacionalno-prosvetni programi, koji su našli velikog odjeka u
obrazovanim krugovima srpskim, naroĉito u školskoj mladeţi. Mušicki stalno propoveda:
humanost, »prosvešĉenije«, »dobrodjetelj«, »blagonaravije«, »narodoljubije«, ţivot za
druge, za ĉoveĉanstvo i narod, rad, duţnost, samopoţrtvovanje, daje niz moralnih pouka
»mladim Srbljima«.
Ali on nije onoliko kozmopolit kao što je to obiĉno u tradiciji klasiĉarske poezije. U
njegovoj poeziji ima vrlo mnogo jakog srpskog patriotizma, i to je ono ĉime je on najviše
uticao na savremenike. Lak i slab u pojedinim trenucima svoga ţivota, sa dosta krupnih
liĉnih mana, on ima jednu veliku vrlinu: iskreno srpsko rodoljublje, koje je podjednako
pokazivao i kao pesnik i kao crkveni ĉovek. Njegov srpski nacionalizam obuhvatao je sav
srpski narod »ot grada Budima daţe do Njeguša«, nacionalno obrazovanje za njega je bilo
vaţnije od religioznog, i kao vladika više je radio kao Srbin no kao crkveni ĉovek. Ono što je
1826. pisao vaţi za njegov pesniĉki rad:

Ja Serbin serbski ĉitam, pišem,

I duhom serbskim k Rodu dišem
Pa pesmom serbskom diţem Rod...
JEZIK. — Mušicki je bio više nauĉan duh no pesniĉki, i u mladosti se više bavio
naukom no knjiţevnošću. Naroĉito su ga zanimala pitanja iz srpske prošlosti, crkvene
istorije i nauke o jeziku. On je nameravao da prevede Bibliju na srpski, da dâ jedan slovenski
reĉnik, i ostavio je u rukopisu slovensku gramatiku i srpsku bibliografiju. On se stalno bavio
pitanjem o odnosu izmeĊu srpskog i slovenskog jezika. Kada je u srpskoj knjiţevnosti Vuk
Karadţić krenuo pitanje o jeziku i pravopisu, on će ostati po sredi. On je u dobrim liĉnim
odnosima sa Karadţićem i zbog njega se zamera mitropolitu. On je za slovo j i unosi u srpsku
azbuku slovo Ċ, izjašnjava se za narodni jezik i piše: »uĉite с govoriti кo Rod...«. »Ţivi jezik
naroda srbskog, veli on, jeste sokrovišĉe misli njegovih, jeste otpeĉatak duha i karaktera
njegova, stoljetijama utvrĊena i osećana. Šta se u njemu sadrţi, svetinja je svakom pravom
Srbljinu.« I znatan deo svojih sastava pisao je na srpskom jeziku, ne osobito ĉistom, ali ipak
srpskom.
Ali kao crkveni ĉovek on je i za stari ruskoslovenski, crkveni jezik, i piše takvim
ruskoslovenskim jezikom da su njegovi uĉenici pojedine njegove ode morali prosto prevoditi
na srpski. On je za oba jezika:
Slavenski, serbski jezik — dva su puta!

K jednoj celi vode nas.
On razlikuje »vnešnje« i »vnutrenje« bogatstvo jezika. Spoljne bogatstvo sastoji se u

broju reĉi koje oznaĉavaju ţive i vidljive predmete; unutrašnje bogatstvo sastoji se u obilju
reĉi koje oznaĉuju apstraktne pojmove (»umozritelne misli« i »vnutrene predmete«), Srpski
narod je »orao i kopao, mnogo djelao, junaĉestvovao, aл malo mislio, kromje o pervama
nuţdama«, — i zato je siromašan reĉima za apstraktne pojmove. Radi toga potrebno je
koristiti se »vitkošću« srpskoga jezika, stvarati nove reĉi, a naroĉito obraćati se za pomoć
»bogatom i blagovolatelnom sojuzniku i spomoćniku — slavenskom jeziku«. Ali svaki od njih
ima pravo na ţivot i na upotrebu, crkveni za crkvu, bogoslovska dela i uĉenu knjiţevnost,
narodni za narodnu i popularnu knjiţevnost. I Mušicki je tako pisao prema prilikama. Vuk
Karadţić, koji je kod njega konstatovao uvek »nešto kaluĊerštine«, uveravao ga je da »ţivot
odâ zavisi od jezika«, i predskazivao da će njegovo »slavjanstvovanje« mnogo naškoditi
njegovoj poeziji, tuĊoj i nerazumljivoj narodu.
OPŠTI POGLED. — Iako je Mušicki za sebe pisao da je »gotovo sav ĉuvstvo«, on je u

osnovu bio suv i hladan ĉovek, bez mašte, bez osećanja i pravog pesniĉkog talenta. Njegove
»torţestvene ode« proizvodi su školske retorike i uzori onog »ukrašenog slovosoĉinenija«
(»ѕіntaxіѕ ornata«), u kome će se tridesetih i ĉetrdesetih godina veţbati Ċaci po srpskim
klasiĉnim gimnazijama. Poezija je kod njega stvar glave, razumna, simetriĉna, sreĊena, i
njemu je uvek potrebna ili jedna ideja ili dogaĊaj da izradi pesmu. On je sav u onoj ĉisto
intelektualnoj poeziji koja je u Evropi umirala kada je on na njoj poĉeo raditi. Stil mu je
apstraktan i bezbojan; pesme kabinetske, knjiške, prigodne, vezane ĉesto za dogaĊaje koji su
od prolaznog znaĉaja ili za liĉnosti koje nisu bile dostojne gromkih pohvala. Forma je
usiljena, konvencionalna, jednolika, tuĊa. Klasiĉni kalupi u koje je silom ugurivan slovenski i

srpski jezik, ona »slavenska riza« kojom je odevao svoje pesme, teţak, usiljen, nepristupaĉan
jezik kojim je pisao — još više su ĉinili njegovu poeziju arhaiĉnom, tuĊom i mrtvom.
U doba od 1820. do 1840. Mušicki je bio jako na glasu. Njegov Glasъ arfe šišatovaĉke
našao je više odjeka no ijedan srpski pesniĉki proizvod pre njega. Kopitar ga je nazivao
»srpskim Horacijem«, Šafarik »knezom srpskih pesnika«, Njegoš »Genijem Roda«, Đuro
Daniĉić »ocem novije srpske knjiţevnosti«. Ali njega su više cenili no voleli, više hvalili no
ĉitali. On je imponovao svojim velikim knjiţevnim obrazovanjem, svojim ţarkim
rodoljubljem koje se podjednako ogledalo u njegovoj poeziji i u njegovom javnom radu. On
je imao poštovalaca, ali ne oboţavalaca; imao je podraţavalaca, ali ne Ċaka; ostavio je veliki
glas, ali ne pesniĉku školu. Posle njegove smrti umrla je i njegova poezija.

JOAKIM VUJIĆ
U zanatlijskoj porodici, u Baji, u Ugarskoj, rodio se Joakim Vujić 9.
septembra 1772. Srpsku osnovnu školu svršio je u Baji, potom je uĉio mesnu katoliĉku školu.
U Novom Sadu uĉio je latinski i nemaĉki, potom gimnaziju u Kaloĉi i Segedinu, i licej i prava
u Poţunu. Od 1796. nastaju njegova velika i neprestana putovanja. U Karlovcu je pisar kod
jednog advokata, u Futogu i Starom Beĉeju uĉitelj, do 1801. Sa zašteĊenim novcem ide u
Trst, tu daje lekcije i štampa svoje knjige. I tu ne ostaje, no obilazi Italiju i plovi po
Sredozemnom i Crnom moru. Vrativši se u domovinu, uĉiteljuje u Novoj Gradišci i Zemunu,
gde zbog politiĉkih krivica dopada zatvora. Od 1813. on je nastavnik srpske uĉiteljske škole u
Sentandreji, i tu ostaje kao uĉitelj i spisatelj do 1831. Silazi zatim u donje krajeve, obilazi
juţnu Ugarsku, u dva maha putuje po Srbiji, i pribija se uz kneza Miloša. Sa titulom
»knjaţevsko-srbskog teatra direktor« organizuje predstave u Kragujevcu i Beogradu. U
Srbiji ostaje od 1833—1839. Posle ĉini nova putovanja, ĉak do juţne Rusije. Vraća se 1842. u
Srbiju, gde u oskudici umire 8. novembra 1847.
Joakim Vujić je po svojim idejama ĉovek iz XVIII veka. Nastavnik i domaći uĉitelj,
»djetovaspitatelj«, on će uvek pisati »v polzu junosti«, da je pouĉi i prosveti. Za školsku
potrebu on je napisao jednu francusku gramatiku, preveo Rafovo Estestvoslovie (1809), dao
jednu opštu geografiju (1825), i preveo nekoliko knjiga za mladeţ, meĊu ostalim i Mladogъ
Robinzona (1810) i nekoliko drugih zabavnih dela iz talijanske i engleske knjiţevnosti. U
svom dramskom radu uvek ostaje pedagog: teatar je za njega osobito jedna »nuţna škola«, a
nigde se ništa ne moţe ĉuti »dušepoleznije i dušespasitelnije«.
Vujić je u dva maha opisivao svoj ţivot, u jednoj knjizi na nemaĉkom (Budim, 1826) i
na srpskom (Ioakіma Vuiĉa, slaveno-serbskago spisatelя, Ţivotoopisanie i ĉrezviĉaйna
njѣgova priklюĉeniя, Karlovac, 1833) — knjiga fantastiĉna, puna preterivanja i
izmišljavanja, u kojoj se on sav otkriva onakav kakav je: »komiĉni tip sujetnoga spisatelja, ili
nepopravna preceptora i moralizatora, ili gladna i amišna knjiţevnika« (Pavle Popović). O
sebi je mnogo pisao i u svom Putešectviю po Serbіi (Budim, 1828), gde ima spiskova starina
po manastirima i crkvama i ropskih laskanja knezu Milošu. 1845, u Beogradu, napisao je
svoje Putešestvіe po Ungarіi, Valahіi, Moldavii, Bessarabii, Hersonu i Krimu. Ogorĉen
protivnik Vuka Karadţića, on je ostavio za sobom jedan nedotupavan pamflet Tγţba
kniţestva serbskago, pisan oko 1833.

U istoriji srpskog pozorišta Joakimu Vujiću pripada naroĉito mesto. Od 1813. on je po

većim mestima u Ugarskoj, a potom i u Srbiji, poĉeo prireĊivati pozorišne predstave,
prevodeći i pišući komade, a ĉesto i sam liĉno igrajući. Još 1805, u Budimu, štampao je on
dve male »teatralne knjiţice« Fernando i Яrыka, od nemaĉkog pisca Karla Ekartshauzena, i
Lюbovnaя zavist ĉrezъ edne cipele, svakako takoĊe prevod.52 Knjige su imale uspeha, i on
poĉne izdavati ceo jedan niz pozorišnih prevoda i prerada: »seosku igru« Nagraţdenіe i
nakazanie (1807), Slepый mыšь (1809), Kreštalica (1814) od Kocebua, u rukopisu još ceo
jedan niz prevedenih komada, najviše prevoda iz Kocebua. U rukopisu je ostavio dvadeset i
jedno pozorišno delo, šaljivih igara, društvenih komedija i pouĉnih i romantiĉnih drama
(Španjoli u Peruviji, Ţertva smerti, Šnajderski kalfa, La Pejruz, posrbljeni komadi Paunka
Jagodinka, Serbska princeza AnĊelija itd.). Od maĊarskog pisca i glumca Baloga preveo je
»iroiĉesko pozorišĉe«, Serbskій voţdъ Georgiй Petroviĉъ, inaĉe nareĉennый Crnый, ili
Otяtïe Beograda otъ Turaka. Sve te prevode, od kojih su mnogi ostali u rukopisu, on je radio
više kao upravnik pozorišta no kao dramski pisac, da bi imao šta igrati. I zato su Ti prevodi
bez izbora, brzo, nepaţljivo prevoĊeni, na rĊavom srpskom jeziku, bez knjiţevne vrednosti.
O Joakimu Vujiću su suvremeni srpski pisci sudili gore no i o jednom od poznatijih

starijih pisaca srpskih. Već tridesetih godina on je bio pregaţen vremenom. Slab kao pisac,
smešan kao liĉnost, Vujić ima zasluga samo kao prvi srpski spisatelj koji se jako zauzeo za
pozorište, organizovao najranije srpske pozorišne predstave, obilno liferovao komade za
novu srpsku pozornicu, zainteresovao srpsku publiku za pozorišne predstave i dramsku
knjiţevnost.

MILOVAN VIDAKOVIĆ
Ž IVOT. — Milovan Vidaković je prvi pisac u novoj srpskoj knjiţevnosti kojega
je Srbija dala. RoĊen je u Nemenikućama, u sadašnjem beogradskom okrugu, 1780. godine.

Kao dete, za vreme austro-turskog rata 1788, prebegao je sa porodicom preko Save, i tamo
stalno ostao do smrti. Školovao se u Novom Sadu, Temišvaru, Segedinu i Keţmarku. Bio je
prvo domaći uĉitelj, potom profesor u srpskoj gimnaziji u Novom Sadu. 1824. je otpušten, i
otada do smrti ţiveo od davanja ĉasova i knjiţevnog rada, mahom u Pešti. Umro je u
oskudici 28. oktobra 1841.
POEZIJA. — Vidakovićev knjiţevni rad je vrlo obilan. U prvim dvema desetinama XIX
veka on je sa Joakimom Vujićem najplodniji srpski pisac. Poĉeo je popularnom poboţnom
poezijom, opevanjem u stihove crkvenih legendi, onako kao što je pre njega pisao Vićentije
Rakić. Upućena narodu, »ljubeznoj prostoti našoj«, pisana narodnim jezikom i u stihovima
slabim i primitivnim, ali teĉnim i ĉitkim, ta dela su imala mnogo ĉitalaca i u toku XIX veka
ĉesto su preštampavana. Istorія o prekrasnomъ Iosifѣ (Budim, 1805; potom 1810, 1833,
1844, 1862, 1868 1880,53 1885); Mladый Tovia, biblijska »povjest jedna drevna« (Budim,
1825), Putešestvіe u Iepysalimъ (1834, 1885), »za blagoĉestive i poboţne Hristіane izъ
svetog pisma izvedeno i na proste stihove Serbske sloţeno«; Pѣsnъ iroiĉeska o svяtomъ
velikomuĉeniku Georgію (1839).
ROMANI. — U XVIII veku javlja se i u srpskoj knjiţevnosti ljubav za romane. Roman

se sve više razvija i stiĉe sve više ĉitalaca. Tako su prevedeni: Marmontelov Velïzarïй, tako je
Trlajić dao Numu od M. Heraskova, tako je 1799. izišao i srpski prevod Robinsona. U
poĉetku XIX veka roman postaje sve popularniji u srpskoj knjiţevnosti: pored prevoda
slavnih romana iz svetske knjiţevnosti, kao što je Vilandova Povѣstь drevnihь Abderitovъ
(1803), Fenelonova Priklюĉeniя Telemaka, sina Uliseva (1814), ima prevedenih romana
manje poznatih pisaca, prerada i slabih pokušaja. Da zadovolji sve veću potrebu srpske
knjiţevnosti za romanom došao je Milovan Vidaković. Vidaković je bio poznat naroĉito kao
romanopisac, i on je tvorac romana u srpskoj knjiţevnosti. Njegovi mnogoĉitani i ĉesto
preštampavani romani ovi su: Usamlenый юnoša (Budim, 1810, 1836, 1852, 1881);
Blagovonnый kpinъ cѣlomudrennыя- lюbve, libo stradatelnaя povѣstъ Velimira i Bosilьki
(Budim, 1811, 1844, 1854, 1880); Lюbomirъ u Elïsïumu u tri knjige (Budim, 1814, 1817,
1823, 1857, 1885); Kaccia carica ili traverziranъ Oktavіanъ (Budim, 1827, 1846, 1869,
1880); Siloanъ i Milena, Serbkinя u Engleskoй (Budim, 1829, 1853, 1881); Lюbezna scena u

veselomъ dvoru Ive 3agorice (Budim, 1833, 1864, 1885), i, najzad, nedovršen Selimъ i
Merіma (Budim, 1839).
Vidaković je pisac slabe originalnosti i njegovi romani su ne samo ugledanja na

popularne nemaĉke riterske priĉe i filozofsko-pedagoške romane no ĉesto prosta
preraĊivanja, posrbljavanja. Za Kacciю caricu je utvrĊeno da je prevod srednjovekovnog
romana Kaіѕer Octavіanuѕ, za Siloana i Milenu sam Vidaković veli da je »izobraţena iz
jedne samoĉuvene pripovetke«. I to će se, docnijim knjiţevnim istraţivanjima, utvrditi i za
druge njegove romane.
DUH NjEGOVIH ROMANA. — Vidaković je prelazan pisac izmeĊu racionalistiĉkog

XVIII veka i romantiĉnog XIX veka. On je didaktiĉar, moralist, pedagog, i glavna mu je
namera da pouĉi i da vaspita svoje ĉitaoce. On ostaje »vospitatelj« i »naukoljubitelj«, koji
Srbe uĉi »prosvješĉeniju duha, izobraţeniju serdca i ispravleniju nravi«. U knjiţevnom radu
forma je za njega sporedna, sadrţina glavno; knjiţevnost mu je samo sredstvo »rada na
prosvješĉeniju našeg naroda i na obšĉem dobru«. On shvata knjiţevnost isto onako utilitarno
kako su je shvatali filozofski pisci XVIII veka: »Romani bo, satire i basne jesu takva
soĉinenija kojima su pametni ljudi mnoge pogreške u rodu ĉeloveĉskom istrebili, a hude k
dobrodjetelji priklonili...« U jednoj polemici on izriĉito veli: »Ja sam više pozorstvovao na
moral neţeli na roman.«
Ali, sa druge strane, on neće da bude suv i apstraktan, on taĉne misli i korisne ideje
hoće da lepo i pristupaĉno iznese: njih valja »ţivo i sladko predstaviti da nam duh voshiti, da
nam serdce ublaţi i razveseli«. I zato se on sluţi »poetiĉeskom fantasijom«. Kao romantiĉari,
on voli narodnu prošlost, i većem delu svojih romana daje istorijski okvir. I sa takvim
shvatanjem on će pisati svoje »moralno-romantiĉeske povjesti«, u kojima su mašta i
osećanje stavljeni u sluţbu razumu. U njegovom reĉniku romatiĉeski znaĉi ĉudan, zanimljiv
dogaĊaj, koji je ispriĉan sa mnogo »ĉuvstvitelnosti«, sentimentalnosti. On je ĉovek XVIII
veka, on voli prirodu i ushićava se njome, istiĉe prost i prirodan ţivot; on se lako razneţava,
ushićava, kliĉe i plaĉe. Njega zanima naroĉito pitanje vaspitanja, koje on hoće »prosto i
prirodno«, i njegov Lюbomirъ u Elïsïumu po pedagoškim idejama podseća na Emila Ţan-
Ţaka Rusoa.
KNjIŢEVNA VREDNOST. — Ĉisto knjiţevna vrednost romana Milovana Vidakovića je

mala. Njegovo delo je mešavina preteranog fantaziranja i neprekidnog moralisanja. Njegovo
knjiţevno obrazovanje nije veliko, i on ĉita i podraţava nemaĉke pisce niţega reda. Oĉevidno
je da on radi bez veće spreme i bez naroĉitih knjiţevnih sposobnosti. Njegovi romani su puni
nedoslednosti i protivreĉnosti, psihologija je naivna, gotovo detinjasta, tako da se Vuk
Karadţić u jednoj polemici pitao za koga piše on svoje romane, »da ne pripovijeda djeci, u
porti kod peštanske crkve pod lipom«. Istorijski roman, uopšte, jeste jedan laţan knjiţevan
rod, roman tu iskreće istoriju, istorija skuĉava slobodu invencije. Pored toga, Vidakovićeve
sposobnosti za taj tako teţak rad bile su nedovoljne. I struĉno znanje njegovo je slabo,
geografsko isto tako, i celo njegovo delo kipti greškama u hronologiji i topografiji. On nema
istorijsko osećanje i sposobnosti da uĊe u duh epoha koje opisuje, i liĉnosti iz prošlosti slika
kao moderne ljude, pušta da rade i govore kao da su iz današnjice. U istorijskom kostimu on
predstavlja ljude XVIII veka. Najzad, kako je ţiveo od knjiţevnog rada, pisao je brzo, bez
paţnje, i njegovi romani ĉesto ĉine utisak prvog nacrta. Školovan u Ugarskoj, ubeĊen da
»prosti valja za uĉenima da idu«, pristalica stare škole, on piše pomešanim jezikom, polu

srpskim polu crkvenoslovenskim, ĉineći ĉesto grube gramatiĉke greške (1838. štampao je,
crkvenim slovima, Gramatіku sérbsku, u stvari nešto malo modernizovanu i u jeziku
popravljenu Mrazovićevu gramatiku iz XVIII veka).
Ali Vidaković ima i svojih dobrih strana. Ima u njegovom tonu neĉeg krotkog, blagog,
prostodušnog i dobrodušnog, nešto oĉinsko prema deci, i sam Karadţić mu je priznavao
»sladak štil«. On piše teĉno, ĉitko, na naĉin vrlo pristupaĉan široj publici. On je osvojio
srpsku ĉitalaĉku publiku, zabavljao je za nekih pedeset godina, još 1852. poĉela su se izdavati
njegova celokupna dela, osamdesetih godina je preštampavan, pa i danas, u najniţim
slojevima, nije izgubio svoje ĉitaoce. Taj popularan pisac stvorio je srpski roman i za dugo
vreme zadovoljavao skromne knjiţevne potrebe ondašnje publike srpske. U svoje doba
njegov uticaj bio je vrlo veliki. U prvim desetinama XIX veka bilo je meĊu Srbima ljudi koji
su se starali da ţive i koji su govorili kao junaci njegovih romana, mladi pisci su se kod njega
uĉili kako treba pisati, a roditelji su davali svojoj deci imena liĉnosti njegovih romana.
NACIONALNE ZASLUGE. — Vidaković nije bez izvesnih nacionalnih zasluga. Njega je

srpska istorija jako zanimala, i on je »na prostom dijalektu serbskom« izdao jedan izvod iz
istorije Jovana Rajića (1833—1837). Svi njegovi romani imaju mnogo istorijskog elementa, i
suvremenici su ga nazivali »srpski Valter Skot«. On je nemaĉke romane posrbljavao, unosio
srpske vladare, junake i dogaĊaje iz srpske istorije, veliĉao srpsku slavu i srpsko junaštvo,
kitnjasto predstavljao srpsku prošlost. Još u poĉetku njegova rada, 1815, pisao je njegov
protivnik Vuk Karadţić: »On je povjestnim dogaĊajima i shodno od tuda proizvedenim
nravouĉitelnim naukam obilan, koje su svakome nevinom srcu blagoprijatne, a oni ne samo
što na pamet dovode mnoge bojne sluĉajeve i imena hrabrih muţeva i srbskih junaka (koje
svaki Srbljin sa osobitim ĉuvstvovanijem ĉita i sluša), nego se u njima ĉini spomen mnogih
nekada znamenitih mjesta, ot kojih neka i danas stoje, a neka ljubopitljivom ţelatelju ili se u
razvalinama pokazuju, ili im se samo ime u sadašnjega onde potomstva zadrţalo.« Taj
istorijski i patriotski duh u moralno-sentimentalnim romanima odgovarao je stvarno
raspoloţenju srpskih ĉitalaca, i on je dosta pripomogao širenju srpskog istorijskog i
nacionalnog osećanja. Zatim, Vidaković je svojim junacima davao lepa srpska narodna
imena, koja je ranije pravoslavna crkva kod Srba bila progonila kao paganska i zamenjivala
ih kalendarskim. Više no išta njegovi popularni romani su uĉinili da narodna imena potisnu
kalendarska.
Vidakovićeva vrednost je istorijska. To je istorijski pisac koji se sav preţiveo. Njegovo

delo nema knjiţevne vrednosti, ali on je igrao korisnu ulogu u srpskoj knjiţevnosti. Koliko je
mogao, po svojim skromnim sposobnostima, on je zadovoljavao duhovne potrebe šire srpske
ĉitalaĉke publike, otvarao je volju k ĉitanju i ljubav ka knjigama, budio ljubav ka narodnoj
prošlosti, jaĉao nacionalno osećanje i poloţio osnove srpskom romanu. On je bio jedan od
onih koji »probijaju put i šume krĉe«.

MIHAILO VITKOVIĆ
M ihailo Vitković rodio se 1778. godine u Jegri, u Ugarskoj. 1801. svršio je
prava i postao advokat u Pešti. U maĊarskom javnom ţivotu igrao je vrlo vidnu ulogu. 1807.
bio je poslanik na maĊarskom Saboru; vaţio je kao jedan od najboljih advokata u MaĊarskoj.
Bio je i vrlo viĊen maĊarski pisac. Cenjen i kod MaĊara i kod Srba, umro je 9. septembra
1829. godine.
RoĊen u jednoj izgubljenoj srpskoj oazi u MaĊarskoj, vaspitan u maĊarskim školama, i

pošto je ceo vek proveo u maĊarskom društvu, on je maĊarski znao kao srpski, imao izvestan
maĊarski patriotizam, maĊarski jezik nazivao »naš narodni jezik«, MaĊare nazivao »naš
narod«, i ţivo uĉestvovao u maĊarskom knjiţevnom pokretu. Njegov dom u Pešti bio je
glavni maĊarski knjiţevni salon, njegovi spisi, izdani 1817, bili su jako na ceni, naroĉito
njegove basne, poreĊene sa Lesingovim, i epigrami, poreĊeni sa Marcijalovim. On je i danas
saĉuvao znatno ime u istoriji maĊarske knjiţevnosti.
Ali Vitković, koji je iznikao iz jedne stare i zasluţne vojniĉke i svešteniĉke porodice
srpske, bio je i dobar Srbin, odrţavao stalno veze sa Srbima i radio na srpskoj knjiţevnosti.
On je verovao da je moguć jedan srpsko-maĊarski patriotizam, maĊarsko »domoljublje«
spojeno sa srpskim nacionalizmom, kao što je pedeset godina docnije mislio i propovedao
drugi jedan srpski pisac roĊen u gornjim ugarskim krajevima, Jakov Ignjatović. On je
ostajao po sredini izmeĊu MaĊarstva, gde ga je vukla sredina i vaspitanje, i Srpstva, gde ga je
vukao dubok nacionalni nagon. On je veliĉao srpski jezik, i po mekoti i zvuĉnosti stavljao ga
uporedo sa grĉkim i talijanskim. On je MaĊare stalno obaveštavao o srpskim stvarima i uveo
srpske narodne pesme u maĊarsku knjiţevnost. Radio je na srpskim listovima i na dosta
ĉistom i uglaĊenom jeziku davao sentimentalne i prigodne pesme, gde su pomešani
klasiĉarski elementi sa idejama Ţan-Ţaka Rusoa, i od kojih su se neke po narodu pevale.
1816. izdao je u Budimu posrbljenu maĊarsku pripovetku Spomenъ Milice, a 1830. Matica
srpska izdala je dva njegova prevoda s nemaĉkog: Odѣlo izъ Tpіecta od J. F. Jingera i Ţertva
na smertъ (Opfertod) od A. Kocebua. Oba ova dela preveo je i na maĊarski.
Vitković je ostavio veće ime u maĊarskoj knjiţevnosti no u srpskoj. Verujući u svoje

»poetiĉesko vozhišĉenije« on je sa ubeĊenjem pisao: »Ja mislim da će me rod moj za
Bergera drţati.« U stvari, njegov glas ga je malo nadţiveo, u srpskoj knjiţevnosti bar. On je
znaĉajan kao ţiva veza izmeĊu srpske i maĊarske knjiţevnosti, i kao ĉovek koji je neposredno

uticao na dvojicu vaţnijih pisaca srpskih, Teodora Pavlovića i Jovana Hadţića. Inaĉe, glas
koji je uţivao kod Srba bio je iznad njegove stvarne knjiţevne vrednosti.

DIMITRIJE DAVIDOVIĆ
R oĊen je u Zemunu 12. oktobra 1789. Osnovnu školu svršio je u Zemunu,
gimnaziju u Karlovcima, Keţmarku i Pešti. U Pešti je poĉeo uĉiti medicinu, i nastavio je u

Beĉu. Tu je, sa svojim školskim drugom, Dimitrijem Frušićem, 1813. pokrenuo Novine
serbske, koje je sa velikim teškoćama izdavao do 1821. Opterećen dugovima, on te godine
preĊe u Srbiju. Tu je do 1829. bio sekretar kneza Miloša, i ĉesto su mu poveravane
diplomatske misije, u kojima je, po oceni kneza Miloša, pokazivao »izvrstan diplomatski
talenat«. On je bio jedan od prvih pobornika ustavnosti u Srbiji, i prvi srpski ustav od 1835.
godine delo je njegovih ruku. Kratko vreme, u ustavnom reţimu, bio je ministar unutrašnjih
dela i ministar prosvete. Kada je knez ustav pogazio, Davidović padne u nemilost i povuĉe se
u Smederevo, gde je umro 25. marta 1838.
Davidovićev ĉisto knjiţevni rad je neznatan. Kao Ċak publikovao je 1812. u Budimu dva
mala spisa: Spisaniя uĉiliщna od I. Jagta, i Nastavlenie kъ blagonravію od Ajzenmana. On
je osnivaĉ prvog srpskog lista u XIX veku Novina serbskihъ, koje su u vremenu od 1813. Do
1821. bile knjiţevni centar srpski; on je bio prvi urednik zvaniĉnih novina u Srbiji, i krenuo je
prvi almanah srpski 3abavnikъ, koji je izlazio u dva maha, 1815—1821. i 1833—1836, i kojem
je bio ne samo urednik no i gotovo jedini saradnik. Za nekih dvadeset godina on je bio glavni
organizator štampe i publikacija srpskih.
Davidović se bavio i srpskom istorijom, ne kao nauĉnik no kao praktiĉan nacionalan

radnik. »Iz raznih istorika«, naroĉito po Engelu, koji se mahom oslanjao na Rajića, on je
izradio delo Dѣяniя kъ istorіi srbskoga naroda, koje je izišlo u Beĉu 1821. Ovo delo,
posvećeno »rodu i obšĉestvu srbskom«, imalo je da predstavi »slavu praotaca naših« —
»ĉustvujući veliĉinu njinu, a trudeći se da se i mi sravnimo njima u svemu što su oni dobro i
krasno ĉinili, a klonimo se svega u ĉemu su oni pogrešili«. Delo je pisano dosta dobrim
jezikom, »onako kao što u povsednevnom razgovoru«. Ovo je bila prva srpska istorija
napisana na narodnom jeziku i namenjena narodu, i kao takva imala je velikog uspeha.
1846. izišlo je u Beogradu novo izdanje, a 1848. i treće izdanje, sa kojim uporedo ide i
francuski prevod A. Vinjerona. Do pojave Medakovićeve istorije, 1851, Davidovićeva istorija
bila je glavno delo u kome su se Srbi upoznavali sa svojom prošlošću.

Davidović nije bio knjiţevnik, i on ima više znaĉaja kao nacionalni i prosvetni radnik na
opštim poslovima; u knjiţevnosti on je bio ono što je za nj rekao Teodor Pavlović:
»revnostan slovesnosti srbske uzbuditelj«.

ĐORĐE MAGARAŠEVIĆ
R odio se 10. septembra 1793. u selu Adaševcima, u Sremu. Osnovnu školu
svršio je u mestu roĊenja, gimnaziju u Karlovcima, filozofiju u Pešti. Jednu godinu

bogoslovije uĉio je u Karlovcima. 1813. postao je profesor u karlovaĉkoj bogosloviji, a 1817. u
Novom Sadu. Na tom mestu umro je 6. januara 1831.
Magarašević pripada istom redu pisaca u kome su Dimitrije Davidović, Teodor

Pavlović, Danilo Medaković, piscima koji su više kulturni radnici no pravi knjiţevnici.
Vredan i vrlo rodoljubiv ĉovek, Magarašević se bavio raznim poslovima. On se naroĉito bavio
istorijom, i napisao nekoliko prevoda i kompilacija: Nove istoriĉeske pamяtidostoйnosti
ţivota Napoleona Bonaparte, Budim, 1822; Istoriя naйvaţnіi politiĉni evropeйski
priklюĉenія otъ Vïenskogъ mira 1809. do 1821. god., Beĉ, 1823; Kratka vsemіrna istopіa
(Budim, 1831). Pored toga, Magarašević je, kao veliki dositejevac, izdao delo Duhъ spisaniя
Dositeevы (Budim, 1830), i prikupivši briţljivo sa svih strana, izdao Pisma Dositeя
Obradoviĉa (Budim, 1829).
Magarašević je 1827. godine putovao po Srbiji i taj svoj put opisao u Pismima fіloserba,
u Serbskomъ lѣtopisu54 za 1828—1829, koja su, na doteranom jeziku, izišla u Narodnoj
biblioteci Braće Jovanovića pod naslovom ĐorĊa Magaraševića putovanje po Srbiji 1827.
godine. Magarašević je taj put ĉinio sa namerom da ispita stare spomenike, ali u
inteligentnoj ljubavi prema Srbiji on je posmatrao i opisivao ceo ţivot u zemlji, trudeći se da
pozna »pravu svojstvenost naroda, njegov naĉin mišljenja i ĉuvstvovanja, njegov pravi
karakter«. Opis je sumaran i nedovoljan, ali to je jedan od prvih opisa obnovljene Srbije i
ima znaĉaj dobrog kulturnog dokumenta.
Velika zasluga Magaraševića je što je, po nagovoru Pavla Šafarika, pokrenuo Serbske
lѣtopisi,55 dao im široku slovensku i opštesrpsku osnovicu, odredio knjiţevno-nauĉni
pravac i prikupio srpske pisce toga vremena.

TEODOR PAVLOVIĆ
R odio se 14. februara 1804. u Karlovu, u Banatu. Srpsku školu svršio je u
mestu roĊenja, gimnaziju u Temišvaru, Velikoj Kikindi, Segedinu i Karlovcima. Filozofiju je

svršio u Segedinu i Poţunu, a prava u »pitomom, muzama povoljnom Poţunu«. Radio je u
advokatskoj kancelariji Mihaila Vitkovića i sam postao advokat. 1832. primio je ureĊivanje
Serbskogъ lѣtopisa, potom je postao sekretar Matice srpske, koju je stavio na sigurnu
osnovicu. On je pokrenuo dva vaţna srpska lista: Serbskій narodnый listъ 1835. i Serbske
narodne novine 1838, a potom i almanah Dragolюbъ (1845—1847). Kao publicist, urednik,
poslanik na Srpskom saboru, jako je uticao na kulturni, knjiţevni i politiĉki razvitak srpski
pred 1848. Obolevši duševno, umro je 12. avgusta 1854. u Karlovu.
Ĉistom knjiţevnošću malo se bavio. Od njega su ostala dva prevoda od Vilanda,

»germanskog Voltera«: Vilandove simpatie ili razgovori mudrogъ priяtelя sa srodnimъ
dušama (Budim, 1829) i O obhoţdenію sъ lюdma od Adolfa Knigea (Budim, 1831). Njegov
rad je posredan. To je bio kulturni radnik i inicijator, »duha narodnog buditelj«. Kao
urednik Serbskogъ lѣtopisa, Serbskogъ narodnogъ lista, Serbskihъ narodnihъ novina i
Dragolюba on je bio od jakog uticaja na razvoj srpske knjiţevnosti i srpske narodne misili, i
za ugarske Srbe ĉetrdesetih godina bio što je šezdesetih i sedamdesetih godina bio Svetozar
Miletić.

SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA
Ž IVOT. — Sima Milutinović je prvi pisac nove srpske knjiţevnosti koga je
Bosna dala. RoĊen je u Sarajevu Z. oktobra 1791, od oca Milutina, trgovca, koji je tamo došao
iz Srbije. Zbog kuge cela porodica ostavi Sarajevo i doĊe u Zemun. Sima je uĉio školu u
Segedinu, Karlovcima, i, ne svršivši ništa, neko vreme bavio se trgovinom pored oca. 1809.
postao je pisar kod Pravitelstvujušĉeg sovjeta u Beogradu. 1813. bio je u ĉeti Zeke Buljubaše
na Drini. Po padu Srbije preĊe u Zemun, luta po Ugarskoj, ide do Beĉa, silazi do Hrvatske i
Dalmacije; 1814. je u Srbiji, kao pisar kod vladike Dionisija u Blagoveštenju, i na tom mestu
on je jedan od onih koji u potaji spremaju nov ustanak u Srbiji. Kad je planuo ustanak u
1815, on se u ĉeti »golaćâ« tuĉe pod Cerom i na Dublju. Potom postaje pisar kod vojvode
Marka Štitarca,56 kod Jovana Obrenovića, i pri Narodnoj kancelariji.
Nemirna duha, ne mogući dugo da ostane na jednom mestu poĊe u Rusiju da vidi svoje
roditelje, koji su tamo prebegli 1813. Ostavši bez novca, zaustavi se u Vidinu. Tu je bio prvo
ĉuvar bašte jednog Turĉina, potom uĉitelj u osnovnoj škole. 1817, zbog veze sa grĉkim
heteristima, bude uhapšen i u zatvoru muĉen. Pošto se jedva spasao, on se vraća u Srbiju.
1818. je pisar kod Jevrema Obrenovića. 1819. ide u Besarabiju do roditelja, koji su kao ostali
srpski begunci uţivali rusku pomoć. Tamo je ostao do 1825, kada sa gotovim rukopisom
Serbianke ode u Lajpcig da je štampa. U Lajpcigu je, pored štampanja knjige, slušao
filozofiju kod Kruga, upoznao se sa Geteom, Jakovom Grimom, Ulandom i Talfijevom. 1827.
ostavi Nemaĉku i preko Trsta ode u Crnu Goru, gde postane sekretar Petra I, a zatim uĉitelj
njegova sinovca Rada, potonjega vladike Petra II. Kada je njegov uĉenik 1830. postao vladar,
on je dobio titulu »naroda crnogorskoga sekretar«. I tu nije dugo ostao. Pobegavši iz Crne
Gore, vrati se u Srbiju. 1831. je policajac u Beogradu, zapovednik (»bimbaša«) 2.000 Srba u
Kljuĉu, pomoćnik krajinskog serdara, istoriograf kneza Miloša, carinik, poverljiva liĉnost za
diplomatske misije u Crnoj Gori. 1836. išao je u Lajpcig da štampa svoju istoriju drugog
ustanka. Svršivši taj posao, u povratku u Srbiju 1837, zaustavi se u Pešti, i tu poduţe ostane.
U Budimu su ga srpski Ċaci sveĉano krunisali za »klasiĉeskog u Serbov poetu«. Oţenivši se u
Budimu sa jednom poštovateljkom svoje poezije, vrati se u Srbiju i tu postane direktor
osnovnih škola. Politiĉke ustavne borbe tada u Srbiji poĉinju, on uleće u njih, u redove
»ustavobranitelja«. 1842, po dinastiĉnoj promeni, postaje sekretar Ministarstva prosvete,
potom ĉlan apelacionog suda. 1846. vodi drţavne pitomce u Rusiju, gde ostaje pet meseci.
Kao sekretar Ministarstva prosvete, opterećen dugovima, gotovo u oskudici, umro je 30.
decembra 1847. Sahranjen je sveĉano i oţaljen kao najveći pesnik srpski.

KARAKTER. — Sima Milutinović je jedan od najĉudnijih, najzanimljivijih,

najfantastiĉnijih tipova u srpskoj knjiţevnosti. To je roĊen pustolov koji se nikada nije
mogao skrasiti na jednom mestu i u jednom poslu. RoĊen u Bosni, on ide u Srbiju, bije se u
ustanku, luta po Ugarskoj, Austriji, Nemaĉkoj, Hrvatskoj i Dalmaciji, uskaĉe u Crnu Goru,
bavi se u Bugarskoj i Vlaškoj, u nekoliko mahova ide u Rusiju. U Srbiji se zove Sarajlija, van
Srbije se naziva Srbijanac, posle bavljenja u Crnoj Gori — Crnogorac. On je u raznim
trenucima svoga burnog ţivota bivao: trgovac, vojnik, pisar, ĉuvar bašte, uĉitelj, istoriograf,
pesnik, apelacioni sudija, pivar, trgovac s platnom. On ništa redovno i potpuno nije uĉio, a
bavio se svim i svaĉim: ĉitao je klasiĉne i moderne pesnike i beleţio narodne pesme, spremao
se da piše bugarsku gramatiku i vodio politiku u Srbiji. U isti mah uĉio homeopatiju i
filozofiju, pisao stihove i osnivao »vodoleĉilišta«, izmišljao nove plugove, radio sa košnicama
i sa platnom, osnivao pivare.
Kroz ţivot ide kao fantast, oduševljen, zanesen, i Vuk Karadţić ga naziva 1838. »ludim
ĉovjekom«, vazda u ekstazi. On sam govori da kod njega nema ravnoteţe u duhu, i 1818.
govori o svom »bezumiju« i »mahnitosti«. Nosi se mimo ceo svet: kaput kao dušanka, široke
»vicezuavske« pantalone, ruska kapa. »Bećar« je bio u mladosti, takav je ostao do kraja u
ţivotu; ne voli rad, ne zna cenu vremenu, nesposoban je za red i pravac u ţivotu, uvek u
oskudici. Navikao je da gladuje kad piše; svoju dramu Obilić pisao je za osam dana na
Lovćenu, i dnevno pije po deset oka vode. Njegove ideje mutne su, zamršene, ĉudnjaĉke. On
ima svoju etimologiju i tumaĉenja reĉi: reĉ Marko znaĉi: kto mari, gazda: gazi da; pandur:
ban duri; paorija; pa ori ja. Srbin dolazi od »Serbiš u Vavilonije rijeke«; Sakontala je: zakon
dala, Muhamed: muha i med, pegaz: pegaš; Cerberos, Kerveros: Krvaroš; Morlak: onaj koji
lako snosi more. Nemaĉkog prevodioca srpskih pesama Gerharda uverio je da svi rimski
pesnici nose srpska imena koja su samo pisari i pisci iskvarili, i ĉak da i u Srbiji ima
Gerharda, samo se zovu Đero.
Jedan takav neobiĉan ĉovek, koji je tako neobiĉno ţiveo, neobiĉno se nosio, neobiĉno
govorio i pisao, koji je toliko odudarao od ostalih ljudi i od ostalih pisaca, dopadao se
mlaĊem naraštaju, koji je u njemu gledao genijalnog pesnika, ne samo van ljudi no i iznad
ljudi.
PESNIĈKI RAD. — Milutinović je poĉeo pisati vrlo rano, još oko 1810, ako ne i
ranije.57 Ali glavni njegov pesniĉki rad pada u doba od 1826. do 1844. On sam sebe je
nazivao »krajnjim filhelinom i oboţavateljem bogoduhnovenog Omira«, pisao je uglavnom
po klasiĉkim uzorima i nikad nije mogao izaći iz klasiĉne mitologije. Njegov pesniĉki rad je i
obilan i raznostran. Zorica (Budim, 1827) sadrţi nekoliko alegorijskih i lirskih pesama.
Njegove lirske pesme bez veće vrednosti izdala je Srpska knjiţevna zadruga u Beogradu
1899. Kao i svi pesnici njegovog vremena, pisao je dosta prigodnih pesama, naroĉito
politiĉkih. Oko 1840. godine i ĉetrdesetih godina on je bio bard ustavobraniteljske stranke,
kao što su docnije Zmaj i Jakšić bili bardi omladinstva, i napisao je ceo jedan niz »pesama
ustavovaĉkih«, dinastiĉkih oda, stihovanih brošura i pamfleta, koji su mogli zadovoljiti
strasti onoga doba, ali koji nemaju knjiţevne vrednosti. Ono što je glavno kod Milutinovića
kao pesnika to su njegova epska i dramska dela.
EPSKI PESNIK. — Po ugledu na stare on se naroĉito i rado bavio epom, i to epom

istorijske sadrţine. U tom pravcu dao je nekoliko dela: na prvom mestu epopeju ili upravo
niz epskih pesama iz prvog ustanka Serbianka (Lajpcig, 1826), Troєsestarstvo ili Serbske

trы miline (Lajpcig, 1837), prvobitan naslov Tri vile ili gracije, apologija kneza Miloša i
drugog ustanka, i Troєebratstvo to єstь rodъ, putъ i narodъ muţa (Beograd, 1844).
Od tih radova Serbianka, Serbijada, kako se prvobitno zvala, dolazi na prvo mesto.
»Oboţavatelj bogoduhnovenog Omira«, on je hteo da dâ Ilijadu prvog srpskog ustanka.
Mnogo stvari toga herojskog doba on je liĉno video; kao pisar u Sovjetu bio stalno pored
glavnih vojvoda i voĊa narodnih, zatim ţiveći nekoliko godina u Besarabiji sa srpskim
emigrantima, on je mnogo štošta zapisivao, i ne misleći da piše spev. U svoj spev, koji je
pisao kada je bio u emigraciji, uneo je sav taj obilan istorijski materijal, manje bio pesnik-
umetnik a više istoriĉar-kroniĉar, koji postavlja za cilj: »okrivljenost s nevinog skinuti, rod
svoj utješiti...« U stvari, to nije veliki ep no niz istorijsko-epskih pesama o pojedinim ljudima
i dogaĊajima iz ustanka. On ĉesto samo suvo i opširno izlaţe istorijske dogaĊaje. Spev je
obilan: mnogo lica, mnogo dogaĊaja. U stvari, to je u stihove stavljen veliki istorijski
materijal.
Pri pisanju Serbianke sluţio mu je kao uzor, s jedne strane, veliki klasiĉni ep, a s druge
strane, Andrija Kaĉić Miošić. Kao Kaĉić on u stihove »u vkusu narodnjem« slaţe istorijske
dogaĊaje; od Omira mu je ostao mitološki reĉnik. Inaĉe, spev je pun usiljenih i mutnih
alegorija, opširnih parafraza, bizarnih ideja, nejasnosti i tamnine, pisan ĉesto teško
razumljivim jezikom. Knjiga je uopšte nepesniĉka, teško razumljiva, tako da su joj potrebni
naroĉiti komentari. Zato što je nejasna, dugo vreme mislilo se da je duboka, kao neka knjiga
»sa sedam peĉata«. Danas Serbianka, uvek mnogo hvaljena a malo ĉitana, ostaje kao delo
hladno, slabo, promašen pokušaj za stvaranje srpskoga epa. Od interesa je kao prvi pokušaj
svoje vrste, po obilju nacionalnoga duha i po mestimiĉnom ugledanju na narodne pesme, a
naroĉito kao istorijski i biografski materijal za doba prvog ustanka.
DRAMATIĈAR. — Od Milutinovića su ostala dva dramska rada: Dійka crnogorska

(Cetinje, 1835) i Tragedіa Obilićъ (Lajpcig, 1837).58 Obilić je jedan od najranijih pokušaja u
srpskoj knjiţevnosti da se dramatizuje kosovska tragedija; Dійka crnogorska su
dramatizovane glavne epizode crnogorske istorije od Kosova do vladike Danila — »trovjeka
istorija naroda jednoga«. Milutinović pišući ove drame nije imao uzora u srpskoj
knjiţevnosti, niti su mu bili poznati uzori stranih knjiţevnosti, i sam je, povodom Diйke
crnogorske, priznavao svoje »oskudno s ovakoga naĉina pisanja s Muzama poznanstvo«.
Drame su poreĊane u epizode, sa mnogo fantastiĉnoga, istorijski netaĉnoga i tamnoga, i ne
samo da nisu za igranje (nikada nisu ni igrane) no nisu ni za ĉitanje. Njihov znaĉaj je samo
knjiţevno-istorijski. To su rani pokušaji drame u srpskoj knjiţevnosti, sa motivima iz
narodne prošlosti.
ISTORIĈAR. — Milutinović je po svojoj oskudici ravnoteţe u duhu i po svom tamnom

izlaganju bio najmanje pozvan da radi istoriju. A on je i na tom radio, i bio jedan od prvih
istoriĉara obnovljene Srbije i Crne Gore. Knez Miloš mu je dao titulu »istoriografa«. On je
izdao u Beogradu 1835. delo Istorія Cerne Gore odъ iskona do noviєga vremena. Pri pisanju
toga dela sluţio se narodnim predanjima i narodnim pesmama, a i izvesnim pismenim
dokumentima. Kao »istoriograf« kneza Miloša napisao je istoriju drugog ustanka, pod
naslovom Istorія Serbіe odъ poĉetka 1813. do konca 1815. godine (Lajpcig, 1837; drugo
izdanje, Beograd, 1888). On je ţiveo u tom dobu, uĉestvovao i sam u tom ustanku, i ako nije
dao sistematsku i sigurnu istoriju, dao je, kao u Serbianci, niz korisnih podataka kojima su
se docnije istoriĉari i biografi korisno posluţili.

Milutinović kao istoriĉar je bez spreme i bez ravnoteţe u Duhu, nevešt u izlaganju,
nesiguran kao izvor, i zato jako podloţan kontroli. I samo oskudicom u pravim istoriĉarima
moţe se objasniti ĉudna odluka Društva srbske slovesnosti kada je njemu, 1847, poverilo da
izradi plan za pisanje nove srpske istorije.
SKUPLjAĈ NARODNIH PESAMA. — Sima Milutinović je roĊen u kraju i ţiveo u zemlji

gde se mnogo i dobro pevalo, i on je narodne pesme znao još iz detinjstva. Patriot i
romantiĉnog duha, prijatelj Vuka Karadţića, on je narodne pesme još više poĉeo voleti i
ceniti. Još 1817. u Vidinu beleţio je narodne pesme. U zbirku Nekolike pіesnice (Lajpcig,
1826) uneo je i nekoliko narodnih pesama. Po jednom pisanju Vuka Karadţića izlazi da je
Milutinović »otišao u Crnu Goru da kupi pjesme«. Prevodilac srpskih narodnih pesama u
nemaĉkoj knjiţevnosti Vilhelm Gerhard priĉao je da ga je Milutinosić uveo »u zlatne rudnike
srpske poezije«. 1828. skupljao je za Vuka Karadţića narodne pesme u Crnoj Gori. 1833.
štampao je u Budimu veliku zbirku Pѣvanniя cernogorska i hercegovaĉka (drugo,
umnoţeno, izdanje izišlo je u Lajpcigu, 1837). On je tvrdio da je ove narodne pesme »ĉisto i
verno« beleţio »iz ustah kazatelja«, ali sva je prilika da je popravljao, doterivao i unosio
svoga. O vrednosti ove zbirke postoje razna mišljenja: dok jedni, kao na primer Jagić, tvrde
da je to slab i nesiguran posao, pun neveština i nedoslednosti, dotle drugi, kao na primer A.
Serenzen, smatraju je kao vaţan dokumenat za istoriju srpske poezije, a filolozi pridaju ovoj
zbirci znatnu dijalektološku vrednost. U svakom sluĉaju, Sima Milutinović je posle Vuka
Karadţića prvi od novih pisaca srpskih koji je uvideo vrednost narodne poezije i koji je radio
na njezinom skupljanju.
NjEGOV STIL. — On nije bio vedra glava, i dovoljno je zato ĉitati njegova ĉudnjaĉka
pisma i pratiti ga u ţivotu. On vrlo ĉesto nije znao šta govori, i sva je verovatnoća da je
hotimiĉno govorio zapleteno i mutno da bi davao utisak genijalna ĉoveka. Stil mu je teţak,
nejasan, ĉesto sasvim nerazumljiv. Iako je dobro znao narodni jezik, pisao je nekim
naroĉitim, svojim jezikom. Kod njega ima dosta arhaizama, znatan broj provincijalizama,
ĉesto vrlo grubih, ali što je najgore on je, pust i bez ikakve vlade nad sobom, sam kovao
fantastiĉne reĉi. U njega je tih novih skovanih reĉi tako mnogo da se ne moţe ĉitati bez
komentara. On, na primer, piše: idućnost, snamjer, prednjaĉar, skuk, ziv, dovjerje,
razmoţdavac, kobeljevac, ljepštak, odrivak, tolk, šifljikar, marilo, gonba, navješćavka,
sĉednost, razhor, glupeţ, najvaţnost, uplaĉenje, obruĉnost, kroznost, natkaĉaj, zboravica,
bezmoţdnik, prikriĉ, ĉrezmjerac, stuţ, svjerak, jurotak, falac, dozbor, ljudskoća, hudnica,
surojka, itd. On reĉima koje imaju svoj smisao daje smisao koji se njemu svidi: svijest za
njega znaĉi griţa savesti, a jeza znaĉi jezik. Svemu tome treba dodati: reĉenice isprekidane,
izlomljene, saţimane, nedovršene, uvrnutu sintaksu, prekinuta izlaganja misli, nevezanost u
idejama, krajnju neveštinu u kompoziciji, zloupotrebljavanje mitologije, »bezprikladne ili
paĉe ĉrezumne mitologije greĉeske«.
Ali o ovom najzapletenijem i najnejasnijem srpskom piscu nisu svi savremenici tako
mislili. Većina od njih tu njegovu tamninu i zbrkanost shvatili su kao znak dubine,
originalnosti i genijalnosti, i u to doba slavili su ljude koji su umeli da tumaĉe pojedina
mesta iz Serbianke. Njegoš, koji je sam bio pesnik visoke misli i jakog nadahnuća, pevao mu
je:
Đe se silni polet mjeri, meĊu prve ti si, Simo:

Trudno te je i zazreti, kamoli te proći mimo!

Profesori su se dovijali da budu što dosetljiviji u tumaĉenju, i Milutinović je kod nas

našao svojih komentara kao Dante kod Talijana. Jedan od ranijih kritiĉara srpskih izveo je
celu jednu teoriju da objasni njegov stil: kod njega je »osećanje jaĉe od reĉi«. »Simu hoće
ponekad osećanje da uguši. On ne moţe da doĊe do reĉi. Kad je osećanje na najvišem vrhu,
onda obiĉno usahne potok od reĉi. U nevolji Sima gradi reĉi, nov jezik; ali taj jezik slabo ko
razume. Simu ubija njegova snaga, poezija mu vene od unutrašnje vatre.« Na stranu
ĉinjenica da ima pesnika koji su imali mnogo više osećanja i snage, pa opet su pisali
pravilnim jezikom i razumljivim stilom, ali valja pomenuti da je Milutinović takav isti ne
samo kada padne u pesniĉku ekstazu no i u obiĉnom, svakidanjem ţivotu, kada piše
poslovna pisma o vrlo prozaiĉnim stvarima. To je bio ĉovek bez ikakve ravnoteţe u duhu,
pust i pometen, i Vuk Karadţić, koji je sa njime drugovao, pisao je za nj da je poškropljen
»ludotvornom vodom«.
OPŠTI POGLED. — Sima Milutinović je bio slavljen kao retko ko od srpskih pesnika.
Neobavešteni Gete preporuĉivao je da se Serbianka prevede na nemaĉki; Jan Kolar je
Milutinovića i Mickijeviĉa nazivao »dvoma najglavnijem pevcima sadašnjega veka«;
Mickijeviĉ je njegovog Obilića stavljao u isti red sa Puškinovim Dimitrijem. I ne samo da su
tako o njemu sudili strani pisci, koji nisu znali ili slabo znali srpski, iste su pohvale i kod
domaćih pisaca. U srpskoj knjiţevnosti ĉuju se samo preterane pohvale: zvali su ga »srpskim
Omirom« i »srpskim Osijanom«; Njegoš, koji mu je posvetio Luĉu mikrokozma, nazvao ga
je »divnim pjevcem srpske narodnosti«; Branko Radiĉević mu je pevao: »Bog je tebi grom u
ruke dao«, Vasa Ţivković ga je nazvao »preuzvišeni Srbin«, Jakov Ignjatović je govorio:
»Ovako je samo Šekspir pisao.« U vremenu od 1830. do 1850. on je smatran kao najveći
pesnik srpski, i istoriĉari knjiţevnosti su mu dali jedno od glavnih mesta u srpskoj
knjiţevnosti.
Danas Milutinović ne izgleda ono što je nekada izgledao. To je pesnik raznostran i

plodan, plodniji no iko u njegovom naraštaju, sa izvesnom snagom i zamahom. I svojim
ţivotom i svojim izraţavanjem on je suvremenicima davao iluziju onoga što se zvalo
»bogodani pesnik«, Pesnika, jednom reĉju; i svim svojim bićem i svom svojom poezijom
odudarao je od birokrata i crkvenih lica koji su tada jednoliko, sveĉano i ukrućeno pevali u
srpskoj poeziji. Zatim, bilo je kod njega vrlo mnogo rodoljublja i on je cenjen kao nacionalni
pesnik. [On je bio radnik na epu, jedan od prvih istoriĉara obnovljene Srbije, najzad uĉitelj
Njegošev i njegov inicijator u poeziji.] Ali to je bila slaba i zbunjena glava, nevešt pisac,
uvrnut talenat. On se otimao izmeĊu dva pravca: izmeĊu klasicizma, za koji nije imao
školsku spremu, naĉitanost, obaveštenost i doslednost jednog Mušickog, i izmeĊu
romantizma, gde ga je vukao nagon. NesreĊena duha, neobuzdane fantazije, mutne glave, u
glumaĉkoj ţelji da igra ulogu genija i da zaĉuĊava ĉitaoce, on je u korovu svoje razuzdane
fantazije ugušio ono malo cvetova svoga pesniĉkog talenta.

JOVAN ST. POPOVIĆ
Ž IVOT. — Jovan St. Popović rodio se u Vršcu, u Banatu, 1. januara 1806. Otac
mu je bio Grk, trgovac, mati Srpkinja, kći srpskog ţivopisca iz XVIII veka Nikole Neškovića.
Poĉeo se školovati u Vršcu, ali ga otac izvadi iz škole i da u trgovinu. S mukom je uspeo da
produţi školovanje. U Temišvaru, od 1824. do 1826, uĉio je gimnaziju, a 1826. produţio je u
Pešti. Od 1828. do 1829. uĉio je prava u Keţmarku. Zatim se vratio u Vršac, i tu, u jednoj
privatnoj srednjoj školi, postao profesor latinskog jezika. 1835. postao je advokat. Kada se
osnovao Licej u Kragujevcu, on bude pozvan za profesora. Na kragujevaĉkom Liceju
predavao je, od 1840. do 1842, prirodno pravo. 1842. postane naĉelnik (»stolonaĉalnik«)
Ministarstva prosvete. Kao vrlo aktivan i koristan prosvetni radnik on je na tom vaţnom
mestu ostao sve do 1848. Za to vreme radio je na zasnivanju nastave u Srbiji, na osnivanju
Društva srbske slovesnosti, Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, pisao školske udţbenike
iz raznih predmeta. Iz razloga nepoznatih ostavio je 1848. Srbiju i vratio se u mesto roĊenja.
Nije uzeo uĉešća u pokretu od 1848. Kada je 1849. maĊarska vojska zauzela Vršac, sklonio se
u Beograd, i tu ostao do kraja bune. Potom se vratio u Vršac, gde je bolestan, u oskudici,
povuĉen i nezadovoljan, ostao do same smrti. Umro je 26. februara 1856.
POĈETAK KNjIŢEVNOG RADA. — Još kao Ċak srednje škole u Vršcu Jovan St.
Popović poĉeo je pisati. U njegovoj porodici bilo je izvesne knjiţevne tradicije, ded mu po
materi, ţivopisac Nikola Nešković, pisao je stihove. Oduševljen romanima Milovana
Vidakovića, on je, kako sam priĉa, dobio »glad k ĉitanju«, ĉitao i danju i noću sve što mu je
do ruku došlo i sam poĉeo pisati »neka poetiĉna pokušenija«. Kao Ċak u Temišvaru štampao
je 1825. spev Slezы, imi ţe Bolgarія, neщactie lѣta 1374. sbыvšeesя oplakivaetъ. 1825.
objavio je da će dati u štampu zbirku prevedenih stihova Sedmostruĉnы cvѣtakь borećimъ
se Grcima. Knjiga nije izišla, ali je saĉuvana u rukopisu. Po ocu grĉkoga porekla, Jovan St.
Popović se bio zagrejao za grĉki ustanak, za koji u doba opštega jelenofilstva u ono doba bili
su se zagrejali i veliki pesnici evropski, kao Bajron i Viktor Igo. Popović je na srpski preveo
osam grĉkih patriotskih pesama, meĊu ostalim tri od revolucionarnog pesnika Rige iz Fere, i
dve iz Adamantiosa Koraisa.
U tom poĉetku svoga knjiţevnoga rada on stoji pod uticajem klasiĉne poezije, naroĉito
Ovidija, i ti prvi njegovi stihovi idu u psevdoklasiĉarsku poeziju kojoj je na ĉelu bio Lukijan
Mušicki. Ali Vuk Karadţić privlaĉi mladoga pisca. On 1825. piše odu u njegovu ĉast,59
oduševljava se njegovim radom, prouĉava narodnu poeziju i stara se da piše narodnim

jezikom. Jedan Karadţićev dopisnik, Dimitrije Tirol, piše 1827. godine Karadţiću o Jovanu
St. Popoviću: »On vas samo brani, vas odobrava i narodnje srpske pjesme traţi, da ih ĉitajući
nauĉi.«
Ali u svem tom prvom periodu svoga knjiţevnoga rada, Jovan St. Popović, uvek pod
tuĊim uticajima, traţi svoj put, i po prvim njegovim slabim i nesigurnim knjiţevnim
radovima nije se moglo slutiti kakvog je pisca srpska knjiţevnost dobila u njemu.
ROMANOPISAC. — U poĉetku svoga knjiţevnoga rada Jovan St. Popović, oduševljen

Milovanom Vidakovićem, poĉeo je pisati romane, u kojima se ugledao na svog uzora. 1828.
izišao je u Budimu njegov roman Boй na Kosovu ili Milanъ Toplica i 3oraida. Roman nije
originalan, sam Popović priznaje da je radio po »slavnom G. Florijanu«. To je posrbljen
roman Florijana, francuskog pisca iz XVIII veka, Gonzalve de Cordoue ou Grenade
reconquіѕe. Predmet romana, liĉnosti i cele strane uzimane su iz Florijana, ali je Popović u
svom posrbljavanju upotrebio istoriju Jovana Rajića, uneo kosovsku priĉu iz letopisa XVIII
veka i koristio se isto tako i narodnom tradicijom. Roman je preterane romantiĉnosti,
naivan, nategnut, istorijski netaĉan i nedosledan u posrbljavanju, i nema knjiţevne
vrednosti. U istom pravcu Popović je napisao još jedan istorijski roman: Dejan i Damjanka
ili padenije bosanskog kraljevstva (1830), koji je ostao u rukopisu.
Poĉetniĉki period knjiţevnog rada Popovića to je lutanje, traţenje puta, naivni

romantiĉni, sasvim mladićki pokušaji. Otprilike u doba oko 1830. nastaje preokret u
njegovim idejama i knjiţevnom radu. On se duhovno razvio, ĉitanjem dobrih stranih pisaca
stekao znatnu knjiţevnu kulturu, i ostavlja romantiku i prilazi posmatranju stvarnoga ţivota
i racionalnom realizmu. U jednom pismu Vuku St. Karadţiću on, 1832, povodom svoga Laţe
i paralaţe (1830), piše: »Dakle posle dugog tumaranja i krivudanja jedva na pravac iziĊo, a
nadam se da neću s ovog puta svrnuti...« Štaviše, on ismejava pravac kojega se u poĉetku
drţao. Njegov uzor u pisanju romana nije više Milovan Vidaković, no Lesaţ, Stern i Viland.
1838. izišao je u Novom Sadu prvi deo njegovog »šaljivog romana« Romanъ bezъ romana
pisanog još 1832, u kome je, kao Servantes što je nekada sa Don Kihotom od Manĉe udario
na viteške romane, ismejavao fantastiĉne i sentimentalne romane vrste Milovana
Vidakovića, sve starinske »romandţije« kakav je i sam iz poĉetka bio.60 Pri pisanju ovog
antiromantiĉnog satiriĉnog romana dosta se sluţio nemaĉkim satiriĉarem Vilhelmom
Rabenerom (1714—1771), na kojega se inaĉe i docnije dosta ugledao, kao što je uopšte rado
ĉitao nemaĉke satiriĉare sa kraja XVIII veka. Ali je i sam pokazao duha, oštroumlja, taĉnih
ideja i opštu kritiĉnost. Radnja je u romanu sasvim sporedna, glavne su digresije i refleksije,
u kojima se pisac lako i neusiljeno podsmeva romanima po »starom kalupu« i
»romandţijama« vrste Milovana Vidakovića. Delo je prvi satiriĉan roman u srpskoj
knjiţevnosti i znaĉajno kao prvi napad na starinsku fantastiĉnu romantiku i bolešljivu
sentimentalnost.
POZORIŠNI PISAC. — I pre Jovana St. Popovića bilo je ljudi koji su pisali dramske
pokušaje u srpskoj knjiţevnosti, ali sve je ostalo samo na neveštim i nesrećnim pokušajima.
Prvi je Jovan St. Popović dao pravo pozorišno delo i poloţio temelj srpskoj drami i komediji.
Njegovo osnovno shvatanje pozorišta je isto onako racionalistiĉko kao kod Dositeja
Obradovića, koji je u komediji traţio »u igri i šali prekrasne i previsoke nauke«, kao kod
Joakima Vujića, za koga je pozorište bilo »osobito nuţna škola«. Tako je i za Jovana St.
Popovića »teatr škola gde se ljudi uĉe«. On piše ili da slikanjem slavne prošlosti nacionalno

okrepi i podigne Srbe, ili da ismejavajući mane i rugobe sitne sadašnjosti naĉini Srbe boljim i
razumnijim.
ISTORIJSKA DRAMA I TRAGEDIJA. — On je na drami poĉeo raditi vrlo mlad, još kao
Ċak, dvadesetih godina. Kako je poĉeo pisati u vremenu kada je istorijsko osećanje poĉelo
sve ţivlje bivati, u vreme drugog izdanja istorije Jovana Rajića i drugog umnoţenog izdanja
narodnih pesama u zbirkama Vuka St. Karadţića, imajući inaĉe mnogo interesa za istoriju i
narodnu prošlost, bacio se na istorijsku dramu, na dramatizovanje pojedinih trenutaka iz
srpske narodne istorije i pojedinih narodnih pesama. 1827. izišlo je »ţalostno pozorište«
Nevinostъ ili Svetislavъ i Mileva, a 1828. »junaĉko pozorište« Milošъ Obilićъ. Tako je 1830.
izdao Naodъ Sνmeonъ ili nesretno supruţestvo, dramatizovanu poznatu narodnu pesmu.
Sve su to mladićki pokušaji, vrlo romantiĉni, vrlo sentimentalni, sa mnogo ljubavi, uzdaha i
suza, sa riterskim tiradama, sa lakim efektima, sa naivnim razmišljanjima, bez znanja
pozorišnog zanata i bez ţivotnog iskustva. Docnije, Popović, sazreo i upućen u posao sam se
otresao tih naivnih pokušaja i nalazio u njima sve »tragove nedozrelosti ne samo u planu
nego i u dijalogu«.
Kada se razvio i knjiţevno obrazovao, on je produţio pisati istorijske drame i tragedije,

ali sa više smišljenosti i umešnosti. Još tridesetih godina uzeo je da piše tragediju Smrtъ
Stefana Deĉanskogъ, koju je neprestano ispravljao, koja se sa velikim uspehom igrala tek
1841, a štampana tek 1849. Poĉetkom ĉetrdesetih godina on je sa Atanasijem Nikolićem
radio na stvaranju nacionalnog repertoara za srpska pozorišta koja su nicala na sve strane. Iz
toga doba su njegovi dramati: Aйucы (1842), izraĊeni po narodnoj pesmi; Vladislavъ (1842),
iz bugarske i srpske istorije, stara istorijska legenda o Vladimiru i Kosari; Lahanъ (1842),
»ţalosno pozorije« sa predmetom iz bugarske istorije; i Skengerbegъ. 3abeleţen je još samo
naslov jednog njegovog komada, Terancija, koji je propao u poţaru u Novom Sadu 1849.
godine. Pored toga dao je i nekoliko prigodnih patriotskih komada: Torţestvo Srbije,
apoteoza obnovljene Srbije (1847), Sanъ Kralѣvića Marka (1847), patriotska alegorija, u
kojoj je poznata himna Ustaj, ustaj, Srbine! Svi ti poslovi oznaĉavaju napredak kada se
uporede sa dramskim pokušajima iz doba pre 1830. Ali i tu ima mnogo romantike, mnogo
sentimentalnosti, mnogo pozorišnog nameštanja i izveštaĉenosti, aveti, anĊela, krvi, otrova,
maĉa, primitivne psihologije, naivnih objašnjenja, mnogo tirada i lakih efekata, malo
prirodnosti, malo ţivota, malo istorijske vernosti, malo stila i malo knjiţevnosti. Ti komadi,
svojom istorijskom sadrţinom i patriotskom tendencijom, pismeno pisani i puni efekata,
zadovoljavali su jednu potrebu ondašnje srpske pozornice i imali su velikog uspeha kod
ondašnjih srpskih gledalaca, koji su malo traţili i kod kojih je najjaĉe bilo patriotsko
osećanje. Njihov uspeh ne odgovara njihovoj stvarnoj vrednosti, i da su od Jovana St.
Popovića ostali samo njegovi istorijski dramati, dramatizacije istorijskih legendi i narodnih
pesama, on nikako ne bi zauzeo onako visoko mesto u srpskoj knjiţevnosti kakvo danas ima.
KOMEDIJA. — Posle lutanja i pokušaja na polju istorijskog romana i drame, Jovan St.
Popović prelazi na komediju, koja je odgovarala prirodi njegova duha i talenta i gde je
postigao veliki uspeh. On postaje prvi pisac komedija u srpskoj knjiţevnosti. On je imao
knjiţevnog obrazovanja više no ijedan pisac onoga vremena, ĉitao je najbolje dramatiĉare
evropske, i za njegov knjiţevni ukus je vrlo karakteristiĉno da je 1842. preveo na srpski Leѕ
fourberіeѕ de Scapіn od Molijera.61 Romantiĉar u drami i tragediji, on je realist u komediji.
On polazi od sasvim nove ideje da treba prikazivati stvarnost i slikati tipove koji se susreću u
suvremenom ţivotu, ali uvek da treba izobliĉavati i popravljati zlo u društvu i narodu. Prvi

njegov ogled u tome pravcu bila je Laţa i paralaţa (1830), mala komedija karaktera, u kojoj
se ismeva laţno i površno tuĊinsko vaspitanje, sa mnogo lokalnog, ĉisto srpskog, sa lepo
izraţenim tipovima iz suvremenog društva, komedija koja se moţe uzeti kao prvo realistiĉko
delo u srpskoj knjiţevnosti.
1837. dao je Jovan St. Popović novu komediju, Tvrdicu, koja je docnije ostala poznata
pod imenom glavnog junaka Kir Janja. Ovo »šaljivo pozorište« imalo je velikog uspeha, još
1838. doţivelo je drugo izdanje, docnije nekoliko puta preštampavano i do danas se stalno
odrţalo na repertoaru srpskih pozorišta. U toj komediji karaktera, gde je, kao u Molijerovom
Tvrdici, ocrtana strast tvrdiĉenja oliĉena u jednom ĉoveku, Popović je dao svoju meru i
pokazao sve svoje posmatraĉke i spisateljske sposobnosti. Pored izvesnih preterivanja i
vulgarnosti, komedija je raĊena vrlo vešto i ţivo, tipovi su vrlo dobro uoĉeni i jasno
obeleţeni, radnja je puna pokreta i interesa, i, što je naroĉito vaţno, komad ima sasvim
srpski kolorit. Kao Laţa i paralaţa i Tvrdica, tako je komedija karaktera i Zla ţena (1838),
više lakrdija no komedija, izraĊena po jednoj nemaĉkoj opereti, sa vulgarnostima i
neprirodnostima, ali uvek sa dobro uoĉenim tipovima. Isto takva je komedija karaktera
Pokondirena tikva (1838), sa istim manama i vrlinama prethodnoga komada.
Sve dotle Jovan St. Popović je radio komediju karaktera, crtajući pojedine tipove i
izobliĉavajući u njima ljudske strasti kod pojedinaca, sujetu, tvrdiĉenje, pakost, napućenost.
Ali on ide i jedan korak dalje i daje komediju naravi, komediju u kojoj su opisani ne
pojedinci no pojedine društvene sredine, ne jedna strast no ljudska duša uopšte. Oštar
posmatraĉ, trezven duh, sa retkom sposobnošću da vidi slabe i smešne strane kod ljudi, on je
uspeo da vrlo lepo prikaţe pojedine strane našega ţivota. U tome pravcu najbolji su mu
radovi: »pozorišni odlomci« Ţenidba i udadba (1841), razraĊena scena iz Romana bezъ
romana, duhovita i neobiĉno taĉna, gotovo fotografska slika konvencionalnih i burţoaskih
brakova iz raĉuna; Beogradъ nekadъ i sadъ (1853), veran i prijatan prikaz patrijarhalnog
naraštaja i novog naraštaja koji je ušao u zapadnu kulturu, slika verna, precizna, koja ima
znatnu vrednost jednog istorijskog dokumenta. Od naroĉite su vrednosti Rodoljupci, delo
snaţno i razumno, plod njegove duhovne i knjiţevne zrelosti, gorka satira laţnog i
frazeološkog patriotizma, prikaz svega onoga što se pokazalo fantastiĉno, neozbiljno,
površno I ruţno u srpskom društvu prilikom pokreta od 1848. »Nastojeće pozorije, veli on u
znaĉajnom predgovoru, nisam izmislio, nego sve što se u njemu nahodi, pak i same izraze i
reĉi, pokupio sam, koje iz ţivota, koje iz novina...« Ta »privatna povesnica srpskoga
pokreta« [, kako je sam pisac naziva,] delo je jednog pronicljivog duha, oštrog posmatraĉa, i
racionalnog rodoljuba, i kao socijalno-politiĉka slika celoga jednog perioda ide u najbolje
radove svoje vrste u srpskoj knjiţevnosti.
Rad Jovana St. Popovića na komediji je vrlo obilan. U Beogradu ĉetrdesetih godina,
jako zanet za pozorište, on je za ta pozorišta napisao ceo jedan niz malih pozorišnih komada,
malih komedija, ĉesto lakrdija, ne uvek originalnih, obiĉno dramatizovane anegdote, katkad
parodije, kojima je, mahom, bio cilj zabava publike. Takvi su komadi: Prevara za prevaru
(1842), Volšebni magarac (1842), Simpatija i antipatija ili ĉudnovata bolest (1842),
Dţandrljiv muţ (1847). Sudbina jednog razuma je liĉno razraĉunavanje sa jednim
protivnikom. Svi ti komadi, slabije vrednosti, ostali su u rukopisu i štampani su tek u
poslednje vreme (1909).

Jovan St. Popović je u osnovu bio racionalist, knjiţevnost je cenio samo kao sredstvo a
ne cilj, i za njega, kao za nemaĉkog dramatiĉara Iflanda, pozorište je bilo »škola praktiĉne
mudrosti«. On je o pozorištu mislio isto onako kao ona liĉnost u jednoj njegovoj komediji
koja veli da je »teatr škola gde se ljudi uĉe«. Svoja shvatanja drame izneo je u predgovoru
Tvrdici: »Moje je namerenije pri pisanju Tvrdice bilo, uzimajući navlastito na rasuţdenije
malo, bolje reći nikakvo ĉislo komedija na našem jeziku, takovo delo napasati, koje bi
ĉitatelja ili gledatelja (jer je vreme, mislim, da se i kod nas teatri zavedu) na zevanje ne
nateralo, no paĉe ĉasove mu briga i domašnjih nezgoda puno razgalilo, a pri tom — ako uši
slišati ima — i nauku ţivlenja pridodalo.« U svojim delima on je razuman i dobronameran
cenzor naravi, izobliĉava liĉne i društvene mane, hoće da moralno podigne i pojedinca i celo
srpsko društvo, i pozorište za njega vazda ostaje samo zgodno oruĊe moralnog i nacionalnog
vaspitanja.
Ali, on se nije zaustavio samo na tome. On je u svoje komedije uneo svoj stvaran i
snaţan talenat. Izvesno, u njegovim komedijama ima mnogo mana. Pre svega, on je suviše
moralist i predikator, i liĉnosti predstavlja i intrigu vodi radi pouĉnoga svršetka i
neizbeţnoga »naravouĉenija«. Radnja mu je nameštena, odveć brza, nemotivisana, ĉesto i
neprirodna. On nema mnogo ukusa, ima vulgarnosti, grubosti, karikatura, grubih efekata, i
iz komedije ĉesto i lako silazi u lakrdiju. Najzad, on nije uvek originalan, i kod njega se mogu
naći ne samo podraţavanja no i pozajmice iz drugih pisaca. Ali on ima knjiţevno obrazovanje
kao niko pre njega u srpskoj knjiţevnosti, on poznaje velike uzore stranih knjiţevnosti i ima
ih na umu, naroĉito Molijera (njegov Tvrdica podseća, po zamisli, na Molijerova Tvrdicu,
kao što Pokondirena tikva je dalek odjek Molijerova Puĉanina kao vlastelina). Jaka pamet,
vedra glava, on ima osećanje ţivota, na ljude gleda kritiĉki i bez iluzija, ima posmatraĉke
sposobnosti i redak dar da slika reĉima, da ţivo i reljefno prikaţe pojedine tipove i prilike iz
srpskog ţivota, da dâ punu iluziju stvarnosti. U njegovim delima se govori prirodnim
jezikom, svaka liĉnost se izraţava svojim jezikom, i tako nam se daje prijatna, verna i
zanimljiva slika srpskog društva iz doba od 1825. do 1850. god. »Sterija je odista jedan,
moţda nesvesni, naš poslednik Molijerov. Nije obuhvatio onako široku galeriju poroka i
slabosti ljudskih kao Molijer (Sterijina je zbirka tipova mala), ali je u nas stvorio komediju
karaktera i naravi, i drţao je na dobroj visini. Izbor originalnih tipova, lokalna boja u
slikanju, taĉnost posmatranja i verno hvatanje crta iz ţivota, docnije smelost, puna iskrenost
i osećan pesimizam — to su osobine Sterijine kao pisca komedija« (Pavle Popović).*
PESNIK. — Jovan St. Popović je ne samo osnivaĉ komedije srpske no i dobar pesnik,
jedan od najboljih pesnika svoga doba, jedan od najmislenijih pesnika srpskih uopšte.
Kao Ċak, »revan pitomac carice olimpske«, skretao je na se paţnju svojim poetskim
pokušajima, i još na Ċaĉkoj klupi nazivan je poëtarum patrіarcha. Prvi njegovi stihovi su
ĉesto klasiĉarski, i ako je docnije ismejavao »odadţije«, pesnike klasiĉnih oda, on je do same
smrti ostao pod jakim uticajem klasicizma. Prve pesme su mu pisane sasvim po ugledu na
Lukijana Mušickog, i oblikom, i reĉnikom, i jezikom, i stihovima. Kada je 1844. ureĊivao
srednjoškolsku nastavu u Srbiji, on joj je dao potpuno klasiĉarski i humanistiĉki karakter, i
na latinski i grĉki jezik i knjiţevnost obratio naroĉitu paţnju. I u poslednjim svojim
knjiţevnim radovima, pedesetih godina, on je još prevodio Horacija, upotrebljavao klasiĉnu
metriku, i snevao da grĉku prozodiju prenese u srpsku poeziju.

U mladosti je napisao izvestan broj stihova, rasejanih po raznim ĉasopisima srpskim.

Ĉetrdesetih godina, sav zauzet radom na drami i komediji, slabo se bavio stihovima. Kao
pesnik u svoj svojoj vrednosti, pokazao se tek u poslednjim godinama ţivota. 1854. izišla je u
Novom Sadu njegova znamenita zbirka Davorѣ, »pjesnoslovni proizvodi u izboru«, pisana
crkvenom azbukom, sa predgovorom u kome se osuĊuje graĊanska azbuka i traţi vraćanje
crkvenoj azbuci. Nasuprot ostalim pesnicima srpskim, koji su pevali vrlo mladi, duhovno
nerazvijeni, još na pragu ţivota, Popović je sa definitivnom zbirkom stihova izišao kao zreo
ĉovek, staloţen duh, sa puno ţivotnog iskustva. I ti njegovi refleksivni stihovi idu u
najintelektualnije proizvode srpske knjiţevnosti.
U Davorю pesnik malo govori o sebi. On peva opšteĉoveĉanske teme, obraćajući se više
duhu i razumu no duši i mašti, sa ciljem da ubedi a ne da oduševi. Racionalist uvek, on i
ovde, kao i u pozorišnim delima, hoće da pouĉi pojedince i da prosveti narod: »moje je leĉiт
rod«, veli u jednoj pesmi. I ĉovek od istine, iskren duh, on prezire laţ, samoobmanu, liĉnu i
nacionalnu sujetu, frazu, »krasnorjeĉija šum«, no kazuje nagu i tuţnu istinu, stvari onakve
kakve jesu, neulepšavanu »sušĉnost«.
Ovaj pisac »veselih pozorija« i veliki zabavljaĉ srpske publike nije bio veseo duh.
Jednom prilikom je kazao kako je »glavna ĉerta moga temperamenta melanholija«. U stvari,
on je bio pesimist, i gotovo sva njegova zbirka je ispevana u tom duhu. Njegov pesimizam
nije bio onaj pomodni romantiĉarski »svetski bol«, jedno nakalemljeno i tuĊe osećanje,
razvijanje jedne konvencionalne knjiţevne teme. Ţivot ga je naĉinio pesimistom, i svojim
dubokim unutrašnjim ţivotom došao je do zakljuĉka o ništavilu sveta i o veliĉini bola.
Nesrećan u oĉinskom domu, nesrećan u braĉnom ţivotu, rĊavo prošavši u ĉinovniĉkoj
karijeri, odbaĉen u jedno malo mesto gde ga niko nije razumevao, u teškom dobu posle
ugušene bune, u poslednjim godinama i u materijalnoj nevolji, naroĉito bolestan — on nije
mogao gledati ruţiĉasto na ţivot. On je bio izgubio veru u ideje, u ljude, u ţivot, i rad, i svuda
je video: »ništa, ništa, ništa«. U Davorю on će dati izraza tim svojim osećanjima: u
ozbiljnim, hladnim stihovima on će pevati prolaznost svega na zemlji i veĉitost ljudskog bola,
plitkoću ljudskih strasti i dubinu ljudske nesreće, taštinu svega ljudskoga, uroĊenu i
neizleĉivu rĊavštinu ljudi, prazninu reĉi, obmane ideja, izlišnost nade, pobedu zla nad
dobrim kod ĉoveka, koji je sin blata, i u ljudskoj istoriji, gde mrţnja i nasilje uvek imaju
poslednju reĉ. Ĉovek je zla ţivotinja koja se ne daje ukrotiti i popraviti; ţivot je prljava reka u
kojoj se ĉovek poji bedom i jadom. Sve je »sujeta, senka i dim«. Najbolje je i ne doći na ovaj
svet, koji je »dolina suza«, a kada se ĉoveku već desi nesreća da bude roĊen, najbolje je
umrtviti svoja ĉula, ništa ne videti i ne osećati, ĉekati grob u koji leţe sve i koji jedini daje
odmor i mir. Te crne ideje, nalik na posmrtne psalme i molitve, kazivane prosto i
neposredno, nisu se dopale suvremenicima koji su se okretali frenetiĉnom i sjajnom
romantizmu, i Davorѣ nije imalo onaj uspeh koji je po svojoj intelektualnoj dubini trebalo
imati.
OPŠTI POGLED. — Sa Jovanom St. Popovićem u srpskoj knjiţevnosti desio se ĉudan

sluĉaj. Racionalist i pesimist nije se mogao dopasti fantastiĉnim i optimistiĉnim naraštajima
romantiĉarskim koji su posle njega došli. U doba kad se voleo gest, fraza, pokliĉ, krajnji
nacionalizam, nije se mogao voleti taj pesnik od diskretnih i sumornih ideja i neposrednog i
hladnog izraţavanja, koji je pre bio sklon pesimizmu, kozmopolitizmu i rezigniranom
konzervatizmu. Naroĉito, nije mu se zaboravljalo što se 1854. usudio štampati knjigu
crkvenim pravopisom, što nije pisao ĉistim narodnim jezikom i bio protiv Vuka Karadţića.

Popović je tako šezdesetih godina izgubio od velikog knjiţevnog glasa koji je za ţivota uţivao,
ĉitaoci su ga napuštali, a kritiĉari odricali ili, što je još gore, zaboravljali. On je ostajao kao
pisac nekoliko komedija, koje su davali diletanti i putniĉke pozorišne druţine. Gotovo
knjiţevno sahranjen, on je vaskrsao kod današnjih naraštaja. Vreme je kazalo svoju
presudnu reĉ u njegovu korist. Od kraja devedesetih godina, sa promenom knjiţevnog
ukusa, a naroĉito sa promenom ideja, i duhovi i ĉitaoci poĉeli su se vraćati Jovanu St.
Popoviću. Novi istoriĉari knjiţevnosti ukazali su ne samo na istorijski znaĉaj njegovih drama
i komedija i utvrdili mu stari glas »oca srpske drame« no istakli u njemu najboljeg
komediografa srpskog koga ni danas još niko nije pretekao, »prvog našeg modernog literata
u pravom smislu te reĉi«. To je u isti mah jedan od knjiţevno najobrazovanijih i najumnijih
ljudi koji su na srpskom jeziku pisali, [najraniji] realist u srpskoj knjiţevnosti, najbolji
pesnik takozvane objektivne poezije, i najbolji predstavnik intelektualne poezije uopšte.

PETAR PETROVIĆ NjEGOŠ
Ž IVOT. — Rodio se 1. novembra 1813. godine na Njegušima, u Crnoj Gori.
Kršteno ime bilo mu je Radivoje (Rade), a kada se pokaluĊerio dobio je ime Petar. Stric,
vladika Petar I, uzeo ga je sebi 1825. sa namerom da ga školuje.62 Školu je uĉio neko vreme
u Boki Kotorskoj. Od 1827. do 1830. došao mu je za uĉitelja Sima Milutinović, koji ga je
vaspitao na osobit i ĉudnjaĉki naĉin. Posle striĉeve smrti bi zakaluĊeren i preduze vladu nad
Crnom Gorom. Odmah je poĉeo borbu protiv domaće anarhije, protiv plemena koja su se
meĊusobno tukla i protiv krvne osvete, stao centralizovati drţavnu vlast, poĉeo dizati škole,
puteve, ustanovljavati sudove. Pošto je sa velikim naporima i ţrtvama uveo nešto reda u
zemlji, 1833. ode u Petrograd, gde bude zavladiĉen. Vrativši se nastavio je svoju tešku
vladavinu, s jedne strane uvek na ratnoj nozi sa hercegovaĉkim muslimanima i skadarskim
pašama, s druge strane uvek u sukobu sa pojedinim plemenima u zemlji. 1836. ponovo je
išao u Rusiju, zadrţao se neko vreme u Beĉu i tek 1837. stigao u Petrograd. Ostatak ţivota
proveo je u stalnoj borbi i u teškoj vladavini. 1846. išao je drţavnim poslom u Beĉ, gde se
zadrţao do 1847. 1848. pomaţe Austriju u Dalmaciji; 1849. zakljuĉuje sa Srbima ugovor o
osloboĊenju Bosne i Hercegovine. 1850. se razboli, radi leka ode u Italiju, gde u Napulju
provede zimu. Teško oboleo vrati se na Cetinje i umre 19. oktobra 1851.
KARAKTER. — Njegoš je bio vladika osobite vrste. On se zakaluĊerio ne zato što je

osećao ljubav prema crkvi no zato što je takav bio red, što po utvrĊenoj tradiciji vladar Crne
Gore morao je biti vladika. On nosi crkveno odelo samo kada sluţi arhijerejsku sluţbu, a to
biva vrlo retko. Jaka, ţiva duha, plaha karaktera, on ţivi slobodno kao svetovnjak. U svojim
religioznim idejama on nimalo nije dogmatiĉan. On uĉi francuski u Volterovim spisima, u
svojim spisima iskazuje ĉesto skeptiĉke, panteistiĉke i deistiĉke, nimalo ortodoksne ideje,
stoji iznad vere i jednom prilikom piše:
Srpstvuj Ċelom, vjeruj što vjeruješ,

Laktom vjere glupost ĉojka mjeri...
On stalno stavlja narodnost iznad vere. U svojoj sasvim dositejevskoj pesmi Pozdrav
rodu iz Beĉa 1847. god.63 na kojoj se potpisao Vladika crnogorski, on osuĊuje one koji u
ime vere seju »adsko sjeme bratskoga razdora«, i veli:
Ne pita se ko se kako krsti,

No ĉija mu krvca grije dušu,

Ĉije ga je mлjeko zadojilo.
Politiĉko-nacionalni interesi i strasti kod njega su iznad evanĊelskih hrišćanskih

uĉenja, i on peva kako mu je turska krv kao ţrtva milija »nego ulje iz kandila i izmirna i
kadila«. On ima sasvim svetovno i filozofsko obrazovanje. On je u prvom redu svetovnjak,
vladar, Srbin, mislilac, pa tek, u drugom redu i formalno, crkveni ĉovek. Onakav kakav je on
ĉini zgodan prelaz od crkvenog vladara ka svetovnom, od vladike Petra I ka knezu Danilu.
DUHOVNO OBRAZOVANjE. — Kao Dositej Obradović i Vuk Karadţić, Njegoš nije

prošao kroz redovne škole i sam se duhovno obrazovao. Kod bokokotorskih kaluĊera uĉio se
samo osnovnoj pismenosti. Prvi uĉitelj mu je bio Sima Milutinović Sarajlija, koji je i sam
malo bio uĉio, koji je uĉio nadohvat i po sluĉaju i ĉije znanje uopšte je bilo neveliko,
nesistematsko; nesigurno i haotiĉno. Onom što je sam znao i kako je umeo i mogao,
Milutinović je uĉio svoga Ċaka, više mu otvorio volju na ĉitanje no što mu je mogao dati
kakva pozitivna i sreĊena znanja. Njegoš je docnije zahvalio svom prvom uĉitelju, Luĉa
mikrokozma posvećena je Milutinoviću, a u pesmi Sprovodъ prahu S. Milutinovića on je
pevao:
Ja sam tebi mnogo duţan — duţnosti su ove svete,

Ka oltaru priznanosti64 neka vjeĉno one lete.
Ti м uvede pogled prvi u zraĉnijem prostorima,
u kojim se zвjezde tiće i šetaju horovima...
Milutinović je u svakom sluĉaju otvorio mu volju za pisanje. Njegoš ga je u poĉetku

imao za uzor, i mogu se izvoditi izvesne formalne sliĉnosti izmeĊu Serbanke i Svobodijade
(Zemun, 1854), Dïйke crnogorske i Gorskog vijenca. Izvesno je da je Njegošu od
Milutinovića ostalo: mešavina narodne poezije i mitologije, mitološki reĉnik, mestimiĉno
kovane reĉi, ĉesti arhaizmi, a negde se osećaju i manje reminiscencije. Lukijan Mušicki, koji
je tridesetih godina bio na vrhuncu svoga knjiţevnoga glasa, takoĊe je jedan od njegovih
pesniĉkih uĉitelja. Primer »mitronosnog« pesnika, plaškog vladike, uticao je na mladog
cetinjskog vladiku. 1833. pisao je Vuk Karadţić Mušickom koliko ga uvaţava Njegoš, koji i
sam piše »stihove lepe«: »Glas rodoljupca vašega zna naizust i oboţava vas za vaše
rodoljubive misli, nego mu je malo ţao što još prostije srpski ne pišete, jer on misli da na
svijetu nema ljepšega jezika od našega narodnoga...« Kada je Mušicki umro, Njegoš je u
pesmi Nelaţnый znakъ pameti prahu Narodolюbca oţalio smrt »genija roda«, »ţitelja
nadoblaĉnog, visokoletećeg«:
Hram se srpskih muzah razruši na в jeki.
Ali njegov klasicizam se sastoji samo u reĉniku, nikada u formi i sadrţini, i ukoliko više
peva on ga se sve više oslobaĊa i postaje sve slobodniji i originalniji.
Sima Milutinović mu je ulio volju k ĉitanju, razvio ljubav za pisanje, dao mu prve
uglade. Mušicki mu je posluţio kao primer i podstrek. Vrlo darovit, retke prirodne
inteligencije, Njegoš je produţio sam se obrazovati. U cetinjskoj pustinji, sam, bez igde
ikoga, bez ikakvog intelektualnog društva, on se baca na ĉitanje, razmišljanja i pisanja, i u
duhovnom radu traţi razonodu i utehu. Kao njegov iguman Teodosije Mrkojević u Šćepanu

Malom on na zvezdama uĉi bogosloviju. Putovanja po Rusiji, Austriji, Italiji sve više su širila
njegov duhovni vidik. On uĉi ruski, francuski i talijanski, ĉita Dantea, Petrarku, Miltona,
Bajrona, Derţavina, Lamartina, Puškina, »šĉastljivog pjevca velikog naroda«. On prevodi
jedan deo Ilijade, Slovo Igorovo, Himnu noći Lamartinovu. Samostalnim radom,
neprekidnim ĉitanjem velikih pisaca i mislilaca, on uspeva da stekne veliko knjiţevno i
filozofsko obrazovanje.
POĈETAK KNjIŢEVNOG RADA. — Njegoš je propevao još kao deĉak. Iz doba od

1825—1827. pominje se jedna njegova nesaĉuvana »presmiješna i više satiriĉna no istoriĉna
pjesna o nekakvim ćeklićkim svatovima«. U svojoj Pѣvannii cernogorskoй i hercegovaĉkoй
(1833) Sima Milutinović je uneo pet pesama za koje tvrdi da ih je Njegoš ispevao u doba od
1828. do 1832 (Nova pjesna crnogorska o vojni Rusah i Turakah poĉetnoj u 1828-om godu,
Mali Radojica, Boj na Martiniće g. 1832, Bjelice, Kavajka). Prvi njegovi stihovi, ĉesto
ispevani uz gusle, imaju sva obeleţja narodne poezije i teško ih je razlikovati od narodnih
pesama. Ubrzo je izišla prva njegova knjiga Pustinяk cetinski, prvobitno nazvana Glas
kamenštaka, napisana 1833, a štampana, »u peĉatnыi svobode crnogorske na Cetinѣ«,
1834. Knjiga sadrţi deset pesama, mahom odâ velikim i uticajnim liĉnostima u Rusiji, ali tu
ima i pesama koje već predskazuju pesnika intelektualnog lirizma, kao što je himna
Crnogorac k svemogućemu Bogu i poetska vizija Zarobljen Crnogorac od Vile. U tome delu
Njegoš iz narodne poezije prelazi u umetniĉku poeziju, pod oĉevidnim uticajem Sime
Milutinovića. Ĉist jezik iz prvih pesama ovde se meša slavizmima i rusizmima. 1834. godine
izišla je na Cetinju njegova druga zbirka stihova Liek яrosti turske, sa ĉetiri pesme ispevane
u narodnom duhu, u kojima se slave suvremena junaštva crnogorska (Pjesna za Vida i
Mirĉetu, Udarac na Martniće, Vuk prijatelj ovĉi i akrostih Nahije).65 Pored te dve knjiţice,
tridesetih godina po srpskim ĉasopisima i listovima poĉinju se javljati manji stihovi
Njegoševi, mahom prigodni i refleksivni, ĉesto sasvim slabi. Ode i poslanice, ĉesto liĉnostima
koje tu ĉast nisu zasluţivale, imaju odveć prigodni karakter, hladnoga su tona, sluţbene i
obligatne. U refleksivnim pesmama vrste Crnogorac k svemogućemu Bogu, naroĉito u
pesmama Vjerni sin noći pjeva pohvalu mislima, Oda suncu, spjevati noću bez mjeseca,
Noć skuplja vijeka, u Misli (1844), visoko religioznog i panteistiĉkog nadahnuća, otkriva se
budući pesnik Luĉe mikrokozma i Gorskog vijenca. Njegoševa dela, ne sva, i to nekritiĉno
prireĊena, izišla su osamdesetih godina prošlog veka u izdanju Braće Jovanovića u Panĉevu.
Njegove manje pesme prikupio je dr Milan Rešetar i kritiĉki izdao 1912. godine (Manje
pjesme vladike crnogorskoga Petra II-ga Petorvića Njegoša, Srpska knjiţevna zadruga, knj.
141).
SKUPLjAĈ NARODNIH PESAMA. — RoĊen u kraju gde je narodna tradicija bila vrlo
jaka i gde su se ne samo ĉuvale stare narodne pesme no i nove pesme neprestano stvarale,
ţiveći u trenutku neprekidnih borbi sa Turcima, vaspitan od Sime Milutinovića koji je
zaneseno voleo narodnu poeziju, Njegoš je znao narodne pesme, voleo ih, skupljao ih i
podraţavao. Vuk Karadţić mu je otvorio oĉi i pokazao mu vrednost narodne poezije, i on je
narodne pesme u Crnoj Gori stao skupljati. On poĉinje opevati crnogorske bojeve, reĊa
pesme slabe, jednostavne, bez poezije, po ugledu na narodne pesme, i tako je ispevan i Lijek
jarosti turske, i docnije izdani spevovi Kula Đurišića i Ĉardak Aleksića (Beĉ, 1850). Vuk
Karadţić misli da je i druge pesme o novim bojevima crnogorskim ispevao sam Njegoš i da
su one, ispevane sasvim po narodnom, ušle u narod i ostale kao narodne. Od njega je ostala i
jedna zbirka narodnih pesama, Ogledalo srbsko, štampana u Beogradu 1845. Ta zbirka, u
kojoj ima i pesama iz Karadţićeve i Milutinovićeve zbirke, i u kojoj ima vrlo verovatno i

Njegoševih pesama ispevanih u narodnom duhu, ali tako da je teško raspoznati ih, ima
znatan folkloran i dijalektološki interes. Kada je u mladosti prevodio sa ruskog pojedine
delove Ilijade i ruskog narodnog speva Slovo o polku Igorovu, on je to ĉinio u narodnome
desetercu. U svim njegovim poznijim pesmama uticaj narodne poezije ostaje vrlo jak.
GLAVNA KNjIŢEVNA DELA. — Njegoš se dosta sporo, ali stalno i jako razvijao. Od
imitacija Milutinovića, Mušickoga i narodnih pesama, on je prešao na originalno knjiţevno
stvaranje, i u poslednjim godinama ţivota došao do pune duhovne i knjiţevne zrelosti i
poĉeo stvarati krupna dela. U doba od 1845. do 1851, poslednjih sedam godina ţivota, izišla
su glavna njegova dela: Luĉa mikrokozma (Beograd, 1845), Gorskій vіenacъ (Beĉ, 1847), i
Laţni car Šćepan Mali (Zagreb, 1851).
Ukoliko je izlazio iz prve mladosti, posle mnogih ĉitanja i razmišljanja, Njegoš je ulazio
u jedno visoko religiozno raspoloţenje, i mesto polunarodnog pesnika dnevnih borbi javlja
se u njemu panteistiĉki mislilac i intelektualni pesnik. 1844, u pesmi Filozofъ, astronomъ i
poeta kazivao je to svoje osnovno raspoloţenje:
Ja sam predan sluga matere prirode;

Njezina je knjiga, taine punana,
Radi moga oka vjeĉno otvorena.
Ja pojući idem proz mraĉnu grobnicu
U predjele sв jetle vjeĉite radosti
Da glas moje lire s glasovima slijem
Lika besmrtnoga kod pрjestola Višnjeg.
U tom raspoloţenju svoga ozbiljnoga duha on je napisao religiozno-alegorijski spev

Luĉu mikrokozma, jedino svoje delo »ĉiji predmet nije iz istorije«, epopeju stvaranja sveta i
ĉoveka, borbu Satane protiv anĊela, — najmanje originalan svoj veliki rad. Njegoš je ĉitao
Miltonov Izgubljeni raj i oĉevidno se nadahnuo njime kada je pisao svoj spev. Inaĉe, spev
ima poleta i zamaha, vizija je jaka, ideja visoka, jezik filozofski kako ni u jednom spevu
srpskom dotle. Religiozno osećanje je vrlo originalno i duboko i mi ni do danas nemamo
nijednog tako visokog religioznog speva.
Verovatno pod uticajem Puškinova Borisa Godunova Njegoš je uzeo da dramatizuje

srpskog samozvanca Šćepana Malog. On je pribrao sve što ţiva narodna tradicija priĉa o
ovom zanimljivom pustolovu i 1847. u mletaĉkom arhivu našao je arhivske podatke o njemu.
Delo je bilo napisano 1847, ali se pojavilo tek 1851. Ceo posao Njegoš je radio kao istoriĉar i
kao politiĉar, suviše obraćao paţnju na istorijske pojedinosti i ĉinio politiĉke refleksije
suvremenog ĉoveka. Crnogorski ţivot je ulepšan, a ljudi su idealizovani. Delo je izraĊeno u
dramskom obliku, ali to je u stvari reĊanje duţih i kraćih scena bez bliţe veze. Po obliku i po
sklopu i naĉinu izlaganja Laţni car Šćepan Mali je istovetan sa Gorskim vijencem, ali više
dramski sklopljen no Gorski vijenac, ĉesto i sa frazama iz njega, no bez njegove poezije i
veliĉine. Delo nije imalo velikog uspeha kod publike. Izdavano je ĉetiri puta: 1851. u
Zagrebu, u dva izdanja osamdesetih godina u Panĉevu, i 1902. u Beogradu.
GORSKI VIJENAC. — Kruna pesniĉkog stvaranja Njegoševa, glavno delo njegovo, to je

Gorski vijenac. To delo radio je sa osobitom ljubavlju, vrlo paţljivo, i u njega uneo svoje
najviše sposobnosti. Gorski vijenac je sinteza Njegoševa duha i ranijeg pesniĉkog rada; tu

pesnik nacionalist ide zajedno sa pesnikom misliocem, i celo delo je skladna mešavina
izmeĊu narodne umetnosti i refleksivne poezije. Predmet je istraga poturica u Crnoj Gori,
crnogorsko Badnje veĉe u poĉetku XVIII veka, koje je u njegovim oĉima znaĉilo raĊanje
slobode crnogorske i srpske (i zato se delo prvobitno u rukopisu zvalo Izvijanje iskre —
izviiskra — izvita iskra) i zato je ovaj spev o osloboĊenju Crne Gore posvetio KaraĊorĊu,
oslobodiocu Srbije. Istorijski dogaĊaj dao je samo okvir delu, ali ono što je najlepše u njemu
to su visoke refleksije, filozofska dubina, snaţan patriotizam, ţivi opisi narodnih obiĉaja i
tradicija, reljefni herojski tipovi, lapidaran, posloviĉki stil, u kome je kristalizovano mnogo
filozofije i mnogo poezije. Po formi ovo »istorijsko zbitije osamnaestog vijeka« je drama, ali
samo formalno. U stvari to je ep sveden u dijaloge, u kojima ima mnogo visoko lirskog
elementa, naroĉito u mislima vladike Danila, kroz ĉija usta je sam Njegoš govorio. Bilo je
pokušaja da se Gorski vijenac igra na pozornici (1897. u Karlovcima, 1902. u Novom Sadu),
ali bez uspeha. U Gorski vijenac Njegoš je uneo i liĉno sebe, mnogo svoga. Kada je pisao
Gorski vijenac Crna Gora je preţivljavala teške dane, kao u vreme vladike Danila, i kroz usta
vladike Danila u svom spevu Njegoš je kazivao svoja sumorna osećanja i crne misli o sudbini
srpskoga naroda, kao što je kroz usta igumana Stefana iznosio svoje filozofske ideje. Po
nekim lirskim mestima daje se oceniti koliko je šteta što su izgubljene njegove ranije lirske
pesme.
Njegoš je uspeo u onome što su mnogi i pre i posle njega uzalud pokušavali: da na
osnovu narodne poezije, sa elementima narodnoga ţivota, iz narodne duše, stvori veliko i
originalno knjiţevno delo. Odmah posle izlaska Ogledala srbskog, kada mu je još bila »puna
glava narodnih pesama«, on je uzeo da piše Gorski vijenac. On se sluţio i Milutinovićevom
Dійkom crnogorskom i njegovom Istorijom Cerne Gore, i nekojim zapisima, ali poglavito
narodnom tradicijom i narodnom pesmom, i to u tolikoj meri da se moglo reći da je Gorski
vijenac »jedna opseţna sinteza pesama o Danilovom vremenu« (Pavle Popović). Razmer i
ritam je sasvim iz narodne poezije, a i slika nema, kao gotovo u svima Njegoševim pesniĉkim
radovima. Ima u Gorskom vijencu veoma mnogo »ţive starine« crnogorske, narodnih
predanja, verovanja, obiĉaja, filozofije i izreka, tu je sav narodni ţivot Crne Gore koji 1846.
nije bio mnogo drugojaĉiji no u poĉetku XVIII veka. Njegoš je imao duboko nacionalno
osećanje i osetio je narodnu dušu kao retko ko u srpskoj knjiţevnosti. Otuda njegovo delo je
u tolikoj meri nacionalno, toliko je blisko i razumljivo narodu, i zato je ovaj proizvod visoke
literature u isti mah i najpoznatije delo srpske knjiţevnosti, koje ima ĉitalaca i u najširim
slojevima narodnim.
Neoĉekivano, Njegoš se u Gorskim vijencu pokazao kao veliki pisac, nadmašio sve što
je ranije pisao i sve one koji su pre njega pisali. Sporedno je pitanje šta je upravo Gorski
vijenac, jer je u njemu skladna mešavina i drame i epa i lirike. Epizode moţda nemaju velike
veze sa glavnom radnjom i ima praznina i preskakanja u istorijskom izlaganju. Ima mnogo
knjiţevnih i istorijskih reminiscencija, pisano je gdegde u preterano saţetoj, sasvim
eliptiĉnoj formi, tako da su struĉni komentari neophodno potrebni. Ali delo ima svojih
velikih estetiĉkih, etiĉkih i intelektualnih lepota, da se manji nedostaci sasvim gube. Ne
samo po obliku no po visokom religiozno-moralnom tonu, po sveĉanom ritmu i uzvišenoj
prostoti, ono podseća na najbolje antiĉke drame. Ceo Gorski vijenac ispevan je u sveĉanom i
visokom tonu najviše poetske inspiracije, u nj je Njegoš uneo sav svoj duh i svu svoju dušu,
svoju pesimistiĉku i deterministiĉku filozofiju, svoj bol ĉoveka koji se bori na puĉini sudbine,
svoj dubok patriotizam i snaţnu veru u srpski narod. Celo delo, puno sadrţine, nema nijedne
suvišne reĉi, ĉak bi mu se mogla prebaciti preterana konciznost. Stil je silan i dramatiĉan,

jezik bogat, ĉist, aforistiĉan, ţivopisan, izrazit, stihovi zbiveni, metalni, puni snage i izraza. U
tom delu najviše poezije Njegoš je umeo da bude i veran slikar narodnog ţivota, dao mnogo
lokalne boje, ţivo, reljefno i verno, gotovo bi se moglo reći realistiĉki slikao ljude i dogaĊaje,
tako da kroz celo delo ĉitalac ima utisak neposredne stvarnosti i ĉini mu se kao da
prisustvuje krvavoj tragediji Vartolomejske noći u Crnoj Gori.
Ako ima dela koje je zasluţivalo veliki uspeh, to je bio odista Gorski vijenac. Taj
najbolji spev srpske knjiţevnosti u isti mah je i najpopularnija, najviše izdavana i najĉitanija
srpska knjiga. Od 1847. do 1913. doţivela je 20 izdanja, od kojih 4 latinicom. I to: 6 izdanja u
Beogradu (1867, 1870, 1892, 1909, 1910, 1912), 5 u Novom Sadu (1860, 1885, 1889, 1892,
1901), po 2 u Beĉu (1847. i 1876), Zadru (1868. i 1905) i u Zagrebu (1890. i 1904), po 1 u
Panĉevu (1881), na Cetinju (1913), Kotoru (1913). Kao spev hrvatskoga pesnika Ivana
Maţuranića Smrt Smail-age Ĉengića tako je i Njegošev Gorski vijenac postao zajedniĉko
delo i srpske i hrvatske knjiţevnosti, jedna knjiga koja vezuje obe knjiţevnosti našega jezika.
PrevoĊena je gotovo na sve slovenske jezike, u nekim knjiţevnostima po dva puta (na ruski
1887: bugarski 1891; ĉeški [1895] i 1897; slovenaĉki 1907); prevedena je, zatim, na nemaĉki
1886, na talijanski 1902, maĊarski 1902, švedski 1913. I odista, srpska knjiţevnost, kada ima
da iziĊe pred strani svet, nema da pokaţe ništa veće, originalnije i lepše nego što je Gorski
vijenac.
OPŠTI POGLED. — Njegoš je umro mlad, kada mu nije bilo ni ĉetrdeset godina, u
naponu snage i zrelosti svoga talenta, onda kada je poĉeo da stvara savršena dela. No i po
onome što je uradio, naroĉito po Gorskom vijencu, on je zauzeo jedno od prvih mesta u
srpskoj knjiţevnosti. On je imao više unutrašnjeg ţivota i duhovne dubine no ijedan srpski
pesnik; to je najmisaoniji ĉovek, najbolja filozofska glava, najjaĉi i najdublji duh meĊu svima
srpskim piscima. On je pesnik tragike misli, najviše refleksivne poezije i lirike duha. To je
pesnik narodni u najvišem smislu reĉi, koji je duboko osetio i silno izrazio celu srpsku rasu,
uneo u sebe, unutra razradio i kao cvet razvio osobine srpskog nacionalnog duha i zato ostao
pesnik elite i pesnik puka, tako da ga danas uĉeni ljudi izuĉavaju a prost narod zna napamet,
kao što je sluĉaj sa istinski velikim pesnicima svetske knjiţevnosti. On je i pesnik nacionalne
energije i snage, pesnik narodne duše, narodni pesnik u najvišem smislu reĉi.

JOVAN STEJIĆ
J ovan Stejić je jedan od glavnih ugarskih Srba koji su u Srbiju unosili
»prosveštenije« i jedan od karakteristiĉnih pisaca srpskih iz prve polovine XIX veka. RoĊen
u Starom Aradu, u Ugarskoj, 1803, osnovnu školu i nekoliko razreda gimnazije uĉio je u
mestu roĊenja; gimnaziju je svršio u Pešti. Medicinu je poĉeo uĉiti u Pešti, a dovršio je 1829,
kada je postao doktor medicine. Svršivši studije, 1829, Stejić ode u Srbiju za liĉnog lekara
kneţeva brata, Jevrema Obrenovića. U dva maha bio je i lekar kneza Miloša, ali 1832.
ćudljivi knez ga otpusti iz svoje sluţbe i on iste godine preĊe u Zemun. Po izmenjenim
politiĉkim prilikama, 1840, ponova preĊe u Srbiju i odmah postane naĉelnik saniteta u
»popeĉiteljstvu vnutrenih dela«. 1845. postao je glavni sekretar Drţavnog saveta. I kao
naĉelnik saniteta i kao savetski sekretar Stejić je radio na prosvetnom napretku Srbije i bio
jedan od glavnih pokretaĉa i radnika Društva srbske slovesnosti. Umro je u Beogradu 23.
novembra 1853. godine.
Stejićev obilan knjiţevni rad poĉinje vrlo rano, od 1824. Još kao Ċak dao je nekoliko
knjiga. U Beĉu, 1826, izišao je njegov dopunjen prevod dela nemaĉkog pisca H. V. Hufelanda
Makrovіotika ili nauka o produţeniю ţivota ĉoveĉeskogъ. Dve sveske Zabava za razumъ i
srce izišle su u Beĉu i Budimu 1828. i 1831, Saborъ istine i nauke doţiveo je dva izdanja
(Beograd, 1832. i 1866). Od Stejića su ostale još ove knjige: Ogledi umne nauke (Budim,
1836), Novый prilogъ za duševnu zabavu (Novi Sad, 1836), Antropologія ili nauka o ĉoveku
(Beograd, 1850). Pored toga znatan broj etiĉkih, higijenskih i filoloških ĉlanaka po
ĉasopisima i listovima. Njegovi Skupljeni spisi izašli su u Panĉevu osamdesetih godina, u
izdanju knjiţare Braće Jovanovića.66
U malome, on podseća na Dositeja Obradovića, sa kojim ima zajedniĉke ideje, program

i naĉin rada. On je racionalist po idejama i lekar po profesiji, sav je vaspitan u kultu razuma,
kako je to shvatao XVIII vek, i ceo njegov rad je davanje saveta kako da se skladno u ĉoveku i
narodu odrţava duševno i telesno zdravlje. Problemi praktiĉne etike u prvom redu ga
zanimaju, i kao cilj svake nauke on stavlja: »dobrodetelj i naše duţnosti poznavati, i radno
vreme uvaţavati«. Svoje ideje crpe iz nemaĉkih popularnih filozofa sa kraja XVIII i poĉetka
XIX veka, naroĉito uĉenika Kantovih. Ali, on nije pedantski pedagog i apstraktan filozof, no
izlaţe ţivo i jasno, svoja razvijanja potkrepljuje i ilustruje izrekama i anegdotama ne samo iz
stranih pisaca sviju vremena no iz srpske narodne umetnosti i srpskog narodnog ţivota. On
je ĉovek novih i naprednih ideja i njegov pogled okrenut je ka budućnosti. On traţi da se

narodne mase ne samo duševno no i materijalno podignu, osuĊuje inteligenciju što se

dovoljno ne oduţuje svome narodu, traţi suvremeniju nastavu i bolju školu, napada na
verski fanatizam i verske predrasude. On ĉini oštru kritiku stanja suvremene srpske
knjiţevnosti, osuĊuje nespremu i neozbiljnost sa kojom se u njoj radi, traţi da knjiţevnost
stane u sluţbu opšteg narodnoga napretka, odriĉe Vidakovića i Joakima Vujića, preporuĉuje
Valtera Skota, prevodi Lukijana Samosaćanina, Rabenera, Kocebua.
Kao gotovo svi srpski pisci onoga vremena i on se umešao u borbu oko jezika i
pravopisa, i tu pokazao razumna i zrela shvatanja. On je za narodni jezik, ali drţi da taj jezik
treba oblagoroditi, preĉistiti, popuniti, podići na visinu knjiţevnog jezika. Obrazovani ljudi
imaju više ideja i osećanja, zato ne mogu pisati jezikom »baba-Sande«, i moraju stvarati
nove reĉi, vraćati u ţivot stare ili pozajmljivati iz drugih jezika. Stejićeve Эzыkoslovne
primѣtbe o Karadţićevu prevodu Novoga zavjeta, štampane 1849. u Glasniku Društva
srbske slovesnosti za 1849, jesu najtaĉnija i najbolja kritika koju su suvremenici uĉinili
Karadţiću. On tu traţi »da se narodni jezik diţe na stepen knjiţevnoga dostojanstva, gdi on
pokazuje i mora pokazivati više snage, s pribavkom novi ili knjiţevni reĉi i više lepote, s
dodatkom pismene uglaĊenosti sloga, nego koliko i jedne i druge u ustima puka ili prostoga
naroda ima i imati moţe«. I sasvim taĉno, Stejić sva sporna pitanja o jeziku i pravopisu u
srpskoj knjiţevnosti ostavlja na rešavanje »opštem mnjeniju« i vremenu.

JOVAN HADţIĆ
R odio se u Somboru, u Baĉkoj, 8. septembra 1799. godine. Kako je ostao
rano bez roditelja, uzeo ga je pod svoje ujak, baĉki vladika Gedeon Petrović, i briţljivo ga
školovao. Srpsku osnovnu školu svršio je u Somboru, nemaĉku u selu Odţacima, gimnaziju u
Karlovcima i Pešti, prava u Pešti i Beĉu. U Pešti je 1826. poloţio doktorat prava i postao
advokat. Kao Ċak bio je jedan od glavnih osnivaĉa Matice srpske u Pešti, 1830. postao je
direktor novosadske gimnazije. Od 1830—1831. bio je urednik Serbskogъ lѣtopisa 1837.
otišao je u Srbiju, na poziv kneza Miloša, i tu devet godina izraĊivao zakone. On sam je
izradio graĊanski zakon i bio glavni organizator drţavnih vlasti u Srbiji posle Ustava od
1838. Pored toga ureĊivao je Golubicu (1839. do 1844) i ţivo uĉestvovao u ustavnoj borbi
kao »pravni savetnik ustavobraniteljske stranke«, kao »uĉitelj i prorok njen«. 1845.
GraĊanski zakon stupio je u ţivot, i 1846. došavši u sukob sa Vuĉićem, vratio se u Novi Sad.
1847. je bio poslanik na maĊarskom saboru u Poţunu, a 1848. na srpskom saboru u
Karlovcima. 1850. postavljen je za vladinog komesara za sudsko ureĊenje Vojvodine; 1854.
je stavljen u penziju. 1864. pokrenuo je, bez uspeha, ĉasopis Ogledalo srbsko, a 1864. i 1865,
takoĊe bez uspeha, radio kao poslanik na srpskom saboru u Karlovcima. Umro je u Novom
Sadu 23. aprila 1869. godine.
Jovan Hadţić u »knjiţestvu nazvan« Miloš Svetić, bio je jedan od najaktivnijih pisaca
srpskih svoga doba. Obrazovan ĉovek i gipka duha, on se ogledao na nekoliko polja. U
poĉetku svoga rada bavio se poezijom i oko 1840. vaţio kao jedan od najboljih pesnika
srpskih. Poĉeo je pisati još 1821, oduševljen poezijom Lukijana Mušickog, i tada mu je
Mušicki pevao: »O srodni duše duhu mi mojemu«. Vešto podraţavajući svoga uzora, Hadţić
je prevodio Vergilija, Marcijala, Klopštoka, Herdera, Getea, Šilera, a naroĉito Horacija. 1827.
preveo je Horacijevu poslanicu De arte poëtіca, pod naslovom K. Oracія Flakka o
stihotvorstvu kniga. Svoje stihove, originalne i prevedene, štampao je docnije pod naslovom
Dѣla Jovana Hadţića, u knьiţestvu nazvanoga Miloša Svetića (I—II, Novi Sad 1855,
Karlovci 1858).
Hadţić je veliki poštovalac »drevne veštine«, klasiĉne poezije. Iako poznaje i ceni
srpsku narodnu poeziju, i katkada piše po uzoru narodne pesme, iako je Vergilija i Horacija
prevodio u razmeru narodnih pesama, ipak on drţi da srpska knjiţevnost treba da ima za
uzor klasiĉne knjiţevnosti i nove knjiţevnosti koje su se ugledanjem na njih razvile. On ima
racionalno shvatanje poezije, sadrţinu istiĉe nad formom, razum nad maštom i osećanjem, i

zato je najradije pevao patriotske ode, prigodne pesme, politiĉke basne. U toku svog plodnog
knjiţevnog rada on je pokazao i knjiţevno obrazovanje i odreĊen knjiţevan program, ali
znanje, razumnost i dobra volja nisu mogli nadoknaditi oskudicu pravog knjiţevnog talenta.
On je pesnik glavom, ali ne srcem, i, kao ĉovek od knjiţevnog zanata, ostao tip »uĉenog
stihotvorca« našeg.
Baveći se u Srbiji, skupljao je od još ţivih suvremenika graĊu za istoriju prvog srpskog
ustanka. Te beleške je sredio i štampao pod naslovom: Ustanakъ srbskій podъ Crnыmъ
ĐorĊemъ (Novi Sad, 1862). Sintetiĉno delo Duhъ naroda srbskogъ (Karlovci, 1858) je
diletantski posao, gde se na osnovu nedovoljne graĊe htelo da prave velika uopštavanja.
Preveo je i Lesingovog Natana Mudrogъ (Novi Sad, 1861).
Hadţić je naroĉito ostao poznat kao glavni protivnik Vuka Karadţića. U poĉetku svoga
knjiţevnoga rada on je bio u dobrim odnosima sa Karadţićem i ophodio se prema njemu kao
uĉenik prema uĉitelju. 1821. Karadţić mu je pisao: »Vi ste već oteli Mušickome ime
Oracijevo« i hrabrio ga da postane »srpski Pindar«. Poĉetkom dvadesetih godina ova dva,
docnije ljuta protivnika bili su tako bliski jedan drugom da mu je u jednom pismu Karadţić
govorio »o našoj partiji«. Hadţić je tada bio i ostao pristalica narodnoga jezika, bio jedan od
prvih srpskih pisaca koji su stalno uvaţavali srpsku narodnu poeziju, ali on je mislio da
iskljuĉiv narodni jezik nije u stanju bez pozajmica i razvijanja da postane knjiţevan jezik. On
je odluĉno bio da se oĉuva stari i etimološki pravopis. Bio je dosledan u svojim osnovnim
pogledima, i »kao god što je u pitanju pravopisa vojevao protivu narodnoga govora, tako je u
oblasti zakonodavstva vojevao protivu obiĉajnoga prava« (Sl. Jovanović). On je borbe protiv
Vuka Karadţića vodio u doba od 1837. pa do 1847, i produţio ih je šezdesetih godina, vrlo
uporno, ali sa nedovoljnim struĉnim znanjem i sa malo ubedljivom argumentacijom.
To je bio jedan od najobrazovanijih Srba svoga vremena, vrlo savestan radnik i plodan
pisac, koji je sve postigao što se vrednoćom i dobrom voljom moţe postići. Ali ni na jednom
polju on nije imao uspeha. Imao je u jedan mah veliki pesniĉki glas, ali od sve njegove
hladne i uĉene poezije ništa nije ostalo; njegovi istorijski pokušaji ostali su samo pokušaji;
njegove filološke polemike ostale su bez ikakvog dejstva. Njegova je nevolja što je u poeziji
posle sebe imao Zmaja i Jakšića, a u filologiji kao protivnike Vuka Karadţića i Đuru
Daniĉića. Ali Jovan Hadţić ipak više vredi no glas koji su mu stvorili njegovi ogorĉeni
protivnici.

ĐORĐE MALETIĆ
R oĊen u Jasenovi, u Banatu, 1. marta 1816. godine. U mestu roĊenja i u
Beloj Crkvi uĉio je srpsku i nemaĉku osnovnu školu, u Oraovici i Karlovcima gimnaziju, u
Segedinu filozofiju. 1838. prešao je u Srbiju i 1839. postao pomoćnik sekretara suda u
Kragujevcu i uzeo uĉešća u politiĉkim borbama. Do 1842. sluţio je u diplomatskoj i
prosvetnoj sluţbi; posle dinastiĉke promene od 1842. bude otpušten i do 1847. ţiveo je u
Zemunu. 1848. postane profesor Liceja, a 1859. direktor gimnazije u Beogradu, i na tom
mestu ostao je do 1878, kada je stavljen u penziju. Od 1856. do 1858. ureĊivao je u Zemunu
ĉasopis Podunavku, a 1858, u društvu sa Vladimirom Vujićem, pokrenuo je »list za
rasprostranjavanje poleznih znanja«, Rodolюbacъ. Umro je u Beogradu 1. januara 1888.
ĐorĊe Maletić bio je poligraf u punom smislu te reĉi. Radio je na raznim poljima,
stalno i obilno: bio je pesnik, i lirski, i epski, i dramski, i dramaturg, i estetiĉar, i istoriĉar, i
politiĉar, i školski radnik.
Sa stihovima se od 1837. stalno javljao po ĉasopisima i almanasima. U zasebnim

knjigama izdao je ove pesniĉke pokušaje: Tri pobratima (Beograd, 1844), Pesme, dve knjige
(Beograd, 1849. i 1855), pored toga nekoliko prigodnih spevova, od kojih su najvaţniji
»pozorje duhova u jednom djejstvu« Spomenikъ Lukіяnu Mušickomъ (Beograd, 1845) i
Apoteoza velikomъ KaraĊorĊu (Beograd, 1850). Kao i ostali njegovi suvremenici on ima
racionalno i etiĉko shvatanje poezije. Pesnik je za njega izabranik ProviĊenja koji ljude treba
da vodi istini i moralnom idealu. Sva njegova poezija je ĉisto didaktiĉna, prigodna i
rodoljubiva. Pravih lirskih pesama ima vrlo malo, i kada opeva ljubav to je bezliĉno, kao
jedno opšte ĉoveĉansko osećanje, jednu uobiĉajenu knjiţevnu temu. U pravcu, on se koleba
izmeĊu psevdoklasicizma koji napušta, i uticaja narodne poezije ĉiji znaĉaj uviĊa, ali
naroĉito ostaje Ċak nemaĉkih pesnika, koje je ĉesto i rado prevodio. Sa znatnom knjiţevnom
kulturom, ali bez talenta, on je davao dela hladna, bezliĉna, opšta, knjiška, i samo rĊavim
stanjem srpske poezije oko 1850. moţe se objasniti zašto ga je Ljubomir P. Nenadović u to
doba nazivao najvećim ţivim pesnikom srpskim.
Njegovi epski pokušaji: Tri pobratima, »istiniti dogaĊaj u Bosni« (Beograd, 1844), i
Svatovi (1855), »narodna pripovetka«, izraĊeni su po svima pravilima estetike i retorike, ali
mlitavo i bledo, bez liĉnog akcenta i bez knjiţevnog obeleţja. Maletić se rado bavio
pozorištem, još 1844. preveo Šilerova Parazita, a pedesetih godina bavio se i pozorišnom

kritikom, 1871. vršio je duţnost upravnika Narodnog pozorišta, 1884. izdao je GraĊu za
istoriju srpskog narodnog pozorišta. Od njega je ostalo i nekoliko dramskih pokušaja:
Apoteoza velkomъ KaraĊorĊu67 (1850), Preodnica srbske slobode ili srbski aіduci,
»ţalostna igra u pet delova« (Karlovci, 1863), Smrt cara Miіaila, »ţalosno pozorije u pet
delova« (Beograd, 1866), pored toga poviše prigodnih inscenacija. Sve su to pravilno i
savesno raĊeni poslovi ali bez poezije i ţivota i bez knjiţevne vrednosti.
Kao i svi glavni srpski pisci njegova vremena, Maletić ulazi u knjiţevnost sa odreĊenim
dogmama. On je sav u idejama nemaĉke idealistiĉke filozofije i estetike, naroĉito Šilera, koga
rado prevodi i ĉesto navodi i od koga je naroĉito primio ideju o socijalnoj i moralnoj misiji
umetnosti i idealistiĉko shvatanje da treba da »prividnost triumfuje nad stvarnošću i
umetnost nad prirodom«. Maletić je ĉesto i rado po listovima i ĉasopisima izlagao ideje
idealistiĉke estetike i stekao glas prvog srpskog estetiĉara ĉetrdesetih godina. Kao
dugogodišnji »profesor srbske slovesnosti«, on je štampao Teopію poezіє (Beograd, 1854,
1868) i Ritoriku (Beograd, 1855—1856), koje su ostale kao školske knjige sve do
sedamdesetih godina. Maletić je verovao u idealno Lepo, u veĉne i stalne estetiĉke istine, u
retoriĉna pravila i šablone i nije hteo drugu poeziju do onu koja je po estetiĉkim pravilima i
koja je racionalna, refleksivna i objektivna.
On vrlo dobro predstavlja srpskog literatora ĉetrdesetih godina: knjiţevno obrazovan,

sav u nemaĉkoj estetici, shvatajući knjiţevnost kao rad na opštem dobru, sklon da se ogleda
na svima knjiţevnim rodovima, misleći da se po pravilima i prema retoriĉkim uputstvima
moţe raditi na knjiţevnosti. I u lirici, i u epu, i u drami on je tako sprovodio svoja
dogmatiĉka naĉela i radio po retoriĉarskim obrascima, ali ne pokazujući nigde talenta i ne
doĉekavši pravog uspeha.

JOVAN SUBOTIĆ
R oĊen je u Dobrincima, u Sremu, 30. januara 1817. godine. Osnovnu školu
uĉio je u mestu roĊenja, gimnaziju u Karlovcima i Segedinu, prava u Pešti. 1836. dobio je
doktorat filozofije na peštanskom univerzitetu, a 1840. doktorat prava. Kao advokat ostao je
u Pešti do 1848, vršeći u isti mah duţnosti cenzora za srpske i rumunske knjige. U jedan mah
zastupao je na peštanskom univerzitetu profesora rimskoga prava. Ţivo je uĉestvovao u
narodnom pokretu 1848. i bio na Slovenskom kongresu u Pragu. Posle revolucije ţiveo je kao
advokat u Pešti i Novom Sadu. 1861. izabran je za podţupana sremske ţupanije, a 1862.
postao je ĉlan Kasacionog suda u Zagrebu. 1865. izabran je za narodnog poslanika na
zagrebaĉkom saboru, gde je igrao vidnu politiĉku ulogu. 1867. išao je na slovensku
etnografsku izloţbu u Moskvu, i zbog toga izgubio drţavnu sluţbu. 1870—1872. ureĊivao je
politiĉki list Narod u Novom Sadu, a 1873. postao je advokat u Oseku.68 1884. preselio se u
Zemun, gde je ostao do smrti, 16. januara 1886.
Jovan Subotić radio je mnogo, bio jedan od najplodnijih i najraznostranijih srpskih

pisaca svoga doba, a u isto vreme jedan od najaktivnijih javnih radnika meĊu ugarskim
Srbima. Stihovima se javio još 1834, zbirka Lira izišla je u Pešti 1837, a Bosilѣ u Budimu
1843. Nauka o srbskomъ ctіxotvopctvy izišla je 1845. Njegova skupljena Dela izišla su od
1858. do 1873. u 8 svezaka (1 sveska lirskih pesama, 2 epskih, 4 drama, 1 pripovedaka). Od
vaţnijih knjiţevnih dela jeste ep Kralь Deĉanskiй (Budim, 1846, drugo izdanje 1860) i
roman KaluĊer (Novi Sad, 1881). Pored toga ureĊivao je Serbski lѣtopisъ u dva maha,
1842—1847. i 1850—1853; priredio je izvestan broj školskih knjiga, ĉitanaka i antologija,
pisao politiĉke rasprave, gramatiĉke oglede, biografije, besede, i tako dalje. Njegova opširna
autobiografija, pod naslovom Ţivot D-ra Jovana Subotića, izišla je od 1901. do 1910. u
Novom Sadu, u pet svezaka.
Jovan Subotić je bio, pre svega, vredan i vešt stihotvorac. Iz poĉetka je stajao pod
uticajem klasiĉne poezije, a naroĉito latinske, docnije je poĉeo podraţavati narodnu poeziju.
Neoriginalan duh, on se tako povijao pod uticajima i davao nepoetiĉne i hladne stihove. On
se naroĉito odlikovao kao epski pesnik, napisao nekoliko pravilnih epskih pesama, a meĊu
njima i u svoje doba slavljeni ep Kralj Deĉanski. I tu se pokazivao kao knjiţevno obrazovan,
trudoljubiv i dobronameran pisac, sposoban da radi po tuĊim obrascima, ali bez
originalnosti, bez nadahnuća, bez poezije i poleta, uvek samo vešt i hladan stihotvorac.

Subotić je jedan od najvrednijih i najobilnijih dramatiĉara srpskih. Od njega su

štampane drame: Herceg Vladislav (1862), Nemanja (1863), Zvonimir (1868), Prehvala
(1868), Bodin (1868), tragedije: Miloš Obilić (1868), Kraljica Jakinta (1871), »slike iz
prošlosti« San na javi (1869), kao i izvestan broj prigodnih priloga. Sve njegove osnovne
mane ogledaju se i na njegovom obilnom dramskom radu: njegove drame su konstruisane
po svim pravilima stare dramske estetike, rodoljubive su u svojim istorijskim motivima,
liĉnosti su vrlo dostojanstvene i govore sveĉanim jezikom, ali reĉi su teške, hladne, usiljene.
Ti komadi svojom nacionalnom sadrţinom i patriotskim smerom mogli su se dopadati
oduševljenoj publici šezdesetih godina i zadovoljavati potrebe oskudnog nacionalnog
repertoara u pozorištima u Novom Sadu, Beogradu i Zagrebu, ali su danas sasvim
zaboravljeni. Subotić je bio jedan od najranijih pripovedaĉa srpskih i ostavio priliĉan broj
istorijskih pripovedaka, u kojima se ili opisuje stari srpski viteški ţivot, sa oĉiglednim
ugledanjem na nemaĉke spise te vrste, ili se daju sentimentalno—patriotske slike iz
suvremenog ţivota, iz doba od 1848. Sve su to samo neuspeli pokušaji. Roman KaluĊer je
relativno bolji i sadrţi više ţivota i stvarnosti.
Subotić je imao jaku radnu snagu i velike ambicije, i što je jedan ĉovek bez talenta i duh
bez originalnosti mogao dati, to je on dao. On je u srpskoj knjiţevnosti ostao kao primerak
odliĉnog mediokriteta.

NIKANOR GRUJIĆ
M ilutin, u kaluĊerstvu nazvan Nikanor, Grujić rodio se 1. decembra 1810. u
Lipovi, u baranjskoj ţupaniji u Ugarskoj. Srpsku, nemaĉku i maĊarsku osnovnu školu svršio
je u Lipovu, Maroku i Haršanu. 1826. otišao je u gimnaziju u Mohaĉ, a 1831. u Peĉuj, gde je,
svršivši višu gimnaziju, ostao do 1835. 1837. stupio je u karlovaĉku bogosloviju, koju je
svršio 1840. 1841. pokaluĊerio se i do 1843. ostao kao iskušenik u manastiru Kuveţdinu. Od
1843. bio je pridvorni kaluĊer u mitropolita Josifa Rajaĉića. 1848. ga je zatekla kao
protosinĊela, i tada se odlikovao kao veliki besednik na Majskom saboru u Karlovcima i na
Slovenskom kongresu u Pragu. Od 1850. do 1864. bio je arhimandrit manastira Krušedola.
1861. postao je episkop. Kao vladika bio je u Pakracu, gde je umro 8. aprila 1887. godine.
Još kao Ċakom poĉeo je pevati na latinskom jeziku. Prvim svojim teĉnim stihovima,
koji su nosili potpis »Srb-Milutin«, odskakao je od gomile mnogobrojnih »stihokresatelja«
onoga vremena, i njegove rodoljubive i sentimentalne pesme privlaĉile su opštu paţnju. On
se naroĉito interesovao za narodni jezik i narodnu poeziju, i njegove pesme odlikovale su se
ĉistotom jezika i narodnim duhom. Pedesetih godina, pod raznim potpisima, pisao je
prigodne i alegoriĉne pesme, u kojima je kazivao veliko politiĉko nezadovoljstvo srpskog
naroda protiv beĉke reakcije. 1861. izišao je njegov epski spev Sv. Sаva Nemanićь, pun
poboţno-patriotskih razmišljanja, ali u teškim stihovima i bez ţivosti i poezije.
Grujić je dosta pisao u prozi. Protiv Vuka Karadţića, koji je bez odobrenja Sinoda izdao
1847. svoj prevod Novog zavjeta, on je napisao polemiĉke Primѣtve (Zemun, 1852), u
kojima je ne samo kritikovao taĉnost prevoda no i sumnjiĉio Karadţića da je u tom poslu
»tuĊinsko oruĊe« u borbi protivu pravoslavlja. I inaĉe, u celom svom proznom radu on je
bio crkveni ĉovek, bogoslov i moralist. Kao pisac u starosti naroĉito se bavio poukom i
poboţnom knjiţevnošću. od njega je ostalo nekoliko prevoda i originala u tom pravcu: Uvod
u tumaĉenje Sv. pisma, Iz ţivota svetih ugodnika boţjih, dve knjige (Novi Sad, 1885);
Pripovetke mojoj kćeri i Saveti mojoj kćeri, od francuskog pisca Ţ. N. Bujija (Novi Sad,
1883); Dva prijatelja, od Lesaţa (Novi Sad, 1886), itd. Posle njegove smrti, tek 1907, izišla je
njegova Avtobiografija, koju je pisao u dubokoj starosti. To je u prvom redu delo jednog
nezadovoljnog kaluĊera koji u crkvenoj karijeri nije doterao donde dokle bi po svojim
sposobnostima mogao ići; zatim, to su polemike sa liberalnim politiĉkim protivnicima koji
su hteli u srpskoj crkvi da ograniĉe moć episkopa. Ali u tom spisu ima dobrih opisa scena iz
mladosti; jezik je lep i ĉist.

Kao crkveni besednik Nikanor Grujić zasluţuje naroĉiti pomen. Njegove besede,
naroĉito iz 1848, imaju široke reĉitosti, i idu u najbolje stvari srpskoga crkvenog besedništva.
Neke od tih prigodnih beseda štampane su u zasebnim knjiţicama.
Grujić je bio pisac od izvesnog talenta, ali je crkveni ĉovek i didaktiĉar i moralist ugušio
u njemu pesnika. Od pedesetih godina njegove pesniĉke sposobnosti oĉevidno su poĉele da
slabe, i uzalud je ĐorĊe Maletić, koji je u njemu gledao »dostojnog prijemnika Mušickog«,
izraţavao nadu da će on »povratiti didaktiĉku poeziju u celoj njenoj krasoti«. On to nije
mogao uĉiniti, kao vladika i politiĉki ĉovek napustio je poeziju i ostavio traga samo kao
crkveni besednik.

VASA ŢIVKOVIĆ
R odio se 31. januara 1819. u Panĉevu, u Banatu. Svršio je osnovnu školu u
mestu roĊenja, i tu zapoĉeo i srednju školu; gimnaziju je uĉio u Karlovcima i Segedinu. Od

1838. uĉio je prava u Pešti i Poţunu. 1841. došao je u Vršac na bogosloviju, i tu bio jedan od
osnivaĉa druţine Srbske sloge banatske. 1846. postao je paroh u Panĉevu i uĉestvovao u
1848. Ceo svoj ţivot proveo je u Panĉevu kao duša ondašnjeg Srpstva. Od 1864. bio je
nekoliko puta biran za narodnog poslanika na Karlovaĉkom saboru. 1868. postao je
protojerej. Umro je u Panĉevu 25. juna 1891.
Još kao Ċak, od 1838, poĉeo se javljati svojim stihovima u raznim srpskim listovima i
almanasima. Kao i drugi pesnici njegova naraštaja, on je kolebljiv u pravcu. On je oduševljen
poklonik Lukijana Mušickoga, i ima i kod njega »uĉenog stihotvorstva«. Ali on dobro zna
nemaĉku knjiţevnost, zanesen je Geteom i Šilerom, koje vrlo dobro prevodi, i na njegovim
stihovima, i u formi i u sadrţini, opaţa se nemaĉki uticaj. Naroĉito na njega utiĉe Šeler, koji
je hteo biti klasiĉar, ali koji je i preko svoje volje skliznuo u romantizam. Taj nemaĉki uticaj
preovlaĊivao je, i on se sav podaje njemu. I u tom pravcu on je jedan od prvih pesnika
ĉetrdesetih godina koji su napustili staru klasiĉarsku poeziju i prema nemaĉkom uzoru
stvarali modernu poeziju, sa novom versifikacijom i novim osećanjima. Ţivković je ispevao
znatan broj moralnih i sentimentalnih pesama, od kojih su neke, pisane ĉistim jezikom, u
dobrim stihovima i sa izvesnom toplinom, bile vrlo popularne i dugo se pevale u narodu. Ali
posle tih pesama, u kojima se ljubav pevala kao jedno opšte osećanje, on je u vremenu od
1856—1858. ispevao izvestan broj ljubavnih pesama, gde je otvoreno i iskreno opevao svoja
liĉna osećanja, zanose svoje mašte i ĉula, sasvim subjektivno i strasno, kao što će docnije
romantiĉarski pesnici pevati. Njegove skupljene Pesme izišle su u Beogradu 1907.
Ţivković je bio jedan od najpopularnijih srpskih pesnika. Nekoliko njegovih

rodoljubivih pesama (kao »Rado ide Srbin u vojnike...« i »Oрo klikće sa visine...«) postale su
gotovo himne ugarskih Srba. Nekoliko njegovih sentimentalnih pesama ušle su u narod i
dugo se pevale. On je bio jedan od ljudi koji su u svoje vreme pisali najbolje stihove srpske, i
svojim radom on vezuje »objektivne« pesnike ĉetrdesetih godina sa romantiĉarskim
pesnicima šezdesetih godina.

MATIJA BAN
U prvoj polovini XIX veka dubrovaĉka knjiţevnost, kao celina, gasi se, i
dubrovaĉki pisci prilaze ili srpskoj ili hrvatskoj knjiţevnosti. Dvojica od najpoznatijih
dubrovaĉkih pisaca iz doba oko 1840, Matija Ban i Medo Pucić, opredeljuju se za srpsku
knjiţevnost.
Matija Ban rodio se 4. decembra 1818. godine u Petrovu Selu kod Dubrovnika. 1834.
stupao je u franjevaĉki red,69 iz koga je izišao brzo, već 1836. On ostavlja zaviĉaj, ide na
Istok, postaje uĉitelj jezika u grĉkoj školi na ostrvu Halki, potom u Carigradu i Brusi. 1844.
dolazi u Srbiju, i 1845. je vaspitaĉ kćeri kneza Aleksandra KaraĊorĊevića. Srpska vlada ga
ĉesto upotrebljava u diplomatskim misijama i u poslovima nacionalne propagande. Oko
1848. obilazio je Novi Sad, Zagreb, Zadar, Dubrovnik, Cetinje. 1850. postao je profesor
francuskoga jezika na Liceju u Beogradu. Prilikom dinastiĉke promene, 1858, izgubio je
drţavnu sluţbu. 1861. postao je šef presbiroa i na tome mestu ostao je do 1880, kada je
stavljen u penziju.70 Umro je u Beogradu, u dubokoj starosti, 1. marta 1903.
Ban je poĉeo pisati rano, još oko 1834, i na srpskom i na talijanskom. Od ĉetrdesetih
godina nastaje njegov vrlo ţiv i plodan knjiţevan rad. Za više od pola veka napisao je, kako se
raĉuna, preko 40.000 stihova. Na srpskom i francuskom jeziku napisao je nekoliko
politiĉkih rasprava i pedagoških spisa, ĉak i vojnih rasprava, ostavljajući na stranu obilan
novinarski rad.
1853. i 1861. izišle su u Beogradu dve sveske njegovih Razliĉnihъ pѣsama. U njima se
vidi ĉisto racionalno shvatanje knjiţevnosti. Celom svom radu Ban postavlja za zadatak:
»razvoj svijesti i moralnosti našega naroda, kao i njegov ugled pred svijetom«. Bez talenta,
bez ikakve pesniĉke mašte, u osnovu svoga bića hladan i vazda uĉiteljski moralist, on je
neumorno pisao slabe stihove, konvencionalne i ukoĉene.
Relativno vaţniji je njegov rad na drami. On je jedan od najplodnijih dramskih pesnika

srpskih. Od njega je ostalo 13 drama i tragedija: Mejrima (1849), Milijenko i Dobrila (1850),
Smrt kneza Dobroslava (1851), Smrt Uroša V ili poslednji Nemanjići (1857), Kralj Vukašin
(1857), Car Lazar (1858), Cvijeti srbske (1865), Vanda (1868), Kobna tajna (1869), Marta
Posadnica (1871), Marojica Kaboga (1879), Jan Hus (1880), Knez Nikola 3rinjski (1888).
Svi ti komadi, sa predmetima iz slovenske, naroĉito srpske istorije, imaju mnogo slovenskog

i srpskog patriotizma, ali malo umetnosti i poezije. To su kabinetski radovi, u kojima pisac
pokazuje oskudno nadahnuće, slabu maštu, nedostatak osećanja, površnu psihologiju.
Radnja je troma, izlaganje suvo, stihovi slabi, celi komadi krajnje dosadni. Danas je teško
shvatiti kako su takvi komadi mogli imati ne samo pozorišnoga no i knjiţevnoga uspeha. U
svoje vreme Ban je, sasvim ozbiljno, bio poreĊen sa Šekspirom i njegove drame prevoĊene
na nekoliko slovenskih jezika. Romantiĉna drama, ţivlja i većma pesniĉka, potisla je njegovu
suvu kabinetsku dramu, i on se od sedamdesetih godina i kao dramatiĉar i pesnik poĉeo
gubiti. Umro je gotovo sasvim zaboravljen.

MEDO PUCIĆ
B anov drug i prijatelj, dubrovaĉki vlastelin Medo (Orsat) Pucić rodio se
marta 1821. godine u Dubrovniku, u jednoj od najstarijih i najuglednijih porodica

dubrovaĉkih. Kao što je tada vladao obiĉaj u dubrovaĉkim patricijskim porodicama, školovao
se u Italiji. Licej je svršio u Mlecima, prava u Padovi i Beĉu. Neko vreme bio je komornik na
dvoru vojvode od Luke, u Italiji, a od 1868. do 1872. bio je nastavnik kneza Milana
Obrenovića u Beogradu. Više no iko Medo Pucić je uĉinio na buĊenju i razvijanju narodne
svesti u Dubrovniku, i bio duša srpskog pokreta kod dalmatinskih katolika i centar celoga
jednoga kruga pisaca i javnih radnika. Uvek na glasu i jako cenjen, umro je u Dubrovniku
30. juna 1882. godine.
U Italiji, u kojoj se školovao za vreme najţivljeg nacionalnog pokreta talijanskog, Pucić

se zagrejao prvo za stvar nacionalne slobode uopšte, za slovenske i srpske ideale potom.
Upoznavši se 1841. sa Janom Kolarom, on je postao veliki slovenski rodoljub. Slobodnoga i
liberalnoga duha, odvajajući veru od narodnosti, on je postao ubeĊen i oduševljen Srbin. U
tom osnovnom srpskom i slovenskom osećanju, zanesen poklonik narodne poezije, on je
pevao narodoljubive i slobodoljubive pesme, koje su vrlo jako uticale na mlaĊi naraštaj u
Dalmaciji. 1844. izdao je u Beĉu Slavjanѕku antologіju, izbor iz dubrovaĉkoga pesništva.
1848. dao je u Zagrebu zbirku elegija Talijanke. 1858. izdao je u Beogradu vrlo vaţne
Spomenike srbske od 1395. do 1423.71 1862. izišla je u Karlovcu njegova zbirka Pjeѕme.
Najglavniji njegovi knjiţevni radovi jesu: Bosanske davorije, patriotska prizivanja Srba na
obnavljanje »porušene stare slave«; KaraĊurĊevka, opevanja KaraĊorĊeva junaštva i
obnavljanja Srbije; zatim dubrovaĉka pesniĉka pripovetka Cvijeta (Beĉ, 1864), najbolji od
njegovih knjiţevnih poslova, i Poma, cela jedna programna pesma srpskog nacionalizma.
Njegove skupljene pesme izišle su 1881. u Panĉevu.
Kao kod gotovo sviju srpskih pesnika ĉetrdesetih godina, i kod Meda Pucića ima više
dobrih namera no prave poezije, više lepih misli no dobrih stihova, više rodoljublja no
umetnosti. On je, uopšte, bio više apostol slovenske i srpske ideje no knjiţevnik u pravom
smislu reĉi. Ovaj zasluţni javni radnik bio je »poslednji bard dubrovaĉki«, za trenut je
vaskrsavao iz prošlosti staru dubrovaĉku knjiţevnost i vezivao je sa novom srpskom
knjiţevnošću.

DANILO MEDAKOVIĆ
R oĊen 17. decembra 1819. u Zrmanji, u Lici, gde je svršio nemaĉku osnovnu
školu. U Zadru je svršio gimnaziju 1838. Do 1839. bio je u Srbiji uĉitelj kneţeve dece i
ĉinovnik u drţavnoj sluţbi, a potom, do 1845, sekretar kneza Mihaila. 1845. ode na studije u
Berlin i 1847. postane doktor filozofije. 1847. otvorio je srpsku štampariju u Novom Sadu,
ulazi u politiku i javni rad. On kreće ceo jedan niz srpskih listova: 1848. Napredak, Srbski
dnevnikъ od 1852. do 1859, Sedmicu od 1852—1858, almanahe Lastu i Godišnjak, postaje
glavni publicist srpski pedesetih godina. 1859, posle dinastiĉke promene, prelazi u Srbiju i tu
ostaje do 1862. Vraća se u Novi Sad, 1863. popovo kreće Napredak i bezuspešno pokušava
da nastavi politiĉki rad. Povuĉen iz javnoga rada, umro je u Zagrebu 5. novembra 1881.
Medaković je bio aktivan javni radnik i za Srbe pedesetih godina bio ono što je oko
1820. bio Dimitrije Davidović, oko 1840. Teodor Pavlović, oko 1865. Svetozar Miletić. On je
stvorio ĉitalaĉku publiku srpsku, bio jedan od glavnih buditelja narodne svesti u teškim
vremenima, i organizator knjiţevnog rada srpskog pedesetih godina.
Od njega je ostalo delo Povѣstnica srbskog naroda od naйstarіi vremena do godine

1850 (I—IV, Novi Sad, 1851. do 1852). Medaković je tim delom dopunio jednu veliku
prazninu u srpskoj knjiţevnosti: dao je popularnu celokupnu istoriju srpskog naroda. On je
taj posao uzeo da radi ne kao nauĉnik, no kao nacionalni radnik. Njegov cilj je bio u narodu
probuditi: »toplo ĉuvstvo i dostojnu pamet spram naši istoriĉni heroja, spram sviju slavni
dela naši praroditelja. Ponos narodni, ljubav svom narodu, ţivo osećanje spram svega onoga,
što je veliko, sjajno, slavno i Bogu ugodno...« Kao takva, ova knjiga je obrazac patriotske
istorije, i uticala je na buĊenje svesti kad širokih slojeva narodnih i na istorijsko vaspitanje
našega romantiĉarskog naraštaja.

LjUBOMIR P. NENADOVIĆ
Ž IVOT. — Unuk kneza Alekse Nenadovića i sin prote Matije Nenadovića,
Ljubomir Nenadović se rodio 14. septembra 1826. godine u Brankovini, u valjevskom

okrugu. Gimnaziju je svršio u Beogradu, i tu je poĉeo uĉiti i Licej. Od 1844. do 1848. bio je
student na univerzitetima u Pragu, Berlinu i Hajdelbergu, i tada je putovao u Švajcarsku i u
Pariz. Po povratku, 1848, postao je profesor beogradskog Liceja. 1851, zbog lista Šumadinke
koji je pokrenuo, doĊe u sukob sa vlašću, i, dobivši odsustvo, ode u Italiju i Francusku. Do
1857. sluţio je u Ministarstvu prosvete i unutrašnjih dela. 1857. bio je na Cetinju; 1858. bio je
sekretar srpskoga poslanstva u Carigradu, 1859. postao je naĉelnik Ministarstva prosvete.
1868. bude stavljen u penziju, i do 1874. ţiveo kao penzioner u Valjevu. Od 1874. do 1878.
bavio se u Crnoj Gori. 1878. vratio se u Srbiju i nastanio se u svom rodnom mestu, u Valjevu.
1892. Narodna skupština, u znak narodnoga priznanja, odredila mu je godišnju pomoć od
4.000 dinara. Umro je u Valjevu 21. januara 1895. godine.
KNjIŢEVNI RAD. — Nenadović se javio u knjiţevnosti još vrlo mlad i na njoj je radio
do same smrti. Prve dve knjige pesama izišle su mu 1849: Pesme u Zemunu, i Slavenska
vila, ćirilicom u Karlovcima, latinicom u Zagrebu. Novo izdanje pesama izišlo je u Zemunu
1860. Spev Doйĉinovićъ Voin, izišao je u Zemunu 1861. Od 1850. do 1857, sa prekidima,
izdavao je u Beogradu vrlo popularnu Šumadinku, gde je izišao veliki deo njegovih pesniĉkih
radova i putopisa. Izdao je takoĊe i dve knjige almanaha Šumadinĉe (Zemun, 1852. i 1853).
Kao svoju akademsku besedu štampao je u Beogradu 1889. Pogled na poeziju i njen uticaj
na ĉoveĉanstvo. Od njegovih prevoda vrede pomena: drama Napoleonъ Bonaparta (1850)
od Aleksandra Dime Oca i Istorija francuske revolucije (1863) od A. Minjea, delo u svoje
doba jako omiljeno i mnogo ĉitano u liberalnim omladinskim redovima. Nenadović je izdao i
jedan deo zaostavštine svoga oca: Memoare prote Matije Nenadovića (Beograd, 1867; drugo
izdanje Srpske knjiţevne zadruge, Beograd, 1893) i njegova pisma o ratovanju na Drini
1811—1813 (Beograd, 1861).
Skupljena originalna dela Ljubomira P. Nenadovića izišla su u dva nepotpuna izdanja,

oba u Beogradu; jedno u 13 svezaka, od 1881. do 1885, drugo u 20 svezaka, od 1892. do 1895.
PESNIK. — Nenadović je jedan od prvih Srbijanaca koji su se školovali na strani i

zapoĉeli raditi na knjiţevnosti. Otkako je poĉeo pisati, 1843, u beogradskoj Podunavci, pa do
same smrti radio je bez prekida i ozbiljno. On je ušao u knjiţevnost sa izvesnim filozofskim

obrazovanjem, bio pristalica racionalne filozofije i poštovalac Dositeja Obradovića, i njegova

poezija je racionalna, didaktiĉna i etiĉka. U stvari, on je na knjiţevnost gledao uvek kao na
sredstvo za širenje istine i dobra meĊu ljudima, bio moralizator, u tom duhu ureĊivao
Šumadinku, pisao pouĉne spise kao Sveštenstvo i ratarstvo, i u starosti napisao ceo jedan
niz pouĉnih priĉa za narod (kao Prvi lonac, Zle oĉi, Neka je sreća ma i luda bila). Kao
Obradović on piše basne, stavlja ih u proste i prozaiĉne stihove, dodaje im »naravouĉenija«,
a u Zapisima daje opšte moralne pouke i savete za ţivot. Po ugledu na Šilerovo Zvono
napisao je nekoliko većih pesama, kao što su Popara, Kuzman, Maniti glumac, Stolar,
Jedna noć, Berber Trajko, — pesme protkane razmišljanjima, izrekama, opštim mislima
popularne filozofije o prolaznosti svega na zemlji, o ništavilu ţivota, o pravdi, o slozi, o
slobodi, o narodnosti, o ljubavi prema ljudima, o bezmernosti prostora, i tako dalje. Sve je to
kazivano da pouĉi i da uputi. To je pouka u okviru poezije.
Njegovi stihovi su prosti i razvuĉeni, slikovi vrlo obiĉni i slabi, cela poezija odveć nalik
na prozu. Nenadović je bio obrazovan ĉovek, pun lepih ideja i dobrih namera, ali hladan, bez
osećanja i bez pesniĉkog talenta. Sve to moglo je zanimati poluknjiţevnu publiku, kod koje je
on kroz ceo svoj ţivot ostao vrlo popularan, ali kao poezija nije se moglo odrţati.
PUTOPISI. — Od svoje mladosti Nenadović je voleo putovati i dobar deo svojih

putovanja opisao je u lepim putniĉkim pismima (u Šumadinci: 1850. pisma iz severne
Nemaĉke, 1852. i 1855. pisma iz Švajcarske, 1855. pisma iz Pariza). Mlad, zdrav, imućan, on
je ĉilo i veselo obletao Evropu i svoja putovanja opisivao u zanimljivim pismima koja
odlikuje zanimljivost, humor, vedrina i prirodnost. Pisma iz Švajcarske i prva pisma iz
Nemaĉke odaju vedar duh, mladićko raspoloţenje i ţivotnu radost: pisma iz Italije više su
posvećena vladici Njegošu, sa kojim se Nenadović na putu susreo; druga pisma iz Nemaĉke
pokazuju već zrelije duhovno stanje i izvesnu skeptiĉnu filozofiju. Pisma o Crnogorcima su
opevanje Crne Gore i njenih stanovnika, slika oduševljena i idealizovana, ali zanimljiva,
puna anegdota i duha.
Sva ta pisma imaju prijatan intimni karakter. Za svoja putniĉka pisma iz Švajcarske
rekao je Nenadović 1852. u Šumadinci: »Ova putniĉka pisma nisu pisana s tom namerom da
se igde peĉataju, koje će se iz njiovog prostog i sasvim iskrenog pripovedanja viditi — no kad
se u svet puštaju, svaki ĉitatelj, kome je volja, moţe drţati da su upravo njemu pisana, poĉem
njega radi samo se i peĉataju.« To se moţe proširiti i na sva Nenadovićeva pisma. u svim
svojim putopisima on nije umetnik utanĉanog ukusa i više osetljivosti koji kazuje svoje
utiske i daje knjiţevne opise — no srdaĉan i prirodan ĉovek koji dobrodušno i duhovito priĉa
šta je video i kako je kroza svet prolazio. Njega ne zanima toliko sama priroda i utisci koje
ona budi u njemu, no u prvom redu ljudi, njihov ţivot, naravi, uredbe. On ne udara u neku
visoku filozofiju, no nasmejano priĉa šta mu se na putu dešavalo, onako kao što prijatelj piše
prijatelju u intimnom pismu. I to je ono što se dopadalo u njegovim putopisima: laka
filozofija ţivota, dobrodušna i vedra šala, ljubav prema ljudima, prema slobodi i pravdi. Sva
ta prijatna, vedra i razumna priĉanja imaju naroĉiti ĉar koji dolazi od lepe duše samoga
pisca. Nenadovićevi putopisi su prvi dobri pokušaji svoje vrste u srpskoj knjiţevnosti, sa
razlogom su imali velikoga uspeha, i danas se još mogu prijatno ĉitati i saĉuvali su knjiţevnu
vrednost.
Nenadović je jedan od najpopularnijih starijih pisaca srpskih, i u široj knjiţevnoj

publici on je stekao gotovo iste simpatije na koje je ranije naišao Dositej Obradović, sa kojim

inaĉe ima tolikog zajedniĉkog. »U svoje vreme — pisao je 1887. Milorad Šapĉanin — uĉinili
su Nenadovića Popara i Jovana Ilića Hasan Pepeljar toliki utisak da su ih naizust znale ĉak i
stare sudije i pomoćnici naĉelstva.« Iskren patriot, slovenofil, slobodnjak, moralist, dobar
ĉovek, lak i prijatan pisac — on je privlaĉio i svojim idejama i svojim pisanjem. Kao pesnik
nije se mogao odrţati, ali je ostao kao urednik popularne Šumadinke, jednog od najranijih i
najboljih knjiţevnih listova u Srbiji, i kao pisac vedrih i prijatnih putopisa, gde se pokazao
dobar stilist i jedan od osnivaĉa današnjeg knjiţevnog stila srpskog.

MILICA STOJADINOVIĆ SRBKINjA
R oĊena je u selu Bukovcu, u Sremu, 1830. godine. Škole je malo uĉila; u
roditeljskoj kući, pored oca seoskog sveštenika, sama se obrazovala velikim ĉitanjem i
opštenjem sa ljudima od pera. Posle oĉeve smrti došli su za njenu porodicu rĊavi dani. Ona
odlazi u Srbiju, gde ţivi kod prijatelja. 1878. umrla je u Beogradu zaboravljena i u bedi.72
Kao gotovo svi ljudi njenoga naraštaja ona se ogledala na poeziji. Poĉela je pevanje još
kao mlada devojka, 1847, i javljala se gotovo po svima listovima srpskim onoga vremena.
Izdala je tri knjige Pesama (1850, 1855. i 1869), gotovo iskljuĉivo patriotske i moralne
sadrţine. U svoje doba, kao prva ţena koja je ţivlje ušla u knjiţevnost, slavljena je kao velika
pesnikinja. Bila je u prijateljstvu sa svima glavnim pesnicima srpskim, dopisivala se i sa
pojedinim nemaĉkim i ĉeškim piscima, imala veliki glas u celom knjiţevnom svetu srpskom.
I kao devojka koja je morala voditi obzire, i kao pristalica objektivne lirike gde se intimna
osećanja imala kriti, ona peva opšte pesniĉke teme, opšta mesta starinske poezije. Ali, njena
je poezija bezliĉna, bezizrazna, opšta, suviše prigodna i konvencionalna. Ona nema osećanja
ni za jezik, ni za stil, ni za ritam. U njenim stihovima ima mnogo patriotizma, mnogo morala
i pouke, mnogo ljubavi za knjiţevnost, ali nema poezije.
Znaĉajnije je njeno delo U Fruškoй gori, dnevnik pisan 1854. godine, koje je štampano
u tri sveske (Novi Sad, 1861; Zemun, 1862; Novi Sad, 1866). To su intimne beleške hvatane s
dana na dan, ispovesti jedne idealistkinje koju ţivot nemilosrdno obmanjuje, u kojima ima
neţnosti, sanjarija i topline, i jedan lep dokumenat za intimno poznavanje duša toga doba.
Milica Stojadinović je uopšte zanimljivija kao pojava no kao knjiţevnica. To je prva

srpska ţena koja se ogleda u originalnom knjiţevnom radu i njen ţivot poetiĉniji je no njeno
delo.

III ROMANTIZAM

KULTURNE I KNjIŢEVNE PRILIKE

REAKCIJA POSLE 1848
1848. u »obe Srbije«, u srpskoj juţnoj Ugarskoj i u Kneţevini Srbiji, osećao se jak
pokret u omladini, revolucionarno—nacionalan, panslavistiĉki i velikosrpski u politiĉkim
teţnjama, romantiĉno-nacionalan u knjiţevnom pogledu. Mladi su uzimali u svoje ruke
vodstvo nad srpskim duhovima, i u knjiţevnosti su uveliko poĉeli suzbijati stare ideje. Ali sav
taj napredak bio je naglo ugušen politiĉkom reakcijom posle 1848. U celoj Evropi vladari i
vlade stali su ugušivati teţnje za politiĉkim slobodama, društvenom pravdom i nacionalnom
nezavisnošću, i što su osetili ostali evropski narodi osetili su i Srbi, ne samo u Austriji no i u
Srbiji. Srbima u Austriji posle 1849. bila je data neka vrsta nacionalne samouprave,
takozvana Srpska Vojvodina, ali tako udešena da su Srbi u njoj bili manjina, i tako
upravljana da su bili i politiĉki i nacionalno pritisnuti, lišeni svih graĊanskih prava, gonjeni i
kao narodnost i kao graĊani, pod punim pritiskom surove policije i brutalne centralne vlasti
sa germanizatorskim teţnjama. U Srbiji je sav omladinski, liberalni i nacionalni pokret oko
1848. nasilno ugušen i otpoĉela je vladavina cenzure i birokratskog ugnjetavanja. U to
vreme, pedesetih godina, »obe Srbije« padaju u teţak poloţaj. Javan ţivot potpuno je
obustavljen, stroga cenzura guši svaku slobodniju i napredniju misao, knjiţevni rad se jedva
oseća, publika je zaplašena ili ravnodušna, i tih desetak godina idu u najneplodnije i
najpraznije godine srpske knjiţevnosti.

CENTRI SRPSKE AKTIVNOSTI
U ovom periodu dešava se jedna znatna promena: centar srpske duhovne
aktivnosti koji je do kraja XVIII veka bio u Beĉu, potom do pred 1848. u Pešti, pomiĉe se ka
jugu i prelazi u Novi Sad. Od XIV veka, sklanjajući se od turske navale, Srbi su svoj centar
stalno povlaĉili ka severu: posle Skoplja, krajem XIV veka, takav centar postao je Kruševac, u
XV veku Smederevo. Na kraju XVIII veka takav centar je Beĉ. Ukoliko su Turci suzbijani,
srpski centar se pomicao na jug. Oko 1825. takav centar postaje Pešta, od ĉetrdesetih godina
tu ulogu poĉinje preuzimati Novi Sad. Dosta veliko mesto, sa vrlo preduzimljivim srpskim
stanovništvom, »najveće srpsko opšĉestvo na svijetu« kako ga je Vuk Karadţić nazvao još
1817, na zgodnom geografskom poloţaju, u centru Srpstva u Ugarskoj, nedaleko od Srbije,
Novi Sad postaje srpski centar. 1816. dobija srpsku gimnaziju,73 od 1831. proradila je u
njemu srpska štamparija, a ĉetrdesetih godina i druga. Uĉeni ljudi i pisci poĉinju se sticati u
njemu. Pred 1840. on ima na 10.000 srpskih stanovnika, trgovina i zemlja su u srpskim
rukama, nacionalna svest je vrlo jako razvijena. Pedesetih godina, kada je Vojvodina
otcepljena od Ugarske, Pešta gubi znaĉaj koji je nekada imala za Srbe. Novi Sad postaje
središte duhovnog ţivota srpskog, »oteĉestvo uĉenih Srbalja«. Pedesetih godina u njemu se
kreću i politiĉki i knjiţevni listovi: Srbski dnevnikъ, Юţna pĉela, VoйvoĊanka, Sedmica.
Duhovni ţivot u Novom Sadu se razvio naroĉito šezdesetih godina, od uvoĊenja

ustavnog ţivota. 1864. prenosi se iz Pešte u Novi Sad Matica srpska, što je bilo od velikog
znaĉaja; osniva se Srpsko narodno pozorište; 1865. gimnazija postaje velika. Najveći deo
srpskih listova i knjiga štampa se tu. Knjiţevni listovi tu izlaze: Danica, Javor, Matica.
Glavni srpski pisci stanuju u Novom Sadu. Novosadski politiĉki listovi, Srbski dnevnik i
Zastava, daju pravac u celom srpskom narodu. Knjiţevne proslave, veliki nacionalni
skupovi, kulturne ustanove prvo otpoĉinju u Novom Sadu, koji igra ulogu »Srpske Atine«
sve do poĉetka sedamdesetih godina, kada duhovna hegemonija srpska prelazi na Beograd.

NEMAĈKI ROMANTIZAM I SLOVENSKI ROMANTIĈARI
O d kraja XVIII veka pa do polovine XIX romantizam je zahvatio sve
evropske zemlje, iz Skandinavije i Nemaĉke prešao je na latinske zemlje Francusku i Italiju,

pa i na slovenske. Austrijskim Slovenima, pa i Srbima, romantizam, kao i racionalizam,
došao je iz nemaĉkih izvora. Srbima je došao i posrednim putem, preko ĉeških, slovaĉkih i
slovenaĉkih romantiĉara.
Austrijski Sloveni, koji su stalno stajali pod duhovnim uticajem nemaĉke kulture i
knjiţevnosti, usvajali su tu novu knjiţevno-nacionalnu struju. Naroĉito oni koji su se
školovali u Nemaĉkoj, mahom protestanti, posle 1810. prihvatili su ideje nemaĉkog
romantizma, koji je u to doba vršio duhovni i knjiţevni preobraţaj nemaĉkog naroda. Oni su
ono što su nalazili kod Nemaca prenosili na Slovene, mesto Germanіa ili Teutonіa stavljali
Slávia, mesto Deutѕchheіt — Slovanoѕt, mesto Alldeutѕchland — Všeѕlávia. Onaj isti kult
prošlosti i istorijski nacionalizam koji su nemaĉki preporoditelji propovedali svom narodu u
borbi protiv Francuza i njihove kulture, poĉeli su, izmenivši samo imena, slovenski
preporoditelji propovedati svojim slovenskim sunarodnicima, kojima je grozila opasnost od
Nemaca i MaĊara.
Ljudi koji su u tom pravcu ne samo posredno no i neposredno uticali na Srbe bili su:
Josif Dobrovski, Jernej Kopitar, Pavle Šafarik, Jan Kolar i Ljudevit Štur.
Poĉetak XIX veka je doba uporednog izuĉavanja jezika, religija, mitologija i

knjiţevnosti, i u tom opštem pokretu poĉelo se izuĉavati i Slovenstvo. Dobrovski, »patrijarh i
otac slavistike«, poĉeo je nauĉno izuĉavati slovensku prošlost, hvatati veze koje postoje
izmeĊu raznih slovenskih jezika. Iako sam liĉno nije verovao u budućnost Slovena i svoja
dela pisao na nemaĉkom jeziku, on je svojim nauĉnim prouĉavanjima dao Slovenima jednu
ideju o njihovoj prošlosti, kazao im ono što su nekada bili. Drugi su posle njega došli i do
kraja išli u njegovim idejama, iz te zajednice u prošlosti i zajednice jezika izvlaĉili zakljuĉke
duševne zajednice i zajedniĉkog rada u sadašnjosti. Dobrovski u svojim prouĉavanjima,
naroĉito kada je izuĉavao pitanje ćirilice i latinice, stao se jako zanimati Juţnim Slovenima, u
prvom redu Srbima i Hrvatima. On je imao i liĉnih veza sa Srbima, svojim savetima
pomagao pokretaĉe Novina serbskihъ 1813, kao i Vuka Karadţića u prvom poĉetku njegova
rada. Iz njegovih spisa, ĉesto navoĊenih i delimiĉno prevoĊenih u srpskoj knjiţevnosti u

poĉetku XIX veka, Srbi su se upoznali sa slovenskom prošlošću i odnosima izmeĊu raznih
slovenskih jezika, sticali osećanje slovenske zajednice i solidarnosti.
Slovenac Jernej Kopitar bio je od vrlo velikog i neposrednog znaĉaja po razvitak ideja i
knjiţevnosti kod Srba u prvim desetinama XIX veka. Još mlad, on je sasvim ušao u ideje
nemaĉkog romantizma, i u svome narodu poĉeo se baviti narodnim jezikom i narodnom
poezijom. Kao cenzor slovenskih knjiga u Beĉu i kao saradnik beĉkih romantiĉarskih listova
za slovenske knjiţevnosti, on se još pre 1810. jako zainteresovao za Srbe i Hrvate, traţio ljude
koji će ga obavestiti o srpskohrvatskom jeziku i prikupljati narodne pesme, o kojima se u
zapadnom svetu bilo već ĉulo. On se radi toga obraćao na sve strane. Njegova sreća i sreća po
srpsku knjiţevnost bila je što je 1813. naišao na Vuka Karadţića, koga je uveo u svoje ideje i
planove, uputio ga u gramatiĉarski i sakupljaĉki posao, rukovodio ga u svima njegovim
poslovima. Kopitar je uverio Karadţića da narodni jezik treba da potisne crkveni i obavestio
ga o pravoj vrednosti narodnih pesama, podrţavao ga i moralno i materijalno u teškim
borbama koje je ovaj imao da izdrţi sa svojim protivnicima. On je Karadţićeve rezultate
saopštavao zapadnom nauĉnom i knjiţevnom svetu, preko Grima i Getea stvorio
interesovanje za srpski jezik, i njemu liĉno ima se zahvaliti što je srpska narodna poezija
stekla evropski glas.
Uticaj Jana Kolara na Srbe bio je još neposredniji i ţivlji. Bilo je malo ljudi koji su imali
tako široko slovensko osećanje kao što je to bio sluĉaj sa Janom Kolarom. Pod reĉju »naš
narod« on je obuhvatio sva slovenska plemena bez razlike. 3a Srbe on je imao naroĉitih
simpatija, i srpski jezik i srpska narodna poezija su ga osobito interesovali. U Srbima je
gledao jedan od etniĉki najĉistijih i najsvesnijih slovenskih naroda, kod kojega su najbolje
saĉuvane stare slovenske osobine. Traţeći slovensku koncentraciju, on je srpski jezik, sa
ruskim, ĉeškim i poljskim, smatrao kao jedan od ĉetiri glavna slovenska jezika i traţio da svi
Juţni Sloveni prihvate srpski jezik kao svoj. Kao paroh slovaĉke protestantske opštine u
Pešti, on je imao velikih veza sa Srbima, naroĉito sa Vukom Karadţićem i Teodorom
Pavlovićem. Posle svog znamenitog speva Slávy Dcera on je postao glavni ideolog i
teoretiĉar »Slavjanstva«, kulturno-knjiţevnog po formi, nacionalno-politiĉkog u stvari, i u
njemu se i kod Srba gledao prorok nove slovenske vere. On je vrlo ĉesto navoĊen i prevoĊen
kod Srba. Njegov znameniti ĉlanak O knjiţevnoj uzajamnosti meĊu narodima i nareĉjima
slovenskim, manifest knjiţevnog panslavizma, izišao je prvo na srpskom, u jednom srpskom
listu, u 1835, u Serbskomъ narodnomъ listu. U Pešti on je imao stalnog dodira sa
rodoljubivom srpskom Ċaĉkom omladinom, jako uticao na nju i razvijao u njoj onu veru u
Slovenstvo koja odlikuje srpsko pokolenje pred 1848.
Pavle Šafarik je radio u samoj srpskoj sredini. Kao protestant i nemaĉki Ċak nije mogao
dobiti sluţbu u svom zaviĉaju, i 1819. doĊe za profesora srpske gimnazije, u Novi Sad, gde je
ostao sve do 1833. On se baca na prouĉavanja jugoslovenske, naroĉito srpske prošlosti. On
ima dvostruk cilj: da kod Srba razvije osećanje slovenske svesti i solidarnosti i da zapadni
slovenski svet upozna sa Srbima i Hrvatima. U oba pravca on je imao puno uspeha. On je
više no iko uĉinio, naroĉito preko Serbskogъ lѣtopisa, kojem je i u stvari bio glavni pokretaĉ,
da se Srbi upoznaju sa slovenskom prošlošću, da steknu pojam o suvremenom stanju
Slovenstva, i da preko tih opštih nauĉnih znanja doĊu do slovenske svesti. Sa druge strane,
ţiveći meĊu Srbima, on je prvi nauĉno poĉeo prouĉavati srpsku prošlost i srpski jezik, prvi
stao ispitivati stare srpske spomenike i prikupljati graĊu za istoriju srpske knjiţevnosti, i u

tom pogledu imao tolike zasluge da ga je Srbski letopis 1863, zabeleţivši njegovu smrt,
uporedio sa slovenskim apostolima Ćirilom i Metodijem.
Dobrovski i Šafarik bili su više nauĉenjaci, Kolar više ideolog i teoretiĉar, Slovak
Ljudevit Štur bio je praktiĉni radnik, organizator, agitator slovenski, ĉovek koji je
neposredno obrazovao srpsku mladeţ pred 1848. Knez Mihailo ga je školovao u Nemaĉkoj i
izdrţavao kao profesora na poţunskom liceju. Na tom mestu Štur je postao duhovni voĊ i
vaspitaĉ sve slovenske omladine, ulivao u nju ne samo slovensko osećanje no gotovo
slovenski fanatizam. Pod njegovim uticajem stvorene su prve srpske Ċaĉke druţine i
vaspitalo se nekoliko vaţnih ljudi, meĊu kojima prvo mesto zauzima Svetozar Miletić. On je
svojim uĉenicima ulivao ne samo široko osećanje slovenske solidarnosti no im je naroĉito
razvijao ljubav prema narodnoj poeziji uopšte, dajući srpskoj narodnoj poeziji jedno od
glavnih mesta. Njegova knjiga o slovenskim narodnim pesmama, koju je 1857. Jovan
Bošković preveo na srpski, jako je uticala na knjiţevno-romantiĉno vaspitanje mladog
naraštaja srpskog.
Pod svim tim uticajem tih slovenskih buditelja razvilo se u mlaĊem srpskom naraštaju,
naroĉito ĉetrdesetih godina, vrlo ţivo slovensko osećanje i jak knjiţevno-nacionalni pokret,
ĉije je glavno obeleţje: slovenski nacionalizam u politici, romantizam u knjiţevnosti. Pod
neposrednim uticajem Kolara i Štura osnivaju se Ċaĉke druţine srpske, koje imaju svoje
pisane knjiţevne organe. 1846. te druţine stupaju u vezu i izdaju 1847. zbirku panslavistiĉko-
romantiĉkih radova Slavяnka. U pokretu od 1848. ta omladina, grupisana oko lista
Napretka, igra vrlo revolucionarnu ulogu. Pokret je zahvatio i Srbiju. Oko Druţine mladeţi
srpske grupiše se ne samo licejska omladina u Beogradu no i svi mlaĊi napredni ljudi.
Društvo postaje središte slovenske aktivnosti, srpske nacionalne propagande i liberalnog
pokreta u celoj Srbiji. U svom almanahu Nevenu sloge (1849) oni su izneli sav svoj program
»slavjanstva« i »srbskosti«, »slobode« i »ravenstva«.

UJEDINjENjA OMLADINA SRPSKA
O d šezdesetih godina nastaje veliki preokret i u javnom ţivotu i u
knjiţevnosti. 1859. godine Austrija je pobeĊena na MaĊenti i Solferinu i prinuĊena, radi

unutrašnjega mira, da daje ustavne slobode i da popušta narodnostima. Od 1860. vraća se
ustavno stanje, a sa njime i bolji uslovi za javan ţivot. U Srbiji dinastiĉka promena od 1858.
nije bila samo smenjivanje na prestolu no unekoliko i pobeda ustavnih ideja. Iako se nisu
ispunila sva oĉekivanja mladih liberala, ipak su se uslovi za javan rad relativno popravili,
naroĉito od 1860, kada je na presto došao knez Mihailo. I u Srbiji i u Vojvodini javni ţivot se
budi, i nastavlja se ono što je nasilno prekinuto 1849.
Prvu reĉ u narodu sada uzima omladina. Već dosta mnogobrojni srpski Ċaci u Beĉu i
Pešti poĉinju se prikupljati i zapoĉinjati jedan politiĉki i nacionalni pokret. 1861. osniva se u
Pešti Ċaĉko društvo Preodnica, 1863. u Beĉu Zora. I ta dva aktivna Ċaĉka društva postaju
središta ţivoga omladinskog rada i u politici i u knjiţevnosti. Đaĉki i omladinski pokret naglo
zahvata sva mesta gde je bilo srpskih Ċaka i po višim i po srednjim školama. IzmeĊu svih tih
Ċaĉkih druţina odrţavala se stalna veza. I prirodno se pomislilo i na jednu zajedniĉku
organizaciju. Po ugledu na nemaĉki Tugendbund i na talijansku Mladu Italiju osniva se
sveĉano, 1866, u Novom Sadu savez »Mladoga Srpstva«, Ujedinjena omladina srpska.
Društvo je osnovano sa ciljem da budi narodni duh i da širi srpsku knjiţevnost. U nju
su ušli ne samo Ċaci no i mlaĊa inteligencija, trgovci, zanatlije; u jedan mah ona je bila ne
samo savez Ċaĉkih druţina no i pevaĉkih, uĉiteljskih, trgovaĉkih i zanatlijskih. Pokret je
zahvatio naroĉito Vojvodinu i Srbiju: u Vojvodini, on se okrenuo u jednu nacionalnu i
antiklerikalnu stranku; u Srbiji, gde je zbog manje povoljnih politiĉkih prilika manje imao
maha, dobio je karakter jedne liberalne, antiapsolutistiĉke i nacionalno odluĉne stranke.
Docnije, oko 1870. godine, pokret se, u mnogo manjem obimu, proširio i na Hrvatsku,
Dalmaciju i na Crnu Goru.
Organizacija Ujedinjene omladine srpske poĉela se ţivlje izvoditi tek 1867. Ali te
godine, na drugoj omladinskoj skupštini u Beogradu, zbog liberalnih manifestacija, došlo se
u sukob sa reakcionarnom srpskom vladom i time rad u Srbiji bude oteţan. 1868, posle
ubistva kneza Mihaila, Omladina, osumnjiĉena da je bila duhovni podstrekaĉ toga dela, bila
je progonjena u Srbiji i u Vojvodini, i njen rad je bio za neko vreme zaustavljen. Ali
omladinske skupštine se stalno drţe: 1868. u Velikom Beĉkereku, 1869. u Velikoj Kikindi,

1870. u Novom Sadu, 1871. u Vršcu. I srpske, a naroĉito maĊarske vlade su sa nepoverenjem
gledale na ovaj pokret, i 1871. i 1872. on je ugušen. Bilo je teško sa jednim programom raditi
u dve razne zemlje, u Srbiji i u Austro-Ugarskoj. Pored toga, u samoj Omladini bilo je, pored
liĉnih razmirica, i sukoba lokalne prirode, izmeĊu vojvoĊanskih i srbijanskih omladinaca, i
sukoba naĉelne prirode, izmeĊu starijih i umerenijih liberala i mlaĊih, naprednijih
socijalista. Gonjena i od peštanske i od beogradske vlade, rastrzana unutrašnjim borbama,
bez sigurne materijalne podloge i odreĊenog programa rada, Omladina nije mogla biti duga
veka. Prestanak društvenog organa Mlade Srbadije, 1872, znaĉio je kraj omladinske
organizacije.
Ujedinjena omladina srpska otpoĉela je kao savez Ċaĉkih društava, potom je postala
organizacija celog mlaĊeg naraštaja radi kulturno-nacionalnih ciljeva, najzad je postala
nacionalno-politiĉka stranka, koja je stala na ĉelo celog srpskog naroda. Zahvativši gotovo
sve krajeve i sve staleţe srpske, ona je zapoĉela obilan rad u svima pravcima. Predavanjima,
»besedama«, ĉasopisima, knjigama, almanasima, ona je radila na nacionalnom vaspitanju
srpskog naroda, na nacionalizaciji celokupnog ţivota srpskog. Godine njenog rada bile su
uzburkana doba kada su se potlaĉene nacije bunile i kada su se nacionalne drţave stvarale:
to je bilo doba ustanka Luke Vukalovića (1861), bombardovanja Beograda (1862), poljskog
ustanka (1863), grĉkog ustanka na Kritu (1866) i krivošijskog ustanka u Boki Kotorskoj,
oĉišćenja gradova u Srbiji od poslednjih turskih posada (1867), doba stvaranja ujedinjene
Italije (1859. i 1870) i ujedinjene Nemaĉke (1866. i 1870—1871). U toj atmosferi mislilo se da
je kucnuo »izvesni ĉas« srpskog osloboĊenja i ujedinjenja, prekoravala se Srbija što pedeset
godina ostaje u »blatomiru«, oboţavala se Crna Gora koja je neprestano na ratnoj nozi, i
Omladina je srpske duhove pozivala za blisko delo nacionalnog osloboĊenja i ujedinjenja.
Omladina je u posao ušla sa širokim programom i velikim planovima. To je bilo doba

poleta, zanosa, nade i vere u pobedu. Ali uspeh nije odgovarao velikim oĉekivanjima. Pre
svega, Omladina, koja je oznaĉavala jednu opštu, priliĉno maglovitu teţnju za nacionalnim i
ĉoveĉanskim napretkom, obuhvatila je ljude od raznih, ĉak i suprotnih pravaca. Bilo je u njoj
starijih ljudi, vaspitanih u »slavjanskom duhu«, koji nisu išli dalje od poetskoga
panslavizma; bilo je mlakih liberala, koji su traţili skromnu ustavnost i rad na »srpskoj
kulturi«; bilo je ideoloških demokrata, koji su snevali jednu balkansku republiku kao
sastavni deo velike demokratske republike Sjedinjenih Drţava Evropskih; bilo je, najzad, i
socijalista, koji su smatrali da je politiĉka i nacionalna sloboda samo uslov rada na
ekonomskom osloboĊenju radnih masa, da je ujedinjenje i osloboĊenje Srpstva samo »jedan
kolut na lancu drugih sloboda«. Za tako postavljene velike zadatke nije bilo dovoljno snage, i
sve se više svodilo na reĉi i na poĉetke i pokušaje. Ali to ne umanjava znaĉaj ovoga pokreta.
To je prvi duhovni pokret koji je zahvatio ceo srpski narod, u kome se uporedno i
sporazumno radilo i u Srbiji i u Vojvodini. To je prvi put da jedno srpsko pokolenje u celini
uĊe u javan ţivot. Tada su se stvorile prve politiĉke, liberalne, stranke i u Vojvodini i u Srbiji,
tada se izradile ideje koje će dugo meĊu Srbima ţiveti i zapoĉeo ceo jedan knjiţevan pokret
koji će dati ljude i dela od vrednosti. Sve što je u srpskom javnom ţivotu i knjiţevnosti
vredelo, i u politici i u knjiţevnosti i u nauci, prošlo je kroz školu Ujedinjene omladine
srpske. Ako se ni izbliza nije ostvarilo sve ono što je Ujedinjena omladina srpska maštala,
ostalo je ipak nesumnjivih rezultata: cela jedna nacionalno-liberalna ideologija, liberalne
stranke i u Srbiji i u Vojvodini, romantiĉni nacionalizam, i cela jedna knjiţevnost,
romantiĉna knjiţevnost, koja je dala veliki broj pisaca, meĊu kojima je bilo nekoliko prvoga
reda.

OMLADINSKA IDEOLOGIJA
P red 1848, Srbi, u idejama svojih neposrednih uĉitelja Jana Kolara i
Ljudevita Štura, zovu se »Slavjani« i snevaju o »velikoj Slaviji« i »Slavjanskom Carstvu«, ali
i osećanje »srbstva« i ideal »srbskosti« uvek su jaki. 1848. je vrhunac slovenskog osećanja
kod Srba; posle toga to osećanje slabi, a iskljuĉivo srpsko nacionalno osećanje jaĉa. Svakako,
slovensko osećanje kod Srba i docnije je jako, i to se videlo prilikom krimskog rata (1853—
1856), prilikom slovenske etnografske izloţbe u Moskvi (1867), tome su svedok bratske veze
sa ruskom omladinom, zajedniĉki rad sa bugarskom emigracijom i hrvatskim i slovenaĉkim
rodoljubima, ali pored svega toga zavlaĊuje ono što je Štur gorko nazivao »sebiĉno
rodoljublje«. Mesto ideala »Slavjanskog Carstva« dolazi ideal »Dušanovog Carstva«, i iz
panslavizma ĉetrdesetih godina izlazi uţi srpski nacionalizam.
U duhu romantizma, isto onako kao što su nemaĉki romantiĉari idealizovali staru
Germaniju i Teutoniju, kao što su ĉeški i slovaĉki romantiĉari idealizovali staro,
prethrišćansko slovenstvo — i srpski romantiĉarski omladinci poĉinju idealizovati srpsku
prošlost, srpsku istoriju, koju, po reĉima Lamartina, »treba pevati a ne pisati« i koja je
»pesma što još nije gotova«. Oni shvataju istoriju kao i nemaĉka istorijska hajdelberška
škola: da je njen zadatak da diţe nacionalni ponos. Istorijsko osećanje bilo je uvek vrlo ţivo
kod Srba, narodna poezija saĉuvala je sve uspomene na prošlost, i novi naraštaj sav se
okrenuo slavljenju istorijske prošlosti, nalazeći u njoj ne samo utehe za sadašnjost no i snage
za borbe u sadašnjosti i vere u bolju narodnu budućnost.
Evropski romantiĉari su prihvatili ideju Ţan-Ţaka Rusoa: da civilizacija kvari ĉoveka,

da je ĉovek najbolji u primitivnom stanju i da se zato treba »vraćati k prirodi«. Srpski
nacionalni romantiĉari, u tome smislu, stvaraju kult prostog naroda, kome pridaju sve
moguće duhovne, moralne i nacionalne vrline. Za njih je srpski narod najblagorodniji,
najjunaĉniji, najbolji narod na svetu. »Srpski je prost narod, veli Vuk Karadţić, pošteniji,
pametniji i prosvješteniji od sviju naroda koje sam ja do danas viĊao, a viša klasa našega
naroda onakva je kao što je njeno vospitanije...« Kao što su nemaĉki romantiĉari ustali na
tuĊinsku, naroĉito francusku kulturu, na ono što je Fihte prezrivo nazivao dіe Auѕländerei,
tako srpski romantiĉari ustaju na »truli Zapad«, od koga dolaze sva zla i nesreće. Zato se
idealizuje narodni ţivot, selo, zadruga, narodna poezija, narodna filozofija, ustaje se protiv
»više klase«, istiĉe se ideal: biti što bliţi narodu, osećati, govoriti kao on, nositi se, ţiveti kao
on, jednom reĉju: biti ĉist, sirov Srbin, Srbenda.

Na sve strane hoće se nacionalizacija. Poĉinje se nositi ili srednjovekovno odelo,

dušanke i lazarice, ili seljaĉko odelo. Ne zove se više gospodine, gospoĊo, gospoĊice — no
brate Srbine, sestro Srpkinjo; mesto vi ceo svet poĉinje govoriti jedno drugom ti. Narodna
imena, koja je crkva ranije progonila namećući kalendarska, poĉinju se davati deci. Oni koji
su pri krštenju dobili kalendarska imena okreću ih u narodna. Timotije Atanacković postaje
Bogoboj Atanacković, Aleksije Radiĉević — Branko Radiĉević, ĐorĊe Popović — Đuro
Daniĉić, Kosta Novaković — Stojan Novaković, Janićije Kujundţić — Milan Kujundţić, Jovan
Grĉki — Jovan Grĉić. Ko se zvao ĐorĊe zove se ĐurĊe ili ĐuraĊ ili ĐorĊije; Dimitrije postaje
Dmitar ili Gmitar. Ide se tako daleko da se posrbljavaju i imena stranih pisaca. Fridrih
Gotlib Klopštok naziva se Ljubomir Bogoljub Klopštok. Posrbljavaju se imena praznika: Sv.
Georgije, Jovan Krstitelj, Voznesenije, Roţdestvo Hristovo, Voskresenije — postaju
ĐurĊevdan, Ivanjdan, Spasovdan, Boţić, Uskrs. Slave se i crvenim slovima pišu u kalendaru
srpski sveci: sv. Sava, Arsenije I, Vasilije Ostroški, Petar I Cetinjski, Majka Angelina, Stefan
Piperski, ĐorĊe Kratovac, itd. I ljudi iz istoĉnih krajeva poĉinju pisati juţnim nareĉjem. Iz
jezika se izbacuju reĉi tuĊinskog porekla. Igraju se narodne igre, skupljaju se i pevaju
narodne melodije. Opšti ideal postaje biti Srbin od glave do pete, u svim unutrašnjim i
spoljašnjim manifestacijama svoga bića, Sav Srbin.
Kao romantiĉarski nacionalni pokreti kod drugih naroda, kao što je bilo uopšte oko
1848, tako je i srpski nacionalni romantiĉarski pokret imao liberalno obeleţje. Srpski
omladinci su oboţavaoci Garibaldija i Macinija i njihovog republikanskog nacionalizma: oni
simpatišu MeĊunarodnoj ligi za mir i slobodu, koja je oko 1870. godine bila središte
republikanskog i demokratskog pokreta u Evropi. Omladina je sa velikom ljubavlju pratila
republikanske pokrete u Francuskoj i Španiji. U unutrašnjoj politici omladinci su ustavovci i
liberali: boreći se protiv apsolutizma kneza Mihaila, traţe ustavnu slobodu, »narodnu vladu«
u Srbiji, demokratizaciju i nacionalnu autonomiju u Austro-Ugarskoj, koja ima da postane
neka vrsta istoĉnoevropske Švajcarske. Oni hoće jedan federativan savez sa balkanskim
narodima, sa krajnjim ciljem: Savez Balkanskih Zemalja ili i Savez Dunavskih Drţava.
Dok je stariji naraštaj, u kome je bilo toliko crkvara i pravoslavaca, bio okupljen oko
mitropolita i patrijarha, omladinski naraštaj, iako deistiĉki, kida sa crkvenim predrasudama,
postaje odsudno antiklerikalan, ali ne antireligiozan. Naroĉito u Ugarskoj, u okviru srpske
crkveno-školske autonomije, omladinci vode ţivu borbu protiv crkvene jerarhije. U to doba, i
pod uticajem tih novih slobodnjaĉkih i slobodoumnih ideja, na ĉelo naroda mesto crkvenih
velikodostojnika dolaze mladi liberalni svetovnjaci. Ono što je nekad za ugarske Srbe bio
mitropolit Stevan Stratimirović i patrijarh Rajaĉić postaje u novome dobu mladi advokat i
novinar Svetozar Miletić.
Šezdesetih godina tri glavne ideje vladaju u mladim duhovima srpskim i izraţavaju se u
srpskoj knjiţevnosti: krajnji srpski nacionalizam, politiĉki liberalizam i svetovnjaĉki
antiklerikalizam.

LISTOVI, ĈASOPISI I ALMANASI
K ao i sve, tako i ĉasopisi u romantiĉarskom periodu postaju bolji i knjiţevniji.
U to doba se vrši deoba izmeĊu publicistike i knjiţevnosti, izmeĊu politiĉkih listova i

knjiţevnih ĉasopisa i javljaju se prvi pravi knjiţevni ĉasopisi srpski.
Ne znaĉi to da štampa nije napredovala. Listovi, naroĉito od šezdesetih godina, sve su

mnogobrojniji, i sve bolji. 1852. godine Danilo Medaković je u Novom Sadu krenuo Srbski
dnevnikъ, jedan od retkih slovenskih politiĉkih listova u Austriji, koji će za nekih dvanaestak
godina, do 1864, ostati glavni organ srpskoga naroda. List je ureĊivan u patriotskom i
slovenskom duhu, i, savlaĊujući velike teškoće od strane cenzure, imao je uspeha, doterao do
2000 pretplatnika, što je za ono vreme bio nezapamćen broj. Medaković je svojim Srbskimъ
dnevnikomъ stvorio ĉitalaĉku publiku poznijim politiĉkim listovima srpskim. Šezdesetih
godina javlja se nekoliko dobrih politiĉkih listova srpskih, konzervativni Vidovdanъ u
Beogradu (1861—1876), u kome se, naroĉito u poĉetku, poklanjalo mnogo paţnje
knjiţevnosti, i dva liberalna organa, 3astava Svetozara Miletića (prvo u Pešti, potom u
Novom Sadu, od 1866. do danas)74 i Srbija Ljubomora Kaljevića u Beogradu (1867—1870).
Oba dobro ureĊena lista bili su politiĉki organi Ujedinjene omladine srpske, ureĊivani su
vrlo naĉelno i knjiţevno, i ostali su kao primer ideoloških listova. Drugi listovi imaju sve
manju vezu sa knjiţevnošću, i štampa se odvaja i razvija nezavisno od knjiţevnosti.
Knjiţevni listovi se tek postupno oslobaĊaju od dnevne politike i zavisnosti prema

politiĉkim listovima. Pedesetih godina, kao i ĉetrdesetih, ĉasopisi su ili kao dodaci politiĉkim
listovima, ili su mešavina izmeĊu dnevne politike i lake literature. 1851. Milorad Medaković
krenuo je u Zemunu VoйvoĊanku, »list za knjiţevnost, zabavu i ţivot«, u kome se pored
Njegoša javljao i Jovan St. Popović i Jovan Ilić. Odziv je bio slab, a kada mu je zabranjen
prelaz u Srbiju, prestao je izlaziti. Medaković nije imao više sreće ni sa listom Юţnom
pĉelom (1852),75 na ĉijem knjiţevnom dodatku radili su: Jovan St. Popović, Bogoboj
Atanacković, Jovan Hadţić i Jovan Sundeĉić. List nije imao uspeha i prestao je iste godine.
Duţeg veka i većeg uticaja bila je Sedmica, »list za nauku i zabavu«, koju je danilo
Medaković krenuo 1852. u Novom Sadu, kao dodatak Srbskomъ dnevniku. Medaković joj je
bio urednik do 1854, otada pa do prestanka, 1858, izlazila je pod jednim odborom mlaĊih
pisaca, u kome su, izmeĊu ostalih, bili i ĐorĊe Popović i Jovan ĐorĊević. Sedmica je imala
veliki knjiţevni uspeh, i za kratko vreme steklo se u njoj sve ono što je imalo glasa u
tadašnjoj srpskoj knjiţevnosti. U njoj su radili ne samo stariji pisci, kao Jovan St. Popović i

Joksim Nović Otoĉanin, no i mlaĊi, kao Jovan Ilić, Jovan Jovanović, Đura Jakšić, Stevan
Vlad. Kaćanski. Ono što je bila Sedmica za Vojvodinu bila je Šumadinka za Srbiju. Ljubomir
P. Nenadović, tada već pisac od glasa, krenuo je taj list 1850. u Beogradu, i sa prekidima
izdavao do 1857 (1850, 1852, 1854—1857). List zanimljiv, raznovrstan, ĉesto duhovito pisan,
sa dobrim saradnicima (meĊu ostalima, Njegoš, Jovan St. Popović, Jovan Ilić), nacionalan i
liberalan, imao je lepog uspeha i ostavio je traga i dobrih uspomena. ĐorĊe Maletić je u dva
maha pokušao da krene ĉasopis: od 1856. do 1858. ureĊivao je zemunsku Podunavku, a
1858. u Beogradu, zajedno sa Vladimirom Vujićem, pouĉni list Rodolюbacъ. Svi ti listovi,
iako su nekoji od njih kao Sedmica i Šumadinka bili znatno knjiţevniji, nisu bili još pravi
knjiţevni ĉasopisi, no mešavina izmeĊu politiĉko-pouĉnog lista i knjiţevnog ĉasopisa.
Tek od šezdesetih godina, otkako je romantizam preovladao u srpskoj knjiţevnosti,

javljaju se i pravi knjiţevni ĉasopisi. 1860. godine, pod uredništvom ĐorĊa Popovića, poĉela
je u Novom Sadu izlaziti Danica, prvi ĉisto knjiţevni ĉasopis u srpskoj knjiţevnosti.
Štampana novim pravopisom, iskljuĉvo knjiţevna i zabavna, ona je prikupila oko sebe
gotovo sve mlaĊe pisce srpske, i što je u ono doba srpska knjiţevnost mogla dati, to je
Danica davala. U njenom uredništvu su bili Jovan Jovanović i Laza Kostić, i na njoj su pored
te dvojice radili: Đura Jakšić, Jovan Ilić, Stevan Kaćanski, Jakov Ignjatović, Ljubomir P.
Nenadović, Joksim Nović Otoĉanin i ceo jedan niz manjih omladinskih pisaca, naroĉito
pesnika. Ona je iz poĉetka bila neka vrsta knjiţevnoga organa omladinskog romantizma, ali
već od 1862, otkako se urednik u politici odvojio od omladinskih voĊa, mlaĊi se poĉinju
odbijati od Danice, koja je sadrţinom sve slabija, nailazi na sve manji odziv, poslednjih
godina sasvim pada, i gasi se 1871. godine. Nasuprot Danici omladinci su krenuli Javor, koji
je 1862—1863. izlazio u Novom Sadu pod uredništvom Jovana Jovanovića. Kako se Javor
nije mogao odrţati, to je Omladina 1865. krenula Maticu, koja je, u izdanju Matice srpske,
izlazila u Novom Sadu do 1870, pod uredništvom Antonija Hadţića. Matica je imala karakter
omladinskog knjiţevnog organa, u kome se skupljali gotovo svi mlaĊi pisci srpski, ali je dala
mesta i popularizaciji nauka i otvorila vrata novom realistiĉkom pokretu. Mlada Srbadija,
ideološki organ Ujedinjene omladine srpske, zamenila je Maticu, i izlazila prvo u Novom
Sadu, potom u Beogradu, od 1879. do 1872, dok je, zbog odluĉnog nacionalnog i liberalnog
pisanja nisu ugušile vlade u Ugarskoj i Srbiji. Srbija, od prestanka Šumadinke 1857, nije
imala knjiţevnog lista sve do 1865, dok Stojan Novaković nije pokrenuo u Beogradu Vilu,
koja je za srbijanske omladince bila ono što je Matica bila za vojvoĊanske omladince, ali sa
nešto nauĉnijim karakterom i modernijim idejama. Vila je, usled slabog odziva, prestala
izlaziti 1868. Uopšte govoreći, knjiţevni ĉasopisi iz doba omladinskoga romantizma
oznaĉavaju veliki napredak, i tek sa njima srpska knjiţevnost dolazi do pravih ĉasopisa.
Karakteristiĉno je da u ovom periodu srpske knjiţevnosti javljaju se mnogobrojni

humoristiĉni i satiriĉni listovi, najĉešće sa politiĉkim liberalnim i antiklerikalnim
tendencijama, od kojih su neki imali i knjiţevnoga elementa, kao Komarac (1861—1869),
Zmaj (1864—1871) i Ţiţa (1871—1874).
Almanasi su izgubili onaj znaĉaj koji su imali u prvoj polovini XIX veka. Ali, javljaju se
još, kao Šumadinĉe Ljubomora P. Nenadovića (1852—1853) i omladinski almanasi: Licejka
licejske omladine u Beogradu (1862—1864) i Preodnica srpske omladine u Pešti (1863).

KNjIŢEVNI UTICAJI
U XVIII veku Srbi su bili pod jakim ruskim uticajem; od kraja toga veka
oseća se i sve više raste nemaĉki uticaj. Taj uticaj bio je posredan i neposredan: preko
austrijskih Slovena, ĉeških i slovaĉkih panslavista, i neposredan, pravo od nemaĉke škole i
nemaĉke knjiţevnosti. Šafarik, Kolar, Štur, Kopitar, uĉenici nemaĉke nauke i knjiţevnosti,
bili su glavni nauĉni, knjiţevni i uopšte idejni vaspitaĉi Srba u prvoj polovini XIX veka.
Budući u jednoj nemaĉkoj zemlji (sve do poĉetka XIX veka Srbi u Srbiji zvali su Austriju
Nemaĉka), gde su škole, kao u Vojnoj granici, bile nemaĉke, i gde je viša nastava bila
nemaĉka, sva srpska inteligencija u Ugarskoj dobijala je nemaĉko vaspitanje. Nemaĉke
knjige se poĉinju obilno ĉitati, nemaĉki pisci podraţavati. Filozofija se zna po Hegelu i po
Krugu, knjiţevnost po Geteu, Šileru i Gesneru. Šeler, koga je »Mlada Nemaĉka« više volela
no Getea, jeste glavni pesniĉki uzor pesnicima ĉetrdesetih godina; šezdesetih godina Hajne
postaje uzor mladim srpskim pesnicima. Srpski pesnici, Branko Radiĉević, Jovan Subotić,
Laza Kostić, poĉinju pisanjem nemaĉkih stihova. Nemaĉka orijentalistiĉka poezija uspešno
se presaĊuje u srpsku knjiţevnost. Nemaĉka versifikacija zavlaĊuje u srpskoj poeziji.
Knjiţevni romantizam kod Srba uglavnom je nemaĉkog porekla.
Dosta jak bio je i maĊarski uticaj. Ţiveći meĊu MaĊarima, idući ĉesto u maĊarske škole,
Srbi su ih ĉesto uzimali za uzor, naroĉito u nacionalno-politiĉkim pokretima. MaĊarska
politiĉka i knjiţevna obnova oko 1825. imala je odjeka i meĊu Srbima, i po maĊarskom
primeru Srbi su stali nacionalizovati i svoj ţivot i svoju knjiţevnost, stvarati knjiţevne i
umetniĉke ustanove. Romantiĉari se upoznaju sa cvetnom maĊarskom knjiţevnošću oko
1850. i 1860. godine, maĊarski pisci, pesnici, zaneseni patrioti i slobodnjaci, naroĉito Petefi,
ĉitaju se, prevode i utiĉu na srpske pesnike šezdesetih godina.
Evropski romantizam je naroĉito voleo tri velika pesnika: Dantea, Kalderona i

Šekspira, naroĉito Šekspira. Od šezdesetih godina u srpskoj knjiţevnosti se stvara kult
Šekspira, ona karakteristiĉna šekspirolatrija romantiĉarskih pokreta. Šekspir se poĉeo
slaviti, prevoditi i podraţavati. Bajron, ĉiji uticaj je bio tako jak i presudan u poljskoj i ruskoj
knjiţevnosti, kod Srba utiĉe manje i posrednije, ali ipak osetno.

KNjIŢEVNE IDEJE
R omantizam, uopšte, u knjiţevnosti znaĉi prevlast osećanja i mašte nad
razumom, punu protivnost ranijem racionalizmu i klasicizmu. Dok se u nemaĉkoj

knjiţevnosti javio naroĉito u vidu kulta srednjega veka, u Francuskoj u obliku
individualizma, kod Srba se javio u vidu osloboĊenja od školske literature i pedagogije, jakog
nacionalizma, slovenskog i srpskog, vraćanja ka narodu, kulta narodne prošlosti i narodne
poezije, subjektivizma, vlade »boţanstvene strasti« u poeziji. Još u prvoj polovini XIX veka
ima oznaka i predznaka romantizma u srpskoj knjiţevnosti: u sentimentalnoj idealizaciji
narodne prošlosti kod Milovana Vidakovića, u neobuzdanoj, prekipeloj poeziji Sime
Milutinovića, u Njegoševoj ljubavi za narodnu poeziju, u plaĉevnosti pesnika ĉetrdesetih
godina i njihovom podraţavanju narodne poezije. Estetiĉar stare škole ĐorĊe Maletić već
poĉetkom ĉetrdesetih godina se ţali što mladi pesnici »u sanjarijama uslade nalaze i u lepoj
veštini neukim ĉitateljima mozak zavrteti ţele«.
Nov naraštaj, onaj koji je propevao pedesetih godina i punu svoju meru dao šezdesetih
godina, sav ulazi u romantiĉarska osećanja i ideje. Nastaje osloboĊenje od stare, školske,
psevdoklasiĉne knjiţevnosti, otrţe se od »gloĊane ogromne koske koju su Rimljani sa svoje
gozbe bacili«, kako je govorio jedan nemaĉki romantiĉarski pesnik. Novi pesnici ne drţe se
stare objektivne, bezliĉne, umerene i pouĉne poezije, no otpoĉinju poeziju svoje liĉnosti,
neobuzdane i bezobzirne strasti, kazuju sva svoja osećanja ne da pouĉe no da olakšavaju
svome srcu, ne da prosvete no da zanesu. [Ceo jedan ciklus pesama Jovana Ilića nosi naslov
Oh, i taj naslov mogao bi se proširiti na celu srpsku romantiĉarsku poeziju.] To nisu više
crkvena lica ili birokrati kao u ranijem dobu, kao Lukijan Mušicki, Njegoš, Nikanor Grujić,
Jovan Hadţić, ĐorĊe Maletić, Jovan Subotić, no ili propali Ċaci, ili ĉergaši koji se nigde nisu
mogli staniti, mahom ljudi koji su izišli iz obiĉnih koloseka ţivota. Oni hoće oduševljenje, i
da bi »sveti plamen«, uvek buktao u njinim grudima, oni pijanstvo postavljaju kao jednu
knjiţevnu potrebu, alkoholizam smatraju kao atribut »bogodanog« pesnika. Njihova poezija
ima više oduševljenja no mere i ukusa. Ona ĉesto ima karakter grubog anakreontstva i
alkoholiĉarskog oduševljenja. Oni pevaju silnu, ĉulnu ljubav, duševna oĉajanja, egzaltaciju i
paroksizme osećanja, pobunu liĉnosti, mrţnju na banalne ljude, na vulgarnost i prozaiĉnost
ţivota; za njih je aksioma Bajronova reĉ: »poezija je samo strast«. Oni su u stalnoj egzaltaciji
mašte, u hipertrofiji osećanja, u punoj »frenetiĉnoj poeziji«.

U evropskom romantizmu naroĉito je cvetala lirska poezija i drama. Isti sluĉaj bio je u
srpskoj knjiţevnosti. Naši romantiĉari su u prvom redu i iznad svega pesnici, i to pesnici
vrele, retoriĉne, emfatiĉne lirske poezije. Ep se napušta, komedija se gotovo nikako ne
obdelava, drama se u stihu piše, ne samo pripovetka no i istorija se poetizuje. Peva se više i
bolje no ikada u srpskoj knjiţevnosti. Za kratko vreme mladi osvajaju, potiskuju starije,
nekada slavljene pesnike: Maletića, Bana, Subotića, Hadţića, Nikanora Grujića. Dva pesnika
prvog reda, Zmaj Jovan Jovanović i Đura Jakšić, diţu srpsku liriku na visinu na kakvoj dotle
nije bila, za njima se javlja znatan broj pesnika drugoga i trećega reda, koji takoĊe proširuju,
usavršavaju srpsku poeziju. Tek tada srpska knjiţevnost dolazi do prave, subjektivne, ĉiste
lirike, stvara se definitivno srpska versifikacija, stiĉe se jedan poetski jezik. Najveća tekovina
srpskoga romantizma bila je na polju lirske poezije.
Ali nabrzo dolazi se do pesniĉkih zloupotreba. Odmetnuvši se sasvim od kontrole

razuma, pesnici padaju u orgije mašte i reĉi, u bolesna fantaziranja ili otuţna
sentimentalisanja, u prazan verbalizam i frazeologiju. Prirodnost se smatra kao banalnost, i
peva se odveć podignutom notom, u laţnom tonu. Stvara se jedan šablon pevanja i naroĉiti
»pojetski« jezik. »Vojno«, »ljuba«, »sele«, »ĉedo«, »lane«, »laor« ili »laorić«, »miomir«,
»bajna neva«, »rosno cveće«, »umilni slavujak«, rumena zora«, »tajni uzdisaj«, »slatki
poljubac«, »ĉarobni snovi«, »gusle javorove«, »kosti praĊedovske«, »rane kosovske«, »tija
nojca«, »gorke suze«. Tu su diminutivi kao: »sićan«, »mlaĊan«, »bleĊan«, »tijan«,
»rosica«, »gorica«, »pesmica«, »zvezdica«, i tako dalje. Piše se nategnutim, sveĉanim, odveć
kitnjastim stilom. I tako pevaju svi izreda, i oni koji nemaju nikakva talenta, uvek po jednom
istom kalupu.
Ta romantiĉarska lirika dala je nekoliko pesnika od vrednosti, ali i znatan broj

stihotvoraca i pesniĉkih simulanata. Ograniĉivši se na uzdisaje, prenemaganja, izjave ljubavi,
alkoholiĉarske zanose, retoriĉke kletve, novinarske tirade — ona je ljude od ukusa i duha
poĉela izazivati protiv sebe. Još u punom dobu njenog cvetanja, polovinom šezdesetih
godina, poĉeli su se iz samih romantiĉarskih redova ĉuti glasovi kritike i protesta. Krajem
šezdesetih godina zloupotrebe te poezije bile su tolike, nezadovoljstvo je bilo tako veliko da
su oštre kritike Ljubena Karavelova i Svetozara Markovića došle ne toliko kao nova
shvatanja poezije, no kao izraz opšteg nezadovoljstva sa jednom nategnutom, neiskrenom i
verbalnom poezijom.

KULT NARODNE POEZIJE
J edna od glavnih odlika srpskoga romantizma bila je ljubav prema narodnoj
poeziji.
To je bila jedna od opštih odlika evropskog romantizma u poĉetku XIX veka. Od druge
polovine XVIII veka iz Engleske se raznela ljubav prema starim narodnim baladama. Zbirka
vladike Tome Persija (Relіqueѕ of Ancіent Englіѕh Poetry, 1765) poĉela je taj novi pokret.
Knjiţevni pesnici koji su dotle radili prema klasiĉnim uzorima, poĉinju u svoju poeziju
unositi elemente iz narodne poezije. Posle Makfersonove polumistifikacije (1760) i
ogromnog uspeha njegovih toboţ narodnih škotskih balada, nastala je u Evropi »osijanska
groznica«. U nemaĉkoj knjiţevnosti, Herder u narodnoj poeziji gleda prvobitnu formu
religije, filozofije i istorije, koja daje sliku pravog, prirodnog ĉoveka, neiskvarenog
civilizacijom. On razvija celu jednu novu teoriju: da je narodna poezija »jedina prava
poezija« i tvrdi: da ukoliko je jedan narod primitivniji, bliţi prirodi, utoliko je njegova
poezija slobodnija, punija ţivota, lirizma i dramatiĉnosti. 1778—1779. izlazi njegova zbirka
narodnih pesama raznih naroda, »poetski Panteon«, Stіmmen der Völker in Lіedern, koja
ĉini datum u istoriji narodne poezije. Nemaĉki romantiĉari ustanovljavaju knjiţevnu teoriju
da su narodne pesme, bezimenog i zajedniĉkog porekla, najbolji izraz »narodne duše«,
onoga što je najsamoniklije, najosobenije i najintimnije u jednom narodu. Cele pesniĉke
grupe i škole, idući za Ţan-Ţakom Rusoom, gledaju na puk kao na »zdrav i pesniĉki deo
naroda«, hoće da obnove i knjiţevni jezik i umetniĉku knjiţevnost oslanjanjem na narod.
Romantiĉari sviju naroda skupljaju i podraţavaju narodne pesme, u knjiţevnim krugovima
interesuju se vrlo mnogo za narodne epopeje egzotiĉnih naroda, pirinejskih Baska, grĉkih
ostrvljana, srpskih primoraca i brĊana.
U tom sve većem interesovanju za knjiţevni egzotizam i folklorizam još dosta rano
obraćena je paţnja i na originalnu i sveţu srpsku poeziju. Još 1768. Klopštok se
zainteresovao za srpske narodne pesme; 1774. talijanski opat Alberto Fortis, svojim delom
Vіaggіo іn Dalmazіa, odmah prevedenim na nemaĉki i francuski, skrenuo je paţnju na
dalmatinske »Morlake« i njihovu poeziju; Herder je neke srpske pesme uneo u svoju zbirku;
Gete ih je stao prevoditi, i samo u doba od 1825—1827. u Kunѕt und Alterthum desetak puta
govorio o srpskim narodnim pesmama; Valter Skot isto tako ih je prevodio; GĊa de Stal sa
paţnjom govori o »dalmatinskim improvizatorima«, a lord Bajron o »bosanskim pesmama«.
Ali sve do Vuka Karadţića o srpskoj narodnoj poeziji znalo se malo, u odlomcima i

neodreĊeno. Kopitar je upoznao Getea i Jakova Grima sa velikim blagom u Karadţićevim

zbirkama. Naroĉito Grim je bio neiscrpan u pohvalama »prekrasnih pesama« »prirodnog
naroda« srpskog, tvrdio da se od Omira ništa tako znaĉajno u svom rodu nije javilo, da je
vrednost srpskih pesama toliko opštega znaĉaja da će zbog njih Evropa uĉiti srpski. 1827.
francuski romantiĉarski ĉasopis Le Globe pisao je da je srpski jezik »jedan od najlepših
jezika na svetu« i da će srpske gusle »naskoro postati tako slavne kao Osijanova harfa«. Za
srpske pesme se interesuju Vilhelm Humbolt i Lamartin, koji je dao ovu poetsku sliku
»divnog dunavskog cveća«, srpske narodne poezije: »Njena odlika je ljupkost u snazi i slast
u smrti. Kad bi trebalo naći za ove pesme kakvu analogiju ili sliku, ja bih ih uporedio s onim
istoĉnjaĉkim sabljama dimiskijama, ĉija oštrica seĉe glave, a ĉiji rez blista kao ogledalo.«
Posle Herdera, Getea i Valtera Skota srpske narodne pesme prevode Šarl Nodje, Prosper
Merime, Puškin, Mickijeviĉ. Samo jedna pesma, pesma o Hasanaginici, prevedena je na
strane jezike trideset puta, od ĉega trinaest puta samo na francuski. Oko 1830. godine srpska
narodna poezija uţiva evropski glas.
I kod uĉenih Srba, koji su dotle znali samo za školske klasiĉne uzore, pod utiskom tog
evropskog glasa, poĉinje se ceniti narodna poezija. Još 1818. Novine serbske pisale su: »Nas
mravi podilaze kad junaĉke naše pesme slušamo, i kosa nam rasti, a oĉi se suzama pune kad
nam slepac srpski (pesme) naše zapeva.« Posle Vuka Karadţića prvi srpski pesnici svoga
doba, Sima Milutinović i Njegoš, skupljaju narodne pesme, a za njima ceo jedan niz manje
poznatih, tako da do sada ima preko 70 zbirki srpskih narodnih pesama. Narodna umetnost
stavlja se iznad knjiţevnosti obrazovanih ljudi. Jan Kolar je pisao: »Kao što u drugim
zemljama pisci pevaju za narod, tako na jugu od Dunava narod peva za pesnike.« Vuk
Karadţić napada »višu klasu«, veli da su »umotvorine našijeh uĉenijeh ljudi takove da im se
svak ko ih pozna mora smijati i ţaliti narod što nema prema sebi uĉenijih klasa«, i veliĉa
narodne pesme kao »vjeĉno blago i ukrašenije literature naše«. Precizirajući Karadţićevu
ideju, Đuro Daniĉić pisao je 1847: »No u današnja vremena rijetko moţe ko postati
knjiţevnik, a da ne izgubi mnogo od svoje narodnosti, osobito u nas Srba, — pa i s ovu i s onu
stranu Save. Toga radi su nam za narodnu knjiţevnost od velike potrebe i od neiskazane
koristi narodne pjesme i druge narodne umotvorine. Ovdje već ne gledaš duha na ogledalo,
ne gledaš slike njegove, nego njega sama; ne kazuje ti ga drugi, nego ti on sam zbori, on se
sam s tobom razgovara... Narodne su umotvorine sjeme: iz toga sjemena treba da nam nikne
knjiţevnost; to će samo biti prava knjiţevnost...« Pesnici i dramatiĉari uzimaju motive iz
narodne poezije, u narodnom stilu prevode se i Vergilije, i Horacije, i Ariosto, i Gete, i
Bajron. Stvara se kult guslara, religija narodne poezije. U narodnoj poeziji se traţi ne samo
estetika no i etika i direktiva za suvremeni ţivot — ona za srpske romantiĉare postaje
»Narodno JevanĊelje«.

OSNIVANjE STALNIH NARODNIH POZORIŠTA
N apredak u pozorišnoj umetnosti, znatan u prvoj polovini XIX veka,
produţuje se i dalje i Srbi dolaze do stalnih pozorišta i do pozorišne umetnosti. 1848.

prekinut je ţiv rad u tome pravcu, i pedesetih godina javljaju se ovde-onde, po Ugarskoj i
Srbiji, diletantske i putniĉke pozorišne druţine. Mladi omladinski naraštaj naroĉito se
zagrejao za pozorišnu umetnost. »Dolazi vreme, pisao je Laza Kostić, da se bojišta preruše u
pozorišta.« Pokrećući 1862. Javor, Zmaj Jovan Jovanović stavlja kao glavni zadatak svoga
lista razvijanje »novog narodnog pozorišta i dramatiĉke literature«. Ujedinjena omladina
srpska postavila je takoĊe kao jedan od svojih prvih ciljeva »širenje umetnosti u sve redove
narodne«, i to »u prvom redu pozorišne umetnosti«. I omladinci i u Vojvodini i u Srbiji ţivo
rade na osnivanju narodnih pozorišta, i najzad i uspevaju u toj svojoj nameri. Oko 1860. bila
je u Banatu jedna priliĉna druţina glumaĉka srpska, od koje se mogla stvoriti stalna
pozorišna trupa. Jovan ĐorĊević, oduševljen pozorišni ĉovek, imajući tu druţinu na umu,
poĉeo je pisati u Srbskom dnevniku niz ĉlanaka dokazujući »stvar preko nuţnu«: nacionalnu
i knjiţevnu potrebu jednog stalnog narodnog pozorišta. 1861. Srpska ĉitaonica u Novom
Sadu odluĉi da ceo posao uzme u svoje ruke, stanu se prikupljati narodni prilozi, sastave se
pravila i trupa poĉne svoj rad još 1861. Repertoar je postao znatno širi i knjiţevniji, i
Šekspiru i nacionalnoj drami dato je naroĉito mesto. U tom pozorištu sveĉano je 1864.
godine proslavljena tristagodišnjica Šekspirova. Iz te novosadske trupe izišli su i prvi
beogradski glumci, kao i izvestan broj zagrebaĉkih glumaca. Novosadsko pozorište od svoga
postanka stalno je obilazilo sva veća srpska mesta u Austro-Ugarskoj, vršeći korisno svoj
nacionalni zadatak. Diletantske predstave Ċaka i mladih ĉinovnika davane su ne samo u
Beogradu no u svim većim mestima u Srbiji. U Srbiji, gde je još od 1835. Joakim Vujić davao
predstave, i gde je ĉetrdesetih godina bilo ĉestih pozorišnih predstava, razvila se ljubav za
»teator«. 1851. »ljubitelji narodne prosvete« obrazovali su u Beogradu naroĉiti odbor za
podizanje stalnog pozorišta, prikupili priliĉnu sumu, i otpoĉne zidanje i same zgrade. Ali
kako je zidanje poĉelo na rĊavom zemljištu, i kako nije bilo dovoljno novaca, ceo posao bude
obustavljen. Šezdesetih godina igrale su putniĉke druţine, katkada i nemaĉke — što je
osobito bunilo rodoljubive omladince — i beogradska opština i drţava ĉinile su zato korake
za osnivanje pozorišta. Knez Mihailo naroĉito se zainteresovao, i njegovim nastojavanjem i
obilnom pomoću podignuta je u Beogradu zgrada Narodnog pozorišta, koja i danas postoji.
30. oktobra 1869. sveĉano je otvoreno Narodno pozorište u Beogradu, koje je postalo glavno
ognjište srpske pozorišne umetnosti.

Sa osnivanjem stalnih narodnih pozorišta poĉinje ţivlji i sistematiĉniji rad na dramskoj

knjiţevnosti, prevodnoj i originalnoj, kao i na dramskoj kritici.

JEZIK I PRAVOPIS
U prvoj polovini XIX veka biju se velike borbe u srpskoj knjiţevnosti oko
jezika i pravopisa, i u tom dobu stvara se novi knjiţevni jezik i pravopis srpski.
U poĉetku svoga rada, boreći se za narodni jezik i uprošćen fonetiĉki pravopis, Vuk
Karadţić je naišao na oštar otpor u knjiţevnim, crkvenim i sluţbenim krugovima. Crkveni
ljudi su ga sumnjiĉili da je u sluţbi rimokatoliĉke propagande, knjiţevni ljudi su uporno
branili knjiţevnu tradiciju, vlasti su ĉinile smetnje širenju novog knjiţevnog jezika i
pravopisa. 1832. godine zvaniĉno je zabranjeno u Srbiji štampati knjige novim pravopisom, i
ta zabrana pooštravana je 1850. i 1852. U Vojvodini, jerarhija je progonila novi pravopis,
gledajući u njemu jeres i opasnost po pravoslavlje. Još pedesetih godina, štampali su se za
narodne škole ruskoslovenski bukvari, a do poĉetka šezdesetih godina katihizis u školama
predavao se na crkvenom jeziku.
Ali vreme je davalo za pravo Karadţiću. Krajem ĉetrdesetih godina on dobija dva dobra
pomagaĉa: Đuru Daniĉića i Branka Radiĉevića. Daniĉić, svojim znamenitim Ratom za srpski
jezik i pravopis (1847) daje nauĉnu osnovu i argumentaciju Karadţićevim reformnim
idejama, dok na protivniĉkoj strani nema nikoga koji je u stanju ta pitanja nauĉno
diskutovati. Iste godine, 1847, javlja se Branko Radiĉević svojim Pesmama, koje su ne samo
izraz jednog jakog mladog talenta no i knjiţevna primena Karadţićevih ideja o jeziku,
neposredni dokaz kako se na »govedarskom jeziku« daje umetnost lepo negovati. 1848. već
se javlja list pisan novim jezikom i pravopisom (Napredak). Od polovine XIX veka, otkako
su mlaĊi naraštaji stali pristizati, novi jezik i novi pravopis zavlaĊuju. Pisci pišu sve boljim
jezikom, i knjige štampane novim pravopisom sve su ĉešće. 1849. Društvo srbske slovesnosti
u Beogradu traţi da se digne zvaniĉna zabrana novoga pravopisa. 1859. ta zabrana se diţe,
sem za školske knjige i sluţbena izdanja. Đuro Daniĉić, profesor na Liceju, docnije Velikoj
školi, od 1859. do 1865, vaspita novi naraštaj u Karadţićevim i svojim idejama. Kod takvih
uĉitelja, pod uticajem narodne knjiţevnosti, Vuka Karadţića i Đure Daniĉića, koji su naroĉito
svojim prevodima Biblije dali obrasce knjiţevnog jezika, mladi pisci, mesto zapletenog,
makaronskog, knjiţevnog, školskog i kancelarijskog jezika starijih naraštaja, poĉinju pisati
prirodnije, jasnije, prostije. Dobar knjiţevan stil srpski uveliko se stvara. U Srbiji narodni
jezik u knjiţevnosti sasvim osvaja, 1865. novi pravopis postaje sluţbeni na Velikoj školi,
1868. diţe se poslednje ograniĉenje novoga pravopisa u Srbiji, i Karadţićev pravopis postaje
zvaniĉan.

U Vojvodini napredak je u istom pravcu. Omladinski naraštaj od šezdesetih godina,

»Vukova omladina«, dosledan svom nacionalizmu i antiklerikalizmu, [napušta tuĊ i crkveni
jezik i] usvaja potpuno narodni. Kada je 1865. Matica srpska došla u ruke mladih, pala je i
poslednja brana novom pravopisu. Od kraja šezdesetih godina nov pravopis je opšti pravopis
srpske knjiţevnosti, i narodni jezik sasvim preovlaĊuje. Jezik se ĉisti od stranih reĉi, i u tome
puritanstvu ide se do krajnosti i do osiromašavanja knjiţevnoga jezika. Pobedioci postaju
iskljuĉivi i nepravedni, i, po reĉima Milice Stojadinović, na svaku knjigu koja nije napisana
prema Vukovim idejama »bacaju anatemu kao kaluĊeri na Dositejeva dela«. Ĉistoti jezika
daje se toliko znaĉaja da se knjiţevna dela vrlo ĉesto sude iskljuĉivo sa jeziĉke taĉke gledišta,
i u tome dobu mnogi pisci su proglašeni za velike zato što su bili pristalice Vuka Karadţića, a
izvesni dobri pisci sasvim potisnuti zato što su bili protivnici prostonarodnoga jezika i
pravopisne reforme.
Pobeda, bar ukoliko se tiĉe knjiţevnoga jezika, ipak nije potpuna i nije izvojevana bez
kompromisa i ograniĉenja. Nije se potpuno ispunila ţelja Karadţićeva da narodski,
prostonarodni jezik postane knjiţevni. Uzet je za knjiţevni jezik narodni jezik, ali sa znatnim
pozajmicama iz starog, ruskoslovenskog jezika, naroĉito u apstraktnoj terminologiji, i jezik
se stao razvijati mnogim neologizmima, koji se bez prestanka stvaraju. Narodni jezik i
knjiţevni jezik ne poklapaju se potpuno, i, obratno onom što je Karadţić oĉekivao, knjiţevni
jezik, školom i knjigom, znatno utiĉe na narodni jezik. Zatim, juţno nareĉje, kojim je pisao
Karadţić i koje je on predlagao za knjiţevno nareĉje, koje su usvojili ne samo pisci iz
zapadnih krajeva kao Njegoš, Joksim Nović, Matija Ban, Medo Pucić, Jovan Sundeĉić i
Stjepan M. Ljubiša, no i pisci iz istoĉnih krajeva, kao Đuro Daniĉić i Jovan Ilić i nekoji
omladinski pisci, juţno nareĉje nije preovladalo. Usled politiĉke i kulturne nadmoćnosti
severoistoĉnih krajeva srpskih, Srbije i Vojvodine, istoĉno ekavsko nareĉje ostalo je
vladajuće nareĉje u srpskoj knjiţevnosti.

VUK ST. KARADţIĆ
I. ŢIVOT
P orodica Karadţića je iz Hercegovine, od plemena Drobnjaka, i oko 1739.
doselila se u Jadar, u Srbiju. 26. oktobra 1787, u selu Tršiću, od oca Stefana i matere Jegde,
roĊene Zrnić, rodio se Vuk Karadţić. Ĉitati i pisati nauĉio je od roĊaka Jevte Savića—Ĉotrića,
koji će igrati izvesnu ulogu u prvom ustanku. 1795. otišao je u osnovnu školu u Loznicu,
zatim se kao manastirski Ċak uĉio u manastiru Tronoši. Iz to malo škole izneo je znanje da
moţe ĉitati i pisati, vratio se u selo, do ustanka sedeo doma, i bio u svojoj okolini
najpismeniji ĉovek i pisar.
Kada je buknuo ustanak 1804, on postaje pisar u ĉeti vojvode ĐorĊa Ćurĉije, i tu ostaje
neko vreme. Ţeljan da što više nauĉi, on preĊe u »Nemaĉku«, u Karlovce. Tu je, kako sam
veli, na svoju »veliku i nezaboravljenu ţalost poznao, da ima na svijetu još i više nauka osim
našega psaltira i ĉasoslova«. Kako ga zbog godina nisu primili u gimnaziju, on tu dve godine
privatno uĉi nemaĉki, latinski i slovenski. Neko vreme bio je radi uĉenja nemaĉkog jezika u
Petrinji, u Hrvatskoj. 1807. vrati se u Srbiju, postaje pisar kod valjevskog vojvode Jakova
Nenadovića, zatim pisar u Praviteljstvujušĉem sovjetu u Beogradu. On je jedan od najranijih
Ċaka Velike škole Dositeja Obradovića, ali se i sam obrazuje, utvrĊuje se u nemaĉkom i ĉita
sve što mu do ruku doĊe.
1808. razbole se i otide na bolovanje u Tršić. Radi leka 1809. godine išao je u Novi Sad i
Budim (1810). Od leĉenja je bilo samo delimiĉnog uspeha; ostao je hrom, i to je bilo od
znaĉaja po ceo tok njegova ţivota. »Sa štulom, pisao je on docnije, ne mogoh više misliti ni
na konje ni na rat, moradoh se navikavati, kako mogah, na sjedenje kod kuće. Da mi nije bilo
ove moje štule, ja bih odavna već poginuo bio od Turaka, kao što su sila drugijeh mojih
vršnjaka, a ovako me štula moja natjerala da sjedim s mirom i na miru knjige ĉitam, i na
miru biljeţim na hartiji što su mi uši slušale i oĉi vidjele...«
1810. Karadţić je u Beogradu, kao uĉitelj osnovne škole, i tu ostaje do 1811. Te godine
otišao je za pisara kod svoga roĊaka Jevte Ĉotrića, koji je uzeo pod zakup skelu u Kladovu.
1812. i 1813. bio je carinik i sudija u Brzoj Palanci u Krajini, a kada su Turci nadirali u Srbiju,
on je zapovedao jednim manjim odredom vojske. 1813, kao gotovo sve narodne starešine, i
on je prebegao u Austriju. U jesen iste godine već je bio u Beĉu.

Dolazak u Beĉ bio je odsudan trenutak u njegovom ţivotu. Tu je došao u dodir sa

obrazovanim srpskim pscima koji su se skupljali oko tek pokrenutih Novina serbskihъ, tu se,
što je naroĉito vaţno, upoznao sa Kopitarem, koji ga je uveo u knjiţevni rad. Od 1814.
Karadţić već poĉinje svoj posao. 1814—1815. je u »donjim krajevima«, u Karlovcima i u
Fruškoj gori, gde beleţi narodne pesme i skuplja reĉi za svoj reĉnik. 1817. oţenio se u Beĉu, i
ta ţenidba sa Nemicom, koja se nikada nije mogla navići na ţivot u srpskim krajevima, bila
je glavni uzrok da je on gotovo sav svoj ţivot proveo u Beĉu.
Kada se posle pojave Srpskog rjeĉnika digla povika na njega, on 1819. poĊe u Rusiju, sa
namerom da tamo naĊe i moralne i materijalne pomoći za svoj dalji knjiţevni rad. Preko
Krakova, Varšave, Vilne i Pskova doĊe u Petrograd. Dobro primljen, upoznao se sa
najznatnijim ljudima ondašnje Rusije: Karamzinom, Ţukovskim, Adelungom, Šiškovom,
Rumjancovom. »Obщestvo lюbiteleй pocciskoй slovesnosti« izabralo ga je za svoga ĉlana;
Šiškov ga je na jednoj sednici predstavio ĉlanovima Ruske akademije. Više poĉastvovan no
nagraĊen, on je u Rusiji, naroĉito u Petrogradu, a neko vreme i u Moskvi, proveo devet
meseci. Vratio se preko Novgoroda, Tvera, Tule, Kijeva i Kišinjeva, gde se neko vreme
zadrţao. U jesen 1819. nalazi se u Beĉu. Bez stalnih sredstava, ţiveći teško u tuĊini, reši se da
se vrati u Srbiju. Sredinom 1820. doĊe u otadţbinu, u Kragujevac, ali neprosvećena okolina
kneza Miloša nije trpela obrazovana i prosvećena ĉoveka, i on, u rĊavim materijalnim
prilikama, po drugi put napusti Srbiju.
Na strani njegov rad poĉinje bivati cenjen. 1823. dobija od jenskog univerziteta poĉasni
doktorat filozofije, 1824. postaje ĉlan Uĉenog društva u Getingenu. U stranom knjiţevnom i
nauĉnom svetu poĉinje se govoriti o njegovom radu. Ali, on je još uvek materijalno
neobezbeĊen. Pomoć od kneza Miloša, koju je dobio za pisanje kneţeve biografije, bila je
nedovoljna. Pošto je neko vreme, 1822, našao skloništa kod svojih prijatelja u selu Panjevi,
kod Temišvara, u Banatu, on 1823, preko Praga, poĊe u Nemaĉku da uĉi medicinu. U
Nemaĉkoj, baveći se naroĉito u Lajpcigu i Haleu, a nešto malo i u Kaselu, Vajmaru i
Getingenu, napustio je svoju nameru da uĉi medicinu. Kako u Beĉu cenzura kneza
Meterniha, koji je podrţavao Tursku i popreko gledao novostvorenu Srbiju, nije dopuštala
dalje štampanje srpskih narodnih pesama u kojima su se pevali srpski bojevi sa Turcima,
Karadţić se koristi svojim bavljenjem u Nemaĉkoj, i tu štampa drugo izdanje svojih zbirki
narodnih pesama. On se, uopšte, u Nemaĉkoj bavio štampanjem svojih knjiga i
upoznavanjem sa nauĉnim i knjiţevnim radnicima nemaĉkim (meĊu ostalima i sa Jakovom
Grimom, koji se i ranije osobito interesovao za njega, i Geteom, koji ga je u Vajmaru lepo
primio). Ali Karadţić nije imao sredstava da produţi taj ţivot, porodiĉne obaveze pozivale su
ga natrag, i posle jednogodišnjeg bavljenja u Nemaĉkoj, 1824. vrati se u Beĉ. Tu ga je
oĉekivao stari oskudan ţivot knjiţevnika bez stalnih i sigurnih prihoda. 29. decembra 1825.
pisao je on iz Beĉa jednom prijatelju: »Ne mogu vam kazati, u kakvoj sam ja sad nevolji.
Vjerujte mi, da na Boţić nijesam imao zašto kupiti funte mesa, a kamo li peĉenice! Misleći,
koji je onda dan, i gledajući na Ċecu moju, plakao sam kao ludo dijete. Sve, što se moglo
prodati ili zaloţiti, zaloţio sam ili prodao; sad ne znam šta ću ĉiniti sa ţenom i troje nejake
Ċece. Zimno doba, a drva nema, leba nema...« Tek kada je 1826. dobio od ruske vlade
penziju od 100 dukata godišnje, »za zasluge za slovensku knjiţevnost«, poĉeo je nešto bolje
ţiveti, ali i to je još uvek bio teţak ţivot.
1828. uĉinio je nov pokušaj da ţivi u Srbiji. On postaje prvo ĉlan »Zakonodatelne
komisije«, ĉiji je glavni zadatak bio da prevodi zakone za Srbiju. Karadţićev posao bio je da

sa nemaĉkoga prevodi Napoleonov zakonik. Potom postaje sudija, a 1831. predsednik suda u
Beogradu (»prezident slavnoga magistrata naije i varoši beogradske«). Sredina u koju je
zapao bila je gruba i surova. On je bivao kinjen, vreĊan, i najzad razbolevši se i došavši u
sukob sa samim knezom Milošem, 1831. napusti Srbiju, ponevši sobom kao jedinu zaradu
znatan broj novih narodnih pesama i reĉi za reĉnik. U krajnjoj oskudici, ganjan od kneza
Miloša, osumnjiĉen kod ruske vlade kao austrijski i katoliĉki agent, a kod austrijske vlade
kao ruski ĉovek, opasan demagog i ĉlan »tajnih društava«, odvojen od porodice koja se u
oskudici nalazila u Beĉu, on je proveo osam meseci u Zemunu, kao u nekom poluzatoĉenju.
»Ja sam sad u najvećem oĉajaniju, pisao je on u Zemunu u proleće 1832: ovaka gonjenija, na
vratu ţena i ĉetvoro Ċece, a suviše slabo zdravlje i siromaštvo!« Tek u aprilu dobio je od
austrijskih vojnih vlasti dopuštenje da moţe ţiveti prvo u Budimu, potom u Beĉu. Ali
novĉana oskudica ga je neprestano pratila. 1833. rodoljubiva srpska opština u Trstu, koja je
ranije pomagala Dositeja Obradovića, Atanasija Stojkovića i Pavla Solarića, odredila mu je
izvesnu novĉanu pomoć.
1834, pomognut od Ruske akademije, on poĊe na nauĉno putovanje u jugozapadne

krajeve. Preko Trsta doĊe na Cetinje; 1835. bio je u Boki Kotorskoj. Te godine, obogaćen
materijalom i sa širim i potpunijim poznavanjem narodnoga ţivota, vraća se u Beĉ. 1835.
godine uspeva da dobije malu penziju od Srbije (prvo od 200, posle od 400 talira godišnje).
1837. putuje po Sremu i Hrvatskoj, gde su ga Ilirci lepo doĉekali, i po Dalmaciji. Prilikom
dinastiĉke promene u Srbiji 1842. izgubio je penziju, koja mu je vraćena tek 1845.
Posle nekih trideset godina napornog rada i teškog ţivota došli su mu mirniji, lakši i
sigurniji dani. On, uglavnom obezbeĊen materijalno, proslavljen kao pisac, ĉlan mnogih
stranih uĉenih društava, ţivi u Beĉu, neprekidno radi i objavljuje svoja dela, s vremena na
vreme uĉini po kakvo putovanje. 1841. sa ruskim putnicima Nadeţdinom i Knjaţeviĉem
putuje po Hrvatskoj, Dalmaciji, Crnoj Gori, Srbiji; 1843. bio je u Pragu i Berlinu. Od 1844.
pomaţe ga i knez Mihailo Obrenović. 1845. opet je bio u Srbiji i tom prilikom izradio
povratak svoje penzije.76 1848. uzeo je uĉešća na Slovenskom kongresu u Pragu. Potom
1849. bio je u svom rodnom mestu. Srbiju je obišao opet 1852. 1850. berlinska Akademija
izabrala ga je za svoga dopisnoga ĉlana; 1854. i 1856. išao je u Berlin. Od 1859. do 1861.
nekoliko puta je dolazio u Srbiju. 1861. godine knez Mihailo ga je po jednoj politiĉkoj misiji
slao u Crnu Goru.
Cenjen, priznat u stranom nauĉnom svetu više no ijedan Srbin pre njega, slavljen kao
niko do njega u mladom naraštaju, doĉekavši da vidi gotovo punu pobedu svojih ideja za
koje se toliko borio, Karadţić je doţiveo da se 1863. sveĉano proslavi pedesetogodišnjica
njegovog plodnog i stalnog rada. Ali i u starosti, i postigavši gotovo sve ĉemu je teţio, on je
neprestano radio, nije se predavao starosti i bolesti, »e da bi se jošte šta otelo od smrti«.
Umro je u Beĉu 26. januara 1864. 1897, sa velikim sveĉanostima prenesene su mu kosti U
Beograd.
II. SKUPLjANjE NARODNIH UMOTVORINA I OPISIVANjE

NARODNOGA ŢIVOTA

JERNEJ KOPITAR I VUK KARADţIĆ. — Ne samo poĉetak rada Vuka Karadţića no i

ceo njegov rad nemogućno je odeliti od liĉnosti Slovenca Jerneja Kopitara (1780—1844).
Sam Karadţić je jednom uĉinio ovu odseĉnu izjavu: »Glavni uzrok da sam ja danas spisatelj
ostaće dovijeka Kopitar; u tom sam mu duţnik, ako ne u svemu, a ono u mnogom, vrlo
mnogom.«
Širokog duha i velike nauĉne radoznalosti, Kopitar je imao vrlo opseţno znanje:
monѕtrum ѕcіentіarum, nazivao ga je Jakov Grim. Iako jošte mlad, Kopitar je već bio na
glasu u uskom krugu ljudi koji su se onda bavili slovenskom filologijom. 1808. godine izišla
je u Ljubljani njegova gramatika slovenaĉkog jezika, Grammatіk der ѕlavіѕchen Sprache іn
Kraіn, Kärnthen und Steyermark. Slovenaĉki jezik je prouĉavao na široj komparativnoj
osnovi, i prirodno se stao zanimati i ostalim jugoslovenskim jezicima, naroĉito srpskim. Od
1809. on hvata veze sa Srbima i traţi podatke i objašnjenja o pravom srpskom jeziku. Od
1811. on je u prepisci sa Lukijanom Mušickim i sa mitropolitom Stratimirovićem. 1810,
postavši cenzor slovenskih knjiga u Beĉu, on meĊu Srbima traţi ĉoveka koji će ga obavestiti o
pravoj prirodi srpskoga jezika, o tome: da li je taj jezik onakav kako su ga pisali
slavenosrpski pisci ili onakav kako je pisao Dositej Obradović, da li je bliţi ruskom jeziku ili
jeziku dalmatinskih i slavonskih pisaca. UbeĊen romantiĉar, seljaĉko dete, dajući mnogo
znaĉaja narodnim umotvorinama, on je traţio meĊu Srbima i jednog »boljeg Kaĉića«, nekog
ko će mu prikupljati srpske narodne pesme. Posle duţeg traţenja on je naišao na takvog
ĉoveka u Vuku Karadţiću. Kopitaru kao cenzoru došao je na pregled jedan Karadţićev ĉlanak
o padu Srbije 1813, namenjen Davidovićevim i Frušićevim Novinama serbskimъ. On je u
tom jeziku video pravi srpski jezik, osetio dobrog poznavaoca narodnog jezika, narodnog
ĉoveka kojega knjige nisu zbunile. U poĉetku 1814. piše on jednom prijatelju: »Ovde je neki
Vuk koji prekrasno piše srpski.« I on se odmah upoznaje sa Karadţićem, uzima ga u svoje
ruke i upućuje u posao.
Kopitar je uvideo neobiĉne prirodne sposobnosti Karadţićeve, i odmah ga oglasio za

»najbolju glavu« na koju je on meĊu Srbima naišao. 1815. on sa uĉiteljskim ponosom veli:
»moj Vuk«; Dobrovski tada piše da Kopitaru »Vuk je iznad svega«. Kopitar je Karadţića
obavestio o znaĉaju narodnoga jezika i narodnih umotvorina, dao mu ne samo prva uputstva
no i aktivno saraĊivao na njegovim prvim radovima, izvesne stvari sa njime zajedno pisao.
Karadţić sam priĉa kako je Kopitar u njemu poznao »ĉovjeka od naroda«, »drukĉijeg od
sviju Srba koje je on donde viĊao i poznavao«. »I tako poznavši se sa mnom, nagovori me
malo po malo ne samo da pišem narodne pjesme, nego i rijeĉi i Gramatiku... Tako što se tiĉe
prvoga uzroka i poĉetka moga skupljanja našijeh narodnijeh pjesama, rijeĉi i pravila u
jeziku, to je jedina zasluga G. Kopitara.« Kopitar mu je dao ne samo prva uputstva nego ga
pouĉavao stalno, podrţavao, razvijao u narodnom pravcu. »Ovo je treća godina, pisao je
1816. Karadţić Kopitaru, odkako sam se ja s vama poznao; od onda sam natrag poĉeo ići, i
pribliţavati se govoru narodnom, i jošt nisam na pravo mjesto došao...« On je sa njime
osnivao ono što je nazivao »naša partija«. Kada je u jedan mah posumnjao i poljuljao se u
svojim uverenjima, Kopitar ga je u tim teškim ĉasovima podrţavao.
Karadţić ne bi mogao prodreti u evropsku javnost bez Kopitara, koji je bio u

prijateljskim odnosima sa Geteom, V. Humboltom, F. A. Volfom, J. Grimom i F. Šlegelom.
On mu je stvorio veze u Rusiji i pomogao mu da tamo naĊe priznanja i pomoći. On je Grima i
nemaĉke pisce zainteresovao za srpsku narodnu poeziju; on je za Getea prevodio na nemaĉki
ĉitave narodne pesme; on je bio taj koji je i neposredno srpskoj narodnoj poeziji stvarao

evropski glas. Njegovi ĉlanci o srpskim stvarima i prikazi o srpskoj knjiţevnosti u beĉkim
ĉasopisima kao što su: Annalen der Lіteratur und Kunѕt, Vaterländiѕche Blätter, Wіenner
Allgemeіne Zeіtung, Archіv für Geographіe, Hіѕtorіe, Staabѕ- und Krіegѕkunѕі,
Oeѕterreіchіѕcher Beobachter, Jahrbücher der Lіteratur, — svi ti ĉlanci, prikazi i prevodi
srpskih narodnih pesama, pisani sa razumevanjem i sa simpatijama, privukli su paţnju
zapadnog, naroĉito nemaĉkog, knjiţevnog i nauĉnog sveta na Srbe.
Od Kopitara proizlaze tri glavne ideje Karadţićeve jeziĉke i pravopisne reforme:

narodni jezik kao knjiţevni jezik; fonetiĉki pravopis; usavršavanje grafike. Stalno boravljenje
Kopitarevo u Beĉu u vezi je sa Karadţićevom privezanošću Beĉu. Kroz ceo ţivot Kopitar mu
je ostao prijatelj, zaštitnik, savetnik, pa i saradnik, i rad Vuka Karadţića nije moguće
zamisliti bez velike saradnje Jerneja Kopitara.
SKUPLjANjE NARODNIH PESAMA. — Kopitar, pripadajući romantiĉarskom beĉkom

krugu, saradnik austrijskih romantiĉarskih listova, voleo je narodnu poeziju uopšte. Još dok
je bio u Ljubljani on je znao za srpsku narodnu poeziju, i stalno je traţio ĉoveka meĊu
Srbima koji će ga izbliţe sa njome upoznati. Kod Hrvata je našao pomagaĉa u rodoljubivom
zagrebaĉkom biskupu Maksimilijanu Vrhovcu, koji je 1813. izdao podruĉnom sveštenstvu
okruţnicu za skupljanje narodnih pesama. Ali kod Srba takvog ĉoveka nije nalazio, i on se
vajkao što tako ostaje u tami »blago kako moţe biti nema nijedan narod...« Naišavši na
Karadţića, pošto ga je podsetio na Kaĉićevu zbirku i pokazao mu Herderove Stіmmen der
Völker, ubedio ga da on treba da zapoĉne taj posao meĊu Srbima. Već 1814. Karadţić je
zabeleţio izvestan broj narodnih pesama srpskih kojih se sam saćao, pored toga još nekoliko
koje je ĉuo od jedne svoje roĊake. Tako je u julu 1814. izišla Mala prostonarodnьa slaveno-
serbska pєsnarica, prva knjiga Vuka Karadţića. Ona sadrţi 100 lirskih, »ţenskih«, i 8
epskih, »muških« pesama. (»Pesne muţeske su one koje se uz gusle pevaju«; »sve one pesne
koje nijesu od deset slogova i ne mogu se uz gusle pevati, zovu prosti Serblji ţenske pesne.«)
Kada je Karadţić izdao ovu prvu zbirku narodnih pesama, još nije bio naĉisto o pravoj
prirodi i znaĉaju ovoga posla. Docnije, 1842, pišući o toj prvoj zbirci svojoj, rekao je sam:
»Da ja one vrijednosti našijeh narodnijeh pjesama, koje su Grim i Gete i Kopitar u njima
našli i svijetu je kazali, nijesam poznavao ni onda kada sam prvu onu knjiţicu štampao, to je
cijela istina...« Tek docnije on će u njima videti »najveću dragocjenost« srpskoga naroda,
»jedino i vjeĉno ukrašenije literature naše«, i isticaće ih visoko zbog »najdragocjenije ĉistote
i sladosti našega jezika...« U prvi mah, on je taj posao radio iz opšteg rodoljubivog osećanja,
iz »goreće ljubavi k rodu serbskome«, za »svakog onog Serbljina koji nacionalismus svoga
roda ljubi«. To je bila uopšte jedna pesmarica, kako joj i samo ime kaţe, i to na jeziku koji
nije bio ĉisto narodni no unekoliko doterivan. Karadţić je sve to smatrao samo kao graĊu
kojom će se docnije sluţiti umetniĉki pesnik srpski: »Pak će se onda koji naći kojega je Bog
darom pesnotvorstva obdario i dao mu sluĉaj da moţe na latinskom, ili na njemeckom jeziku
pravila toga razumeti; onaj će pokupiti sva ova sobranja i pretresti; a neke pesne i sam po
vkusu i po naĉinu roda svoga soĉiniti, i tako od sviju oni mali sobranja jedno veliko celo
naĉiniti...«
1814—1815. on je produţio skupljanje narodnih pesama, naroĉito za vreme svoga

bavljenja u Sremu. Druga zbirka narodnih pesama izišla je u Beĉu 1815. godine, pod
naslovom Narodna srbska pѣsnarica, sa 101 »ţenskom« i 17 »muških« pesama. Tu su bile
pesme koje je pokupio po Sremu, meĊu ostalim i divne pesme koje je ĉuo od velikih

narodnih pevaĉa Tešana Podrugovića i Filipa Višnjića, i koje idu u najbolje proizvode srpske
narodne poezije. Ovoga puta Karadţić je beleţio verno, onako kako ih je »prepisivao iz usta
Srba i Srpkinja«. Ali cilj skupljanja tih pesama još mu nije dovoljno jasan, i on u ovu zbirku
unosi »nekoliko novih pjesama koje su uĉeni ljudi sastavljali«. Jezik ove knjige bio je mnogo
ĉistiji, i Kopitar i Karadţić smatrali su Narodnu srbsku pъsnaricu od 1815. za »prvu knjigu
srpsku«, prvo delo napisano ĉistim narodnim jezikom.
Ove dve zbirke smatraju se kao prvo izdanje srpskih narodnih pesama. Otada se
poĉinje stvarati veliki glas srpskih narodnih pesama u evropskoj knjiţevnosti. Kopitar,
struĉan referent beĉkih romantiĉarskih listova za slovenske knjiţevnosti, povodom
Karadţićevih zbirki stao je Nemcima skretati paţnju na novu, originalnu i snaţnu srpsku
narodnu poeziju. On je za Getea liĉno preveo Karadţićevu Pєsnaricu iz 1814, u beĉkim
ĉasopisima štampao svoje prevode narodnih pesama, meĊu ostalima i poznatu Višnjićevu
pesmu Poĉetak bune na dahije. On je isto tako pisao o raznim prevodima srpskih narodnih
pesama u stranim knjiţevnostima. Jakov Grim, ubeĊen poštovalac starine i tradicija, uveren
u tesnu vezu izmeĊu prošlosti i sadašnjosti, koji se u svom prouĉavanju stare Germanije jako
zanimao »ţivom starinom« uopšte, osobito se zainteresovao za srpski jezik i srpsku narodnu
poeziju, davao Karadţiću uputstva kako da radi, i oduševljenim izrazima poĉeo pisati o
»prekrasnoj poeziji« srpskoj. On je za srpsku poeziju u Nemaĉkoj poĉeo praviti ĉitavu
propagandu, i Mušicki ga je zbog toga zvao: »ĉestiti, hrabri, odliĉni serbofil«. I od toga doba
uspeh srpske narodne poezije u zapadnom svetu samo raste. Ohrabren tim neoĉekivanim
uspehom, Karadţić produţuje zapoĉeti posao i ne napušta ga do kraja svoga ţivota. Kopitar
ga je stalno podsticao na neprekidan rad u skupljanju narodnih pesama. 1822. pisao je on
Karadţiću: »Pesmaricu pre svega! Takvih pesama nijedan narod nema niti je imao.« I
Karadţić je stalno skupljao pesme i uvećavao svoje zbirke. 1830, kada ih je beleţio od
poslanika prve narodne skupštine u Kragujevcu, pisao je da je to njegov »pravi i najmiliji
posao«.
Veliki posao oko Srpskog rjeĉnika prekinuo je za neko vreme Karadţića u objavljivanju
narodnih pesama. Ali on stalno prikuplja materijal, beleţi ga sam liĉno, ili nabavlja preko
prijatelja iz sve širega kruga srpskih zemalja. Od dvadesetih godina izlazi novo izdanje
njegovih skupljenih narodnih pesama, tri knjige u Lajpcigu, od 1823. do 1824 (knjiga III —
1823, knj. II. »u kojoj su pjesme junaĉke najstarije« 1823, knj. I — krajem 1823);77 knj. IV,
»u kojoj su razliĉne pjesme junaĉke«, izišla je u Beĉu 1833. Tu su pesme koje su bile u
zbirkama iz 1814. i 1815, ali dopunjene mnogim novim. Pesme su imale uspeha i kod Srba,
jer su prostijem svetu ĉinile zadovoljstvo kao da ih od guslara sluša, a obrazovanim ljudima
strana kritika je kazivala njihovu visoku umetniĉku vrednost. I ĉetrdesetih godina otpoĉinje
novo izdanje (I knjiga 1841, II — 1845, III — 1846, IV — 1862, V — 1865, VI — 1866). U
znaĉajnom predgovoru Karadţić je dao korisne i opširnije podatke o naĉinu pevanja tih
narodnih pesama i o suvremenom stanju srpske narodne poezije.
Karadţić nije nikako ostavljao izdavanje pesama. Skupljao ih je stalno, organizovao

posao oko skupljanja i našao i izveţbao skupljaĉe gotovo po svima srpskim krajevima.
Štaviše, vraćajući se 1819. iz Rusije, on je u orlovskoj guberniji zabeleţio i nekoliko ruskih
narodnih pesama, a 1822. izdao je i nekoliko bugarskih narodnih pesama. Karadţić je stigao
da beleţi ĉak i rumunske narodne pesme. Rumunski folkloristi beleţe da je on prvi napravio
zbirku narodnih rumunskih pesama, sakupljenih po Vlaškoj, Erdelju i Banatu. Ta njegova
zbirka, koju je predao Asakiju, izgorela je u jednom poţaru u Jašu 1827. godine. Inaĉe, on je i

nadalje stalno i sistematski skupljao srpske narodne pesme. S vremena ia vreme publikovao
je po koju novu zbirku narodnih pesama, i za sobom je ostavio prikupljen materijal koji je
posle njegove smrti izdavan. Celokupno izdanje narodnih pesama koje je on prikupio
otpoĉelo je izlaziti 1891. godine (knjiga I — 1891, knj. II — 1895, III — 1894, IV — 1896, V —
1898, VI — 1899, VII i VIII — 1900, IX — 1902). Pored toga izišao je, po svima
srpskohrvatskim krajevima, ćirilicom i latinicom, veliki broj popularnih izdanja pojedinih
narodnih pesama iz njegovih zbirki.
Kao skupljaĉ narodnih pesama Karadţić ima vrlo velikih zasluga. On je pre svega ţiveo
u doba kada je narodna poezija bila u punom cvetu, i liĉno je poznavao narodne guslare-
pesnike, kao što je bio slepac Filip Višnjić, koji je opevao prvi ustanak. Sam on imao je u sebi
neĉeg duboko narodnog, i posle pedesetogodišnjeg boravljenja u tuĊini ostao je narodni
ĉovek. Narodnu poeziju je osećao u dubini svoje duše i razumevao je bolje no iko od
suvremenih pisaca srpskih. Najzad, on je imao knjiţevnoga ukusa, i iz velikog broja narodnih
pesama koje su mu do ruku bile došle, on je umeo da odabere ono što je najlepše. Izvesno je
danas da je on te pesme, ako ne doterivao, a ono svakako odabirao i sreĊivao, izbacivao ono
što je vreĊalo ukus, izjednaĉavao metriku, izostavljao ponavljanja, unosio red i jedinstvo. U
predgovoru drugog izdanja Srpskih narodnih prpovijedaka, 1853, on moli svoje skupljaĉe
da ništa ne izostavljaju, no da ostave onako kako su ĉuli od naroda, »pa gdje bude potrebno
da se koja rijeĉ premjesti ili doda, ili izostavi, to ću ja ĉiniti, kao što sam radio i u ovima
svima koje sam napisane dobio...« Kao i sa pripovetkama radio je i sa pesmama. Tako je
radio uostalom Jakov Grim, skupljajući nemaĉke narodne pripovetke, tako nemaĉki
romantiĉki pesnici Arnim i Brentano, skupljajući nemaĉke narodne pesme. Karadţićeve
zbirke su najbolje ne samo zato što ih je on poĉeo skupljati u vreme cvetanja narodne poezije
i kada je u mnoţini nepokupljenih pesama mogao odabirati najlepše, no i zato što je bio
ureĊivaĉ koji je imao i ukusa i smisla za taj posao, bio u neku ruku i saradnik narodnih
pevaĉa. I Karadţić je do danas ostao najbolji skupljaĉ narodnih pesama ne samo kod Srba no
i u celokupnom Slovenstvu.
SKUPLjANjE NARODNIH PRIPOVEDAKA I POSLOVICA. — U toku svoga plodnoga

ţivota Karadţić je neprestano proširivao krug svoga rada. Od skupljanja narodnih
umotvorina u stihu prirodno je prešao na skupljanje narodnih umotvorina u prozi.
Po savetu Jakova Grima, koji je sa svojim bratom od 1812. poĉeo skupljati nemaĉke
narodne bajke, Karadţić je poĉeo prikupljati i srpske narodne pripovetke. U Beĉu 1812. izišle
su njegove Narodne srpske pripovijetke. U naroĉitom predgovoru on je pisao program celog
svoga rada: »Neka rodoljubivi Mušicki leti za Pindarom i Oracijem, neka se druţi i poredi s
Ramlerom, s Klopštokom, s Derţavinom, s Dmitrijevim; neka duboko zamišljeni Soralić
istraţuje i dokazuje kakijem su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome
Srbinu srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; ne
zavidim, na ĉast svakom svoje; — a ja ću samo gotovo da skupljam ono što je narod srpski
već izmislio.« On će da prikuplja narodne umotvorine »dok se nijesu prosvještenijem i
novim modama zagušile i iskorijenile«. Tom prilikom Karadţić ĉini i ovu znaĉajnu ispovest
kako on shvata skupljaĉki posao: »Pjesme, zagonetke i pripovijesti, to je gotovo narodno
knjiţestvo, kome ništa više ne treba nego ga vjerno, ĉisto i nepokvareno skupiti. Ali u
pisanju pripovijetki već treba misliti i rijeĉi namještati (ali opet ne po svome vkusu, nego po
svojstvu srpskoga jezika), da ne bi ni s jedne strane bilo prećerano, nego da bi mogao i uĉen
ĉatiti i prost slušati...«

U ovom izdanju bilo je 12 duţih i kraćih pripovedaka i anegdota, uz koje je dodao i 166
odgonetnutih narodnih zagonetka. Umetniĉka vrednost i originalnost narodnih pripovedaka
oĉigledno je nesrazmerno manja no narodnih pesama. Drugo izdanje, prošireno, sa 50
pripovedaka, izišlo je u Beĉu, 1853, posvećeno »slavnom Nijemcu Jakovu Grimu«. U
predgovoru Karadţić i pripovetke deli na muške i ţenske. »Ţenske su pripovijetke one u
kojima se pripovijedaju kojekakva ĉudesa što ne moţe biti, i po svoj prilici samo će za njih
biti rijeĉ gatka, njemaĉki Märchen; a muške su one u kojima nema ĉudesa, nego ono što se
pripovijeda rekao bi ĉovjek da je zaista moglo biti.« Tu zbirku prevela je na nemaĉki
Karadţićeva kći Vilhelmina, i, sa naroĉitim predgovorom Jakova Grima, izdala u Beĉu 1845.
Treće izdanje, umnoţeno (od 50 pripovedaka u drugom izdanju ovde se popelo na 111), izišlo
je u Beĉu 1870, a ĉetvrto, opet umnoţeno (70 pripovedaka i 50 »šaljivih priĉa«, zajedno sa
782 zagonetke), u Beogradu 1897.
U skupljanju narodnih poslovica Karadţić je imao prethodnika: pored Jovana

Muškatirovića, koji ih je skupljao još u XVIII veku, i dva pisca iz poĉetka XIX veka,
somborskog paroha Stefana Ferenĉevića i igumana manastira Gomirja Sevastijana Ilića, koji
su svoje male zbirke štampali u Novinama serbskim za 1818. i 1820. Ali ti poslovi su raĊeni
nepotpuno i delimiĉno. Prvi Karadţić je dao jednu celokupnu zbirku narodnih poslovica. On
ih je poĉeo skupljati još od 1816, i kada je prikupio dovoljan broj izdao je 1836. na Cetinju
Narodne srpske poslovice i druge razliĉne, kao one u obiĉaj uzete rijeĉi. Poslovice je uredio
azbuĉnim redom, i gde je bilo potrebno objasnio ih anegdotama koje su za njih vezane. Kao i
ostale svoje sliĉne poslove, tako je i ovu zbirku popunjavao novom graĊom. 1849. dao je
novo, prošireno izdanje. 1900. izišlo je novo, dopunjeno izdanje.
OPISIVANjE NARODNIH OBIĈAJA. — Naši pisci XVIII veka, sa racionalistiĉkim i

kozmopolitskim idealom svoga veka, sa teţnjom ka prosvetnom izjednaĉivanju sviju ljudi i
ka jednoj višoj opšteĉoveĉanskoj civilizaciji, nisu marili za narodne obiĉaje i tradicije. Oni su
u njihovim oĉima bili zaostaci varvarstva, i nazivali su ih: predrasudama, zabludama i
praznovericama. Matija Reljković, koji je iz svog bavljenja u Nemaĉkoj doneo jedan viši ideal
evropske kulture, gleda na osobine narodnog ţivota u Slavoniji, na narodne obiĉaje i
tradicije, kao na zaostatke robovanja pod Turcima, naziva ih »turskom skulom« i »hadetima
mrskim«. Dositej Obradović hoće da kod Srba iskoreni »stara mnjenija i obiknovenija«,
»stare plesnjive i zarĊate obiĉaje«, i hvali jednog srpskog episkopa u Banatu što je progonio
obiĉaj koleda. Jovan Muškatirović osuĊuje narodne obiĉaje »ot idolopoklonikov zaostavše« i
»sujeverije od Turaka uzajmljeno«; tako i Aleksije Vezilić ţigoše narodne obiĉaje u narodu,
»stadu prostodušnom«.
Vuk Karadţić o narodnim obiĉajima ima sasvim druge poglede. On je u idejama

suvremenog romantizma, koji, idući za Ţan-Ţakom Rusoom, smatra da je primitivni ĉovek
mnogo bolji i lepši i da je narodni ţivot pravi i normalni ţivot ljudski. Za Karadţića narodni
obiĉaji su »ţiva starina«, ono što odlikuje jedan narod i obeleţava njegovu originalnost. U
polemici sa Milovanom Vidakovećem on ga osuĊuje što njegov junak u romanu Lюbomirъ u
Elïsïumu govori protiv narodnih obiĉaja. Ljubomir, veli on, pokazuje »magareću pamet«
kada se ţali na ono što ĉini »svetinju«. »...Naš Ljubomir valjada je ĉuo gdje Dositej i
Reljković (i jošt gdjekoji) viĉu na obiĉaje narodne, a nije znao rasuditi, da su oni u tom svi
ludovali.« Nasuprot racionalistima XVIII veka, Karadţić istiĉe novo, sasvim romantiĉarsko
shvatanje: »Kod svakoga su naroda najsvetije ove tri stvari: zakon, jezik i obiĉaji: tim se

narodi jedan s drugim roĊakaju, i jedan od drugog razlikuju. Kako narod izgubi te tri svetine,
on izgubi i svoje ime.«
Shvatajući tako narodne obiĉaje, on ih je još vrlo rano poĉeo prikupljati, i to opet po
savetu Jerneja Kopitara. »U Rjeĉniku će srpskom, piše Karadţić, biti opisani skoro svi
obiĉaji srpski. Kopitar me na to naćerao.« U Srpskom rjeĉniku iz 1818. pored velikog broja
reĉi ima kraćih i duţih opisa narodnih obiĉaja, i time je ovo znamenito delo dobilo i veliku
folklornu vrednost. 1849. izišla je u Beĉu Karadţićeva knjiga Kovĉeţić za istoriju, jezik i
obiĉaje Srba sva tri zakona, u kojoj ima i etnografskog materijala. U vaţnom ĉlanku Srbi svi
i svuda on sasvim rusovljevski napada »višu klasu« srpsku, obrazovane ljude što su se
»potuĊili od svoga naroda i njegovijeh obiĉaja« i »drukĉije od naroda nose se i ţive«, i veliĉa
»prostu klasu naroda našega«, koja ĉuva narodno ime, jezik i obeleţje.
Karadţić je neprekidno i sistematski prikupljao graĊu za opis narodnog ţivota s

namerom, kako je sam govorio, da iznese srpske »obiĉaje, sujeverje, mitologiju i domaći
ţivot«. On beleţi ne samo narodne obredne pesme no hoće da opiše celokupan narodni ţivot
u svim njegovim pojavama. Posle njegove smrti ostao je rukopis Ţivot i obiĉaji naroda
srpskog, koji je štampan u Beĉu 1867. To još nedovršeno delo imalo je da opiše sav narodni
ţivot, da u srpskom folkloru bude ono što je u srpskoj leksikologiji bio Srpski rjeĉnik. Iako
nedovršena, ova knjiga je dragocen prilog ispitivanju narodnog ţivota. U zasebnim
poglavljima Karadţić je opisao narodne obiĉaje, tradicije, verovanja, izneo naĉin ţivota u
kući, u selu, u opštini. Kada se vidi kako je na širem osnovu shvatio taj posao, kao neki
kompendijum za etnografiju srpskog naroda, onda se mora ţaliti što je ostao nedovršen. On
je dao primer, i za njim su došli uĉenici koji su posao nastavljali. Odmah za njim Vuk Vrĉević
je stao opisivati ţivot srpskoga naroda u Hercegovini, a Milan Đ. Milićević u Srbiji. Po
njegovom imenu, Karadţić zvao se etnografski »list za srpski narodni ţivot, obiĉaje i
predanja« koji je izlazio u Aleksincu 1899—1901. i 1903. godine.
III. REFORMA KNjIŢEVNOG JEZIKA I PRAVOPISA
POĈETAK RADA NA REFORMI JEZIKA I PRAVOPISA. — Kada je već izišao na glas,

Karadţić je tvrdio da se vrlo rano, još dok je sa sluţbom bio u Srbiji, za vreme ustanka, poĉeo
baviti narodnim jezikom. Još 1810, tvrdio je on, drugovi u Beogradu smatrali su ga za
»znalca srpskoga jezika«, a 1813, kada je bio sa sluţbom u Brzoj Palanci, on je obraćao
paţnju na narodni govor i beleţio što mu se »ĉinilo da treba znati«. Ali sve je to radio »bez
ikakve knjiţevne namere... nego samo za sebe«.
To njegovo tvrĊenje u celini nije sigurno; ali je izvesno da je u doba oko 1813. on vrlo
dobro znao srpski jezik. RoĊen u jednom kraju gde se lepo i ĉisto govori, ne prošavši kroz
škole u kojima se predavao slavenoserbski, on je svojim znanjem narodnog jezika odskakao
od ostalih.
Kopitar, u to vreme kada su se filolozi sa oduševljenjem bacali na komparativno

izuĉavanje indoevropskih jezika, traţio je ĉoveka kod kojega će se moći obavestiti o pravoj

prirodi srpskoga jezika. U uskom krugu ondašnjih slovenskih filologa još nije bilo rešeno
pitanje šta je upravo srpski jezik, dijalekat ruskog ili zaseban slovenski jezik. Još 1809.
Kopitar je pisao o »neophodnosti novosrpske gramatike«. O veštaĉki stvorenom jeziku
ondašnje srpske knjiţevnosti pisao je da je »plane barbara, nulla, fіcta, ѕtulta, rіdіcula«. On
je sa najvećom pohvalom doĉekao reformatorsku knjiţicu Save Mrkalja Salo debelog єra,
libo azbukoprotres (1810) i pisao da u njenih dvaestak stranica ima više »lingvistiĉke
filozofije no u drugoj debeloj gramatici«. Drugom prilikom je pisao: »Srbi oĉekuju još svoga
Herkula-Koraisa koji će oĉistiti ovu Augijasovu štalu, i koji će i starom mrtvom crkvenom
jeziku, i novom, ţivom, narodnom, zajemĉiti njihova uzajamna prava. On će doći, taj Herkul-
Korais.« Kada mu je 1813. došao u ruke Karadţićev ĉlanak namenjen za Novine serbske,
upoznavši liĉno Karadţića, ocenivši njegovu veliku liĉnu vrednost, on je video da je naišao na
ĉoveka koji mu je trebao, proglasio ga »najboljom glavom meĊu svima Srbima« i 1814. pisao
svome prijatelju Slovencu Ţupanu: »Srbi će vas sve za sobom ostaviti! Ovde je neki Vuk koji
prekrasno piše srpski.«
Karadţić je tada potpao pod njegov pun duhovni uticaj. Bez škola i bez školskih
predrasuda, prirodno bistar i pronicljiv, Karadţić je lako prihvatio njegove ideje. I Kopitar
ideje koje je propovedao i sprovodio kod Slovenaca, preko svoga uĉenika prenosi i kod Srba.
U to vreme kod slovenskih naroda vodile su se borbe za narodni jezik u knjiţevnosti i za
prilagoĊivanje pravopisa prirodi pojedinih jezika, — to je bila takozvana »abecedna vojna«.
Kopitar se kod Slovenaca borio za narodni jezik, napisao gramatiku narodnog jezika, i radio
na uprošćavanju slovenaĉkog pravopisa. On je i Karadţića uveo u svoje ideje i naĉinio ga
njihovim apostolom kod Srba. Karadţić mu je pisao: »Niti ja znam kako bi vama za to
vozblagodariti mogao što ste vi mene udostoili uĉastnikom biti toga slavnoga, i svaku
ĉeloveĉesku pohvalu prevoshodećega vašega predprijatija.«
Bilo bi pogrešno misliti da se Vuk Karadţić odjednom razvio u ono što je docnije
postao, da je od prvoga poĉetka svoga rada pisao ĉistim narodnim jezikom i uprošćenim
fonetiĉkim pravopisom. On istina još 1814. istiĉe »maternji jezik« kao »najdragocenije
blago«, ţali se na haos koji vlada u srpskom knjiţevnom jeziku i pravopisu, i traţi reda i
jedinstva, gramatiku i reĉnik kojih bi se svi obavezno drţali. Ali je i on u prvoj knjizi svojoj
bio pod uticajem ranijih starijih pisaca, još pisao starim pravopisom i unosio mnoge
starinske i tuĊe reĉi protiv kojih će se docnije odsudno boriti (kao: gospoţa, primjeĉanije,
ĉuvstvitelan, serdce, serbski, niţajši, rasuţdavati, prosvješĉenije, vkus, ĉrez, bitije, i tako
dalje). Ĉak i u privatnim pismima iz 1814. on se sluţi mnogim starinskim reĉima i starim
pravopisom. Kopitar ga je od toga oduĉavao, i uspeo da ga oduĉi.
SRPSKA GRAMATIKA. — Kopitar je Karadţića još 1814. ubedio o potrebi da napiše

gramatiku prostog srpskog, narodnog jezika, kako bi ostali srpski pisci mogli videti šta je
pravi srpski jezik. Karadţić je odmah shvatio da bez gramatike narodnog jezika ne moţe
narodni jezik postati knjiţevni, i da se bez nje ne mogu postaviti ĉvrsti osnovi narodnoj
knjiţevnosti. »Dok se ne poĉne, pisao je on nešto docnije, srpska gramatika uĉiti po školama,
ništa neće biti od naši spisatelja.« 1814. izišla je u Beĉu Pismenica serbskoga jezika, po
govoru prostoga naroda napisana. Karadţić je tu u gramatiĉka pravila sveo »govor onih
Serbalja koji ţive po selima daleko od gradova«, i to je bila prva gramatika narodnog jezika
srpskog.

On nije imao potrebne spreme za jedan ovakav posao, i ovaj pokušaj uĉinio je »iz
revnosti k serbskom knjiţestvu i iz ljubavi k maternjem jeziku«, ali potpuno svestan svojih
»malih sila znanja«. »Ova je moja pismenica samo jedan pervi opit, u kojemu sam se ja
potrudio, po silama znanja moga, samo neka pravila o sklanjanju imena i mjestoimjenija, i o
sprezanju glagola, u jedno sastaviti, i so tim, ako ne vnutrenje veštestvo, a ono barem vid
Serbske Pismenice predloţiti.« On ju je napisao po vernom ugledu na slaveno-serbsku
gramatiku Avrama Mrazovića iz XVIII veka, koja je opet bila napisana prema ruskim
gramatikama XVII veka. On je zadrţao staru gramatiĉarsku terminologiju i naĉin izlaganja, i
u stare kalupe prelio ţivi narodni govor. Ali iako je knjiga u izradi nesavršena, ona je imala
nekoliko vaţnih novina i oznaĉavala veliki napredak. Kroz nju je sprovedeno naĉelo: »piši
kao što govoriš, a ĉitaj kao što je napisano«, naĉelo fonetiĉkog pravopisa i uprošćene
azbuke.
I kod ranijih pisaca opaţala se sklonost za uprošćavanje odveć sloţene slovenske

azbuke, pune za srpski jezik izlišnih i parazitskih slova. Dositej Obradović izostavlja ы, ne
pravi razliku izmeĊu ъ i ь, unosi ć, kojim obeleţava ne samo glas ć no katkada i Ċ; Ċ, nj i lj
piše sa dь, nь, lь. Emanuilo Janković izostavlja ь, nj i lj piše sa н i л, ţeli da izbaci i ъ, kao i
»mnoga druga slova ...iz našeg alfabeta«. Atanasije Stojković je pisao da je ъ »peti toĉak u
kolima«; Sava Tekelija je štampao svoje Rimlяne u Španïi (1805) bez ъ; Pavle Solarić u
pojedinim svojim spisima izostavlja na kraju reĉi i ъ i ь, samo zadrţava ь kao znak za
umekšavanje. Mušicki u pojedinim svojim odama izostavlja oba jera. U toj »buni u
slavenskim pismenima« najdalje je išao Sava Mrkalj, koji je u svojoj knjiţici Salo debeloga
єra, libo azbukoprotres uĉinio odluĉan korak ka uprošćavanju azbuke. Mrkalj je u svojoj
novoj azbuci izbacio veliki broj nepotrebnih slova, mesto ѣ, ю, я, pisao іe, іy, ja, traţio
naroĉite znake za glasove lj, nj, Ċ, ć, izbacio ne samo ζ, γ, ω, щ, ψ, ω, ω, ξ, Θ, ν no i dotle
redovno upotrebljavana slova: ы, є. Karadţić u tome pravcu svodi srpsku azbuku na 29
slova: a, b, v, g, d, dь, e, ţ, z, i, ï k, l, lj, m, n, nj, o, p, r, s, t, ć, u, f, h, c, ĉ, š. On sam sastavlja
slova dь (d + ь), lj (l + ь) i nj (n + ь); ć je uzeo iz starih srpskih knjiga; slovima f i h, za koja je
mislio da se u narodu ne izgovaraju, sluţiće se tek docnije (slovo h, uverivši se da se izgovara
u narodu, poĉeo je upotrebljavati tek od 1836. u Narodnim srpskim poslovicama); glas Ċ
uzeće od Lukijana Mušickoga; slovo ï zameniće jotom (j). Tako je on, dodavši i trideseto
slovo dţ, stvorio svoju novu azbuku, za koju je sa razlogom mogao reći da u njoj »nijedno
(slovo) nije suviše, nijedno zvukopremjenljivo, niti koje nedostaje, nego i je taman onoliko
koliko svojstvo serbskog jezika iziskuje«, azbuku za koju je 1832. sa ponosom pisao da je
»pravilnija i pametnija od ortografija sviju naroda i jezika evropejskih«.
Kopitar je sa pohvalom doĉekao ovu gramatiku. 1815. u jednom beĉkom listu pisao je
on: »Dobro došla, prva srpska gramatiko ćirilskim pismenima! I dvaput nam dobro došla što
si verno po govoru prostoga naroda napisana!« Ali mu je Kopitar uĉinio i izvesne primedbe.
Sam Karadţić nije bio zadovoljan ovom »ţalosnom probom srpske gramatike«, kako je
docnije skromno nazivao i izjavljivao da je se stidi. Kao razuman ĉovek on je primio
primedbe Kopitara, a isto tako i drugih liĉnih i knjiţevnih prijatelja, koristio se iskustvom, i
1818, uz Srpski rjeĉnik, dao novo popunjeno i popravljeno, daleko bolje izdanje te svoje
gramatike. 1824. Grim ju je preveo na nemaĉki, i kao uĉen filolog uĉinio neke ispravke i
dopune.
1827. u Danici Karadţić je napisao Prvi srpske bukvar, koji je prvi bukvar
prostonarodnog srpskog jezika.

»SRPSKI RJEĈNIK«. — I pre Karadţića bilo je reĉnika srpsko-hrvatskoga jezika. Tako

reĉnik Jakova Mikalje izišao je 1649, Jurja Habdelića 1670, Ardelija dela Bele 1728,
Belostenca 1740, Andrije Jambrešića 1742, Joze Voltidţija 1802, Joakima Stulija 1801—1810.
Ali sve su to bili reĉnici govora severozapadnoga dela našega naroda, štampani latinicom, i
kao takvi nisu dopirali u krajeve gde su pravoslavni Srbi ţiveli.
Kopitar je ubedio Karadţića da pored gramatike treba dati i reĉnik srpskog narodnog
jezika. Ĉim ga je Kopitar upoznao, on ga je uveo u taj posao, i ĉak mu doneo listiće za
ispisivanje reĉi. Od kraja 1814. Karadţić je poĉeo da beleţi. »Bilo je onda, priĉa on, uĉenijeh
Srba u Beĉu koji su sav ovaj posao drţali za besposlicu i govorili mi u oĉi da ne kvarim hartije
uzalud; no meni se uĉini bolje i milije poslušati G. Kopitara nego njih.« Od 1815. on ţivlje
poĉinje raditi, uveren da radi jedan posao od istorijskog znaĉaja. »Rjeĉnik će biti prvo djelo
u srbskom knjiţestvu; on će biti triumf srbskoga jezika.« U jedan mah nameravao je da
unese sve reĉi iz ranijih pomenutih »šokaĉkih reĉnika«, isto tako mislio je da dâ dva reĉnika,
jedan reĉnik uĉenog, slovenskog jezika, i jedan reĉnik prostog narodnog, pa da se docnije
oba reĉnika sliju u jedan. Ali se najzad zadrţao samo na reĉima koje je sam ĉuo da se govore
u narodu. Kada je prikupio dovoljnu graĊu, od kraja 1816. dao se sa Kopitarem na posao. Sve
svoje slobodno vreme 1816. i 1817. Kopitar je posvetio aktivnoj saradnji na Srpskom
rjeĉniku. On je Karadţiću dolazio svako veĉe, i duboko u noć Karadţić je ĉitao zabeleţene
reĉi, objašnjavao ih, a Kopitar prevodio na nemaĉki i latinski. »To vreme, pisao je docnije
Karadţić, svakidašnje razgovore s Kopitarem neću da zaboravim nikada i doveka; tu je moje
preĊašnje opširno, ali nesavršeno znanje srpskoga jezika pravilima oţivelo.«
Preduzeće je bilo veliko, zahtevalo je dosta materijalnih ţrtava. Kopitar je u beĉkim

ĉasopisima i u prepisci sa slavistima skretao paţnju na ovaj znaĉajan posao. Sa štampanjem
samoga dela išlo je vrlo teško. Troškovi su bili veliki, a Karadţić je bio bez sredstava. Poziv za
pretplatu nije našao dovoljnog odziva, i bez nekoliko rodoljubivih mecenata delo ne bi moglo
izići. Najzad, 1818, ugledao je sveta Srpski rjeĉnik, istolkovan njemaĉkim i latinskim
rijeĉima.
To je bio ogroman posao. U tom reĉniku je bilo preko 26.000 reĉi, akcentovanih i
istumaĉenih nemaĉkim i latinskim reĉima, ĉesto propraćenih etnografskim, istorijskim i
geografskim objašnjenjima. Reĉi su pokupljene samo iz onih srpskih krajeva koje je Karadţić
znao, iz Srbije, Srema i juţne Ugarske. Mnogobrojne, ĉisto narodne reĉi iz naših zapadnih
krajeva, koje se nalaze u ranijim »šokaĉkim reĉnicima«, ovde nisu unete.
Ĉim je delo izišlo Karadţić je osećao njegove nepotpunosti. On je produţio skupljanje

jeziĉkog materijala, dobijao ĉitave zbirke reĉi iz raznih srpskohrvatskih krajeva i revnosno
spremao drugo izdanje, pri ĉemu mu je pomagao Đuro Daniĉić. To drugo izdanje, mnogo
dopunjeno prikupljenim novim reĉima iz Crne Gore, Dalmacije, Hrvatske, pa i iz Stare
Srbije, sadrţavajući preko 47.000 reĉi, izišlo je u Beĉu 1852. No ni to izdanje on nije smatrao
za definitivno, skupljao je neprestano nov materijal i za sobom ostavio novu graĊu. Taj
materijal je sreĊen i 1898. u Beogradu Pera P. ĐorĊević i Ljubomir Stojanović priredili su
treće, ispravljeno i dopunjeno izdanje Srpskoga rjeĉnika.
BORBA ZA NARODNI JEZIK I NOVI PRAVOPIS. — Karadţić ni po svojoj spremi ni po

svojoj prirodi nije bio kabinetski nauĉnik, koji bi se zadovoljavao da iznosi svoje teorije i da
ostavi vremenu da im ono izvojuje pobedu i primenu. On je bio praktiĉan radnik, energiĉan

borac, koji je u stopu gonio svoje protivnike i bezobzirno nametao svoje ideje. Od 1815. on se
baca u velike i strasne polemike, koje će voditi nekih ĉetrdeset godina. Kritikujući Milovana
Vidakovića ne toliko zbog sadrţine njegovih romana koliko zbog jezika kojim je pisao, kao i u
ostalim mnogobrojnim polemikama koje je pred 1820. godinu zapodeo, on je odluĉno napao
na suvremene srpske pisce i njihov rĊav knjiţevni jezik, i sav se zaloţio za narodni jezik. On
je odluĉan protivnik pisaca stare škole, »onih spisatelja koji su radi da Srbe pretvore u stare
Slavene«. On konstatuje anarhiju u srpskom knjiţevnom jeziku. Ima pisaca koji još pišu
ruskoslovenskim, ali njih je sve manje, i kada pišu oni to ĉine nedosledno, bez dovoljnog
znanja slovenske gramatike, sa većim ili manjim dodacima srpskoga jezika, i to nazivaju
»visoko serbski«. Ima ih koji hoće da pišu narodnim jezikom, ali oni taj jezik ne znaju, jer
nisu iz krajeva gde se ĉisto srpski govori i nemaju srpske gramatike po kojoj bi pisali. Još
najgori su oni, najmnogobrojniji, koji ne pišu ni slovenski ni srpski no »srednjim slogom«,
proizvoljnom mešavinom izmeĊu ruskoslovenskog i srpskog, mešovitim reĉnikom,
zbrkanom gramatikom, udešavajući jezik svaki po svom »vkusu«, dodajući srpskim
korenima reĉi slovenske fleksije i, obratno, slovenskim korenima srpske fleksije. »Što ne
znaš srpski, metni slavenski; što ne znaš slavenski, metni srpski; a što ne znaš ni srpski ni
slavenski, metni kako ti drago (što ti prije na um padne).«
Karadţić najodluĉnije ustaje protivu toga. On dokazuje da crkvenoslovenski nije

staroslovenski, no da su to dva razna jezika. Slovenski jezik je jezik crkve i njega treba
ostaviti crkvi, kao što je u Evropi latinski jezik, koji je u srednjem veku bio opšti nauĉni i
knjiţevni jezik, danas ostavljen samo u crkvi. »Srednji slog«, skrpljen »srpski po slavenskoj
gramatici«, jeste jedna jeziĉna besmislica, dokaz neznanja i srpskog i crkvenoslovenskog.
Kao i u celom prosvećenom svetu, kao što su već uĉinili Nemci, Talijani, Francuzi i Rusi, i
Srbi treba da usvoje za knjiţevni jezik svoj narodni jezik, valja primiti »ĉist i nepokvaren
govor naroda srpskog«, »jezik oraĉa i kopaĉa«, jezik krajeva gde se lepo i ĉisto govori,
zapadne Srbije, Bosne i Hercegovine. Svoje naĉelo »piši kao što govoriš«, on precizuje: »piši
kao što narod govori«. IzmeĊu narodnog jezika i knjiţevnog jezika ne sme biti razlike: »što
god u jeziku našemu nije narodno ono nije ni srpsko«. I Karadţić upućuje pisce na svoju
gramatiku, na svoj reĉnik, na svoje zbirke srpskih narodnih pesama.
Te proste ideje u ono doba znaĉile su veliku jeres i protiv Karadţića se podigla silna
bura. On je u prvom redu stekao neprijatelje u crkvenim ljudima, naroĉito u jerarhiji, u
onima koje su njegovi prijatelji nazivali »crkvari«, »crkvenjaci« i »obskuranti«. Za njih je
slovenski jezik bio »svešteni, sveti jezik«, za mitropolita Stevana Stratimirovića »neocjenoje
cerkve naše sokrovišĉe« i »kotva Pravoslavija«. Odstupati od toga religijom osveštanog
jezika, dopustiti da se »kirileĉeska slova štroje«, znaĉilo je za »slavenoljubitelje« odstupati
od pravoslavlja i slovenstva i ići u susret tuĊinstvu. Oni su se sećali pokušaja katoliĉke crkve
i austrijskih vlasti, ĉinjenih ne samo u XVIII veku no još u prvim desetinama XIX veka,* i
kao poĉetak unije gledali su napuštanje u azbuci karakteristiĉnih slovenskih slova i unošenje
slova iz latinice, kao što je j, zlosrećna jota, koju je mitropolit Stratimirović 1831. proglasio
za »srp Neĉastivoga«. Srpska jerarhija je sa krajnjim nepoverenjem gledala na Karadţića
zbog njegovih veza sa Kopitarem, »slovenskim Mefistofelom«, po Šafarikovim reĉima, kojeg
su u Pragu nazivali »Hofѕlavіѕt«, koji je bio cenzor slovenskih knjiga u Beĉu, poznat kao
veliki Austrijanac i revnostan katolik, koji je ţeleo da svi Sloveni prime latinsku azbuku,
imao stalnu ideju da nasuprot pravoslavnom [ruskom] slovenstvu treba staviti katoliĉko,
austrijsko slovenstvo. I zbog toga je Karadţić još u poĉetku svoga rada bio osumnjiĉen da je
preko Kopitara u sluţbi katoliĉke propagande, proglašen je za »antihrista«, agenta kneza

Meterniha, i ta teška optuţba protiv njega se stalno ponavljala i on se protiv nje sa

gnušanjem branio.
Na ne manje ogorĉene protivnike naišao je u knjiţevnim krugovima i u takozvanoj

»blagoobraţenoj publici«. Glavni napad uĉinio je on na njih, pokazao im kako ne znaju da
pišu, i uputio ih u školu prostoga naroda. Pisci, koji su imali profesionalnog ponosa i
kastinskog duha, toliko drţali na »visprenost« i »visokoparnost« svojih spisa, bili su
uvreĊeni tim lekcijama jednog neškolovanog, nekvalifikovanog, u knjiţevnosti novog ĉoveka,
tim upućivanjem na »pokvaren srbski« jezik iz »turskih provincija«. Joakim Vujić je,
usiljavajući se da bude duhovit, pisao nedotupavne napade na »kurta-hero-šijaĉku
gramatiku g. Vuka Stefanoviĉa« i na njegov »neslano-mastni-arnaut-tursko-hero-šijaĉki-
Ćor-Dilber-Đidi ĉauša Rjeĉnik«. Pavle KenĊelac je sa puno preziranja govorio o tom
»slaveno-serbo-nemecko-maĊaro-tursko-ciganskom« jeziku. Milovan Vidaković se bunio
protiv pisanja »onako kao što naše bake govore«.
Glup Srbljin budi, govedarski

govori, onda si ti Vukov Srbljin.
Ako li lepše što perom napisa
neг što je baka izrekla krezuba,
Srbski to nije.
— pevao je 1821. Sava Tekelija.
A jedan drugi stari pisac uzvikivao je:
Slepaĉke gusle Orfeju zar lira da budu?
Knjiţevna tradicija bila je već dosta jeka, stari jezik vladao je u crkvi i školi nekih
osamdeset godina, obrazovani ljudi su njime ne samo pisali no unekoliko i govorili, i
Karadţićev jezik njima je odista izgledao nizak, prostaĉki, nedostojan knjige i obrazovanih
ljudi. Sa neznatnim izuzetkom ugarski Srbi koji su bili prešli u Srbiju i zauzimali visoka
mesta u srpskoj administraciji, oni koje je on u ljutini nazivao »Švaburijom«, bili su ljuti
protivnici Karadţićevi.
I Karadţić od 1815. razvija polemike sa svojim protivnicima. Do 1817. on ih je vodio u

Novinama serbskimъ, pokazujući ĉvrsto ubeĊenje, upornost, polemiĉku veštinu da obiĊe
pitanja koja su bila nezgodna za njega i da se sav baci na pitanje gde je pravo oĉevidno bilo
na njegovoj strani. Naroĉito je pokazivao bezobzirnost i nasrtljivost koja je zastrašivala. Oko
1826. Pavle Šafarik u Novom Sadu pokušavao je da izmiri Karadţića i njegove protivnike, da
naĊe neki kompromis izmeĊu oba gledišta, ali Karadţić nije hteo ni da ĉuje za popuštanje i
mir i produţio rat sa »nadriknjigama i blagorodnim prostacima«. Ali uglavnome imao je dva
perioda velikih polemika, doba izmeĊu 1815—1821, u poĉetku svoga knjiţevnoga rada, i doba
oko 1840, kada je trebalo zadobiti poslednju i odluĉnu bitku.
Tada se sukobio sa najvećim svojim protivnikom Jovanom Hadţićem. Hadţić je

dvadesetih godina bio sa njim u dobrim odnosima, ali kada je prešao u Srbiju on se stavio na
ĉelo onih koji su radili protiv Karadţića. Odnosi su postali zategnuti, i rat je otpoĉeo 1837.
Hadţić je te godine izdao u Novom Sadu knjigu Sitnice Єzыkoslovne, gde je osuĊivao brz,

nesmišljen rad na reformi jezika i pravopisa, traţio da te stvari ne presuĊuje jedan ĉovek, no
celo jedno telo uĉenih ljudi, i to posle dugih struĉnih pretresanja i savetovanja. 1839.
Karadţić je napisao Odgovor na Sitnice jezikoslovne G. J. Hadţića — M. Svetića, gde je
oštro napao svog protivnika, upućujući ga da pre no što otpoĉne davati savete drugom sam
dobro nauĉi srpski. I otada se javlja ceo jedan niz polemiĉkih brošura, tri Utuka Jovana
Hadţića i oštri odgovori Karadţićevi. (J. Hadţić: Utukъ, ili Odgovorъ na Odgovorъ na
Sitnice Єzыkoslovne, 1839; — Vukov odgovor na Utuk G. M. Svetića, 1843; — J. Hadţić:
Utuk III Єzыkoslovnый. O єzыku i pravopisu srbskomъ, 1846; — V. Karadţić: »Utukъ III
єzыkoslovnыi odъ M. Svetića,« 1847.) U borbi se sa nauĉnog polja prešlo na gruba liĉna
vreĊanja. Hadţić je Karadţića nazivao pukom neznalicom i prostim »prepisaĉem« onog što
mu drugi daju i diktuju; Karadţić je Hadţića proglašavao za »fušera i šrlatana«, i stavljao ga
u gomilu srpskih pisaca koji ĉim poĉnu da govore o jeziku i knjiţevnosti izgledaju kao da su
»izbjegli iz ludnice«. Najzad, cela ta borba, u kojoj se razdraţeni protivnici ni najmanje nisu
štedeli, svršila se 1845, uglavnom Karadţićevom pobedom.
Svoje definitivno mišljenje o knjiţevnom jeziku Karadţić je kazao u vaţnoj svojoj

brošuri Vuka St. Karadţića i Save Tekelije pisma visokopreosveštenome gospodinu Platonu
Atanackoviću, pravoslavnome vladici budimskome, o srpskome pravopisu, sa osobitijem
dodacima o srpskom jeziku (Beĉ, 1845). Tu više nije tako odluĉan kao ranije u borbi protiv
reĉi slovenskoga porekla. On dopušta da se one mogu upotrebiti kada ih nema u narodnom
reĉniku, ali obazrivo i u najmanjoj meri. Tu se tek potpuno izjašnjava da treba usvojiti juţno
nareĉje kao knjiţevno. Ranije, iako je sam uvek pisao juţnim nareĉjem, dopuštao je da svaki
moţe pisati svojim nareĉjem, ali sada je istakao juţno nareĉje kao knjiţevno, iz razloga što
njime govori veliki deo srpskoga naroda, što su njime ispevane gotovo sve naše narodne
pesme, što su njime pisali i dubrovaĉki pisci, što je on najbliţi slovenskom, i što se samo
»ĉrez njega moţemo ujediniti s našom braćom rimskoga zakona«.
(Karadţićeva polemika, rasturena u brošurama, ĉasopisima i listovima, u novije vreme

prikupljena je. U drţavnom izdanju poĉeli su izlaziti Gramatiĉki i polemiĉki spisi
Karadţićevi. Dosada su izišle 3 knjige (I, koja obuhvata vreme od 1814—1818, izišla je 1894;
II, 1818—1835, 1894. i 1895; III, u dve sveske, 1836—1847, 1847—1864, 1896). IV knjiga je u
štampi.78)
Primenu svih svojih ideja o jeziku i pravopisu Karadţić je dao u svom prevodu Novog
zavjeta. On je taj posao pokušao još 1815. 1819, kada je bio u Petrogradu, ugovori sa Ruskim
biblijskim društvom da Novi zavet prevede na srpski. 1820. posao je bio gotov i rukopis bude
poslat na pregled Atanasiju Stojkoviću. Stojković, pobornik staroga jezika, da mišljenje da
ovaj prevod na prostonarodni govor nije dobar i ponudi se da sam dâ nov prevod. Iskvarivši
Karadţićev prevod, ne samo u jeziku no i u smislu, on ga štampa u Petrogradu 1824. Kada se
u Petrogradu ĉulo da je Stojković preveo ne na srpski no u jednoj ruskosrpsko-
crkvenoslovenskoj zbrci, zabrani se dalje rasturanje knjige. Englesko biblijsko društvo
preštampalo je Stojkovićev prevod 1834. u Lajpcigu. Karadţić, uvreĊen i oštećen, nije dizao
ruke od svoga prevoda. 1824. štampao je u Lajpcigu jedan deo svoga posla pod naslovom
Ogledi Svetog pisma na srpskom jeziku. Tek 1847. izišlo je u Beĉu celo delo Novi zavjet
gospoda našega Isusa Hrista, »Vukovo Evangelije«, kako se oko 1850. godine govorilo.
Prevod je izišao bez dozvole crkvenih vlasti. Crkveni ljudi i inaĉe su osuĊivali jeziĉku i
pravopisnu reformu Karadţićevu, a kada se on drznuo da na svoj jezik prevodi i svojim
pravopisom štampa ĉak i »vešĉi cerkovne i svjašĉene«, to im je izgledalo kao opasna jeres

koju je trebalo odluĉno suzbijati. Sinod srpske pravoslavne crkve je uloţio protest u Beĉu i
traţio da se zabrani rasturanje te jeretiĉne knjige; u javnosti je izišlo nekoliko napada, meĊu
ostalima i od Jovana Stejića. Arhimandrit Nikanor Grujić, iako prijatelj Karadţićev, štampao
je 1852. naroĉito delo Primѣtve, u kome je dokazivao netaĉnost prevoda i sumnjiĉio
Karadţića da se tim poslom stavio u sluţbu rimske propagande.
Ne znajući ni grĉki ni latinski, Karadţić je prevodio sa starijih slovenskih prevoda, a

Kopitar je poredio njegov prevod sa grĉkim originalom, isto tako pomagao mu je i Miklošić.
U pogledu taĉnosti prevod nije potpuno veran, ali u pogledu jezika to je majstorski posao,
obrazac današnjeg knjiţevnog jezika srpskog. Ali Karadţić je u tom poslu bio prinuĊen da
odstupi od svoje ranije apsolutne ideje: da je narodni jezik sam sebi dovoljan. (1821,
navodeći za primer stari grĉki jezik, on je pisao: »Zar se jezik sam po sebi ne moţe izobraziti
i uljepšati bez tuĊi jezika?«) Dok je skupljao narodne pesme i obiĉaje, narodni jezik mu je
mogao biti dovoljan, ali kako je poĉeo raditi poslove više vrste, on je na praksi odstupio od
svoje ideje. U predgovoru Novog zavjeta sam priznaje da je pozajmio iz slovenskog i ruskog
jezika znatan broj reĉi, ili ih posrbio. (Na primer: slovenske reĉi: spasitelj, zakonik,
zastupnik, prestupnik, pravednik, ţrtva, bliţnji, propovednik, jedinstvo, duhovni, ţivotni,
veliĉati, itd. itd.; posrbljene slovenske reĉi: strelac, obilje, ĉovekoljublje, savršenstvo, budući,
novoroĊeni, prijatan, iskušenje, itd.; ruske reĉi: posrednik, postojan, priroda, itd.) On
priznaje da je sam stvorio nove reĉi, kao: vikaĉ, menjaĉ, sejaĉ, trubaĉ, izbranik, vinogradar,
vrtar, neznaboštvo, smernost, gostoljubivost, poznanje, poniţenje, potvrĊenje, neosetljiv,
nerazumljiv, svadljiv, itd. Na taj naĉin on je delimiĉno priznao ono protiv ĉega se toliko
borio: da narodni jezik nije sasvim dovoljan, da se moraju ĉiniti pozajmice iz razvijenijih
jezika i da knjiţevnici imaju prava stvarati nove reĉi. 1857. izišlo je novo izdanje Novog
zavjeta, sa manjim izmenama; poznija izdanja su prosta preštampavanja.
Krajem ĉetrdesetih godina borba izmeĊu »jotovića« i »jerovića« klonila se kraju,

pobeda je bila na Karadţićevoj strani. Polemika Jovana Hadţića bila je poslednji trzaj stare
škole; prevod Novog zavjeta bio je poslednja reĉ Karadţićeva. On je osećao da stariji
naraštaj, vaspitan u starim idejama, ne moţe privoleti na svoju stranu, i svu svoju nadu, u
ĉasu najljućih polemika, polagao je na mlaĊi naraštaj. »Ovaki se ljudi ne mogu popraviti,
nego samo mladeţ moţe izbaviti nas od ove sramote i jezik naš saĉuvati od propasti...«
Krajem ĉetrdesetih godina pristigao je taj oĉekivani naraštaj. 1847. poĉinju rad dva mlada
»vukovca«: Đuro Daniĉić, koji svojim Ratom za srpski jezik i pravopis daje nauĉno
obrazloţenje Karadţićevim idejama, i Branko Radiĉević, koji svojim Pesmama unosi njegove
ideje u lepu knjiţevnost. 1848. poĉinje izlaziti prvi list novim pravopisom, Napredak. 1850,
Vuk Karadţić, Franjo Miklošić, Đuro Daniĉić, Ivan Kukuljević Sakcinski, Ivan Maţuranić,
Dimitrije Demeter — da se pomenu samo najglavniji — zakljuĉili su Knjiţevni dogovor.
Pošavši od gledišta »da jedan narod treba jednu knjiţevnost da ima«, oni su proglasili da
juţno hercegovaĉko nareĉje, fonetiĉki izraţeno, treba da postane knjiţevni jezik Srba i
Hrvata, i ostavili Karadţiću da on napiše pravila toga jezika.
Poslednje prepone su padale, novi naraštaji su pridolazili i prihvatali njegove ideje. I

Karadţićeva ideja uglavnom je pobedila: taj jezik je ostao knjiţevni jezik Srba i Hrvata, sa
ogradom da se nije ostalo na sirovom narodnom jeziku no da su ĉinjene pozajmice i kovane
nove reĉi i da je istoĉno nareĉje ostalo u većem delu srpske knjiţevnosti.

Karadţić je našao vremena da se pozabavi i bugarskim jezikom, tada potpuno

nepoznatim nauĉnom svetu. 1822. godine, u većem ĉlanku Dodatak k sanktpeterburgskim
sravniteljnim rjeĉnicima sviju jezika i narjeĉija s osobitim ogledima bugarskog jezika po
posrednom saznanju izneo je glavne osobine bugarskog narodnog jezika i dao nekoliko
primeraka bugarske narodne poezije.
OSTALI RAD. — U svome radu na jeziku Karadţić se nije zadovoljio samo gramatikom
i reĉnikom i polemiĉkom borbom za naĉela koja je tu izneo. On je osećao svoje nedovoljno
znanje i trudio se da što bolje uĊe u pitanje slovenskih jezika i istorije srpskoga jezika.
Njegovo formalno, više deskriptivno znanje srpskoga jezika nije mu više bilo dovoljno, on je
osetio potrebu da taj jezik pozna nauĉno, na temelju istorijske gramatike, zato je ĉitao stare
srpske spomenike, još od dvadesetih godina skupljao srbulje, pisao o odnosima starog i
novog srpskog jezika (1826, 1845), i izdao Primjere srpsko-slavenskoga jezika (Beĉ, 1857). U
zasebnim ĉlancima (Primѣĉanіe o datelnomъ i tvoritelnomъ padeţu srbskomъ mušikи i
srednьи imena, 1818; Glavne razlike izmeĊu današnjega slavenskoga i srpskoga jezika,
1826; Glavna svršivanja suštestvitelnи i prilagatelnи imena u srpskom jeziku, 1828) on
prelazi na pojedina pitanja iz srpske gramatike i nosi se mišlju da napiše opširnu nauĉnu
gramatiku srpskog jezika. Putujući po raznim srpskim krajevima koje u poĉetku svoga rada
nije bio video, i znajući ne samo sadašnjost no i prošlost srpskoga jezika, on je svoje znanje
znatno proširio, i kada je vodio svoje poslednje polemike i nauĉna nadmoćnost nad
školovanijim protivnicima bila je nesumnjivo na njegovoj strani.
Karadţić je bio ĉovek velike radne snage i vrednoće, i ogledao se na više raznih polja.
On se bavio i istorijom i bio jedan od najranijih istoriĉara nove Srbije i prvi biograf njenih
heroja. On je svojim oĉima gledao veliku nacionalnu dramu od 1804. do 1813, i nameravao je
da napiše celokupnu istoriju prvoga ustanka. Oko 1822. spremao se da radi, kako sam veli,
»srpsku istoriju našega vremena, ili upravo reći od godine 1791, od kada buna srpska
poĉetak svoj ima«. Za taj »Srpski Plutarh« spremio je obilan biografski materijal o glavnim
junacima oba ustanka. 1828. traţio je od kneza Miloša da ga postavi za »srpskog
istoriografa«. 1849. objavio je da će izići njegovo delo Istorija naroda našega u Srbiji za
vladanja KaraĊorĊijeva od godine 1804. do 1814. Odlomak iz toga dela je knjiga
»Pravitelstvuющій sovѣtъ serbskій« za vremena Kara-ĐorĊijeva, ili otimanje ondašnjijeh
velikaša oko vlasti (Beĉ, 1860). Od njega je ostalo nekoliko lepih biografija ljudi iz toga
doba, meĊu ostalim Hajduk-Veljka, Milenka Stojkovića, Miloja Petrovića, Petra Dobrnjca,
Miloša Stojićevića, Ivana Jugovića, Hadţi—Ruvima, Iva Kneţevića »kneza od Semberije« itd.
1820. skupio je u Srbiji materijal za biografiju kneza Miloša. 1822. knjiga je bila gotova i
trebalo je da iziĊe na srpskom i nemaĉkom. Agent kneza Miloša u Petrogradu, Mihailo
German, dokopa se nemaĉkoga teksta i 1825. anonimno ga izda u ruskom prevodu. Karadţić
je protestovao protiv toga plagijata i u Budimu 1828. izdao svoj srpski original Miloš
Obrenović knяzъ Serbіi ili graĊa za srpsku istoriju našega vremena. Znameniti nemaĉki
istoriĉar Leopold Ranke po njegovim podacima i priĉanju napisao je svoje delo Dіe Serbіѕche
Revolutіon auѕ ѕerbіѕchen Papіeren und Mіtteіlungen (1829), za koju je Nibur rekao da je
najbolje istorijsko delo na nemaĉkom jeziku. Ranke se obraća Karadţiću i za podatke o
docnijem ţivotu Srbije, i prema materijalu koji mu je Karadţić usmeno i pismeno dao
napisao je svoje potpuno delo Serbіen und dіe Türkeі іm neunzehnten Jahrhundert (Lajpcig,
1879). (Skupljeni istorijski i etnografski spisi Karadţićevi poĉeli su izlaziti u drţavnom
izdanju. 1898. izišla je prva knjiga, i ima da iziĊu još tri knjige.)

Karadţić nije bio istoriĉar u pravom smislu reĉi, no kroniĉar koji je beleţio što je sam
video i zapamtio. »Ja ne traţim, pisao je on 1822, u ovoj istoriji mojoj da ostavim primjer
srpskim retorima i istoricima, nego sam se trudio da opišem sve onako prosto, bez ikake
majstorije i filosofije, kao što bi Srbin Srbinu pripovijedao; a zakon sam sebi postavio da niti
koga valim ni kudim, niti da se ĉemu podsmijevam ni ĉudim, nego samo da kaţem kako je
bilo, pa ĉitatelji sami neka sude što je za valu, što li za kuĊenje, što li je za ĉudo, što li za
podsmije(h).«
Za dug niz godina on je bio »glavni referent na zapadu za sve srpske stvari« (Ljubomir
Stojanović), i kad god se prilika i potreba ukazala, upoznavao je Evropu sa stvarima srpskog
naroda. Poznati ispitivaĉ Balkanskoga poluostrva francuski geograf Ami Bue dobivao je
neposredno od Karadţića podatke i uputstva. Na nemaĉkom jeziku ostalo je nekoliko
etnografskih i politiĉkih spisa Karadţićevih. U nemaĉkoj zbirci Reіѕen und
Länderbeѕchreіbungen der älteren und neueѕten Zeіt izišao je, anonimno, 1837. njegov
geografsko-etnografski spis Montenegro und dіe Montenegrіner. Eіn Beіtrag zur Kenntnіѕѕ
der europäіѕchen Türkeі und deѕ ѕerbіѕchen Volkeѕ, jedan od najranijih i najpotpunijih
opisa Crne Gore, njene zemlje, prošlosti, naroda, prosvete i obiĉaja. 1853. izišla je u Beĉu
njegova knjiţica Dіe Chrіѕten іn Boѕnien.79
Nekoliko godina (1826—1829) izdavao je almanah Danicu, koji je gotovo sam

popunjavao svojim korisnim prilozima. Danica je imala više nauĉan no zabavan karakter, i
to je prvi nauĉni almanah srpski.80
Od Karadţića je ostala i vrlo velika i osobito vaţna prepiska sa najglavnijim ljudima u

srpskom narodu i sa mnogim znatnim ljudima u slovenskom i stranom svetu. Ta prepiska
ostala je kao svojina srpske drţave, i u redakciji Ljubomira Stojanovića poĉela se izdavati od
1907. godine. Dosada je od te Vukove prepiske izišlo sedam velikih tomova (I — 1907, II —
1908, III i IV — 1909, V — 1910, VI — 1912, VII — 1913). U zbirci ima pisama nejednake
vrednosti, ali u celini to je dragocena riznica srpske i slovenske nauke i knjiţevnosti. MeĊu
ostalim tu je prepiska sa: Kopitarem, Jakovom Grimom, Geteom, Većeslavom Hankom,
Pavlom Šafarikom, A. S. Šiškovom, Lukijanom Mušickim, Savom Tekelijom, Pavlom
Solarićem, Simom Milutinovićem, Jovanom St. Popovićem, Njegošem, Milošem
Obrenovićem, Joksimom Novićem. Ona bolje no išta osvetljava ceo ţivot, intimnu liĉnost i
mnogostruki rad Vuka Karadţića, a isto tako i celu prvu polovinu XIX veka u knjiţevnom i
kulturnom ţivotu srpskoga naroda, knjiţevne i kulturne naravi, intimnu istoriju srpskih
duhova tih vremena.
IV. OPŠTI POGLED NA NjEGOV RAD
Vuk Karadţić je jedna od najoriginalnijih i najjaĉih liĉnosti cele srpske knjiţevnosti. On

je svoj ĉovek i samostalan duh; on ume i sme da misli svojom glavom, bez obzira na to šta će
drugi reći. »Kad bi se ja, pisao je 1820. godine, povodio za ĉitateljima, ja bi morao postati lud
kao i oni što su, pa bi napošljetku viĊeo da im ne mogu ugoditi.« Samouk, bez školskih i
knjiţevnih tradicija, duhovno slobodan i smeo, on napušta stare staze kojima se dotle išlo u

srpskoj knjiţevnosti i zapoĉinje jedan nov pokret, koji bi se mogao nazvati knjiţevnom
revolucijom. Romantiĉar po idejama, on ima racionalistiĉki duh. »To je najveća razlika
izmeĊu ĉovjeka pametna i izmeĊu prostaka, što pametan ĉovjek jednako ţeli i trudi se da što
bolje nauĉi ili izmisli, i da on bude pametniji od svojije stari, a njegova Ċeca od njega;
prostak pak sve je rad da ostane kao što su mu i stari bili, a njegova Ċeca kao i on što je.
Kakav bi jadan i ţalostan rod ljudski i ovaj svijet bio da su svi ljudi ostajali onaki kao što su i
njiovi stari bili!« On je ušao u knjiţevnu borbu sa osećanjem da stare stvari nikako ne valjaju
i da su potrebne velike, korenite reforme. Sa puno svesti o sopstvenoj vrednosti i o zadacima
koji mu predstoje, on je 1819. pisao Lukijanu Mušickom: »Mi smo Platoni i Aristoteli u
današnjemu narodu našemu...«
I u taj veliki posao on će uneti svoju retku snagu i istrajnost. On je po svojoj zdravoj
pameti osetio da je plodan rad najbolji odgovor nepravednim kritikama, i neprekidni rad i
stvaranje u njegovim oĉima su bili »jedini naĉin blagorodno se osvetiti neprijateljima, ili ih
posramiti«. Prepreke mu nisu smetale, i protivnici su ga samo podstrekavali na ţivlji rad.
»Premda je u svakome pametnom poĉetku, pisao je on 1820, više ludi ljudi negoli pametni,
ali u napredak, od dana do dana, sve društvo pametni raste, a ludije se umaljuje, i tako
razum i istina s vremenom nadvlaĊuju.« Trebalo je imati mnogo samopouzdanja i hrabrosti,
pa udariti na jaku tradiciju, i knjiţevnu i crkvenu, zaratiti sa gotovo svim obrazovanim
ljudima u srpskom narodu, izloţiti se najstrašnijim optuţbama i besprekidnim ganjanjima.
Karadţić je imao borbeni duh svih velikih rušilaca. Bez iluzija o ljudima, ne krijući nimalo
svoje preziranje prema »nadriknjigama« i »blagoobraţenoj prostoti«, on je znao da u boju
»valja zube pokazati«. I on će se pokazati kao polemiĉar prvoga reda, neukrotiv, netrpljiv, po
potrebi surov, nepravedan ĉesto, ali uvek gotov na borbu. Samo ĉovek takve borbene snage i
istrajnosti, duboko ubeĊen da »istina mora, malo ranije ili docnije, nadvladati«, mogao je
izdrţati tolike borbe i gotovo sam izvojevati jednu od najvećih pobeda u srpskoj knjiţevnosti.
No on nije imao samo tih borbenih sposobnosti. To je bio i jedan od najdarovitijih ljudi
koji su postojali u srpskom narodu. On je pripadao onom jakom naraštaju koji je u poĉetku
XIX veka stvorio današnju Srbiju, naraštaju tolikih genijalnih vojskovoĊa i diplomata. On je
imao prirodnu bistrinu i oštroumlje srbijanskog seljaka, vanredno asimilativan duh,
sposobnost da stvari brzo shvati i primi, i da samostalno i dosledno izvodi zakljuĉke. Kopitar
je od prvoga dana video njegove prirodne sposobnosti, i odmah ga nazvao »najboljom
glavom« meĊu Srbima koje je poznavao; docnije, kada je video kako je ovaj ĉovek koji ni
osnovnu školu nije svršio, brzo ušao u nauku o jeziku, on ga je bez ustezanja nazvao
»gramatiĉarskim genijem«. U svakom sluĉaju kod njega je bila velika duhovna energija, jaka
pamet, oštar kritiĉki duh, prirodan zdrav razum i Mušicki ga je sa razlogom nazivao bodrim i
krilatim Vukom.
Njegov posao je ogroman, i u pogledu plodnosti Karadţić stoji na prvom mestu u

srpskoj knjiţevnosti. Poĉeo je pisati mlad, i kroz ceo ţivot nije napuštao posao. Za pola veka
neumorne i neprekidne delatnosti on je izvršio nekoliko velikih poslova, od kojih bi svaki za
se bio dovoljan za ţivot drugoga ĉoveka. Najveći deo njegova posla to je pribiranje narodnih
umotvorina i opisivanje narodnoga ţivota. U taj posao on je uneo ne samo svoju veliku
radnu snagu i neumornu istrajnost no izvesno knjiţevno razumevanje, gotovo knjiţevni
ukus. Ne samo meĊu Srbima no i meĊu svim Slovenima on je taj posao radio bolje no iko, i
njegove zbirke narodnih pesama zauzimaju prvo mesto u istoriji slovenskih knjiţevnosti.
»Svim drugim skupljaĉima narodnoga blaga na severu i jugu bio je Vuk prvi i klasiĉni uzor«

(dr Matija Murko). Stanko Vraz posvetio je 1839. Karadţiću prvu zbirku slovenaĉkih
narodnih pesama, a 1845. pisao da bi ţeleo ceo ţivot provesti kraj njega. Za Karadţićevim
primerom u skupljanju narodnih pesama pošli su kod Ĉeha i Slovaka: Palacki, Šafarik, Jan
Kolar; Ĉelakovski mu je posvetio svoju prvu knjigu ĉeških narodnih pesama. Bugarski pisac
dr Ivan Šišmanov, nazivajući Karadţića »jugoslovenskim Grimom«, veli da njegove zbirke
narodnih umotvorina »ostaju i do danas uzori«: »imaju pravo Srbi što se ponose svojim
narodnim pesmama, ali još više trebalo bi da se ponose svojim Vukom«.
Karadţićeve zbirke narodnih pesama nemaju samo knjiţevni i nauĉni znaĉaj no i

nacionalni. Prikupljajući narodne umotvorine i opisujući narodni ţivot u gotovo svim
srpskim pokrajinama, bez obzira na politiĉke i verske podele, on je Srbima dao pojam da su
jedna duševna celina, i tako silno doprineo stvaranju opšteg nacionalnog osećanja srpskog.
Naglašujući neprestano etniĉku ĉistotu i snagu balkanskoga Srpstva, on je više no iko radio
na nacionalizaciji onih krajeva na narodnoj periferiji gde je nacionalno osećanje bledelo, ili
se još nije bilo razvilo. Njegove zbirke, te »rapsodije srpskih homeroida iz XIX veka«, postale
su opšte narodno blago, proširile su se na sve krajeve, i na etniĉki slabije krajeve gde je izvor
narodne poezije bio usahnuo. Njegove zbirke su u Evropi pobudile veliki interes i simpatije
za srpski narod, a u doba stvaranja srpske drţave te simpatije bile su dragocene. Sa pravom,
već 1826, on je pisao: »Ja sam narod srpski s uĉenom Evropom poznao.« I njegove zbirke ne
samo da su saĉuvale najveći i najbolji deo naše narodne poezije no svojim sjajnim slikanjem
velike i junaĉke narodne prošlosti dale se srpskom narodu, koji je uvek imao epsku maštu,
osećanje da nije od juĉe, ulile mu samopouzdanje i veru u budućnost, kao što i danas vrše
veliki uticaj u narodnoj masi. I tim prikupljanjem narodnih pesama, opisivanjem ţivota
celog srpskoga naroda, isticanjem etniĉke ĉistote i nacionalne osobenosti srpske, Karadţić je
moţda glavni tvorac srpskoga nacionalizma u XIX veku.
Još u prvom poĉetku svoga rada on je u srpskom narodu video dve glavne sile: jednu,
tako reći, centrifugalnu, na periferiji srpskoga naroda, meĊu iseljenicima srpskim u
Ugarskoj i Hrvatskoj, gde je materijalna i opšta duhovna kultura bila viša, ali gde je ĉisti
narodni duh klonuo i gde su karakteristiĉne narodne osobine slabile; s druge strane, u
jugozapadnim krajevima srpskim, u Srbiji, Bosni, Hercegovini i Crnoj Gori, gde je srţ
srpskoga naroda, video je centripetalnu silu, manju kulturu ali ţivlji narodni duh, ĉistiju
narodnu dušu, veću etniĉku i duhovnu sveţinu. I namesto ugarskoga Srpstva, koje je dotle
jedino predstavljalo srpski narod i drţalo srpsku knjiţevnost, on stavlja balkansko Srpstvo,
Srbiju, Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru. On je srpskom nacionalizmu dao zapadnosrpsko
obeleţje.
U pitanjima jezika i pravopisa njegov rad bio je odluĉan, moglo bi se reći definitivan.
On jednom za svagda suzbija ruskoslovenski jezik iz srpske knjiţevnosti i izvojevava pobedu
narodnom jeziku, podiţe ga na visinu knjiţevnog jezika i za Srbe i za Hrvate. On nije uspeo u
onom što je u prvi mah zamišljao: da narodni jezik, bez ikakvih pozajmica i stranih uticaja,
postane knjiţevni jezik, nije uspeo da hercegovaĉko nareĉje postane opšte nareĉje, ali je
uspeo da ţivi i narodni jezik potisne mrtvi crkveni i školski jezik. I isto onako kao što je
izvršio punu nacionalizaciju srpskog osećanja, izvršio je i demokratizaciju knjiţevnog jezika.
Njemu se duguje za prvu gramatiku i prvi reĉnik srpskog narodnog jezika, kao i za prvi
srpski prevod Novog zaveta. Logiĉno idući za piscima XVIII veka koji su napustili crkvenu
azbuku i usvojili graĊansku azbuku, on je uprostio srpski pravopis, potpuno ga prilagodio

fonetiĉkim zakonima srpskog jezika i stvorio najuprošćeniji i najracionalniji pravopis koji

danas uopšte postoji.
Ali ipak, pored svih tih velikih i nesumnjivih zasluga njegovih, danas se ne moţe
primiti preterana Daniĉićeva reĉ da je Karadţić »otac nove srpske knjiţevnost«, iz prostoga
razloga što je pre njega, i u njegovo doba, i mimo njega, bilo dobrih srpskih pisaca i
progresivne srpske knjiţevnosti. U ĉisto knjiţevnom pogledu njegov znaĉaj je manji i više je
posredan no neposredan. Ali i na tom polju on ima znatnih zasluga. On je poloţio osnov
srpskom knjiţevnom jeziku, i svojim jasnim, jedrim, ţivim i krepkim stilom pokazao kako
treba lepo srpski pisati. Kao Herder, koji je u nemaĉkoj knjiţevnosti odvraćao pisce da ne
budu Pindari i »moderni Anakreoni« no da se vrate nacionalnom izvoru, germanskoj starini,
tako je i Karadţić napadao klasicizam i knjiţevnu i školsku literaturu, i pisce vraćao narodu i
narodnoj poeziji. Njegovo shvatanje naroda i narodne poezije primili su docniji romantiĉari,
razvijali ono što je on pisao, ostvarivali ideje koje su kod njega našli. Oko polovine XIX veka
poĉinje ceo jedan kult Vuka Karadţića. Đuro Daniĉić ga je smatrao za neku vrstu
nacionalnog Mesije, i 1849. pisao: »Da nije Vuk na svijet došao, mogli bismo svašta misliti,
ali kad on doĊe, to nam je najveći jemac da nećemo propasti.« Branko Radiĉević je pevao:
Noć nam doĊe sa Vuka jednoga,

Danak beli, braćo, sa drugoga.
Omladina je 1863. proslavila pedesetogodišnjicu njegova rada, a njegova smrt

primljena je kao opšta narodna ţalost. 1865. Franjo Miklošić, Ognjeslav Utješenović i Jovan
Subotić, u pozivu za izdavanje celokupnih Karadţićevih spisa, nazvali su ga »drugim
Mojsijem« koji »otvori narodnomu duhu našemu u ţednoj pustinji neznanstva bistro vrelo
ţivota narodnoga«. On je bio od presudnog uticaja na duhovno formiranje poznijih
romantiĉara, koji su ga nazvali »Mojsijem nove srpske knjiţevnosti«, [ĉak i »sveti Vuk«,] i sa
dosta razloga naraštaj od šezdesetih godina naziva se i »Vukovom omladinom«. Sa
Karadţićem je bio sluĉaj kao sa svima velikim reformatorima, suviše osporavanim i
sniţavanim u jedno vreme, pretereno isticanim i veliĉanim u drugo vreme. V. Jagić sa
razlogom veli da kao što je Karadţić u svoje vreme stradao od nepravilnih i pristrasnih
napada na svoju reformu, tako posle konaĉne pobede svi srpski pisci njegova pravca, kada
govore o njegovoj reformi, lako padaju u protivnu krajnost — u preteran panegiriĉan ton.
i kad se odbije na sva ta preterivanja, Karadţić ostaje kao jedan od najjaĉih i najvećih
ljudi u srpskom narodu i u srpskoj knjiţevnosti. On je jedan od onih koji su najviše radili i
stvarali i najvećma uticali, centralna liĉnost srpske knjiţevnosti u sredini XIX veka, za XIX
vek ono što je Dositej Obradović bio za XVIII vek: knjiţevni reformator i nacionalni tvorac.

NIKOLA TOMAZEO
K ao što Mihailo Vitković, Srbin po roĊenju a MaĊar po kulturi, pripada i
srpskoj i maĊarskoj knjiţevnosti, tako i Nikola Tomazeo, Srbin po roĊenju a Talijan po

kulturi, pripada i srpskoj i talijanskoj knjiţevnosti. Obojica su više radili i stekli znatna
imena u tuĊim knjiţevnostima, a samo manjim i neznatnijim delom radili su na knjiţevnosti
svoga maternjega jezika.
Nikola Tomazeo rodio se u Šibeniku, u Dalmaciji, 27. septembra 1802, u trgovaĉkoj

porodici. Osnovnu školu svršio je u Šibeniku, gimnaziju u Spljetu. U Padovi, u Italiji, uĉio je
prava. Ušavši u javni ţivot talijanski, bio je novinar i knjiţevnik, ţiveći u Padovi, Milanu, u
mletaĉkoj oblasti, u Florenciji. 1833, prognan iz Toskane, ode u Francusku, prvo u Eks, u
Provansi, potom u Pariz i na Korziku. Amnestovan 1840, vrati se u Italiju, doĊe do zaviĉaja,
na grob svojih roditelja, potom se nastani u Mlecima, obilno radeći na knjiţevnosti.
Uĉestvujući vrlo ţivo i u prvim redovima u talijanskom pokretu za osloboĊenje i ujedinjenje,
bude 1847. zatvoren u Mlecima. 1848, kada je buknula buna u Mlecima, narod oslobodi
Tomazea iz zatvora. Pošto je proglašena republika, on postane njen ministar prosvete,
potom ode za poslanika Mletaĉke Republike u Pariz. Kada su Austrijanci 1849. ponova
zauzeli Mletke, Tomazeo odbegne na Krf, gde ostane do 1854. Tada doĊe u Turin, prestonicu
Pijemonta. 1859. preseli se u Florenciju. Oko 1861. godine potpuno izgubi vid, koji mu je bio
oslabio u mletaĉkom tamnovanju. Doĉekavši da doţivi 1871. ostvaren san svoje mladosti,
ujedinjenje Italije, uvaţavan kao jedan od najzasluţnijih ljudi »Treće Italije«, umro je u
Florenciji 1. maja 1874. Sahranjen je veliĉanstveno, u florentinskom Panteonu, pored
Dantea. 1902. u celoj Italiji proslavljena je sveĉano stogodišnjica njegova roĊenja.
Tomazeo je bio vanredno raznovrstan i plodan pisac. Bavio se teologijom, filologijom,

etikom, pedagogijom, knjiţevnom kritikom i istorijom, a iznad svega politikom. Od njega je
ostalo na 250 manjih i većih dela po raznim strukama. Glavna njegova dela su komentari
Danteovoj Boţanstvenoj komediji, Reĉnik talijanskog jezika, Reĉnik sinonima, EsTetiĉki
reĉnik. Svi ti radovi dostojno su ocenjeni u istoriji talijanske knjiţevnosti.
U srpskoj knjiţevnosti ostalo je samo jedno Tomazeovo delo, njegove Iskrice.

Navrativši se 1839. u Šibenik, on se dade na ponovno uĉenje srpskoga jezika i na ĉitanje
Karadţićevih zbirki narodnih pesama, a i sam poĉne beleţiti narodne pesme. Slovensko i
srpsko osećanje njegovo naĊe izraza u lepoj knjiţici Iskrice (Scіntіlle), koje su prvo izišle na

Talijanskom 1841, u Mlecima. On ih je odmah preveo na srpski i poslao prijateljima u

Dalmaciju. Te njegove Iskrcie na »ilirskom« jeziku pojavile su se 1843. u Dalmaciji, u
nekoliko rukopisa. 1844. Ivan Kukuljević Sakcinski izda ih u Zagrebu, ali austrijska cenzura
ih zabrani. 1848, u Zagrebu, Kukuljević dade novo ispravljeno izdanje, sa naroĉitim
Tomazeovim predgovorom. U Zadru je 1849. izišlo treće izdanje, ĉetvrto izdanje dala je
Matica hrvatska u Zagrebu 1888, a peto, definitivno izdanje, prema ispravkama samoga
Tomazea, dao je Danilo Petranović 1898. u Beogradu, u knjigama Srpske knjiţevne zadruge.
Glavna razlika izmeĊu ovog petog izdanja i ranijih izdanja jeste što su unete ispravke koje je
sam Tomazeo uĉinio, stavivši svuda reĉ »srpski« mesto »ilirski«, »slavenski«,
»jugoslavenski«.
Iskrice su mala knjiga, ali bogata sadrţajem, puna jakih misli i blagorodnih osećanja. U
33 »iskrice«, većih i manjih aforizama, Tomazeo je izrazio svoju veliku ljubav prema svome
narodu i prema svome zaviĉaju, dao savete i uputstva kako da ceo narod poĊe napred. On
zasebno govori o prilikama u kojima se srpski narod, a naroĉito Dalmacija, nalazi; istiĉe
potrebu narodne prosvete, prave hrišćanske kulture, etiĉkoga vaspitanja, verske snošljivosti,
vere u narodnu snagu, nade u bolju budućnost. On savetuje šta sve treba uĉiniti te da se
zapuštena Dalmacija digne na visinu na kojoj je nekada bila i da srpski narod zauzme u
Slovenstvu i meĊu narodima ono mesto koje mu pripada po njegovim vrlinama, po
njegovom divnom jeziku i neuporedivoj narodnoj poeziji. Tomazeo je vrlo reĉit pisac i piše
visokim, sveĉanim poetskim jezikom. Lirsko nadahnuće je vrlo jako i na nekoliko mesta
Tomazeo dostiţe visinu biblijske sveĉane reĉitosti i ostavlja dubok utisak na ĉitaoca. Stil mu
je sasvim liĉan, zbiven i kratak; jezik, iako se na njemu opaţaju talijanski uticaji, ĉist i jedar.
Iako male obimom, Iskrice su idejama i osećanjima bogato delo, koje je mogao napisati
samo ĉovek od talenta i sasvim izraĊen pisac.
On je pored toga ĉesto i toplo pisao o srpskim narodnim pesmama. 1841, uz svoje vrlo
poznate zbirke narodnih pesama sa Korzike i Jonskih ostrva (Cantі popolarі), dao je
izvestan broj »ilirskih pesama«. Opširnije i potpunije pisao je on o srpskoj narodnoj pesmi u
knjizi Deі cantі del popolo ѕerbo e dalmata (Trst, 1847). Sa oduševljenjem on tu veliĉa
Srbiju, koja je »svet zadivila, ustajući, prva na Balkanu, da se bori za sveto ime otadţbine...«,
i piše tako plamenim patriotskim stilom kakav se samo moţe naći u najoduševljenijih
omladinaca. U svojoj snaţnoj pesmi Alla Dalmazіa veliĉa on Srbiju, kao retko ko pre njega.
»Uskrsla Srbija, u kojoj vlada pitomi duh i ĉila mišica«, sva je nada srpskohrvatskog naroda.
I u svima svojim poznijim spisima on će veliĉati »slavno pobunjenu Srbiju«, »slobodnu
Srbiju«. On slavi srpski jezik, i misli da pravilni, krepki, skladni srpski jezik treba da postane
opšti jezik Slovena. »Naš je jezik silniji od talijanskoga i latinskoga, a nije siromašniji ni od
grĉkoga.« Dela Vuka Karadţića uĉinila su na njega dubok utisak; on Karadţića naziva
genijem i najzasluţnijim Srbinom i tvrdi da blagodareći njemu Evropa stavlja Srbe u red
najpoetiĉnijih naroda; srpske narodne pesme su »pravo ĉudo jezika, stila i poezije,
jedinstvene u Evropi«. Njegove ideje o knjiţevnosti istovetne su sa idejama Vuka Karadţića i
poznijih srpskih romantiĉara: »Svakom narodu preporuĉujem da ĉuva svoj duh, koji ţivi u
narodnim umotvorinama... Kad se neka knjiţevnost mnogo udalji od prostoga naroda, ona
se, u isto vrijeme, mnogo udaljila i od prirode... Veliko će zlo izići ako slovenski pisci budu
podraţavali današnje evropske knjiţevnosti.« »Ne znaju glatka pera onako pisati kao što
javorove gusle gude...«

Njegov knjiţevan rad na srpskom jeziku nije veliki, ali on je srpsku knjiţevnost
obogatio jednom poetiĉnom i jedrom knjigom, i, budući knjiţevno obrazovan, doslednije i
potpunije no iko kod nas razvio je romantiĉarsku doktrinu i njeno osnovno shvatanje o vezi
izmeĊu narodne i knjiţevne umetnosti.

BRANKO RADIĈEVIĆ
K od ranijih pesnika srpskih bilo je klica romantizma, ali prvi pravi
romantiĉarski pesnik srpski, pisac koji je na poeziju stao primenjivati romantiĉarske ideje
Vuka Karadţića, bio je Branko Radiĉević. Stvarno, on u knjiţevnosti srpskoj otvara cvetnu,
knjiţevnim talentima i pesniĉkim delima bogatu romantiĉarsku epohu.
ŢIVOT. — Otac Branka Radiĉevića, Teodor (Boţidar) Radiĉević, carinski ĉinovnik u

austrijskoj sluţbi, bio je i sam ĉovek od pera. To nije bio samo jedan od onih starih
»ljubitelja ĉtenija«, kakvih je kod Srba dosta bilo u prvoj polovini XIX veka, no je i sam radio
na knjiţevnosti, i pored manjih knjiţevnih ogleda dao 1847. i srpski prevod Šilerova
Vilhelma Tela. U Brodu na Savi, u Slavoniji, 15. marta 1824. rodio mu se sin Aleksije, koji je
docnije svoje kalendarsko ime preokrenuo u narodno ime Branko.
Kako je Teodor Radiĉević, kao ĉinovnik, menjao mesta sluţbovanja, Branko je uĉio
škole u nekoliko raznih mesta. Od 1828. godine porodica Radiĉević bila je u Zemunu, i
Branko je tu, od 1830. do 1835, uĉio tri razreda srpske i tri razreda nemaĉke osnovne škole.
1835. upisao se na gimnaziju u Karlovcima, i tu ostao do 1841. Tada je 1841. otišao na
gimnaziju u Temišvar, i svršio je 1843. 1843. otišao je u Beĉ i upisao se da sluša prava. Tu se
upoznao sa Vukom Karadţićem i Đurom Daniĉićem, ušao u njihov uţi krug, i to poznanstvo
biće od vrlo velikog znaĉaja po dalji njegov knjiţevni rad. Nešto novĉana oskudica, nešto
buran Ċaĉki ţivot omeli su ga da dovrši svoje pravne studije. Godine revolucije, 1848. i 1849,
proveo je u Sremu, naroĉito u Zemunu; u nekoliko mahova prelazio je u Beograd. U Beĉ se
vratio 1850, i, potpomognut od kneza Mihaila, upisao se na medicinu. Ali neizleĉiva bolest
bila ga je uhvatila, i on je umro u najboljim godinama i u prvom poĉetku svoga rada, u Beĉu,
18. juna 1853.
NjEGOVE KNjIGE. — Kao gotovo svi srpski pesnici njegova vremena, Radiĉević je
poĉeo pevati još kao Ċak u gimnaziji. Rana knjiţevna zrelost njegova objašnjava se ne samo
njegovim liĉnim talentom no knjiţevnom naslednošću od oĉeve strane i knjiţevnim
obrazovanjem steĉenim još u roditeljskoj kući. Od 1843. godine on već piše dobre stihove, i
otada se brzo razvijao i naglo proizvodio. Njegovo pevanje zahvata doba od 1843. do 1850.
godine. Za ţivota izišle su mu dve sveske Pesama, prva, sa lirskim pesmama u Beĉu 1847,
druga, u kojoj su dve epske pesme Gojko i Hajdukov grob, takoĊe u Beĉu, 1851. Posle
njegove rane smrti, na navaljivanje Vuka Karadţića, njegov otac izdao je iz zaostalih

rukopisa i treću svesku Pesama (Temišvar, 1862). U Matici srpskoj nalazi se ostatak
Radiĉevićevih rukopisa.
Docnije, Pesme Branka Radiĉevića su vrlo ĉesto izdavane; posle Njegoševa Gorskog
vijenca to je bila najĉešće izdavana i najviše ĉitana srpska pesniĉka knjiga. Njegove Pesme
izišle su još u desetak izdanja: u Novom Sadu, 1867, u Beogradu, 1872, u Panĉevu, 1873, u
Novom Sadu, 1878, u Panĉevu, 1879. i 1880, u Novom Sadu, 1882, 1883, 1889. i 1900.
Srpska knjiţevna zadruga izdala je 1903. u Beogradu knjigu prvu Radiĉevićevih Pesama, u
kojoj je njegova lirika.
LIRIĈAR. — Iako je i ranije u srpskoj knjiţevnosti bilo pesnika koji su se sluţili

narodnim jezikom i unosili u svoju poeziju elemente narodne poezije, ipak su pesme Branka
Radiĉevića znaĉile jednu veliku novinu, gotovo ĉitav knjiţevni prevrat. Njegova poezija se
odlikovala ne samo paţljivo ĉistim narodnim jezikom i nadahnućem iz narodne poezije no je
i sadrţinom, osnovnim tonom i naĉinom izraţavanja silno odudarala od zbirki ranijih, pa i
suvremenih srpskih pesnika.
Raniji srpski pesnici su bili »objektivni« i didaktiĉni, ĉuvali se liĉnih izliva i drţali se
»mirnoga ĉuvstva«, sve svodili na moralnu i patriotsku pouku i njihovi stihovi bili su knjiški
hladni, staraĉki mudri, visokoparno sveĉani, ukoĉeno pravilni. Radiĉević, sa smelošću
sasvim novoga i sasvim mladoga ĉoveka, prekida sa tim krutim spisateljskim tradicijama. On
u svoju istinski lirsku poeziju unosi sebe liĉno, svoje liĉne doţivljaje, svoja liĉna osećanja,
opeva svoju nestašnu, katkada i razuzdanu mladost, ne bacajući na svoje stihove veo
predrasuda i obzira, no kao prkoseći starima, mudricama, cepidlakama, licemerima,
pobornicima svega starog i preţivelog u knjiţevnosti i u javnom ţivotu srpskom. Jedva
jednom sa njime u srpsku poeziju, koja je odmah u prvom svom poĉetku izgledala tako stara,
ulazi mladost, sa svojim sveţim osećanjima i bujnim strastima. I svoju mladu i mladićku
knjigu on prirodno posvećuje »Srpskoj omladini«. On svoje pesme naziva »ĉeda mila moje
krvce vrele«, i brani tu svoju subjektivnu poeziju ĉija je prva vrlina što je njegova:
Bolje ĉedo i preĊavolasto

Neг bogaljĉe i slepo i kljasto,
Da uz tuĊi korak naramljuje,
Da ga tuĊa ruka zaranjuje!
U svoj svojoj poeziji to je odista bio svoj ĉovek i svoj pesnik, koji je pevao po svojoj ćudi
i iz svoga srca, traţio svoje predmete gde mu se svidelo i kazivao ih kako je hteo. Pored toga,
on u srpsku knjiţevnost unosi iskrenu ljubav ka prirodi, osećanje ranije slabo razvijeno u
srpskoj poeziji, koja je nemoćno produţavala tradicije suve i hladne kabinetske poezije
evropske iz XVIII veka. Mlada, sveţa i topla poezija Branka Radiĉevića imala je dah mladosti
i proleća, i bila kao oaza u suvoj i mrtvoj pustinji ondašnje bezliĉne, beskrvne i ukoĉene
didaktiĉne »objektivne« poezije. Ona je ĉinila utisak svetlog prolećnog jutra, širila miris
poljskog cveća, i mladi pesnik je izgledao kao mladi i raspevani faun u proletnjem cvetnom
polju. Sa Brankom Radiĉevićem je došao u srpsku knjiţevnost pravi lirski pesnik, koji je
pevao o sebi i za sebe, istinski »pesnik srca i mladosti«. I sva njegova lirika biće juvenalia
jednog vrlo mladog pesnika u jednoj vrlo mladoj knjiţevnosti.

U takvoj poeziji ljubav je morala zauzeti glavno mesto. Veća polovina njegovih stihova
su ljubavni. U njima se opeva ljubav ne kao jedno opšte mesto literature i kao jedna
izupotrebljavana poetska tema, no stvarne i osećane ljubavi onakve kakve ih je on sam imao
i kakve ih je sam liĉno osećao. Branko Radiĉević shvata ţenu i ljubav drugaĉe no što su to
radili raniji sentimentalni »pjesmopevci« srpski, zakasneli trubaduri i plaĉevni ljubavnici
pod »bledim mesecom«. Njegova ljubav je »od ovoga sveta«, plaha, ĉulna, katkada sasvim
plotska, što je vreĊalo i bunilo stare celomudrene i blagonaravne spisatelje. Đaĉki rastanak,
jedan od najranijih i najširih njegovih poslova, najpopularnija pesma njegova,
karakteristiĉan je za taj prvi ĉulni i veseli period njegovog lirskog pevanja. U tim prvim
njegovim pesmama razdragane mladosti i ţivotne radosti oseća se malo ţivotno iskustvo,
površnost sasvim obiĉnih osećanja, upravo osećaja, naivna mladićka razuzdanost. Ali pored
tih ĉulnih pesama mladićkih, ima i Radiĉevićevih lirskih pesama sa dubljim osećanjima i
višim mislima. Bolest i bol su proširivali njegov duhovni vidik i preĉišćavali njegova
osećanja. Predosećajući ranu smrt on je ispevao nekoliko iskrenih pesama prodirne
melanholije, i to je najbolji deo njegova poetska rada.
EPSKI PESNIK. — Glavni rad Branka Radiĉevića to je lirska poezija, laka ljubavna
lirika, nešto kao lіed u nemaĉkoj poeziji prve polovine XIX veka, naroĉito kod Hajnea i
Ulanda, koji su bili od izvesnog neposrednog uticaja na nj. U toj lirskoj poeziji, koja je
odgovarala njegovoj intimnoj prirodi i osnovnom raspoloţenju, Radiĉević je dao najbolje što
je mogao dati. Ali, naroĉito u docnijim godinama svoga rada, on je radio i na epskoj poeziji, i
veći deo njegovih stihova pripada epskoj poeziji. Njoj ga je vukla njegova ljubav prema
narodnoj poeziji i primer ondašnjih pesnika srpskih koji su sa ljubavlju negovali ep. Od
njega je ostalo nekoliko romantiĉnih epskih pesama: Gojko (1848), Osveta, Stojan,
Utopljenica, Uroš, Hajdukov grob (1849); sobom u grob Radiĉević je poneo neostvarenu
nameru da napiše ep o Kosovu.
U svim tim svojim epskim pokušajima, u kojima je uticaj Bajrona oĉigledan, on nije
imao uspeha, kao nijedan od srpskih pesnika uostalom. Njegova poezija, koja je u lirici tako
laka, gotovo krilata, ovde je troma i razvuĉena mahom u mlitave deseterce, bez pokreta, bez
boje i ţivota. Razlika izmeĊu Radiĉevićeve lirske i epske poezije nesrazmerno je velika, i
najzaneseniji poklonici njegovi prelazili su preko njegovih epskih pokušaja. Još 1851. godine
Ljudevit Štur je utvrdio da Radiĉević liriĉar stoji nad Radiĉevićem epiĉarom, i od toga doba
taj sud se nije promenio.
PESNIĈKI OBLIK. — Radiĉević je novator isto toliko oblikom koliko i sadrţinom. U

neposrednoj i svakodnevnoj okolini svoga uĉitelja Vuka Karadţića i svoga pobratima Đure
Daniĉića, on je sasvim ušao u njihove ideje i sa sebi svojstvenom strašću bacio se na
prouĉavanje narodnoga jezika i narodne poezije. On je ţudno ĉitao narodne pesme i utisak
tih ĉitanja ĉesto se opaţa u njegovoj frazeologiji. Iz narodne poezije uzeo je mnoge figure i
ukrase, kao i njen neposredan i prost naĉin izraţavanja. Karadţićev Srpski rjeĉnik tako reći
uĉi napamet, sam skuplja za Karadţića i narodne reĉi i narodne pesme. On vrlo ĉesto
afektuje svojim znanjem narodnoga jezika, a u fonetizmu pravopisa ide dalje i od samoga
Vuka Karadţića. Ali, ukupno uzevši, on piše boljim i ĉistijim jezikom no ijedan od srpskih
pesnika njegova vremena.
Kako u pogledu jezika tako i u pogledu versifikacije poezija Branka Radiĉevića

oznaĉava veliki napredak, kad se ima na umu kako je bila prosta metrika ranijih srpskih

pesnika. On ima razvijeno osećanje ritma, njegovi slikovi, iako još nesavršeni, novi su i bolji
no što su raniji bili. Melodiĉnost njegovih stihova je tako velika da je ĉitalac u iskušenju da ih
zapeva, i nije sluĉajnost što je gotovo trećina njegovih pesama stavljena u note i što je on ne
samo najĉitaniji no i najpevaniji srpski pesnik. Radiĉević je dao obrasce dobre srpske
versifikacije, i on će u pogledu forme ostati glavni pesniĉki uzor srpski sve do pojave
Vojislava Ilića.
OPŠTI POGLED. — Poezija Branka Radiĉevića imala je zanimljivu sudbu u srpskoj

knjiţevnosti. Novinom pesniĉkih motiva, smelošću ideja, oštrinom liĉnih sudova, ona je
izazvala veliko nezadovoljstvo u konzervativnim krugovima starijih pisaca. Stari su napadali
njenu »nepokrivenu pohotljivost«, »bezumnu nepriznatelnost«, »nerazborito
samopouzdanije«; zbog svoga oštroga »vukizma« Pesme su u jedan mah bile zabranjene u
Srbiji, gde su vladali oni protiv kojih je bila ispevana satiriĉna pesma Put. Ali sa druge
strane, ono što je Vuk Karadţić nazivao »naša partija«, njegovi prijatelji i sledbenici,
doĉekali su mladoga pesnika raširenih ruku i sa oduševljenim pohvalama, koje su više išle
njegovom jeziku i filološkim idejama no njegovom pesniĉkom talentu. Branko Radiĉević je
bio »odvaţan jotist«, »fanatiĉan Vukovac« i u Putu on je bez poštede napao protivnike
Karadţićeve, njihovu šturu klasiĉarsku uĉenost, njihovo pedagoško cepidlaĉenje, njihov uski
i netrpeljivi konzervatizam u pitanjima jezika i pravopisa. U doba kada je, po reĉima jednoga
suvremenika, bilo toliko opasno biti uz Karadţića da je bilo »potajnih jotista« kao što je u
Neronovo doba bilo potajnih hrišćana, — u to doba Radiĉević je prkosno veliĉao Karadţića
kao duhovnog oslobodioca srpskog. U stvari zbog toga, sa osobitim pohvalama presreo ga je
još 1847. Đuro Daniĉić i bio prvi trubaĉ njegove knjiţevne slave. Daniĉić, uvek iskljuĉivo
filolog, hvalio je njegov jezik »kao suza ĉist« i izjavljivao da dosada nijedan Srbin nije tako
pevao.
I pored toga, uspeh nije tako brzo dolazio. Tek kada je oko 1860. stao pristizati ĉist
romantiĉarski naraštaj, pesniĉki glas Branka Radiĉevića stao je naglo rasti. Od 1860. on se
smatra kao osnivaĉ nove srpske poezije i postaje uzor mladih pesnika srpskih. [Vrši jak
uticaj na Zmaja, B. Atanackovića, K. Ruvarca, J. Grĉića i na gotovo sve slabe pesnike
šezdesetih godina.] 1861. Danica je tvrdila da je »Branko dao sadašnji ţivot našoj
knjiţevnosti«. Od 1860. do 1890. izišlo je desetak izdanja njegovih pesama. Sveĉani prenos
njegovih posmrtnih ostataka iz Beĉa na Straţilovo 1883. godine bio je jedna vrsta apoteoze.
Dva knjiţevna lista srpska kod Srba u Ugarskoj, Straţilovo i Brankovo kolo, nazvata su
prema njemu. 1894. Knjiţevno-umetniĉka zajednica u Beogradu proslavila je
pedesetogodišnjicu Đaĉkog rastanka kao jedan veliki datum u istoriji srpske knjiţevnosti. I
u publici i u knjiţevnoj kritici srpskoj, sve do pred kraj XIX veka, vladalo je u punoj meri ono
što je Laza Kostić 1885. godine nazvao brankomanija.
Poslednjih dvadeset godina Branko Radiĉević izgubio je dosta od svoga glasa, i ĉitaoci
njegovih pesama i zaneseni oboţavaoci sve su reĊi. On se danas više ne izdaje, i najviši
knjiţevni redovi ĉitalaca okrenuli su se od njega. Branko Radiĉević ne izgleda danas ono što
je još Ljubomiru Nediću izgledao: »najveći pesnik što je novim srpskim jezikom pevao«.
Kako se danas jedan pisac ne meri više prema tome kakvo je bilo njegovo drţanje u borbi
oko jezika i pravopisa, i on se danas kritiĉnije sudi. Za Radiĉevića je bila nesreća što je
potpao pod apsolutan uticaj Vuka Karadţića i što nije mogao samostalno razvijati se. On je
sebe, na svoju štetu, sveo na srećnog podraţavaoca narodne poezije, postavljao sebi za
zadatak da pokaţe »kako se srpski peva«, bio pesnik jedne knjiţevno-filološke stranke,

ţrtvovao svoje velike pesniĉke sposobnosti strastima jednoga trenutka i interesima jednoga
pokreta. On je imao nesumnjiv originalan pesniĉki talenat, izvesne njegove pesme (kao: ?,
Kad mlidijа umreti, Tuga i opomena) pokazuju i neţnu pesniĉku dušu i samostalan pesniĉki
dar. Anališući Tugu i opomenu, jedan današnji kritiĉar postavlja pitanje koje je u isti mah i
odgovor: »Da nije Branku baš škodio narodni pravac kojega se docnije uz Vuka latio?... Da
nije bilo Vuka, ko zna kakvo bi bilo pevanje Brankovo? Da ne i bolje?« (Pavle Popović).
Zatim, Radiĉević je umro mlad, u poĉetku rada, i nije imao vremena da se razvije. Ţiveo je
vrlo brzo, ceo njegov pesniĉki rad ograniĉen je na sedam godina, i umro je onda kada je tek
trebalo da daje zrela i trajna dela. I tako se, po reĉima jednoga od brankomana, cela njegova
poezija svela na »jedan ogroman i sjajan pokušaj« (Svetislav Vulović).
Ali i za to kratko vreme, i sa tako malom koliĉinom rada, on je mnogo uĉinio. Smelošću
i bujnošću svoje prirode, snagom i originalnošću svoga velikog pesniĉkog talenta, on je
uĉinio onaj odsudan skok od ranije objektivne i didaktiĉne poezije ka subjektivnoj i lirskoj
poeziji na narodnom osnovu. On je više no iko doprineo nacionalizovanju srpske poezije. On
je prvi istinski pesnik srpskoga romantizma, prvi u srpskoj knjiţevnosti dao je obrasce ĉiste
lirike i njime se sjajno zapoĉinje pesniĉka romantiĉka škola.

BOGOBOJ ATANACKOVIĆ
D rug i prijatelj Branka Radiĉevića, »jedna od prvih i najvećih planeta sunca
Brankovog«, Atanacković je u srpskoj pripoveci bio ono što je Radiĉević bio u poeziji. On je
otvorio srpsku romantiĉku pripovetku.
RoĊen je 10. juna 1826. u Baji, u Baĉkoj, u trgovaĉkoj kući. Kršteno ime bilo mu je
Timotije, ali on ga je posrbio u Bogoboj. Osnovnu školu i niţu gimnaziju svršio je u Baji, a
višu gimnaziju u Pešti. U Pešti je uĉio prava, i tu uzeo ţiva uĉešća u prvom omladinskom
pokretu pred 1848. U Beĉu, gde je dovršio pravne nauke, upoznao se sa Vukom Karadţićem i
Đurom Daniĉićem, i sav ušao u njihove ideje. U pokretu od 1848. imao je vidna uĉešća, i u
jedan mah sklanjao se u Evropu. U vremenu od 1848. do 1850. putovao je u dva maha po
Nemaĉkoj, Holandiji, Francuskoj, Švajcarskoj i Italiji. 1851. je u Novom Sadu. Tu je ostao do
same smrti, 28. avgusta 1858.
U knjiţevnosti se javio poĉetkom ĉetrdesetih godina, kada se toliko pevalo u srpskoj

knjiţevnosti. Dve njegove patriotske i sentimentalne pesme u Peštansko-budimskomъ
skoroteĉi za 1844. ne odaju nikakav pesniĉki dar. Ni prve njegove novele, štampane u isto
doba i u istom listu, nisu ništa obećavale. On je poĉeo suviše mlad, i trebalo mu je vremena
da se razvije.
Ali u to doba, sem Jovana Subotića, niko nije radio na noveli, i ĉitalaĉka publika je bila
ţeljna radova te vrste. Njegovi Ċaĉki pokušaji, ma koliko da su bili slabi, zadovoljavali su
jednu osetnu potrebu srpske knjiţevnosti, i on je već poĉeo svraćati paţnju na se. On se ţivlje
daje na posao, i brzo, 1845. i 1846, izdaje, u Budimu i u Subotici dve sveske zbirke novela
Darakъ Srbkinьi. To su novele starinske romantike i sentimentalnosti, povesti nesrećnih
ljubavi, nagraĊene dobrodetelji i kaţnjenog poroka, pune fatalnih mladih ljudi i bledih
devojaka, sa svim starinskim dekoracijama stare i naivne pripovetke, pisane u patetiĉnom
sentimentalnom raspoloţenju i tonu. Novo je što mesto viteza iz prošlosti dolaze ljudi iz
sadašnjosti, ali i jedni i drugi osećaju i govore isto. Karakteristiĉno je da se pisac obraća ţeni,
Srpkinji, »srpskoj devi« i »rodoljubici« onoga vremena, sa njom uzdiše i suze proliva, hoće
da joj neguje u isti mah i neţno osećanje i srpsku nacionalnu svest. Ti prvi radovi
Atanackovićevi, ĉija knjiţevna vrednost je vrlo mala, odgovarali su ondašnjem knjiţevnom
ukusu i imali su uspeha. Podunavka je o njima 1846. pisala: »Iskreno rodoljubije, ĉisto
blagonravije, bon ton, a i ĉistoća jezika u svakoj se vrsti diĉno pokazuje.«

1848. godina ĉini prekid ne samo u ţivotu no i u knjiţevnom radu Bogoboja

Atanackovića. Pre 1848. u svojim plaĉevnim i starinskim romantiĉkim novelama on traţi
svoj put. U 1848. godini njegov duh je sazreo, on je oĉevidno više ĉitao, mislio i video, i
njegova poznija dela su zrelija, razvijenija, i, relativno, realnija. Iz toga drugog perioda su
njegovi putopisi, nove novele i jedan roman. Putopisi su od interesa kao jedan od najranijih
pokušaja te vrste u našoj knjiţevnosti, ali knjiţevne vrednosti nemaju. To su prosti izveštaji
sa puta, u kojima se moţe naći materijal za biografiju samoga pisca i za bole poznavanje
njegovoga dela. I posle 1848. ima od njega nekoliko »ĉuvstvitelnih« novela one vrste u
Darku Srbkinьi, ali iz ovog perioda su njegovi dobri radovi, veća novela Bunjevka i roman
Dva idola (1851—1852), najbolje stvari koje je on napisao, najznaĉajniji pripovedaĉki
pokušaji u srpskoj knjiţevnosti u polovini XIX veka.
Ono što odlikuje ta dva dela to je što su im predmeti iz suvremenog ţivota. Još 1844.
napisao je on karakteristiĉnu novelu Efrosina, »obrazac svakidašnjeg ţivota«. Posle 1848. on
napušta carstvo mašte i pesniĉkih fikcija i ulazi u suvremeni ţivot. I Bunjevka i Dva idola
dešavaju se u 1848, i u njoj su naslikani tipovi iz srpskog društva. Pisac ima svoje ideje: u
Bunjevci istiĉe staro naĉelo da je narodnost iznad vere, u Dva idola slavi veliĉinu narodnog i
ljubavnog osećanja, dva idola: narodnost i dragu. U oba dela opet su ljubavne istorije, sa
mnogo sluĉaja i neobjašnjivih dogaĊaja, sa mnogo uzdaha, usklika i suza. U Dva idola junak,
u kome je pisac hteo sebe ocrtati, samo je bleda kopija Bajronovih »fatalnih ljudi«. Ali,
pored svega toga, i iznad svega toga, tu ima nešto više. Ma koliko da je bio sklon
sentimentalnom romantizmu, Atanacković je slikao svoje doba i svoju sredinu, unosio
pojedine trenutke i obiĉaje iz narodnoga ţivota, slikao sa izvesnom lokalnom bojom, davao
opštu sliku osećanja svoga doba. Pored izvesnog rudimentarnog realizma, ima u Dva idola i
izvesno rudimentarno osećanje. Oko 1850. bila je velika novina napustiti srednjovekovno
viteštvo ili carstvo sentimentalnih snova, pa obratiti se suvremenom ţivotu, i u stvarnosti
traţiti poeziju. Ne mogući potpuno izići iz ranijih uzora, on je ipak davao nešto novo i bolje.
Bogoboj Atanacković je pisac koji ima sve mane svoga doba. Neko je podelio pisce na
muške i ţenske: na one koji su u volji, snazi i akciji, i na one koji su u mašti i osećanju.
Atanacković je ţenski pisac, ne samo zato što je gotovo iskljuĉivo pisao za »diĉne Srpkinje«
no zato što je sam u osnovi bio jedna ţenska priroda. On je bio pesnik idealnih i fatalnih
ljubavi, pregaţenih srdaca, prigušenih ţivota, i stavljao je ţenu, »krunu boţjeg stvaranja«,
»remek boţji«, uvek i svuda na prvo mesto. On je ne samo zabavljaĉ no i duhovni voĊ i
nacionalni vaspitaĉ »naših lepih Srpkinja«, uĉi ih vernoj i nezainteresovanoj ljubavi, ĉistom
osećanju, srpskom duhu, savetuje ih da ĉitaju srpske knjige, da igraju srpske igre, da nose
srpsko odelo, da se udaju za Srbe i da srpski vaspitaju svoju decu.
Zato što je bio ubeĊen i revnostan vukovac, Atanacković je docnije bio precenjen. U
njemu se gledao pisac prvoga reda i Dva idola su proglašavana za najbolji roman srpski.
Danas, Atanacković ne izgleda više takav. On nema velike knjiţevne snage i originalnosti, on
tek traţi svoj put, i ne moţe da se otme ispod tuĊih uticaja. On se knjiţevno vaspitao kod
slabih maĊarskih i nemaĉkih sentimentalnih pisaca, i njegov bledi bajronizam je pozajmljen
iz treće ruke. U svojoj ţelji za poetizovanjem svega, on je naivan i nevešt. DogaĊaji su
neobjašnjivi i neprirodni, radnja izveštaĉena, liĉnosti krajnje i u dobru i u zlu. Stil je
bezliĉan, sladunjav, bled, bez boje i bez izraza, jedva sa nešto teĉnosti. Sa ĉisto knjiţevne
taĉke gledišta vrednost Bogoboja Atanackovića nije velika. Njegova vrednost je samo
istorijska i relativna. On je jedan od prvih pisaca naših koji su se obratili »svakidašnjem

ţivotu« i koji su se prvi ogledali u romanu iz suvremenog ţivota srpskog. Njegova dela vrede
samo utoliko što znaĉe skroman poĉetak jednog novog knjiţevnog pravca.

JOKSIM NOVIĆ OTOĈANIN
R oĊen 15. marta 1806, u Zaluţnici kod Vrhovina81 u Lici, u oficirskoj
porodici, Joksim Nović Otoĉanin je imao buran ţivot, romantiĉniji no i jedan od srpskih
romantiĉara. Gimnaziju je uĉio u Sremskim Karlovcima i u Šaroš-Pataku, u Ugarskoj;
filozofiju u Jeni, Getingenu i Haleu; prava u Beĉu, 1824. Njegov ţivot otada nastaje pun
ĉudnih doţivljaja. Do 1848. teško je uhvatiti gde je ţiveo i šta je radio. Bio je u gardi kneza
Mihaila u Srbiji, hajdukovao u bosanskim i hercegovaĉkim planinama, ţiveo meĊu
Arnautima. Dve godine proveo je u zatoĉenju. Ima celih godina za koje se ne zna gde je bio i
šta je radio. 1848. on je u borbi protiv MaĊara, i u jedan mah pokušava da digne ustanak u
Bosni. Posle 1848. oskudno je ţiveo od knjiţevnog rada, i u bedi umro u Novom Sadu 5.
januara82 1868.
Student u Jeni i Haleu, drug Jana Kolara, on je Ċak Jerneja Kopitara i Vuka Karadţića,
koji ga je uveo u lepote narodne poezije. Još 1837. piše Karadţiću: »Vi ste mi ogledalo, pa
sam se po vama vladao«; »Vi ste mi oĉi otvorili i put pokazali«, piše on 1845. On je, u
bukvalnom smislu reĉi, uĉio Karadţićeve spise i sa razlogom se nazivao njegovim Ċakom. On
je rano ušao u romantiĉku knjiţevnu doktrinu i svoj ţivot udesio prema svom romantiĉnom
idealu. Hajdukujući po Romaniji i Durmitoru, gosteći se u dvorovima bosanskih begova,
zimujući po crnogorskim i arnautskim katunima, on, oficirski i plemićki sin, nemaĉki
student, u tom romantiĉarskom ţivotu stvorio je sebi sasvim drugu dušu, ponarodio se,
postao neka vrsta Tešana Podrugovića.
I u tom ĉistom narodnom pravcu, u duhu narodne poezije, on se ogledao u

knjiţevnosti. On prevodi srpske narodne pesme na nemaĉki, ali ne uspeva da naĊe izdavaĉa.
Još 1836. poĉeo je da u narodne stihove stavlja srpsku istoriju »od potopa do današnjega
vremena«, i na osnovu toga poĉetka Karadţić mu je predskazivao da će narod »u njemu
dobiti nauĉnoga spisatelja«. Prvi njegovi pokušaji, iz tridesetih godina, bez vrednosti su i
originalnosti. Prvo i glavno delo njegovo to je u svoje doba ĉuvena Lazarica ili Boj na
Kosovu izmeĊu Srba i Turaka na Vidovdan 1389 (Novi Sad, 1847; drugo i treće izdanje,
Novi Sad, 1860. i 1882). Spev je ispevan sasvim u duhu i obliku narodnih pesama, ĉistim
narodnim jezikom i pravilnim narodnim stihom. Ovaj narodski spev, sa predmetom koji je
uvek bio drag srpskom narodu, pobudio je oduševljenje u omladini. Knjiga je imala više
uspeha no i sam Gorski vijenac, koji je iste godine izišao i u omladinskim krugovima uĉio se
napamet.

Taj uspeh ohrabrio je Novića. I on je napisao ceo jedan niz epopeja u narodnom pravcu
i stihu, uzimajući predmete ne samo iz stare i novije istorije srpske, ĉak i Napoleonove
ratove, i opevajući i suvremene istorijske dogaĊaje. Tako su postali njegovi spevovi: Hajduk
Veljko, Vasa Ĉarapić, Janko Katić i Stanoje Glavaš (1860), Birĉanin Ilija, oborknez izpod
MeĊednika (1862), Dušanija (1863), koju je smatrao za najbolje svoje delo, KaraĊorĊije
izbavitelj Srbiіe (1865), itd. Krimski rat je opevao u svoje doba popularnom spevu
Moskovija (1863). On je u tom poslu bio vrlo plodan, ali i jednoliko razvuĉen.
Sliĉne pokušaje ĉinio je u prozi. Podraţavajući narodno pripovedanje, u ĉistom i

knjiţevnom jeziku, on je opisivao narodni i hajduĉki ţivot u Bosni, ili pojedine dogaĊaje iz
prošlosti, bliţe i dalje: tako, Sila turĉi Bosnu (1864), Kapetan Radiĉ Petrović i pokrštenica
Zorka (1866). Naroĉito su rado bila ĉitana dva spisa: Hajduĉki ţivot (1861—1863), i Starine
od Starine Novaka ili tolkovanje narodnjeg pjevanja i pripovjedanja (1867).83 Poslednjih
godina ţivota poĉeo je prevoditi u prozi Ilijadu.
Joksim Nović Otoĉanin je jedna od najromantiĉnijih liĉnosti srpske knjiţevnosti. On je

pisac koji je dosledno i potpuno pokušao da izvede romantiĉnu ideju: na temelju narodne
poezije, iz materijala koji ona daje, sagraditi umetniĉki ep i celu umetniĉku knjiţevnost.
Mickijeviĉ je ranije savetovao da se iz narodnih kosovskih pesama stvori potpun ep i Nović je
prvi u srpskoj knjiţevnosti uĉinio taj pokušaj. On je, i tada i docnije, toliko daleko išao u
tome pravcu da je prešao u prosto podraţavanje narodne poezije. Njegova poezija ĉini prelaz
izmeĊu narodne i umetniĉke poezije, ali nije dovoljno spontana da bi bila narodna, ni
dovoljna liĉna i knjiţevna da bi bila umetniĉka. Iz narodne pesme on ima ĉist jezik, teĉan
stih, ali i njene mane, epsku opširnost i jednolikost. Ceo njegov posao karakteristiĉan je za
romantiĉarski preteran kult narodne poezije.

JOVAN SUNDEĈIĆ
U polovini XIX veka i Dalmacija se probudila za knjiţevni ţivot, i
dalmatinski pisci javljaju se i u srpskoj i hrvatskoj knjiţevnosti. Jedan od prvih pravoslavnih

Srba iz Dalmacije koji se kao pesnik javio u srpskoj knjiţevnosti bio je Jovan Sundeĉić.
RoĊen 24. juna 1825. u Golinjevu, kod Lijevna, u Bosni, kao dete je prebegao u
Dalmaciju. Školu je poĉeo u Imotskom, kod franjevaca; potom se uĉio kod jednog
pravoslavnog kaluĊera. U zadarsku bogosloviju ušao je 1843. i svršio je 1848. Do 1854. bio je
kapelan u Peroju, u Istri, i po severnoj Dalmaciji. Od 1854. do 1863. bio je profesor
bogoslovije u Zadru. Kratko vreme, 1863, ureĊivao je u Zadru list Zvіjezdu, uz glavnu
saradnju Stjepana Buzolića i Meda Pucića. 1864. otide za sekretara kneza Nikole na Cetinje.
Tu je ureĊivao kalendar Orlić, i stalno ostao do 1874, sa malim prekidom 1867—1868, kada
je bio u Srbiji. Dobivši penziju, stalno se nastani u Kotoru i tu umre 6. jula 1900. godine.
U knjiţevnosti se javio 1848. moralnim spevom Anania i Sapfіra ili laţъ kaznѣna, ĉiji
je sav znaĉaj što je spevan »na prostom i slatkom maternjem jeziku«. Otada Sundeĉić pušta
u svet mnogobrojne i jednolike pesme, koje nalaze mesta po mnogim srpskim i hrvatskim
listovima i ĉasopisima. 1850. izišla je zbirka njegovih stihova Srce, Nizъ dragocѣnogъ bisera
ili duhovne i moralne pѣsme za dѣcu (Zadar, 1856, drugo izdanje na Cetinju, 1865), Cvѣće
(Zadar, 1858), 1860. Vršidba, koja je doţivela tri izdanja,84 1862. Vienĉić domoljubnih
pjeѕama, Krvava košulja štampana je u Zadru 1864, i latinicom i ćirilicom; u starosti je
štampao Tuţnu knjіgu i staraĉku ljubavnu liriku Milje i omilje (1893).
To je bio pesnik koji se nije menjao. Celoga ţivota ostao je dobar »Slavjan« iz 1848,
starinski patriot, »sav svemu narodu svome«, ubeĊen pristalica srpsko-hrvatskog narodnog
jedinstva i »opšte koristi jugoslavenske«. Izdavao je pojedina svoja dela i latinicom; neka od
njih, štampana su jedna strana ćirilicom, a druga latinicom.
On je svoje rodoljubive misli kazivao u uvek istim, monotonim i slabim stihovima.

Pevao je u doba kada se u Dalmaciji vršio narodni preporod, kada se narodna, slovenska,
hrvatsko-srpska stranka, borila protiv talijanske kulture i talijanske prevlasti, i njegovi
rodoljubivi stihovi nalazili su odjeka i ĉitalaca. Iako sveštenik, on je imao šire ideje o
narodnom jedinstvu, nije delio Srpstvo od Hrvatstva, za svoj jezik pisao da nije »skroz ni

srbski ni hrvatski« no »neka sredina izmeĊu jednoga i drugog, ne narjeĉija nego tih naĉina«.
I iz tih politiĉkih razloga Sundeĉić je u Dalmaciji i van nje bio slavljen kao narodni pesnik.
Ĉovek iz naroda, ţiveći u jednom kraju gde je narodna duša saĉuvala sve svoje stare
osobine i gde se narodna poezija zadrţala u svoj svojoj lepoti, Sundeĉić je sav bio pod
uticajem narodne poezije. Ono što je on rekao za svoju zbirku Cvѣće da je »pokušenje u
narodno-liriĉkoj pevaniji«, moţe se reći za sve njegovo pevanje. On je pisao ĉistim narodnim
jezikom i lako je podraţavao narodnu poeziju. Ali u tim prostim i jednolikim stihovima koje
je lako pisao nije bilo pesniĉkog talenta. Kao Joksim Nović on je pokazao da podraţavanje
narodne poezije bez liĉnog pesniĉkog talenta vredi koliko i ranija podraţavanja Horacija i
Šilera, i da patriotizam nije jedini atribut jednoga pesnika. Njegov knjiţevni uspeh ostao je
ograniĉen na doba nacionalnih i politiĉkih borbi u kojima je imao lepo mesto. Za dugo vreme
to je bio najpoznatiji i najĉitaniji srpski pisac kod Hrvata; 1889. Matica hrvatska, u redakciji
hrvatskog pesnika Huga Badalića, izdala je njegove Izabrane pjeѕme.

JOVAN ILIĆ
S a Ljubomirom P. Nenadovićem Jovan Ilić pripada prvom srbijanskom
naraštaju koji se poĉetkom ĉetrdesetih godina javio u knjiţevnosti. Razlika je izmeĊu oba
pisca utoliko što je Nenadović celog svoga ţivota uglavnome ostao veran pesniĉkim idejama i
navikama svoga doba, ostao vazda didaktiĉar i »objektivan« pesnik, dok se Ilić menjao, iz
»objektivne lirike« u kojoj je poĉeo, razvio se u romantiĉara, jednog od najkarakteristiĉnijih
romantiĉara srpske knjiţevnosti.
RoĊen u Resniku 1824. godine, Ilić je gimnaziju uĉio u Kragujevcu, Licej u Beogradu, a
filozofiju u Beĉu. U prvom omladinskom pokretu pred 1848. uzeo je ţiva uĉešća i odlikovao
se svojim slavjanskim osećanjima. Pred 1848. dobio je malu sluţbu u Drţavnom savetu u
Beogradu, i ţivo uĉestvovao u prvom omladinskom pokretu kome je središte bilo Druţina
mladeţi srpske. 1848. borio se meĊu srbijanskim dobrovoljcima, protivu MaĊara. Posle bune
sluţio je kao profesor u Šapcu, Negotinu i Beogradu. 1858. igrao je znatnu politiĉku ulogu,
bio je jedan od voĊa mlade liberalne opozicije i sekretar Svetoandrejske skupštine. Bio je
ĉlan Velikog suda do 1869. Tada je postao, za kratko vreme, ministar pravde. 1873. ušao je u
Drţavni savet, i na tom mestu ostao do 1882, kada je otišao u penziju. Ţiveći vrlo povuĉeno
kao otac cele jedne knjiţevne dinastije, umro je u Beogradu 12. marta 1901. godine.
Jovan Ilić pripada prvom omladinskom naraštaju, onom koji se u knjiţevnosti i u

javnom ţivotu javio pred 1848. Kao pesnik, u poĉetku svoga rada — poĉeo je pevati još 1843
— on je sav u idejama stare škole: poluklasiĉar, didaktiĉar, refleksivni pesnik, sentimentalac
po nemaĉkom naĉinu. Teme njegovog pevanja su: prijatelji, pohvala dobrodetelji,
razmišljanja o bogu, posmatranja o godišnjim vremenima. Sve to u ukoĉenim i bledim
stihovima, bezliĉno i nepoetsko. Prva njegova zbirka, Pѣsme, štampana u Beogradu 1854,
nosi sve obeleţje starije poezije ĉetrdesetih godina.
Od pedesetih godina javlja se preokret u njegovu pevanju. On se oslobaĊa ranijih

uticaja i sav se okreće narodnoj poeziji. Duboko nacionalan, sirov Srbijanac staroga kova,
kakav je ostao celog ţivota, ušavši potpuno u romantiĉarske ideje koje su odgovarale
njegovoj pravoj prirodi, on sasvim pada u vukovsku romantiku: celog ţivota nosiće fes,
mrzeće »uskogaće«, pisaće juţnim nareĉjem, oboţavaće narodnu poeziju i staraće se da peva
kao što su narodni pesnici pevali. Sav svoj program kazao je u rukopisnoj zbirci svojih
pesama koju je nazvao Slijepac. »Slijepcem nazvah knjigu ovu, eda bih se dodvorio hvale

onoga koji me nauĉi pjeti...« On sam priĉa kako je bio polaskan kada se sam Joksim Nović
Otoĉanin prevario i jednu njegovu pesmu drţao za narodnu: Ilić od toga, kako sam veli, nije
traţio »lepše kritike«.
Ali u tom poslu on bolje prolazi no Joksim Nović Otoĉanin i Jovan Sundeĉić. On dublje
no iko ulazi u dušu narodnog pevaĉa i u duh narodne poezije. On je uspeo da narodnu
poeziju tako podraţava u formi da je izvesne njegove pesme teško razlikovati od narodnih
pesama, a nekoje njegove pesme ušle su u narod i pevaju se kao narodne. On je naroĉito
osetio i umeo preneti zanosnu liriku bosanskih sevdalinki, i niko bolje od njega nije obradio
sevdah narodne poezije. Ciklus soneta Oh jeste remek-delo te lirike na narodnom osnovu.
Pod dvostrukim uticajem bosanske ljubavne poezije i nemaĉkih romantiĉara

orijentalista, on je u svoju poeziju uneo mnogo Istoka, istoĉnjaĉke motive, turski reĉnik. U
svojim pesniĉkim poslanicama nazivao se Abiba, i u svom orijentalizmu išao tako daleko da
je u izvesnim pesmama cele strofe pisao turski, tako da se bez reĉnika ne mogu razumeti. U
zbirci Dahire (Beograd, 1891) ima niz tursko-srpskih pesama, koje su sluţile za ugled celom
jednom nizu bosansko-hercegovaĉkih pesnika devedesetih godina.
Jovan Ilić se ogledao i na epu. On je naišao na jednu lepu i poetsku narodnu legendu,
»lijep roman« na koji je još 1829. godine Vuk Karadţić skrenuo paţnju srpskim pesnicima, i
koji je u stihove stavio Joksim Nović Otoĉanin još krajem tridesetih godina. Ilić je uzeo tu
legendu i razvio je u romantiĉno—pastoralni ep Pastiri (Beograd, 1868). To je najbolji epski
posao romantiĉkoga doba i jedan od retkih boljih epa srpske knjiţevnosti. Stihovi su slabiji i
tromiji no što su u njegovim lirskim pesmama, ali ceo spev ima mnogo ĉiste poezije, sveţih
opisa, neusiljene prostote, i nosi obeleţje narodnoga verovanja i narodnoga duha.
Jovan Ilić nije pesnik prvoga reda, ali zauzima lepo mesto u istoriji srpskoga
romantizma. On je jedini uspeo u onome što su romantiĉari postavili kao ideal: pevati kako
narod peva. Nijedan srpski pesnik nije toliko voleo, razumevao, osećao i asimilovao narodnu
poeziju, i nijedan od njih nije iz elemenata narodne poezije, u narodnom stilu i duhu,
ispevao tako lepe i istinski poetske pesme.

ZMAJ JOVAN JOVANOVIĆ
Ž IVOT. — Najplodniji pesnik romantiĉarskog doba, Jovan Jovanović, docnije
nazvan Zmaj, rodio se 24. novembra 1833. godine u Novome Sadu. Tu je svršio osnovnu
školu, gimnaziju u Halašu i Poţunu, prava je uĉio u Pešti, u Pragu (oko 1856) i u Beĉu.
Svršivši prava,85 bude 1861. izabran za varoškog podbeleţnika u Novom Sadu. 1863. otišao
je za nadzornika Tekelijanuma u Pešti i upisao se da uĉi medicinu. Svršivši medicinu, doĊe
za lekara u Novi Sad, 1870. Kao lekar ţiveo je po raznim mestima, u Panĉevu, Karlovcima,
Futogu, Kamenici, Beĉu, Beogradu, Zagrebu. Jedno vreme bio je dramaturg Narodnog
pozorišta u Beogradu. Za sve to vreme ureĊivao je razne knjiţevne, satiriĉne i deĉje listove:
1862. Javor u Novom Sadu; od 1864—1871. Zmaj, po kome je i ime dobio; od 1871. Do 1874.
u Panĉevu Ţiţu; 1877. do 1878. Ilustrovanu ratnu kroniku u Novom Sadu; 1878. krenuo je u
Novom Sadu satiriĉni list Starmali, kome je bio duša do 1889; 1880. otpoĉeo je izdavati u
Novom Sadu deĉji list Neven, koji je, neko vreme i u Beogradu i u Zagrebu, izlazio preko
dvadeset godina, i na kome je radio do same smrti. 1874. sveĉano je proslavljena u Novom
Sadu dvadesetpetogodišnjica, a 1899. u Zagrebu pedesetogodišnjica njegovog plodnog i
zasluţnog knjiţevnog rada. 1892, u znak narodnog priznanja, Narodna skupština u Beogradu
mu je odredila stalnu godišnju pomoć. Poslednje godine ţivota proveo je u Kamenici, u
Sremu, gde je i umro 3. juna 1904. godine.
NjEGOVE KNjIGE. — On je vrlo malo radio u prozi: nekoliko pripovedaka, od kojih je

najpoznatija pesniĉka legenda Vidosava Branković (1860), i popularni šaljiv komadić Šaran
(1864). Inaĉe, sav ostali njegov knjiţevni rad je u poeziji. Zmaj Jovan Jovanović zauzima
jedno od najvećih mesta u srpskoj knjiţevnosti i pevanjem ispunio je gotovo pola veka svoga
ţivota.
Kada je on poĉeo pevati 1849, srpska poezija preţivljavala je jednu tešku krizu. Stara
poezija izumirala je u svojoj oskudnosti. Sem Branka Radiĉevića koji se kao meteor javio i
išĉezao, ništa novo nije se javljalo. Oskudica je bila takva da su ljudi kao Ljubomir Nenadović
jedinu nadu polagali na ĐorĊa Maletića. U to doba, 1852, pisao je Svetozar Miletić, koji je
već poĉeo sticati svoj veliki glas: »Kako nam je literatura svakolika sumorna, sad bi joj
osobito preko bio potreban sjajan i velelepan meteor, da je potrese, elektrizira, oţivi. Kod
sina G. Jovanovića našao sam lep dar poezije.« Miletić se nije prevario, »sin G. Jovanovića«
imao je više no »lep talenat«, i on je u klonulu srpsku poeziju uneo nov ţivot.

Još kao vrlo mlad ĉovek, Ċakujući u Poţunu, Zmaj je od 1848. poĉeo pevati, potpisujući
se »Osijan«. Ubrzo je skrenuo opštu paţnju na sebe i već poĉetkom šezdesetih godina stekao
glas jednog od prvih pesnika srpskih. Pesniĉki rad njegov je neprekidan i vrlo obilan. Prva
njegova knjiga, prevod Toldija, izišla je u Novom Sadu 1858, prevod Demona 1863, Đulići u
Novom Sadu 1864. Sve dojakošnje pesme Zmaj Jovana Jovanovića izišle su u Novom Sadu
1871. Pevanija je izišla u Novom Sadu 1882; ostatak njegovog pesniĉkog rada izdala je
Srpska knjiţevna zadruga pod naslovom Druga Pevanija, u dve knjige (Beograd, 1895—
1896). Đulići uveoci pojavili su se u Novom Sadu 1882. Novo izdanje Đulića i Đulića uvelaka
izišlo je u Zagrebu 1899. godine.
NjEGOVO PESNIĈKO RAZVIJANjE. — On se razvijao pod nekoliko razliĉnih uticaja.

Kada je propevao, 1849, za prvi uzor su mu sluţili Ċaĉki pesnici oko Slavяnke. Zatim, došao
je jak uticaj Branka Radiĉevića, kod koga je Zmaj uzeo ono što je pesniku Đaĉkog rastanka
bilo najbolje: lakoća izraza, okretnost stiha, vedrina, naroĉito narodni jezik i ugledanje na
narodnu poeziju. Osećajući da nedovoljno poznaje narodni jezik, koji je za njegovo doba
uveliko postajao knjiţevni jezik, Zmaj je, kao i Branko Radiĉević, u punom smislu reĉi
izuĉavao i uĉio Srpski rjeĉnik Vuka Karadţića, i, štaviše, i sam se bavio skupljanjem reĉniĉke
graĊe (1896. podneo je Matici srpskoj zbirku od 3000 narodnih reĉi, pod naslovom:
Gradljika za što potpuniji reĉnik srpskog jezika). I za sve vreme pesniĉkog rada za njega je
bio »srpski jezik — rajski jezik«, kako je pevao u starosti. Narodna pesma na njega je uticala
mnogo više no na druge, i, što je glavno, mnogo srećnije. Zmaj je, uopšte, imao retke
asimilativne sposobnosti, i svojim gipkim duhom lako se prilagoĊavao drugim dušama i
tuĊoj poeziji. On je narodnu pesmu tako srećno podraţavao da neke njegove pesme ĉine
utisak potpuno narodnih, i kao takve su prodrle u narod. U starosti, on je od toga
podraţavanja napravio ceo pesniĉki program, ţeleo da sasvim skine sa sebe »šljoke
umetniĉke literature«, i imitujući i suviše narodnu poeziju ispevao zbirke Snohvatice (dve
knjige, I—II, 1895. i III 1900) i Devesilje (1900). Na Snohvatice on je mnogo polagao,
smatrao ih za jedno od najvaţnijih knjiţevnih dela svojih, pripremao se za njih velikim
ĉitanjem narodne poezije, i radio ih vrlo paţljivo. On je tu pokušao da peva u ĉisto narodnom
duhu, da narodski peva narodne pesme kao što je to ĉinio Filip Višnjić. »Ja sam uvek ţeleo
da se Snohvatice kritikuju samo kao narodne pesme — kao da nema na koricama moga
imena.« Ali u svem tom poslu on nije imao uspeha. U tim pesmama ima i staraĉke klonulosti
i preteranog podraţavanja. Ali, ipak, u ranijim pesmama svojim Zmaj je jedan od retkih
pesnika srpskih koji su se najviše pribliţili knjiţevnom idealu svoga vremena: na osnovu
narodne poezije stvoriti umetniĉku poeziju.
Od stranih pesnika nijedan nije uticao na nj toliko kao poznati maĊarski pesnik
Aleksandar Petefi, ĉiji je glas tada bio na vrhuncu, naroĉito posle njegove junaĉke smrti na
bojnom polju, gde je svojom krvlju zapeĉatio svoje rodoljubive i slobodoljubive pesme. Zmaj
je znao maĊarski od detinjstava, uĉio je maĊarske škole, kao Ċak upoznao se sa maĊarskom
knjiţevnošću, naroĉito sa maĊarskom poezijom. I nada svim maĊarskim pesnicima zavoleo
je Petefija, koji je sve imao što je bilo potrebno da zagreje dušu jednog mladog ĉoveka. On ga
ĉita i napaja se njime, vrlo lepo prevodi ne samo manje pesme njegove no i veliki spev Vitezъ
Jovanъ (Novi Sad, 1860), i kod njega se uĉi i rodoljublju i slobodnjaštvu. Pored Petefija on
ĉita i prevodi druge maĊarske pesnike, Aranja, Đulajija, Tota, Garajija. Pored manjih stvari
prevodi i veće spevove, Aranja Toldiju (1858) i Toldijinu starost i, delimiĉno u stihu, ostalo u
prozi i u izvodu, Toldijinu ljubav (1896), kao i Otmu Muranj-grada (1878). Tako prevodi i
Imbra Madaĉa Ĉovekovu tragediju (latinicom i ćirilicom, 1890).

Na njega utiĉu i nemaĉki pesnici, naroĉito romantiĉari, pesnici Mlade Nemaĉke i

predstavnici Tendenz-Poeѕіe ĉetrdesetih godina, Herveg i Frajligrat. On prevodi Getea,
Ulanda i Grina. Od Getea je u starosti preveo Ifgeniju u Tavridi (1898—1900), a u rukopisu
je ostavio prevod Hermana i Doroteje. Hajne je jedna od njegovih velikih knjiţevnih
simpatija, on ga podraţava u ljubavnoj lirici, iz njega je izneo onu sentimentalnu
podsmevku, ljubavnu pesmicu sa epigramom na kraju. Od nemaĉkih pesnika naroĉito utiĉu
na njega mali pesnici orijentalisti, oni koji su imitovali istoĉnjaĉku poeziju, kao Platen,
Daumer, naroĉito Bodenštet. Sa velikom ljubavlju se baca ne samo na prevoĊenje tog
pesnika, kao i pesnika arapskih, persijskih, no i sam peva u tom pravcu. U Istoĉnom biseru
(Novi Sad, 1861) i Pesmama Mirze Shafija (1871) ima pored slobodnih prevoda i samih
originalnih pesama, mnogo boljih no što se nalaze kod nemaĉkih orijentalista; njih je mogao
spevati jedan poluistoĉnjak, koji je bio u stanju da oseti strasnu, bojadisanu i opojnu poeziju
Istoka. Ti njegovi istoĉnjaĉki prevodi imali su velikoga uspeha. »Istoĉni biser Jovanovića,
pisao je docnije Milorad Šapĉanin, te jedina ona pesma Zaremi, ili prevod Geteove
Bajadare, bile su literarne veliĉine o kojima se gotovo toliko govorilo kao danas o
Darvinovoj teoriji.«
Iako nije imao neko sistematsko knjiţevno obrazovanje i odreĊen knjiţevan ukus, Zmaj
je dosta ĉitao strane pisce i prevodio ih. Pored pomenutih stvari, preveo je i spev Mihaila
Ljermontova Demon (Budim, 1863), vrlo slobodno, ali sa mnogo poleta i poezije; tako isto i
dirljivi spev engleskog pesnika Alfreda Tenisona Enoh Arden (1880), tragediju rumunske
kraljice Jelisavete Majstor Manole (1897). Isto tako preveo je nekoliko poboţnih himni u
nazarenskoj pesmarici Sionskoj harfi (Neue Zіonѕharfe, Zürіch, 1855).86 Njegovi prevodi,
koji su nekada slavljeni, pregledani izbliza nisu mogli izdrţati kritiku: prevodio je vrlo
slobodno, izostavljajući i dodajući po volji, izokrećući ĉesto ne samo smisao pojedinih strofa
no i duh celoga komada.
OBIM I PRIRODA NjEGOVE POEZIJE. — Ali Zmaj nije bio samo gibak duh, darovit
Ċak ove ili one pesniĉke škole, jednog ili drugog pesnika. To je bio jak pesniĉki talenat,
bogata i puna pesniĉka duša, iz koje je desetinama godina šibao mlaz velike poezije.
Ekspanzivna pesniĉka snaga, bogatstvo unutrašnjega ţivota, pokretan, otvoren i stvaralaĉki
duh, stalno pesniĉko nadahnuće, retka plodnost i radljivost, — to su osobine koje ga naroĉito
odlikuju. On je pevao više i lakše no ijedan srpski pesnik, i pre i posle njega, tako da cela
njegova poezija ĉini utisak jedne velike i srećne improvizacije, i da mu je zbog te obilnosti i
lakoće u pevanju odricana dubina i zrelost. U stvari, to je samo dokaz njegove snage, i ništa
drugo.
Pripadajući naraštaju koji je sav bio u javnom radu, Zmaj je bio pesnik akcije,
nacionalne i politiĉke, Programm-Dіchter, Freіheіt-Sänger, kakve je davala slobodnjaĉka
Mlada Nemaĉka, »roda vaspitatelj«, kako su naši stari zamišljali idealnog pesnika, javan
pesnik, u punom smislu te reĉi. On je bio glavni narodni pesnik šezdesetih i sedamdesetih
godina, herold Ujedinjene omladine srpske. Za nekih trideset godina on je bio odjek duše
celoga srpskoga naroda, pesniĉki zastavnik nekoliko naših naraštaja, moralni istoriĉar celog
jednog velikog i znaĉajnog perioda našeg narodnog ţivota. Njegova poezija sadrţi sav
duhovni i duševni ţivot srpskog naroda u drugoj polovini XIX veka, u njoj su kondenzovana
sva osećanja i sve ideje srpske toga vremena, to je stihovana kronika srpska od 1850. do
1900, po njoj bi se mogao rekonstruisati gotovo ceo duhovni ţivot srpski u tome periodu, i
njegova Pevanija bi se mogla nazvati »prirodnom istorijom duhova« srpskih u drugoj

polovini XIX veka. On je pevao duhovnu klonulost posle 1848, velike nade, išĉekivanje
»izvesnog ĉasa« šezdesetih godina, »liberalne nadeţde« i slobodnjaĉke snove Omladine,
nove politiĉke i socijalne ideje sedamdesetih godina. On je bio pesnik dubokih mrţnji i
osveta srpskog naroda, a u isti mah i pesnik snova o ĉoveĉanskom bratstvu, o miru meĊu
ljudima, o boljem i lepšem ĉoveĉanstvu. Sve što je srpski narod u toku cele jedne polovine
veka osećao, voleo, mrzeo, ţeleo, sanjao, sve je to našlo odjeka u njegovoj duši i silnog izraza
u njegovoj poeziji.
DEĈJI PESNIK. — Kao što je pevao narodni ţivot u svima pravcima, tako je pevao i
ţivot ljudski u svima dobima, svu gamu ljudskih osećanja, i njegova poezija je bila u punom
smislu reĉi: cela lira. Zmaj je bio pesnik srpske dece. Prve njegove deĉje pesme još su iz
1858, ali naroĉito od sedamdesetih godina on revnosno i obilno radi na deĉjoj poeziji. Nekih
dvadeset godina, od 1880, ureĊivao je i Neven, najbolji deĉji list srpski, za koji je rekao da
mu je »mezimĉe idealnog ţivota na zemljištu praktiĉnoga iskustva«. U taj lepi list Zmaj je
uloţio mnogo truda i talenta, i uspeo da stvori najbolji deĉji list na Slovenskom jugu i da
razvije celu jednu obilnu Ċaĉku literaturu. U Nevenu je izišao najveći broj njegovih deĉjih
pesama. Te mnogobrojne deĉje pesme jako su raširene i uvek imaju veliki broj ĉitalaca u
malom svetu. Srpska knjiţevna zadruga izdala je dve ilustrovane knjige njegovih deĉjih
pesama: za manju decu Ĉika Jova srpskoj deci (Beograd, 1899; II izdanje, Beograd, 1909)87
i za odrasliju decu Ĉika Jova srpskoj omladini (Beograd, 1901). Knjiţevno društvo »Zmaj«
izdalo je u Karlovcima popularno i jevtino izdanje njegovih deĉjih pesama Srpĉadi svoj i
svuda. Zmajeve deĉje pesme izdavane su i latinicom: Zlatna knjіga za djecu (Zagreb, 1889) i
Ţіva knjіga (Zagreb, 1890), gde je veliki deo Zmajevih sastava. Najzad, od Zmaja su ostale i
ĉitanĉice za decu i mladeţ: Prednevenĉe (Zagreb, 1898) i tri knjige zbirke MeĊnevenĉe (I,
Zagreb, 1899; II, Zagreb, 1900; III, Novi Sad, 1901). On je decu voleo, i kao uman ĉovek koji
je jasno uviĊao da od mlaĊih naraštaja zavisi sva budućnost naroda, i kao nesrećan otac ĉija
su deca rano poumirala i koji je svoju veliku roditeljsku ljubav preneo na svu srpsku decu.
On je voleo decu ne suvo pedagoški, no oĉinski, srdaĉno i toplo, i za njih i o njima ispevao je
veliki broj pesama, najbolje deĉje pesme u srpskoj knjiţevnosti, gde su velike istine ljudske i
blagorodna ĉoveĉanska osećanja kazivana pristupaĉno, lepo i prosto. Na tim pesmama
nekoliko naraštaja srpskih uĉili su se ĉitati, i u njima su se nauĉili ljubavi prema narodu,
dobru i istini.
LIRIĈAR. — Zmaj nije bio samo nacionalan i deĉji pesnik no i ĉist liriĉar, jedan od
najboljih i najjaĉih liriĉara celokupne srpske knjiţevnosti. On će naroĉito ostati kao pesnik
neţnih Đulića (1864) i duboko bolnih Đulića uvelaka (1882). On tu nije pevao poetska opšta
mesta i veţbao se u varijacijama starih pesniĉkih tema; on je tu opevao svoju veliku ljubav i
tuţnu smrt ţene koju je voleo. Prosto, prirodno, iskreno, on je pevao ono što je uistini osetio,
bolove i radosti svoga srca. Intiman ton, neposrednost osećanja, toplota koja sve to zagreva,
ĉini veliku draţ ovih intimnih i istinitih pesama. Ĉitalac gubi osećanje da je u literaturi, i ĉini
mu se kao da sluša ispovest jednog starog prijatelja koji otvara svoje razdragano ili ranjeno
srce. Ljubavna i ţivotna radost Đulića prenosi se na ĉitaoca, a ugušeni uzdisaji i isprekidana
bolna jecanja Đulića uvelaka ne mogu se ĉitati a da se srce ne stegne, i suze ne navru na oĉi.
To su najneposredniji, najiskreniji i najuzbudljiviji stihovi u srpskoj lirici.
SATIRIĈAR. — Duhovit ĉovek, Zmaj se rano javio na polju satire i na tom mestu bio
dugo meĊu prvima, ako ne i prvi. Baĉvanin rodom, iz kraja gde se šala uvek volela, on je i
sam bio vrlo duhovit ĉovek, vazda gotov na dosetku i kalambur i epigram. Ali on nije voleo

šalu radi šale i zabave, no ju je stavljao u sluţbu svojih viših ideala. Za njega, kao za Ţan-
Ţaka Rusoa, »duhovitost je posoljeni razum«, i on se daje na prigodnu politiĉku i socijalnu
satiru, sluţi se njome kao oruĊem u borbi za narodni napredak. 1866, u trećem broju Zmaja,
on je reĉito izneo program svog prostranog satiriĉnog rada: »Dok se korov i kopriva ne
istrebe, ne moţe se dobro seme sejati; dok se laţni apostoli ne otkriju, ne moţe istinita nauka
procvasti; dok se ropski duhovi ne izobliĉe, ne moţe sloboda sijnuti; dok se sebiĉnost ne
ţigoše, ne moţe se rodoljublje uzvisiti; dok se kukavice ne ismeju, ne mogu junaci u pravoj
svetlosti sijnuti; dok se dremeţ ne prešiba, neće se svesniji ţivot razbuditi; dok se šereti ne
porugaju, teško će se stalni karakteri razviti; dok se opaki obiĉaji ne prodrmaju, neće se
dobro ukoreniti; dok se na nadriknjige prstom ne pokaţe, ne moţe se pravo znanje i nauka
raširiti...« I sa oštrinom, sa smelošću, naroĉito sa mnogo duha, on je ĉetvrt veka radio u
tome pravcu, bio Juvenal i Arhiloh srpskoga društva, dao najbolje politiĉke satire srpske, i
vršio jak i dobar uticaj na srpsko društvo.
NjEGOVE MANE. — Ali njegove pesniĉke mane nisu ni male ni retke. Ţivot mu nije bio
lak i ugodan, i on je mogao pevati samo onda kada mu je ostajalo slobodno vreme od
zamornog lekarskog i uredniĉkog posla. On je, kako je sam pisao, poznao »avet« što se zove
»staranje za svakidašnji kruh«. I zato što njegovo knjiţevno obrazovanje nije bilo dovršeno,
zato što nije mogao da piše na dokolici, lagano i paţljivo, kao umetnik koji traţi savršenstvo,
zato što je u većini sluĉajeva morao da radi na juriš, preko kolena, da ĉesto još nesasušen
rukopis šalje u štampariju, — zato u njegovu delu ima i toliko nemara, praznina, nedostataka
i grešaka, zato kod njega ima i površnosti, i slabog nadahnuća, i usiljavanja, i banalnosti, i
slabih stihova. Vrlo ĉesto politiĉar, polemiĉar, i novinar potiskuje umetnika. Versifikacija mu
je ĉesto zanemarena, i kod toga pesnika koji je znao pisati i koji je u dobrim trenucima davao
vrlo glatke i lepe stihove, ima pogrešnih slikova, nemogućnih i nedopuštenih »pesniĉkih
sloboda«, samovoljnih skraćivanja reĉi, grubih jeziĉkih grešaka, sasvim slabih pesama,
nedostojnih velikog pesnika koji ih je ispevao.
On je odveć mnogo i odveć lako pevao, kao što su svi radili u doba romantizma, kada se
više gledalo na politiĉku i nacionalnu korist od jedne pesme no na njenu umetniĉku lepotu. I
otuda kod Zmaja toliko pesama suviše prigodnih, dnevnih, lokalnih, u stvari stihovanih
novinarskih ĉlanaka, sa strastima koje su nam danas savršeno tuĊe, sa aluzijama koje mi
više ne razumemo. Ta odveć spuštena prigodna poezija, ta ogorĉena gušanja na politiĉkoj
areni, ti gnevni protesti jednog uskipelog doba, te pesme koje su u svoje vreme više znaĉile
no besede i proglasi, danas nas ostavljaju hladne, i njihov vulgaran okvir ne izgleda nam
dostojan prave poezije. I svemu treba dodati i druge mane Zmajeve: grubu ĉulnost koja
utoliko više vreĊa što dolazi od pesnika u bolu preĉišćenih Đulića uvelaka; alkoholiĉarske
uzvike i izlive, koji ĉine utisak larme za kavanskim stolom; starmalske dosetke,
abukazemovsku šalu, kalambure i »kunstove« sa reĉima, svu onu sumnjivu duhovitost više
manje literarnih novosadskih kavana iz šezdesetih godina. Pored toga on ima i nesiguran
knjiţevan ukus, tako da pored Getea, Puškina i Tenisona prevodi pesme iz maĊarskih i
nemaĉkih šaljivih listova.
OPŠTI POGLED. — Svakako da se Zmaj ne moţe nazvati velikim pesnikom u

evropskom smislu reĉi, ali on se još manje daje svesti na sposobnog stihotvorca, veštog
satiriĉara i dobrog deĉjeg pesnika, kao što su hteli da uĉine njegovi protivnici, koji mu nisu
praštali njegove slobodnjaĉke ideje i borbe. On je pisao mnogo, ĉesto svakojako i svašta, zato
u njegovom zrnevlju ima toliko pleve, i zato on daleko bolje izgleda u antologijama no u

svojim celokupnim delima. Reklo se za njega da je bio samo dobar uĉenik Branka
Radiĉevića, ali valjalo bi dodati da je taj uĉenik premašio svoga uĉitelja. Ne samo u svom
dobu no i u celoj srpskoj knjiţevnosti on je jedan od najboljih i najzasluţnijih pesnika. To je
najobimniji, najobilniji i najsavršeniji pesnik omladinskog perioda srpske knjiţevnosti, pisac
koji je dao maksimum onoga što je srpska knjiţevnost mogla dati u to doba kada su se jezik i
metrika tek poĉeli da utvrĊuju i kada je u poeziji gotovo sve trebalo stvarati. Plodan duh,
ekspanzivan talenat, on se trošio na svima poljima, i za opšte dobro rasipao svoju pesniĉku
snagu. On je zlato svog velikog pesniĉkog talenta raskovao u sitan novac i razdao ga svom
narodu. On je za srpsku knjiţevnost bio ono što je, po reĉima Ernesta Renana, Viktor Igo bio
za francusku knjiţevnost: »On je zvonio svaki ĉas našega veka, otelotvorio svaki naš san, dao
krila svakoj misli.« Zmaj je nacionalni pesnik srpske knjiţevnosti koji je najdublje prodro u
narod i koji je svojim radom zasluţniji no ijedan pesnik srpski.

ĐURA JAKŠIĆ
Ž IVOT. — RoĊen je 27. jula 1832. u Srpskoj Crnji, u Banatu, u staroj
rodoljubivoj svešteniĉkoj porodici. Tri razreda gimnazije svršio je u Segedinu, i zatim ostavio
školu. Porodica hoće da ga spremi za sveštenika ili trgovca, on oseća u sebi umetniĉki
talenat, odaje se na izuĉavanje slikarstva i 1847. uĉi slikarstvo kod privatnih uĉitelja u
Temišvaru. Kao šesnaestogodišnji mladić borio se 1848. u redovima dobrovoljaca. Posle
bune, 1849. neko vreme se sklonio u Beograd. Pošto se sve utišalo, produţio je da uĉi
slikarstvo u Pešti,88 Beĉkereku, 1850, od 1851. do kraja 1852. na slikarskoj akademiji u
Beĉu. 1853. ode u Minhen, gde je ostao pola godine. Vrativši se u domovinu, ţivi kao slikar,
radeći najviše crkvene ikonostase. 1857. preĊe u Srbiju i dobije za privremenog uĉitelja i selu
Podgorcu, u okrugu timoĉkom. U tom selu i u obliţnjem selu Sumrakovcu sluţio je do 1858.
Od 1858. do 1860. bio je uĉitelj crtanja u jednom pansionatu u Beogradu. 1860. postao je
uĉitelj u Poţarevcu. 1861. produţio je slikarske studije u Beĉu, ali već 1862. je u Novom
Sadu, gde oskudno ţivi od slikarstva i od knjiţevnog rada. 1863. vraća se u Srbiju. 1863. je
uĉitelj crtanja u kragujevaĉkoj gimnaziji, 1865. — uĉitelj osnovne škole u Sabanti kod
Jagodine, 1866. u Poţarevcu, 1868. u Raĉi Kragujevaĉkoj, 1869. uĉitelj crtanja u jagodinskoj
realci, gde je 1871. otpušten iz drţavne sluţbe. 1872. postao je korektor drţavne štamparije, i
tu je ostao do smrti. Umro je 16. novembra 1878. godine.
KNjIŢEVNI RAD. — Ĉitajući Petefija, svog Petefija, kako je on govorio, koji je toliko
odgovarao njegovoj prirodi, i Bajrona, koji je bio pesniĉki uzor svima romantiĉarima
evropskim, pored Zmaja, koji je jako uticao na njega i upućivao ga u poeziju, on je poĉeo
pevati u Beĉu 1853. godine. Prvi stihovi su mu štampani 1853. u Serbskomъ lѣtopisu, i otada
je saraĊivao na gotovo svim srpskim ĉasopisima. Šezdesetih godina skrenuo je opštu paţnju
na sebe. 1863. izlazi njegova istorijska drama Seoba Srbalja, 1868. Jelisaveta, kneginja
crnogorska, a tek 1873. zbirka lirskih Pesama. Stanoje Glavaš izišao je 1878. Od 1876. do
1878. izišle su u Beogradu ĉetiri svešĉice njegovih Pripovedaka. Celokupna dela izišla su u
dva maha, 1882—1883. i 1912. u Beogradu.
LIRIĈAR. — Srpski romantizam imao je dva velika pesnika: Zmaja i Jakšića. Zmaj je
obimniji i obilniji, raznovrsniji, širi, idejniji, ali Jakšić ima jaĉi temperamenat, osobeniji je,
on je pravi, roĊeni romantiĉarski pesnik. Zmaj, gipka i prijemljiva duha, razvijao se sa
vremenom, prilagoĊavao se, menjao ideje i osećanja; Jakšić je ostajao stalno isti, sa svim

dobrim i rĊavim osobinama svoje jake pesniĉke individualnosti, uvek bujan liriĉar, uvek
pesnik liĉnosti i strasti.
U prvom redu, iznad svega, i u svakoj prilici, on je bio liriĉar. Njegovo opšte i knjiţevno
obrazovanje bilo je nedovoljno, ţiveo je u teškim prilikama i u nepovoljnim sredinama gde se
nije mogao razvijati, sve što je imao izvlaĉio je iz sama sebe, iz svoje elementarno jake
prirode. Sva njegova poezija je ono što je on kazao za prvu svesku svojih stihova: »knjiga
ţivota burnoga — u trenucima divlje uzbune...« On je bio duboko nezadovoljan ţivotom koji
ga je stalno pritiskivao i gušio, osećao je u sebi veliku snagu koja ga je raspinjala, ţudio uvek
za neĉim jaĉim, višim i lepšim, nije shvatao ţivot bez velikih strasti i podviga, bio oĉajno i
bolno razdraţen što mora da gamiţe po zemlji i u prozaiĉnom svakidašnjem ţivotu, da tavori
u jednom hladnom i sivom dobu, bez boje i bez poezije. Vojislav Ilić rekao je docnije za
njegovu poeziju:
Кo zvuĉne lire strasni zvuk,

Oĉajno, strasno bruji.
Jakšić je poreĊen sa Bajronom, koji je na njega uticao i kao na pesnika i kao na slikara,
i odista bilo je u njemu toga titanskog nezadovoljstva, ţestokosti strasti, eksplozija gneva,
bune protiv ţivota.
Više no ijedan od romantiĉara srpskih Jakšić je bio pesnik u romantiĉarskom smislu

reĉi, ustreptao pesnik svim svojim bićem i svim svojim ţivotom, noseći u sebi istinski »sveti
plamen« poezije. On ĉini pun utisak iskrenog pesnika, on u ondašnju sladunjavu,
frazeološku poeziju unosi svoju liĉnu snagu, ekspanzivnu bujnost jedne strasne pesniĉke
duše koja svet gleda u pesniĉkoj viziji i koja daje katkada drhtavicu velike poezije.
EPSKA POEZIJA. — Kao gotovo svi srpski pesnici, Jakšić se ogledao u epskoj poeziji,
ali ne mnogo uspešnije no njegovi prethodnici i poslednici. Od njega je ostalo nekoliko
epskih pesama (Bratoubica, Nevesta Pivljanina Baja, Barjaktarovići, Muĉenica, Priĉest).
To su u stvari romantiĉke pripovetke u stihu. On je tu dao punu slobodu svojoj
romantiĉarskoj mašti, odbacio svake obzire o prirodnosti, logici i verovatnosti; dogaĊaji se
niţu kao u kakvoj ĉarobnoj priĉi, liĉnosti su melodramske, sve je visoko poetsko, sveĉano i
zadihano. Lirika je preplavila epsko razvijanje, stihovi su nakićeni, reĉiti i zatrpavaju radnju.
Ali tu ima poleta, toplote osećanja, i lepih stihova. I ono što valja u tim pokušajima epske
poezije, to su lirski delovi.
DRAMSKI RADOVI. — Jakšić je jedan od reĊih romantiĉarskih pesnika koji su se

ogledali i na drami. Njegov dramski rad nije neznatan: na 6.000 stihova lirskih i epskih
pesama on je u 12.000 stihova ispevao tri drame: Seoba Srbalja (1863), Jelisaveta, kneginja
crnogorska (1868) i Stanoje Glavaš (1878). Sve te tri drame su iz srpske istorije, ali sa vrlo
malo istinski istorijskog. Jakšić se istorijom nije bavio, niti je za svoje drame pravio neka
naroĉita istorijska istraţivanja. On nije pravio razliku izmeĊu doba doseljenja Srba na
Balkan, XV veka zetske istorije i ustanka u Srbiji poĉetkom XIX veka: sve liĉnosti iz ta tri
tako razna doba liĉe jedne na druge, imaju ista osećanja, izraţavaju se podjednako, sve su
romantiĉne fikcije jednog romantiĉarskog pesnika. To su samo istorijski okviri, i u njih
pesnik unosi romantiĉne doţivljaje i romantiĉne liĉnosti koje govore visokim i lirskim
romantiĉkim jezikom.

Ali sve te drame nisu jednake vrednosti. Seoba Srbalja je poĉetniĉki posao, dosta
nevešta melodrama, sa neizbeţnim intrigantom i otrovom koji u poslednjem ĉasu odmršava
celu radnju. Ali, ĉistotom jezika, bogatom dikcijom, ona odskaĉe iznad uĉenih, pedantnih
drama koje su se tada prema retorikama pisale u srpskoj knjiţevnosti. Jelisaveta, kneginja
crnogorska, koja se prvobitno zvala Poslednji Crnojevići, najbolja je Jakšićeva drama, i sa
Maksimom Crnojevićem Laze Kostića najbolji proizvod romantiĉne drame srpske. Delo je
istorijski proizvoljno, liĉnosti su preterane ili u dobru ili u zlu, psihologija površna, sklada
nema, u radnji negde se juri a negde mili. Ali predmet je zgodno izabran, drama ima poleta i
reĉitosti, ţivopisna je, negde je i zanimljiva; ima lepih stihova, jamb [po ugledu na L. Kostića
u Maksimu Crnojeviću], koji se tu srećno u drami upotrebio, daje mnogo ţivosti; nekoja
mesta idu u najbolju ljubavnu liriku srpsku. Stanoje Glavaš je poslednje veće delo koje je
Jakšić radio, ima sve mane njegove drame: neveštinu, preterivanja, nagomilanost motiva i
reĉi, preteranu romantiku. Ali i ove drame, kao i svi njegovi radovi, vrede obiljem poezije.
Uopšte, Jakšićeve drame, iako idu u najbolje proizvode naše oskudne romantiĉarske
drame, ipak zaostaju za njegovom lirskom poezijom. Jakšić je bio suviše ĉovek od mašte i
bez osećanja za dramu, gde treba ravnoteţe u glavi, vedrine u duhu, umešnosti, analitiĉkih
sposobnosti, osećanja mere i sklada. Njegove drame istorijske sadrţine malo su istorijski
taĉne, u njima je suviše dano maha poetiĉnoj mašti koja je liĉnosti shvatila apsolutno,
osećanja doterala do paroksizma, psihologiju uprostila na najmanju meru, sve svela na
stavove, gestove, fraze, lepe reĉi. Ali svuda se pokazuje pesnik, i lirska mesta daju vrednosti
njegovim dramskim pokušajima. Jakšić liriĉar spasava svuda Jakšića dramatiĉara.
PRIPOVETKE. — Jakšić je ne samo jedan od najvećih liriĉara i prvih dramatiĉara

srpskih nego i jedan od najranijih i najplodnijih pripovedaĉa srpskih. On je više pisao u prozi
no u stihu, i za sobom je ostavio više pripovedaka no mnogi drugi srpski pisci koji su se samo
pripovetkom bavili. On je pisao pripovetke od poĉetka šezdesetih godina pa sve do smrti,
naroĉito sedamdesetih godina, kada je vaţio kao jedan od glavnih pripovedaĉa srpskih. Od
njega je ostalo na ĉetrdeset većih i manjih pripovedaka, od kojih izvesne, shvaćene na široj
osnovici kao roman, nisu dovršene.
Njegove pripovetke, pisane u jednom istom lirskom raspoloţenju i zadahnute jednim

istim romantiĉarskim duhom, mogu se podeliti na ĉisto romantiĉarske pripovetke, koje su
poetizovanja prošlosti i sadašnjosti, u stvari poeme u prozi, pisane u slobodnom stihu, i na
pripovetke romantiĉarske u osnovu, ali u kojima se oseća nov realistiĉki duh, u kojima se
slika suvremeni ţivot, više po njegovim ruţnim no poetiĉnim stvarima, i u kojima ima
politiĉke i socijalne tendencije.
Njegove prve pripovetke, pisane gotovo iskljuĉivo šezdesetih godina, jesu idealizacija ili
srednjovekovne prošlosti ili sela suvremene Srbije i nacionalnih ratova u vremenu od 1875—
1878. Jakšić, pesnik, nije gledao svet onakav kakav je, no kroz veo svojih pesniĉkih iluzija, sa
visine svojih pesniĉkih ideala. On je tako, kao i svi romantiĉari, poetski prikazao srednji vek,
sa njegovim ponositim vitezovima i bledim lepoticama. On je ţiveo na selu, ali nije slikao
ono što je video no ono što je hteo da vidi. On voli seljaka i kao romantiĉar koji »prirodnog
ĉoveka« stavlja iznad civilizovanog ĉoveka, i kao narodnjak koji misli da je narodna snaga i
narodna duša u seljaku, i da nju truju varoško ĉinovništvo i graĊanstvo. I zato on nije dao
stvarnu sliku srpskih sela oko 1860, no idiliĉno-epske spevove u prozi. Veliki rodoljub,
uveren da su ratovi oko 1875—1878. bili »Srpski rat«, krstaški i oslobodilaĉki rat srpskoga

naroda, on je i ljude i dogaĊaje toga vremena slikao u pesniĉkom zanosu, unoseći mnogo
heroizma i poezije u svaki red.
Ali on je posmatrao i slikao suvremeni ţivot srpski i sa druge strane. Slobodnjak po

svojim politiĉkim idejama, razdraţen bedom i gonjenjima, osetivši na svojim leĊima sav
teret društvene nepravde, on se, oko 1870, sa ogorĉenjem bacio na politiĉku satiru i na
socijalnu pripovetku. On je u tom dobu za Ujedinjenu omladinu srpsku ono što je Hajne oko
1840. bio za Mladu Nemaĉku, njen knjiţevni zastavnik i osvetnik, i sav svoj veliki talenat
stavlja u sluţbu ideja slobode i pravde. On snaţno i bez ustezanja kazuje sve što vreĊa i buni
mladu Srbiju, sve što misli i oseća mladi napredni naraštaj. U svojim satirama napada
birokratsku stegu i glupost, gušenje slobode misli i savesti, ganjanje malih i slabih, svu
teţinu, rugobu i komiĉnost birokratskog sistema. U tim njegovim satirama ima mnogo
prolaznog, lokalnog i liĉnog ali ima i snage osećanja i izraza, ima slike jednoga doba i
raspoloţenja jednoga naraštaja.
Najveći i najbolji deo Jakšićevih pripovedaka to su pripovetke sa banatskog sela, koje

se dešavaju u doba oko 1848, i koje gotovo sve imaju jaku socijalnu tendenciju. On je
banatsko selo znao i osećao mnogo bolje no srbijansko selo, koje je onako ruţiĉasto slikao,
imao je duboko osećanje socijalne pravde i istinsku ljubav prema masi narodnoj, i svome
velikom rodoljublju davao je realan, socijalan oblik, ljubav prema narodu svodio na njen
pravi oblik: na ljubav prema puku. S jedne strane njegova plaha i buntovna priroda, sa druge
strane ţivot koji ga je obmanuo i sirotinja koja ga je stalno pritiskivala, uĉinili su da je on
imao ono što ljudi njegova naraštaja nisu imali: strasnu mrţnju na nepravdu i nasilje, široko
ĉovekoljublje, bratsko sauĉešće prema malim i slabim. I on se zato pridruţio socijalnim
apostolima sedamdesetih godina, postao drug »novih ljudi«, i otuda u njegovim
pripovetkama toliko socijalnoga duha.
Iako je Jakšić napisao veliki broj pripovedaka, ipak ga ne treba uzeti kao pravog
pripovedaĉa. On je taj posao radio samo uzgred, ĉesto radi liĉnog i politiĉkog obraĉunavanja,
gotovo uvek po narudţbini. Sav taj rad je uţurban i nesavršen i ĉesto stoji ispod njegovog
talenta. Ali plemenita i visoka osećanja, smele misli, reĉita ljubav prema narodu, moderno
osećanje socijalne pravde, plahovita mrţnja na zlo, nasilje i nepravdu, i, naroĉito, visok
lirizam nadoknaĊuju za sve. I tu se on pokazivao kao najindividualniji, najreĉitiji i najliriĉniji
pisac svega srpskog romantizma.
OPŠTI POGLED. — Lirizam i ţivopisnost, to su dve odlike knjiţevnog rada Đure

Jakšića. Njegova topla i zadihana poezija je nagla i neposredna manifestacija njegove jake i
nedisciplinovane liĉnosti. On je topliji, osećajniji, bujniji no ijedan srpski liriĉar, i u celoj
srpskoj knjiţevnosti nema pesnika koji je u toliko potpunoj meri bio romantiĉar, sav u
osećanju koje kipi i preliva se, i u mašti koja nema prepona.
Niko do njega u srpskoj poeziji nije bio toliko deskriptivan, nije unosio toliko i boje i
slika u svoje stihove. Pre no što je postao pesnik bio je slikar (pod prvim svojim stihovima
potpisivao se Đ. Jakšić, moler), i celog svog ţivota bavio se slikarstvom. Uĉeći slikarstvo u
Beĉu i Minhenu, on je vaspitao svoje oko i razvio svoju maštu na delima velikih slikara, i on
će u poeziju unositi mnoge slikarske osobine i navike. Rembrant ga je zaneo svojom silnom i
misterioznom patetiĉnošću i velikim kontrastima senke i svetlosti — i on će u poeziju unositi
patetiĉnost, ljubav prema boji, svetlosti i tami, jaku maštu, kontraste. Kao romantiĉarski

slikari, on ne vodi toliko raĉuna o taĉnosti nacrta, o pravilnosti linija, o skladu izmeĊu
pojedinih delova; za njega je glavno neposredan izraz, liĉan ţig, ţivost boja, efekti kontrasta.
U celoj svojoj poeziji on je više kolorist no crtaĉ, i više slikar no pisac. I sva njegova
ţivopisna, bojadisana poezija, podsećajući na talijanske koloriste koji su pisali sa toliko sjaja
i boje, odaje slikara.
Pored boje, kao i svi romantiĉari, on voli reĉ. Kod njega ima prirodne i iskrene reĉitosti,
ali njemu nikada nije bilo dovoljno reĉi. Reĉ za njega nije samo obeleţje smisla, spoljni izraz
jedne predstave: reĉ za njega ima svoju boju, svoj ton, svoju muziku, svoje biće nezavisno od
spoljnjega sveta. On voli lepe reĉi kao lepo cveće i lepe melodije; one ga zanose i opijaju. On
slika reĉima, ĉesto i misli reĉima, sav se predaje reĊanju lepih, zvonkih reĉi. Dikcija, to je
njegova i dobra i rĊava strana. On krepkim, zvuĉnim, gromkim, slikovitim, patetiĉnim
reĉima, od kojih pravi ĉitavu orkestraciju, u stanju je da postigne velike retorske i muziĉke
efekte. Ali to reĊanje huĉnih i bleskavih reĉi prelazilo mu je u manir, i zbog te ljubavi prema
reĉi kao prema reĉi on je padao u verbalizam, i lepoti i muzici reĉi, retorskim efektima, ĉesto
ţrtvovao smisao.
On je uopšte pesnik od snage, ali bez mere i sklada. Reĉitost je njegova snaga i njegova
slabost. Suviše cveća, suviše ukrasa, figura, i patosa. On zloupotrebljava figure, nije u stanju
da govori bez epiteta koji se kao parazit lepe za reĉi; nije u stanju da se izraţava bez fraze i
pompe; njegov jamb je ţiv i nervozan, metafore zasenjuju, epiteti zveĉe, boje blešte, kao
doboši udaraju reĉi u kojima je nagomilan glas r. Sve to moţe da bude dobro u lirskim
stihovima i u patetiĉnim scenama, pri eksplozijama strasti i kada se mašta zavitla, ali te
orgije reĉi i boja, ta visoko podignuta nota najzad zamara i ĉitalac zaţeli malo više
prirodnosti i mira.
Jakšićeve mane su samo preterane njegove vrline. On se nije mogao umeravati u svome
lirizmu i ţivopisnosti. Njegove mane, to su mane romantizma uopšte, koji je uvek robovao
reĉi i koji je uvek pre svega polagao na spoljne efekte. Ali Jakšić ipak svojom velikom
pesniĉkom snagom i jaĉinom osećanja zauzima jedno od prvih mesta u srpskoj knjiţevnosti i
ostaje kao najpotpuniji romantiĉki pesnik naš, sa svima rĊavim i dobrim osobinama
romantizma uopšte.

LAZA KOSTIĆ
Ž IVOT. — U Kovilju, u Baĉkoj, od oca austrijskog oficira, rodio se Laza Kostić
31. januara 1841. Osnovnu školu uĉio je u mestu roĊenja, realku u Panĉevu, gimnaziju u
Novom Sadu i Budimu. Prava je svršio u Pešti, 1864; 1866. postao je doktor prava. 1866.
bude izabran za profesora u srpskoj gimnaziji u Novom Sadu. 1867. postao je veliki beleţnik
opštine novosadske; od 1869. do 1872. bio je predsednik varoškog suda. U Pešti kao Ċak i u
Novom Sadu vrlo ţivo je uĉestvovao u omladinskom pokretu, kao jedan od prvaka u njemu.
U nekoliko mahova bio je i poslanik na crkveno-narodnom Saboru u Karlovcima i dva puta
poslanik šajkaški u peštanskom parlamentu. 1872. bio je zatvoren zbog »veleizdaje«. 1879.
postao je sekretar srpskog poslanstva u Petrogradu. Poĉetkom osamdesetih godina ureĊivao
je liberalni organ Srpsku nezavisnost u Beogradu, odakle je otišao 1883, a krajem
osamdesetih godina sluţbeni list Glas Crnogorca na Cetinju. Vrativši se u zaviĉaj, ţiveo je
dosta povuĉeno i neaktivno sve do same smrti. Poslednje godine ţivota proveo je u Somboru.
Umro je 26. novembra 1910, u Beĉu, gde je otišao na leĉenje.
POĈETAK KNjIŢEVNOG RADA. — Kostić je propevao vrlo mlad, još kao Ċak u
gimnaziji, krajem pedesetih godina. Prvim svojim stihovima stekao je glas, koji je šezdesetih
i sedamdesetih godina sve više rastao, tako da se pored Zmaja i Jakšića ubrajao u najbolje
pesnike srpske. Svoje lirske pesme pokupio je tek 1873. i 1874. štampao u zasebne knjige;
1909. svu njegovu poeziju, u zasebnoj knjizi, izdala je Matica srpska u Novom Sadu.
Odmah u poĉetku svoga knjiţevnog rada Kostić se odlikovao većom knjiţevnom

kulturom od ostalih pesnika srpskoga romantizma. On je znao strane jezike, bavio se
filozofijom i bio upoznat sa velikim uzorima klasiĉnih i zapadnih knjiţevnosti. Kao vrlo mlad
ĉovek prevodio je u narodnim stihovima Ilijadu, i taj posao ponovo prihvatio 1874. On je kao
Ċak poĉeo uvoditi Šekspira u srpsku knjiţevnost. Ali kod drugoga bi ta knjiţevna kultura
posluţila da podigne duh i da proširi vidik. Kostić je ĉitao strane pisce da bi više mogao
imponovati, više zasenjivati svoje naivne ĉitaoce. On ĉita da bi u zgodnom trenutku mogao
prosuti pljusak grĉkih, latinskih, talijanskih, engleskih, pa ĉak i sanskritskih citata,
zaprepastiti neĉuvenim imenima iz svih svetskih knjiţevnosti, sluţiti se podacima koji su se
mogli išĉeprkati samo po reĉnicima. Kod velikih pisaca on nije nalazio ono što je kod njih
najbolje no ono što se njemu najviše dopadalo. Kod Šekspira on nije video onaj silni
realizam, onu intenzivnu poeziju, onu kao more duboku psihologiju ljudskog srca i gvozdenu
logiĉnost englesku, no ono što je najniţe i najslabije kod njega: emfazu, kalambure, titranje

reĉima, sve ustupke velikog pesnika vulgarnom ukusu ondašnje publike engleske. Bez
ravnoteţe u duhu, Kostić je na zlo upotrebio i svoje znanje jezika i svoje knjiţevno
obrazovanje.
LIRIĈAR. — On je imao pesniĉkog talenta, i to talenta koji u osnovu nije bio banalan.
Od njega je ostalo nekoliko lepih lirskih pesama i dobrih balada (Samson i Dalila, Minadir).
Ali njegova prirodna originalnost bila je kobna za njega. Njegova glavna misao je postala:
pesnik, u ĉijim grudima bukti sveti plamen poezije, treba da bude drugaĉi od ostalih ljudi.
Kao i zapadni epigoni velikih romantiĉarskih pesnika, on je postavio sebi za pravilo da treba
da bude genijalno originalan u ţivotu, neuredan, pust, zaboravan, sa nogama na zemlji ali
glavom, sa dugom i razbarušenom kosom, u oblacima. U knjiţevnosti on je odveć slobodno
shvatio i odveć samovoljno primenjivao opasno naĉelo da romantizam znaĉi neograniĉenu
slobodu u umetnosti. U poeziji, »bogodani«, »ţenijalni« pesnik, kako se tada govorilo, treba
da bude što razuzdaniji, da baci pod noge zdrav razum i logiku obiĉnih, smrtnih ljudi, da
objavi rat sintaksi i reĉniku, da sebi prisvoji pravo da kao bog stvara što mu ćud zahte. To je
sve bilo na romantiĉarskoj devizi épater le bon bourgeois, »opseniti prostotu«, i od toga
bacanja praha u oĉi, od toga izigravanja genija, Laza Kostić je napravio sebi program i u
ţivotu i u knjiţevnosti.
U pojedinim knjiţevnostima ima trenutaka kada zavlada carstvo reĉi, i kada se

knjiţevnost odvoji od prirodnosti i zdravog razuma. To su doba kada se sve svede na igre
reĉi, na neoĉekivane i slikarske efekte pomoću reĉi, na preterane figure, kitnjaste girlande,
na zamršene parafraze, usiljene inverzije, samovoljne i ĉesto besmislene neologizme. Takvi
su bili marinisti i konĉetisti u Italiji, takav je bio eufuizam u Engleskoj, gongorizam i
kultizam u Španiji, manirizam u Nemaĉkoj, precioznost u Francuskoj. To isto, tu istu
logomaniju, predstavlja u srpskoj knjiţevnosti Laza Kostić.
Shvatajući da je jednom pesniku sve dopušteno, on je na hartiju stavljao sve što mu je

na pamet dolazilo. U »genijalnosti« on je bio sjajan Ċak isto tako »genijalnog« Sime
Milutinovića. Ono što je on kazao o jednoj Zmajevoj pesmi moţe se sa puno razloga
primeniti na veliki deo njegovih razbarušenih pesama: »To je smesa. To je zbrka, to je kaos.
Duševni kaos, ili kaotiĉno stanje duše.« On je kovao nove reĉi, pravio novu sintaksu, stvarao
svoj osobeni, ĉudnjaĉki srpski jezik. U svojoj pesniĉkoj vrućici on piše reĉi koje ni pre ni
posle njega nijedan Srbin nije izgovorio: izniklica, neokrunka, poletanci, plakajnica, pokajka,
sunĉanarka, pletisanka, uzdanak, osamka, gud, ţur, ster, vap, ţas, trov, duj, kiv, podob, tez,
neverad, kositres, vekotraj, likomet, skotomir, neprovar, nedrovar, sevnje, kajno, izmiĉar, i
tako dalje! I ne samo da je stvarao nove reĉi za koje srpski jezik ne zna, no je po svojoj volji i
radi stiha rezao i unakaţavao reĉi koje postoje, ili reĉima koje postoje davao smisao koji one
nemaju. Zevs je kod njega, radi slika sa smej, postao Zej, Solun pretvara u Soluna, pupak
znaĉi pupljenje, jara znaĉi jaranica, mraz znaĉi mrţnja (»Jaĉa ljubav nego mraz...«), rod
znaĉi roĊenje, ĉin znaĉi naĉin, gas znaĉi gašenje.
Njegova mašta je pušten i obezuzdan parip. Najneverovatnije figure i poreĊenja na

srpskom jeziku izišli su ispod njegova pera. Planine su za njega »masnice«, ostaci boţja biĉa
kada je šibao zemlju zbog njenih crnih dela; zlato je pak ţuti gnoj u tim masnicama. Nebo je
»ugnuta stopa Gospoda Boga«. Mesec je, po potrebi, ţuta turska sablja i »obruĉ krune
sveta«. Zvezde su »štrecavi ţuljevi na boţjoj stopi«. Dragine oĉi su »dva divita duboka«. I ta
njegova neodmerena, pusta fantazija, ta ţelja da bude što originalniji i da govori kako niko

ne govori, da što više zaprepasti obiĉne ljude u prezrenom taboru filistara, taj korov puste
retorike i mahnite ekstravagancije ugušio je nekoliko cvetića poezije koji su bili nikli iz
njegove duše.
PREVODILAC ŠEKSPIRA. — Kao pravi romantiĉar Kostić je bio oduševljen Šekspirom,

on je u srpsku knjiţevnost uneo Šekspira, stvorio u svom dobu šekspirolatriju, koja je našla
izraza u proslavi tristagodišnjice Šekspirova roĊenja u Novom Sadu 1864. Kostić je poĉeo
prevoditi Šekspira, i to Romea i Juliju, još vrlo mlad, 1859, u poĉetku svoga knjiţevnoga
rada, i Šekspirom se bavio celoga ţivota. Njegovi prevodi iz Šekspira prvo su izlazili u
odlomcima po ĉasopisima. Kralja Riĉarda III preveo je u društvu sa dr Jovanom
Andrejevićem, i taj prevod štampan je 1864. u Novom Sadu; zatim ga je sam preveo, i taj
novi prevod štampan je u Mostaru 1904. Njegov prevod Romea i Julije, udešen za pozornicu,
izišao je u Novom Sadu 1876; celo delo prevedeno izišlo je u Novom Sadu 1907. Potpun
prevod Hamleta štampan je u Mostaru 1903. Pored toga, u nekoliko mahova, Kostić je pisao
o Šekspiru (Romeo i Julija. Jedna glava iz Šekspirove biblije, Matica, 1866; Oko Romea i
Julije, Letopis Matice srpske, 1907).
Na te svoje prevode Kostić je mnogo polagao i smatrao ih kao jednu od svojih najvećih
knjiţevnih zasluga. U stvari, oni ne mogu izdrţati današnju kritiku. Kostić je u tim
prevodima oduzeo Šekspiru sve njegove vrline, i dodao mu sve svoje mane; njegovi prevodi
nisu Šekspir, no travestija Šekspira. Oni nisu verni, u njima ima i nerazumevanja teksta i
mutnog izraţavanja; prevodilac radi stiha dopušta sve sebi i pravi grube, uglaste stihove; ima
neobiĉnih, skovanih reĉi, ĉesto i vulgarnosti. U celini ti su prevodi nerazumljivi, i ne mogu se
ĉitati bez komentara.
DRAMATIĈAR. — Zanesen Šekspirom, snevajući o njemu, kako veli jedan suvremenik,

Kostić se i sam poĉeo baviti dramom, i brzo postao »naš mladi Šekspir«, kako su ga nazivali
po omladinskim druţinama i u omladinskim listovima. Maksima Crnojevića napisao je još
kao vrlo mlad Ċak, 1863. (Celo delo štampano je u Novom Sadu 1866; drugo izdanje, Novi
Sad, 1887,89 udešeno za pozornicu.) I to mu je ostao najbolji dramski posao. Pored toga dao
je i Peru Segedinca (1875, 1882, 1887). Duga i mutna narodna pesma o ţenidbi Maksima
Crnojevića, sa svojim skroz romantiĉnim dogaĊajima i romantiĉnim koloritom, morala je
privući paţnju jednog u tolikoj meri romantiĉarskog pesnika kao što je bio Laza Kostić. Tu
srpsku narodnu pesmu, koja po sadrţini podseća na ĉuvenu epizodu o Paolu i Franĉeski u
Danteovoj Boţanstvenoj komediji, zapazio je još Gete. I pre Kostića Jovan St. Popović je
poĉeo od te narodne pesme da pravi jednu »melodramu«, kao što je u naše doba posluţila za
graĊu jednom nemaĉkom pesniku, A. Fingeru. Kostiću je narodna legenda posluţila samo
kao osnovica, sve ostalo je izmenio, koristeći se pravima najšire pesniĉke slobode. Mesto
primitivne zavade oko kolaste azdije u narodnoj pesmi, Kostić je uzeo sukob izmeĊu
osećanja ljubavi i pobratimstva, i Maksim Crnojević, kneţević zetski, ispao je kao neka vrsta
Hamleta, kneţevića danskog. Narodna pesma nije bila dovoljno jasna, Kostićeva drama
postala je sasvim mutna. Radnja je zbunjena i neodreĊena, liĉnosti su tamne i
neopredeljene, za dogaĊaje nema logiĉnog objašnjenja. Mašta je i ovde zahuktana, i bacilo se
u neograniĉeno carstvo mašte i reĉi. Pored toga, pretenciozna mudrovanja, krupne reĉi bez
stvarnog smisla, odsustvo istorijskog osećanja i lokalne boje. Ono što spasava ovu dramu
pesniĉke mladosti Kostićeve, što joj daje relativnu vrednost prema poznijoj istorijskoj drami
srpskoj, to su izvesna lirska mesta, u kojima ima poleta, snaţnih tirada, uspele retorike.
Pored svih svojih mana, Kostićeva drama je knjiţevnija no poznije drame iste vrste. Liĉnosti

su sloţenije, jezik knjiţevniji, scene su od efekta. Najzad, to je prva srpska drama ispevana u
jambu kojim se ranije uspešno sluţio Branko Radiĉević. Kostić je uspeo da u drami svome
jambu da neĉeg krepkog i energiĉnog.
Pripadajući naraštaju koji je knjiţevnost stavljao u sluţbu nacionalnih ideala, i sam

aktivan liberalni nacionalist, Kostić je napisao antiaustrijsku i antiklerikalnu »tragediju iz
povesti naroda srpskog« Pera Segedinac. Ovaj komad, delimiĉno objavljen 1875. i 1881—
1882, igran prvi put 1882, i štampan u Novom Sadu 1882. i 1887. godine, smatran je kao
veliki politiĉki dogaĊaj. Tumaĉeći istoriju kako mu je trebalo, Kostić je u kapetanu Peri
Segedincu, buntovniku iz prve polovine XVIII veka, oliĉio sudbu srpskog naroda u Austriji.
Komad ima nekoliko jakih scena i dosta patriotskih tirada. Politiĉka tendencija razvijena je
na štetu umetnosti. Komad Gordana (Cetinje, 1890), izraĊen je prema narodnoj pesmi i
manje je vrednosti no dva ranija pozorišna dela Kostićeva.
OSTALI KNjIŢEVNI RAD. — U mladosti, u punom jeku romantizma. Kostić je napisao

nekoliko fantastiĉnih pripovedaka (Maharadţa, Ĉedo vilino, Muĉenica), koje odlikuje ona
ista neobuzdana fantazija i bojadisan i zvuĉan verbalizam. Zbog tih osobina te pripovetke su
bile mnogo ĉitane šezdesetih godina.
Laza Kostić se još bavio i filozofijom umetnosti, i u tom pravcu dao zamršenu i
pretencioznu knjigu Osnova lepote u svetu (Novi Sad, 1880). Isto tako bavio se i knjiţevnom
kritikom, upravo knjiţevnim pamfletom. Njegovi zavidljivi napadi na Branka Radiĉevića (u
Zeti i Crnogorci za 1885) i Zmaja Jovana Jovanovića, protiv koga je napisao celu jednu
ruţnu knjigu (O Jovanu Jovanoviću Zmaju (Zmajovi), njegovu pevanju, mišljenju i pisanju,
i njegovu dobu, Sombor, 1902), ne sluţe mu nimalo na ĉast. Za umetniĉku filozofiju i
knjiţevnu kritiku nije imao dovoljno ravnoteţe u glavi i objektivnosti u duhu. 1865. u Novom
Sadu izišao je njegov prevod s engleskoga Edvarda Litna Bulvera Poslednji dani Pompejevi.
Sa maĊarskoga je preveo veću pesmu Josifa Kiša Jehova (1904).
OPŠTI POGLED. — Laza Kostić je bio i ostaće najkarakteristiĉniji pesnik srpskog

romantizma, koji je sa manama te knjiţevne škole oterao do kraja, pokazavši kako se moţe
rĊavo proći sa nešto talenta a sa mnogo spisateljske taštine. Nekada jako slavljen, jer je bolje
no iko predstavljao laţan ideal romantiĉkog »pojete«, on je poslednjih godina mnogo
izgubio od starog glasa. Od devedesetih godina javlja se u kritici jaka reakcija protivu njega, i
danas se na njega gleda kao na reprezentativnog pesnika Sturm und Drang perioda u
srpskoj knjiţevnosti, na originalnog liriĉara koji je bezobzirno zloupotrebio svoju
originalnost, na prvog prevodioca i popularizatora Šekspira u srpskoj knjiţevnosti, i na
dramatiĉara koji je napisao Maksima Crnojevića, jedno od relativno najboljih dramskih dela
romantiĉke škole.

STEVAN VLAD. KAĆANSKI
R oĊen je u Sentomašu, u Baĉkoj, 5. januara 1829.90 Svršio je osnovne škole
u Varadinu i Sentomašu, prava u Jegri i Zagrebu. Borio se u buni 1848.91 Pošto je svršio
1850. prava, sve do 1857. sedeo je u Sentomašu. 1857. preĊe u Srbiju, i 1858. bude postavljen
za profesora beogradske gimnazije. 1862. krenuo je list Srbska narodnost, koji je bio kratka
veka (1862. do 1863). Od 1864—1870. sluţio je kao profesor u gimnaziji u Kragujevcu. Od
1870. bio je stalno u Beogradu. 1877. bio je u srpsko-turskom ratu. 1888. pokrenuo je
patriotski list Veliku Srbiju. Umro je 5. maja 1890.
Rad Stevana Vlad. Kaćanskog ograniĉen je gotovo samo na poeziju, pa i tu nije obilan.
Od poĉetka pedesetih godina poĉeo se javljati svojim stihovima po raznim ĉasopisima, i
najveći deo njih izišao je u zbirci Skupljene pesme (Novi Sad, 1879). 1913, u Beogradu, izišlo
je naroĉito prireĊeno izdanje njegovih ranijih i poznijih patriotskih pesama Od Balkana do
Adrije.
Sa malim izuzetkom svi njegovi stihovi su rodoljubivi i rodoljublje je osnovna nota cele
njegove poezije. Svoj pesniĉki program izneo je on u posveti »Srpskom rodu«:
Sve što imam — to je tvoje,

Sve što imam — tebi dajem:
Sa slaĊanim uzdisajem
Srce — misli — pesme moje!
Ljubavnih pesama ima malo, pisane su u prvoj mladosti, i znatno su slabije. On se

slavio kao pesnik patriotskih pesama, i posle pesme Graov laz, gde je opevana crnogorska
pobeda nad Turcima koja je toliko odjeknula u celom srpskom narodu, on je stekao glas
jednog od najboljih pesnika srpskih. U najboljim svojim spevovima, Noćnica (1855), Na
Srbobranu (1875) i Graov laz (1862—1877), on je pokazivao izvesnu reĉitost i snagu, i u
krepkim i zvonkim stihovima kazivao je osećanja koja su zagrevala celu Omladinu. Izvesne
njegove patriotske pesme (Gde je Srpska Vojvodina..., Hej, trubaĉu s bujne Drine... Sa
Avale oрo kliće...) postale su popularne patriotske himne. Tim patriotskim pesmama i
patriotskom listu Velika Srbija Kaćanski ima da zahvali za svoj glas ţarka rodoljubiva
pesnika, zbog ĉega je u starosti i nosio ime »Stari Bard«.

STJEPAN MITROV LjUBIŠA
Ž IVOT. — Pored ranijih pesnika, Matije Bana, Meda Pucića i Jovana
Sundeĉića, Dalmacija daje i jednog pripovedaĉa, Stjepana Mitrova Ljubišu.
Ljubiša se rodio 29. februara 1824, u Budvi, u Boki Kotorskoj. Potpuno samouk, on se
samostalno razvijao. 1843. bio je opštinski sekretar u Budvi, od 1861. poslanik na
dalmatinskom saboru u Zadru, kome je jedno vreme bio predsednik, zatim poslanik u
beĉkom parlamentu. Od šezdesetih godina bavio se samo politikom. Umro je u Beĉu 11.
novembra 1878.
PRVI POĈECI. — Kao Dositej Obradović, kao Vuk Karadţić, kao Njegoš, i Ljubiša je bio
samouk. Do ĉetrnaeste godine nije znao ni ĉitati, i sve što je postao, stekao je prirodnim
darom i samostalnim radom.
On je pripadao onom dalmatinskom naraštaju koji je imao da oslobodi Dalmaciju od

apsolutne prevlasti talijanske kulture. U to doba sva kultura je bila talijanska, inteligencija se
osećala nenarodno, i to je bilo doba, po reĉima Ljubišinim, kada je »meĊu Barom i Zadrom
bivalo u izobraţenoj vrsti samo sedam ljudih, koji nijesu bili izgubili svijest svog imena i
porekla«. Kao i drugi, Ljubiša je ĉitao talijanski i zaneo se talijanskom knjiţevnošću. Narodni
duh i ljubav ka narodnoj knjiţevnosti probudili su u njemu spisi Vuka Karadţića i
poznanstvo sa Karadţićevim pomagaĉem i saradnikom Vukom Vrĉevićem. I on se poĉinje
baviti narodnim ţivotom, i 1845. štampa u Srbsko-dalmatinskomъ magazinu zabeleške o
obiĉajima plemena Paštrovića u Boki Kotorskoj. Potom, za priliĉan niz godina, on ostaje
jedan skroman »Ljubitelj knjiţestva«, koji se ni po ĉemu ne istiĉe. Šezdesetih godina on
objavljuje slabe prevode iz Horacija, Dantea, Ariosta, i prireĊuje jedno nekritiĉno izdanje
Gorskog vijenca (1868). On teško i nespretno »posrbljava« stare pesnike, i otmenoga
Horacija, i tragiĉnoga Dantea, i gracioznog Ariosta prevodi na jedan isti naĉin: jednolikom
metrikom i dikcijom narodnih pesama. 1866. ispevao je, u duhu i u obliku narodne pesme,
Boj na Visu.
PRIPOVEDAĈ. — Ljubiša je, kako sam veli, »sa mukom stupio na originalnost«. 1868.
izlazi sa originalnom pripovetkom Šćepan Mali, i otada do smrti on stalno piše. 1875. izišle
su u Dubrovniku njegove Prіpovіjeѕtі crnogorѕke і prіmorѕke. Iste pripovetke izlaze
ćirilicom u Beogradu 1876. 1882. u Panĉevu nova knjiga Pripovijesti; 1888. novo izdanje;

1902. i 1903. Srpska knjiţevna zadruga izdala je Priĉanja Vuka Dojĉevića, štampana ranije u
Srpskoj zori za 1877.
Sve te njegove pripovetke bile su jedna originalna novina u srpskoj knjiţevnosti.

Ljubiša je romantiĉar, ali zasebne vrste. On ne podraţava knjiţevnu sentimentalnost i
fantastiĉnost ranijih pripovedaĉa srpskih, vaspitanih kod slabih nemaĉkih pisaca; on je
romantiĉar »Vukove škole«, sa nešto ugledanja na talijanske romantiĉare. Dobar poznavalac
svoga kraja, pun ljubavi za nj, on je dao lepu sliku Boke i njenih stanovnika. Po svojim
knjiţevnim ideSTJEPAN MITROV LjUBIŠA
jama i po duhu svojih dela on stoji na sredini izmeĊu romantizma šezdesetih i realizma
sedamdesetih godina. On ţeli da verno slika narodni ţivot svog malog zaviĉaja, da dâ
»ogledalo naroda našega« u Boki Kotorskoj, i katkada radi kao realistiĉki pisci. Ali, u
osnovu, on je romantiĉar, Ċak »Vukove škole«, samo sa izvesnom primesom realizma. On
ima sve osobine naših romantiĉara: veliku ljubav za narodnu prošlost, narodni ţivot i
narodni jezik; glavna teţnja njegova je da bude »izraz narodne duše«. O uspehu svojih
pripovedaka veli: »Te su pripovijesti omilile s ĉistoće jezika, s narodnijeh oblika, i stoga što
su ogledalo naroda našega«, i to je odista glavno u njegovom delu. On kao pripovedaĉ
karakteristiĉan je u prvom redu sa folklorno-filološkog gledišta. On je opisivao sirovi ţivot
narodni u jednom etniĉki ĉistom kraju, gde se saĉuvalo vrlo mnogo starog i originalnog i koji
je još u polovini XIX veka odista bio »matica i kovnica puĉkih umotvorina«. On se naroĉito
trudio da piše ĉistim jezikom Boke, u kojoj je sa razlogom gledao »neiscrpivo bogatstvo
narodnijeh izraţaja i puĉkoga krasnorjeĉja«. Te njegove folklorne i filološke preokupacije
imale su mnogo uspeha u doba kada je stara filološka škola bila u punom jeku. U njegovim
pripovetkama gledala se dragocena graĊa za filologe, i leksikologe i sjajna primena
Karadţićevih nazora o knjiţevnom jeziku. I to je bio prvi uzrok njegovog brzog i velikog
uspeha.
OPŠTI PREGLED. — Ali Ljubiša kao umetnik izostaje za Ljubišom poznavaocem

narodnog ţivota i narodnog jezika. Pre svega, on, nije sasvim originalan, i kod njega ima
pozajmica iz Manconija, de Amiĉisa, pa ĉak i Makoleja. Njegova istorijska pripovetka, kojom
se rado bavio, vrlo je uprošćena. U ţelji da saĉuva »nekoliko znamenitijih dogaĊaja svoje
otadţbine«, on je naroĉito opisivao doba od XV do XVIII veka. On je slikao zetske
gospodare, poslednje despote srpske, pećke patrijarhe, crnogorske vladike, kotorske
providure, bokeljske plemiće, paštrovićke glavare — ali u stvari sve su to bili Bokelji oko
1850. godine. Ma koliko da su bile velike njegove romantiĉarske simpatije za prošlost, on
nije istorijski pripovedaĉ. Okvir je samo istorijski, a ţivot i liĉnosti su suvremeni. Ljubiša je
odveć bio suvremen i subjektivan da bi mogao biti potpun romantiĉar, a suviše je voleo
narodnu prošlost I romantiĉarski istorizam i folklorizam da bi mogao biti knjiţevni realist.
On je bio ĉovek doba kada se tvrdo verovalo da je narod naš najbolji knjiţevnik, i da se
u umetnosti treba samo na njega ugledati. Ono što su u poeziji ĉinili Joksim Nović Otoĉanin
i Jovan Sundeĉić, radio je u pripovedi Stjepan Mitrov Ljubiša; prema narodnim uzorima i sa
elementima narodne umetnosti pokušavao je da radi umetniĉku knjiţevnost. On je u pero
beleţio narodni govor i fotografski snimao narodne obiĉaje, tako da njegova knjiţevna dela
ĉine utisak poslova jednog skupljaĉa narodnih reĉi i opisivaĉa narodnih obiĉaja, i ĉine prelaz
od narodnog pripovedaĉa ka umetniĉkoj pripoveci.

I njegove pripovetke imaju sve vrline i mane narodnih umotvorina. One su jedre, epski
široke, teĉne, imaju prirodno izlaganje, miran i širok tok priĉanja, ţiv i ţivopisan stil,
zaĉinjene su poslovicama i zgodnim izrekama. Ali one ĉine utisak razvuĉenosti i oskudnosti
ideja i misli, podsećaju na razvuĉenije narodne priĉe i sve se svode na isto opisivanje
narodnih obiĉaja i vešto rukovanje narodnim reĉnikom. To su ĉesto slabo povezani dijalozi,
nizanje epizoda bez mnogo uzroĉne veze, psihologija je svedena na najniţu meru, liĉnosti su
obeleţene sasvim opštim i bledim potezima, osećanje prirode je oskudno, i sve se i suviše
svelo na lokalne reĉi i izraze, i ne uvek razumljive provincijalizme, anegdote i poslovice.
U doba filološke kritike, kada su se pisci cenili po neposrednom znanju narodnog jezika
i po unošenju folklornog elementa, Ljubiša je bio jako cenjen i nazvan »Njegošem u prozi«.
I, svakako, postoji izvesna formalna sliĉnost izmeĊu ta dva pisca gotovo jedne iste sredine i
sliĉne duhovne vrste, ali je izmeĊu njih vrlo velika razlika u knjiţevnom talentu. Ljubiša,
folklorni i leksikološki pripovedaĉ »Vukove škole«, nije savladao sirovi narodni materijal,
nije ga preradio i dao svoju sintezu, nije mu dao svoje liĉno obeleţje. Njegoš je sve to uĉinio, i
zato je tako veliki pisac. I ako se hoće paralela izmeĊu Ljubiše i Njegoša, moglo bi se reći da
je Ljubiša odista Njegoš, ali ne Njegoš Gorskog vijenca no Njegoš Kule Đurišića i Ĉardaka
Aleksića.

MILAN Đ. MILIĆEVIĆ
J edan od pisaca za koga se sa najviše razloga moţe reći da pripada »Vukovoj
školi«, i ĉiji rad umnogome podseća na rad Vuka Karadţića, bio je Milan Đ. Milićević.
ŢIVOT. — Rodio se 4. juna 1831. u selu Ripnju u okrugu beogradskom, 1845. doĊe u
Beograd u gimnaziju, 1846. preĊe u bogosloviju, koju je svršio 1850. Otada nastaje njegova
skoro pedesetogodišnja, priliĉno promenljiva ĉinovniĉka karijera. Iste godine bude
postavljen za uĉitelja u Lešnici, a 1851. u Topoli. 1852. preĊe u sudsku struku, u sud u
Valjevu, potom u Beogradu. 1852. postavljen je za ĉinovnika Ministarstva prosvete, a 1855. u
Ministarstvo spoljnih poslova, gde je ostao do 1861. Otada pa do 1880. sluţio je kao sekretar
Ministarstva prosvete. 1880. postao je naĉelnik Ministarstva unutrašnjih dela, 1884.
ministrov pomoćnik u istome ministarstvu. 1886. bibliotekar Narodne biblioteke, 1897.
drţavni savetnik. Nekoliko puta bio je poslanik u Narodnoj skupštini, a od 1896—1899.
predsednik Srpske kraljevske akademije. Penzionovan je 1899; 1901. proslavio je
pedesetogodišnjicu svoga knjiţevnoga rada. Umro je u Beogradu 4. novembra 1908. godine.
PEDAGOG. — Milićević je najplodniji pisac u novoj srpskoj knjiţevnosti: za nekih

pedeset i sedam godina knjiţevnoga rada napisao je preko 100 knjiga i veliki broj rasturenih
ĉlanaka, prevoda i beleţaka. Njegov rad je pedagoški, istorijsko-geografsko-etnološki i
knjiţevni. Bogoslovac po struci, bez temeljnog struĉnog obrazovanja, pišući u doba kada
nauĉan i knjiţevan rad nije bio specijalizovan, u stvari jedan vredan i plodan samouk,
Milićević se bavio svim tim razliĉnim poslovima kao nestruĉnjak, ne stvorivši ništa veliko i
trajno, uradivši mnogo za ţivota, ali ostavivši malo za sobom. Kao nekadašnji uĉitelj i
dugogodišnji viši ĉinovnik Ministarstva prosvete, ĉlan školske komisije i jedan od glavnih
organizatora nastave u Srbiji, on se dugo i mnogo bavio pedagoškim pitanjima. Od 1868. do
1876. ureĊivao je pedagoški list Školu. Napisao je ceo jedan niz pedagoških knjiga (Škole u
Srbiji, 1868; Kako se uĉi knjiga, 1869; Pedagogijske pouke, 1870; Školska higijena, 1870;
Istorija pedagogije, 1871; Školska disciplina, 1871; Adolfo Disterveg, 1871; Školica za
graĊanska prava i duţnosti, 1873, itd.). U pedagoškom i vaspitnom pravcu su njegovi
prevodi sa francuskog: Vaspitanje u Americi od E. Labuleja (1863), Ocevi i deca u XIX veku
od E. Leguvea (I—II, 1872—1873), Emilo devetnaestog veka od A. Eskirosa (1872), Moralna
istorija ţena od E. Leguvea (1876), Ţene XX veka od Ţila Simona (1894), itd. Bogoslovac
stare škole, samouk u stvari, Milićević je te pedagoške poslove radio bez struĉne spreme. Ili
je prosto prevodio i unosio što je nalazio kod stranih pisaca, ili se ograniĉavao na

primenjenu pedagogiju, na praktiĉne savete i uputstva. U nedostatku pravih struĉnjaka,

Milićević i njegov kancelarijski i knjiţevni drug Milorad Šapĉanin oko 1870. godine
predstavljali su pedagošku struku u Srbiji.
ISTORIĈAR I FOLKLORIST. — Još izrana poĉeo se baviti opisivanjem istorijskih

dogaĊaja, zemlje i naroda u Srbiji. On je opisivao seljaĉki ţivot u suvremenoj Srbiji: Pregled
zadruţnog stanja Srba seljaka, 1857, Opštine u Srbiji, 1857; naroĉito je koristan, iako
nesreĊen opis Ţivot Srba seljaka (I—III, 1867, 1873, 1877; sve skupa 1894). On je isto tako
dao geografski opis Srbije, prvo Srbije u njenim starim granicama, Kneţevina Srbija (1876),
potom Srbije u njenim novim granicama, proširenim 1878, Kraljevina Srbija (1884). On je
ţiveo u doba kada su u Srbiji umirali poslednji ratnici i oĉevici narodnog osloboĊenja u
poĉetku XIX veka, i on je ili beleţio njihova priĉanja (Priĉanja Petra Jokića o dogaĊajima i
ljudima iz prvog ustanka, 1891), ili skupljao anegdote o glavnim ljudima oba ustanka (Knez
Miloš u priĉama, I—II, 1891—1900; Knez Miloš priĉa o sebi, 1891; KaraĊorĊe u govoru i u
tvoru, 1903). U tome pravcu najznatniji mu je Pomenik znamenitih ljudi u srpskoga naroda
novijega doba (1888), neka vrsta srpskog biografskog reĉnika, koji je popunjen Dodatkom
Pomeniku (1901). Pored toga opisao je priliĉan broj svojih liĉnih doţivljaja. (Iz istorijske
literature su i njegovi vaţniji prevodi Pisma o istoriji Srba i Bugara od A. Hiljferdinga [I—II,
1857—1860], Razmatranja o uzrocima veliĉine Rimljana i njihovoga opadanja od
Monteskjea, 1866.)
Sav taj posao Milićević je radio bez struĉne istorijske, geografske i etnološke spreme,
više kao prost opisivaĉ, ograniĉavajući se da, nepreraĊeno i neobraĊeno, samo zabeleţi što je
ĉuo i video, bez kritike, bez odabiranja, bez nauĉne sinteze. On samo prikuplja materijal, i
ako što doda to su istorijska moralisanja i naivne patriotske refleksije. To su sve proste
zabeleške jednog vrednog i dobronamernog nestruĉnjaka, koje i kao sirov materijal,
nekritiĉki unošen, ĉesto prepriĉavan iz knjige u knjigu, nisu uvek sigurne, i u svakom sluĉaju
zahtevaju preradu iz osnova.
PRIPOVEDAĈ. — Milićević se bavio i pripovetkom, i njegov pripovedaĉki rad u tesnoj

je vezi sa njegovim istorijsko-etnografskim i vaspitaĉkim radom. I u pripovetkama i u svojim
opisnim istorijsko-geografsko-etnografskim radovima, on vrlo ĉesto opisuje iste predmete,
razvija iste ideje, katkada doslovce istim reĉima. Uporedo sa svojim istorijskim i
etnografskim opisima, poĉeo se on javljati i pripovetkama, pisanim u prvi mah bez
knjiţevnih pretenzija. Od prevoda u Nenadovićevoj Šumadinci i Podunavci prešao je u Školi
na prerade i posrbljavanja, raĊene po ugledu na narodne pripovetke i pisane ĉistim jezikom.
Ti njegovi poslovi privukli su paţnju Stjepana M. Ljubiše, koji ga nagovori da se ogleda u
pripoveci. 1879. izišla je njegova prva zbirka pripovedaka 3imnje veĉeri, koja je imala
uspeha, i koju je Daniĉić, sa svoga uskog filološkog gledišta, doĉekao sa preteranim
oduševljenjem: »Ja mislim da ovo djelo pripada meĊu najljepša, koja ima naša knjiţevnost u
toj struci. Kako sam prije trideset godina rekao o Brankovim pjesmama da onako treba da
pjeva uĉen Srbin, tako bih sada o ovom vašem djelu rekao: tako treba srpski novelista da
piše.« Ohrabren tim prijemom, kao i jednom pohvalnom ocenom hrvatskog romanopisca
Augusta Šenoe, Milićević je produţio zapoĉeti pripovedaĉki posao. Odmah posle 3imnjih
veĉeri, još iste godine, došla je oveća istorijska »priĉa o osloboĊenju šest okruga« Jurmusa i
Fatima ili turska sila sama sebe jede (1879), pedagoška priĉa Selo Zloselica i uĉitelj Milivoje
(1880), zbirka Letnje veĉeri (1880), Deset para (1881), MeĊudnevica (1885), veća
pripovetka Omer Ĉelebija (1886), Zanovet (1894), Naselje (1895). Iz lepe knjiţevnosti su mu

prevodi Persijska pisma od Monteskjea (I—II, 1866, 1869), Galebova stena od Ţila Sandoa
(1874, 1869) i, sa ruskoga, Istinska sluţba od I. N. Potapenka (1892).
U pisanju pripovedaka Milićević nije imao viših knjiţevnih ambicija. Za svoje Zimnje
veĉeri sam je rekao da su zbirka »priĉa, crta, beleţaka, scena, epizoda, utisaka, obraĊenih
onako kako je umeo da ih obradi jedan samouk«, — i to bi se moglo proširiti i na sve njegove
pripovetke. On se ograniĉava da ispriĉa ono što je video i ĉuo, i nije u stanju da se otrgne od
sirovog materijala. Pedagog ostaje vazda u njemu, i njemu je u prvom redu stalo do moralne
ili patriotske pouke. On ne ide dalje od priĉanja i pouke, i umetnosti nema u njegovom
knjiţevnom radu. On ţivot vidi samo spolja, i daje mu ono što se kod ljudi daje opaziti na
prvi pogled oka. Njegovo pripovedanje je primitivno, sklop slab, ukrasi oskudni, epizode
pretrpane, razvuĉene digresije su ĉeste. No tu ima ĉesto interesantnih i neposredno vernih
slika narodnog ţivota, dobrog materijala za etnografa, jezik je ĉist narodni, katkada odveć i
hotimiĉno seljaĉki. Zato su njegove pripovetke dragocene za filologe, ali umetnosti ima vrlo
malo, i pravi pripovedaĉki talenat se ne vidi. Te pripovetke su u svoje doba dosta ĉitane, i da
su se ranije javile verovatno da bi se i zadrţale u knjiţevnosti. One su bile sasvim u pravcu i
tonu »Vukove škole« i njenih folklorno-filoloških interesovanja, vrlo sliĉne pripovetkama
Stjepana Mitrova Ljubiše, ali sa još manje umetnosti no u bokeljskog pripovedaĉa. On i
Ljubiša bili su u pripoveci ono što su Joksim Nović Otoĉanin i Jovan Sundeĉić bili u poeziji:
prelazni pisci izmeĊu narodne i umetniĉke knjiţevnosti. Milićević se kao pripovedaĉ javio
odmah za Milovanom Đ. Glišićem, u isto doba kada i Laza K. Lazarević, odmah za njim došli
su novi pisci kao Janko Veselinović i Simo Matavulj, — i pored takvih pisaca on se nije
mogao odrţaTi kao umetniĉki pripovedaĉ.

MILORAD P. ŠAPĈANIN
Ž IVOT. — RoĊen je u Šapcu, 7. jula 1841,92 ali kao dete sa roditeljima je
prešao u Srem, u Irig. Svršivši tu osnovnu školu, uĉio je gimnaziju u Novom Sadu i u
Karlovcima. Svršivši bogosloviju u Beogradu,93 postao je 1861. pisar duhovnog suda u
Šapcu. 1866. prešao je sa sluţbom u Ministarstvo prosvete, i tu, kao pisar i sekretar, ostao do
1880. Tada je postavljen za upravnika Narodnog pozorišta, i tu duţnost vršio je do 1893,
kada je otišao za administratora kraljeve civiliste i kruninih dobara. u toj duţnosti je i umro,
u Beogradu, 14. februara 1895. godine.
KNjIŢEVNI RAD. — U rukopisnim Ċaĉkim listovima iz poĉetka šezdesetih godina

izlazili su njegovi poĉetniĉki stihovi. Prva njegova zbirka Pesama izišla je u Beogradu 1863,
druga takoĊe u Beogradu 1866; Ţubori i vihori izišli su u Beogradu 1883. U vremenu od
1877. do 1888. izišlo je pet svezaka njegovih pripovedaka. 1902. izišla je u Mostaru još jedna
mala zbirka Poslednje pripovetke. 1879, izdao je putopis S Drine na Nišavu. Osim toga
napisao je ep Nevestu Ljutice Bogdana (1880) i Monah (1887). 1884. napisao je »sliku iz
srpske prošlosti« Miloš u Latinima (štampano u Beogradu 1886). 1888. dramatizovao je
Puškinovu pripovetku GospoĊica kao seljanka, potom dao istorijske komade: Bogumili
(1889), Dušan Silni (1890), Zaduţbina (1891). Svi ti komadi igrani su u beogradskom
Narodnom pozorištu, ali nisu štampani. Dva takoĊe istorijska komada, Trnova kruna i
Hipatija, koji su isto tako ostali u rukopisu, nisu ni predstavljani. Osim toga preveo je i
napisao znatan broj pedagoških knjiga i ĉlanaka, u vremenu od 1869. do 1881.
LIRIĈAR. — Šapĉanin je Ċak nemaĉkih romantiĉkih pesnika, koji su potpuno

odgovarali njegovoj sentimentalnoj prirodi. On po svojoj prirodi opominje na »ĉuvstvitelne«
»pjevce« ĉetrdesetih godina. Meke prirode u osnovu, on nije shvatio da moţe biti poezije bez
sentimentalnosti, razneţavanja, uzdaha i suza. U svojim lirskim pesmama on je idiliĉan i
pastoralan, opeva zelen lug, slavuje koji »priţeljkuju« cvetne livade, »svilene janjce«, grlice
koje guguĉu, divne pastire koji »viju pesmu uz vrulu«, lepe i zaljubljive pastirke koje ĉeţnjivo
uzdišu, bledi mesec koji se ogleda u srebrnim valima plavoga jezera! Tu starinsku, kitnjastu i
knjišku sentimentalnost on pojaĉava obiljem diminutiva svake vrste, ĉesto i diminutivima
diminutivâ (vetrićak, delićak, kapljiĉica, konjićak, sićan leptirić, osećance itd.). Svoje lirske
pesme on je uneo u zbirku Ţubori i vihori, ali taj naslov, koji bi sasvim priliĉio poeziji Đure
Jakšića, nikako ne priliĉi sladunjavoj, bledoj, malokrvnoj poeziji Milorada Šapĉanina, poeziji
devojaĉkih albuma za stihove.

Ono što još valja u toj kitnjastoj i zašećerenoj poeziji to su pesme sa sela, topli veristiĉki
opisi »sela u detinjskim uspomenama«. Šapĉanin se tu sa neţnošću sećao svojih uspomena,
»ĉasova zlatnih iz mladosti rane«, nije više vadio iz knjiga no iz ţivota i iz svojih uspomena i
dao lepih i osećajnih opisa i nekoliko uzbuĊenih i toplih poetskih sećanja. Posle Jovana
Subotića, a pre Jovana Grĉića Milenka, on je opevao selo sa neţnošću, sa toplotom, ĉesto u
sveţim i gotovo realistiĉnim slikama. I te njegove seoske pesme, na ţalost malobrojne i
gotovo sluĉajna pojava u njegovoj poeziji, idu u najbolje proizvode svoje vrste u srpskoj
knjiţevnosti.
EPSKI PESNIK. — I u epu Šapĉanin se nije mogao osloboditi svoje konvencionalne

sentimentalnosti, i tu je pokazao sve osnovne mane svoje lirske poezije. Monah je plaĉevna
istorija jedne nesrećne kaluĊerske ljubavi, i to je Šapĉaninu posluţilo za priliku da razvije
svu sentimentalnost svoje lirske poezije. Nevesta Ljutice Bogdana je u srpsko istorijsko ruho
obuĉena jedna romantiĉarska riterska povest, sa potpunim odsustvom istorijskog osećanja i
sa potpunom nesposobnošću za epsku poeziju uopšte. To su istorijski spevovi podjednako
bez poezije i bez istorije.
DRAMATIĈAR. — Sa nimalo više sreće ogledao se i na drami. Još u mladosti, oko 1870,
dao je nekoliko slabih dramskih pokušaja, a sedamdesetih i osamdesetih godina preveo
izvestan broj stranih pozorišnih komada. Dugo vreme bio je upravnik Narodnog pozorišta, i
videći da toliki drugi pišu drame, uĉinio je i on nekoliko nesrećnih pokušaja. Miloš u
Latinima, Bogomili i Zaduţbina igrali su se, ali nisu se mogli odrţati na pozornici; Trnova
kruna i Hipatija nikako nisu ni došli na pozornicu. Šapĉaninovi istorijski komadi imaju sve
osobine srpske istorijske drame osamdesetih i devedesetih godina: to su patriotska
proslavljanja narodne prošlosti, raĊena prema shvatanju da je pozorište »velika narodna
škola«, naivno uprošćena istorija, novinarski patriotizam, sjajni srednjovekovni kostimi i
bogate dekoracije — jednom reĉju, to su patriotski komadi za takozvane »narodne
praznike«, bez iĉega knjiţevnoga, sasvim van knjiţevnosti.
PRIPOVEDAĈ. — Taj tipski predstavnik romantiĉarskog pojete pisao je dosta u prozi.

Pored slabog putopisa S Drine na Nišavu od njega je ostalo i priliĉno ogleda na pripoveci. U
stvari, on je više bio pripovedaĉ no pesnik, i ono što je relativno najbolje u njegovoj
knjiţevnoj delatnosti, i što ga spasava od zaborava, to je njegov gotovo tridesetogodišnji
pripovedaĉki rad. Ono što se opaţa u njegovim pesmama, još se više opaţa u njegovim
pripovetkama: izvesna dvojnost njegove prirode, dva osnovna shvatanja knjiţevnosti, dva
razna naĉina rada. Kao što pored skroz laţnih, sentimentalnih i romantiĉkih pesama ima
pesama stvarnije sadrţine, iskrenijeg i neposrednijega tona, — isto tako ima i dve vrste
pripovedaka, jedne, otuţno »pojetske« i bolešljivo sentimentalne, gde se pisac sav izgubio u
poetskim sanjarijama i u poabanoj knjiţevnoj frazeologiji, i druge gde ima istinskog ţivota i
ţivih ljudi, izraĊenih tipova iz srpskog društva, gde se pokazuje i posmatraĉki dar i verno
slikanje istinskoga ţivota. Razlika izmeĊu ta dva naĉina pisanja tako je velika da je teško
verovati da je te tako raznolike pripovetke pisao jedan isti pisac. U pripovetkama kao što je
Dvadeset šesti, Poremećen plan, TuĊa krv, Katanska buna ima izvesnog realizma i lokalne
boje. MeĊu tim boljim pripovetkama prvo mesto zauzima Sanjalo (Beograd, 1888), koja
obiljem epizoda i dobrim rasporedom opominje na mali roman.
Dokle u svom istorijskom romanu Hasan-agi (Beograd, 1880) Šapĉanin pokazuje slabo
znanje i osećanje istorije, mešavinu istorijskog materijala i pesniĉke mašte, rad bez plana,

radnju bez interesa, stil bez ţivota — dotle je u Sanjalu dao dobro povezan, zanimljiv i ĉitak
roman. On je tu opisao ljude kakav je i sam bio, idealiste pre 1848, prikazujući i celo to doba
i ceo taj naraštaj. Jednom u svom knjiţevnom ţivotu on je izišao iz banalnih
sentimentalnosti i poetskog fraziranja, pokušao da slika stvaran ţivot i istinske ljude, da daje
»odseĉke ţivota«. Širinom zamisli i obiljem ţivo i taĉno prikazanih tipova, vernim
prikazivanjem cele duhovne atmosfere srpske u doba oko 1848, ovaj roman ima širi znaĉaj.
Od celog Šapĉaninovog rada, i u poeziji i u prozi, pored nekoliko seoskih pesama i
polurealistiĉnih pripovedaka iz suvremena ţivota, ostaće roman Sanjalo, u kojem je svoje
rĊave osobine sveo na najmanju moguću meru i uneo ono što je bilo najbolje u njegovom
knjiţevnom talentu.
Šapĉaninova sladunjava knjiţevnost odgovarala je ukusu srpskih ĉitalaca od pre pola

veka, no danas izgleda zastarela. Ali u svetlim trenucima svojim, kada nije bio zbunjen
knjiškom frazeologijom i sentimentalnim uzorima svojim, Šapĉanin je bio u stanju da oseti
poeziju svakidašnjeg ţivota i obiĉne stvarnosti i davao tople i intimne pesme u kojima je
opisivao svoju skromnu mladost i istinski poetiĉne strane seoskog ţivota, ili dobre
pripovetke u kojima je slikao Srbiju u polovini XIX veka i njene starije naraštaje.

JOVAN GRĈIĆ MILENKO
G rĉić pripada mlaĊem naraštaju omladinskom, onom koji se javio posle
velikih pesnika nove škole. Rodio se u Ĉereviću, u Sremu, 1846. Tu je svršio srpsku osnovnu
školu; nemaĉku osnovnu školu u Petrovaradinu, niţu gimnaziju u Novom Sadu, višu
gimnaziju u Segedinu i Poţunu, 1867. U Beĉu je poĉeo da uĉi medicinu, ali, razbolevši se,
napusti studije. Umro je 29. maja 1875. u manastiru Beoĉinu, u Fruškoj gori.
Jovan Grĉić se pesniĉki razvijao kao svi mladi pesnici novoga naraštaja. Poĉeo je pevati
po Ċaĉkim druţinama, u segedinskoj Slozi, poţunskoj Slobodi i beĉkoj Zori; zatim se javio u
ĉasopisima, Danici, Matici i Mladoj Srbadiji. Zanesen Brankom Radiĉevećem, sa kojim je
imao dosta zajedniĉkih crta i gotovo istu sudbu, on je ispevao priliĉan broj stihova, koji su
izišli u zbirci Pesme u Beĉu, 1869. Pored toga prevodio je nemaĉke pesnike, Getea, Šilera,
Hajnea, pisao sentimentalne pripovetke, ĉinio nevešte oglede u drami i u epu.
Kao pesnik radio je na patriotskoj, ljubavnoj i epskoj lirici. Na patriotske pesme on je

najviše polagao, ali one su bez originalnosti, u stvari stihovani ĉlanci 3astave i besede
Svetozara Miletića. Znatno bolje su mu ljubavne pesme, u kojima se izraţava njegova meka,
blaga, neţna, slovenski osetljiva i poetska duša. On je u ţivotu imao jednu istinsku ljubav, po
imenu devojke koju je voleo, Milene, nazvao se Milenkom, i svoja topla, iskrena i ĉista
ljubavna osećanja on je prosto i prirodno kazivao.
Najbolje su mu pesme na koje je on najmanje polagao, one koje je on nazivao prostim

pesmama. »U prostim pesmama, veli on, ĉuvao sam prostotu, kao nepomirljivi neprijatelj
takozvanom visokom nerazumljivom pevanju.« Otresajući se svih »izmišljenih osećaja« i
»ĉednih aĉenja«, on je istakao svoj pesniĉki ideal: pribliţiti se što više »k ţivotu i prirodi«. I
bez ikakve afektacije, prostodušno i neposredno, »fruškogorski slavuj« je pevao cveće, tice,
selo, Frušku goru. Ton je srdaĉan, i te pesme imaju izvesnu intimnu poeziju. Sa naroĉitom
ljubavlju on je davao seoske pesme, »koje u prostom stilu kazuju teţakova zanimanja u
proleće i seoske zabave«. Te sveţe pesme, sa izvesnim realizmom, rani su poĉeci seoske
poezije i verizma u našoj knjiţevnosti. Isto tako intimnu lepotu imaju njegove melanholiĉne
pesme u kojima je predosećao svoju ranu smrt.

Grĉić je pesnik koji nije imao vremena da se razvije, ali u svojim prostim pesmama
pokazao je izvesne lepe pesniĉke osobine, tako retke kod pesnika njegova doba: ţivo osećanje
prirode, osetljivost, iskrenost i intimnost, kao i izvestan smisao za lepotu u obiĉnom ţivotu.

ĈEDOMILj MIJATOVIĆ
M ijatović je jedan od retkih ljudi iz omladinskog doba koji još i danas ţive i
još i danas pišu.
RoĊen je u Beogradu, 6. oktobra 1842, od oca profesora, rodom Sremca. Svršio je

gimnaziju i licej u Beogradu. 1862. kao drţavni pitomac otišao je na stranu i tri godine
proveo u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beĉu. 1865. postao je suplent, a 1866. profesor
politiĉko-ekonomskih nauka na Velikoj školi u Beogradu. 1868. postavljen je za naĉelnika
Ministarstva finansija. Docnije, zauzimao je visoke poloţaje u drţavnoj sluţbi, kao ministar
finansija i poslanik na strani. Danas ţivi kao penzioner u Londonu.*
Mijatović je jedna od karakteristiĉnijih figura srpskoga romantizma. Poligraf u punom

smislu reĉi, ekonomist, publicist, istoriĉar, spiritist, diplomat, pripovedaĉ, on se ogledao na
svim poljima, ne sa velikim uspehom, ali svuda primećen.
Iako njegovi istorijski radovi, u kojima je pesniĉka mašta imala velika udela i u kojima
je obraćano mnogo paţnje da stil bude što kitnjastiji, pripadaju moţda isto toliko
knjiţevnosti koliko u nauci, ipak je njegov glavni knjiţevni rad ograniĉen na pripovetku. Kao
mlad licejac javio se 1862. istorijskom pripovetkom Zeka kapetan, i u toku šezdesetih godina
dao još dva ogleda iste vrste: Spomeni iz Srema (1864) i Serdar Mitar (1866). To su bile
obiĉne romantiĉarske sentimentalne priĉe, mešavina ljubavi i patriotizma, deklamacije o
rodu i o dragoj, pisane u sveĉanom, kitnjastom stilu. Iako su te pripovetke bile rado ĉitane,
Mijatović je za neko vreme napustio pripovedaĉki rad i sav se bacio na nauku i politiku,
unoseći i u te poslove uvek mnogo romantizma i retorike.
Za dug niz godina on se ne javlja u knjiţevnosti. Uzgred samo, 1885, pri kraju svoje
politiĉke karijere, piše na engleskom skroz romantiĉnu pripovetku Bojana, koja je tek
docnije prevedena na srpski. Oko 1890, kada je sasvim raskrstio sa politikom, on se ponovo
vraća knjiţevnosti. Devedesetih godina izlaze glavni njegovi pripovedaĉki poslovi: Ikonija
vezirova majka (Beograd, 1891), Rajko od Rasine (Beograd, 1892), Knez Gradoje od Orlova
Grada (Karlovci, 1899), i, nešto docnije, Siromah Marko (Mostar, 1904). Posle prekida od
ĉetvrt veka, Mijatović se opet vratio knjiţevnim simpatijama svoje prve mladosti. Ali za sve
to vreme bavljenja prozaiĉnom politikom i ţivota u pozitivnoj Engleskoj, on ništa nije
zaboravio i ništa nije nauĉio. Kakav je bio kada je kao mlad licejac u pastirsku frulu svirao

beogradskim ulicama, takav je ostao kao osedeo drţavnik i penzioner: romantiĉar svim
svojim bićem.
I njegovo shvatanje istorije bilo je skroz romantiĉarsko. On u njoj nije traţio nagu i
suvu istinu, no poeziju i slavu narodnu. »Tamo je sve sveto«, govorio je on o narodnoj istoriji
i dokazivao da je cilj istorije da »svojim elektriĉnim munjama osvetli« ljude i dogaĊaje. I on
će stalno raditi na toj poetizovanoj, retorskoj i ţivopisnoj istoriji. Njegov najveći i
najpoznatiji istorijski rad Despot ĐuraĊ Branković (Beograd, 1880—1882, dve knjige; drugo
izdanje druge knjige Beograd, 1907), moţda jedina istorijska monografija srpska koja je
prodrla u širu publiku, sadrţi više poezije i literature no roman Jakova Ignjatovića istoga
imena, i imao je više ĉitalaca no mnoga dela iz zabavne knjiţevnosti.
Kao što je Mijatovićeva istorija literarna, isto tako je njegova literatura istorijska. Sa
malim izuzetkom on je razraĊivao istorijske motive, dajući pri tom vrlo mnogo maha svojoj
nemirnoj mašti. On je do mile vole idealizovao srpsku prošlost, pravio je većom, lepšom, i,
naroĉito, kitnjastijom i ţivopisnijom no što je ona bila. On je znao samo za idealno velike
junake i idealno lepe junakinje, i pripovetke su mu svedene na nizanje najfantastiĉnijih
dogaĊaja, najneverovatnijih liĉnosti, najkrajnjijih osećanja. Sva paţnja je obraćena na
dekoracije i na stil. Taj stil, starinski kitnjast, cvetan i poetiĉan, u široj knjiţevnoj publici
smatrao se kao glavna odlika Mijatovića kao pripovedaĉa. I njegova romantika i frazeologija
dopala se i dopada se uvek široj publici, koja je još saĉuvala starinski ukus za sve što je spolja
poetiĉno i fantastiĉno, i za šarenu i zvuĉnu frazeologiju.
Mijatović se ogledao i kao putopisac. 1901, u Novom Sadu, izišle su njegove

Carigradske slike i prilike, isto tako šarene i fantastiĉne kao i njegova pripovetka, i iste takve
knjiţevne vrednosti. Jošte ţiv, Mijatović je pisac koji uveliko pripada prošlosti. On je jedan
od tipskih predstavnika našeg romantizma, romantiĉki istoriĉar i istorijski romantiĉar.

PAVLE MARKOVIĆ ADAMOV
O nih koji se u srpskoj knjiţevnosti nazivaju »omladincima« ima iz tri razna
naraštaja. Ima ih iz naraštaja koji se javio u knjiţevnosti pred 1848, kao Branko Radiĉević i
Bogoboj Atanacković, ima ih koji su se javili pedesetih godina, kao Zmaj Jovan Jovanović i
Đura Jakšić, ima ih koji dolaze kasno, kada je omladinska bujica već prohujala, i kada su se,
sedamdesetih godina, duhovi okrenuli na drugu stranu. Jedan od tih zakasnelih omladinaca
bio je Pavle Marković Adamov.
RoĊen je 3. novembra 1855. u Novim Karlovcima u Sremu. Gimnaziju je uĉio u

Karlovcima i Novom Sadu, filozofiju u Gracu i Beĉu.94 1880. došao je za profesora gimnazije
u Karlovcima. 1895. pokrenuo je i do smrti ureĊivao knjiţevni list Brankovo kolo. Umro je
11. januara 1907. godine.
Poĉeo je pisati oko 1874, prevodio nemaĉke pesnike, pored Šilera i Hajnea i manje
pesnike: Steva na Milova, Anastazijusa Grina, Hamerlinga, i pisao originalne pesme, sasvim
u duhu i u obliku omladinske lirike. Iako su njegove Nadanove pesme (1877) bile primećene,
ipak su to poĉetniĉki poslovi, bez knjiţevne vrednosti. Kada se osamdesetih godina sasvim
bacio na pripovetku, napustio je poeziju, bar javno. Kao stideći se, u potaji, bavio se njome
do same smrti.
Isto tako rano poĉeo se baviti i pripovetkom. Ali i njegove prve pripovetke, koje je
poĉeo pisati još od 1874, isto tako su sentimentalne i romantiĉne, naivne, starinske, kao i
njegove pesme iz toga doba. On tada poĉinje prevoditi, meĊu ostalima i amerikanskog
pripovedaĉa Breta Harta. Tada nailazi na svoj uzor, na austrijskog pripovedaĉa P. K.
Rozegera, koji je sa uspehom slikao ţivot tirolskog seljaka. On ga prevodi i poĉinje ga
podraţavati, njegova seoska pripovetka po svemu podseća na nemaĉku, naroĉito austrijsku
Dorfgeѕchіchte. Od osamdesetih godina on relativno realnije posmatra ţivot i trudi se da
verno slika ţivot srpskih seljaka u Sremu. 1883. izišle su u Panĉevu njegove Slike i prilike iz
srpskoga ţivota, u kojima pored originalnih pripovedaka ima i prerada po Rozegeru. Ali
njegov pripovedaĉki glas stvara se tek od 1885, posle uspele pripovetke Jole. On nalazi svoj
put, i poĉinje slikati sremsko selo onako kao što je Veselinović u to doba slikao maĉvansko
selo. U tom pravcu štampao je dve sveske pripovedaka Na sélu i prélu (Novi Sad, 1886,
1888). Izbor iz tih novela koji je uĉinio sam pisac, pod istim naslovom, izdala je Srpska
knjiţevna zadruga 1901. Od većih radova mu je dosta zanimljiv roman Duh vremena sad je

taki... 1895. igran je u novosadskom pozorištu njegov komad Pop Dobroslav, sa problemom
nazarenstva meĊu Srbima. Inaĉe, devedesetih godina on gotovo sasvim retko i po izuzetku
piše, i sav se posvećuje svome uredniĉkom poslu.
U prvom periodu svoga pripovedaĉkog rada on je sasvim omladinac, idealist,

sentimentalac, lak na oduševljenje i suze, naivno patetiĉan i sav u deklamacijama. Kada je taj
mladalaĉki zanos prošao i kada se upoznao sa dobrim suvremenim piscima, on se promenio,
ali samo unekoliko, i ne u osnovu. Kao ĉovek u godinama on se oduševljavao Knezom.
Gradojem Ĉedomilja Mijatovića i skandalizovao se što Hercegovac Aleksa Šantić prevodi
Hajneov Lirski intermeco. Njegove ocene o suvremenim knjiţevnim delima pokazuju sav
njegov duhovni i knjiţevni konzervatizam. Iako je dobio više smisla za stvarnost, umeravao
svoj lirizam, starao se da ţivot i ljude slika što prirodnije i vernije, — njegov duh u osnovu je
isti. On je bio i ostao romantiĉar koji gleda u prošlost, idealizuje i poetizuje prost narod.
»Najveći uzor nam je sam naš narod«, veli on. On, kojega su nazvali »etnografski pripovedaĉ
ravnog Srema«, u stvari je bio apologiĉar »starog dobrog doba«, verovao u velike uroĊene
osobine srpskog naroda, veliĉao ĉistu dušu seljaka, zgranjavao se od tuĊinske civilizacije
koja ga kvari. Njegovo shvatanje bilo je da: »pisac romana mora biti pesnik«, i on je radio
kao pesnik, i to starinski pesnik. On naroĉito voli sentimentalne motive, najradije priĉa
seoske ljubavne idile, »nevinost pastira«, kako su govorili naši stari pisci, nagraĊuje vrlinu i
kaţnjava porok, deklamuje, razneţava se, plaĉe, i vrlo ĉesto podseća na Bogoboja
Atanackovića i Milorada P. Šapĉanina.
Inaĉe, kod njega ima izvesne iskrene osećajnosti, prirodne neţnosti i topline. Katkada
dâ sliku sela i seoskog ţivota, i pruţa neku iluziju stvarnosti i izvestan folklorni interes. Jezik
mu je gladak i ĉist, i pojedine pripovetke njegove daju se prijatno ĉitati. Ali u celini njegov
knjiţevan rad ne moţe se odrţati. On je, izgleda, i sam osetio uskost svoga talenta i
nemodernost svojih knjiţevnih shvatanja, osetio se usamljen u novom dobu kada se oko
njega drugaĉe osećalo, mislilo i radilo, i poslednjih godina svoga ţivota sasvim napustio
pisanje pripovedaka.

KOSTA TRIFKOVIĆ
R oĊen je u Novom Sadu 20. oktobra 1843. Osnovnu školu i niţu gimnaziju
svršio je u mestu roĊenja, gimnaziju nastavio u Vinkovcima i u Pešti. 1861. stupio je u

pomorsku (nautiĉku) školu na Rijeci, i 1862—1863. kao mornar putovao po Crnom moru.
Mornarski zanat, koji mu je iz knjiga izgledao tako romantiĉan, nije mu se dopao, razoĉaran
on ga napusti i na Rijeci svrši gimnaziju 1864. Uĉio je prava u Poţunu, Debrecinu, Košicama
i postao ĉinovnik (veliki beleţnik) u novosadskoj opštini. Kao advokat u Novom Sadu ţiveo je
od 1872. do 1874. Radi oporavljanja porušenoga zdravlja putovao je 1874. u Italiju, u Napulj.
Umro je u Novom Sadu 19. februara 1875.
Srpski romantizam slabo je obdelavao komediju, i od Jovana St. Popovića nijedan od

boljih pisaca, sem Zmaja sa Šaranom, nije se tim knjiţevnim rodom bavio. Kosta Trifković
nastavlja prekinutu tradiciju. On se uvek i rado bavio pozorištem, ĉitao strane pozorišne
pisce, jako se zauzimao za Srpsko narodno pozorište, i, uglavnom za njega, radio pozorišne
komade. Njegov ţiv i dosta obilan pozorišni rad otpoĉinje poslednjih godina ţivota. Jedno za
drugim dao je petnaestak pozorišnih dela. 1871: dramat Mladost Dositeja Obradovića,
»dramolet« Na Badnji dan i šaljive igre Ĉestitam i Školski nadzornik; 1872: šaljive igre
Francusko-pruski rat i Izbiraĉica; 1873: šaljivu igru Ljubavno pismo. Svi ti originalni radovi
štampani su u Zborniku pozorišnih dela (Novi Sad, 1873. do 1891), a Srpska knjiţevna
zadruga izdala ih je 1892. do 1894, u dve knjige, pod naslovom Dramatski spisi Koste
Trifkovća. Od Trifkovića je ostao jošte izvestan broj preraĊenih, mahom šaljivih igara: Milo
za drago, 1870; Mila, Ni brigeša, 1872; Tera opoziciju i Pola vina pola vode. I te prerade,
mahom sa nemaĉkog, sem Milo za drago i Ni brigeša, izišle su u Zborniku pozorišnih dela.
Posle Trifkovićeve smrti štampani su i njegovi dramski pokušaji, koji nisu igrani, »vesele
igre«: Bratov sanduk, Osveta, Šegrt Boţa. Trifković se ogledao i na pripoveci: 1874, u
Javoru, izišao je Ivanĉin grob, a 1875. Mljetaĉke tavnice; zatim razne humoristiĉke
pripovetke i podlisci u 3astavi i Javoru. Isto tako posle njegove smrti objavljen je po
ĉasopisima izvestan broj njegovih stihova, koji su bez vrednosti.
Ono što je najbolje kod Trifkoviha to su male komedije, obiĉno u jednom ĉinu, u kojima
je slikao srpsko graĊansko društvo u Novom Sadu oko 1870. U toj maloj graĊanskoj
komediji slika se ţivot malih ljudi, sa njihovim malim strastima i malim manama. Pisac nije
nad tim malograĊanskim društvom, no sasvim na njegovom nivou, on nije njegov viši
satiriĉar, no njegov proizvod i njegov zabavljaĉ. On dosta dobro ocrtava taj mali svet, ne sa

cenzorskim stavom strogog satiriĉara ili sa ozbiljnošću dubokog sociologa, no u lakom

humoru, nezlobivo, kao ĉovek koji je i sam ţiveo tim ţivotom. Trifković je ĉitao velike
komediografe, ali se zaustavio na najobiĉnijoj komediji, na komediji intriga, u kojoj se Skrib
odlikovao. On dosta prirodno zapleće dogaĊaj, ume da dâ interesa, i razmršava na vešt
naĉin, na zadovoljstvo svojih gledalaca. Ali u zapletanju intriga on ume da iznese i tipove, da
dâ lak i prigodan dijalog, onakav kakav se odista govori, ĉak i da pruţi malu sliku svoga
doba, upravo novosadskog društva na kraju omladinskog pokreta. Svuda se pokazuje kao lak
i prijatan pisac, koji nije bez duha i ukusa. Sve to nije ni duboko ni snaţno, dosta je naivno i
starinsko, ali je prijatno za gledanje. Zato se Trifković, koji nema ni pameti, ni dubine, ni
ozbiljnosti Jovana St. Popovića, i odrţao do danas na pozornici, i zato je jedan od
najprevoĊenijih pisaca srpske knjiţevnosti. Pojedini njegovi komadi su prevoĊeni na
nemaĉki, francuski, talijanski, maĊarski, slovenaĉki, bugarski.

KOSTA RUVARAC
U romantiĉarsko doba, u doba poleta, sinteza i neposrednog stvaranja malo
se bavilo jednim tako prozaiĉnim, analitiĉnim i posrednim knjiţevnim rodom kao što je tada
izgledala knjiţevna kritika. Jedan od retkih ljudi koji su tada radili na knjiţevnoj kritici, i koji
je u svoje doba stekao izvestan autoritet, bio je Kosta Ruvarac.
RoĊen 1837. u Starim Banovcima u Sremu, on je bio roĊeni brat poznatog istoriĉara
Ilariona Ruvarca. U mestu roĊenja i u Slankamenu uĉio je osnovnu školu,95 sedam razreda
gimnazije u Karlovcima, ispit zrelosti poloţio je u Budimu. U Pešti je uĉio prava, izuĉavajući
uporedo filozofiju i estetiku. Umro je kao Ċak, 5. januara 1864, u Pešti.
U Omladini je Ruvarac bio jedan od najistaknutijih ljudi. On je bio duša srpskog

omladinskog kruga u Pešti i kao pisac skrenuo je ubrzo opštu paţnju na sebe. Njegovu smrt
Omladina je oţalila kao veliki nacionalni gubitak, peštanska Preodnica je posle njegove smrti
rešila da ĉlanovi šest meseci nose crninu, i već 1866. i 1869, u dve knjige, izišla su njegova
skupljena dela.
Za svoga kratkoga ţivota on je priliĉno uradio. Od njega je ostalo nekoliko prevoda, od

kojih je najznatniji prevod Kernerove drame Zrinji. Kao pripovedaĉ imao je uspeha, ali su
mu pripovetke slabe vrednosti. On je bio sledbenik Bogoboja Atanackovića, i davao sliĉne
sentimentalno-patriotske romantiĉne pripovetke. On je imao izvesnih reformatorskih
ambicija, i hteo mesto dotadašnje »preterane fantazije«, »suvišne naivnosti« i »bolesnog
ĉuvstva« da obrati »veću pozornost na psihologiĉko upoznavanje sveta, na iskustvo«.
Njegova oveća novela Karlovaĉki Ċak (1863; preštampana u Panĉevu 1885) trebalo je da
bude ostvarenje toga knjiţevnoga programa, ali je u stvari rodoljubiva retorika i
sentimentalno uzdisanje.
Više uspeha Ruvarac je imao kao knjiţevni kritiĉar. Na sednicama Preodnice, u Danici,
Srbskom dnevniku i Srbskom letopisu on je pisao o novim pojavama u srpskoj knjiţevnosti,
unoseći više tona i naĉelnosti u knjiţevnu diskusiju, u kojoj su tada, po reĉima jednog
politiĉkog lista iz toga vremena, bile »hale denuncijanata, zmije recenzenata i škorpije
škribenata«. Sasvim u idejama nemaĉke idealistiĉke filozofije, verujući u apsolutnu estetiku i
nepromenjiv zakonik Lepoga, Ruvarac je sudio »sa strogo veštaĉkoga gledišta«. Kao ubeĊen
romantiĉar on je nasuprot staroj poeziji refleksije stavljao novu poeziju mašte i osećanja i bio

advokat cele nove romantiĉarske pesniĉke škole. U odseĉnim formulama on kazuje svu
razliku koja je postojala izmeĊu romantiĉarskog knjiţevnog ideala novoga naraštaja i
racionalno-didaktiĉkih shvatanja starijih naraštaja: »Ĉim pesma sluţi za pouĉavanje i za
moral, odma nije više proizvod slobodne umetnosti; tu onda nema poeziji mesta... Zloudno
je to pevanje... gde ono nije potreba srca, gde se u njemu ne izliva, i tako da reknem, ne
oslobaĊa srce od ĉustva i osećaja.«
Ruvarac je imao iskrenu ljubav prema knjiţevnosti, izvesnu prirodnu trezvenost, ali
pravo umetniĉko osećanje mu je oskudevalo, ukus mu nije bio vazda siguran, knjiţevno
obrazovanje mu je bilo nepotpuno, i kao pisac nije imao dovoljno osobenosti u knjiţevnosti.
On, koji se sa ubeĊenjem borio protiv diletantizma u knjiţevnosti, bio je i sam diletant u
knjiţevnoj kritici i njegov znaĉaj i uticaj ograniĉen je na kratko doba u kojem je ţiveo.

IV REALIZAM


NOVI DUH I »NOVA NAUKA«
P osle 1848, posle brodoloma snova i ideala u duhovima i vere u ideje, pod
pritiskom teške stvarnosti, u celoj Evropi nastalo je razoĉarenje, otreţnjavanje, vraćanje

hladnom razumu i prozaiĉnom praktiĉnom ţivotu. Od sredine XIX veka nastaje doba
merkantilizma, grube borbe za opstanak, novca, preduzeća, poslova, interesa, prohteva,
kulta materijalnih uspeha. Ali to je u isti mah i doba velikih nauĉnih pronalazaka, nauĉnog
pozitivizma i egzaktnih nauka. I kao paralelan pojav materijalizmu u društvu i pozitivizmu u
nauci javlja se realizam u knjiţevnosti.
Taj novi duh kod Srba se ovde-onde poĉeo osećati još za vreme romantizma. Realizam
u srpskoj knjiţevnosti znaĉio je iracionalnu reakciju zloupotrebljenom romantizmu i
unošenje zapadnoevropskog pozitivistiĉkoga duha. Jedna od deviza Ujedinjene omladine
srpske bila je rad »s pomoću nauke, a na osnovu istine«. Omladina pokazuje interesovanje
za ekonomski i socijalan rad kao i za pozitivistiĉke ideje, i za njeno doba poĉinje se prevoditi
na srpski Toma Bekl, Dţon Dreper, Dţon Stjuart Mil. MeĊu samim omladincima ima ljudi
koji osuĊuju pojedine nezdrave pojave romantizma i traţe izvesne korisne promene u ime
zdravoga razuma, trezvenosti, a radi opšte koristi. Ali to su izuzetni pojavi, sluĉajni i liĉni
pogledi, još ne sistem ideja i smišljen i organizovan pokret.
»Nove ideje« ne dolaze Srbima neposredno iz zapadne Evrope, no preko Rusa.

Pozitivizam u nauci i realizam u knjiţevnosti kao teorije unose u srpski ţivot dva »nova
ĉoveka« Svetozar Marković i Ljuben Karavelov. Oba su ruski Ċaci, vaspitani u idejama
ruskog realizma, i u Srbiji poĉinju propovedati politiĉke, socijalne i filozofske ideje ruskih
reformatora šezdesetih godina, Ĉerniševskog, Dobroljubova i Pisareva. Šezdesete godine su
jedan od najburnijih i najvaţnijih trenutaka u ruskom duhovnom ţivotu. Posle krimskog
rata, kada se na delu videlo koliko je crvotoĉiv ceo stari društveni stroj i koliko stvari ima da
se menja i stvara u autokratskoj, feudalnoj i birokratskoj Rusiji, preobraţaj je postao opšte
osećanje i opšta potreba Rusije. Stare apsolutistiĉke stege poĉele su popuštati. OsloboĊenje
seljaka je izvršeno; sud i administracija se reformišu, dobiva se univerzitetska sloboda, škole
se širom otvaraju; stvara se u svima pravcima; Rusija se kreće putem napretka. Duh kritike i
socijalnoga idealizma oduševljava mlaĊi naraštaj. Pretresaju se stare ustanove, tradicije i
ideje, ruši se iz temelja sve što je vezivalo za mrsku i poniţavajuću prošlost, izraĊuju se novi
liĉni i društveni ideali. Nastaju godine revolucije u duhovima i reforme u društvu.
»OsloboĊenje, veli jedan ruski pisac, to je velika deviza svega tog nemirnoga doba:

osloboĊenje seljaka od spahije, graĊana od vlade, ţene od porodiĉne tiranije, misli od

tradicija i idola prošlosti.«
U tome intelektualnom vrenju u Rusiji mladi naraštaji traţe nove izvore istine i nalaze
ih u onom velikom pozitivistiĉkom pokretu koji se posle 1848. javio kao reakcija protivu
idealizma i romantizma. Ĉitaju se i obilato prevode moderni pozitivistiĉki i evolucionistiĉki
pisci, kao Ogist Kont, Herbert Spenser, Toma Bekl, Mil, Ĉarls Darvin, naroĉito nemaĉki
materijalistiĉki filozofi: Ludvig Fojerbah, Luj Bihner, Karlo Fogt, Jakov Moleskot. Pod tim
uticajima stvara se jedan nov pogled na svet, ono što se u Rusiji a zatim i kod nas zvalo
»nova nauka«: u filozofiji materijalizam, u etici utilitarizam, u politici demokratizam, u
ekonomiji socijalizam, u knjiţevnosti realizam.

LjUBEN KARAVELOV I SVETOZAR MARKOVIĆ
T e ideje poĉele su se kod Srba prenositi od 1868. Ljuben Karavelov, bugarski
emigrant, jedan od glavnih radnika na bugarskom nacionalnom i knjiţevnom preporoĊaju,

krajem šezdesetih godina ţiveo je meĊu Srbima, u Beogradu i Novom Sadu, i uzimao ţiva
uĉešća u radu Ujedinjene omladine srpske. U nekoliko ĉlanaka po srpskim knjiţevnim i
politiĉkim listovima, naroĉito u tada jako ĉitanoj i cenjenoj pripoveci Je li kriva sudbina?
(Matica, 1868—1869) — roman Šta da se radi? Ĉerniševskoga prenet u srpsku sredinu — on
je razvijao i primenjivao etiĉke, i uopšte filozofske ideje svoga uĉitelja Ĉerniševskoga. U
nekoliko knjiţevnih ĉlanaka on je ustao protivu stare idealistiĉke estetike i suvremene srpske
romantiĉke knjiţevnosti. Primenjujući svoje pozitivistiĉke i realistiĉke ideje na suvremeni
srpski ţivot i suvremenu srpsku knjiţevnost, Karavelov, »brat Bugarin«, kako su ga tada
zvali u omladinskim krugovima, imao je znatnog uticaja na mlade srpske duhove ţeljne
promena i novina. Ali glavni duhovni reformator i uĉitelj novih naraštaja srpskih bio je
Svetozar Marković.
I Svetozar Marković je otpoĉeo svoj rad 1868, nekoliko meseca docnije od Ljubena
Karavelova. Mlad ĉovek, još nedouĉen Ċak, bez oslonca i autoriteta, on je upao u srpski javan
ţivot i u srpsku knjiţevnost sa sasvim novim i smelim idejama. Kako je bio u osnovu ideolog
i intelektualni reformator, drţao da napredak treba da dolazi od duhovno osloboĊene i
duševno oblagoroĊene inteligencije, odmah je u poĉetku svoje delatnosti obratio najveću
paţnju na duhovni ţivot, naroĉito na knjiţevnost kao na glavnu pojavu njegovu. Napojen
idejama svojih ruskih uĉitelja, sa ţeljom da u srpskom društvu radi ono što su oni izvodili i
izveli u ruskom društvu, on snaţno udara na suvremenu srpsku knjiţevnost. Njegov mali ali
znameniti ĉlanak Pevanje i mišljenje, koji se pojavio u Matici za 1868. godinu, nije bio samo
»jedna panorama iz naše lepe knjiţevnosti« no i manifest nove škole, objava rata svoj
literaturi deklamacija, fantazija i zdravica, svima starim filozofskim, knjiţevnim i politiĉkim
idejama ranijega doba. Tu je pokazana sva duhovna beda i idejna pustoš srpske knjiţevnosti,
koja se bila svela na romantiĉke izveštaĉenosti i praznu frazeologiju. Zadahnut idejama
Ĉerniševskoga, Dobroljubova i Pisareva, Marković, sa rušilaĉkom bezobzirnošću mladoga
ĉoveka, udara na idealizam u filozofiji, na romantiĉku sentimentalnost u knjiţevnosti, na
praznu i verbalnu »estetiku«, propoveda istinu, trezvenost, kritiĉnost, potrebu ozbiljnog
rada bez fraza, traţi ţivu, realnu, »primenjenu«, »obiliĉitelnu«, borbenu knjiţevnost, koja će
slikati ţivot onakav kakav jeste i biti u stanju da vaspita nove, bolji ljude, neimare novog,
razumnog i slobodnog društva. I mesto oveštalih malih romantiĉkih pisaca srpskih,

priznajući vrednost Njegošu, Zmaju, Jakšiću i Jakovu Ignjatoviću, on ukazuje na Viktora

Igoa, Ţorţ Sandovu, Dikensa, naroĉito na ruske realiste, u prvom redu na Gogolja.
Pod tim opštim uticajem prevode se veliki slobodnjaĉki pisci evropskih knjiţevnosti.
Emil Ţan-Ţaka Rusoa preveden je na srpski 1872, Lamartinova Istorija ţirondinaca 1875.
Od 1872. poĉinju se prevoditi romani Viktora Igoa Jadnici i Devedeset treća. 1873. izlazi
srpski prevod Ţivota Isusova od Ernesta Renana.
Markovićeve ideje o knjiţevnosti prihvatili su njegovi odveć revnosni uĉenici, i, kao što
to obiĉno biva, idući do kraja, oterali u krajnosti i preteranosti. Jedan od najranijih
saradnika Svetozara Markovića, publicist Pera Todorović, pošavši od antimetafiziĉkih i
antiromantiĉarskih ideja Ĉerniševskoga i Markovića, otišao je do odricanja poezije i ĉiste
knjiţevnosti uopšte. U svojoj knjiţici Uništenje estetike (Novi Sad, 1875) i u Knjiţevnim
pismima, u Straţi 1878, kritikujući katkada razloţno »sitniĉarstvo, pustoću, prazninu,
beţivotnost, nesistem i potpuno odsustvo svakoga pravca« kod slabih romantiĉkih i
zastarelih pisaca, on je u preteranoj revnosti išao do grubog odricanja knjiţevnosti uopšte, i
otada je kod jednoga dela »novih ljudi« nastalo neinteligentno preziranje knjiţevnosti kao
jednog nekorisnog luksuza burţoaskog društva.
Uticaj Svetozara Markovića nije bio samo na knjiţevnom polju. Svoje poglede na
knjiţevnost on je razvio i precizovao u ĉlanku Realnost u poeziji (1870); posle toga sam nije
više pisao o knjiţevnosti. Knjiţevnost je bila samo jedan deo njegovoga opštega rada i svoje
reformistiĉke ideje, koje su obuhvatale ceo ţivot i sve idejne pojave, on je izneo u nizu
ĉlanaka, po raznim listovima i ĉasopisima, u Zastavi, Panĉevcu, Matici, Mladoj Srbadiji, u
svojim listovima, Radeniku (1871. do 1872), Javnosti (1873), Glasu javnosti (1874), u
ĉasopisu Radu (1874—1875), u OsloboĊenju (1875). U Beogradu i na omladinskim
skupštinama i u Ċaĉkim krugovima on razvija svoju veliku delatnost, i vrlo brzo, brţe no što
se iko mogao nadati, on stvara ceo jedan snaţan idejan i politiĉki pokret, zadobija za sebe
najznatniji i najaktivniji deo mladoga naraštaja. Na omladinskim skupštinama se oko njega
prikupljaju jake manjine; od 1871. Pobratimstvo, Ċaĉka druţina na beogradskoj Velikoj školi,
ulazi u njegove ideje; »nova nauka« zahvata srednje škole beogradske, ĉak i Bogosloviju i
Vojnu akademiju. Suprotno onome što je dotada bivalo, taj srbijanski pokret prenosi se na
Vojvodinu, i zahvata i tamo mlaĊi naraštaj. U Srbiji i u staroj Vojvodini stvara se cela jedna
nova škola i cela jedna nova stranka. Iz krugova mlaĊih naraštaja javljaju se novi listovi,
satiriĉni ili knjiţevni, koji razvajaju i primenjuju nove ideje, kao Vragolan (1871—1872),
Vrzino kolo (1872. do 1874) i mali knjiţevni ĉasopis Preodnica (1873—1874). Baveći se u
emigraciji u Novom Sadu 1872—1873, Marković i tamo stvara svoje uĉenike, i njegov pokret,
ograniĉen isprva na Srbiju, zahvata i staru Vojvodinu, i na taj naĉin rasprostire se na sve
intelektualno i kulturno aktivne krajeve srpske. Pod Markovićevim uticajem stvara se nova
kritika, publicistiĉka kritika, poĉinje se propovedati »uništenje estetike«, teţi se realistiĉnoj
tendencioznoj knjiţevnosti, kakva je tada bila kod Rusa, »primenjenoj knjiţevnosti«,
»knjiţevnosti optuţivanja«. Stariji pisci dolaze pod njegov uticaj, kao Đura Jakšić, koji
poĉinje pevati socijalne pesme; mlaĊi koji pristiţu poĉinju pisati u njegovim idejama, kao
Milovan Đ. Glišić i Laza K. Lazarević. Jedan sasvim nov duh javlja se u celokupnom javnom
ţivotu srpskom.

RUSKA KNjIŢEVNOST
N eposredni uticaj ruske knjiţevnosti, tako jak u XVIII veku, poĉeo je od
Dositeja Obradovića slabiti. U prvoj polovini XIX veka oseća se sve vaše uticaj nemaĉke
knjiţevnosti, a nešto i maĊarske. Šiler postaje veliki uzor i estetiĉki autoritet srpskih pisaca,
a Kocebu i Hajnrih Ĉoke glavni zabavljaĉi srpske publike. Od kraja šezdesetih godina stvar se
iz osnova menja. Ruska knjiţevnost šezdesetih godina, sa plejadom sjajnih i prvorednih
pisaca kao što su bili Turgenjev, Tolstoj, Dostojevski, poĉinje dobijati evropski glas i preko
nemaĉke knjiţevnosti taj veliki glas dolazi i kod Srba. Reformatori sedamdesetih godina, sa
Svetozarom Markovićem na ĉelu, ruski su Ċaci, oni se oslanjaju na rusku knjiţevnost i ruski
ţivot. Za jednog »novog ĉoveka« bilo je obavezno znati ruski i novi naraštaj se vaspitao
gotovo iskljuĉivo u ruskim knjigama.
Ĉitaju se ne samo ruski ekonomisti i sociolozi, ruski napredni ĉasopisi i ruske

zagraniĉne politiĉke brošure, no i predstavnici suvremene ruske knjiţevnosti, naroĉito
realistiĉki pisci, u prvom redu oni ĉije delo je imalo politiĉki i socijalan smer. U prvom redu
se vole i ĉitaju Gogolj, Turgenjev i Ĉerniševski, i to Gogolj kao satiriĉar glupe birokratije i
lenjog seoskog plemstva, Turgenjev kao pisac koji je svojim Lovĉevim zapisima zadao udar
»krjeposnom pravu« i mnogo doprineo osloboĊenju muţika. Turgenjevljeva glavna dela
prevode se u doba oko 1870. Iz Turgenjeva se samo za jednu godinu, 1869, prevode tri
romana, Dim, Dan pre, Ocevi i deca. Iz Gogolja su Revizor i Taras Buljba prevedeni 1870, a
Mrtve duše 1872. Srbi Tolstoja poĉinju prevoditi ranije no ijedan drugi narod; njegova
Mećava prevedena je još 1868, a Sreća u braku 1877. Od Ĉerniševskoga se naroĉito ĉita
roman Šta da se radi, idealna slika »novih ljudi«, jevanĊelje »mislećih proletera«, i mlaĊi
naraštaj obrazuje svoju dušu prema idealnim liĉnostima ruskoga pisca i njegovim humanim
i slobodnim idejama liĉnog i opšteg osloboĊenja. Ruski pisci usvojim velikim spisima
pokazuju šta je to realizam, ne kao teorija no kao delo, dokazuju kako se i iz obiĉnoga ţivota
mogu stvoriti velika umetniĉka dela, i novi srpski pisci poĉinju ići stopama svojih ruskih
uĉitelja. Pod uticajem ruskoga realizma stvara se realizam u srpskoj knjiţevnosti.

GLAVNE IDEJE SEDAMDESETIH GODINA
S edamdesete godine su u srpskoj knjiţevnosti obnova racionalizma i reakcija
ranijem romantizmu. Samo, ovaj novi racionalizam ne oslanja se toliko na umovanja

»zdravoga razuma« i na apstraktne dedukcije, koliko na prirodne nauke, na velike rezultate
koje su one postigle. XIX vek bio je vek nezapamćenoga napretka prirodnih nauka i njinih
velikih primena, doba Helmholca, Hakslija, Libiga, Kloda Bernara, Pastera, Virhova,
Faradija, Darvina. U Rusiji šezdesetih godina zavlaĊuje zanos za prirodne nauke, i u mladim
naraštajima stvara se gotovo religija prirodnih nauka, uverenje da priroda za ĉoveka nema
više tajni, da nauka sve zna i sve moţe i da »zlatni vek ĉoveĉanstva nije za nama no pred
nama«. Ruska »nova nauka« to su u stvari popularizovane i primenjene prirode nauke,
naroĉito nemaĉki fiziološki materijalizam iz doba od 1855. do 1870. To je bilo doba kada je,
po reĉima jednog ruskog pisca, »Rus nematerijalist bio bela vrana«. Od Rusa to se prenosi i
kod Srba, i Svetozar Marković smatra kao jedan od glavnih svojih zadataka da vrši
propagandu prirodnjaĉkog materijalizma. Taj »novi pogled na svet« on izlaţe u opširnom
sistematskom ĉlanku Realizam u nauci i ţivotu, koji je ondašnjem naraštaju izgledao kao
poslednja reĉ nauke i filozofije. Marković tu prirodne nauke stavlja na prvo mesto i traţi da
im sve druge nauke budu podreĊene, ne samo da prime njine rezultate no i njihove metode.
U ĉasopisima se uveliko poĉinju prevoditi Luj Bihner, Karlo Fogt, Moleskot. Darvin se
prevodi na srpski još od 1869, a Hekel od 1872. Prevode se ne samo manji ĉlanci i brošure no
i velike knjige, osnovna dela, kao Hekelova Prirodna istorija postanja (Beograd, 1875) i
Darvinov Postanak fela (Beograd, 1879). Kao što su nekada mladi ljudi poĉinjali svoju
knjiţevnu karijeru pisanjem klasiĉnih oda ili ljubavnih elegija, tako sada poĉinju prevodima
prirodnjaĉkih ĉlanaka. IzmeĊu ostalih tako su poĉeli svoju knjiţevnu karijeru i dva docnija
konzervativna pisca, Laza K. Lazarević i Ljubomir Nedić.
Posledica toga kulta prirodnih i egzaktnih nauka bila je da se bezobzirno stao progoniti
idealizam, romantizam, sentimentalizam, sve ono što je voleo i verovao raniji naraštaj.
»Novi ljudi« su hteli da budu potpuno hladni i trezveni realisti, i svuda su na prvo mesto
stavljali stvarnost. U politici se na prvo mesto istiĉu neposredni, materijalni problemi,
pitanje narodnoga blagostanja, organizacija narodnoga rada, preureĊenje opštine i drţave.
Pored slobode širokih slojeva naroda traţi se i sloboda liĉnosti, ne samo ĉoveka no i ţene.
Feminizam se javlja u srpskom društvu. Mesto deistiĉnog i liberalnog antiklerikalizma
Omladine, u duhove ulazi prirodnjaĉki materijalizam i otvoren ateizam. Mesto nekadašnjih
maglovitih ideala »Slavjanskog Carstva« i snova o (ZDESNA, U GORNjEM REDU: PRVI —

ILIJA DUŠMANIĆ, DRUGI — ANDRA NIKOLIĆ, TREĆI — RAŠA MILOŠEVIĆ, ĈETVRTI —

KOSTA HRISTIĆ; U SREDNjEM REDU DRUGI, U SREDINI, MARKO PAJIĆ; U TREĆEM
REDU, SEDEĆI, TREĆI — LAZA K. LAZAREVIĆ)
»Dušanovom Carstvu«, hoće se revolucionisanje narodnih masa, revolucionarna akcija

osloboĊenih srpskih zemalja, kao i poslednji ideal: savez slobodnih balkanskih naroda. U
filozofiji se napušta nemaĉka metafiziĉka filozofija i prihvata se materijalizam, ili bar
pozitivizam i determinizam. Istorija više ne poetizuje narodnu prošlost, istoriĉar nije više
narodni buditelj koji ĉuva utešne narodne tradicije i koji svojim delima hoće da okrepi i
nacionalno vaspita narod. Sa Ilarionom Ruvarcem srpska istorija prestaje biti patriotska
literatura i postaje nauka. Takozvana »nerodoljubiva istorija« prelazi preko tradicija,
ulepšavanja i fraza i traţi istinu, samo istinu, bez obzira na moguće posledice. I Ruvarac, sa
svojom »neodoljivom teţnjom za istinom«, obara mnoge i mnoge ukorenjene i drage
tradicije, legende o veĉitoj slobodi Crne Gore, o smrti cara Uroša, o izdaji Vuka Brankovića
na Kosovu, o autentiĉnosti despota ĐorĊa Brankovića Hebskog. Oštra borba izmeĊu stare
romantiĉke i nove nauĉne istorije, koja je u stvari bila borba izmeĊu romantiĉnog i
realistiĉnog duha, svršila se u ovom periodu punom pobedom nauĉne istorije. U politici,
najzad, mesto romantiĉnoga liberalizma ranijih naraštaja nastaje novi pozitivistiĉki
demokratizam, prvo u vidu ruskog socijalizma, potom u vidu praktiĉnog radikalizma.
Ne treba misliti da taj pokret nije nailazio na otpor i da je zahvatio sve srpske krajeve.
Stariji romantiĉarski naraštaj branio je svoje ideale, krajem osamdesetih godina, posle 1885,
javio se jedan novi nacionalistiĉki pokret. »Nova nauka« bila je naroĉito zahvatila Srbiju,
nešto Vojvodinu, ali ostali srpski krajevi ostali su van njenog uticaja. Ukoliko je ona gubila
svoj ideološki socijalistiĉki karakter, i ceo novi pokret se svodio na iskljuĉivo politiĉki
radikalizam, koji se postupno razblaţavao u obiĉan ustavan liberalizam, utoliko su ideje
sedamdesetih godina sve manje imale uticaja na srpske duhove.

UTICAJ POLITIĈKIH PRILIKA
P reokret u duhovima je dolazio ne samo pod utiskom snaţne propagande
»nove nauke« no i pod teretom politiĉkih dogaĊaja, koji kao da su dokazivali da ţivot nije
maštanje i san no surova proza, i da nije dovoljno samo hteti no da treba i moći. Ono što se
od 1875. dešavalo grubo je pobijalo srpski idealizam i entuzijazam šezdesetih godina. »Sveti
rat«, ratovi za osloboĊenje od 1875. do 1878, svršili su se malim teritorijalnim povećanjem
Srbije i Crne Gore, stvaranjem Velike Bugarske, austrijskom okupacijom Bosne i
Hercegovine. U Srbiji, iscrpenoj od tri godine ratovanja, zavladala je teška ekonomska kriza,
potom su došle oštre i krvave politiĉke borbe [izmeĊu dinastije i naroda,] koje su se 1883.
svršile bunom u istoĉnoj Srbiji. Nesrećni rat sa Bugarskom 1885. još teţe je uticao na srpske
duhove, i u jedan mah slabiji duhovi, videći teško stanje u kome se Srbija nalazi, posumnjali
su u sposobnost srpskoga naroda za samostalan drţavni ţivot. Misao narodnoga jedinstva
kao da udara nazad. Usled ukrštenih dinastiĉkih interesa, odnosi izmeĊu Srbije i Crne Gore
su hladni, katkada sasvim rĊavi. Partikularizam jaĉa i kod Srba i Hrvata, i ranije stvorene
veze izmeĊu oba dela naroda sada slabe i ulazi se u period oporih, katkada i surovih
meĊusobnih borbi. Kod Srba u Ugarskoj nestaje stari borbeni nacionalizam Svetozara
Miletića i poĉinju nepoštedna stranaĉka trvenja koja su ukoĉila narodnu otpornu snagu,
oslabljenu i inaĉe ekonomskim krizama. U glavnim krajevima srpskim, u onim koji su davali
ton i pravac celom srpskom narodu, nastaje slabljenje stare vere i oduševljenja, ljudi postaju
skeptiĉni i praktiĉni, nastaje diferencijacija u duhovima, nove stranke se grupišu i hvataju u
koštac, i nastaje ogorĉena politiĉka borba. Ukoliko se šezdesetih godina letelo po nebu,
utoliko se osamdesetih godina gmizalo po zemlji.

SRBIJA POSTAJE DUHOVNO SREDIŠTE
A li pored sve te politiĉke i duhovne krize koja je nastala u srpskom narodu,
ipak ima opštega napretka. Taj napredak ogleda se naroĉito u opštem podizanju Srbije.
Još 1865. novosadska Danica je pisala: »Srbija, koja jošt nije ni sasvim nezavisna
kneţevina, u kojoj se staleţi tek poĉeli prokljuvljivati, a sloboda joj štampe, u kolevci
povijena i s vrpcama isprepletena, ukoĉila se kao god egipatska mumija, pak se opet u takoj
drţavici mnogostruĉnije nauke, veštine i spisanija, nego kod nas, pojavljuju i bolje
napreduju, a to samo zato, jer su tamo Srbi koliko toliko na svojim sobstvenim nogama. Mi
ćemo ovde, koji smo negda za Srbiju nauĉenost, kao god oni za nas ţirom ugojene svinje,
nabavljali, za kratko vreme kudikamo iza nji’ u svaĉem onom izostati od ĉega ovako
pritisnuti i skuĉeni potrebe imati ne smemo i ne moţemo.« Iz dana u dan to se sve više
potvrĊivalo. Pored svih unutrašnjih i spoljašnjih teškoća, Srbija, zato što je bila homogena
nacionalna drţava, stalno se razvijala. Prosvetni napredak naroĉito je veliki i neprekidan. Od
1855. do 1875. broj osnovnih škola u Srbiji skoĉio je od 274 na 534. 1874. bilo je 517
osnovnih škola, sa 644 uĉitelja i 18.135 Ċaka; 1900. ima 936 osnovnih škola sa 1.644 uĉitelja
i uĉiteljica i 102.408 Ċaka. 1874. bila je 21 srednja škola sa 169 nastavnika i 2.882 Ċaka;
1898. bilo je 26 srednjih škola sa 499 nastavnika i nastavnica i 8.377 Ċaka. 1874. Velika škola
imala je, na sva tri fakulteta, 19 nastavnika i 207 Ċaka, a 1899 — 63 nastavnika i 438 Ċaka.
Naroĉito od osamdesetih godina sve je veći broj srpskih Ċaka školovanih na strani, u velikim
centrima evropske kulture. Fakultetski obrazovani ljudi, koji su u Srbiji još ĉetrdesetih
godina brojali na desetine, šezdesetih godina na stotine, devedesetih godina broje se na
hiljade. Već 1868. godine od 263 srpskohrvatskih knjiga, koliko ih je izišlo, 47 bilo je
štampano u Novom Sadu, 68 u Zagrebu, 126 u Beogradu. Za ĉetiri godine, od 1869. do 1872.
izišli su u celoj srpskohrvatskoj knjiţevnosti 1.174 knjige i razliĉita spisa, od kojih je u Novom
Sadu izišlo 168, u Zagrebu 189, a u Beogradu 568, gotovo koliko u svima drugim mestima
skupa.
Od poĉetka sedamdesetih godina taj neodoljivi napredak Srbije se naroĉito oseća. Novi
Sad, stara »Srpska Atina«, poĉeo je gubiti hegemoniju, i Beograd postaje duhovno središte
srpsko. Do toga doba svi duhovni pokreti srpski prelazili su od ugarskih Srba u Srbiju, od
sedamdesetih godina, od pokreta Svetozara Markovića, ideje se poĉinju iz Srbije širiti na
ostale krajeve srpske.

1878. Srbija dobija punu nezavisnost, 1882. postaje kraljevina, 1884. vezuje se
ţeleznicom za centralnu i zapadnu Evropu. I dalje ona se stalno razvija u svima pravcima i
na svim poljima, i ekonomski, i prosvetno, i knjiţevno. Duhovni ţivot u zemlji sve više se
oseća. Srpska kraljevska akademija, osnovana 1887,96 mesto dotadašnjeg Srpskog uĉenog
društva, postaje središte nauĉnoga rada u celom srpskom narodu. Glavni knjiţevni listovi,
kao Otadţbina, Delo, Srpski pregled, osnivaju se u Srbiji. U Srbiju dolaze najvaţniji srpski
pisci roĊeni van njenih granica: neko vreme Zmaj Jovan Jovanović i Laza Kostić, stalno
Stevan Vlad. Kaćanski, Simo Matavulj, Stevan Sremac. Do sedamdesetih godina, sa malim
izuzetkom, glavni srpski pisci bili su rodom iz Ugarske; otada, sedamdesetih i osamdesetih
godina, glavni srpski pisci su iz Srbije, kao Milovan Đ. Glišić, Laza K. Lazarević, Janko
Veselinović, Vojislav Ilić.
U ovom periodu Srbija uzima u svoje ruke hegemoniju u srpskom duhovnom ţivotu i
knjiţevnosti.

ĈASOPISI
P oĉetkom sedamdesetih godina, kada je u reakciji protiv romantizma
oslabila i opšta ljubav za ĉistu knjiţevnost, u srpskoj knjiţevnosti nema pravih knjiţevnih
ĉasopisa. Mlada Srbadija, preneta u Beograd, i ranije više ideološka no knjiţevna, dobija sve
više publicistiĉki karakter. Tada se naroĉito javljaju idejni, borbeni radikalno-socijalistiĉki
ĉasopisi, koji inaĉe nisu duga veka, Preodnica (1873), Rad, (1874—1875), Straţa, najbolji
politiĉko-socijalni ĉasopis srpski (1878—1879), Pobratimstvo (1881), Misao (1882), Ĉas
(1885). U svim tim ĉasopisima »novih ljudi« knjiţevnosti se davalo sporedno mesto, ali
kritika u njima, naroĉito u Radu i Straţi, bila je vrlo ţiva i uticajna, i znatno je uĉinila za
suzbijanje romantizma i unošenje realizma u srpsku knjiţevnost. Javlja se pored toga i veliki
broj struĉnih ĉasopisa, pedagoških, pravnih, lekarskih i tako dalje.
Knjiţevni listovi ponova se javljaju tek polovinom sedamdesetih godina. 1874. godine
dr Ilija Ognjanović ponova kreće Zmajev Javor, koji je izlazio do 1893. Javor će, uglavnom,
produţavati tradiciju omladinskih ĉasopisa, ali će ipak biti otvoren i novim idejama i »novim
ljudima«. Ĉisto knjiţevni listovi su: Srbadija Stevana Đurĉića, koja će u Beĉu izlaziti od
1874. do 1877, i Srpska zora Todora St. Vilovskog, koja će, takoĊe u Beĉu, izlaziti od 1876. do
1881. Glavni knjiţevni ĉasopis toga vremena je Otadţbina. Prestankom Vile Stojana
Novakovića osećala se u Beogradu potreba za jednim ĉisto knjiţevnim ĉasopisom. Dr Vladan
ĐorĊević, imajući za uzor stari francuski ĉasopis Revue des deux mondeѕ, novĉano
potpomognut od kneza Milana Obrenovića, pokrenuo je 1875. Otadţbinu. On je prikupio oko
sebe dobre saradnike, prva imena u ondašnjoj srpskoj knjiţevnosti, Đuru Jakšića, Stjepana
M. Ljubišu, Milovana Glišića, Jovana Ilića, Jakova Ignjatovića, Milorada Šapĉanina, Stevana
Vlad. Kaćanskog i druge. List je poĉeo sa znatnim moralnim i materijalnim uspehom, i
odmah zauzeo prvo mesto u srpskoj knjiţevnosti. Za vreme ratova i docnije, od 1876. do
1880, nije izlazio; kada se ponova krenuo, 1880, imao je oko sebe od starih još i Zmaja, a od
mladih snaga Lazu K. Lazarevića i Vojislava J. Ilića. Osamdesetih godina u Otadţbinu se više
no ranije obraća paţnja na nauku, naroĉito na nacionalne nauke, srpsku istoriju, istoriju
srpske knjiţevnosti, kao što se i knjiţevnoj kritici poklanja relativno veća paţnja. Tada je
Otadţbina bila ogledalo srpske knjiţevnosti. Ali ni svojom sadrţinom ni odzivom publike list
nije ostao na istoj visini. Promena u uredništvu, 1892, kada je urednik postao dr Milan
Jovanović, nije pomogla. 1892. Otadţbina je prestala izlaziti. 1878. krenut je u Dubrovniku
Slovіnac, kome je urednik bio Luka Zore. List je izlazio do 1884. godine, oko njega su se

skupljali i Srbi i Hrvati, ali uglavnome bio je knjiţevni organ katoliĉkih Srba, neposrednih
uĉenika Meda Pucića. List je bio dobro ureĊivan i imao znatna uticaja u Dalmaciji.
Osamdesete godine dosta su obilne knjiţevnim listovima. Stevan Ćurĉić je, od 1881. do
1883, ovoga puta u Beogradu, ponovo izdavao Srbadiju, Stevan V. Popović u Novom Sadu,
od 1881. do 1882, Srpske ilustrovane novine; Dragutin Ilić, takoĊe u Beogradu, 1884,
Preodnicu. Jovan Grĉić i Milan Savić kreću 1885. u Novom Sadu Straţilovo, koje je izlazilo
do 1894.97 ĐorĊe Rajković, uz saradnju Jakova Ignjatovića, u Novom Sadu, od 1885—1886,
izdaje Bršljan, koji je bio izraz konzervativne struje meĊu Srbima u Ugarskoj. Danilo
Ţivaljević kreće 1889. u Beogradu Kolo, koje je izlazilo do 1892. i opet se javilo od 1901. Do
1903.
Oko 1880. godine javljaju se knjiţevni listovi van Srbije i juţne Ugarske. 1881.
pokušava se u Sarajevu da izdaje zabavno-pouĉni list Trebević, u Zadru 1883. izlazi zabavnik
Boka Kotorska, na Cetinju, od 1889. do 1891, pod uredništvom dr Laze Tomanovića Nova
Zeta, a od 1895. do 1900. Luĉa. Glavni od tih listova bila je Bosanska vila, koju je 1885.
krenuo u Sarajevu Srpski uĉiteljski zbor, bez knjiţevnih pretenzija, kao nacionalno-prosvetni
list. Bosanska vila je dobijala karakter folklornog lista, i odlikovala se pribiranjem narodnih
umotvorina. U njoj su se javili i razvili domaći talenti: Jovan Duĉić, Aleksa Šantić, Svetozar
Ćorović. Pod uredništvom Nikole Kašikovića i dr Vladimira Ćorovića, sa knjiţevnijom
bojom, i uz saradnju mnogih i srpskih i hrvatskih pisaca, ona i danas izlazi.98
Dva glavna srpska knjiţevna lista devedesetih godina jesu Delo i Srpski pregled, oba u
Beogradu. Delo je poĉelo izlaziti 1894, imalo je radikalan politiĉki karakter, davalo je mesta
poliTiĉkim i socijalnim pitanjima, i pod naizmeniĉnim uredništvom Ilije Vukićevića, dr
Milovana Đ. Milovanovića, Ljubomira Davidovića, dr Dragoljuba Pavlovića izlazilo je do
1899, kada je nasilno obustavljeno. Produţilo je izlaziti pod uredništvom dr Dragoljuba
Pavlovića od 1902. i do danas izlazi.99 Srpski pregled krenuo je 1895. dr Ljubomir Nedić;
list je izlazio samo godinu dana, bio je gotovo iskljuĉivo knjiţevan i imao je konzervativno
obeleţje. Mladi mostarski pisci Jovan Duĉić, Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović krenuli su u
Mostaru Zoru, koja je izlazila od 1896. do 1901. Zvezda Janka Veselinovića javila se 1894,
zatim je izlazila od 1898. do 1901. Nazivajući se skromno »porodiĉnim listom«, Zvezda je
bila gotovo isto tako politiĉki koliko i knjiţevni list, i oko nje su se skupili nezadovoljni
elementi koji su vodili opoziciju surovoj reakciji onoga vremena.
Svi ti knjiţevni ĉasopisi devedesetih godina, naroĉito Delo i Srpski pregled, kada se
uporede sa ranijim srpskim ĉasopisima, znaĉe veliki napredak. Oni su bili znatno bolje
ureĊivani, raznovrsniji i moderniji.

KNjIŢEVNI RAZVITAK
U doba od 1870. do 1900, koliko uglavnom obuhvata realizam, srpska
knjiţevnost je produţila svoje razvijanje. Knjiţevnost u ovom dobu pre svega postaje
nezavisno knjiţevna, od nje se deli publicistiĉki rad, koji je u ranijim vremenima išao sa
knjiţevnošću, publicisti se odvajaju od pravih knjiţevnika, politiĉki listovi od knjiţevnih
ĉasopisa. Zatim, istorija, koja je ranije bila u prvom redu rodoljubiva i retorska, sada se
odvaja od knjiţevnosti i postaje nauka. Uporedo sa razvijanjem intelektualnog ţivota u
srpskom narodu, ne samo u Srbiji i Vojvodini no i u drugim krajevima, u Hrvatskoj, Bosni i
Hercegovini, u Dalmaciji, u Crnoj Gori, knjiţevna proizvodnja sve je veća i sve bolja. Knjige
se štampaju u sve većem broju i ĉitaju u sve široj kulturnoj oblasti.
Glavna obeleţja srpske knjiţevnosti u realistiĉkom periodu ova su. Realizam, prirodna
reakcija starome romantizmu i ulaţenje u moderne knjiţevne ideje, preovlaĊuje, ali i
romantizam produţuje svoj ţivot, ima svojih predstavnika, provlaĉi se sve do poĉetka
devedesetih godina, i od izvesnoga je uticaja ĉak i na pisce nove škole. Srpska knjiţevnost i
ranije je bila u vrlo visokoj meri tendenciozna, — ĉetrdesetih godina »slavjanska« i pouĉna,
šezdesetih godina nacionalna; — od sedamdesetih godina, pored nacionalnih tendencija koje
uvek traju, u nju ulaze i socijalne i politiĉke tendencije. Doba od 1870. do 1900. jeste doba
oštrih politiĉkih borbi u Srbiji i u Vojvodini, i gotovo svi pisci, pod zastavama raznih
stranaka i u ime raznih ideja, bore se u svojoj satiriĉnoj i socijalnoj poeziji, ili u politiĉkom
romanu, ili u knjiţevnoj kritici. Sedamdesetih godina poezija je gotovo prigušena, epska i
lirska poezija skoro je sasvim napuštena pod oštrom kritikom novoga pokreta, koji je
naroĉito udario na lirsku poeziju. Gotovo svi manji pesnici omladinski ućutali su ili se
okrenuli na druge poslove; Zmaj i Jakšić, veliki pesnici romantiĉarski, prilagoĊavaju se
novom dobu i u svoju poeziju unose politiĉki i socijalni elemenat. Pokušaji za osnivanje ĉisto
realistiĉke poezije, onakve kakvu je zamišljala publicistiĉka kritika sedamdesetih godina, u
nedostatku pravih pesniĉkih talenata, nisu uspeli. Ali realistiĉki period daje u Vojislavu Iliću
jednog velikog pesnika i uticajnog pesniĉkog reformatora.
Proza se mnogo više radi no poezija, i uspeh je naroĉito veliki na polju pripovetke i
romana. Mesto ranije sentimentalno-patriotske i opisne folklorne pripovetke javlja se
realistiĉka pripovetka iz seoskog ţivota, ĉesto sa politiĉkim i socijalnim elementima. Iz teţnje
da se što vernije i potpunije predstavi seoski i malovaroški ţivot, ta nova pripovetka se ĉesto
piše u dijalektu. Nova realistiĉka pripovetka, pod neposrednim uticajem novoga pokreta,

stvorila se u Srbiji sedamdesetih godina, u Lazi K. Lazareviću i Janku Veselinoviću dobila je

svoje klasiĉne predstavnike, i kao izraĊen knjiţevni rod i savršen uzor prenela se na ostale
krajeve srpske. Roman, kod Jakova Ignjatovića sedamdesetih godina, i kod Janka
Veselinovića, Sime Matavulja, Stevana Sremca, Svetolika Rankovića devedesetih godina,
pokazuje takoĊe znatan napredak. Istorijska drama, mahom u prozi, naroĉito osamdesetih i
devedesetih godina, radi se obilno, ali bez knjiţevnih rezultata; pisci istorijskih drama i
tragedija, obraĊujući predmete iz narodne istorije, imali su huĉnih pozorišnih uspeha pred
širokom publikom, ali ne i pred knjiţevnom kritikom, i nisu se odrţali u knjiţevnosti.
Komedija, koja je u romantiĉkom periodu jedva ţivela, poĉinje se uspešnije raditi. Knjiţevna
kritika oslobaĊa se od potĉinjenosti filologiji, poĉinje se stvarati kao zaseban knjiţevni rod i
uticati na knjiţevni razvitak. Knjiţevni jezik se razraĊuje i razvija, filolozi, sa svojim uskim
shvatanjima i iskljuĉivošću, pokušavaju da ometu taj razvitak, da jezik zadrţe u uskim
granicama jezika Vuka Karadţića i Đure Daniĉića, unekoliko i uspevaju, ali prirodan razvoj
knjiţevnosti sve više popunjuje i usavršava srpski knjiţevni jezik i već krajem devedesetih
godina srpski stil je znatno bogatiji i knjiţevniji no što je bio šezdesetih godina.
U realistiĉkom periodu od 1870. do 1900. godine srpska knjiţevnost dobija šire i jaĉe
temelje, ima veći obim rada i prostraniju kulturnu oblast, ona tada postaje bogatija
radovima, punija sadrţinom i savršenija formom.

JAKOV IGNjATOVIĆ
Ž IVOT. — RoĊen je u Sentandreji, kod Pešte, 26. novembra 1822,100 u
uglednoj graĊanskoj kući. Srpsku i prvu »latinsku školu« svršio je u Sentandreji, »latinsku
školu« — gimnaziju — produţio je u Vacu, zatim u Ostrogonu i u Budimu, i Pešti. Svršivši
gimnaziju, dve godine uĉio je prava u Pešti. Zbog sukoba sa profesorima ostavi školu, stupi u
husare, i kao vojnik svrši prava u Keĉkemetu. Pred revoluciju bio je advokat u Sentandreji. U
1848. uzima uĉešća, ali, razliĉno od ostalih Srba, na strani MaĊara. 1849. je u emigraciji u
Beogradu, i tu postaje pomoćnik urednika Srbskih novina. Od 1850. do 1853. on tumara po
svetu, i o tim godinama nema nikakvih podataka o nemu. 1853. je u Pešti, od 1854. do 1856.
ureĊuje Srbskiй lѣtopisъ. 1859. je »narodni sekretar« u Sremskim Karlovcima. Od 1860.
baca se u politiku: 1861. postaje veliki beleţnik varoši Novog Sada; 1861. i 1864. poslanik je u
peštanskom parlamentu. Tada se razdvaja od svojih prijatelja, i politiĉkih i liĉnih, i postaje
otvoren maĊaron. Kao publicist i knjiţevnik ţiveo je ĉergaškim ţivotom do same smrti.
Umro je u Novom Sadu 23. juna 1889. godine.101
KNjIŢEVNI RAD. — Do 1848. Ignjatović je ĉinio nekoliko slabih knjiţevnih pokušaja, u

poeziji i u putopisu. Posle 1848, u nedostatku drugih, on dolazi za urednika Srbskogъ
lѣtopisъa, i tu piše dobre knjiţevne ĉlanke i daje kulturno-istorijske priloge o svome rodnom
mestu. U svojim kritiĉkim ĉlancima on ustaje protiv klasicizma, koji je već izumirao u
srpskoj knjiţevnosti, protiv nemaĉkog uticaja, koji je tada plavio srpsku knjiţevnost, i traţi
nacionalniju, originalniju, ţivlju knjiţevnost, onakvu kakvu su zamišljali Dositej Obradović i
Vuk Karadţić, i kakvu su radili Branko Radiĉević, a naroĉito Jovan St. Popović. U toj borbi
protiv mrtve »školske literature«, on kao pole knjiţevnog rada istiĉe »prošlost i sadašnjost
svog naroda«, »istoriju srbsku i socijalni ţivot«. I on naroĉito preporuĉuje rad na romanu,
nacionalnom i socijalnom.
U duhu toga programa on poĉinje rad 1859. god. Te godine izišla je prva knjiga
njegovog »istoriĉeskog romana« ĐuraĊъ Brankovićъ (produţen u Nedeljnom listu za 1880. i
1881).102 Šezdesetih godina piše nekoliko istorijskih pripovedaka (Manzor i Dţemila, 1860,
i Krv za rod, 1862). Iz toga je doba i njegov ĉuveni ĉlanak Srbin i njegova poezija (1860). Od
1862. on poĉinje rad na romanu iz suvremenoga ţivota. Roman Trideset godina iz ţivota
Milana Narandţića izišao je u dve knjige, u Novom Sadu, 1860. i 1863 (novo izdanje Srpske
knjiţevne zadruge u Beogradu, 1900). Seoski roman Ĉudan svet izišao je u Novom Sadu
1869. Trpen spasen, vrlo popularan ali nedovršen roman izišao je u Srbadiji 1874. i 1875, i

rĊavo svršen u pozorišnom komadu Adam i berberin (1881). Vasa Rešpekt je iz 1875 (novo
izdanje Srpske knjiţevne zadruge 1913), Uveo listak iz 1878, Veĉiti mladoţenja iz 1878 (novo
izdanje Srpske knjiţevne zadruge 1910), Stari i novi majstori, roman iz zanatlijskog ţivota, iz
1883; nedovršeni istorijski roman Deli Bakić iz 1886. i 1889; veliki socijalni roman Patnica,
u tri knjige, iz 1888. Manje pripovetke i nekoji knjiţevni ĉlanci izišli su u dvema sveskama
njegovih Skupljenih djela (Novi Sad 1874, Temišvar 1878). Pored toga Ignjatović je napisao
priliĉan broj manjih humoristiĉnih priĉa, istorijskih ĉlanaka, knjiţevnih priloga, poĉeo
štampati svoje zanimljive memoare, i sve vreme ţivo se bavio novinarskim i publicistiĉkim
radom. Po plodnosti on je jedan od prvih pisaca srpskih.
ISTORIJSKI ROMANI I PRIPOVETKE. — Ako se ostavi na stranu njegov politiĉki i

publicistiĉki rad, Ignjatović je sav u romanu i pripoveci, na kome je radio u dva pravca, u
istorijskom i u socijalnom.
U poĉetku svoga knjiţevnoga rada on se bavio istorijskim romanom i pripovetkom. Iz

toga doba su ĐuraĊ Branković, Manzor i Dţemila i Krv za rod; osamdesetih godina opet se
vratio na to polje, i iz toga vremena su njegovi nedovršeni istorijski romani Kraljevska
snaha i Deli Bakić. On istorijski roman shvata ne kao knjiţevnik no kao nacionalni radnik:
»U istoriĉnom romanu, pisatelj pripoveda svom rodu na poetiĉan naĉin njegovu istoriju«, da
narod »u svojoj krasnoj prošlosti uţiva, i duh mu ne samo ne klone, nego mu se još većma
uzdigne.« Ideališući uopšte o srpskom narodu, on je idealizovao i njegovu prošlost,
predstavljao je na »poetiĉan naĉin«, romantiĉnom patriotskom frazeologijom. Istorijske
fantastiĉne pripovetke vrste Manzora i Dţemile su produţavanje Milovana Vidakovića, i,
vrlo mnogo ĉitane, sluţile su za obrazac patriotskim pripovedaĉima šezdesetih godina, kao i
Ĉedomilju Mijatoviću kada je docnije pisao Ikoniju vezirovu majku i Rajka od Rasine.
ĐuraĊ Branković je neuspeo pokušaj: Ignjatović je hteo da bude »poetiĉan«, ali njegova
priroda vukla ga je dole, i on je svoj »istoriĉeski roman« sveo na prepriĉavanje istorije i
vulgarne i netaĉne opise ţivota na srpskom dvoru u XV veku. Kraljevska snaha i Deli Bakić
su suva, kroniĉarska izlaganja, izlaganja više-manje taĉnih istorijskih dogaĊaja, bez reda, bez
veze, bez poezije, ĉak i bez elementarne pismenosti.
Ignjatović, po svojoj prirodi i po vrsti svoga knjiţevnoga talenta, nikako nije bio za
istorijski roman. On je u taj posao ušao više ponesen opštom strujom svoga romantiĉkoga
doba no svojim duhom i ukusom, i nije uspeo da išta dobro dade u tom pravcu. On se ili
ograniĉava na suvo i hladno priĉanje istorijskih dogaĊaja, bez mašte, bez boje, bez poezije,
bez osećanja istorijskog ţivota, ĉak bez dovoljno istorijskog i geografskog znanja, puštajući s
vremena na vreme maha svojoj intimnoj prirodi, dajući grube opise niţeg ţivota, padajući u
vulgarnosti i onde gde je hteo da bude poetiĉan. Ako ne ĉini to, onda upada u naivnu i
starinsku romantiku, puštajući svom srpskom oduševljenju sav mah, pišući, fantastiĉne
patriotske priĉe za veliku srpsku decu šezdesetih godina. Kada je pisao sve te istorijske
pokušaje Ignjatović je bio u neskladu sa samim sobom, radio stvari koje nikako nisu
odgovarale njegovoj prirodi. Da je samo njih pisao, on bi za sobom ostavio vrlo malo traga i
zauzeo malo mesto u srpskoj knjiţevnosti.
SOCIJALNI ROMANI. — Po svojoj prirodi i po svojim knjiţevnim shvatanjima

Ignjatović nije bio ĉovek prošlosti, i to poetizovane prošlosti, no ĉovek od sadašnjosti, od
realne i prozaiĉne sadašnjosti. On je imao smisao i razumevanje za suvremeni i stvarni ţivot,
i prvi ga poĉeo, iskreno i potpuno, prikazivati u srpskoj knjiţevnosti. On je prvi u svom dobu

video mogućnost socijalnog romana u srpskoj knjiţevnosti, i još 1857. tvrdio da on »ima
veliku budućnost«. Ono što je njegov neposredni uĉitelj Jovan St. Popović ĉinio u komediji,
radio je on u romanu: uzimao za predmet svoga knjiţevnoga rada suvremeni srpski ţivot, i to
više sa njegove komiĉne i ruţne strane. Za blizu trideset godina svoga rada, Ignjatović je dao
jedan ceo niz romana i pripovedaka iz suvremenoga ţivota srpskog, više no ijedan srpski
romanopisac.
Mašta kod njega uopšte nije bila jaka, i to se jasno vidi u njegovim istorijskim
pripovetkama, gde u većini sluĉajeva samo prepriĉava istoriju. U socijalnim romanima on se
oslanja na svoja sećanja i liĉno poznavanje ţivota, unosi stvari koje je video i doţiveo, priĉa o
ljudima koje je znao. U tim njegovim romanima ima vrlo mnogo autobiografskog, u njih je
uneo gotovo svu svoju porodicu i svoje rodno mesto, Sentandreju. I on uzima da slika ţivot
svoga rodnog mesta, proces slabljenja nekada jake srpske rase i padanja nekada ţivog
graĊanskog staleţa, da kao kontraste prikazuje stare i jake naraštaje i mlade i klonule, svu
tragediju »slavne i padajuće Sentandrije«. I sa ljubavlju prema svemu što je nekada bilo, i sa
sklonošću da suvremeni ţivot slika u mraĉnim bojama, on redom izlaţe svu tu moralnu i
socijalnu krizu u srpskom društvu. u Veĉitom mladoţenji i Vasi Rešpektu on opisuje taj
proces propadanja u graĊanskom staleţu, u trgovaĉkom redu. U Starim i novim majstorima
on slika taj isti kontrast izmeĊu onoga što je nekada bilo i onoga što je sada u zanatlijskom
redu. U Ĉudnom svetu on izuĉava taj proces raspadanja na selu, u seljaĉkom svetu. Patnica,
koja je, pored svih svojih mana, najpotpuniji njegov roman, delo njegove knjiţevne zrelosti,
suma njegovog ţivotnog iskustva, sinteza njegovih društvenih romana, opisuje taj isti proces
raspadanja u celom srpskom društvu, svet koji tone u sebiĉnosti i u porocima, trijumf zla
nad svim što je dobro. Utisak svih tih njegovih socijalnih romana u kojima opisuje nestajanje
starog, jakog, solidnog srpskog društva u svim staleţima, i razriven, oboleo ţivot novijih
naraštaja, sva ta tamna slika propadanja jedne rase i raspadanja jednog društva, ĉini teţak,
mraĉan utisak, daje utisak »neke monotone tuge«, kako je taĉno primetio Svetislav Vulović.
AVANTURISTIĈKI ROMANI. — Ignjatović je mnogo više bio poznat i ĉitan svojim

pikarskim, humoristiĉno-avanturistiĉnim romanima, u rodu Lesaţova Ţila Blaza i
Gogoljevih Mrtvih duša. Takvi su njegovi romani Milan Narandţić i Trpen spasen. I sam
ĉovek od dosta niskih nagona, neuredan, ĉergaš u ţivotu, Ignjatović je voleo avanturiste,
muvala kroz ţivot, neskrupulozne i raspoloţene borce u borbi za opstanak
[,»ĉrevougodnike«]. Za ljude kao što su bili Milan Narandţić i Đoka GlaĊenović on je imao
neprikrivenih simpatija, i sa ljubavlju je slikao njihov vulgaran i nizak, ali ţivopisan i
zanimljiv ţivot. Ti njegovi romani pisani su sa ţivošću, sa mnogo boje i pokreta, i daju utisak
stvarnoga ţivota. U njima se oseća jak dah, pa i zadah ţivota, i to su široke realistiĉne,
nepoetiĉne, ali taĉne slike stvarnosti, »odseĉci ţivota«, kakve su radili naturalisti.
REALIZAM NjEGOVA DELA. — Ignjatović je bio realist, upravo naturalist, ne po

uverenju i knjiţevnom obrazovanju, ne po tom što je pripadao realistiĉkoj i naturalistiĉkoj
školi, koja se u doba njegova poĉetka tek stvarala u evropskoj knjiţevnosti, no po tome što
mu je priroda bila takva, što je tako u duši osećao spoljnji svet i što ga je samo tako mogao
izraţavati. Nimalo sentimentalan, pun krvi i fiziĉke ţivotne energije, jakih ţivaca, velikih
apetita, on je voleo zemaljski ţivot i ljude koji ţive na zemlji. On nikada nije mario za
»otmen« i »vaspitan« svet, za konvencije, norme, etikete, gde je ljudska priroda izopaĉena,
sputana, ukoĉena. On voli prost, primitivan svet, »niţi staleţ«, gde su ljudi onakvi kakvi u
stvari jesu, gde je ljudska priroda otkrivena, gde je svaki svoj. On je ušao u taj svet koji

nijedan srpski pisac pre njega nije opisivao, i osetio lepotu onde gde je niko nije hteo videti.
On je taj svet voleo, druţio se sa njime i sa ljubavlju bio njegov slikar. Prikazujući taj niţi
ţivot u svom njegovom šarenilu i obilju, on je dao najveću galeriju tipova u srpskoj
knjiţevnosti, najveću socijalnu panoramu koju mi imamo.
Realist je bio i po izvesnoj hladnoći, uzdrţljivosti, gotovo bezliĉnosti, kojom je

prikazivao ţivot. Dok su raniji srpski pisci svom svojom dušom uĉestvovali u svom
knjiţevnom delu, radovali se i ţalostili, kleli i blagosiljali, on mirno i hladno priĉa dogaĊaje i
slika ljude, ne oduševljava se i ne ţesti, retko kazuje svoje mišljenje i sudove, i ostaje u većini
sluĉajeva hladan i neuzbudljiv slikar ljudske rĊavštine i moralne bede. I još najbolji je kada
je tako odsutan od svoga dela, jer kada hoće da kaţe šta misli, kada ispada kao moralist, on,
sav od instinkata i od apetita, nerazvijenog, gotovo utrnulog moralnog osećanja, pokazuje se
gotovo amoralan, bez sposobnosti da oseti šta je dopušteno a šta je nedopušteno, šta dobro a
šta zlo.
OPŠTI POGLED. — Jakov Ignjatović je imao zlu sreću da mu pobednici neprijatelji

pišu istoriju. I oni su više govorili o njemu kao ĉoveku a manje kao piscu, suviše se
zaustavljali na njemu kao politiĉaru i privatnoj liĉnosti, na njegovom slabom moralnom
osećanju, na njegovom odvajanju od narodne celine, i na njegovom ruţnom privatnom
ţivotu. I kada su uzgred govorili o njemu kao piscu, isticali su suviše njegove slabe strane:
neznanje jezika, koji nikada nije mogao kako valja nauĉiti, aljkavost i nepismenost svih
njegovih radova koje urednici nisu potpuno umili.
Ali se zaboravljale i njegove nesumnjive dobre strane. Realist po svojoj prirodi, on je

poĉeo realistiĉki roman u srpskoj knjiţevnosti u doba kada je kod nas cvetala romantika i
sentimentalnost. Njegovi istorijski romani i pripovetke su neuspeli pokušaji, ali on je pored
njih dao veliki broj dobrih jakih socijalnih i avanturistiĉkih romana. On je bio slikar ne samo
pojedinih ţivopisnih avanturista no i slikar celih perioda srpskoga ţivota, nekoliko naraštaja
srpskih, cele tragedije srpskog graĊanskog društva u Ugarskoj. I ti njegovi romani, koji su
pune, široke, sigurne slike ţivota, imaju znaĉaj vaţnih socijalnih dokumenata.
Njegovo knjiţevno delo kipti mnogobrojnim i velikim manama. On je bez poezije i bez
ĉistote, moral je kukavan, utisak teţak; raĊeno je aljkavo, bez plana, preko kolena, nekada
razvuĉeno da se ne moţe više ĉitati, katkada stilom telegrafskim; stil je rogobatan, sasvim
nepismen, jezik rĊav kao retko kod koga srpskog pisca. Ali, Ignjatović, idući stopama Jovana
St. Popovića, ne gleda ţivot kroz tuĊe knjige no ga posmatra slobodnim oĉima i kondenzuje
u svoje knjige. On je realist u doba kada se realizam u Evropi tek stvarao kao škola, i kada je
u srpskoj knjiţevnosti carovala puna romantika; on prvi meĊu srpskim piscima oseća moćnu
poeziju sirovog, obiĉnog, ĉulnog ţivota, voli ţivot u svim njegovim, i najniţim oblicima,
stavlja sebi za duţnost da slika ljude ne onakve kakvi bi trebalo da jesu i kako ih on sneva i
vidi kroz veo svojih iluzija, no onakve kakvi jesu. On ima tu ljubav prema istini, nagoj,
prostoj, nimalo pesniĉkoj, i postaje prvi srpski pisac istinitog, stvarnog ţivota, pisac jakih i
soĉnih romana, nabreklih ţivotom, koji imaju dah istine i daju potpunu iluziju stvarnosti.
Posle njega doći će drugi, koji će iz uverenja, po svom knjiţevnom vaspitanju, zato što
pripadaju jednom novom pravcu, biti realisti. Ignjatović je imao zaslugu da je bio ne samo
preteĉa no tvorac realizma u srpskoj knjiţevnosti, pre no što je realizam stigao kod nas kao
jedna knjiţevna ideja. I ukoliko njegovo delo gubi kada se gleda izbliza, u pojedinostima, u

formi i u izradi, utoliko dobija kada se posmatra izdalje, kao celina i sadrţina, kao velika i
krepka slika celoga jednoga doba.

MOLOVAN Đ. GLIŠIĆ
Ž IVOT. — RoĊen je 7. januara 1847, u selu Gracu kod Valjeva, u seljaĉkoj
porodici. Osnovnu školu svršio je u Valjevu, gimnaziju u Beogradu, 1871. Na tehniĉkom

fakultetu Velike škole u Beogradu proveo je dve godine, odatle prešao na filozofski fakultet,
gde je ostao, ne svršivši ga, do 1875. Za vreme srpsko-turskog rata sluţio je u presbirou.
Posle smrti Đure Jakšića, 1878, došao je za korektora Drţavne štamparije. U dva maha bio je
urednik zvaniĉnih Srpskih novina. 1881. postao je dramaturg Narodnog pozorišta, i na tom
mestu ostao do 1898, kada je stavljen u penziju. 1900. vraćen je iz penzije i postavljen za
pomoćnika upravnika Narodne biblioteke. Obolevši, otišao je radi leka na Primorje. Umro je
u Dubrovniku 20. januara 1908. godine.
KNjIŢEVNI RAD. — Prvi njegov, Ċaĉki rad, jedan prevod sa nemaĉkog, izašao je u
kratkoveĉnom Ċaĉkom listu Zori. Pod uticajem opsega kulta narodne poezije, i on je
skupljao narodne pesme, i 1872, u Novom Sadu, dao jednu malu zbirku Srpskih narodnih
pesama. Pripadajući kolu mladih velokoškolaca koje se stalo okupljati oko Svetozara
Markovića, ušavši sasvim u njegove ideje, Glišić je pisao, naroĉito satiriĉne stvari, u šaljivim
i knjiţevnim listovima novoga pravca, u Vragolanu, u Vrzinom kolu, u Preodnici. U
Preodnici je izišla i prva njegova originalna priĉa Noć na mostu. Ali glavni njegov
pripovedaĉki rad otpoĉeo je u Otadţbini od 1875. Stvari koje su tu izišle, i još neke nove,
štampao je u dvema sveskama Pripovedaka (Beograd, 1870. i 1882). Od polovine
osamdesetih godina on slabo daje originalne radove — od 1885. do smrti napisao je još samo
šest pripovedaka — s vremena na vreme objavio je po neku pripovetku po raznim ĉasopisima
i kalendarima. 1891. izišla je u zasebnoj knjizi njegova lepa i dirljiva seoska idila Prva
brazda. 1904. Srpska knjiţevna zadruga izdala je izbor njegovih pripovedaka (knjiga I). Od
Glišića su još izišla i dva njegova pozorišna komada predstavljana u beogradskom
Narodnom pozorištu: Dva cvancika (Beograd, 1883) i Podvala (Beograd, 1885).
Pored toga, on je bio jedan od najvrednijih i najboljih prevodilaca srpskih, odlikujući se

savesnošću u poslu i retkim poznavanjem srpskog jezika. Za pozorište je preveo 31 komad od
raznih ruskih, nemaĉkih i francuskih pisaca. Radeći za dnevnu pozorišnu potrebu, on je
ĉesto prevodio slabija dela, ali isto tako prevodio je i pisce od imena i od vrednosti. (Od
Ostrovskog: Zla svekrva /Groza/, 1881, i Kola mudrosti, dvoja ludosti /Na vsяkago
mudreca dovolьno prostotы/, 1882; od Danĉenka Nov posao /Novoe dѣlo/, 1892; od Emila
Oţjea: Sve za sina /Le fils de Gіboyer/, 1883; Naslednik /La pіerre de touche/, 1884;

dramatizovan Dodeov Nabob/Gavan/, 1888, Balzakova Šagrinska koţa, 1897, Meterlinkova

Kneginjica Malena /La Prіnceѕѕe Maleine/, 1891, komedije i vodvilje Viktorijana Sardua,
Labiša, i Melaka i Halevija; od R. Fosa: Luidţa Sanfeliĉe /1881/ i Plemićka /Dіe Patrіzіerіn,
1882/, itd.) Osamdesetih i poĉetkom devedesetih godina on je bio glavni prevodilac
Narodnog pozorišta.
Glišić je više no iko uĉinio za popularizovanje ruske knjiţevnosti kod Srba. Sa ruskog
on poĉinje prevoditi još 1870. godine, i to sitnije stvari. Već 1872, sa Ljubomirom
Miljkovićem, prevodi Gogoljeve Mrtve duše. Gogoljeva Tarasa Buljbu preveo je u dva maha
(Beograd, 1876. i 1902). Od njega su prevodi iz Tolstoja: Krajcerove sonate (Beograd, 1890)
i Rat i mir (Beograd, 1899. do 1901). Od Gonĉarova je preveo Oblomova (Beograd, 1876. i
1898). Od manjih ruskih stvari preveo je još i Narodnoga borca (u tri maha 1873. i 1882, u
zasebnoj knjizi 1896), i Polkanove memoare od Ljejkina (Beograd, 1900). Sa francuskog je
preveo Kolombu Prospera Merimea (1877), i tri romana Erkmana-Šatrijana: BrĊani
(L'іnvaѕіon) (1878), Dva brata (1878), i Crna kuga (Hugues le Loup). Pored toga, Ţila
Verna Doktor Oks i njegova posla (1878). Od njega ima niz manjih prevoda iz Puškina,
Gogolja, Tarasa Ševĉenka, Marka Vovĉoka, Šĉedrina, Ĉehova, Garšina, Danĉenka, Alfonsa
Dodea, Erkmana-Šatrijana, Edgara Poa, Marka Tvena, i drugih.
»NOVI ĈOVEK«. — Njegov rad je obilan i mnogostruk, i Glišić je bio jedan od naših
najplodnijih i najvrednijih knjiţevnih radnika. Ali glavna knjiţevna zasluga njegova jeste što
je u srpskoj knjiţevnosti zasnovao realistiĉku pripovetku iz seoskog ţivota. Realist i po svom
trezvenom i pozitivnom duhu i po svojim nauĉnim i socijalnim uverenjima novoga ĉoveka
sedamdesetih godina, on sasvim taĉno izraţava novi naraštaj koji je sebi kao program stavio:
stvarnost, istina, sluţba narodu. On je uzeo jaka uĉešća u novom pokretu, bio jedan od prvih
beogradskih velikoškolaca koji su prihvatili ideje Svetozara Markovića, zbog rasturanja
zabranjenih Markovićevih spisa bio osuĊen na zatvor. Po savetu svog uĉitelja poĉeo je ĉitati
ruske pisce i knjiţevniĉkom zanatu uĉiti se kod velikih ruskih majstora, u prvom redu kod
Gogolja. Gogolj se novom naraštaju naroĉito dopadao kao satiriĉar, kao pisac Revizora, kao
pisac koji šiba pokvarenu birokratiju i lenjo, glupo i nekorisno seosko plemstvo. Iz istih više
politiĉkih i socijalnih no umetniĉkih razloga iz kojih je tada Gogolj kod Srba ĉitan, i Glišić se
oduševio Gogoljem, prevodio ga, nadahnjivao se njime i pod njegovim uticajem poĉeo i sam
pisati.
Ali Glišićeve pripovetke nisu samo podraţavanja Gogolja no originalne knjiţevne

tvorevine. On je po svojoj prirodi bio satiriĉan duh, imao osnovni mentalitet srbijanskoga
seljaka sklonoga šali i podsmehu, naroĉito na raĉun vlasti i njenih zvaniĉnih predstavnika.
On poĉinje satiriĉnim ĉlancima u kojima izlaţe duhovitom podsmehu ljude koji bune
njegovu zdravu pamet ili starovolje i nazadnjake koje njegovo pokolenje ne trpi. Glišić
ismejava ĉinovnike i popove, ali se naroĉito baca na zelenaše i seoske dućandţije, na
majstore u »kaišu« i »podvali«, na koje se tada, u trenutku materijalne krize na selu, bila
digla velika povika u celoj javnosti. Seljaĉko dete, saĉuvavši seljaĉku dušu, pun ljubavi za
selo i za seljaka, on uzima u zaštitu seljake od zakonite hajduĉije i bezdušne eksploatacije
malih i velikih »gazda«. I sa tim satirama i napadima na burţoaziju i na birokratiju, Glišić je
bio knjiţevni razraĊivaĉ ideja Svetozara Markovića, onaj koji ih je primenjivao u
knjiţevnosti. U socijalnoj i politiĉkoj borbi sedamdesetih godina on je kod Srba bio ono što je
Šĉedrin bio kod Rusa šezdesetih godina.

SEOSKI PRIPOVEDAĈ. — Ali on nije bio samo obiĉan tendenciozni pisac, i nije davao
samo prolazna dela sa tezom koja ţive koliko zloupotrebe jednoga doba i strasti jednoga
pokolenja. Dete sa sela, on je saĉuvao seljaĉku dušu i nikada nije mario za varoš, za »gadnu
ĉaršiju«, kako je on govorio. Stari duh patrijarhalne kulture izgledao mu je nesravnjeno viši
od tadašnjeg vizantijsko-cincarskog duha naših varoši. A pored toga kod Svetozara
Markovića je nauĉio ceniti socijalni ţivot i patrijarhalni moral seoskih zadruga. I on će sa
naroĉitom ljubavlju uzeti da opisuje srbijansko selo, pokazujući isto toliko simpatije za
seljake koliko nije krio antipatije za varoške birokrate i zelenaše. Ali kod njega ipak neće biti
ruţiĉaste idealizacije seoskog ţivota, sladunjavih i sentimentalnih pastorala kao kod ranijih
romantiĉkih pisaca. On je realist po uverenju i hoće da verno i istinito slika. »Trudio sam se,
veli on u predgovoru Podvali, da iznesem što vernije nacrtane tipove kakvih i danas ima po
našim palankama.« I u većini sluĉajeva on je prosto fotografisao ţive ljude, i otuda kod
njegovih liĉnosti toliko ţivota i prirodnosti, toliko reljefa i utiska stvarnosti. U velikom broju
sluĉajeva on za predmete uzima dogaĊaje koji su se odista desili. Pored toga, Glišić je imao i
ĉisto pripovedaĉkih osobina: umeo je da odabere lepu i zanimljivu anegdotu, da je vešto
razvije i zaokrugli u celinu, da priĉa jasno, glatko i prijatno. Kod njega ima više od politiĉke
satire, ima zdravog i vedrog humora, srdaĉne šale, i on ostaje jedan od najprijatnijih pisaca
srpskih.
Sem satiriĉnih i humoristiĉnih pripovedaka ima kod njega i neţnih seoskih idila, kao
što je Prva brazda, koja je jedna topla i uzbuĊena himna radu. Iz Gogolja mu je ostala
sklonost za fantastiĉne priĉe, i on je dao nekoliko pripovedaka vampirskih i vukodlaĉkih.
DRAMATIĈAR. — Ne zato što je imao nekih naroĉitih sklonosti i sposobnosti za

dramu, no stoga što je dugo godina bio dramaturg beogradskog Narodnog pozorišta, i sam
bio pozorišni prevodilac, i on se ogledao i na dramskom polju. 1883. igrana su u Narodnom
pozorištu dva njegova dramska dela: »šala u ĉetiri ĉina« Dva cvancika, i komedija Podvala.
U Dva cvancika je obradio jednu šaljivu narodnu priĉu, lako i zabavno, sa prijatnim, nešto
površnim, slikanjem seoskoga ţivota. U Podvali je sebi stavio za zadatak nešto više od obiĉne
šale i zabave; tu je ţivo i konkretno prikazao ono što je razvijao u svojim pripovetkama:
stradanja seljaka od nesavesnih i na sve gotovih zelenaša. Kao ĉisto dramska dela, Podvala,
a naroĉito Dva cvancika, zaostaju iza Glišićevih pripovedaka, ali u njima ima vrlo ţivih i
taĉno uhvaćenih tipova i pisana su taĉnim i karakteristiĉnim govorom sela i palanke.
Podvala ima još znaĉaja i utoliko što je to prvi srpski komad iz suvremenog ţivota
srbijanskog, prva komedija iz seoskog ţivota u srpskoj knjiţevnosti, dobar poĉetak domaće
komedije koji dosada nije mnogo premašen. Taj komad još i danas se odrţava na repertoaru.
Milovan Glišić, pored svojih pripovedaĉkih zasluga, ima svoje pristojno mesto i u istoriji
srpske komedije.
OPŠTI POGLED. — Ĉisto umetniĉka vrednost knjiţevnoga rada Milovana Đ. Glišića

nije vrlo visoka. Anegdota, zanimljiva anegdota, reljefni tipovi kojima je dao trajan ţivot i
koji i danas knjiţevno ţive, dijalog, ţiv i prirodan i teĉan dijalog, ĉist i jedar narodni jezik, —
to su njegove glavne osobine. Liĉnosti su ocrtane u opštim i ovlašnim potezima, više po
spoljnjim osobinama svojim no po unutrašnjoj prirodi. Psihološka analiza svedena je na
najmanju meru, i ceo svet u njegovim pripovetkama ţivi gotovo iskljuĉivo spoljnjim i
fiziĉkim ţivotom. Cela pripovetka je nešto uprošćena i svedena na malu umetniĉku meru.
Zatim, taj rad nije tako ni obilan: za ĉetvrt veka svega dvadesetak pripovedaka, što ne ĉini ni
jednu pripovetku na godinu, i što svedoĉi o slaboj produktivnoj snazi Glišića kao

pripovedaĉa. Ali ako Milovan Đ. Glišić nije od pisaca visoke umetnosti, on je zasluţan i
valjan pisac koji je zapoĉeo ceo jedan nov knjiţevni pokret. On najbolje predstavlja kod nas
pisca sedamdesetih godina, radnika na »primenjenoj knjiţevnosti«. On je zasluţniji no iko
za unošenje ruskih pisaca i ruskog uticaja u srpsku knjiţevnost. On je po ugledu na Ruse
poĉeo realistiĉku pripovetku u nas, stvorio seosku pripovetku, koja se docnije, naroĉito u
Srbiji, razvila. Skroman inicijator celog jednog novog pokreta, koji će biti od neposrednoga
uticaja na mlaĊe pisce osamdesetih godina; vedar, zanimljiv i simpatiĉan pisac; prevodilac
retkih sposobnosti i velike radne snage; majstor u srpskom jeziku — Glišić, iako ne ide u
pisce prvoga reda, jedan je od onih pisaca koji ĉine osnovu i snagu jedne knjiţevnosti.

LAZA K. LAZAREVIĆ
Ž IVOT. — RoĊen je u Šapcu, 1. maja 1851, od oca trgovca. Osnovnu školu i
ĉetiri razreda gimnazije svršio je u mestu roĊenja, ostale razrede gimnazije u Beogradu,
1867. Na Velikoj školi upisao se na pravni fakultet, koji je svršio 1871. 1872. otišao je, kao
drţavni pitomac, na medicinu u Berlin. Uĉio je kod Virhova, Helmholca, Di-Boa Rejmona.
1876. bio je kao lekarski pomoćnik u drinskoj i timoĉkoj vojsci. 1879. poloţio je doktorat
medicine. Sluţio je u Beogradu kao lekar okruga beogradskog i lekar beogradske bolnice
(1881). Kad mu je zdravlje opalo, stupio je u vojnu sluţbu. Bio je sanitetski pukovnik i liĉni
lekar kralja Milana. Umro je u Beogradu 29. decembra 1890. godine.
KNjIŢEVNI RAD. — Kao najveći i najbolji deo ondašnje velikoškolske omladine,

Lazarević je ušao u ideje »nove nauke«. On tada prevodi Ĉerniševskoga, jedan odlomak iz
Šta da se radi, i ĉlanke u kojima se popularišu prirodne nauke. Ali za vreme medicinskih
studija on prekida taj knjiţevan rad, menja svoje prvobitne socijalistiĉke ideje, i duhovno
drugi vraća se u Srbiju. Tada se kraće javlja sa pripovetkom. 1879. izišla je u Srpskoj zori
njegova pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje, kojom je odmah privukao opštu paţnju na
sebe. Odmah zatim, jedna za drugom, izišle su njegove glavne stvari Školske ikona u
Slovіncu, 1880, u dobri ĉas hajduci, Na bunaru, Verter i Sve će to narod pozlatiti u
Otadţbini 1880—1882. To su bila velika i lepa iznenaĊenja za srpski ĉitalaĉki svet, i novi
pisac je odjednom izbio u prve redove ondašnje srpske knjiţevnosti. 1886. u Beogradu izišla
je njegova zbirka Šest pripovedaka, u kojoj je najveći i najbolji deo njegovih pripovedaka.
Docnije dao je još dve manje vaţne i dobre pripovetke, Vetar (1889), za koju je smatrao da je
njegov najbolji posao, i On. zna sve (1890). Srpska knjiţevna zadruga izdala je, u dve knjige,
1898. do 1899, sav njegov pripovedaĉki rad, ne samo svršene pripovetke no i odlomke i
nacrte. 1912. izišlo je u Beogradu drugo celokupno izdanje njegovih dela. Pored toga,
Lazareveć je radio poslove iz svoje medicinske struke. Pored doktorske disertacije
Experіmentale Beіträge zur Wіrkung deѕ Queckѕіlberѕ (Berlin, 1879), objavio je nekoliko
popularnih medicinskih spisa i referata po srpskim listovima.
OSNOVNE DUŠEVNE OSOBINE. — On se nalazi na Velikoj školi u doba od 1867—

1871, kada su nove ideje zahvatile omladinu. On je u prvim redovima te nove borbene
omladine, i neko vreme bio je »pisar« Pobratimstva. On uĉi ruski jezik, ĉita ruske pisce,
oduševljava se Ĉerniševskim. On prevodi Ĉerniševskog, jednu veću glavu iz romana Šta da
se radi, veliĉa ruskoga reformatorskoga pisca što »ozbilja razbistrava pomućene pojmove, i

svojim ĉitaocima pokazuje put kojim se dolazi do blagostanja društvenog«. Zatim, u istim
intelektualnim simpatijama, prevodi Gogolja, Pisemskog, prirodnjaĉke ĉlanke Darvina i
Faradija. On je na putu da postane ono što je u pripoveci postao Milovan Glišić, a u poeziji
Jaša Tomić.
Ali ga u tome spreĉava njegova intimna priroda. Te nove ideje bezobzirne kritike i
odricanja nisu za njegovu prirodu, tihu, neţnu, u osnovu idealistiĉku. On napušta te oštre i
rušilaĉke ideje iz svoje prve mladosti, dolazi do drugih shvatanja ţivota i umetnosti, i poĉinje
knjiţevan rad ne kao propagator novih ideja, koji knjiţevnost smatra samo kao oruĊe
napretka, no kao umetnik koji u knjiţevno delo unosi sebe i svoja osećanja i shvatanja. Od
materijalista, prevratnika, »odricatelja« i »antiestetiĉara« iz prve mladosti, postaje idealist,
sentimentalac, konzervativni tradicionalist i umetnik.
LAZA K. LAZAREVIĆ
Sav Lazarević kao ĉovek nalazi se u svome knjiţevnom delu. Švabica ima sasvim
autobiografski karakter, u Verteru, Vetru i u nekoliko odlomaka on unosi liĉno sebe. U
svima njegovim pripovetkama ima mnogo toga liĉnog i lirskog, svuda se vide osnovne crte
njegove intimne prirode, sentimentalnost, neţnost, srdaĉnost. Taj ĉovek koji je poĉeo kao
»odricatelj«, u osnovu bio je sentimentalac, iako je pisao Vertera i protivu »plitkih
sentimentalnih ljubavi« i »benastih lamentacija na svest«. Njegove pripovedaĉke studije i
lekarski zanat nisu uticale na njegov duh, i on je ostajao uvek slovenski sentimentalac,
modernizovan romantiĉar, subjektivan i idealistiĉki realist.
MORALIST. — Njegove glavne spisateljske osobine proizišle su iz tih njegovih intimnih

liĉnih osobina. Sama sebe, svoja osećanja, svoje ţivotno iskustvo, celu svoju dašu, on je
unosio u svoje pripovetke. RoĊen u jednoj ĉvrstoj patrijarhalnoj porodici, on je saĉuvao kult
porodice. Najĉešća tema u njegovim pripovetkama, to je borba izmeĊu jedinke, koja hoće da
ţivi svojim ţivotom, po svojoj glavi i po svome srcu, i porodice, koja hoće sve da potĉini sebi i
utera u jedan kalup. Lazarević je u tom sukobu izmeĊu stare patrijarhalne porodice i nove
individualistiĉke kulture sav bio za staro, za tradiciju, za celinu, za one »praosnovne, ĉvrste,
proste, principe, koji su ispisani u svakom bukvaru«. I on je stalan branilac patrijarhalnih
shvatanja i morala, i to nisu bila samo njegova etiĉka shvatanja i socijalne ideje no ĉak i
pedagoške pretenzije. On ĉesto predikuje i cele pripovetke svodi na moralne pouke. Svojim
moralistiĉkim dogmatizmom, svojim uskim i starinskim shvatanjem ţivota, svojim
tradicionalizmom, konzervativizmom, Lazarević je zaostajao za svojim dobom, i duhovno bio
bliţi starijim no Novijim piscima.
OPTIMIST. — Sa njegovim tradicionalizmom i moralizatorskim sklonostima stoji u

vezi i njegov veliki pripovedaĉki optimizam. On nije mogao ostati u svojoj prvobitnoj ţelji da
stvarni ţivot slika onakav kakav jeste. Kako je unosio sebe u svoja dela, svoja subjektivna
osećanja i izvestan lirski ton, to je pripovetke udešavao onako kako je godilo njegovom
idealistiĉkom optimizmu i njegovom tradicionalistiĉkom moralizatorstvu. On vrlo ţivo i
jasno naslika liĉnosti, zapoĉne radnju vrlo prirodno i verno, ali za ljubav lepog i pouĉnog
svršetka ţrtvuje verovatnost i stvarnost. Otuda u njegovim pripovetkama zabludeli i grešnici
u poslednjem ĉasu se trgnu i pokaju, u vešto udešenim scenama vraćanja na put vrline. Kao
što je to obiĉno kod takvih pisaca, Lazarević se ne zadovoljava da dobrodetelj pobedi, no
porok mora da bude kaţnjen, i da oni koji su se ogrešili o moral i o interese celine osete

kaznu još i u ovom svetu. I on ĉesto dovršava svoje pripovetke kao starinsku melodramu ili
roman-podlistak.
Lazarević, uopšte, optimistiĉki i idealistiĉki gleda na ţivot i na ljude. Sa toplinom i

neţnošću on je opisivao maĉvansko selo i seljake onakve kakve ih je on video u svome
detinjstvu, šezdesetih godina, u doba cvetanja zadruga, onako kako je to moglo izgledati
njegovoj naivnoj mašti varoškog deteta koje selo vidi s vremena na vreme i u sveĉanim
prilikama. On je selo osećao idiliĉki i slikao ga poetski. Uopšte, njegove priĉe sa tim
optimizmom, moralisanjem i ruţiĉastim idealizacijama ne idu u pravi, neposredni realizam,
i ĉesto izgledaju da su pisane za mlade devojke i školske ĉitanke, slikajući ţivot ne onakav
kakav jeste no onakav kakav ga pisac sneva.
UMETNIK. — Lazarevićeve ideje su starinske i uske, njegov optimizam naivan, ali, u

naknadu za to, on je veliki umetnik, i njegov znaĉaj u srpskoj pripoveci je onakav kakav je
znaĉaj Vojislava J. Ilića. Obojica, u isto vreme, poĉetkom osamdesetih godina, unose u
srpsku knjiţevnost više umetnosti i pismenosti no što je ranije bilo, obojica podiţu i
usavršuju formu koja je dotle bila zanemarivana i zapuštena.
Lazarević ume da oseti ţivot, da ga kondenzuje i unese u svoje knjiţevno delo. On unosi
sebe, ono što je sam doţiveo, ali i ono što je video, ljude koje je poznavao. On je pribirao
podatke iz ţivota, i u njegovim posmrtnim hartijama naĊeni su »ljudski dokumenti«,
zabeleške scena, tipova, pokreta, fraza, reĉi, crpenih iz ţivota, koje je on docnije vešto
prelivao u skladno umetniĉko delo. Lazarević ima sposobnost ne samo da vidi što je vaţno u
ţivotu i karakteristiĉno kod koje liĉnosti no je isto tako u stanju da svojim liĉnostima dâ
ţivota, da od njih napravi ţive ljude, da celom priĉanju dâ reljefa. I ima celih scena kod njega
koje daju pun utisak stvarnoga ţivota.
Lazarević je pored toga vešt pisac, izvrstan kompozitor. On ima izvestan dramski
talenat, scensku veštinu, kojom se katkada sluţi više no što bi trebalo. On ima plana u radu,
radnja se kreće ţivo, prirodno i zanimljivo, zapleti i raspleti radnje vešto se sprovode,
umešno postizava jake efekte, i pored toga ima miran i siguran ton priĉanja i lak, ţivahan,
prirodan dijalog.
On je jedan od retkih srpskih pisaca koji su knjiţevnost vrlo ozbiljno shvatili i vrlo
ozbiljno radili. On piše sa planom, vrlo paţljivo i vrlo savesno, i pojedine njegove pripovetke
u pogledu finoće izrade su mala savršenstva. On je, zatim, pisac koji ima knjiţevnog
obrazovanja, koji je ĉitao velike uzore stranih knjiţevnosti, i razvijen svoj knjiţevni ukus. On
je vrlo pismen ĉovek, sa izraĊenim, preciznim, jasnim, ĉistim stilom. I zato više no ijedan od
srpskih pisaca njegova vremena on ĉini utisak evropskog pisca, i zato je više no ijedan od
srpskih pisaca prevoĊen na strane jezike.
OPŠTI POGLED. — Prve pripovetke Laze K. Lazarevića, koje su odista bile jedna velika
novina u srpskoj knjiţevnosti, privukle su opštu paţnju na sebe. On je došao u zgodan ĉas,
kada se na pripoveci malo i slabo radilo, odmah posle smrti Đure Jakšića i Stjepana Mitrova
Ljubiše, a pre no što su se javili Janko Veselinović i Simo Matavulj. On je ne samo
popunjavao jednu osetnu prazninu u srpskoj knjiţevnosti s poĉetka osamdesetih godina no
je odista donosio novo i bolje, oznaĉavao jedan veliki umetniĉki napredak. Uspeh njegov bio
je brz i veliki, sa nekoliko pripovedaka stekao je glas velikog pisca i naziv »srpskog

Turgenjeva«, o njemu se pisalo mnogo i sa dotle neĉuvenim pohvalama. Za njega se reklo i

da je »pesnik prvoga reda«, »kralj meĊu srpskohrvatskim pripovedaĉima«, »nenadmašni
velikan u srpskoj pripoveci«, »najbolji pisac najnovije srpske knjiţevnosti«.
Danas za njega nema tog oduševljenja. On više izgleda kao vrlo vešt i pismen pisac,
dobar kompozitor, i izraĊen stilist. On je pisao ili sentimentalne autobiografije, ili idile
seoske zadruge i srbijanske varoši, uvek sa predubeĊenjima, sa naivnim optimizmom, sa
sklonošću za melodramske efekte, sa neĉim što podseća na Milorada P. Šapĉanina, koji nije
bio bez izvesnog, i to štetnog, uticaja na razvoj njegovog knjiţevnog talenta. Pored svih
pohvala kojima su ga obasipali, moţda baš zbog tih pohvala, on je sa skrupulama jednog
pametnog ĉoveka koji jasno vidi granice svoje sposobnosti, gotovo prestao pisati kada je bio
na vrhuncu svoje slave, u najboljim svojim godinama, i dao posle malo i slabijih stvari. Ali u
celom njegovom delu ima toliko umetniĉke lepote, toliko spisateljske veštine, toliko sklada i
osećanja mere, toliko forme i stila, da Laza K. Lazarević zauzima jedno od prvih mesta u
srpskoj knjiţevnosti, i da u njemu treba gledati ĉoveka koji je na evropsku visinu podigao
srpsku pripovetku.

JANKO M. VESELINOVIĆ
Ž IVOT. — RoĊen je u Salašu Crnobarskom (parohija glogovaĉka), u Maĉvi, 1.
maja 1862. [Osnovnu školu svršio je u Glogovcu.] Ĉetiri razreda gimnazije svršio je u Šapcu,
a uĉiteljsku školu uĉio u Beogradu. Uĉiteljevao je u Svileuvi, Glogovcu, Šapcu [i Koceljevi].
Od 1893. ţiveo je u Beogradu, kao pomoćnik urednika Srpskih novina. Otpušten iz drţavne
sluţbe, postao je urednik Zvezde, koja je izlazila od 1898. do 1901. Bio je jedno vreme
dramaturg Narodnog pozorišta. Umro je u Glogovcu 14. juna 1905.
KNjIŢEVNI RAD. — Kao seoski uĉitelj u Svileuvi, ĉitajući pripovetke Milovana Đ.

Glišića, Milana Đ. Milićevića i seoske pripovetke Đure Jakšića, a naroĉito maloruske
spisateljke Marije A. Markoviĉ (Marko Vovĉok), poĉeo je i sam pisati seoske slike, upravo
prepriĉavati narodne legende. Ali sa prvim pokušajima nije imao sreće, odbijan grubo na
vratima na koja je zakucao i ne našav lista koji bi ih štampao. Obeshrabren, on je prestao
pisati. 1886, u oskudici, seti se svojih pripovedaĉkih pokušaja, i ponudi ih lokalnom listiću
Šabaĉkom glasniku, koji ih, na preporuku pesnika Vladimira Jovanovića, štampa.
Pripovetke su skrenule paţnju na sebe; Veselinović, ohrabren, poĉne i nove pisati. Te prve
pripovetke, pod naslovom Slike iz seoskog ţivota, izišle su u dve knjige, u Šapcu, 1886. i
1888. On stiĉe glas, kritika ga obasipa pohvalama, javlja se u velikim ĉasopisima i otpoĉinje
svoju veliku delatnost.
U vremenu od 1890. do smrti, 1905, on je mnogo pisao, po svima listovima i u mnogim

zasebnim knjiţicama. Tako je izišla zasebna zbirka pripovedaka: Poljsko cveće u 10 svešĉica,
Beograd, 1890— —1891; Slike iz uĉiteljskog ţivota (Beograd, 1890), Od srca srcu (Beograd,
1893), Rajske duše (Beograd, 1894), Zeleni vajati (Beograd, 1895), Stari poznanici
(Beograd, 1891 do 1896, tri knjiţice), Male priĉe, I—II (Beograd, 1902). Srpska knjiţevna
zadruga izdala je izbor njegovih pripovedaka Slike iz seoskog ţivota (Beograd, I—II, 1896,
1899). Pored toga priliĉan broj pripovedaka izišao je u zasebnim svešĉicama, a mnoge su
ostale rasturene po listovima, ĉasopisima i kalendarima. — Od Janka Veselinovića ostalo je i
nekoliko romana: nedovršen politiĉki roman Borci (Beograd, 1889), velika »pripovetka iz
seoskog ţivota« Seljanka (Beograd, 1893), vrlo popularni istorijski roman Hajduk Stanko
(ĉetiri izdanja, Beograd, 1896; Novi Sad, 1904; Velika Kikinda, 1911; Beograd, 1913).
nedovršeni su ostali romani: Junak naših dana (1897. do 1898, 1902. do 1903, u Delu),
Seljak (1901. do 1902, u 3vezdi i Brankovu kolu) i Mašići (Delo, 1905). U saradnji sa
Dragomirom Brzakom napisao je pozorišni komad iz narodnog ţivota (»sliku iz seoskog

ţivota«) Đido (1892). Taj komad, naroĉito zbog lepih pesama, imao je veliki uspeh u svima
srpskim i hrvatskim krajevima; 1908. izdala ga je Srpska knjiţevna zadruga. Sa glumcem
Ilijom Stanojevićem sastavio je komad Poteru (1895).
Od znatnoga interesa su njegova Pisma sa sela (1900. i 1904), u kojima je naslikao

svoje shvatanje i osećanje sela i opisao poĉetke svoga knjiţevnoga rada.
SEOSKA IDILA. — Janko Veselinović je moţda više no ijedan od srpskih pisaca imao
slovenske mekosti, osetljivosti i neţnosti. On je bio jedan od onih ljudi o kojima on priĉa u
svojim pripovetkama, od onih »koji imaju srca za ceo svet«. Svoju prirodnu duševnost,
dobrotu, »ljubost«, I »milost« on na lirski naĉin unosi u svoje pripovetke. Bez ljubavi on ne
moţe da shvati knjiţevnost. »Treba samo ljubavi prema svemu što gledaš, pa ćeš lako sve
razumeti, i kad neku stvar razumeš, onda o njoj moţeš pisati i govoriti.« On nije bio hladan
posmatraĉ i neuzbudljiv slikar ţivota na selu, no ga je sa ljubavlju posmatrao, i sam njime
ţiveo, i potpuno ga osećao. On sav uĉestvuje u radnji koju opisuje, plaĉe, smeje se i peva sa
svojim junacima, daje izliva svojim nabujalim osećanjima. Najveći deo njegovih »slika iz
seoskog ţivota« napisan je u tonu neţnosti i razdraganosti; neke od njih nazvao je
»pesmama u prozi«, i to u stvari jesu. Jedna zbirka njegovih pripovedaka nosi naslov Od
srca srcu, i to bi se moglo dati kao opšti naslov svim tim njegovim lirskim idilama iz seoskog
ţivota.
Selo, idiliĉno selo, selo prela, séla, kola, prosidbe, svadbe, selo ašikovanja, to će biti
njegov omiljeni predmet. On će to selo videti samo sa najlepše strane, kao jednu veliku i
srećnu idilu, gde se zna samo za pesmu i ljubav. Na njegovom selu ima mnogo »rajskih
duša« i »bogatih sirotana«, mnogo vrline, lepih i blagorodnih osećanja, naroĉito mnogo
sentimentalnosti i optimizma.
On je selo poznao, kao dete seoskoga pope, kao seoski uĉitelj, kao »narodni ĉovek« koji
je svu nadu polagao na seljaka. Duţe no ijedan srpski seoski pripovedaĉ on je probavio na
selu, ţiveo i srodio se sa seljaĉkim ţivotom, bolje ga poznavao no iko, zavoleo ga i opevao ga.
On je postao pesnik sela, upravo pesnik bogatog i srećnog maĉvanskog sela iz cvetnog doba
starih zadruga, pre ekonomsko-politiĉkih i moralnih kriza. Veselinović je silno voleo taj
spokojan i zdrav starinski ţivot i patrijarhalni red, veliĉao ga i opevao dok je cvetao, ţalio ga i
oplakivao kada je stao propadati. u Seljanci, kao i u mnogim drugim manjim pripovetkama,
on je dao lepu i tihu idilu zadruge; u drugim, naroĉito poznijim pripovetkama, kada je
otvorio oĉi za stvarnost, opisivao je borbu izmeĊu »starinskog reda« i »novoga vakta«,
sukob izmeĊu starog i novog sela, propadanje zadruge, razoravanje i padanje starog morala.
Dok je sam bio mlaĊi i sveţiji, on je ţivot slikao ruţiĉasto i ulepšavajući ga; kada je ušio u
godine, on je, u Seljaku i u Pismima sa sela, stao davati crne slike palog, razrivenog,
otrovanog ţivota na selu, padajući iz velikog mladićkog optimizma u crn staraĉki pesimizam,
preterujući i u jednom i u drugom smislu.
ETNOGRAFSKI KARAKTER. — Još ranije Janko Veselinović je uporeĊen sa Vukom

Karadţićem, i to sa dosta razloga. Obojica su ljudi iz naroda, iz jednog kraja, iz zapadne
Srbije; obojica imaju narodnu dušu na koju su škole i knjige malo uticale; obojica odliĉno
poznaju narodni ţivot, obojica ga opisuju, jedan neposredno, njegove obiĉaje i verovanja,
drugi posredno, njegov svakodnevni ţivot u vidu pripovetke. Veselinović je voleo i znao
narodne pesme i legende, bio je dobar guslar, i 1895. izdao je jednu zbirku narodnih pesama

Sevdalinke. U poĉetku svoga rada on je prosto prepriĉavao narodne legende, ĉesto pisao »po
narodnoj priĉi« i »narodnoj pesmi«, ugledajući se u svemu na narodnog pripovedaĉa. Sa
narodnom dušom, izuĉen u narodnoj školi, sa visokim mišljenjem o pesniĉkim
sposobnostima srpskog naroda, on je gotovo isto tako bio Ċak narodne umetnosti koliko i
knjiţevnih pisaca koji su na njega s poĉetka uticali. On je ţiveo u doba kada se imalo i
nauĉnog i politiĉkog interesovanja za narodni ţivot na selu, u doba filologije i prvoga
radikalizma, i sa naroĉitom paţnjom i ljubavlju opisivao je selo i seljaka. Sa intimnim
poznavanjem ljudi i stvari on slika sav seoski ţivot, u svima prilikama i oblicima, sve obiĉaje,
verovanja, navike, svu narodnu dušu. Seljanka opisuje ţivot jedne seoske ţene od kolevke do
groba, i moţe da posluţi kao ilustracija delu Milana Đ. Milićevića Ţivot Srba seljaka.
Veselinovićeve pripovetke zato imaju znatan folkloran interes, one su valjan etnografski
materijal za prouĉavanje srpskoga sela iz zadruţnog doba.
ROMANI. — Veselinović je bio izvrstan u malim pripovetkama, u jednoj knjiţevnoj

vrsti koju je on prvi poĉeo pisati, u onim »slikama iz seoskog ţivota«, koje je on u srpskoj
knjiţevnosti podigao na znatnu visinu. Ali on nije bio za roman, na kome je dosta radio.
Borci i Junak naših dana su zapoĉeti politiĉki romani, gde se slikaju borbe za politiĉke
slobode u Srbiji, i u kojima ima i ubeĊenja i moralnog idealizma, ali koji nisu prava
knjiţevna dela. Seljak zapoĉet na širokoj osnovici imao je da naslika suvremeno srpsko selo,
ali je na ţalost ostao nedovršen. Hajduk Stanko, najveći i najpopularniji roman Janka
Veselinovića, jeste roman iz prvog ustanka. Istorijska vernost mogla bi se osporavati, ali u
romanu ima mnogo dubokog nacionalnog osećanja, ima uzbuĊenja i sveĉanog tona u
prikazivanju epopeje osloboĊenja srpskog, i kao popularan istorijski roman Hajduk Stanko
je uspela stvar. To je danas najpopularniji i najĉitaniji srpski roman. Od svih tih njegovih
pokušaja najviše knjiţevne vrednosti ima Seljanka, razgranata seoska pripovetka koja dobija
oblik i srazmere romana. To je prost opis ţivota jedne seljanke, niz slika iz raznih trenutaka
njenog ţivota. Intriga i problema nema, ali izlaganje je u celini vrlo dobro, pojedini trenuci
su srećno izabrani, priĉanje je sveţe i toplo, i nigde se u srpskoj knjiţevnosti nije dala tako
opšta i dobra slika ţene sa sela.
Sem Seljanke, koja je vrlo dobro umetniĉko delo, i Hajduk-Stanka, koji vredi kao
popularan istorijski roman, ostali romani Janka Veselinovića stoje ispod njegovih
pripovedaka. Za roman on nije imao širinu shvatanja, sposobnost da stvori plan i da ga
izvodi, nije imao snage da nosi ceo taj teret, i zato je promašio. Kada je poĉeo ĉitati velike
ruske pisce, i video šta je roman, on je osetio svoju slabu snagu, izgubio pouzdanje u sebe i
prestao pisati romane.
OPŠTI POGLED. — Janko Veselinović vredi više kao pesnik no kao pripovedaĉ. Ono što
je najlepše u njegovim pripovetkama, to je obilje poezije, toplota osećanja, i tek u drugom
redu verno prikazivanje seoskog ţivota. Iako je bio vrlo plodan, obim njegova rada nije
veliki. Samo po izuzetku on je prikazivao varoški i seoski uĉiteljski ţivot. On je slikao
pojedine trenutke, epizode, tipove sa sela, davao slike iz seoskog ţivota, vrlo proste i
jednostavne, sa malo radnje i drame, sa malo razvijanja i opisa, u kojima se nalazi sva lepa
prostota narodnoga priĉanja. On je valjao u svojoj prostoti i jednostavnosti, ali kada je hteo
da bude moderniji i knjiţevniji, da slika sloţeniji i šareniji varoški ţivot, da pravi psihološke
studije i rešava politiĉke i socijalne probleme, tada je bio usiljen, nevešt, pretenciozan,
docnije razvuĉen i dosadan.

On je bio pesnik sela, razneţen pesnik idealizovanog srpskog sela iz »starog dobrog
doba«, idiliĉan pesnik »poljskog cveća« sa maĉvanskih livada. On iskreno voli selo i seljake i
prikazuje ih toplije i lepše no iko. Ali on više voli seljake no selo, više ljude no prirodu.
Osećanje prirode kod njega je slabo razvijeno; ono je površno i svedeno na najsitnije
zapaţaje. No i ti sumarni i oskudni opisi su mu bolji od usiljenih knjiţevnih opisa, poabanih
fraza iz drugih knjiga.
Veselinović je seoski ţivot i seoski govor poznavao bolje no iko. On je opisivao jednu
stranu seoskog ţivota, lepu i idiliĉnu, i to jednostrano i nepotpuno, ali, u jednom pravcu, kao
jedna strana seoskog ţivota, taĉno i ţivopisno. Ne samo da njegove liĉnosti govore pravim
seljaĉkim govorom no i on sam priĉa lako i prosto, lepim, odabranim jedrim seoskim
jezikom. Dijalog mu je ţiv, teĉan, prirodan. Njegova reĉenica ima svoju jasnost, gipkost,
ţivopisnost i melodiĉnost narodnog govora iz zapadne Srbije.
Veselinović, uopšte, vredi kao seoski pripovedaĉ i po onome što mu je selo bilo dalo.
Kada se odvojio od sela, od zemlje iz koje je crpao svoju snagu, od neposrednih i sveţih
utisaka, kada je došao u varoš, on se pomeo, zbunio, i poĉeo padati. U njegovom delu nestaje
stara sveţina, vedrina, spokojstvo; Beograd ga zbunjuje i razorava. On radi mnogo i sve,
postaje ţrtva izdavaĉa, radi brzo, preko kolena, piše razvuĉeno, ponavlja se, gubi svoju
originalnost, stil mu postaje nemaran, frazeološki, novinarski. Kada je pokušao da slika
beogradski ţivot u Ciganĉetu i Moru bez primorja, moglo se videti koliko ga je varoš pomela
i oslabila, i kakav je u stvari bio njegov knjiţevni talenat.
On je umro mlad, ali već na »nizbrdici ţivota«, kako je on sam govorio, i na nizbrdici
talenta, kako bi se moglo reći. Ali ostavlajući na stranu njegove slabije, knjiţevno-
industrijske radove iz drugog perioda, on prvim delom svoga rada, iz doba od 1886. do 1892,
zauzima jedno od najlepših mesta u istoriji srpske pripovetke. On je jedan od prvih i
najobilnijih seoskih pripovedaĉa naših, od onih koji su seosku pripovetku podigli na veliku
visinu i stvorili od nje jedan od najrazvijenijih rodova srpske knjiţevnosti. On vrši jak uticaj
na mlade pripovedaĉe oko 1890. Ma kako to bila idealistiĉka i ruţiĉasta slika, ulepšan prikaz
seoskog ţivota u jednom trenutku i gledanoga sa jedne strane, njegov rad ima trajnu
vrednost koliko svojom poetskom toplotom toliko i lepom slikovitošću.

SIMO MATAVULj
R omantiĉki period srpske knjiţevnosti imao je jednog dobrog pripovedaĉa iz
Dalmacije, Stjepana Mitrova Ljubišu; realistiĉki period ima ga u Simi Matavulju.
ŢIVOT. — RoĊen je 31. avgusta 1852,103 u Šibeniku, u Dalmaciji, u staroj srpskoj

šibeniĉkoj porodici, od oca trgovca. Naporedo je uĉio drţavnu osnovnu školu, gde je jezik bio
talijanski, i srpsku, »rišćansku«, gde se predavalo na srpskom. U mestu roĊenja je svršio i
niţu gimnaziju. Posle oĉeve smrti, u oskudici, ode svome stricu Serafimu, igumanu
manastira Krupe, i tu se neke ĉetiri godine spremao za kaluĊera. Ne osećajući volje za
kaluĊerski ĉin, ode u Zadar, na uĉiteljsku školu, koju svrši 1871. Zatim, uĉiteljuje po srpskim
selima severne Dalmacije, u Đevrekama i na Islamu, potom [1874] ide za uĉitelja talijanskog
jezika pomorske škole u Herceg-Novome. Tu je ostao sedam godina, [do 1881,] i za to vreme
uĉestvovao [?] u dva ustanka, u hercegovaĉkom 1875. i u bokeljskom 1881.104 Sklonivši se
1881. u Crnu Goru, postaje na Cetinju gimnazijski nastavnik, potom nadzornik osnovnih
škola. 1882. proveo je nekoliko meseca u Parizu. Od 1883. do 1887. bio je nastavnik
crnogorskom prestolonasledniku Danilu. 1887. napusti Crnu Goru, doĊe u Srbiju, gde je
kratko vreme bio uĉitelj jezika u gimnaziji u Zajeĉaru. Opet se vrati u Crnu Goru, gde dugo
ne ostaje. 1889. je ponova u Srbiji, u kojoj će ostati do smrti, kao uĉitelj jezika u srednjim
školama, ĉinovnik presbiroa, i najzad kao privatan ĉovek baveći se iskljuĉivo knjiţevnošću.
Umro je napreĉac 20. februara 1908.
KNjIŢEVNI RAD. — U svojim uspomenama Matavulj priĉa kako mu je mati, razborita i

ţiva ţena, dala »volju k fabulovanju«. Talijanski jezik znao je od detinjstva, i još kao
manastirski Ċak poĉeo je ĉitati talijanske romane. Kao uĉitelj sam je nauĉio francuski i ĉitao
Balzaka i Ţorţ Sandovu. 1873. izišao je njegov prvi pokušaj, pesma Noć uoĉi Ivanje, u
zadarskom Narodnom listu, u kome je štampao još nekoliko svojih poetskih i proznih
pokušaja. Kada je 1880. pokrenut u Zadru Srpski list, on mu je postao revnostan saradnik.
Tu je 1881. godine štampao prvi svoj pripovedaĉki ogled Naši prosjaci,105 i otada poĉinje
njegova plodna knjiţevna aktivnost. Prve njegove pripovetke izlaze u lokalnim crnogorskim
listovima osamdesetih godina. Ti vrlo ozbiljni pokušaji su primećeni, i njegov knjiţevni glas
stalno raste. Saradnik mnogih srpskih i hrvatskih ĉasopisa i listova, on piše mnogo i na sve
strane. Svoje mnogobrojne pripovetke štampa u zasebnim zbirkama: Iz Crne Gore i
Primorja, dve knjige (Novi Sad, 1888; Cetinje, 1889); u izdanju Matice hrvatske Iz
prіmorѕkog ţіvota (3agreb, 1890); Sa Jadrana (Beograd, 1891); Iz beogradskog ţivota

(Beograd, 1891); Iz raznijeh krajeva (Mostar, 1893); Primorska obliĉja (Novi Sad, 1899);
Tri pripovetke (Mostar, 1899); S mora i planine (Novi Sad, 1901); Beogradske priĉe
(Beograd, 1902); Ţivot (Beograd, 1904); Nemirne duše (Beograd, 1908). Pored toga izvesne
pripovetke štampane su u zasebnim knjigama, meĊu kojima Novo oruţje (Beograd, 1890),
Na pragu drugog ţivota (Karlovci, 1899); Pošljednji vitezovi (Mostar, 1903); i Car Duklijan
(Mostar, 1906). 1893. izišao je u Novom Sadu njegov popularni spis Boka i Bokelji.
Matavulj je, pored svega toga, napisao i dva romana: Uskok — veliku »pripovijetku iz
crnogorskog ţivota« — koji je doţiveo dva izdanja (Beograd, 1892. i 1902), i Bakonju fra
Brne, u tri izdanja (u Beogradu, 1892. i 1893, u Subotici latinicom, 1897). 1897. štampan je
njegov dramat iz dubrovaĉkog ţivota Zavjet; 1904. igran je u beogradskom Narodnom
pozorištu njegov komad iz beogradskog ţivota Na slavi. Pored toga ostala je od njega
zanimljiva autobiografija Bilješke jednoga pisca (1898—1903, u Letopisu Matice srpske). U
Mavritaniji su uspomene na bavljenje u Crnoj Gori. Pored toga je opisao svoja putovanja po
juţnoj Francuskoj, Alţiru, Levantu, Severnom moru. Od njega je još ostao izvestan broj
knjiţevnih ĉlanaka koji svedoĉe o njegovom širem knjiţevnom obrazovanju.
Dobar znalac jezika, Matavulj je priliĉno i prevodio. MeĊu ostalim, preveo je Na vodi
od Gija de Mopasana (1893), zbirku bajki Vilina knjiga (Beograd, 1894), Senovita kuća
Ĉarlsa Dikensa (Beograd, 1893), Zimske priĉe M. de Vogijea, (Beograd, 1894),106 San Emila
Zole, Molijerova Puĉanina kao vlastelina (1906), i Mizantropa, i nekoje talijanske noveliste
i dramatiĉare. U rukopisu mu je ostao prevod Ugledanja na Hrista.
KNjIŢEVNO OBRAZOVANjE. — Matavulj je imao izvesnih osobina koje su ga stavljale

iznad velike većine srpskih pisca njegova vremena: retko razvijen posmatraĉki dar,
poznavanje ţivota i ljudi, znatno knjiţevno obrazovanje. Iako nije uĉio velike škole, iako se
nije školovao na strani, on je svojom prirodnom bistrinom, duhovnom radoznalošću i
retkom vrednoćom uspeo da popuni praznine svoga obrazovanja. 3najući jezike, on je
mnogo ĉitao, i to najbolje pisce, i uspeo da bude jedan od najobrazovanijih srpskih pisaca.
Razuman ĉovek, on je dobro osećao da je prošlo vreme »prirodnih genija« i darovitih
neznalica u knjiţevnosti, zato se nije zadovoljavao samo knjiţevnim znanjima, no se
interesovao za nauke, naroĉito za one nauke koje imaju veze sa knjiţevnošću, kao što su
filozofija i istorija. Njegovo knjiţevno i opšte obrazovanje davalo je njegovim knjiţevnim
delima karakter neĉega većma evropskog i modernog, i on je u tom pogledu stajao nad
ostalim srpskim piscima osamdesetih godina.
Dok su naši raniji pisci bili pod uticajima nemaĉke, ruske ili maĊarske kulture, on se
razvio pod uticajem romanskih kultura, talijanske i francuske. RoĊen u Dalmaciji, gde je
talijanska kultura vladala vekovima, znajući talijanski još od detinjstva, on je prvo ĉitao dela
talijanskih pisaca, tu ušao u knjiţevne lepote, tu razvio svoj knjiţevni ukus, tu se prvo uĉio
pisati. Nauĉivši francuski, on je revnosno ĉitao francuske pisce, naroĉito realistiĉke i
naturalistiĉke pisce, u prvom redu Mopasana, kojega je najviše ĉitao i rado prevodio. Svršivši
tu knjiţevnu školu, uglavnome po tim uzorima, i sam je stao pisati. Moţda prvi u novoj
srpskoj knjiţevnosti, on sav izlazi iz romanske kulture i izvesno prvi zapoĉinje nov period u
dobu u kome francuski uticaj staje zamenjivati ranije uticaje, ruski, nemaĉki i maĊarski.
POTPUN REALIST. — Ostali srpski pripovedaĉi realistiĉkog perioda nikako se nisu

mogli otrgnuti od romantiĉarskog vaspitanja iz svoje mladosti i sentimentalnih sklonosti

svoje prirode i zato, sem Milovana Đ. Glišića, nema nijednog koji bi bio potpun realist.
Matavulj je bio potpun realist. Bez romantiĉarskoga vaspitanja, uman ĉovek, trezvena duha i
pozitivne prirode, knjiţevno vaspitan kod doslednih francuskih realista, on je sav u ĉistim
idejama evropskog realizma sedamdesetih i osamdesetih godina. Jedno što je uopšte bio bez
mnogo mašte, drugo što je mislio da knjiţevnost treba da bude veran odblesak stvarnosti, on
vrlo malo izmišlja, i njegovi tipovi su ĉesto proste fotografije, a njegove pripovetke, naroĉito
dalmatinske, ĉesto su beleţenje lokalnih dogaĊaja. On se ograniĉava da bude savestan,
inteligentan, obrazovan posmatraĉ stvarnoga ţivota, da hladno, bez strasti, opisuje ljude kao
što botaniĉar opisuje bilje ili zoolog insekte. On neće da se kao ĉovek vidi u svom delu, ĉuva
se liĉnih izliva, izbegava lirizam, samo po retkom izuzetku ulazi u moralisanje i tendenciju,
jedino, s vremena na vreme, dopusti sebi nešto humora. I zato njegova bezliĉna dela su
taĉna, oštra, precizna posmatranja, izgledaju hladna i suva, sa više pameti no srca, sa više
taĉnosti no topline.
OBIM NjEGOVA RADA. — On ima ne samo veći duhovni vidik no ostali srpski pisci no
isto tako i veći posmatraĉki vidik. Dok su se drugi ograniĉavali da posmatraju ţivot jednoga
staleţa ili jednoga kraja, da opisuju samo seoski ţivot, ili da budu opisivaĉi pojedinih
pokrajina, Maĉve kao Janko Veselinović, Šumadije kao Milovan Đ. Glišić, Srema kao Pavle
Marković Adamov, Boke Kotorske kao Stjepan Mitrov Ljubiša — dotle Matavulj slika i razne
staleţe i razne krajeve. On slika i seljake, i plemiće, i graĊane, i intelektualce, sve više
udaljavajući se od seoskog ţivota, sve više traţeći da slika sloţeniji i misaoniji graĊanski i
moderni ţivot. On opisuje i Crnu Goru, i Dalmaciju, i Beograd. On je jedini srpski pisac koji
je umetniĉki slikao suvremeni crnogorski ţivot, i u tome ga niko dosada nije pretekao.
Njegovo slikanje Beograda, sloţenog, razbijenog, pomućenog beogradskog ţivota, nije
uspelo. Kao što je Jakšić bio najbolji kada je opisivao svoj Banat, tako je Matavulj davao svu
svoju meru kada je slikao Dalmaciju, i ostao najbolji slikar Dalmacije u celoj srpskoj i
hrvatskoj knjiţevnosti. Niko od naših pisaca nije Dalmaciju tako voleo i razumevao, niko je
nije shvatio tako široko i potpuno, i izrazio tako taĉno i ţivopisno. Ne ograniĉavajući se na
jedan staleţ i jednu sredinu, on je dao sliku cele Dalmacije, i »rkaće« i »latinske«, i
»rišćanske« i »krišćanske«, i zagorske i primorske, i plemićke i puĉke, i seljaĉke i graĊanske,
i iz nje dao najveću galeriju najraznovrsnijih tipova koju srpska knjiţevnost ima. Njegov
najbolji roman Bakonja fra Brne sinteza je i cvet svih njegovih dalmatinskih pripovedaka.
OPŠTI POGLED. — U knjiţevnosti svoga doba Matavulj ima jedno naroĉito mesto. On
potpunije no iko predstavlja u srpskoj knjiţevnosti moderan evropski realizam. On se
odlikuje oštrim posmatraĉkim darom, jasnim i vedrim duhom, trezvenim poimanjem ţivota,
retkim sposobnostima da stvari dobro uoĉi i da ih dobro kaţe, da naĊe i obeleţi
karakteristiĉne tipove, da dâ jake i potpune slike celih sredina. Njegov stil je prost, odreĊen,
precizan, knjiţevan bez retorike, neposredan, jedar, bez fraza i bez boje, klasiĉan u dobrom
smislu reĉi. Najobrazovaniji, najknjiţevniji meĊu našim pripovedaĉima, on je u isti mah bio i
najmanje knjiški. Iako vrlo cenjen za ţivota i dosta ĉitan, on kod velike publike nije mogao
da naĊe onaj odziv koji su našli drugi pisci, slabije inteligencije i prostijeg talenta, jer velika
publika nikada ne moţe da se zagreje za pisce koji na svet gledaju bez iluzija i koji pišu bez
fraza.

SVETOLIK P. RANKOVIĆ
R oĊen u Moštanici, u okrugu beogradskom, 7. decembra 1863, od oca
uĉitelja. Detinjstvo je proveo i osnovnu školu svršio u Garašima, u okrugu kragujevaĉkom,

gde mu je otac postao sveštenik. Niţu gimnaziju i bogosloviju svršio je u Beogradu. 1884.
otišao je u Kijevo, u Duhovnu akademiju. Svršivši je, postane 1888. nastavnik veronauke u
gimnaziji u Kragujevcu. U Niš se premešta 1892, u Beograd 1893. Umro je u Beogradu 18.
marta 1899.
Ranković je umro mlad, tek onda kada je ţivlje otpoĉeo raditi na knjiţevnosti, ali i za to
kratko vreme dao je dosta radova. Prvi njegov bolji posao bile su Jesenje slike, u Otadţbini
za 1892. Posle toga došao je niz pripovedaka po raznim ĉasopisima i listovima, od kojih su
najbolje, pod naslovom Slike iz ţivota, izišle 1904. u izdanju Srpske knjiţevne zadruge. Od
njega su ostala i tri romana: Gorski car (Beograd, 1897), Seoska uĉiteljica (1899) i Porušeni
ideali (Beograd, 1900). Po ruskim bogoslovskim piscima sastavio je udţbenik za bogosloviju
Uputstvo za crkveno propovedništvo, Omilitika (Beograd, 1894). Po pedagoškim i
bogoslovskim listovima rasturen je izvestan broj njegovih ĉlanaka, mahom prevoda sa
ruskog.
On je voleo Šumadiju u kojoj je detinjstvo proveo, osećao lepotu, snagu i vedrinu

njenog pejzaţa, a gotovo sve njegove pripovetke dešavaju se u njoj. On je bio pesnik
Šumadije, ali ne onako jednostrano idiliĉan kao što je Janko Veselinović bio pesnik Maĉve.
Ranković nije zatvarao oĉi pred stvarnošću i nije se uspavljivao iluzijama, no je ţivot na
šumadijskom selu gledao slobodno, otvoreno, slikao ga onakav kakav jeste, sa njegovim
manama i crnim stranama, prikazivao raspadanje starog patrijarhalnog ţivota i prelaţenje u
novo individualistiĉko doba, razrivenost posle velikih ekonomskih i politiĉkih kriza. On je
gledao svojim oĉima, u roĊenoj porodici, zlo hajduĉije koja je besnela u Šumadiji krajem
osamdesetih godina, i ceo jedan njegov roman, Gorski car, opisuje tu opaku bolest
srbijanskog sela u skoroj prošlosti.
Docnije, on se nije zaustavljao samo na toj naturalistiĉkoj navici da ţivot slika onakav
kakav je, ne izbegavajući da se dotakne ruţnih i tamnih strana. Nepovoljne materijalne
prilike, naroĉito bolest koja ga je pre vremena u grob vukla, stvarale su ga razdraţljivim,
nezadovoljnim, gonile ga u mraĉan pesimizam. U svoje delo on je unosio to svoje liĉno
raspoloţenje, i pesimizam se sve više pooštravao ukoliko je bolest napredovala. Seoska

uĉiteljica je crna i ţalosna slika jedne nesrećne ţene; Porušeni ideali, u koje je Ranković
uneo vrlo mnogo svoga liĉnog, delo poslednjih meseca njegova ţivota, svojim apsolutnim
pesimizmom ĉine teţak utisak.
Kao pisac Ranković je sav izišao iz ruske škole i više no ijedan od novih srpskih pisaca
on se moţe nazvati ruskim Ċakom. Uĉio se u Rusiji, sa oduševljenjem ĉitao ruske pisce,
naroĉito Tolstoja i Dostojevskog, prevodio ih ĉesto i rado — izmeĊu ostaloga i Tolstojevu
Opsadu Sevastopolja. Od velikih ruskih pisaca ostala mu je široka ĉoveĉanska simpatija za
sve što ţivi i trpi, sklonost da naroĉito prouĉava ljude slabe volje, »zapoĉete a nedovršene
ljude«, kako veli Turgenjev, navika da u pojedinostima i opširno rašĉlanjava razna stanja
svesti i savesti kod svojih junaka. On je u tome ĉesto bio nevešt i išao tako daleko da su mu
pojedine stranice pisane jezikom psiholoških udţbenika.
Njegova forma je dosta zanemarena. Radio je grozniĉavo brzo i bez paţnje, naroĉito
poslednjih godina bolesti, kada je hteo da što više ugrabi od smrti. Plan mu nije bio jasan,
oskudevala mu je vlada nad svojim perom, i zato je negde preterano razvuĉen, a negde odveć
ubrzan. Ipak je pisao ĉisto i jasno, iako sa dosta oveštalih knjiţevnih izraza i novinarskih
fraza.
Njegove »slike iz ţivota«, seoskog, palanaĉkog, ĉinovniĉkog, manastirskog, tipovi i

epizode, priliĉno su taĉni, ali zaostaju za sliĉnim poslovima drugih pripovedaĉa srpskih.
Njegov znaĉaj je u romanu. On je pisac jedne trilogije romana iz srbijanskog ţivota
osamdesetih godina, u kojoj je ţivot slikan sa naturalistiĉkom taĉnošću i u liĉnom lirskom
tonu. Ti njegovi romani, moderni po smelom realizmu i po ljubavi za istinu, idu u najuspelije
pokušaje svoje vrste. Naroĉito Gorski car ide u najbolje romane našega realizma.

STEVAN SREMAC
Ž IVOT. — RoĊen je u Senti, u Baĉkoj, 11. novembra 1855, u zanatlijskoj
porodici. Tu je svršio osnovnu školu. 1868. prešao je u Beograd, gde je 1875.107 svršio
gimnaziju. Kao dobrovoljac uĉestvovao je u ratovima 1876. i 1877—1878. 1878. svršio je
istorijsko-filološki odsek Velike škole. Sa malim prekidima, do 1898, bio je profesor
gimnazije u Nišu, potom u Beogradu.108 Umro je u Sokobanji, 12. avgusta 1906.
BIBLIOGRAFIJA. — Što je retkost u srpskoj knjiţevnosti, Sremac nije poĉeo pisati kao
mlad ĉovek, na Ċaĉkoj klupi, no kao zreo ĉovek, tek pred 1890. Pod šifrom »Senićanin«
poĉeo je u Bosanskoj vili 1888. objavljivati svoje poetske slike iz srpske istorije. 1889. izišla
je njegova prva satiriĉna pripovetka u niškom listu Stara Srbija za 1889. Ali na javnost je
izbio i glas stekao tek pripovetkom Ivkova slava koja se pojavila 1895. u Srpskom pregledu.
Ohrabren tim velikim uspehom, on je stao ţivo raditi, i za desetak godina objavio znatan broj
radova, nekoliko romana i ceo jedan niz humoristiĉnih i satiriĉnih pripovedaka.
Ivkova slava, u zasebnoj knjizi, imala je dva izdanja (Beograd, 1895. i 1899), a 1901.
Sremac ju je dramatizovao u društvu sa Dragomirom Brzakom. Istu pripovetku po drugi put
je 1898. dramatizovao beogradski glumac Velja Miljković.109 »Limunacija« na selu izišla je
u Beogradu 1896 (drugo izdanje u Beogradu 1912). Pop Ćira i pop Spira, u dva izdanja
(Karlovci, 1898. i Beograd, 1911). Vukadin (Zagreb, 1903), Zona Zamfirova (Beograd, 1907).
[I Zona je dramatizovana.] Od vaţnijih njegovih satiriĉnih i humoristiĉnih pripovedaka,
štampanih u zasebnim knjiţicama, valja pomenuti: Boţićna peĉenica (Beograd, 1898), Ĉiĉa-
Jordan (Mostar, 1903), Jeksikadţija (Mostar, 1904), Tri pripovetke (Karlovci, 1904), Skice
(Mostar, 1905), humoristiĉni spev, koji je sam ilustrovao, Ĉovekova tragedija ili bal u
Elemiru (Beograd, 1907), Kir Geras (Beograd, 1908). Zatim, u šest svezaka izišle su njegove
poetizacije narodne istorije Iz knjiga starostavnih (Novi Sad, 1903—1909). Sem toga, veliki
broj manjih pripovedaka, knjiţevnih ocena, polemiĉnih ĉlanaka, i nekoliko istorijskih
raspravica. U vremenu oko 1900. Sremac je bio najplodniji i najpopularniji srpski pisac.
ISTORIJSKE PRIĈE. — Profesor istorije, zanimajući se uvek istorijskim delima, sa

uroĊenom romantiĉnom ljubavlju za prošlost, Sremac je sav bio u idejama istorijskoga
tradicionalizma. Istorija za njega nije bila ni nauka ni zanat, no strast, poezija, vera i
patriotizam, silno sredstvo za jaĉanje narodne duše i podizanje narodne svesti. U dvoboju

izmeĊu stare, romantiĉne i »patriotske« istorijske škole Pante Srećkovića i nove, nauĉne, i
»nerodoljubive« škole Ilariona Ruvarca, on je odluĉno, prkosno, bio na strani starih.
I on se daje na poetsko prepriĉavanje narodne prošlosti i piše ceo jedan veliki ciklus
istorijskih slika Iz knjiga starostavnih (Veliki ţupan Ĉaslav, Vladimir Dukljanin, Vojislav
Travunjanin, Veliki ţupan Vlastimir, Mutimir i braća mu, Rastko, Kralj Dragutin, Smrt cara
Lazara, Zaboravljeni Obilići, itd.). On u prozi opeva i veliĉa herojsku prošlost, staru slavu i
viteštvo srpsko. Suve podatke iz grĉkih hroniĉara i srpskih letopisaca i starih biografa on je
ogrnuo u veo poezije, i u lirskom tonu, ritmiĉnim i kitnjastim reĉenicama, gotovo u
»slobodnom stihu«, opevao stare junake. U taj posao on je uloţio mnogo truda i knjiţevnih
ambicija, ali je uspeh bio osrednji. To za istoriju nije bilo dovoljno taĉno, a za knjiţevnost
nedovoljno umetniĉko. Istorijska istina je ţrtvovana, mašta je preuzela prava istine,
istorijsko osećanje je slabo, i sve se više svodi na retorske amplifikacije, usiljen patos,
reĊanje ţivopisnih i zvuĉnih reĉi. Velika publika koja je Sremca inaĉe verno pratila, osetila je
pravu vrednost hibridnog pokušaja poetske istorije i istorijske poezije, i ma koliko da je on
polagao, ciklus Iz knjiga starostavnih nije mogao uspeti.
SATIRIĈAR. — Sa Sremĉevim tradicionalizmom u istoriji u vezi je njegov

tradicionalizam u politici. Konzervativac u duši, on je bio pun neţnosti za »staro dobro
doba« i pun nepoverenja, katkada i neraspoloţenja prema svemu što je novo. Moderne ideje
duhovnog, politiĉkog i socijalnog osloboĊenja on je smatrao kao jednu izopaĉenost duhova,
bolesno fantaziranje, zaludno trošenje srpske narodne snage, nesvesnu izdaju zavetne misli.
U njemu se saĉuvao tip starog »crkvara« i »rodoljubca« srpskog iz Vojvodine otpre 1848.
godine, onoga koji neće da zna ni za šta drugo do za »veru i narodnost«. U tom
konzervatizmu i mizoneizmu, kriticizam i pozitivni reformatorski duh nove Srbije
sedamdesetih i osamdesetih godina bio mu je duboko antipatiĉan. Te njegove prirodne
sklonosti su još više razvila dva ĉoveka koji su na njega imali veliki uticaj, njegov ujak Jovan
ĐorĊević, profesor istorije na Velikoj školi, i Ljubomir Nedić, koji ga je uveo u knjiţevnost.
U mnogim svojim pripovetkama, delimiĉno u Vukadinu, u celom jednom romanu

»Limunaciji« na selu, — politiĉki i polemiĉni ĉlanci ostavljaju se na stranu — Sremac je
izišao sa svojim plahim mrţnjama na »narodne ljude«, radikale i socijaliste, na profesore
prirodnih nauka i uĉitelje, ne mareći mnogo ĉak ni za seoski svet. Mrţnje su ga zaslepljavale,
i on je iz satire prelazio u grube karikature, ĉineći nepravde i uvrede i idejama i ljudima koji
mu se nisu svideli. Te njegove politiĉke satire i karikature odaju ga više kao partijska ĉoveka
no kao knjiţevna posmatraĉa, i dokaz su samo uskosti njegovih vidika i njegove velike
politiĉke netrpeljivosti.
PESNIK NIŠA. — Ako Sremac nije mario za novu Srbiju, politiĉarsku i demokratsku, on
je sve svoje simpatije dao novoosloboĊenim krajevima, gde se bio zadrţao stari,
»starovremski« patrijarhalni ţivot. U Nišu je proveo desetak najboljih i najvedrijih godina
svoga ţivota; »Niš je mesto knjiţevnog nadahnuća njegovog«, veli jedan njegov biograf. Tu je
odista i poĉeo pisati, slikom iz niškog ţivota Ivkova slava stekao je glas, kao što mu je druga
jedna slika niškoga ţivota, Zona Zamfirova, moţda najbolji knjiţevni posao. Romantiĉar po
svome duhu, ne mareći za »hladan, bezdušni Zapad«, kako je sam pisao, u Nišu, odmah
posle osloboĊenja, naišao je na komad ţivopisnog, egzotiĉnog Istoka, gde se stari ţivot, stare
ideje saĉuvale u svoj svojoj snazi. I on se vrlo dobro osećao u tim istoĉnjaĉkim dekoracijama
i meĊu prostim ali srdaĉnim »ljudima staroga kova«, za koje u ţivotu nema problema ali ima

ţivotne radosti. On je osetio poeziju starog, istoĉnjaĉkog i patrijarhalnog Niša, i poĉeo

opevati veselo »ţivovanje« »starovremskih« Nišlija, dao »sliku, kako sam veli, iz veselih i
bezbriţnih dana starog Niša, jednu sliku starih i dobrih Nišlija...« I on je to uĉinio,
zanimljivo i ţivopisno, toplo i prijatno, sa mnogo lokalne boje, ĉesto u karakteristiĉnom
dijalektu niškom. Te slike iz Niša radio je sa naroĉitom ljubavlju, unosio u njih jedan deo
svoje mladosti, i zato su mu te stvari tako uspele i imale tolikog zasluţenog uspeha.
REALIST. — IzmeĊu Jakova Ignjatovića i Stevana Sremca ima izvesnih sliĉnosti.

Obojica su Srbi iz Ugarske, roĊeni na periferiji srpskoga naroda; obojica su zaneseni
prijatelji »staroga dobrog doba«, patrijarhalnosti u narodnom ţivotu, tradicionalizma i
konzervativnosti u politici; obojica poetizuju i prepriĉavaju narodnu prošlost, obojica pišu
humoristiĉne romane, obojica imaju veliku ljubav za prost svet i za niţi ţivot, obojica su
realisti ne po uverenjima no po instinktu i po ukusu.
Sremac je roĊen u jednoj zanatlijskoj porodici, i kao profesor u unutrašnjosti ţiveo je u

sredini malog sveta. Kao stari momak, malo divljaĉan, surevnjiv na svoju individualnost i
nezavisnost, nije mario za društvene veze i obaveze, za otmen svet i njegove forme i
konvencije. I voleći više vulgarnost od banalnosti, u svojoj odvratnosti prema »ćiftama« i
»filistrama«, on se Dobro osećao u sredini prostih i prirodnih ljudi, gde nema uglaĊenosti,
ali ima neusiljenosti i srdaĉnosti. On je voleo da gleda donje slojeve ĉoveĉanstva, ne samo
sitno graĊanstvo no i promašene egzistencije, propalice svake vrste, »bivše ljude«, — i uţivao
u njihovom »vanredno simpatiĉnom šarenilu«. On je zalazio u njihove sredine, u tom ţivotu
nalazio poeziju, i sa humorom slikao taj šaren svet malih kafana. On je gotovo dao idilu toga
sveta, sa mnogo šale i sa mnogo pesme. Pojedine od tih pripovedaka, same za sebe, ĉine
prijatan utisak, ali kako se Sremac specijalizovao u slikanju toga malokafanskoga sveta, to
stalno slikanje jednih istih ljudi ĉini najzad teţak utisak. Ţivot je tu putski, fiziĉki, nizak,
ĉoveĉanstvo je prikazano u svom najniţem obliku, sa suviše vulgarnosti i grubosti, i ĉitalac
najzad zaţeli više ĉistote i poezije, u svakom sluĉaju neĉeg drugog i drugaĉeg. Jednostranost
u slikanju vulgarnoga ţivota znatno oduzima opštoj vrednosti Sremĉevih pripovedaka.
Sremac je naroĉito realist po naĉinu pisanja. Kao što su radili veliki realistiĉki pisci, on
je paţljivim okom posmatrao ţivot, u svoju beleţnicu unosio karakteristiĉne reĉi, zgodne
anegdote, gestove, situacije, izreke, pesme, fraze, iseĉke iz novina, oglase, dopise, izjave,
»materijal«, jednom reĉju, kako sam veli, iz koga će docnije konstruisati svoje pripovetke.
Time će on svom delu dati jaku lokalnu boju i potpuno realistiĉko obeleţje. Polazeći od jedne
zgodne anegdote, izvuĉene iz gomile »siţea«, kako ih on naziva, on je proširuje, dopunjuje
novim manjim anegdotama, unosi tipove, i sve to zanimljivo priĉa uvek ţivim i ţivopisnim
jezikom. I njegove liĉnosti ĉine utisak vernih fotografija, a njegovo delo daje utisak
neposredne stvarnosti.
OPŠTI POGLED. — Sremac je imao sve vrline kojima se mogao dopasti velikoj publici, i
došao je u zgodan ĉas. Predmeti su mu bili anegdotiĉni i zanimljivi, liĉnosti originalne i
ţivopisne, stil reljefan, slikovit i ţivahan. Kao pisac se javio u doba kada se osećala izvesna
zasićenost sentimentalno-idiliĉnom seoskom pripovetkom, njegovi humoristiĉni i satiriĉni
opisi malograĊanskog ţivota došli su kao jedna prijatna promena. Njegov smeh i podsmeh
odgovarao je prirodi srbijanskog sveta, koji rado gleda stvari sa komiĉne strane i toliko voli
podsmehnuti se. Sevdisanje i veselo staro »ţivuvanje« starinskih Nišlija, ĉulna radost ţivota,
obilne pesme i provodnje, sve to dopalo se ĉitaocima. Pored toga, niški ţivot izgledao je

originalan i zanimljiv, bio nov svet u srpskoj knjiţevnosti, i zato je Sremac rado doĉekan i
imao toliko uspeha. Svojim vedrim optimizmom, veselim slikama niškoga ţivota i maloga
puka, Sremac je u dobu oko 1900, kada se javila eksplozija pesimizma u srpskoj knjiţevnosti,
bio omiljeni zabavljaĉ široke ĉitalaĉke publike.
On je bio ĉovek od duha, prirodna i neusiljena duha, imao onu retku vіc comіca, pravi
humoristiĉni talenat. I jaĉinom svoga humora on zauzima prvo mesto u srpskoj knjiţevnosti.
Humorom i duhovitošću on stoji nad svojim prethodnikom Jakovom Ignjatovićem, ali je bez
Ignjatovićevih širih shvatanja i socijalnoga znaĉaja njegovih romana. On nije u stanju da vidi
i postavi kakav problem, niti moţe da dâ knjiţevnu sintezu, bilo jedne sredine ili jedne
ljudske prirode. On ima oko za ono što je spoljno, lepo ume da ispriĉa anegdotu i da ocrta
zanimljiv tip, da zadrţi paţnju ĉitaoca i da ga nasmeje, ali to je bez dubine i bez širine, tek
radi smeha i zabave. Smejući se, on klizi po površini ţivota i nije u stanju da uĊe u suštinu
njegovu. Uskih vidika, zatvorena duha, on puno stvari nije ni mogao ni hteo da vidi, i
zadovoljavao se malim i smejao onde gde je bilo problema i tragike. On je ceo sloţeni ljudski
ţivot posmatrao samo sa jedne strane, neozbiljne i komiĉne strane. Ali u njegovom delu ima
vrlo mnogo stvarnosti. On je ţivot gledao, hvatao i unosio u svoja dela kao što su radili veliki
realistiĉki pisci. On je bio ne samo naš najbolji humorist no i jedan od najboljih i
najtipiĉnijih realista.

RADOJE DOMANOVIĆ
R oĊen je 4. februara 1873, u selu Ovsištu, u okrugu kragujevaĉkom, gde mu
je otac bio uĉitelj. Detinjstvo je proveo u selu Jarušicama, takoĊe u okrugu kragujevaĉkom,
gde je svršio osnovnu školu. Gimnaziju je svršio u Kragujevcu 1890, filozofski fakultet g.
1894. u Beogradu.110 Kao predavaĉ sluţio je u Vranju, Pirotu i Leskovcu. 1898. opušten je iz
politiĉkih razloga, i dve godine ţiveo van sluţbe, od knjiţevnoga rada. 1900. postavljen je za
pisara Ministarstva prosvete, a 1902. ponovo otpušten, opet iz politiĉkih razloga. Godinu
dana, 1903—1904, proveo je na odsustvu u Minhenu. 1905. postavljen je za šefA korektora
Drţavne štamparije. Tada je izdavao u Beogradu satiriĉno-politiĉki list Stradija. Umro je u
Beogradu 4. avgusta 1908. godine.
Domanović je radio na seoskoj pripoveci i na politiĉkoj i društvenoj satiri. 1899.

godine, u Poţarevcu, izišle su dve knjige njegovih Pripovedaka, a 1902. »pripovetka iz
srpskoga ţivota« Ĉiĉa Mita. Dete sa sela, on je iz poĉetka, pod uticajem Janka Veselinovića,
gledao ţivot sa idiliĉne strane; docnije, nervozan, razdraţen, razoĉaran, poĉeo ga je gledati sa
odveć crne strane. Njegove seoske pripovetke ili su naivna ulepšavanja ili ljutite karikature, i
u svakom pogledu zaostaju za njegovim satiriĉnim radovima. Pored seoskih pripovedaka
pisao je i pripovetke za mladeţ. 1903. godine, u Beogradu, izišle su njegove Tri priĉe za
omladinu. 1895. izišao je njegov politiĉki spis Napomena radikalnoj demokratiji. Srpska
knjiţevna zadruga dala je 1905. izbor njegovih Pripovedaka.
Još kao Ċak, u jednom uzrujanom trenutku politiĉkog ţivota u Srbiji, Domanović je
poĉeo po radikalnim listovima pisati oštre i duhovite politiĉke satire. Dok je Sremac bio
konzervativan satiriĉar ondašnje politiĉke desnice. Domanović je bio satiriĉar demokratske
levice. I jedan i drugi, sa suprotnih taĉaka gledišta, i sa suprotnim politiĉkim teţnjama,
slikali su ruţne ili smešne strane politiĉkog i javnog ţivota u Srbiji. U vremenu od 1897. do
1903. on je napisao ceo jedan niz ljutih satiriĉnih pripovedaka i alegorija, u kojima su snaţno
ţigosani nedostojni suvremenici i ţalosne politiĉke prilike. Sarkastiĉan po prirodi, jedak u
svome gnevu razoĉarana idealista, agresivnoga duha, on je ljutito udarao na rugobe i niskosti
suvremenog politiĉkog ţivota i njegovi udarci su bez poštede padali na sve strane. Pojedine
od tih satira suvremenog politiĉkog i društvenog ţivota — Danga, VoĊa, Kraljević Marko po
drugi put meĊu Srbima (Beograd, 1901), a naroĉito Stradija (Beograd, 1902), najširi i
najizraĊeniji njegov posao, najbolja politiĉka satira srpska, — u svoje vreme imale su znaĉaj
manifesta i politiĉkih dogaĊaja. Unoseći mnogo smelosti, sa širinom vidika, sa iskrenom

ljubavlju prema zemlji i njenom dobru, Domanović je radio ne samo na ţigosanju onoga što
ne valja no i na podizanju javnoga morala. Originalno shvaćena, snaţno izvedena, ta dela su
najbolje politiĉke i socijalne satire u srpskoj knjiţevnosti, i znaĉe ne samo moralnu
karakteristiku jednoga doba u srpskom društvu no i osnivanje jednog novog knjiţevnog roda
u srpskoj knjiţevnosti.

SVETOZAR ĆOROVIĆ
O d kraja osamdesetih godina Bosna i Hercegovina poĉinju ulaziti u
knjiţevni ţivot srpski. Jedan od prvih pisaca iz Bosne i Hercegovine bio je Svetozar Ćorović.
Rodio se 29. maja 1875. u Mostaru. Osnovnu i trgovaĉku školu svršio je u mestu
roĊenja. Sam je dovršio svoje obrazovanje, i stalnim i ozbiljnim radom usavršio se kao
pisac.*
Ćorović je jedan od najvrednijih i najplodnijih srpskih pisaca. Poĉeo je sa pisanjem

deĉjih pesama još 1889. godine; prvu svoju knjigu, svesku deĉjih pesama, Poletarke štampao
je u Mostaru 1894. 1894. i 1895. uredio je kalendar Neretljanin. Od 1895. izdao je nekoliko
knjiga pripovedaka: Iz Mostara (Beograd, 1895), Iz Hercegovine (Beograd, 1896), Markov
grijeh (Beograd, 1896), Krvni mir (Mostar, 1897), Razoreno gnijezdo i Iz moje domovine
(Mostar, 1898), Crtice (Mostar, 1901). Sve su to poĉetniĉki radovi, u kojima je vrlo mladi
pisac tek traţio svoj put. Drugi period njegovog knjiţevnog rada, glavna njegova knjiţevna
delatnost, poĉinje 1903. Otada su izišle 4 sveske zbirke pripovedaka: U ĉasovima odmora
(1903, 1904, 1906, 1910), Moji poznanici (1909) i Komšije (Sarajevo, 1912), i odveća
pripovetka Jarani (Novi Sad, 1913), [Divljak (Beograd, 1913)]. Zatim, tri romana: Ţenidba
Pere Karantana (Mostar, 1905), Majĉina Sultanija (Beograd, 1906), Stojan Mutikaša
(Mostar, 1907). Najzad, nekoliko pozorišnih komada: dve šaljive igre Poremećen plan i
Izdaje stan pod kiriju (Mostar, 1899), i On, Adembeg, Ptice u kavezu, Povratak (sve u
jednom ĉinu), Ajiša i Zulumćar [(Dubrovnik, 1913)] u tri ĉina.
Ćorović je poĉeo pisati pre vremena, vrlo mlad, nevešt i neuk, i njegovi prvi radovi su
pokušaji pisca koji se tek razvija i traţi svoj put. Ali on se stalno razvijao i davao sve bolja i
bolja dela. On je dao sliku današnje Hercegovine i varoške i seoske, i pravoslavne, i
muslimanske, i katoliĉke. Ta slika je široka, realistiĉka i precizna. Njegova glavna sposobnost
je da ume da odabere dobar materijal i da naĊe zanimljivu anegdotu. Celo delo mu je bogato
motivima i dobro obeleţenim i originalnim liĉnostima. I zbog tih osobina, koje ga ĉine
zanimljivim, on je jedan od najviše prevoĊenih suvremenih pripovedaĉa srpskih. Priĉanje
mu je lako, prosto i prirodno. Stil mu je dosta jednostavan, katkada jednolik, bez mnogo boje
i izraza, ali neposredan i jasan. Romani, sa skuĉenim motivima malovaroškoga ţivota, dosta
razvuĉeni, izostaju za pripovetkom. Nekoliko od njegovih dramskih pokušaja, kao On i

Adembeg, odlikujući se zanimljivošću anegdota, patetiĉnošću scena i ţivim slikanjem

liĉnosti, imali su zasluţena uspeha.

VOJISLAV J. ILIĆ
Ž IVOT. — Sin pesnika Jovana Ilića, rodio se 1860. u Beogradu. Škole je uĉio
neredovno, i napustio gimnaziju. Kao vanredan Ċak proveo je neko vreme na Velikoj školi. U
srpsko-bugarskom ratu 1885. uĉestvovao je kao dobrovoljac.111 Od 1887. do 1892. bio je
korektor Drţavne štamparije. 1892. uĉiteljevao je u srpskoj osnovnoj školi u Turn-Severinu,
u Rumuniji. Te godine postavljen je za pisara Ministarstva unutrašnjih dela, a potom za
vicekonzula u Prištini. Umro je u Beogradu 21. januara 1894. godine.
KNjIŢEVNI RAD. — Kao Ċak, još oko 1878, poĉeo se javljati po ĉasopisima,112 i brzo
izbio na površinu. 1888, u Beogradu, izišlo je prvo izdanje njegovih Pesama, a 1889. drugo
izdanje. Srpska knjiţevna zadruga izdala je sva njegova pesniĉka dela 1907. i 1909, u dve
knjige.
Vojislav Ilić je iskljuĉivo pesnik, i najveći deo njegovoga knjiţevnoga rada je u stihu. Ali
je od njega ostao i priliĉan broj proznih radova, po listovima i ĉasopisima osamdesetih
godina. MeĊu ostalim i dve skice: Nedelja sviće (Zimzelen, 1893) i Strašni ljubavnik
(Kragujevac, 1894).113 Ostalo su nacionalno-politiĉki i knjiţevni ĉlanci. Relativno vaţniji od
tih radova su mu: raspravljanje poznatog pitanja Šekspir ili Bakon (Srbadija, 1883), veliki
politiĉko-nacionalni govor Zadatak Ujedinjenje omladine (Novi beogradski dnevnik, 1887),
manji knjiţevni ĉlanci o Belušu, sinu Đure Jakšića (Javor, 1882), o Šekspirovom Koriolanu
(Gusle, 1882), o Kraševskom (Srbadija, 1883). Ostalo su napisi o neznatnim i efemernim
knjigama toga doba. Svi ti prozni radovi Vojislava J. Ilića od znaĉaja su samo utoliko što
pomaţu boljem shvatanju njegovog glavnog, poetskog rada.
REAKCIJA OMLADINSKOJ POEZIJI. — Vojislav J. Ilić oznaĉava jedan prelom i

preobraţaj u srpskoj poeziji: kraj stare romantiĉarske poezije i poĉetak nove artistiĉke i
veristiĉke. On je pripadao naraštaju koji je svojim oĉima gledao slom omladinskog
romantizma u javnom ţivotu i u knjiţevnosti, osećao opšte razoĉarenje i klonulost koja je
zavladala u srpskim duhovima posle Berlinskog kongresa. 3ajedno sa novim naraštajem
bunio se protiv izopaĉene romantiĉarske poezije na umoru, njenog usiljenog patosa,
vulgarnosti osećanja i banalnosti forme. Vojislav Ilić sa izvesnom ironijom piše o tome dobu
»politiĉkog avantijarstva« i o »bezazleno-herojskom raspoloţenju« naivnoga naraštaja
šezdesetih godina. Ceneći velike pesnike srpskoga romantizma, on niMalo ne ceni njihove
jadne epigone, njihova »nakaradna podraţavanja i usiljeno oĉajanje«, i ne krije svoju

»odvratnost prema njima«. On je satiriĉno opevao omladinskog pesnika razbarušene Kose

koji je sav svoj duhovni ţivot sveo na mrţnju na Turke i ljubav za alkohol:
Staro, srećno doba, tebe mnogi ţale,

Liberalne tvoje bitke i skandale,
Kad je pesnik srpski dar boţanski kalj’o
I nalizan ĉesto pod stolom se valj’o
Kad vrlina beše ne misliti mnogo.
I po idejama, i po motivima, naroĉito po formi, njegova poezija oznaĉava reakciju

omladinskoj poeziji. To nije išlo odmah, i u prvim njegovim stihovima ima još tragova
omladinske poezije, naroĉito u reĉniku. Ali on se vrlo brzo samostalno razvija i stvara jednu
sasvim originalnu, u svakom sluĉaju novu poeziju. On napušta retoriĉnu, emfatiĉnu i
preteranu subjektivnu poeziju romantiĉara šezdesetih godina, i unekoliko vraća se
odmerenoj, poluklasiĉarskoj, »objektivnoj lirici« ĉetrdesetih godina, kojoj je ĐorĊe Maletić
bio teoretiĉar, Jovan St. Popović najbolji pesnik, i kojoj je u poĉetku svoga knjiţevnoga rada
pripadao i njegov otac Jovan Ilić. Od tih predromantiĉarskih pesnika on se prvo uĉio
refleksivnosti, klasicizmu, od njega su mu ostali i izvesni arhaizmi u reĉniku. Na taj naĉin,
Jovan Ilić, koji je bio refleksivan pesnik u svojoj mladosti, znatno utiĉući na duhovno i
pesniĉko razvijanje svoga sina, bio je spona izmeĊu dve pesniĉke škole naše.
Vojislav Ilić je diskretan duh i otmena duša, on mrzi na pozu, retoriku i priĉanja o sebi,
hoće poeziju otmenu, diskretnu, umetniĉku. Umesto »boţanstvene strasti« romantiĉara više
voli mirnoću i diskretnost osećanja pesnika predromantiĉarskog doba. On ne veruje kao
romantiĉari u »Narodno JevanĊelje«, ne misli da se umetniĉka poezija ima svesti na
podraţavanje narodnih pesama, ili bar na razvijanja u njinom uskom okviru; kao pesnici
ĉetrdesetih godina on je za »evropejsku izobraţenost«, za opštu knjiţevnu kulturu, za
umetnost u poeziji, nezavisno razvijanu od narodne poezije, izraz višeg obrazovanja i
slobodne osobenosti pesnikove. Sa poezijom velikih evropskih knjiţevnosti on se upoznaje
preko Rusa, iz ruskih antologija. Ruski pisci na njega naroĉito utiĉu, u prvom redu Puškin,
koga naziva »epohalnim pesnikom novije ruske knjiţevnosti«, sebe naziva »dobrim Ċakom
Ţukovskog i Puškina«, od kojega mu ostaje puno ideja, pesniĉkih navika i motiva, osećanje
ĉiste umetniĉke i savršene forme, ljubav za klasiĉnu starinu, pesniĉki reĉnik, katkada i cele
reĉenice. Kod Ljermontova se nauĉio ljubavi prema ţivopisnom Istoku, i od njega takoĊe
uzeo izvestan broj pesniĉkih tema. Ali, on je sve te pesnike, osetivši njihovu veliĉinu,
stilizovao, preradio u svojoj duši, svemu dao svoje obeleţje. Oni su mu bili više podstrek no
uzori, i njegova poezija, manje originalna u motivima, dobila je originalnost liĉnih osećanja i
liĉnoga izraţavanja. I sva njegova poezija znaĉi prekid sa retoriĉkom, neodmerenom, odveć
nacionalistiĉkom omladinskom poezijom, delimiĉno vraćanje ka staroj »objektivnoj lirici«,
stvaranje nove zapadnjaĉke, umetniĉke i otmenije poezije srpske.
POLITIĈKA I SOCIJALNA POEZIJA. — On ipak ne oznaĉava kidanje svih tradicija u

srpskoj poeziji. Kao pesnici pre njega, i on ima politiĉkih, nacionalnih i socijalnih pesama.
Neobavešteni pisci gledali su u njemu ĉistog predstavnika »umetnosti radi umetnosti«,
»aristokratske teţnje u umetnosti«, ĉak i »salonskog pesnika«. Pod uticajem Puškina, on je
odista na nekoliko mesta kazivao svoju odvratnost prema »surovoj masi«, »dnevnim
istinama ljudskim« i »nadniĉarima duha«, i teţio ĉesto estetiĉnoj poeziji, koja je van i iznad
obiĉnoga ţivota. Ali, pored toga, kod njega ima mnogo pesama graĊanskih, politiĉkih,

patriotskih i socijalnih, gde je ljubav prema narodu, slobodi, pravdi i napretku našla jake
pesniĉke izraze. On je ţiveo u doba unutrašnjih politiĉkih i spoljnih nacionalnih nevolja u
koje je Srbija upala osamdesetih godina, i sam dosta ţivo uĉestvovao u politiĉkim i
nacionalnim pokretima toga doba, bivao saradnik opozicionih listova. Zbog svojih ideja bio
je politiĉki ganjan, 1887. odgovarao je pred sudom zbog pesme Maskenbal na Rudniku, ĉak
jedno vreme bio je primoran i da beţi iz Srbije. Sve to našlo je jaka i poetska izraza u
njegovim pesmama. Tom politiĉkom stranom svoje poezije, davši nekoliko lepih i originalnih
slobodnjaĉkih i patriotskih pesama, Vojislav Ilić je, za Zmajem i Jakšićem, produţio tradiciju
naših »javnih pesnika«.
MELANHOLIJA. — Ali ono što je glavno u poeziji Vojislava Ilića, to je njegova intimna,
liĉna poezija, poezija refleksivna, melanholiĉna i elegiĉna. Njegova melanholija bila je
uslovljena raznim okolnostima: zdravlje mu je bilo rĊavo, ţivot neodreĊen i neizvestan,
materijalne porodiĉne nevoljne su ga stalno pratile. Po svojoj prirodi bio je delikatan duh,
osetljive duše, odveć jako primao je spoljne utiske i odveć ţivo reagirao na njih. I tako
»oderane duše«, silno osećajući grubosti i rugobe spoljnoga sveta, duboko nezadovoljan
sadašnjošću, pateći od nesaglasnosti ideala sa stvarnošću, on je pao u nezadovoljstvo sa
svetom, u diskretnu melanholiju, i kao toliki pesnici i pre i posle njega bolovao od
»svetskoga bola«. I u takvom raspoloţenju, poezija je za njega bila utoĉište i izvor zaborava,
onaj »veo kojim se obvija rugoba sveta«, po reĉima jednog modernog pesnika. On se
povukao u umetnost, u pesniĉke snove. U trenucima melanholije i elegiĉnosti on je najjaĉi i
najprirodniji, i najbolje pesme koje je on ispevao to je onaj niz Elegija.
KLASIĈNI MOTIVI. — Okrećući glavu od »blede sadašnjosti«, sa ţeljom da izbegne

ţivot koji ga je pritiskivao i gušio, on se okretao onom što je nekada bilo, »sedoj prošlosti«, i
jaĉe no ijedan srpski pesnik osetio visoku poetsku melanholiju mrtvih stvari, tuţnu ĉistotu
onoga ĉega nema više i što ţivot ne moţe da prlja i ljudi da skrnave. Od ţivota njemu je
ostajao jedan »bledi prizrak umrlih snova« i on je najradije pevao »sumornu i hladnu
pesmu«, »himnu vekova tavnih«. On je tako pevao ruševine, groblja, »mraĉna, minula i
drevna leta«, spomene »izumrlih dana«, ljude i doba kojih nema više: mraĉnu borbu Boga i
Satane, prve dane stvaranja, heruvime i demone, ukoĉeni i tuţni indijski Istok, ţivopisni i
huĉni arabljanski Istok, egzotiĉan, zaljubljen i mirisan, borbe izumrlih Slovena na obalama
Severnoga mora sa germanskim osvajaĉima; dramatiĉne epizode iz svetske istorije, verske i
graĊanske ratove u Francuskoj, sjajni i krvavi ţivot Obnove, ritersku Španiju i pobunjenu
Poljsku. Ali on je naroĉito voleo klasiĉnu starinu, grĉku i rimsku, više grĉku no rimsku, izveo
jednu malu obnovu klasicizma u srpskoj knjiţevnosti, bio najbolji predstavnik umetniĉkog
paganizma u srpskoj knjiţevnosti. Osećajući gotovo sinovlju ljubav za »majku Jeladu«, on je
bio veliki jelinist u srpskoj knjiţevnosti. U tim dosta mnogobrojnim pesmama klasiĉne
inspiracije ima nedovoljnog materijalnoga znanja klasiĉne starine, ima grešaka u mitologiji,
metrika je samo po izgledu klasiĉna, i nije teško konstatovati i pesnikovo neznanje klasiĉnih
jezika i posredno upoznavanje sa klasiĉnom starinom. Ali on pokazuje retku i veliku poetiĉku
intuiciju, instinktivno oseća veliĉinu i lepotu klasiĉnoga sveta, i, pored svih grešaka u
pojedinostima, njegove pesme daju utisak vedre i duboko mirne lepote antiĉke poezije. Iako
nema školskog i zanatskog znanja naših starijih klasiĉara, jednog Lukijana Mušickog na
primer, ipak je on bolje no iko osetio i lepše no iko u srpskoj knjiţevnosti izrazio klasiĉki
duh, i ostao najbolji jelinist u srpskoj knjiţevnosti.

NjEGOVA UMETNOST. — Pesniĉke sposobnosti Vojislava Ilića bile su vrlo velike. On

je imao retku osetljivost, uroĊenu otmenost i finoću, ţiv smisao za lepotu, osećanje ritma i
ţivopisnosti. Više no ijedan raniji srpski pesnik on daje utisak umetniĉkog pesnika.
Raniji srpski pesnici, ĉesto više patrioti no umetnici, ispovedajući romantiĉku teoriju
da je poezija stvar trenutne inspiracije, uzimajući olako svoj pesniĉki posao, ĉesto su za
ljubav ideje zanemarivali formu, pisali brzo i olako, padali u vulgarnosti osećanja i izraza, i, u
ime rĊavo shvaćene »pesniĉke slobode«, ĉinili velike graške u metrici. Vojislav Ilić voli
lepotu kao lepotu, iako nije pesnik bez ideje on neće da ideji ţrtvuje formu, ţivo oseća
vulgarnosti misli i izraza, ima finog sluha za metriĉne i ritmiĉne greške i poĉinje poeziju
umiveniju, pismeniju, knjiţevniju, većma umetniĉku. Umetnosti se uĉio kod estetiĉki
izraĊenog Puškina, i kao Puškin u rusku tako on u srpsku knjiţevnost unosi ĉistu umetnost.
Njegova poezija, koja ima neĉega nematerijalnoga, prozraĉnog, fluidnog, sva je u meri i
u skladu, pored toga sa ţivim, finim i taĉnim osećanjem prirode. Njegovi opisi, veristiĉki,
ĉesto realistiĉki, jesu mala savršenstva u svome rodu. Vojislav Ilić ima i ĉisto dekorativnih
osobina. Duhovni ţivot, uopšte, kod njega je manje razvijen no osećajan, i on kao umetnik
oseća svet ĉulima, vidi u prvom redu boje, ĉuje prvo muziku. Dekoracija kod njega zauzima
toliko vaţno mesto da ima puno pesama koje su napisane samo radi opisa, radi ţivog i
efektivnog opisa kojim se kod njega sve svršava.
EPSKE PESME I DRAMSKI POKUŠAJI. — Sa takvim osobinama prirodno je što se

odlikovao u manjoj epskoj pesmi, gde su dekoracije i opisi zauzimali više mesta no dogaĊaj.
U balade i romanse unosio je uvek opise, i dao ih nekoliko izvrsnih: Julija (1884), Pećina na
Rudniku (1887), Korintska hetera (1889), Mramorni ubica (1890).114 On je pokušao i rad
na epu, i od njega je ostalo i nekoliko spevova: »pripovetka« u stihu Mileva (1882), najveći
njegov pesniĉki rad Ribar (1889),115 koji podseća na Geteova Fausta i Ljermontovljeva
Demona, odlomak Opsada Benare (1889), komiĉni ep Amor na selu (1893). Za ep je imao
široku slikarsku kiĉicu, sveĉan ton i dikciju, ali ne i sposobnosti za epsko razvijanje i
kompoziciju. U tim epskim pokušajima ima nešto tromosti i razvuĉenosti, ali su ipak bolji, u
svakom sluĉaju poetiĉniji, no ostali epski pokušaji i pre i posle njega u srpskoj knjiţevnosti.
Ilić je pripadao naraštaju koji je voleo pozorište i koji se rado ogledao na dramskoj
poeziji. Kao i njegovi knjiţevni vršnjaci i drugovi, i on je uĉinio nekoliko dramskih pokušaja
u stihu. U Srbadiji za 1882. izišao je prvi ĉin njegove tragedije iz srpske istorije Radoslav.
Radije i više dramatizovao je klasiĉne motive: tako Pitija (1887), Smrt Periklova (1887) i
Argonauti na Lemnosu (1889). Poslednji posao te vrste bio mu je Pesnik (1893). U svim tim
malim dramskim ogledima ne oseća se dramski talenat i pozorišna umetnost, ali u njima ima
poetske visine, prekrasnih opisa i vanredno lepih stihova.
VERSIFIKACIJA. — Lepota i melodiĉnost stihova, savršenost metrike, nov ritam, to su

najglavnije spoljne pesniĉke osobine Vojislava Ilića. On je vrlo brzo savladao sve teškoće
versifikacije, lako se oslobodio tuĊih uticaja, i vrlo mlad, kada se drugi još uĉe, on je stao
pisati gotovo savršene stihove, izradio za svoju poeziju definitivnu formu. Njegov stih je po
prevashodstvu muzikalan, i kao niko do njega on je osetio i izrazio muzikalnost srpskoga
jezika. Njegovi glatki, skladni, graciozni stihovi teku kao mirna i svetla široka reka. Još od
1881. poĉeo se sluţiti šesnaestercem, ali to nije bio pravi klasiĉni metar. Srpska publika, od
ĉetrdesetih godina odviknuta na dugaĉak metar, bila je iznenaĊena, ali ga je ipak primila, i

Ilić je njime vešto rukovao, dajući mu mnogo sveĉanosti i visine. Njegovi neţni i graciozni, ili
ozbiljni i sveĉani stihovi, dobro su došli posle raspuštene i razlabavljene, jednostavne i
vulgarizovane versifikacije romantiĉara. On je silno podigao srpsku versifikaciju, i u tome
pogledu uĉinio odsudan korak napred.
OPŠTI POGLED. — Vojislav J. Ilić, iako nije pevao više no petnaestak godina, iako je
umro u cvetu svoga ţivota, stekao je sebi veliko mesto u istoriji srpske knjiţevnosti. On je
najbolji pesnik svoga doba, ono što je u srpskoj knjiţevnosti oko 1830. bio Lukijan Mušicki,
oko 1840. Sima Milutinović, oko 1860. Zmaj Jovan Jovanović i Đura Jakšić. On znaĉi kraj
romantizmu i poĉetak novog pravca. Njegov neposredan uticaj bio je vrlo veliki, mladi ljudi
koji su poĉeli pevati devedesetih godina samo su njega podraţavali, i u to vreme moglo se
govoriti o vojislavizmu u srpskoj knjiţevnosti. Od poznatijih pesnika na njega su se ugledali:
Milorad J. Mitrović, Mileta Jakšić, Aleksa Šantić i Jovan Duĉić, i, donekle, i Danica
Marković. Danas, toga uticaja nema više. I oni koji su poĉeli podraţavanjem Vojislavu Iliću
pre desetak godina, okrenuli su svaki na svoju stranu, a najnovija srpska poezija, pod
uticajem Jovana Duĉića i Milana Rakića, udarila je novim pravcem, za modernim
francuskim pesnicima. Ali sve to ne smanjuje visoku vrednost Vojislavu Iliću, i od njega je
ipak mnogo ostalo današnjoj srpskoj knjiţevnosti.
On ima svojih nedostataka. Njemu, u prvom redu, oskudevala je velika, stvaralaĉka

originalnost. Njegova mašta nije bila osobito razvijena, sposobnosti za pesniĉku invenciju
bile su osrednje, i zato je lako padao pod uticaj drugih pesnika, od njih pozajmljivao ne samo
predmete pevanja i pesniĉke ideje i osećanja no ĉesto i reĉnik, epitete, pa i cele izraze. Iako
njegova poezija ima mnogo refleksivnoga, njegove misli su dosta obiĉne, ĉesto stara i veĉita
opšta mesta svake poezije, kao što njegova osećanja, kada se sa njih skine lep reĉi, nisu ni
velika ni jaka. On ima više formalistiĉki pesniĉki talenat, i vrlo ĉesto njegova poezija se svodi
na jednu malokrvnu formalnu lepotu, hladnu i veštaĉku, sa lepotom cveća bez mirisa i bledih
voštanih figura. Ima kod njega izvesne jednolikosti i monotonije: isti motivi, ista osećanja,
iste reĉi, isti epiteti, isti razmeri i slikovi. Od jednoga pesnika danas bi se mesto te blede,
prozraĉne, rasplinute poezije, obvijene velom maglovite tuge, traţilo više unutrašnjega
ţivota, više samoniklosti u stvaranju, više originalnosti i snage u idejama i osećanjima, više
slobode, pokreta, daha, poleta, traţila bi se poezija sadrţajnija, obilnija, ţivotnija.
Ali, u naknadu za sve to, Vojislav Ilić ima veliki ĉisto pesniĉki talenat, više ĉiste
umetnosti no ijedan srpski pesnik pre njega. U doba kada se srpska poezija bila iscrpla u
patriotskoj retorici, u laţnoj sentimentalnosti i u alkoholiĉarskom oduševljenju, kada je
postala vulgarna i banalna da je ĉovek od ukusa nije više bio u stanju ĉitati, — došao je
Vojislav J. Ilić da joj otkrije nove vidike, da joj ukaţe nove uzore, da je podigne, oblagorodi i
preporodi. On ĉini kraj plitkoj i verbalnoj, izopaĉenoj omladinskoj lirici, prekida sa starom
romantiĉarskom zabludom: da umetniĉka poezija treba da ostaje u podreĊenom i zavisnom
poloţaju prema narodnoj poeziji. On vraća pesnike na ranija i taĉnija shvatanja: da je
narodna poezija jedno a umetniĉka drugo, da obe postaju i ţive u naroĉitim socijalnim
uslovima i na raznim stupnjevima duhovnoga razvitka, i da umetniĉka poezija treba da traţi
oslonca ne u narodnom guslaru i pevaĉu u kolu no u razvijenim stranim knjiţevnostima.
Iako posredno preko Rusa, on vrši ponovno poevropljavanje srpske poezije, njeno
osloboĊenje od robovanja narodnoj poeziji, i to mu nije mala zasluga.

Mesto ranije poezije koja je bila odveć liĉna, i zato puna malih, svakodnevnih osećanja i
doţivljaja, ograniĉena na plitke ljubavne istorije i na jedan uzan i naivan patriotizam, on je
otpoĉeo negovati poeziju širu i višu, ne poeziju osećanja jednoga ĉoveka, no ĉoveka uopšte,
duhovnu dramu celoga ĉoveĉanstva, proširio i podigao srpsku poeziju, dao joj viši
ĉoveĉanski i opšti karakter. Treba porediti velike predmete njegovih pevanja, iako ĉesto
pozajmljene iz stranih pesnika, sa sitnim predmetima ranije srpske poezije, pa odmeriti sav
napredak koji je on uĉinio u razvoju srpske umetniĉke poezije.
Naroĉito je velika vrednost Vojislava Ilića sa gledišta pesniĉke forme, i u tome pogledu
su glavne njegove zasluge. Više no iko on je uĉinio za savršenstvo pesniĉke forme, za
bogaćenje pesniĉkoga jezika, za podizanje srpskoga pevanja na stupanj ĉiste umetnosti. U
srpskoj poeziji nema većega skoka unapred no što je onaj koji je Vojislav Ilić uĉinio
osamdesetih godina, davši mesto one oveštale, ogrubele i formalno zanemarene
romantiĉarske retorike, novu poeziju skladnu, uglaĊenu, gracioznu, ĉistih linija, odabranog
reĉnika, harmoniĉnoga ritma, u kojoj se, bolje no ikada pre toga, pokazivala sva gipkost,
ţivopisnost, muzikalnost i umetniĉka usavršljivost srpskoga jezika. Ilić je dao najbolje,
najmuzikalnije i najritmiĉnije stihove koji su do njega na srpskom jeziku napisani. I u poeziji
on znaĉi isto ono što i Laza K. Lazarević u pripoveci: unošenje pismenosti, knjiţevnosti i
umetnosti.
Iako danas nema više onoga kulta za Vojislava Ilića kakav je bio devedesetih godina,
iako se on manje ĉita i više ne podraţava, ipak je njegova otmena, elegiĉna i graciozna
poezija saĉuvala i danas mnogo ĉitalaca kod mladih ljudi i ţena. A u razvitku srpske poezije
pojava Vojislava J. Ilića ostaje kao jedan datum. On je najbolji pesnik svoga pokolenja,
najveći pesnik koga je Srbija dala, najsavršeniji majstor u srpskom stihu, i sa Njegošem,
Zmajem i Jakšićem on ide u red prvih pesnika cele srpske knjiţevnosti.

VLADIMIR M. JOVANOVIĆ
A ko se reĉ realizam uzme u tendencioznom i politiĉkom smislu koji joj je
davan sedamdesetih godina, realistiĉka poezija ima dva predstavnika, Jašu Tomića, koji je
krajem sedamdesetih godina dao jednu knjigu socijalnih, upravo socijalistiĉkih pesama
(Prvo kolo pesama, Novi Sad, 1879), i Vladimira Jovanovića, od koga je ostalo nekoliko
knjiga realistiĉkih pesama.
RoĊen u Šapcu 27. marta 1859. godine, u imućnoj trgovaĉkoj kući, koja je posle
postradala, Jovanović je svršio osnovnu školu i niţu gimnaziju u mestu roĊenja. Došavši u
Beograd 1874. tu je 1877. svršio gimnaziju, a 1882. istorijsko-filološki odsek Velike škole.
Kao velikoškolac bio je 1881. predsednik Ċaĉkog društva Pobratimstva, u doba kada je ono
razvilo novu politiĉko-socijalnu aktivnost. Po svršenoj školi bio je neko vreme praktikant u
Drţavnoj štampariji i pomoćnik urednika Srpskih novina. Od 1883. do 1885. on je predavaĉ
gimnazije u Valjevu, gde je, kraj Ljubomira P. Nenadovića, proveo nekoliko plodnih i
ugodnih godina. 1885. doĊe za predavaĉa u Šabac, 1890. poloţi i profesorski ispit, i tu je
ostao do 1895, uĉestvujući u svima kulturnim pokretima i neumorno radeći na knjiţevnosti.
Još od 1892. poĉeli su se opaţati na njemu znaci nervnog rastrojstva, od 1895. bolest je uzela
maha, i on je jadno svršio u Šapcu 1. avgusta 1898.
Jovanović je jedan od najplodnijih pisaca iz naraštaja osamdesetih godina. Poĉeo je

pisati kao Ċak još 1876. godine, a već od 1878. on je vredan saradnik gotovo svih srpskih
ĉasopisa. 1889. godine izišla je u Beogradu njegova zbirka pesniĉkih prevoda iz svetskih
knjiţevnosti Lepe tuĊinke (drugo izdanje ove dobro primljene knjige izišlo je u Šapcu 1891).
1890. izišle su dve zbirke njegovih originalnih pesama: Crtice iz samaĉkog ţivota i deĉje
pesme Iz detinjstva. 1893. Srpska knjiţevna zadruga dala je zbirku njegovih prevoda iz
francuske poezije, S francuskog Parnasa. 1894. izišla je u Novom Sadu, iz Straţilova
odštampana, pripovetka u stihu Realista. 1896, u Beogradu, štampao je novu zbirku pesama
Iz braĉnoga ţivota. Pored toga, po ĉasopisima i listovima ostao je rasturen znatan broj
njegovih radova: ciklusi pesama: Iz udovskog ţivota (1890), Iz prestoniĉkog ţivota (1890),
Amazonke (1890), Pogašene zvezde (1896), spevovi Dobrovoljac (1888) i Ašikov grob
(1889), zatim nekoliko pripovedaka (U ustavnoj zemlji, 1887; Kovni sluĉaj, 1890; Nesrećni
otac, 1890).

Knjiţevni naraštaj, osamdesetih godina uopšte, nije se odlikovao velikim knjiţevnim

obrazovanjem; Jovanović je bio jedan od reĊih izuzetaka, i, znajući nemaĉki, francuski i
ruski, on je priljeţno ĉitao velike strane pesnike. Ali izbor njegovih prevoda pokazuje da nije
uspeo da razvije svoj knjiţevni ukus. Uopšte, on je imao mnogo više dobre volje i vrednoće
no stvarnog knjiţevnog talenta. Bez prave originalnosti, on je naizmeniĉno potpadao pod
uticaje pesnika koje je u trenutku ĉitao; tako se na njegovim stihovima jasno opaţaju uticaji
Branka Radiĉevića, Zmaja, Ljubomira P. Nenadovića, Beranţea. Beranţea je naroĉito cenio i
najradije prevodio i 1890. pozivao je srpske pesnike na »knjiţevnu mobu« da ga celog
prevedu. On je pisao i epske i lirske pesme, i pesme deĉje, ljubavne, socijalno-politiĉke,
satiriĉne, refleksivne, ali u svima nije mogao da iziĊe iz osrednjosti i nije uspeo da im dâ
ikakvo individualno obeleţje. On se sam nazvao realistiĉnim pesnikom i svoje shvatanje
realizma dao je u predgovoru zbirke Iz samaĉkog ţivota. On se tu izjašnjava za »realistiĉki
pravac«, koji »svaki dan dobija sve više pristalica«, smatrajući da su »i pesme, kao i
pripovetke i drame i romani« »pogodni oblici za iskazivanje, pretresanje i opisivanje onoga
što se u ţivotu dogaĊa«. Shvatajući realizam kao priĉanje onoga »što se svaki dan viĊa u
ovome šarenom svetu«, on je nadugo i prozaiĉno opisivao zgode i nezgode obiĉnih ţivota,
negujući uvek prigodnu patriotsku i politiĉku poeziju. On ţivot posmatra površno, ima samo
opšta osećanja, i, što je najgore, neknjiţevno se izraţava. Svemu tome treba dodati bezbrojne
i trome stihove, sa rĊavim slikovima, u kojima nema poezije. Sva njegova poezija ĉini
jedinstveno utisak prozaiĉnosti.
Umesto da bude realistiĉki pesnik kako je sam zamišljao, Jovanović je postao prigodan
i pouĉan stihotvorac, ĉije pesme su bile podjednako banalne i sadrţinom i oblikom. Iako je
ţeleo da bude moderan, on je u stvari bio novo izdanje Ljubomira P. Nenadovića, koji je na
njega dosta i liĉno i knjiţevno uticao, ali koji mu nije predao svoju duševnu vedrinu i prijatan
knjiţevan stil. Poezija Vladimira Jovanovića ima samo istorijsko-knjiţevni znaĉaj, kao jedan
veći pokušaj za osnivanje jedne realistiĉke poezije. Neuspeh realistiĉke poezije Vladimira
Jovanovića bio je njegov liĉni neuspeh, posledica njegovih slabih pesniĉkih sposobnosti. I
osamdesete godine, koje su dale odliĉnu realistiĉku pripovetku, nisu dale dobru i pravu
realistiĉku poeziju.

MILORAD J. MITROVIĆ
R oĊen 20. februara 1867. u Beogradu, gde je svršio osnovnu školu,
gimnaziju i pravni fakultet Velike škole. 1891. otišao je za pisara suda u Uţicu. Kao sudski i
policijski ĉinovnik sluţio je u Ĉaĉku, Mionici, Smederevu i Knjaţevcu. 1897. postao je sudija.
1898, iz politiĉkih razloga, otpušten je iz drţavne sluţbe. Vraćen je u sluţbu 1900, bio sudija
u Šapcu i sekretar Apelacionog suda u Beogradu. Marta 1903. ponovo je otpušten, a iste
godine ponovo vraćen u sudsku sluţbu. Kao sekretar Apelacije umro je 14. maja 1907.
godine.
Gotovo vršnjak i drug Vojislava Ilića, Mitrović je propevao pod njegovim uticajem. Od
1890. do 1907. saraĊivao je gotovo na svim knjiţevnim listovima srpskim, kao i na mnogim
politiĉkim i satiriĉkim. Devedesetih godina je već stekao lep pesniĉki glas i smatrao se kao
jedan od glavnih pesnika novoga naraštaja. Veći deo svojih stihova uneo je u dve zbirke,
balade i romanse u Knjigu o ljubavi (Beograd, 1899), a politiĉko-satiriĉke u Prigodne pesme
(Beograd, 1903). 1893. izišao je odlomak njegove istorijske tragedije Despot Lazar
Branković. Dugo vreme radio je na jednom epu o osloboĊenju Beograda 1806. godine. Umro
je mlad, i ostavio nedovršene mnoge zapoĉete poslove. Srpska knjiţevna zadruga izdala je
1910. izbor njegovih pesama. Od njega je ostala i jedna zanimljiva knjiţevna mistifikacija u
prozi. 1890. štampao je on u Beogradu prvu svesku Romantiĉnih pustolova, u kojima je, pod
providnim anagramom »Ćilorima J. Tadirova«, preterujući u romantiĉnosti i fantastiĉnosti,
ismejavao onda rasprostranjene senzacione romane u »sveskama za groš«. Posle smrti
Vojislava J. Ilića pa do poĉetka XX veka, dok Jovan Duĉić nije stvorio svoju novu pesniĉku
fizionomiju i dok se Milan Rakić nije javio jednom sasvim novom poezijom, Milorad
Mitrović je vaţio kao jedan od najboljih mlaĊih pesnika srpskih.
On je pisao lirske pesme, smatrao se i smatrali su ga za liriĉara, od njega je ostalo

nekoliko lepih lirskih pesama, ali on u stvari nije bio liriĉar. Duh njegov bio je više
refleksivan, a talenat više epski. U zbirci Knjiga o ljubavi, po naslovu sudeći, bilo je oĉekivati
lirske pesme; ali tu ima nekoliko ljubavnih pesama sa više opštim temama, a veći broj balada
i romansa, ispevanih pod jakim i osetnim uticajem Vojislava Ilića. Milorad Mitrović je
uopšte imao sklonosti za ep, od njega je ostao nedovršen klasiĉki ep Penelopa, i umro je pre
no što je ostvario svoju staru ţelju, da napiše ep o srpskom osvojenju Beograda 1806. godine.

U srpskoj poeziji on pokazuje romantiĉarske sklonosti. Nezadovoljan prozaiĉnom

sadašnjošću, on se povlaĉio u poetiĉku prošlost, pevao vitešku i trubadursku ljubav i junaĉne
i galantne podvige, sve to u dobro skovanim i zvuĉnim stihovima. Ono što se moglo dati u
uskom okviru i preţivelom maniru balada i romansa, Mitrović je dao. Nekoliko njegovih
balada i romansa, raĊenih vrlo paţljivo i lepo stihovanih, idu u najbolje poslove te vrste u
srpskoj knjiţevnosti.
Mitrović je, kao gotovo svi ljudi njegova naraštaja, vrlo ţivo uĉestvovao u politiĉkom
ţivotu. On je u teškim vremenima imao graĊanske hrabrosti i satiriĉkog duha za politiĉku
poeziju, i devedesetih godina i poĉetkom XX veka on je u srpskoj knjiţevnosti bio ono što su
Zmaj i Jakšić bili šezdesetih i sedamdesetih godina: pesnik slobode i narodne borbe. U tim
politiĉkim i satiriĉkim pesmama ima snage, oštrine, zamaha, i one su u svoje doba bile
mnogo ĉitane i jako uticale na duhove.
Mitrović je umro mlad, upravo onda kad je tek imao da radi. Pesnik drugog reda,
odliĉan uĉenik Vojislava Ilića, savestan knjiţevni radnik, koji se znatno usavršio u
versifikaciji, on je zadovoljavao knjiţevne potrebe svoga vremena. On je bio poslednji pesnik
stare pesniĉke škole, za kime su odmah došli novi, moderniji i bolji.

ALEKSA ŠANTIĆ
R oĊen u Mostaru 27. maja 1868. Tu je svršio osnovnu, a u Trstu i Ljubljani
uĉio je trgovaĉku školu.*
Šantić je poĉeo pevati još vrlo mlad, 1887, deĉjim pesmama u listu Golubu. Javljao se
vrlo ĉesto po gotovo svima knjiţevnim listovima. Zbirke stihova izišle su mu 1891, 1895,
1901, 1908, sve u Mostaru. Najbolje njegove pesme izdala je Srpska knjiţevna zadruga 1911.
Ratni dogaĊaji od 1912. i 1913. inspirisali su njegovu lepu zbirku patriotskih stihova Na
starim ognjištima (Mostar, 1913). Od njega ima nekoliko dramata u stihu: Pod maglom
(Beograd, 1907, [Mostar, 1908 g.]), Hasanaginica (Novi Sad, 1911), AnĊelija (1911). Sa
nemaĉkog je preveo Lirski intermeco Hajnriha Hajnea (dva izdanja, Mostar, 1897. i 1898), i
zbirku stihova nemaĉkih pesnika Iz nemaĉke lirike (Beograd, 1910).
Šantić je poĉeo imitacijama Zmaja, zatim je pao pod jak uticaj Vojislava Ilića. Zadugo
se nije mogao otresti tuĊih uticaja, izraditi se i razviti se u originalnog pesnika. Prvi njegovi
stihovi slabe su originalnosti, i nesavršeni, tako da ih se pesnik danas sasvim odriĉe. Za
poslednjih desetak godina on se razvio u originalnog pesnika. On ima dve omiljene teme:
intimna osećanja melanholije mladosti koja prolazi i ţarke ljubavi prema narodu. Iskren i
prirodan, on u stihove meće otkucaje svoga srca, i peva ne kao pesniĉki zanatlija no kao
ĉovek koji je ta osećanja sam preţiveo, kazuje misli o ţivotu do kojih je sam došao. On voli
svoju zemlju i svoj narod dubokom uroĊenom ljubavlju kojom se voli porodica. U ĉasu kada
je rodoljubivo osećanje bilo gotovo prognato iz nove srpske poezije, on ga je ponovo vratio i
ispevao nekoliko krepkih i srdaĉnih patriotskih pesama. Ratni uspesi srpski 1912. i 1913. dali
su puno pravo njegovom nacionalnom optimizmu. Staru, gotovo zaboravljenu patriotsku
poeziju, on je ponovo podigao na visinu njenih starih dobrih dana, iz doba Zmaja i Jakšića,
davši joj još stvarniji, razumniji, moderniji sadrţaj i znaĉaj.
U današnjoj srpskoj knjiţevnosti ima pesnika originalnijih i mislenijih, onih koji više
kaţu našem duhu; ima ih ţivopisnijih, melodiĉnijih i veštijih, koji lepše zabavljaju naše oĉi i
naš sluh, ali nema pesnika neposrednijih i iskrenijih osećanja, koji više govore našem srcu i
onom što je najintimnije u našoj duši.

MILETA JAKŠIĆ
S inovac Đure Jakšića, Mileta Jakšić roĊen je 1869, u Srpskoj Crnji, u Banatu.
Svršio je gimnaziju u Novom Sadu, bogosloviju u Karlovcima. Bio je nastavnik u monaškoj

školi u Hopovu. Sada je sveštenik u mestu roĊenja.116*
Njegove pesme poĉele su izlaziti u Javoru za 1891,117 i u njima se oseća jak uticaj
Vojislava Ilića, sa kojim je imao zajedniĉku i jednu veliku knjiţevnu simpatiju: Puškina. Ali
on se tog uticaja oslobaĊa i njegova zbirka Pesme (Velika Kikinda, 1899) predstavlja već
jednog originalnog pesnika. Njegov pesniĉki rad nije obilan, ali je ipak znatan. Jakšić je
poĉeo pevati kao vojislavist, ali se sve više oslobaĊao toga uticaja i nalazio svoj naroĉiti ton.
On je jedan od retkih iskrenih pesnika svoga doba: peva ono što vidi oko sebe i što oseća u
sebi. Ulazeći u ţivot, on iz obiĉne lirike uzdiţe se do lirike misli, i ide do jedne široke,
panteistiĉke ljubavi prema prirodi. Duhovno i moralno zdrav, on dostiţe vedru ravnoteţu
starih koji su voleli prirodu iznad svega. On se naroĉito odlikovao u realistiĉkim opisima
sela, produţujući I usavršujući što su pre njega pisali Jovan Subotić i Jovan Grĉić Milenko.
On ima vrlo ţivo osećanje prirode, retku sposobnost da naĊe konkretnu pojedinost koja slici
daje ţivota i reljefa, u isti mah njegovi opisi prirode imaju neĉega širega, gotovo simboliĉkog
znaĉaja. On se oslobaĊa svega što je nakalemljeno i knjiško i svojoj poeziji daje sve
neposredniji, sve većma ĉoveĉanski karakter. Sa Veljkom Petrovićem to je do danas najbolji
pesnik stare Vojvodine.
Mileta Jakšić ima i jednu svesku Priĉa (Mostar, 1900). Pripovedaĉki rad docnije je
sasvim napustio.

MILORAD PETROVIĆ
R oĊen je 1875. u selu Velikoj Ivanĉi u okrugu beogradskom, i docnije sluţio
kao uĉitelj po šumadijskim selima.* Milorad Petrović je jedan od poslednjih predstavnika

starije poezije, i u poeziji, sa manje talenta, plodnosti i uspeha, predstavlja ono što je
predstavljao Janko Veselinović u pripoveci.
Milorad Petrović je seoski pesnik kao što je Janko Veselinović seoski pripovedaĉ. Na
seoskoj poeziji u srpskoj knjiţevnosti malo se radilo: u tom pravcu mogu se zabeleţiti raniji
pokušaji Jovana Subotića i Jovana Grĉića Milenka, u novije doba jedra i puna ţivota seoska
poezija Milete Jakšića. Ugledajući se jako i uspešno na narodnu lirsku pesmu, Petrović je
ispevao ceo jedan niz seoskih pesama, koje su odmah bile primećene i 1902. izišle u zasebnoj
knjizi pod naslovom Seljanĉice (drugo izdanje u Beogradu, 1903). Motivi su obiĉni i
jednostavni, seoska ljubav, seosko veselje, ţivot šumadijskog sela sa idiliĉne strane, sa
prostarosrdaĉnošću i neposrednim tonom narodne poezije. Pesme se dopadaju svojim lakim
i lepim stihovima, i svojom muzikalnošću. Mnoge od njih su komponovane i ušle su u narod.
Petrović je, docnije, pokušao da opeva seoski ţivot i sa neidiliĉne i nepoetiĉne strane, i
u tom pogledu idući za primerom svoga uĉitelja Janka Veselinovića. To su interesantne slike
sa današnjeg srbijanskog sela. Od Petrovića ima i jedna manja zbirka rodoljubivih pesama
(Vaskrsenje, Beograd, 1908) i drama Ĉuĉuk Stana (1907).

BRANISLAV Đ. NUŠIĆ
R oĊen je u Beogradu 8. oktobra 1864. Svršio je gimnaziju i prava u
Beogradu. Jednu godinu bio je na univerzitetu u Gracu.*
Nušić je jedan od najplodnijih i najraznovrsnijih srpskih pisaca: komediograf,

dramatiĉar, pripovedaĉ, putopisac, etnograf, satiriĉar. Posle nekoliko mladićkih stihova
štampao je 1886. svoju knjigu Pripovetke jednog kaplara iz srpsko-bugarskog rata, 1885
(drugo, popunjeno izdanje, Karlovci, 1895). Druga zbirka pripovedaka su mu istoĉnjaĉke
Ramazanske veĉeri (Sarajevo, 1898). Od humoristiĉkih stvari najvaţniji su mu Listići
(Beograd, 1890), »roman jednog odojĉeta« Opštinsko dete (Beograd, 1902; izdanje
latinicom, Zagreb, 1912). 1912. Matica hrvatska izdala je zbirku njegovih humoristiĉkih
sastava, a zagrebaĉka Humoristiĉna biblioteka izdala je ĉetiri sveske njegovih Humoreѕka.
Potom, od njega je štampano Deset priĉa (Beograd, 1901), zbirka podlistaka Ben Akiba
(Beograd, 1907). Rad na drami mu je obilan. Tu su šaljivi komadi: Protekcija (1889),
Narodni poslanik (1896), Prva parnica (1897), Obiĉan ĉovek (1900, štampano u Novom
Sadu, 1902), Šopenhauer (1900, štampan u Mostaru, 1902), Svet (1906) i Put oko sveta
(1910). Od ozbiljnih stvari: Puĉina (1901), Knez od Semberije (1900), Tako je moralo biti
(1900), Hadţi Loja (1908), Ljiljan i omorika, Jesenja kiša, Iza boţjih leĊa (1910). Puĉinu i
Obiĉan ĉovek izdala je Srpska knjiţevna zadruga 1905, a Svet 1906. U Mostaru su izišle dve
sveske njegova Maloga pozorišta, u kojima su ĉetiri komada u jednom ĉinu: Pod starost i
Naša deca (1903) i Greh za greh i Pod oblacima (1905). Od Nušić ima još nekoliko
etnografskih putopisa Kraj obala Ohridskog jezera (Beograd, 1894), S Kosova na sinje more
(Beograd, 1902), Kosovo (dve knjige, Novi Sad, 1902, 1903).
Nušić je pisac od ţiva duha, i velike radne snage, ali je uvek radio bez plana i sistema,
na mahove i preko kolena, nigde se nije mogao usredsrediti, i zato njegovi radovi ĉine utisak
neĉega improvizovanog. Njegove ozbiljne pripovetke, Ramazanske veĉeri i Pripovetke
jednog kaplara zanimljive su i prijatne za ĉitanje, ali više vrede anegdotiĉnošću no
knjiţevnim i umetniĉkim elementom. Nušić je ĉovek od duha, od specifiĉno beogradskog
duha, lak na reĉi, sa naroĉitim smislom za komiku, i u svoje humoreske on je uneo mnogo
prirodne duhovitosti i humora. Na ţalost, on se na tom nije mogao da zaustavi, no je radi
efekta, da bi zasmejao ĉitaoce, išao i do pornografije. Njegova satira je plitka, klizi preko
površine ţivota, odnosi se na sitan svet, ne izlazi iz kruga dosetaka za kafanskim stolom.

Glavni Nušićev rad je na drami: od njega ima na dvadeset i pet drama, komedija,
prigodnih komada. U pogledu plodnosti on dolazi na prvo mesto meĊu svima srpskim
dramatiĉarima. On je pravi pozorišni ĉovek, više no iko pre njega on razume scensku veštinu
i poznaje pozorišni zanat. Kao pozorišni pisac pokazao je naroĉito inventivnih osobina, da
naĊe predmete i tipove, da situaciju dramski predstavi i razvije, da izvede dobre binske
efekte. Komadi mu se ne razvlaĉe no su puni radnje i scena, razgovori ţivi i prirodni, opšti
utisak je prijatan. Njegovi laki komadi su više za gledanje no za ĉitanje, i u njima ima više
pozorišne umešnosti no prave knjiţevnosti. Njegovi istorijski komadi, pisani u prozi, a ne u
stihu kao što se obiĉno ĉinilo za doba romantizma, imaju više binskog patriotizma no
knjiţevne vrednosti. U ozbiljnim komadima on ostaje opšti i gotovo apstraktan, radnje mogu
da se dešavaju ma gde i ma kada, liĉnosti su neodreĊene i neindividualne, stil nedovoljno
knjiţevan. U komediji prirodnost radnje i taĉnost tipova ĉesto se ţrtvuje smehu. Uopšte, on
je više vodviljist, vrlo plodan, vešt i duhovit vodviljist, no pravi komiĉan pisac. On je neka
vrsta Skriba u srpskoj knjiţevnosti.
Putopisi njegovi nemaju knjiţevnih pretenzija. To su opisi putovanja, više geografsko-

etnografskog karaktera, podloţni kontroli.
Gibak i ţiv duh, plodan pisac, Nušić je jedan od najaktivnijih knjiţevnih radnika
srpskih za poslednjih dvadeset i pet godina. Kao pozorišni pisac on ima naroĉitih zasluga; za
dvadeset godina To je bio omiljen zabavljaĉ srpske publike, i gotovo sam za dugo vreme
popunjavao je srpski repertoar. MeĊu Hrvatima i Srbima nema danas boljeg komiĉnog pisca
od njega.

SVETOZAR MARKOVIĆ
Ž IVOT. — Rodio se 9. septembra 1846. u Zajeĉaru (ili Jagodini),118 od oca
policijskog ĉinovnika. Osnovnu školu svršio je u Rekovcu i Jagodini, niţu gimnaziju u

Kragujevcu (od 1856. do 1860), višu u Beogradu, od 1860. do 1863. Na Velikoj školi, od
1863. do 1866, uĉio je tehniku. 1866. otišao je kao drţavni pitomac u Petrograd, i tu, na
inţinjerskoj školi, ostao do 1869. godine. Te godine napusti Rusiju, i ode u Švajcarsku, u
Cirih, na Politehniku. Izgubivši zbog politiĉkih razloga stipendiju, on se 1870. vrati u Srbiju.
Tu kreće ceo jedan nov politiĉki pokret, okuplja oko sebe mlaĊi naraštaj, osniva list Radenik
(1871—1872), prvi socijalistiĉki list na Balkanu. PrinuĊen da ostavi Srbiju, ostaje u emigraciji
u Novom Sadu 1872. 1873. vraća se u Srbiju, i sav ulazi u politiĉku borbu. U Kragujevcu
izdaje listove: Javnost, Glas javnosti i OsloboĊenje. 1874. godine, zbog štamparske krivice,
odleţao je devet meseci u poţarevaĉkom kaznenom zavodu. Teško oboleo, poĊe na jug da
traţi leka. Smrt ga naĊe na putu, u Trstu, 26. februara 1875. godine.
SOCIJALNI I POLITIĈKI REFORMATOR. — Svetozar Marković zauzima znaĉajno

mesto u istoriji duhovnog ţivota srpskog. Iako se malo bavio knjiţevnošću, bio je od jakog
uticaja na njen razvoj. On je od 1868. poĉeo kod Srba propovedati »novu nauku«, kojoj se u
Rusiji nauĉio, i koja je za njega bila poslednja reĉ nauke, sama Nauka, Istina. Sa ţeljom da
bude »preodnica u svom zaviĉaju«, on je apostol svih tih novih doktrina. »Sam protivu
sviju«, ulazi u oštru i opasnu borbu, i reĉju i perom, na omladinskim skupštinama i po
listovima, srĉano i uspešno se bori protiv ideja ranijih naraštaja, protiv idealizma i
liberalizma. On znaĉi reakciju omladinskom liberalizmu i romantizmu, i stvara nov duh,
formira nov naraštaj. Njegov rad znaĉi veliku erupciju ideja u srpskom društvu, osnivanje
jedne velike politiĉke stranke u Srbiji i poĉetak jedne nove knjiţevnosti. On je krenuo prvi
pokret koji se iz Srbije preneo na ostale krajeve srpske i za nekih dvadeset godina ostao je
uĉitelj nekoliko naraštaja. U srpskom društvu sedamdesetih godina bio je ono što su njegovi
uĉitelji Ĉerniševski, Dobroljubov i Pisarev bili u ruskom društvu. Ne nauĉnik i knjiţevnik, no
publicist i propagator, on je svoj rad rasturio po listovima i ĉasopisima. Glavno i
najoriginalnije njegovo delo jeste Srbija na Istoku (1872), praktiĉna primena njegovih ideja.
Nekoliko ĉlanaka Svetozara Markovića izišli su u Panĉevu 1871. Po Dţonu Stjuartu Milu i
Ĉerniševskom izradio je Naĉela narodne ekonomije (Beograd, 1874). Uredništvo Rada
poĉelo je u Beogradu 1882. godine izdavati njegova Celokupna dela. Njegova Skupljena dela,
ipak ne cela, izdala je u Beogradu, 1888—1893. godine, u 8 svezaka, jedna grupa
velikoškolaca.

KNjIŢEVNE IDEJE. — Marković nije bio samo socijalni reformator i politiĉki agitator
no i ideolog, pokretaĉ ideja, duhovni voĊ celog jednog novog pravca. On je verovao u razum i
drţao da revolucija u duhovima treba da prethodi revolucijama politiĉkim i socijalnim. I zato
je toliko mnogo paţnje poklanjao svima manifestacijama duhovnoga ţivota, pa i
knjiţevnosti. Knjiţevnošću se bavio samo malo i uzgred u poĉetku svoga rada, napisavši dva
manja knjiţevna ĉlanka: Pevanje i mišljenje (1868) i Realnost u poeziji (1870). Ali ta dva
uzgredna, no odluĉna i odseĉna, ĉlanka bila su od jaka uticaja na dalji razvoj srpske
knjiţevnosti.
Njegovi odveć revnosni uĉenici išli su i suviše daleko putem kojim se on krenuo, i od
njegove kritike idealistiĉke estetike i romantizma otišli do »uništenja estetike«, pa i do
odricanja knjiţevnosti uopšte. U stvari, Marković je u prvom redu bio izraz onoga opštega
nezadovoljstva sa knjiţevnošću izopaĉenih romantiĉarskih epigona i podraţavalaca, koja se
bila iscrpla i ukoĉila u frazi. On je samo odluĉnije i bezobzirnije rekao ono što se ranije
plašljivo i sa ogradama pominjalo, oštro izraţavao nezadovoljstvo svih trezvenijih duhova sa
poezijom koja se bila svela na prazne reĉi i laţna osećanja.
Sa odseĉnošću i surovošću u izraţavanju, koja je bila u modi kod »novih ljudi«,

Marković je udario ne samo na rĊave pesnike srpske no i na metafiziĉku i idealistiĉku
estetiku, koja se svela na formule, dogme i recepte, i ţrtvovala stvari reĉima, sadrţinu formi.
On traţi jednu razumnu, pozitivnu, realnu i realistiĉku knjiţevnost. On hoće knjiţevnost koja
je izraz stvarnoga ţivota, koja predstavlja stvari kakve jesu, koja izraţava ideje i potrebe
jednoga doba, u koju suvremenici unose »svoj ţivot, svoja ubeĊenja i osećanja, i svoje
potrebe«. Ta primenjena knjiţevnost, stavljena u sluţbu naprednih, razumnih i korisnih
ideja, ima da bude »vojnik misli« i radnik na opštem društvenom preporoĊaju. »Od
knjiţevnosti se zahteva da donosi samo ono što je zaista korisno društvu: da pretresa i
podiţe suvremena pitanja, da predstavlja istinski ţivot narodni sa gledišta suvremene nauke,
jednom reĉi, da je po mislima i osećajima suvremena.« Knjiţevnost kakvu je on zamišljao
imala je da bude onakva kao što je bila borbena, rušilaĉka knjiţevnost iz druge polovine
XVIII veka.
OPŠTI POGLED. — Ĉineći oštru kritiku izopaĉenoga romantizma u srpskoj

knjiţevnosti, udarajući na praznu metafiziĉku i dogmatiĉnu estetiku, Marković je vršio jednu
korisnu ulogu. Njegova je greška što je, uvek u prvom redu publicist i praktiĉni politiĉar,
realizam u knjiţevnosti izjednaĉio sa tendencioznošću, i što je suviše ţeleo da knjiţevnost
stavi u sluţbu ideja i osećanja jednog politiĉkog i socijalnog pokreta. Ali njegova je zasluga
što je dao najoštriju i presudnu kritiku romantizma, uĉinio kraj jednoj bolesnoj i
neknjiţevnoj poeziji, što je ukazao na svu šturost i preţivelost estetike formula i recepata.
Isto tako je njegova zasluga što je sistematski stao ukazivati na velike, moderne pisce, mesto
Jokajija poĉeo upućivati srpske pisce na Viktora Igoa, Ţorţ Sandovu, Dikensa, naroĉito na
Gogolja i velike ruske realiste. Pod njegovim uticajem moderna ruska knjiţevnost stala se
širiti i kod Srba i uticati na dalji razvoj srpske knjiţevnosti.
Njegov liĉni uticaj bio je vrlo veliki. Posle oštre negativne kritike romantizma i
idealizma, on je srpske pisce uputio ka realizmu i u novu rusku knjiţevnost. U poeziji njegov
uticaj je bio više negativan: uspeo je da ućutka slabe pesnike i jedino Jaša Tomić je po
njegovom preceptu ispevao izvestan broj socijalistiĉkih pesama, dok su »realistiĉke« pesme
Vladimira Jovanovića samo bezbojna i troma proza. Ali uticaj Svetozara Markovića bio je

daleko jaĉi u pripoveci, i tu je bio sasvim pozitivan i plodan. Pod njegovim uticajem poĉeli su
pisati Milovan Đ. Glišić, Laza K. Lazarević i Janko Veselinović, a Đura Jakšić se okrenuo
socijalnoj poeziji; u duhu njegovih ideja stvorila se narodnjaĉka, realistiĉka seoska
pripovetka.

SVETISLAV VULOVIĆ
Ž IVOT. — Rodio se 29. novembra 1847. u Ivanjici. Osnovnu školu svršio je u
Kraljevu, gimnaziju i pravni fakultet u Beogradu. Svršivši prava 1868, sluţio je neko vreme u
beogradskom sudu. 1870. promeni struku, postane profesor beogradske gimnazije.
Uĉestvovao je u ratovima 1876—1878. godine. U gimnaziji je ostao do 1881. kada je
postavljen za profesora jugoslovenskih knjiţevnosti na Velikoj školi. Umro je u Beogradu 3.
maja 1898.
»PRIRODNA KRITIKA«. — Pravnik po struci, Vulović se poĉeo baviti knjiţevnom

kritikom i knjiţevnom istorijom iz ljubavi prema knjiţevnosti. Bez prethodnih studija, u
doba kada sem Stojana Novakovića niko nije radio na istoriji knjiţevnosti, Vulović je imao
sve da radi svojim sopstvenim silama. On taj posao zapoĉinje, i radi ga knjiţevnije no iko u
njegovo vreme.
Prvi njegovi poslovi datiraju još iz 1867, kada je u Vili ureĊivao deo narodnih
umotvorina. Prvo se ogledao na knjiţevnoj i pozorišnoj kritici, još od 1871. u Radeniku.
Nasuprot dogmatiĉkoj i klasiĉarskoj estetici ĐorĊa Maletića, koja je tada vladala po školama,
protiv metafiziĉarske i idealistiĉke kritike novosadskih kritiĉara koji su još uvek davali ton u
srpskoj knjiţevnosti, Vulović, ugledajući se na Bernea, zapoĉinje »prirodnu kritiku«, mnogo
slobodniju i iskreniju, sa više gipkosti i osećanja relativnosti, gotovo impresionistiĉku u
današnjem smislu reĉi. On sudi pisce ne po nekim mrtvim i apsolutnim pravilima, po
»estetiĉkim kalupima« kako je on pisao, no po neposrednom utisku koji njihova dela ĉine na
njega. On hoće slobodu knjiţevnoga stvaranja, traţi u knjigama ne saobraznost sa pravilima
retorike i estetike no knjiţevnu lepotu. U svoju kritiku unosi i liĉnog elementa, kazuje svoje
utiske, osećanja i shvatanja. U tome pravcu radio je u Istoku i Otadţbini pozorišnu kroniku, i
ti ĉlanci, u kojima se ĉesto govorilo o sasvim neknjiţevnim komadima, odštampani su u
knjigu Iz pozorišta (Beograd, 1879), prvu zbirku pozorišnih ocena na srpskom jeziku. Sud
Vulovićev nije uvek siguran i taĉan, on ima mnogo laţnih romantiĉarskih ideja, ali taj njegov
rad oznaĉava znatan napredak. Dela su se poĉela ocenjivati po njihovoj stvarnoj i nezavisnoj
knjiţevnoj vrednosti, i o knjiţevnim stvarima poĉelo se knjiţevno pisati. Vulović je imao i
izvesnih stilistiĉarskih osobina, i relativno bio je najknjiţevniji pisac svoga doba.
KNjIŢEVNI ISTORIĈAR. — Predajući istoriju srpske knjiţevnosti na Velikoj školi,

Vulović je bio prinuĊen da obuhvati ceo taj obimni predmet i bavio se i starom i

dubrovaĉkom i novom knjiţevnošću srpskom. Za sve te odeljke srpske knjiţevnosti potrebni

su sasvim struĉno znanje i specijalne studije. Vulović, koji toga nije imao, radio je u sva tri
pravca, i hoteći da sve obuhvati malo je zahvatio. Iz stare srpske knjiţevnosti ostalo je
nekoliko njegovih manjih priloga (o delima sv. Save, Stefana Prvovenĉanog, Domentijana,
Teodosija), koji nisu bez oštroumlja i pronicljivosti. Dubrovaĉkom knjiţevnošću samo se
uzgred bavio. Najviše je i najbolje je radio na istoriji nove srpske knjiţevnosti. Njemu se ima
zahvaliti za prve bolje i potpunije studije o Đuri Jakšiću (1875. i 1882),119 Njegošu (1877,
1879, 1884), i Simi Milutinoviću Sarajliji (1878, 1879). Naroĉitu paţnju zasluţuje njegova
dobra sintetiĉka studija Umetniĉka pripovetka u najnovijoj srpskoj knjiţevnosti
(Otadţbina, 1880). Na prvo mesto dolazi njegov najveći rad Branko Radiĉević (I, 1889; II,
1890),120 dotle najpotpunija i najbolja monografija iz naše ranije istorije knjiţevnosti.
Kao profesor istorije srpske knjiţevnosti, izradivši uglavnome svoj predmet, Vulović je
jako uticao na mlaĊi naraštaj koji se bavio istorijom knjiţevnosti i ĉistom knjiţevnošću.
Negovi sudovi o pojedinim piscima prešli su ne samo u školu no i u veliku ĉitalaĉku publiku.
Oko 1880. godine on je obarao i stvarao reputacije u srpskoj knjiţevnosti. Njegove dve
Srpske ĉitanke (Beograd, 1874—1876; druga knjiga doţivela je drugo izdanje u Beogradu,
1895), koje su gotovo antologije nove srpske knjiţevnosti, zadugo su ostale u školskoj
upotrebi, i u njoj su dobili knjiţevno obrazovanje nekoliko naših naraštaja.
OPŠTI POGLED. — Svetislav Vulović oznaĉava znatan napredak u poslovima koje je

radio. On ima svojih mana: on nema moći da se usredsredi na jednom predmetu, i rasipa se
na više strana i pravaca; hoteći da radi sve periode srpske knjiţevnosti, on nije bivao uvek
podjednako obavešten i struĉan; sa malim izuzetkom, nije bio u stanju da se zaustavi na
jednom periodu i da daje sinteze pojedinih knjiţevnih pravaca i škola; iz ljubavi za stilskim
efektima on ĉesto više voli reĉi i ukrase no sadrţinu i stvar. Ali treba imati na umu da je on u
svim tim poslovima bio samouk, da se istorijom knjiţevnosti ni kod koga nije uĉio, da se
vaspitao samo u Srbiji, i da u to doba te stvari gotovo niko nije radio. On je prvi kod Srba
poĉeo da izuĉava istoriju srpske knjiţevnosti kao nauku; prvi, iako još bolujući od vladajuće
filologije, pokušava da odvoji istoriju knjiţevnosti od filologije, i o knjiţevnim stvarima
poĉinje knjiţevno pisati. Jasan, vedar duh on je umeo lepo da izlaţe; isto tako unosio je i
duha i zanimljivosti u svoja knjiţevna izuĉavanja, nasuprot starijim kritiĉarima tako
suvoparnim i nezanimljivim. On ima lak, ţiv i prijatan stil, i ide u najknjiţevnije srpske pisce
svoga doba. Njegove zasluge ostaju nesumnjive u stvaranju istorije knjiţevnosti i knjiţevne
kritike srpske.

LjUBOMIR NEDIĆ
Ž IVOT. — Rodio se 25. aprila 1858. u Beogradu. Tu je svršio osnovnu školu i
gimnaziju. Filozofiju je uĉio na univerzitetu u Lajpcigu od 1878. do 1882. Neko vreme

probavio je u Londonu. 1884. poloţio je doktorat filozofije u Lajpcigu. Iste godine došao je za
suplenta za istoriju filozofije, psihologiju i logiku na Velikoj školi; 1886. postao je profesor.
Zbog bolesti stavljen je u penziju 1899. Umro je u Beogradu 29. jula 1902.
KNjIŢEVNI RAD. — U knjiţevnom radu Ljubomora Nedića ima prekida i promena.

Kao Ċak u Beogradu, 1870, rado se bavio prirodnim naukama, davao male prevode iz
prirodnih nauka i preveo je Kukova putovanja oko svijeta. 3a dugo vreme posle toga nije
pisao, i tek krajem osamdesetih godina javlja se malim popularnim filozofskim radovima (O
hipnotizmu, 1888; O snu i snovima, 1888; O sofizmima, 1889). Poĉetkom devedesetih
godina on se, iznenada, baca na knjiţevnu kritiku. Plod njegovog kritiĉkog prouĉavanja
novijih i novih srpskih pisaca jesu knjige: Iz novije srpske lirike (Beograd, 1893), Noviji
srpski pisci (Beograd, 1901), Kritiĉke studije I (Beograd, 1910). U zasebnoj knjiţici izišao je
njegov ĉlanak O pravopisu i interpunkciji (Beograd, 1894). 1895. ureĊivao je knjiţevni list
Srpski pregled. Sem toga napisao je izvestan broj knjiţevnih ĉlanaka i prikaza u politiĉkom
listu Redu (1894) i Zori (1899—1901). Sa engleskog je preveo na srpski Vekfildskog
sveštenika od Olivera Goldsmita (Beograd, 1898).
Njegov knjiţevni rad zahvata malo vremena: desetak godina; i taj rad nije veliki: tri do
ĉetiri knjige studija. Ali ako je radio tako kratko vreme i napisao tako malo, on je imao
mnogo uticaja na dali razvoj srpske knjiţevnosti.
DUHOVNE OSOBINE. — Ono što ga odlikuje od ranijih kritiĉara srpskih, to je njegov

slobodan i smeo duh, gotovost da bez ustezanja i ograĊivanja kaţe celu svoju misao i do
kraja dosledno ide za njom. On je bez obzira udario na mnoge velike reputacije i autoritete u
srpskoj knjiţevnosti. I u ono doba trebalo je mnogo smelosti i pouzdanja u sebe pa napasti
na pisce kao što su bili Zmaj Jovan Jovanović, Ljubomir Nenadović, Laza Kostić, Milan
Milićević. Tom svojom slobodom i odrešitošću Nedić se odlikovao u onom vremenu kada su
u srpskoj knjiţevnoj kritici vladala opšta mesta i kada se iz naivnoga patriotizma o piscima
govorilo samo u istoĉnjaĉkim superlativima.

Ali ta njegova vrlina bila je u isti mah i njegova mana: on se suviše, bez kontrole, i bez
dovoljno dokaza, povodio za svojim mišljenjem, i sa mnogo predubeĊenja, duhovne
netrpeljivosti i jednostranosti vrlo ĉesto bivao nepravedan prema pojedinim piscima. Vrlo
konzervativan u svojim politiĉkim i socijalnim idejama, on je oštro osuĊivao pisce drugih
mišljenja, zato što ne misle onako kako on misli. U svoja kritiĉka prouĉavanja naroĉito novih
pisaca, i u svoje knjiţevne polemike, koje je rado vodio, on je unosio svoje liĉne i politiĉke
simpatije i antipatije. Nezadovoljan i negativan duh, docnije bolestan i razdraţen, on je
radije i bolje video rĊave strane i kod ljudi uopšte i kod pisaca naposle, no dobre strane, nije
mario za suvremene srpske pisce, osuĊivao je suvremenu knjiţevnost. Zbog uskog
tradicionalizma i politiĉke strasnosti, zbog tog liĉnog elementa koji je obilno unosio u svoja
dela, njegovi sudovi imaju se prihvatiti sa krajnjom obazrivošću. To su ĉesto više
subjektivna, katkada i ćudljiva mišljenja jednog knjiţevnog polemiĉara, no objektivne i
obrazloţene presude jednog staloţenog i pouzdanog knjiţevnog sudije.
DOGMATIĈAR. — Nasuprot ĉisto opisnoj i površnoj kritici starijih srpskih kritiĉara,

»prirodnoj kritici« Svetislava Vulovića i utilitarnoj i publicistiĉkoj kritici Svetozara
Markovića, Nedić je izišao sa novim shvatanjima prirode i zadataka knjiţevne kritike. Đak
nemaĉkih filozofa, on je verovao u veĉite estetiĉke istine i nepromenljivost knjiţevnog ukusa,
u ono što je on nazivao »opšte norme lepoga«. Odriĉući istorijski i biografski metod u
prouĉavanju pisaca, on je stavio sebi za zadatak da »prouĉava jedno knjiţevno delo samo za
se, kao takovo, i nezavisno od svega što je van njega«. To je imala da bude kritika intuitivna i
psihološka, koja ulazi u suštinu dela i u intimnost pisca, traţeći i istiĉući ono što je u delu
bitno i osnovno. U tome poslu Nedić se sluţio strogim logiĉarskim metodom, uprošćavajući
ĉoveka u piscu, svodeći ga na dve ili tri glavne duhovne osobine. Tako je on pisce prouĉavao i
predstavljao kao apstraktne liĉnosti, bez obzira na njihov ţivot i sredinu, a delo je odvajao od
svega što ga je rodilo i razvilo. U primeni tih svojih knjiţevnih ideja Nedić je bio prek,
odseĉan, autoritativan; preterano uveren u taĉnost svojih shvatanja, rado je igrao ulogu
knjiţevnog policajca.
Ĉovek širokog obrazovanja, on je ipak ostao diletant u knjiţevnosti. Filozof po struci i

po vaspitanju, odveć racionalan a nedovoljno emocionalan, on je knjiţevnost radio suviše po
logiĉkim metodima, traţio više logike i geometrijske pravilnosti kod pisaca no što ih oni
mogu imati. I on je o lepoj knjiţevnosti pisao sa logiĉarskom strogošću, hladnoćom i
suvoćom.
OPŠTI POGLED. — Ljubomir Nedić je bio jedna od najznaĉajnijih i najoriginalnijih

pojava u knjiţevnosti svoga vremena. Devedesetih godina on se jako isticao i video i kao
retko ko bio hvaljen i kuĊen, preuznošen i osporavan. Pored svega svoga tradicionalistiĉkog i
patrijarhalnog konzervatizma, on je bio Evropljanin, moderan duh, i u srpsku kritiku uneo je
nova shvatanja i višu opštu duhovnu kulturu. On je znatno podigao merilo kojim su se pisci
ocenjivali, izvršio reviziju mnogih ranijih knjiţevnih sudova, krenuo velike knjiţevne
diskusije i više no iko uĉinio da se poĉne »slobodan, iskren i otvoren pretres dela i pisaca«.
On je moţda prvi ĉisto kritiĉki duh meĊu srpskim kritiĉarima, i njegova slobodna, nezavisna
knjiţevna kritika, koja je traţila samo istinu, odgovara isto tako slobodnoj i nezavisnoj
»nerodoljubivoj istoriji« Ilariona Ruvarca, koji je isto tako kao ideal postavio nagu istinu.
Ali na tome se zaustavljaju zasluge Ljubomira Nedića. On je u prvom redu negativan

duh i rušilac, i odlikovao se u odricanju i rušenju, krĉio zemljište za druge koji će znati i moći

zidati. Inaĉe, u pozitivnome pravcu on je dao malo rezultata. U stvari, on je bio i ostao samo
jedan vrlo inteligentan diletant u knjiţevnosti, poznavajući nedovoljno srpsku knjiţevnost u
njenom istorijskom razvitku i srpske pisce u celokupnoj njihovoj knjiţevnoj delatnosti. Za
knjiţevnu kritiku on nije dovoljno knjiţevan, a za istoriju knjiţevnosti nije dovoljno nauĉan.
On je odveć tradicionalist i ĉovek od predubeĊenja, suv logiĉar, ĉesto oĉevidno pristrasan i
nepravedan. Zato njegova ocena srpskih pisaca s kraja devedesetih godina vrlo je podloţna
novoj, objektivnoj i knjiţevnoj reviziji.

MARKO CAR
P ored knjiţevnih kritiĉara koji su se bavili srpskom knjiţevnošću, kao što su
bili Svetislav Vulović i Ljubomir Nedić, bilo ih je koji su se bavili i stranim knjiţevnostima,
koji su u knjiţevno pisanim raspravama predstavljali srpskoj publici velike strane pisce.
Tako je radio osamdesetih godina Svetomir Nikolajević, profesor opšte istorije knjiţevnosti
na Velikoj školi, u svojim Listićima iz knjiţevnosti (dve knjige, Beograd, 1883. i 1888), u
svoje doba rado ĉitanim, neoriginalnim, ali ĉitkim i dosta knjiţevno pisanim raspravama o
Tacitu, Šekspiru, Ariostu, Tasu, Kamoensu, Monteskjeu, Bajronu.
Taj posao produţio je devedesetih godina Marko Car (roĊen 1859, u Herceg-Novom, u
Boki Kotorskoj*). Dalmatinac rodom, knjiţevno vaspitan kod talijanskih pisaca, on je
naroĉito i rado pisao o piscima romanskih knjiţevnosti, talijanskim i francuskim, kao i o
domaćim, dalmatinskim piscima iz XIX veka. Bavio se i umetniĉkim putopisom, i u tom
pravcu dao nekoliko knjiga (Venecija, 1891; U Latinima, 1894; Kroz Umbriju i Toskanu,
1895; Naše Primorje, 1910). Pored toga dao je nekoliko svezaka pripovedaka: sa Josipom
Bersom S mora i primorja (Zadar, 1896), S bojnog i ljubavnog polja (Mostar, 1904), i 1911.
Primorke, gde je pokazao više knjiţevnog znanja no originalnog talenta. Za dugi niz godina
on je uspešno upoznavao talijansku publiku sa srpskom i hrvatskom knjiţevnošću. Najveći
deo njegovih knjiţevnih studija izišao je u tri knjige Mojih simpatija (1895, 1897, 1904).
Jedno odabrano kolo Mojih simpatija, u kome su studije o domaćim piscima, iz ranije tri
knjige, izišlo je 1913. u Zadru, latinicom štampano. Estetiĉka pisma iz Rima takoĊe su
štampana 1913. U zasebnoj knjizi Matica srpska u Dubrovniku 1911. izdala je njegov veći
ogled Sava Bjelanović.
Gde je reĉ o stranim piscima, Car je bez originalnosti, i ĉesto se doslovce oslanja na ono
što su drugi pisali. Mnogo je bolji, samostalniji i korisniji kada piše o domaćim piscima,
naroĉito o dalmatinskim piscima novoga doba. Inaĉe, knjiţevno obrazovan, ţiva duha, lak na
pisanju, on je umeo da bude zanimljiv i da steĉe ĉitaoce. Marko Car i Svetomir Nikolajević
imaju zasluga što su radili na knjiţevnom obrazovanju srpske publike, i u srpskoj
knjiţevnosti odomaćivali knjiţevni esej i studiju.

BOŢIDAR KNEŢEVIĆ
R oĊen je na Ubu, u valjevskom okrugu, 7. marta 1862. Svršio je gimnaziju i
istorijsko-filološki odsek Velike škole u Beogradu. 1884. otišao je za predavaĉa gimnazije u

Uţice. 1885. uĉestvovao je u srpsko-bugarskom ratu. 1889. premešten je sa sluţbom u Niš.
1893—1894. bio je profesor u Ĉaĉku, pa u Kragujevcu, 1899. u Šapcu. 1902. premešten je u
Beograd. Umro je 18. februara 1905. u Beogradu.
Boţidar Kneţević ţiveo je i radio u izuzetno nepovoljnim prilikama. Dvadeset godina,

najbolji deo svoga ţivota, proveo je u unutrašnjosti, u teškim materijalnim prilikama, sam
nauĉio jezike, sam ušao u filozofiju i sociologiju, razvio se samo svojim snagama. Od njega,
pre svega, ostalo je dva veća prevoda s engleskoga, H. T. Bekla Istorija civilizacije u
Engleskoj (Beograd, 1893—1894) i Karlajlovo delo O herojima (Beograd, 1903). Razvijajući
ideje moderne evolucionistiĉke škole napisao je dva veća nauĉna dela iz filozofije istorije
(Principi istorije): Red u istoriji (Beograd, 1898), Proporcija u istoriji (Beograd, 1901).121
Što je mogao dati jedan ĉovek u unutrašnjosti Srbije pri kraju XIX veka, bez duhovne
sredine, bez biblioteka, bez ikakvih duhovnih podstreka, potpuno ostavljen samom sebi, to je
Kneţević dao u svojim istorijsko-filozofskim spisima. U tim delima jedna je stvar van
svakoga spora: velike prirodne sposobnosti, jaĉina duha, naroĉiti dar za istorijsku sintezu.
Knjiţevnosti pripada samo jedno njegovo malo, ali znaĉajno delo, Misli, koje su se prvo
pojavile u Srpskom knjiţevnom glasniku 1901, i odštampane u zasebnu knjigu [najpre]
1902, [pa u drugom izdanju, dopunjenom, u Beogradu 1914]. To nisu misli i izreke po tipu
uobiĉajenih aforizama, koji se ĉesto svode na ţivotne definicije, moralna opaţanja, vešto
izvedene antiteze i duhovite paradokse. To nisu ni saveti praktiĉne moralne filozofije,
trebnik višeg moralnog ţivota, kako su davali stari moralisti. U Mislima Boţidar Kneţević
ĉesto daje zgodno formulisane zakljuĉke svojih istorijsko-filozofskih razmišljanja; u njima
ima tragova filozofskog spekulisanja i istorijskih ideja, terminologija je ĉesto struĉna i
nauĉna, ali u njima ima vrlo mnogo liĉnoga, svoga, gotovo autobiografskog. Pod teretom
ţivota, duhovno i duševno vreĊan glupošću i rugobom u svetu, on se povukao u sebe, i
odvojen od svojih suvremenika i iznad svoje sredine traţio zaborav i utehu u ĉistim visinama
misli. »Što god je zadovoljno sa ţivotom, ono ne misli. Što je ĉovek nezadovoljniji sa
ţivotom, što ga ţivot više pritiskuje, tim on više misli; što dublje oseća bolove od ţivota, tim
dublje misli. Mišljenje je oduška od pritiska ţivota zablude, nasilja, nepravde, mraka...«
IzmeĊu Kneţevića ĉoveka i njegovih misli postoji najintimnija veza, one su neposredan i

dubok izraz njegove prirode, prikaz tragiĉne drame njegova srca i uma; to su, kako je sam
govorio uzdasi, bolni krici jednoga višega duha, jedne umorne i razoĉarane duše. »Misao je
uzdah duha; što dublji duh, tim dublji uzdah...«
Sve svoje nezadovoljstvo sa ţivotom, sve svoje razoĉarenje i rezignaciju, svoje gorko
ţivotno iskustvo i utehe kojom se drţao u ţivotu, uneo je on u ovu misaonu i blagorodnu
knjigu. I ono što je bilo najdublje i najintimnije u njemu, tragiku ţivota jednoga višega
ĉoveka i visoku intelektualnu egzaltaciju, kazivao je on dubokim, snaţnim i impresivnim
reĉima. Njegove omiljene ideje su: konstatovanje niske, ţivotinjske prirode ljudske,
pesimistiĉko shvatanje ĉoveka, razlika koja postoji izmeĊu niţeg, animalnog i višeg,
intelektualnog ĉoveka, borba izmeĊu ideala i stvarnosti, krajnji trijumf duha nad materijom i
veĉnosti nad prolaznošću, kult i poezija misli, otkupljenje duše mišlju, ne besmrtnost duše
no besmrtnost duha. Celo njegovo delo je lirika intelekta i apoteoza misli, osloboditeljke i
utešiteljke od svega.
Sve te visoke i liĉno osećane misli kazivane su krepko i reĉito. Visinom misli i
knjiţevnim izrazom, ova originalna i retka knjiga zauzima odelito i ĉasno mesto u srpskoj
knjiţevnosti.

V DANAŠNjA KNjIŢEVNOST

T eškoće su velike u odreĊivanju glavnih crta današnje knjiţevnosti,
knjiţevnosti od poslednjih deset godina, koja je još u punom jeku stvaranja i u kojoj su pisci
u neprestanom razvijanju. Tek kada glavni knjiţevni radnici dovrše svoje razvijanje i dadu
svoja definitivna dela, kada se mogadne gledati na današnju knjiţevnu proizvodnju iz
izvesne istorijske perspektive, tek tada će se moći pouzdano i odreĊeno govoriti šta je
današnja srpska knjiţevnost. U ovaj mah mogućno je samo, sa najvećom uzdrţljivošću, ĉiniti
izvesne konstatacije, u najboljem sluĉaju ukazati na izvesne tendencije u razvitku suvremene
srpske knjiţevnosti.

DOLAZAK MLADIH NA MESTO STARIH
P oĉetkom XX veka nastupile su velike promene u srpskoj knjiţevnosti. U
prvom redu, stari i stariji pisci, kao i nekoji od mlaĊih sa utvrĊenim knjiţevnim glasom,
jednom reĉju oni koji su dotle predstavljali srpsku knjiţevnost, nestaju, a namesto njih
javljaju se u velikom broju mladi pisci do juĉe nepoznati. Ĉudnom sluĉajnošću u prvim
godinama XX veka umiru mnogi srpski knjiţevni radnici: 1901. Jovan Ilić, 1902. Ljubomir
Nedić, 1904. Zmaj Jovan Jovanović, 1905. Boţidar Kneţević i Janko Veselinović, 1906.
Stevan Sremac, 1907. Pavle Marković Adamov i Milorad Mitrović, 1908. Milovan Đ. Glišić,
Simo Matavulj i Radoje Domanović, 1910. Laza Kostić. Smrt je uĉestanim udarcima
proredila redove srpskih pisaca, gotovo obezglavila srpsku knjiţevnost, i naĉinila široka
»mesta mladima«. Praznine su ubrzo popunjene mladim i novim knjiţevnim snagama.
Nikada u srpskoj knjiţevnosti nije radilo tako malo starih a tako mnogo mladih, nikada je u
tolikoj meri nisu predstavljali mladi pisci kao što je taj sluĉaj danas. Ta promena u
liĉnostima imala je za posledicu i promene u knjiţevnim shvatanjima i u opštem knjiţevnom
pravcu.

INDIVIDUALISTIĈKI KARAKTER DANAŠNjE SRPSKE

KNjIŢEVNOSTI
G lavno obeleţje današnje srpske knjiţevnosti jeste što su stare knjiţevne
škole gotovo sasvim nestale. Romantizam, iako osporen i oslabljen, provlaĉio se za sve vreme
realistiĉkoga perioda, danas se sasvim izgubio, iako je bilo pokušaja izvesnog
neoromantizma. Realizam sedamdesetih i osamdesetih godina znatno se promenio: »nova
nauka« samo je jedna uspomena iz prošlosti i potpuno pripada istoriji knjiţevnosti;
publicistiĉka kritika više i ne postoji; seoska pripovetka, koja je vladala sve do polovine
devedesetih godina, delom je prestala, a delom se iz osnova izmenila. Uticaj Vojislava Ilića,
devedesetih godina tako veliki da mu se nije mogao oteti niko od mladih pesnika koji su
poĉinjali, izgubio se i kod onih koji su jedno vreme bili pod njime, i mladi pesnici okrenuli su
se sasvim drugim uzorima. Ukoliko ima realizma u srpskoj knjiţevnosti, on je mnogo
individualniji, sa mnogo više liĉnoga i knjiţevnoga obeleţja.
Uopšte, današnja knjiţevnost izgleda daleko više individualistiĉka no što je ranije bila.
Danas se više ne veruje u reĉi, dogme i formule kao što se nekada verovalo; posle oštrih
sukoba i borbi izmeĊu raznih duhovnih i politiĉkih pokreta, nastupila je, kako u javnom i u
duhovnom ţivotu tako i u knjiţevnosti, izvesna idejna ravnodušnost i duhovna snošljivost. U
ranijim knjiţevnim periodima, pisci, i oni koji su bili najosobeniji i najoriginalniji, stajali su
pod jednim opštim duhovnim uticajem, pripadali više ili manje jednom knjiţevnom pravcu,
imali istu opštu ideologiju, ista knjiţevna shvatanja, isti knjiţevni ukus i iste naĉine rada.
Oni su, pored svih liĉnih razlika, jako liĉili jedni na druge i saĉinjavali jednu idejno-
knjiţevnu celinu. Danas nije više taj sluĉaj. IzmeĊu pojedinih pisaca mogu se uhvatiti
izvesne zajedniĉke crte, ali svaki ima svoje zasebno duhovno i knjiţevno obeleţje, svaki ide
svojim putem, da je teško, gotovo nemoguće, uopštavati ih i davati im opšte karakteristike.
To nije anarhija u duhovima i u knjiţevnom radu, no sloboda umetnosti i samostalan
knjiţevan rad. Celo doba izgleda da nema naroĉitu osobenost i odreĊene crte kao što je to bio
sluĉaj romantiĉarskih šezdesetih i realistiĉkih sedamdesetih godina, ali u naknadu za to
moderni srpski pisci su osobeniji, originalniji, odreĊeniji, i većma svoji.

NACIONALNI OPTIMIZAM
R ealistiĉki period završio se u srpskoj knjiţevnosti jakim nastupom opštega
pesimizma. Pod uticajem teških politiĉkih prilika u kojima su bili Srbija i srpski narod u
doba oko 1900. godine, kao odblesak opšte depresije duhova, i u knjiţevnosti su se najviše
ĉuli glasovi klonulosti i obeshrabrenosti, i pisci su bili u jednom teškom i mraĉnom
raspoloţenju. Talas pesimizma plavio je gotovo celu srpsku knjiţevnost, i nikada se groblja
nisu toliko pevala, i nikada nirvana nije izgledala takav ideal kao u tim sumornim i ţalosnim
vremenima.
Sa promenom prilika koje su uslovljavale taj pesimizam, promenio se i taj osnovni

sumorni ton koji je nekoliko godina vladao u srpskoj knjiţevnosti. Velike i korenite politiĉke
promene u Srbiji koje su nastupile 1903. godine, vraćanje ustavnoga reţima, mogućnost da
Srbija odahne od teških unutrašnjih nevolja i da pribere svoju snagu i posveti je rešavanju
svojih nacionalnih pitanja — sve je to bilo od velikih posledica po celokupan politiĉki i
kulturni ţivot srpskoga naroda. Narodni duh stao se buditi u svima srpskim krajevima, a
narodna energija upućivati na koristan i plodan nacionalan rad. Politiĉko zbliţavanje Srba i
Hrvata od 1904. godine znaĉilo je poĉetak rešavanja najvaţnijeg problema našeg
dvoimenoga naroda. Polet u duhovima i opšti nacionalni napredak nije bio usporen velikom
politiĉkom krizom od 1908. godine. Naprotiv, ti dogaĊaji su uzburkali narodnu dušu u
njenim dubinama, i po srpski narod u poĉetku XX veka bili su od istih srećnih posledica kao
poraz kod Jene za Nemce u poĉetku XIX veka. Drţavni, nacionalni i kulturni rad dobio je
silan podstrek, i rezultat tih velikih napora bili su sjajni rezultati balkanskoga rata 1912—
1913. Na Kumanovu i Bitolju, pod Jedrenom i pod Skadrom, na Bregalnici, Srbija je dokazala
svoju ţivotnu snagu i drţavnu moć. I san tolikih naraštaja srpskih postao je java, slavna
mesta istorije srpske, Kosovo, Prizren, Peć, Skoplje, Prilep, opet su vraćena Srbiji. Posle pet
stotina godina izvršeno je potpuno osloboĊenje srpskoga naroda od Turaka. Srbija i Crna
Gora su se dodirnule. Srbija se gotovo udvostruĉila, oslobodila celu Staru Srbiju, veći deo
Makedonije, jedan deo Hercegovine, došla do vrata Soluna, povratila ono veliko mesto koje
je nekada imala na Balkanskom poluostrvu. Ti veliki uspesi Srbije imali su kao srećnu
posledicu silno podizanje nacionalne vere i samopouzdanja, stvorili nedogledan nacionalni
optimizam, koji prirodno nalazi svog ţivog izraza u knjiţevnosti.

DUHOVNI I KULTURNI NAPREDAK SRBIJE
P o duhovni i knjiţevni ţivot srpski od najvećega je znaĉaja potpuna i više
neosporavana duhovna hegemonija Srbije. U poĉetku sedamdesetih godina to se poĉelo

jasno osećati, devedesetih godina to je bio svršen ĉin, u poĉetku XX veka to je ĉinjenica koju
niko ne osporava. Prosvetni napredak naroĉito se osetio za poslednjih desetak godina. Dok je
1885. bilo u Srbiji 534 osnovne škole, 1911. bilo ih je 1425. 1899. u celoj Srbiji bilo je 19
srednjih i struĉnih škola, sa 386 nastavnika i 6.049 uĉenika; 1910. bilo ih je 49, sa 723
nastavnika i 12.892 uĉenika. Danas u samom Beogradu ima više uĉenika srednjih i struĉnih
škola no što ih je pre trinaest godina bilo u celoj Srbiji. Na Velikoj školi u Beogradu još 1900.
nije bilo više od 58 nastavnika i 450 studenata, 1913. ima na Univerzitetu na 80 nastavnika i
1.600 studenata. Pored toga, sve veći broj srpskih Ċaka uĉi se na stranim višim školama u
Austriji, Belgiji, Švajcarskoj, Rusiji, naroĉito u Francuskoj i Nemaĉkoj. Srpska kraljevska
akademija postaje najradniji nauĉni centar na Slovenskom jugu. Srpska knjiţevna zadruga
broji na 11.000 ĉlanova u celom srpskom narodu. Kulturno-nacionalna društva, kao
Kulturna liga, Narodna odbrana, razvijaju naroĉitu delatnost. Na 302 srpska lista i ĉasopisa,
koliko ih je bilo 1912, u Srbiji je izlazilo 199, od kojih samo u Beogradu 126 (24 dnevna lista,
20 knjiţevnih, nauĉnih i politiĉkih ĉasopisa, 82 struĉna lista). 1816. jedini srpski list onoga
vremena, beĉke Novine srpske, išao je u Srbiju u 6 primeraka; a 1912, 199 listova i ĉasopisa u
Srbiji rasturalo se godišnje u preko 50,000.000 primeraka.
Napredak u srpskoj knjiţevnosti je naroĉito vezan sa pokretanjem beogradskog

Srpskog knjiţevnog glasnika, kome je 1901. osnivaĉ i prvi urednik bio Bogdan Popović. To je
bio prvi moderni knjiţevni ĉasopis srpski, zapadnjaĉki po svojim knjiţevnim uzorima i
shvatanjima, ali nacionalan po svojim neposrednim smerovima i knjiţevnom radu.
Knjiţevno liberalan i širom otvoren svima talentima i svima knjiţevnim naraštajima, on je
imao svojih odreĊenih ideja, vaspitao knjiţevni ukus publike, davao obrasce modernog
knjiţevnog stila, i vazda aktivnom knjiţevnom kritikom bio od znatnog uticaja na razvoj
suvremene srpske knjiţevnosti. »Najnovija srpska knjiţevnost — pisao je drugi jedan ĉasopis
— vezana je za njegovo ime... Srpski knjiţevni glasnik došao je da povuĉe liniju izmeĊu
devetnaestog i dvadesetog veka u srpskoj knjiţevnosti. On je srpsku knjiţevnost uputio
novim pravcem, dao joj nov ţivot i smisao, i nekoliko poslednjih godina stvorile su srpskoj
knjiţevnosti trajan temelj, na kome će se ubuduće razvijati...«

PROŠIRENjE KULTURNE OBLASTI SRPSKE
D uhovni napredak nije ograniĉen samo na Srbiju. U svima srpskim
krajevima oseća se nov nacionalan i kulturan rad, na modernijoj, racionalnijoj i pozitivnijoj

osnovici no što je to bilo šezdesetih godina. Duhovne i knjiţevne veze izmeĊu Srbije i ostalih
krajeva gde Srbi ţive mnogo su jaĉe i ţivlje no ranije. Srpska knjiga se štampa u znatno
većem broju i ĉita se u mnogo široj knjiţevnoj oblasti no što je to bilo još pre deset godina.
Pojedine popularne knjige štampaju se u 30—40.000 primeraka. Knjiţevni listovi, koji su
nekada bili srećni sa 1.000 pretplatnika, teraju do 3.000 pretplatnika. Knjige glavnih pisaca
srpskih koje su nekada štampane u nekoliko stotina primeraka, sada se štampaju u nekoliko
hiljada i doţivljuju više izdanja.
Do kraja XIX veka ţivlji duhovni ţivot osećao se u Srbiji i u staroj Vojvodini; danas se
rasprostro i na ostale krajeve gde Srbi ţive, na Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Dalmaciju.
Kulturno-prosvetna društva kao Matica srpska u juţnoj Ugarskoj, Prosvjeta u Bosni i
Hercegovini, Srpska zora u Dalmaciji i Matica srpska u Dubrovniku (osnovana 1909), znatno
utiĉu na podizanje duhovne i nacionalne kulture srpske. Razni srpski centri imaju svoje
lokalne knjiţevne organe: u Bosni i Hercegovini knjiţevnu Bosansku vilu i nauĉno-kulturni
Pregled (od 1910); Letopis Matice srpske u Novom Sadu, najstariji srpski ĉasopis, uspešno
produţuje svoj nauĉno-knjiţevni rad; Brankovo kolo (od 1895) namesto Javora i Straţilova
nastavlja tradiciju vojvoĊanskih knjiţevnih ĉasopisa; Srgj u Dubrovniku, od 1902. do 1908,
bio je knjiţevni organ dalmatinskih Srba; u Crnoj Gori ĉinjeno je nekoliko knjiţevnih
pokušaja, od kojih je poslednji bio cetinjski Dan (1911).
U srpski kulturni i knjiţevni ţivot ulaze i krajevi koji u njemu nikako nisu bili
predstavljeni. Još pre rata 1912—1913. poĉeli su se javljati pisci iz Stare Srbije i Makedonije,
meĊu kojima zasluţuju paţnju dva pripovedaĉa: Starosrbijanac Grigorije Boţović i
Makedonac iz ohridskog kraja AnĊelko Krstić. Pre sto godina u srpskoj knjiţevnosti su radili
iskljuĉivo pravoslavni pisci, kao što su i ĉitaoci bili iskljuĉivo u pravoslavnom delu našega
naroda. Od polovine XIX veka došli su i katolici, kao Nikola Tomazeo, Matija Ban, Medo
Pucić. Isto tako u današnjoj srpskoj knjiţevnosti ima pisaca katolika, kao Marko Car i Ivo
Ćipiko. Posle katolika, u srpsku knjiţevnost ulaze i nacionalno osvešteni muslimanski Srbi iz
Bosne i Hercegovine. (Pobratimstvo, pesme Omer-bega Sulejmanpašića Skopljaka, Osmana
A. Đikića i A. S. Karabegovića, Beograd, 1900; Ašiklije Osmana A. Đikića, Mostar, 1903;
Pjesme Avda Karabegovića Hasanbegova, Beograd, 1902, Sombor, 1903. i 1904.) Veliki san

Dositeja Obradovića, koji je više od stotine godina ĉekao na svoje ostvarenje, sada poĉinje
bivati java.

SRPSKO-HRVATSKO KNjIŢEVNO SJEDINjAVANjE
J edna od najvaţnijih pojava nove srpske knjiţevnosti jeste što postupno padaju
stare pregrade izmeĊu srpske i hrvatske knjiţevnosti i što se obe knjiţevnosti istoga naroda i
istoga jezika pribliţuju jedna drugoj, proţimaju jedna drugom, teţeći stvaranju jedne
srpskohrvatske knjiţevnosti. Misao narodnoga jedinstva zahvatila je ne samo intelektualnu
elitu i naprednu omladinu no i šire slojeve narodne, i svakoga dana dobija sve konkretniji
oblik. Srpski pisci saraĊuju na hrvatskim ĉasopisima, hrvatski na srpskim. Hrvatske knjige
preštampavaju se ćirilicom, a srpske latinicom. Rad Savremenika, Srpskog knjiţevnog
glasnika i Bosanske vile u tome pravcu bio je naroĉito znaĉajan i plodan. Matica hrvatska i
Srpska knjiţevna zadruga od 1909. godine izdaju svake godine meĊu svojim redovnim
izdanjima po jednu srpsku, odnosno po jednu hrvatsku knjigu. Srpski i hrvatski pisci
(1910[—1911]) zajedniĉki izdaju Hrvatskosrpski almanah. Hrvatske knjige nalaze ĉitaoce
meĊu Srbima, kao i srpske meĊu Hrvatima. Srpski ĉitaoci danas daleko bolje znaju hrvatske
pisce, i hrvatski ĉitaoci srpske pisce no što je to bilo još pre nekoliko godina. MeĊu mlaĊim
piscima, sa obe strane, javljaju se i takvi koji nisu ni Srbi ni Hrvati, no Srbohrvati, pripadaju
koliko hrvatskoj toliko srpskoj knjiţevnosti, teţeći ne samo pribliţavanju no i stapanju,
idealu koji su imali najjaĉi umovi i najbolji ljudi u oba dela naroda: stvaranju jedne
srpskohrvatske knjiţevnosti.

STRANI UTICAJI U SRPSKOJ KNjIŢEVNOSTI
M aterijalna osnovica i kulturna oblast srpske knjiţevnosti na taj naĉin
znatno su proširene i sve se više šire. Iako je današnja srpska knjiţevnost po duhu koji je
oţivljava i po smeru koji se opaţa u svima njenim pojavama vrlo nacionalna, dublje
nacionalna no što je ikad bila od poĉetka sedamdesetih godina, ipak se u njoj mnogo više
oseća zapadnjaĉki duh. Ona u pogledu knjiţevnih ideja i knjiţevne forme sve više postaje
evropska.
Raniji knjiţevni uticaji sve više slabe ili sasvim nestaju. MaĊarski uticaj, koji se osećao
u poeziji šezdesetih godina i na seoskim komadima sa pevanjem oko 1890, sasvim se ugasio.
Nemaĉki uticaj, bezmalo apsolutan u ĉetrdesetim godinama, ograniĉio se gotovo iskljuĉivo
na Srbe u Ugarskoj, pa i tamo iz dana u dan slabi. Talijanski uticaj oseća se samo u
Dalmaciji. Još uvek dosta, pa i sve više, oseća se ruski uticaj. U poslednje vreme primećuje se
da se ukus srpske ĉitalaĉke publike opet vraća ruskim piscima, naroĉito Tolstoju, Turgenjevu
i Dostojevskom, koji se ponova i obilno prevode, i sve više ĉitaju. U pojedinim knjiţevnim
delima, naroĉito u pokušajima za socijalnu dramu, vidi se uticaj ruskih pisaca. Ali, ipak, još
taj ruski uticaj nije u srpskoj knjiţevnosti toliko opšti i tako snaţan kao što je bio
sedamdesetih godina. Mesto svih tih ranijih uticaja, koji su naizmeniĉno vladali u srpskoj
knjiţevnosti, sve jaĉe se oseća uticaj francuske kulture i francuske knjiţevnosti.
Taj uticaj poĉeo se osećati u Srbiji još oko 1848, kada se u otadţbinu vratila prva
generacija domaćih sinova školovanih u Francuskoj, onih koje su zvali »Parizlije«, i koji su
poĉeli intelektualnu borbu protiv »nemaĉkara«, ugarskih Srba u srpskoj drţavnoj sluţbi,
školovanih po nemaĉkim i maĊarskim školama, i pobornika nemaĉke i maĊarske kulture i
knjiţevnosti. Šezdesetih godina Srbija je imala diplomatsku potporu Francuske, za doba
kneza Mihaila jedan francuski viši oficir bio je srpski ministar vojni, politiĉki, duhovni i
knjiţevni ugled Francuske kod Srba stojao je vrlo visoko, i mladi Srbi su u sve većem broju
išli na školovanje u Francusku. Ujedinjena omladina srpska je budno pratila borbe francuske
republikanske opozicije, sa francuskom Ligom za mir i slobodu odrţavala je idejne i politiĉke
veze, i Viktor Igo je tada kod Srba našao mnogo prevodilaca, ĉitalaca i sledbenika. Francuski
pisci, i knjiţevnici, i politiĉari, poĉinju se sve više prevoditi; u srpskom pozorišnom
repertoaru šezdesetih godina veliki je broj francuskih komada, i taj broj je godinama stalno
rastao, tako da danas u srpskom pozorišnom repertoaru veća polovina prevoda je iz
francuske knjiţevnosti. Naroĉito od kraja osamdesetih godina jaĉa francuski uticaj u srpskoj

knjiţevnosti, a od poĉetka XX veka francuska kultura gotovo sasvim preovlaĊuje kod Srba,
naroĉito u Srbiji. Ĉasopisi i listovi najradije i najviše donose prevode iz francuske
knjiţevnosti. Alfons Dode, Gij de Mopasan, Anatol Frans postaju ljubimci srpske ĉitalaĉke
publike.
Taj francuski uticaj nije samo ograniĉen na prevoĊenje francuskih knjiga i prikazivanje
francuskih komada. Od kraja devedesetih godina on se jako oseća i u originalnoj knjiţevnoj
proizvodnji srpskoj. To uticanje olakšano je velikom duhovnom sliĉnošću koja postoji
izmeĊu francuskog i srpskog mentaliteta i izmeĊu duha francuskog i srpskog jezika. Danas
se, uglavnom, srpski pisci knjiţevno vaspitaju u francuskoj knjiţevnosti, francuski uticaj je
naroĉito jak u lirici i u knjiţevnoj kritici, nešto u romanu. Srpski knjiţevni stil se uspešno
preobraţava prema velikom francuskom uzoru; interpunkcija, koja je doskoro prema
nemaĉkom bila gramatiĉna, sada prema francuskom postoje logiĉna. Današnja srpska
knjiţevnost razvija se uglavnom pod uticajem francuske knjiţevnosti.

OBELEŢJA DANAŠNjE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI
Z a poslednjih desetak godina, u gore pomenutim prilikama i pod reĉenim
uticajima, stvorila se jedna nova knjiţevnost, sa novim piscima i novim knjiţevnim

shvatanjima. Ukoliko je to mogućno odreĊivati još danas, ta knjiţevnost ovako izgleda.

POEZIJA
R ad na poeziji je vrlo ţiv i napredak oĉigledan. Taj rad je pre svega obilan, i
po broju štampanih stihova današnjica podseća na pesniĉku pletoru šezdesetih godina

prošloga veka. Kao što je osamdesetih godina napredovala pripovetka, tako danas napreduje
poezija, naroĉito lirska poezija.
Iako122 istorijsko osećanje nije oslabilo kod Srba, ni kod najobrazovanijih, ni kod onih
koji su po svojoj kulturi potpuno zapadnjaci; iako je atmosfera poslednjih velikih istorijskih
dogaĊaja i promena vrlo pogodna za poetsko—istorijske sinteze, ipak [umetniĉka] epska
poezija u srpskoj knjiţevnosti ne moţe da se razvije. Ona je gotovo sasvim napuštena i što
ima pokušaja to su bez knjiţevne vrednosti.
Ali lirska poezija cveta, i ima predstavnika od vrednosti. Današnja lirska poezija srpska
nije tako obilna i raskošna kao što je bila u doba romantizma, i današnji liriĉari srpski
nemaju ni stvaralaĉku snagu, ni plodnost, ni obimnost ranijih pesnika. Oni rade manje,
sporije i kreću se u uţem krugu knjiţevnih rodova i poetskih motiva. MeĊu njima nema jakih
liĉnosti koje sve natkriljuju i zasenjuju. Ali današnja lirika ima dublji duševni ţivot, tananije
osećaje, otmenija osećanja, naroĉito savršeniju formu. U tehniĉkom pogledu ona je znatno
viša, njeni slikovi su bolji i jaĉi, na ritam obraća veću paţnju, njen pesniĉki jezik je izraĊeniji
i uglaĊeniji. Ona je danas većma evropska i umetniĉka no što je ikada bila.
U današnjoj srpskoj lirskoj poeziji opaţa se nekoliko ukrštenih raznih struja. Ima
pesnika koji su u punoj teoriji »umetnosti radi umetnosti«, koji iznad svega polaţu na
spoljnu lepotu i otmenost izraţavanja, na retka osećanja, fine prelive, tanĉine osećanja,
poetske simbole i neobiĉan naĉin izraţavanja. Pored pesnika zakasnelih podraţavalaca
dekadentizma, pored zaostalih modernista koji se ushićavaju Šarlom Bodlerom i Oskarom
Vajldom, koji neguju umetnost »nesvesnoga, podsvesnoga i nadsvesnoga«, »poeziju grĉa«,
mutnih snova, obolelih stanja svesti, ima pesnika intimnog nadahnuća, prirodnog i
neposrednog izraţavanja. Ima pesnika snaţne vere u ţivot i nacionalne energije. Patriotska
poezija, koja je ranije gotovo bila zamukla, ili spala na slabe versifikatore i neiskrene
deklamatore, sada, u predosećanju velikih istorijskih dogaĊaja, i kao posledica njihova, u
svoj svojoj slavi je vaskrsla. Današnja patriotska poezija i idejom, i osećanjem, i izrazom stoji
nad emfatiĉnom i polunovinarskom patriotskom poezijom iz romantiĉnoga doba. Ona je
razumnija, diskretnija, otmenija, naroĉito knjiţevnija.

Pesniĉki jezik i versifikacija su na visini na kojoj nikada nisu bili u srpskoj knjiţevnosti.
Današnji pesnici drugog i trećeg reda, koristeći se opštesteĉenim pesniĉkim kapitalom, pišu
formalno bolje stihove no što su ih pre pola veka pisali pesnici prvoga reda. Nova poezija
ţivopisnošću i muzikalnošću zadovoljava i oko i uho. U pogledu forme glavni moderni pisci
podigli su srpski knjiţevni jezik i srpsku lirsku poeziju gotovo do stupnja savršenosti.

PRIPOVETKA I ROMAN
S tarija seoska pripovetka iz osamdesetih godina, ĉesto još folklorna i u
dijalektu pisana, koju su epigoni i podraţavaoci bez talenta naĉinili banalnom, danas se
gotovo sasvim izgubila. Reakcija je protivu nje bila toliko jaka da je selo, koje se gotovo
iskljuĉivo videlo kod ranijih pripovedaĉa, danas skoro sasvim nestalo u srpskoj pripoveci. I
ako ko od današnjih pripovedaĉa opisuje selo i seljake, to ne ĉini više onako idiliĉno i
folklorno, no više kao socijalni posmatraĉ, politiĉki kritiĉar, ili knjiţevni liriĉar koga priroda
opija. Osećanje prirode, površno i oskudno gotovo kod sviju ranijih pripovedaĉa srpskih,
sada postaje ţivlje i razvijenije. Današnji pripovedaĉi manje imaju interesa za spoljnji, a više
za unutrašnji ţivot ĉovekov. Varoš, njen viši i sloţeniji ţivot, moderna duša, sa svim onim što
je nesreĊeno, protivreĉno, nemirno, gotovo bolesno u njoj, — to danas mnogo više zanima
srpskog pripovedaĉa. Pripovetka je, po osnovnim shvatanjima i po metodu rada, uglavnom
ostala realistiĉka, posmatrajući iskljuĉivo stvaran i suvremen ţivot i prikazujući ga u
njegovim karakteristiĉnim pojavama, ali u njoj ima više liĉnoga nadahnuća, knjiţevnoga
subjektivizma, gotovo lirizma, mnogo socijalne ili nacionalne tendencioznosti. Ona je zrelija,
individualnija i knjiţevnija no što je nekada bila.
Uslovi za roman su postali povoljniji, i novo doba dalo je nekoliko dobrih romana.
Istorijski roman je sasvim napuštan, i do danas srpska knjiţevnost nema pravog istorijskog
romanopisca, iako u srpskom narodu ima toliko ţivih i aktivnih istorijskih tradicija.123 Novi
roman je iskljuĉivo iz suvremenoga ţivota, ne daje samo široke slike pojedinih društvenih
sredina ili izrazitih društvenih tipova, no uzima da rešava pojedina psiho-fiziološka ili
socijalna pitanja. Ali i pored toga napretka, srpska knjiţevnost još uvek išĉekuje svoga
velikog romanopisca, koji bi se svim svojim talentom bacio na roman. Nesumnjivo je da za
razvijanje romana danas ima više opštih uslova no što je ikada bilo u srpskoj knjiţevnosti.

DRAMA
U pogledu drame ne oseća se znatan napredak, iako su socijalni i moralni
uslovi daleko povoljniji no što su ikada bili. Razvijeniji i sloţeniji socijalan ţivot,
diferencijacija u društvu i individualizacija liĉnosti, daju većeg i boljeg materijala
dramatiĉaru. Ĉešći i veći dramski konkursi, zbliţavanje srpskih i hrvatskih pozorišta, nisu
mogli biti od većega uticaja na razvitak dramske knjiţevnosti. Ili se produţavao raniji vodvilj,
dosta gruba komedija bez velikih knjiţevnih pretenzija, ili se ĉine pokušaji podraţavanja
moderne socijalne drame ili skandinavske simbolistiĉke drame. Poslednjih godina javilo se
nekoliko naturalistiĉkih komada, sa pojaĉanom sklonošću za pesimistiĉko slikanje crnih
strana društva i moralne bede ljudske, sa predmetima iz najniţih društvenih slojeva. U
opštoj obnovi patriotizma oseća se i malo vraćanje ili ka ţivopisnoj istorijskoj drami u stihu,
ili simboliĉnim slikama nacionalnih borbi u prošlosti i u sadašnjosti.
U tome pogledu znaĉajan je i uticajan rad dubrovaĉkog dramatiĉara Iva Vojnovića,

jednoga od onih pisaca koji su na sredi izmeĊu dve knjiţevnosti jednoga jezika, izmeĊu
srpske i hrvatske. On je poĉeo rad iskljuĉivo u hrvatskoj knjiţevnosti, ali potpuno prešao i na
srpske motive i stao pisati i za srpsku knjiţevnu publiku. Njegova Dubrovaĉka trilogija
(1900, 1902, 1911), veoma emocionalna i knjiţevna, najbolja je dramska tvorevina na našem
jeziku poslednjih godina. Smrt Majke Jugovića (1907, [1911]) i Lazarevo vaskrsenje (1913)
jesu knjiţevni izraz novoga nacionalnoga idealizma i poleta. Ivo Vojnović je danas prvi
dramatiĉar i kod Srba i Hrvata, ali nedovoljno istorijsko osećanje, preteran simbolizam,
katkada usiljeno patetiĉan ton smanjuju vrednost njegovoj inaĉe visoko nadahnutoj
nacionalno-simboliĉnoj drami.
Srpska drama još ĉeka ili razvijeniju socijalnu sredinu, veći stupanj opšte i knjiţevne
kulture, ili jakog i darovitog pisca koji će je snagom svoga talenta podići na visinu ostalih
rodova u suvremenoj srpskoj knjiţevnosti.

KNjIŢEVNA KRITIKA
N apredak knjiţevne kritike koji se krajem devedesetih godina jasno osećao,
poslednjih desetak godina samo se pojaĉavao. Znaĉajna je ĉinjenica, i objašnjiva osnovnim

kritiĉkim i pozitivnim mentalitetom srbijanskim, da knjiţevna kritika, i danas, kao što je bio
sluĉaj i na kraju devedesetih godina, ima za svoje glavne predstavnike pisce iz Srbije.
Knjiţevna kritika srpska postaje nezavisan i razvijen knjiţevan rod, i po vrednosti i po

uticaju zauzima visoko mesto u današnjoj knjiţevnosti. Pod uticajem moderne francuske
knjiţevne kritike i estetike, naroĉito Sent-Beva, Hipolita Tena, Ţila Lemetra i Marija Gijoa,
srpska kritika je postala sasvim moderna, i u glavnim svojim idejama i u metodima rada.
Impresionizam je jedna od njenih glavnih osobina, ali ona se sluţi i drugim metodima
knjiţevnoga ispitivanja i ocenjivanja, biografskim i istorijskim metodom, izmeĊu ostaloga.
Ta nova knjiţevna kritika, redovnim i sistematskim praćenjem novih knjiţevnih pojava, vrši
jak uticaj kako na pisce tako i na ĉitalaĉku publiku. Ona prouĉava ne samo nove pisce i
dnevnu knjiţevnu proizvodnju no i starije pisce i ranije knjiţevne epohe, vrši reviziju
knjiţevnih pogleda, ocena i shvatanja, daje dragocen materijal pravoj istoriji knjiţevnosti.
Daleko knjiţevnija no što je ikada bila, raĊena sa knjiţevnim ukusom i osećanjem, naroĉito
pisana paţljivim modernim knjiţevnim stilom, ona utiĉe i neposrednim primerom i znatno
je pomogla podizanju knjiţevnoga merila i stvaranju jednog knjiţevnog stila. Nimalo kruta
ni pedantna, bez dogmata i bez predrasuda, vrlo liberalna i pristupaĉna, ceneći pisce samo
po njihovoj knjiţevnoj vrednosti, krĉeći put mladim talentima, današnja knjiţevna kritika
našla je velikoga odziva kod ĉitalaĉkog sveta i uţiva onaj ugled koji je poezija imala
šezdesetih, a pripovetka sedamdesetih godina.

KNjIŢEVNI JEZIK I STIL
J edna od najvidnijih i najvaţnijih odlika opštega napretka u srpskoj
knjiţevnosti jeste usavršavanje knjiţevnoga jezika i stila. Stara filološka škola sasvim se
izgubila sa svojim nenauĉnim i preţivelim shvatanjima: da je srpski knjiţevni jezik dovršio
svoje razvijanje, i da je jezik Vuka Karadţića i Đure Daniĉića definitivan knjiţevni jezik od
koga se, kao od neke svetinje, ne sme odstupati. Danas je opšte primljeno shvatanje da je
knjiţevni jezik jedan ţiv organizam, prirodan i spontan proizvod vazda usavršljivog ljudskog
duha, i da se kao takav mora razvijati, popunjujući se pozajmicama svake vrste, i oţivljenim
zgodnim arhaizmima i primanjem lepo kazanih provincijalizama, naroĉito prihvatanjem
spontano postalih neologizama, i da za nove ideje i nova osećanja potrebni su i novi izrazi i
nove forme.
U polovini XIX veka mislilo se da je jezik kojim su Karadţić i Daniĉić preveli Bibliju
idealan srpski jezik, a pisci su pisali prema tim uzorima. Iako je nedavno bilo pokušaja da
juţno hercegovaĉko nareĉje postane opšte knjiţevno nareĉje srpsko, iako je ta ideja potpuno
pobedila kod Hrvata, u srpskoj knjiţevnosti ostalo je, uglavnom, istoĉno nareĉje, govor
Beograda, Šumadije i stare Vojvodine. Ne samo da je istoĉno nareĉje saĉuvalo svoj raniji
poloţaj, no zato što njime govori najveći i najkulturniji deo srpskoga naroda, »od Triglava do
Soluna«, zato što ima tradiciju, zato što je kraće, lakše, poslovnije, energiĉnije, ujednaĉenije,
ono oĉevidno potiskuje juţno nareĉje. Kao što je šezdesetih godina bilo srpskih pisaca iz
istoĉnih krajeva koji su poĉeli pisati juţnim nareĉjem, tako i sada pojedini pisci, i srpski i
hrvatski, iz jugozapadnih krajeva, poĉinju pisati istoĉnim nareĉjem, koje je na putu da
postane opšta i vladajuće nareĉje srpske, a verovatno i hrvatske knjiţevnosti.
U Srbiji, u Beogradu, u ĉisto nacionalnoj sredini, daleko od tuĊih uticaja, u opštoj i

svestranoj upotrebi koju jeziku moţe da dâ samo jedna ĉisto nacionalna drţava, stvara se
nov knjiţevni jezik, slobodan, ţiv, krepak, gibak, ţivopisan, uvek u pokretu i u stvaranju. Taj
tako nazvani »beogradski stil«, u reakciji protiv ranije filološke škole i u preziranju
dogmatiĉke gramatike i u teţnji za originalnim izraţavanjem, katkada ide suviše daleko. Ali i
pored neizbeţivih krajnosti i zloupotreba, on je jedna velika tekovina i elemenat napretka u
današnjoj srpskoj knjiţevnosti. On, pun snage i ţivota, prelazi granice Srbije i nameće se
celoj knjiţevnosti našega jezika, ne samo srpskoj no i hrvatskoj. Nikada se u srpskoj
knjiţevnosti nije knjiţevnije pisalo no što je danas, u doba zavlaĊivanja »beogradskog stila«.

1) PESNICI
N ajnovija srpska poezija ima dva pesnika na ĉelu: Jovana Duĉića i Milana
Rakića, dva Ċaka modernih francuskih pesnika, koji po svom pesniĉkom obrazovanju imaju
mnogo zajedniĉkog, ali koji se po svome knjiţevnom karakteru i po prirodi svojih pesama
znatno razlikuju.

JOVAN DUĈIĆ
R oĊen 1874,124 u Trebinju, u Hercegovini,* kao i njegovi knjiţevni drugovi
Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović, propevao je poĉetkom devedesetih godina, pod jakim
uticajem Vojislava Ilića. U prvoj njegovoj zbirci Pjesme (Mostar, 1901.) nalaze se motivi,
predmeti, osnovni ton, pa ĉak i reĉnik Vojislava Ilića. Kao i Vojislav Ilić, i on voli Puškina i
daje nekoliko prevoda iz njega (Bahĉiserijski šedrvan i Galub, 1900; Andţelo, 1901;125
Cigani, 1902; Kavkaski suţanj, 1905). Ali Duĉić, jedan od najgipkijih i najevolutivnijih
duhova srpske knjiţevnosti uopšte, nije se na tome zaustavio. Otkako je 1899. otišao na
stranu, u francusku Švajcarsku i Francusku, on je došao u školu modernih pesnika
francuskih, naroĉito Albera Samena i Anrija de Renjije, i ubrzo se pokazao ne kao dobar Ċak
no kao samostalan stvaralac.
Njegova poezija do 1901. bila je više opisna, u najboljem sluĉaju poezija šumova i
zvukova. Ljubav je bila glavno osećanje koje je pevao u toj svojoj mladićkoj lirici, i nekoliko
iskrenih, osećanih, neposrednih pesama koje je tada ispevao, idu u njegove najbolje pesniĉke
proizvode. Docnije, sve to mu je poĉelo izgledati naivno, poĉetniĉko, nedovoljno umetniĉko, i
on se sav okreće »umetnosti radi umetnosti«, umetnosti rafinisanoj i idejom i formom,
poeziji formalne lepote i simbola. Druga sveska Pesama (Beograd, 1908), u kojoj ima
izmenjenih pesama iz zbirke od 1901, pokazuje koliki se preokret napravio u njegovom
pevanju. Forma mu sada izgleda vaţnija od sadrţine: »Forma u pesmi moţe ĉesto da zameni
sve drugo...« Pesnik je za njega »kabinetski radnik i uĉeni zanatlija na teškom poslu rime i
ritma...« »Sve je do toga kako se nešto reĉe...« On hoće da u svoju poeziju magle i senki
unese što reĊe osećaje, što suptilnija osećanja, trudi se da uhvati one suptilne veze koje
vezuju dušu ĉoveka sa dušom stvari, ljudski ţivot za vasionski ţivot, da mesto opštih i
prostih ideja dâ više poetske simbole. On pati od straha da ne bude dovoljno otmen, da
njegova poezija ne liĉi odveć na poeziju drugih pesnika. On poeziju shvata kao neku vrstu
primenjene metafizike, nerado opisuje spoljni svet i opšta ljudska osećanja, no, u teţnji »da
se od ĉisto spoljnih fakata pribliţi dogaĊajima duše«, obdelava »tananu poeziju simbola«,
»metafiziku osećanja«.
Sve to, odista, nije banalno, bar u dosadašnjoj srpskoj knjiţevnosti; u toj poeziji ima
mnogo otmenosti, sklada i finoće, ali to ugušivanje sopstvenih osećanja, izokretanje svoje
prirode, ţelja biti drugaĉi od ostalih, strah od iskrenosti i prirodnosti, traţenje simbola
pošto-poto, iskljuĉivo staranje o efektima koji se postizavaju kombinacijama reĉi i glasova,

sve to ĉini utisak neĉega hladno usiljenog, ukoĉeno otmenog, i katkada gotovo prelazi u
manirizam.
ţrtvujući katkada smisao, jasnost, iskrenost, svoje intimne pesniĉke osobine, Duĉić se
usavršio u formi kao niko do njega. Mada mu slikovi nisu svagda pravilni, on piše vanredno
izraĊenim stihom, uglaĊenim, utanĉanim, sa obiljem slika i bogatstvom reĉi, pokazujući se
kao majstor u reĉi. Njegovi fluidni, ţivopisni, sjajni stihovi idu u najbolje stvari koje je srpska
poezija dala. Stil je uopšte njegova najveća osobina, i to se vidi najbolje na njegovoj prozi, na
putopisima (Pismo iz Ţeneve, 1908; Pismo sa Alpa, 1906; Pismo s Jonskoga mora, 1911) i
knjiţevnim impresijama (o Vojislavu Iliću, 1902; o Borisavu Stankoviću, 1907; o Miloradu J.
Mitroviću, 1911; o Petru Koĉiću, 1912; [o Isidori Sekulić, 1914]). Ti putopisi su ĉesto
fantastiĉni, a knjiţevne slike su više pesniĉke impresije, knjiţevni vezovi, sjajna stilska
razvijanja povodom jednog pisca. Ali to je pisano neĉuveno sjajnim, bleštavim stilom,
bogatim reĉnikom i retkim figurama, sa mnogo duha i gracije, sa toliko literature da ĉitalac
ostaje zasenjen. Njegovi putopisi su najknjiţevniji i najbolji posao svoje vrste u srpskoj
knjiţevnosti. Pesnik vrlo velikog talenta ĉije razvijanje još nije dovršeno, pisac prvoga reda
koji još nije kazao svoju poslednju reĉ, Jovan Duĉić je jedan od tvoraca u današnjoj poeziji
srpskoj a u prozi jedan od najvećih srpskih stilista.

MILAN RAKIĆ
R oĊen u Beogradu 1876,* nešto mlaĊi od Duĉića, javio se docnije, 1902, i
odmah izišao sa svim svojim pesniĉkim osobinama. Poĉeo je, pod psevdonimom, pevati u
Srpskom knjiţevnom glasniku 1902, prva sveska Pesama izišla mu je 1903, a druga, Nove
pesme, 1912. Pisao je malo, za desetak godina oko pedeset pesama, ali je kakvoća obilato
nadoknadila koliĉinu.
On se nije ugledao na ranije srpske pesnike, no je neposredno otišao u školu francuskih

pesnika. Nije se javio dok pesniĉki zanat nije dobro izuĉio, i izišao je na javnost kao izraĊen
pesnik sa odreĊenom fizionomijom, unoseći u srpsku poeziju nešto novo i više, zauzevši
odmah jedno od prvih mesta u suvremenoj srpskoj knjiţevnosti, stvorivši odmah neku vrstu
pesniĉke škole.
On je pesnik intelektualac, intelektualan kao retko ko od srpskih pesnika do njega, i oni

koji ga nisu voleli tvrdili su da je on pesnik više glavom no srcem, da ima više opšte
knjiţevne kulture no pravog pesniĉkog talenta. Ali intelektualne osobine ovog modernog
ĉoveka i Evropljanina utoliko više odudaraju od banalnosti u mislima i praznine osećanja
ĉega se i suviše viĊalo u srpskoj poeziji. I posle verbalista kakvi su preplavili srpsku
knjiţevnost, Rakić, stojeći na visini moderne misli, sa dušom modernog razvijenog ĉoveka,
dobro je došao sa svojom intelektualnom, gotovo intelektualizovanom poezijom, u kojoj se
velika ĉoveĉanska osećanja i visoke misli kazuju sa mnogo sklada, ukusa i mere, na klasiĉan
naĉin, u dobrom smislu te reĉi. U srpskoj knjiţevnosti od Jovana St. Popovića nije bilo
misaonijeg liriĉara no što je Rakić. Ali nad starijim refleksivnim pesnicima srpskim on ima
veliku nadmoćnost: dok su stari bili knjiški hladni, staraĉki mudri, ukoĉeno pravilni i
visokoparno sveĉani, Rakić je u isti mah i misaon i topao, i knjiţevan i neposredan, i reĉit i
prirodan, i njegova u osnovu vrlo liĉna i sasvim lirska poezija u isti mah je opšteĉoveĉanska i
u višem smislu refleksivna.
U prvim stihovima njegovim bila je vrlo jaka pesimistiĉka nota, i on je jaĉe no iko pevao
teret, prazninu, ništavilo ţivota, duhovni i duševni jad ĉoveka pritisnuta sudbinom, ali u isti
mah i ponosit i miran stoicizam, pobedu duha nad materijom i prekaljene duše nad
brutalnom prirodom. I taj prvobitni pesimizam, koji je u izvesnim trenucima izgledao
bajronovski reĉit i oĉajan, sve više je prelazio u melanholiĉnu rezignaciju i filozofsku
vedrinu. Pored toga, poslednjih godina Rakić, koji je sa sluţbom bio na Kosovu, ispevao je

izvestan broj patriotskih pesama, u kojima je, sa Aleksom Šantićem, vaskrsao staru
rodoljubivu poeziju, dokazao kako i ona moţe biti vrlo knjiţevna i umetniĉka. Njegovo
rodoljublje je duboko u njegovu srcu, i u punoj saglasnosti sa njegovim duhom, on ima
suvremen patriotizam, bez fraza i bez stava, racionalan i diskretan, koji je sastavan deo
razvijene duše i zrele misli modernog ĉoveka.
Ako bi, kao pesnik uopšte, Rakić imao da se spori o prvenstvo sa Jovanom Duĉićem, u
pogledu ĉisto pesniĉke forme on je danas na prvom mestu, i u srpskoj knjiţevnosti nema
izraĊenijih, savršenijih stihova no što su njegovi. Shvatajući knjiţevni posao sasvim ozbiljno,
radeći ga vrlo paţljivo, on je svojim stihovima znao dati gotovo definitivnu formu. On ima
široku i bogatu oratorsku frazu, zaokrugljenu strofu kao u mramoru rezanu, snaţan i sveĉan
ritam, stil kristalno jasan, krepak i efektivan, stih bogat, zvuĉan, metalan. Njegovi stihovi,
zvonki i ĉisti, odjekuju zvekom plemenitog metala. Njegova poezija je besprekorna u svojoj
mirnoj euritmiji i mramornoj lepoti, i u pogledu tehnike to je poslednja reĉ umetniĉkoga
savršenstva u dosadašnjoj poeziji srpskoj.
U celom svom radu Rakić oznaĉava jedan veliki napredak u srpskoj knjiţevnosti.
Mislen bez pedanterije, dubok bez nejasnosti, reĉit bez emfaze, liriĉan bez patosa, on je tip
modernog pesnika našeg intelektualnog doba.

STEVAN M. LUKOVIĆ
Z animljiva i lepa knjiţevna pojava bila je poezija rano preminuloga Stevana
Lukovića (1877. do 1902). On je poĉeo pisati polovinom devedesetih godina, ali to su bili
obiĉni Ċaĉki pokušaji bez vrednosti. Osetivši šta sve treba znati pa moći pisati, on se dao na
prouĉavanje francuskih pesnika, naroĉito Alfreda de Misea i Pola Verlena. Ne publikujući
svoje stihove, uveren da još nisu kako treba, on je ostavio za sobom izvestan broj
nedovršenih pesama, koje su njegovi prijatelji izdali u Beogradu 1903. godine (Pesme
Stevana M. Lukovića).
Te malobrojne, još nedovršene, pesme pokazuju veliki i originalan pesniĉki talenat.

Pesniĉka priroda u najboljem smislu reĉi, fina duša i otmen duh, Luković je i formom i
sadrţinom donosio nešto novo u srpsku poeziju. On je pesnik »ĉeznuća i snova«,
neodreĊene tuge i diskretne melanholije, neĉega neodreĊenog, sanovnog, suptilnih stanja
svesti. Njegov elegiĉan i liriĉan stih je muzikalan i u nekoliko pesama postignuti su veliki
muziĉki efekti. Nekoliko njegovih pesama simboliĉkih i muzikalnih idu u najoriginalnije i
najbolje stvari moderne srpske poezije.

SVETISLAV STEFANOVIĆ
N ajplodniji meĊu novim pesnicima srpskim jeste Svetislav Stefanović
(roĊen u Novom Sadu, 1877*126). Javio se krajem devedesetih godina, i za desetak godina
dao je nekoliko knjiga pesama, eseja, skica, prevoda. U Mostaru (1903, 1904, 1905), izišle su
tri knjige njegovih Pesama; iz tih ranijih zbirki stihova, iz doba od 1902. do 1912, probrao je
kao neku malu antologiju Sunca i senke (Beograd, 1912). 1911. izišla je u Novom Sadu
njegova drama Sukobi, 1904, u Mostaru, zbirka proznih radova Skice. Prevodio je dosta iz
engleskih pesnika, Bernsa, Bajrona, Šelija, Edgara Poa, Tenisona, Svinberna, Rosetija,
Vajlda, itd. 1907. izišla je u Mostaru jedna sveska njegovih knjiţevnih ogleda Iz engleske
knjiţevnosti (o Šekspiru, o »Novoj renesansi«, o Danteu, Gabrielu Rosetiju, o Aldţernonu
Ĉarlsu Svinbernu). Stefanović je dosta prevodio iz Šekspira, u stihu. Tako: Julije Cezar
(Mostar, 1902), Magbet (Mostar, 1903), Mletaĉki trgovac (Mostar, 1905), Mnogo vike ni
oko šta (Mostar, 1906). Od Edgara Poa preveo je Dve pripovetke (U Molstremskom vrtlogu i
Istina o g. Valdemaru, Mostar, 1902).
Stefanović ima izvesnih dobrih osobina. On ima veliku duhovnu radoznalost, retku
vrednoću i radnu snagu, dosta široko knjiţevno obrazovanje. Lekar po struci, kao posledicu
svog prirodnjaĉkog obrazovanja, on ima i širih opštih ideja kojima ĉesto izlazi iz uskoga
kruga osveštanih pesniĉkih tema. Stojeći pod uticajem engleskih pesnika, on ima i novije
pesniĉke motive i originalniji pogled na svet. Širok panteizam, velika ljubav ka prirodi i
saosećanje svetskoga ţivota, ĉesto izraţavano sa snagom i akcentom, odlikuje njegove
najbolje stvari. Ali Stefanović ima mana koje vrlo jako opominju na Lazu Kostića, ĉiji je on
oboţavalac i jedan od vrlo retkih branilaca. Osećajući izvesnu originalnost u sebi, on hoće da
bude originalniji no što jeste, usiljava se da bude dubok i simboliĉan i ispada mutan,
zamršen i nejasan, i u celini ostaje teţak za ĉitanje. Stihovi su mu uglasti i tvrdi, »pesniĉke
slobode« nedopušteno velike, jezik neizraĊen i nesiguran. Njegovi pokušaji da se potpuno
oslobodi ranije srpske versifikacije i da stvori novu, slobodniju versifikaciju, nisu uspeli.
Uopšte, on je jedan od onih pisaca koji više hoće no što mogu, i njegove knjiţevne ambicije
nisu u skladu sa njegovim knjiţevnim sposobnostima. Kritiĉki i dramski pokušaji su mu
sasvim slabi, i odaju oskuDicu ravnoteţe u duhu i mere u ukusu.

MILAN ĆURĈIN
N eĉega novog i originalnoga uneo je u srpsku poeziju Milan Ćurĉin (roĊen u
Panĉevu 1880*). Svoj pesniĉki rad otpoĉeo je pod uticajem beĉkih modernista, poĉetkom XX
veka, i pisao mahom u Srpskom knjiţevnom glasniku. Zbirka njegovih stihova Pesme izišla
je 1906. Njegova poezija, ĉudna, katkada ĉudnjaĉka po idejama, osećanjima i obliku, bunila
je mnoge ukorenjene predrasude, i retko je koji pesnik doĉekan sa toliko zle volje i
podsmeha. Kod njega ima afektiranja, stih mu nije dobar, jezik nije siguran, ali neoĉekivane
pesniĉke i estetiĉke ideje kazivane su smelo i prkosno, i gotovo uvek interesantno. Iskrenost i
originalnost u duhu, oholo preziranje ranijeg i tuĊeg, prezriv ton i borben stav, odlikuju ove
originalne pesme. Ćurĉin je jedan od prvih pesnika koji su izišli iz konvencionalne
versifikacije i poĉeli pisati slobodnijom razmerom.
[Bavio se i istorijom srpske narodne poezije u stranim knjiţevnostima (Das serbische

Volkslied in der deutschen Literatur, Leipzig, 1905. — Foriel i njegove preteĉe u Nemaĉkoj,
SKG, 1911, 27. — Dode i ilirstvo, LMS, 1913, 293—4). Izbor srpskih narodnih pesama na
nemaĉkom u zbirci Insel-Bücherei, Leipzig, 1907. — U Beogradu, izdao Pesme Vase
Ţivkovića. — 1910. i 1911. izdavao Srpskohrvatski almanah. — Preveo Niĉea Tako je govorio
Zaratustra (Beograd, 1912).]

VELjKO PETROVIĆ
S voju pesniĉku individualnost ima Veljko Petrović (roĊen u Somboru
1884*). Svršivši maĊarsku gimnaziju u Somboru, uĉio je prava u Pešti. 1906. i 1907. bio je
saurednik ĉasopisa Croatia, pokrenutog u Pešti. Bacivši se na novinarstvo, rasturio je veliki
broj svojih stihova po srpskim i hrvatskim listovima i ĉasopisima. Dosada je izdao pesme
patriotskog smera, Rodoljubive pesme (Beograd, 1912) [ i »knjigu stihova« Na pragu
(Panĉevo, 1913)]. On je pesnik originalnih osećanja i ideja, i rado slika uzmućena duševna
stanja i reĊa osećanja. U patriotskoj poeziji, ostajući i originalan pesnik i savestan umetnik,
dao je novo, jaĉe, revolucionarno osećanje ljubavi prema svojoj zemlji i narodu, i retko kada
su nacionalni gnev i nada imali tako jake akcente. Njegovoj poeziji smeta izvesna tvrdoća
stiha i nesigurnost u jeziku. Veljko Petrović bavi se i novelom, sam veli da »sve više naginje
novelistici«, i dosada je dao priliĉan broj vrlo zanimljivih pripovedaka, u kojima ili
psihološki analizuje nevrasteniĉarsku dušu modernog ĉoveka ili sa gorĉinom slika srpsko
graĊansko društvo u Ugarskoj.

DANICA MARKOVIĆ
D voje od novih pesnika srpskih Danica Marković i Velimir Rajić imaju
izvesno zajedniĉko obeleţje: pesimizam i veliku iskrenost. Danica Marković (roĊena u

Beogradu 1879**) je pisala malo: jednu zbirku Trenuci (Beograd, 1904) i izvestan broj
stihova po raznim ĉasopisima u kojima ne pokazuje snagu da iziĊe iz sebe i iz svojih
ispovesti, da proširi svoj vidik misli i skalu osećanja. U Trenucima ima dosta nedostataka:
ostataka iz ĉitanja Vojislava Ilića, sentimentalnih cvetića, mutnog i nejasnog izraţavanja,
odsustva harmonije, teškog stiha. Ali ima jedna retka i smela iskrenost, odvaţnost da se u
pesmi kaţe sva misao i da se u lirskoj ispovesti ide do kraja. Trenuci su knjiga vrlo
subjektivna i vrlo individualna, gotovo autobiografska, svoja knjiga, kakve se retko sreću u
knjiţevnosti, gde konvencije, podraţavanja i šabloni toliko znaĉe. Danica Marković u tome
pogledu podseća na Marselinu Debord-Valmor u francuskoj, i Beti Paoli u nemaĉkoj
knjiţevnosti. Ta poezija je uznemirena, nervozna, bolna, ali svojim liĉnim akcentom ĉini jak
utisak. Tom malom i nesavršenom, ali originalnom i impresivnom knjigom, Danica
Marković je dosada najbolja pesnikinja u srpskoj knjiţevnosti.

VELIMIR RAJIĆ
K od Velimira Rajića (roĊen u Aleksincu 1879*) isti autobiografski i bolni
karakter. Njegova knjiga Pesme i proza (Beograd, 1908) sve je drugo samo ne knjiţevno
diletantstvo i opšta poetska mesta. U ovoj bolnoj knjizi nema nijedne misli, nijednog
osećanja koje pesnik nije svom dušom svojom osetio i svim svojim bićem proţiveo. Njegov
veliki pesimizam nije ono knjiţevno razvijanje jedne lake knjiške teme, no neposredno, silno
osećanje, koje katkada ĉini teţak fiziĉki utisak. Ta subjektivnost je i dobra i slaba strana ove
knjige: Pesme i proza su jedna iskrena knjiga, koja daje pun utisak osećanog i preţivljenog,
ali pesnik pokazuje uzak talenat, nemoć da iziĊe iz sebe, da peva drugo što nije za njega
vezano. Stihovi, iako nešto starinski, ĉisti su i pravilni.

SIMA PANDUROVIĆ
J edan od najkarakteristiĉnijih novih pesnika je Sima Pandurović (roĊen
1883**). On je dosada dao dve zbirke stihova: Posmrtne poĉasti (Mostar, 1908), Dani i noći
(Beograd, 1912), pored toga nekoliko prevoda u stihu iz francuske knjiţevnosti: Kralj se
zabavlja (1904)127 od Viktora Igoa, Romantiĉne duše (Les romanesques) od Edmona
Rostana (1912128), Rasinovu Ataliju (Beograd, 1913). U prvim stihovima svojim on
produţava onu notu pesimizma koja se jako osetila u srpskoj poeziji poĉetkom XX veka. On
je pesnik bola, mraka, jeseni, groblja, nirvane, bezuslovan pesimist, najpotpuniji i
najradikalniji pesimist kakvoga je dotle bilo u srpskoj knjiţevnosti. On ne peva pesimizam
kao jedno filozofsko osećanje sveta, no kao reakciju rastrojenih ţivaca, i, po ugledu na
francuske dekadente, peva ne bol ţivota no bolest ţivota, nevrasteniĉarske »snove bez noći i
noći bez snova«. To je modernistiĉka poezija »sumraka duše« i polusna, »poezija
transcendentalnog«, mutnih podsvesnih stanja, onoga što se samo naslućuje i nagovešćuje,
u kojoj su mesto svakih osećanja tamni osećaji, mesto ideja simboli, mesto misli paradoksi.
Pesnik je vrlo ĉesto nejasan, stil mu je pun stranih reĉi, stih dosta nepravilan. Ali u tim
prvim pesmama ima mnogo originalnoga, osobenih duševnih stanja, suptilnih osećaja,
dubokog i bolnog prodiranja u najtamnije dubine ljudskog srca, naroĉito mnogo liĉnoga
akcenta, pored toga lepih stihova, vanredno prilagoĊenih svojim temama.
Pandurović je pesnik bogatog duševnog ţivota i on se razvija i krupnim koracima ide

napred. U poslednjim stihovima, u zbirci Dani i noći, on se pokazuje i kao zreliji duh i bolji
pisac. Onaj mutan i teţak bolniĉki pesimizam preliva se u višu filozofsku rezignaciju i u
diskretnu melanholiju. Mesto dekadentskih bravada i histeriĉkih grĉeva, došla su viša
osećanja i jaĉe misli. Njegova poezija gubi od svoje bolesne izveštaĉenosti i usiljene
originalnosti, ali utoliko postaje prirodnija, većma ĉoveĉanska, bliţa.
Od najnovijih pesnika skreću paţnju na sebe Milutin Bojić* i Mirko Korolija.** Iako
vrlo mladi, oni već pokazuju svoju pesniĉku osobenost i unose nešto novo u srpsku poeziju.
Bojić ima ţivu maštu, ţivopisnu reĉenicu, bogat reĉnik, krepak i zvonak stih. [Pesme
(Beograd, 1914); drama Kraljeva jesen (Beograd, 1913).] Korolija, Dalmatinac rodom, stoji
pod jakim talijanskim uticajem. Stih mu je vrlo slobodan i nov. [Njegova zbirka: Pesme
(Zadar, 1914).]

2) PRIPOVEDAĈI

BORISAV STANKOVIĆ
M eĊu najnovijim pripovedaĉima srpskim prvo mesto zauzima Borisav
Stanković.* On je naglo ušao u knjiţevnost sa stvarima savršenim, koje su oznaĉavale jedan

sasvim originalan talenat i nov pravac u srpskoj pripoveci.
Krajem devedesetih godina, 1898, javio se u Iskri sa nekoliko pripovedaka, o kojima se

stalo govoriti i pisati tek kada su izišle u zbirci Iz staroga jevanĊelja (Beograd, 1899). Zatim
su izišle zbirke Boţji ljudi (Novi Sad, 1902; drugo izdanje, Beograd, 1913). Izbor njegovih
najboljih pripovedaka, Stari dani, izišao je u izdanju Srpske knjiţevne zadruge, 1902. Komad
Koštana izašao je u dva izdanja, u Beogradu 1902, u Karlovcima 1905. Od komada Tašana
objavljeni su samo pojedini ĉinovi, koji obećavaju dramu jake strasti i intenzivne poezije.
Roman Neĉista krv izišao je 1910. u Beogradu. Pored toga ima od Stankovića još izvestan
broj pripovedaka rasturenih po raznim listovima i ĉasopisima.
Do Borisava Stankovića srpska pripovetka je bila ograniĉena samo na severne i

zapadne krajeve naše; Stanković prvi uvodi u pripovetku naše jugoistoĉne krajeve,
novoosloboĊene krajeve, deo Stare Srbije koji je Srbija oslobodila 1877. i 1878. godine. On
postaje pesnik toga novoga, ţivopisnog i zanimljivog egzotiĉnog sveta, svoga rodnog mesta
Vranja, u kome je detinjstvo proveo, iz kojega je izneo najjaĉe i neizgladive uspomene, i iz
koga, u svome pripovedaĉkom radu, ne moţe da se makne. On opeva ne današnje Vranje,
koje se modernizuje, no Vranje »starih dana«, patrijarhalne ljude, njihove uske pojmove ali
srdaĉan ţivot. On opisuje ono što je video i osetio, vrlo ĉesto ljude koji su odista postojali i
dogaĊaje koji su se odista desili, nalazeći u jednoj poluistoĉnjaĉkoj palanci ceo »oĉarani vrt«
ljubavi, prelivajući to sve velikom poezijom svoga srca, dokazujući ne reĉju no delom da za
pravoga pesnika nema banalnosti u ţivotu. U njegovim opisima vranjskog ţivota ima vrlo
mnogo vranjskog, lokalnog, poĉev od zanimljivog arhaiĉnog srpskog dijalekta pa do
starinskih priroda u kojima se pomešala istoĉnjaĉka ĉulnost i slovenska osećajnost. Ali u
svemu tome realistiĉnom opisivanju jednoga kuta Srbije, gde se saĉuvalo još mnogo
starinskog i patrijarhalnog, ima vrlo mnogo liĉnog, impresionistiĉkog, lirskog. Stanković se
ne zadovoljava da slika spoljni svet, no u svoje delo i u svoje liĉnosti unosi liĉno sebe, jedno
jako nostalgiĉno osećanje ţivota, plahovitu strast i bolnu ĉeţnju. U svim tim pripovetkama,
gde se bije borba izmeĊu Istoka i Zapada, izmeĊu liĉnosti i celine, strasti i morala, snova i
jave, poezije i proze ţivota, u svim tim predmetima kojima je on umeo dati veliĉine i poezije,

Stanković je uvek prisutan, sa svom svojom širokom dušom. MeĊu svima srpskim
pripovedaĉima niko nije bio subjektivniji i poetiĉniji, niko nije takav potpun impresionist.
Na njegovoj poetiĉnoj liri nema mnogo ţica. On zna za ljubav-strast, istoĉnjaĉki

zanosan »dert« i bolni »sevdah«, ljubav-oluju, ljubav-stradanje, ljubav-fatalnost, »boţansku
bolest« koju su stari opisivali, koja saţiţe i uništava. Celo njegovo delo je, kako veli Jovan
Duĉić, »jedna velika ljubavna groznica«. Samo, posle te ljubavi ostaje gorak talog
melanholije, tuga nad prolaznošću svega i nad nemilostivom prozom ţivota, onaj prirodan
»ţal za mladost« koji je Stanković silnije i lepše opevao no iko. Svi njegovi junaci i junakinje
boluju od te iste ljubavne boljke, svi govore jednim istim jezikom, ali osećaju tako silno,
govore tako lepo da se ne oseća monotonija tipova, predmeta i osećanja, no se sve izdiţe nad
Vranjem i našim dobom, i daje jak utisak velike, veĉite drame ljudskog ţivota.
Svojim prvim pripovetkama Stanković je osvojio sebi jedno od najvećih mesta u

suvremenoj srpskoj knjiţevnosti. U jedan mah, posle prvih uspeha, pošto je izneo topla
osećanja i jake utiske svoje mladosti, mislilo se da je kazao sve što je imao da kaţe, da ne
moţe da se obnavlja i da izlazi iz sebe, da je ispevao svoju pesmu. Ali on je svu tu bojazan
razbio svojim romanom Neĉista krv, u kome se osetila neiscrpna snaga njegova, zreliji
talenat, veće knjiţevno iskustvo, šire shvatanje knjiţevnosti, sigurnija ruka. To nije niz
poreĊanih i slabo vezanih slika, no široko shvaćen i snaţno izveden moderan roman, jedan
od najboljih I najpotpunijih romana u srpskoj knjiţevnosti. Problem, fiziološka degeneracija
jedne stare bogate porodice, posluţio je kao predmet romana, ali roman ne vredi tim
problemom, koji nije dovoljno razvijen, no obiljem ţivota, bogatstvom tipova, naroĉito
velikom poezijom kojom Stanković zaliva sve što uzme da radi.
Isti uspeh Stanković je imao i u drami. Njegova Koštana je doţivela veliki uspeh i kod
knjiţevno obrazovanih ljudi, kojima se dopala njena prodirna i bolna poezija »derta«,
»sevdaha« i »ţala za mladost«, i kod velike publike, koja voli ono što je ţivopisno i huĉno u
njoj. To je velika ljubavna pesma ĉeţnje, strasti i tuge, puna nostalgiĉne poezije bosanskih
sevdalinki, sa neĉim opojnim i zanosnim što se hvata oko srca i duše. Kao drama, Koštana je
slaba, jer je nevešto pisana, nepovezana, ali svojim visokim knjiţevnim osobinama,
paroksizmom ljubavne strasti, prodirnim reĉima i snaţnim akcentom, ona je jedna od
najpoetiĉnijih stvari u srpskoj knjiţevnosti.
Stanković je više pesnik no pripovedaĉ, više pesnik no ogromna većina srpskih pesnika
koji su pevali do danas. On ima svojih mana i nedostataka. On je pre svega jednolik, dosta
uskog vidika, svodi svet i ljude na jedno jedino osećanje, na ljubav, i u svetu vidi samo
ljubavnike i ljubavnice, sevdalije i bolnike od ljubavi. Njegove pripovetke su nevezane,
nerazvijene, ĉesto bez sklada, epizode su razvijane na štetu celine, opisi gutaju radnju,
dijalog teţak i ispresecan, ĉesto izgleda na mucanje, sintaksa je nesigurna, opšta pismenost
nedovoljna. Ali, pored tih nedostataka koji se više tiĉu forme, Stanković ima jednu vrlinu
koja nadoknaĊuje za sve: silan, elementarno, nesvesno silan lirski temperament. To je
moţda najjaĉi pripovedaĉki talenat koji je ikada bio u srpskoj knjiţevnosti.

IVO ĆIPIKO
R oĊen 1869. u Kaštel-Novome kod Trogira u Dalmaciji,* Ivo Ćipiko
produţuje onaj niz pripovedaĉa koji je Dalmacija dala srpskoj knjiţevnosti.
Kao Ċak poĉeo je ĉitati srpske pripovedaĉe, Šapĉanina, Milićevića, naroĉito Janka
Veselinovića, na koga se ugledao u svojim prvim pripovedaĉkim pokušajima. Po hrvatskim i
srpskim listovima poĉeo se javljati još poĉetkom devedesetih godina. Od njega su izišle
zbirke pripovedaka Primorske duše (Zagreb, 1899), Sa jadranskih obala (Mostar, 1900), Sa
ostrva (Beograd, 1903), Kraj mora (Dubrovnik, 1911), slike Utisci iz rata 1912 (Sarajevo,
1914), [Preljub (Beograd, 1914)], dva romana: Za kruhom (Novi Sad, 1904) i Pauci (Beograd,
1909) i pozorišni komad Na granici (Beograd, 1910).
1911, u predgovoru zbirke Kraj mora, Ćipiko piše o svojim prvim radovima: »Najranije
od ovih priĉa pisane su impresivno, nagonski, sa potrebom da pišem — one su ĉisto moje.
Pišući ih, nisam dugo razmišljao, ĉuvstvovao sam i u strasti i u samilosti.« Njegovi prvi
radovi su ili izlivi jednog toplog srca koje priroda potresa, ili svetli opisi spoljnog sveta. Tek
docnije on prilazi višim problemima socijalnoga ţivota i moderne duše. Pod uticajem naših
starijih pripovedaĉa, kod kojih je bilo toliko etnografskog duha, on je opisivao ţivot
dalmatinskog seljaka, naroĉito u Zagorju, ţivot tvrd i muĉan, ali u kome se saĉuvalo mnogo
starinskog i patrijarhalnog. Ćipiko voli toga seljaka, potomka starih uskoka i hajduka, on je
ţiveo sa njime, razume ga i oseća ga, sa ljubavlju ga opisuje, uzima ga u zaštitu, i o njegovom
ţivotu piše socijalne, gotovo socijalistiĉke proteste. Ali on je mnogo bolji kao pesnik mora.
Pomorac, zaljubljen u more, on ga je više, radije i lepše opisivao no ijedan srpski pripovedaĉ.
U svim njegovim pripovetkama ima mnogo mora i svetlosti, i njegovi ţivi, osećani,
impresionistiĉki opisi mora, ĉisti, zraĉni i svetli, idu u najbolje opise naše knjiţevnosti.
Kao ostali pripovedaĉi njegova doba, kao Stanković, kao Koĉić, tako i Ćipiko ne
zadovoljava se samo spoljnim opisima i objektivnim realnim slikanjem sveta i ljudi, no unosi
i sebe, svoju dušu. Ĉovek od temperamenta, sav od mesa i krvi, snaţnog fiziĉkog ţivota,
strastan i ĉulan, on gleda prirodu kroz sebe i u nju unosi sebe. On voli ţivot prirodan, jedar,
sveţ, nabrekao, sve manifestacije ţivotnoga nagona. Njegova intenzivna »radost ţivota«,
njegova ljubav ka prirodi, »samilost«, saosećanje sa ljudima, jako socijalno osećanje, sve to
nalazi snaţna izraza u svima njegovim delima. Kao i Stanković i Koĉić, on je pravi lirski
realist.

Ćipiko ima više talenta i lirizma no knjiţevne veštine. On nije u stanju da dobro i
skladno izvede jednu temu, slabo vezuje dogaĊaje, epizodama daje suviše mesta. Njegove
mane se naroĉito vide u romanima, rĊavo komponovanim, katkada samo nabacanim.
Njegova snaga je u obilju ţivota i u poeziji mora koje je on obilno uneo u svoje knjiţevno
delo.

PETAR KOĈIĆ
G otovo svi srpski krajevi predstavljeni su u današnjoj srpskoj knjiţevnosti:
Bosnu valjano zastupa Petar Koĉić.* Njegove prve pripovetke, izgubljene meĊu beznaĉajnim
pripovetkama manjih ĉasopisa iz poĉetka XX veka, nisu se primećivale. On je opštu paţnju
skrenuo na sebe kada se 1902, u Karlovcima, javila prva njegova zbirka pripovedaka S
planine i ispod planine. Druga knjiga, pod istim imenom, izišla je u 3agrebu 1904, treća u
Beogradu 1905. Satira Jazavac pred sudom, za nekoliko godina, doţivela je jedanaest
izdanja. Iako je politika odvukla Koĉića na stranu, on ipak ne napušta knjiţevnost. Zbirka
Jauci sa Zmijanja izišla je u Zagrebu 1910, a satira Sudanija 1911. u Sarajevu.
Prvim svojim pripovetkama Koĉić je uĉinio utisak jakog, sveţeg i originalnog talenta.
On se tu otkrio kao pesnik mladosti i zdravlja, ţivotne energije i nacionalne snage. Njegovi
opisi seoskoga ţivota Bosanske krajine, koju dotle niko nije opisivao u srpskoj knjiţevnosti,
opisi njenih modrih planina i starih šuma, sveţi su, krepki, neposredni, katkada
impresionistiĉki. Svuda se oseća dah rascvetale prirode, ritam moćnoga ţivota, sve je
nabreklo krvlju i zdravljem. Što je on rekao o prirodi koju je opisivao, moţe se primeniti na
njegove prve pripovetke: »Sve se diţe, budi, sve se puši kao vruća krv, odiše snagom,
svjeţinom...« Takav je kada opisuje svoje drage krajinske planine, takav kada opisuje ljubav
mladih »ţestoke krvi«.
Samo, ta »radost ţivota« iz prve mladosti se gasi. On nije egoist koji ţivi za sebe i u
svom snu lepote, u prirodi ne gleda samo igre svetlosti i boja no i ĉoveka koji u njoj ţivi.
Priroda mu sve više postaje okvir, a glavna slika ĉovek, bosanski seljak, za koga on oseća
bratsku neţnost. Koĉić je ĉovek od silne nacionalne energije, moćan izdanak jedne srpske
rase koja je mnogo stradala i koja se mnogo borila. Njegov borbeni nacionalizam ima široku
socijalnu osnovicu, on je smeo i buntovan duh, i njegova ljubav prema seljaku nije
sentimentalnost i sauĉešće starih, no širok buntovan duh modernih. »O Boţe moj, piše on,
veliki i silni i nedostiţni, daj mi jezik, daj mi krupne i goleme rijeĉi koje dušmani ne
razumiju, a narod razumije!« Gotovo u svakoj svojoj pripoveci on daje izraza svojoj ljubavi
za bednog, ogolelog i pritisnutog seljaka, i srdţbi prema nasilju i nepravdi. Taj gorak protest
našao je jaka izraza u duhovitoj satiri Sudaniji, parodiji zakonske pravde i sudstva, a
naroĉito u proslavljenom Jazavcu pred sudom, delu koje je, osobito posle 1908, doţivelo
ogroman uspeh kod sviju slojeva srpske ĉitalaĉke publike i do 1913. doĉekalo jedanaest
izdanja, ćirilicom i latinicom. Agrarne i druge nevolje bosanskog seljaka, lukava, pritunjena,

ali nesalomljiva i buntovna, sve je to našlo silna izraza u ovoj izvrsnoj satiri. Tip seljaka
izveden je sa veoma mnogo taĉnosti i snage, dijalog je vanredno prirodan, sporedne liĉnosti
su obeleţene sa vrlo mnogo reljefa, situacije su vrlo pravilno izvedene, a i u svemu ima toliko
satire, gorke i osvetniĉke satire, da Jazavac pred sudom ide u najbolje satire politiĉke i
socijalne knjiţevnosti.
Petar Koĉić je jedan od najoriginalnijih suvremenih pisaca srpskih. To je umetnik koji

je planinu opisivao sveţijim i jaĉim bojama no iko pre njega; to je borben duh i oštar
satiriĉar kakvog nema danas u srpskoj knjiţevnosti. Od ostalih srpskih pisaca Koĉić se
odlikuje ĉistotom, teĉnošću i neusiljenošću svoga jezika. On danas piše jezikom Njegoša i
Ljubiše, sveţim, neiscrpnim gorštaĉkim jezikom, punim snage, poleta i slikovitosti, i u tom
pogledu stoji nad svima suvremenim pripovedaĉima srpskim.

MILUTIN USKOKOVIĆ
V aroški i moderni ţivot dobio je svoga slikara u Milutinu Uskokoviću (roĊen
u Uţicu 1884*). Jošte mlad, i tek u poĉetku knjiţevnoga rada, napisao je dosada nekoliko
knjiga: dve zbirke crtica Pod ţivotom (Beograd, 1905) i Vitae fragmenta (Mostar, 1908),
[dva] romana Došljaci (Beograd, 1910), [Ĉedomir Ilić (Beograd, 1914),] i jednu zbirku
pripovedaka Kad ruţe cvetaju... (Beograd, 1912). 1914. izišao je u Beogradu njegov prevod
Maksima Larošfukoa.
Kao pisac, Uskoković se razvija i još nije došao do punog izraza svoga talenta. Prve dve
zbirke su više ogledi, nacrti, skice, »probe pera«, u kojima je bilo mnogo knjiškoga
pesimizma, mladićke sentimentalnosti i romantiĉarske retorike, ali u kojima se isto tako
videla lepa osećajnost, zanimljiva opaţanja i lep knjiţevni stil. Što nije obiĉno sluĉaj kod
mladih i talentovanih pisaca, Uskoković je radio, ĉitao suvremene francuske pisce, nauĉio
knjiţevni zanat, izradio se, i došio sa zrelijim, odreĊenijim i jaĉim knjiţevnim delima.
Novelist po uzoru modernih francuskih pisaca, on ume da izabere zanimljiv predmet,

da izvede situaciju, da zaokrugli ceo predmet i dâ dobru knjiţevnu formu. Roman Došljaci su
njegovo najbolje delo i jedan od najznaĉajnijih novih romana srpskih. Roman ima svojih
mana: mešavinu izmeĊu jednog socijalnog romana sa tezom, vrlo spornom uostalom, i liĉne,
autobiografske sentimentalne ispovesti, pored toga tu ima ostataka starinske romantiĉnosti,
romantiĉarskih pojmova o »pesniku«. Ali Uskoković je u tome dobrom delu uspeo u onom u
ĉemu su sasvim promašili pisci kao Janko Veselinović i Simo Matavulj, u slikanju
suvremenog prestoniĉkog ţivota. U Došljacima on je dao dosada najbolji beogradski roman,
taĉne slike raznih beogradskih sredina, poremećeni ţivot u mladoj prestonici, grozniĉavu
borbu u jednom još neorganizovanom društvu, lepe i ţive opise beogradskog pejzaţa. Pored
toga tu ima dobrih psiholoških opaţanja, sposobnosti da se daju analize sloţenih pojava
moderne duše. Priĉanje je zanimljivo, raspored gradiva dobar, ceo posao srećno izveden.
I u Došljacima, i u svojim novijim pripovetkama, Uskoković se odlikuje znanjem

zanata, knjiţevniĉkom veštinom, znatnom pismenošću. On komponuje bolje no iko, i
pismeniji je no mnogi drugi pisci srpski, koji vrlo ĉesto ne idu dalje od svojih trenutnih
nadahnuća.

RADOVAN PEROVIĆ NEVESINjSKI
O d mlaĊih pripovedaĉa, Radovan Perović Nevesinjski (1878*), rodom
Hercegovac, oţiveo je staru folklornu pripovetku Stjepana Mitrova Ljubiše. Izdao je do sada
zbirku pripovedaka Gorštakinje (Beograd, 1906) [i S orlovskih krševa (Beograd, 1914)] i
politiĉko-nacionalni spis Iz zemlje plaĉa (Beograd, 1906). Sem toga znatan broj njegovih
pripovedaka rasturen je po listovima i ĉasopisima. Perović, prikazujući ţivot hercegovaĉkih i
crnogorskih brĊana, pokazuje dobro poznavanje sredine i narodnog ţivota, unosi svoj ţiv i
jak temperamenat, reljefno slika tipove, piše reĉitim i vrlo bogatim narodnim jezikom. Ali on
je bez mnogo ukusa; ima nesklada i grubosti, silom utrpane tendencije, i suviše
provincijalan, katkada nerazumljiv reĉnik. To je duh i talenat kome još treba sreĊivanja.

VELjKO M. MILIĆEVIĆ
J edno vreme polagane su velike nade na mladog pripovedaĉa Veljka M.
Milićevića (roĊen 1886. u Ĉagliću, u Slavoniji, odrastao u Lici**). Vrlo mlad, ranije no iko,
on je izišao na glas sa nekoliko dobro pisanih, sadrţajnih pripovedaka (Mrtvi ţivot, 1903;
Vihor, 1904; Bespuće, 1906, štampano u zasebnoj knjizi, Sarajevo, 1912). Teţak, sumoran
ton, bolno istraţivanje u dubinama ljudske duše, slikanje obolelih stanja volje i pomućene
svesti, odlikuje prve radove mladoga pisca. Te pripovetke su bile vrlo karakteristiĉne za onaj
period pesimistiĉke klonulosti, umora od ţivota i knjiţevnog nevrasteniĉarstva, kojim se kod
najmlaĊih pisaca poĉinjao XX vek u srpskoj knjiţevnosti. Kod njega ima analitiĉkih
sposobnosti, oštre inteligencije, hladne preciznosti, sigurne ruke u radu; pripovetke su mu
pisane sa otmenom prostotom, neusiljeno reĉito, tako da je sve to bilo više no sjajan poĉetak
jednog originalnog mladoga talenta. Milićević, na ţalost, nije išao dalje od tih prvih
pripovedaka. Otišavši na stranu, a upavši potom u novinarstvo, on je gotovo napustio
knjiţevni rad, istrošio svoj talenat, i pozniji njegovi radovi, usiljeni, slabo pisani, suviše
zaostaju za prvim odliĉnim radovima. Kao što je brzo procvetao, Milićević se tako brzo i
sasušio i sparušio. 1912. izišao je u Sarajevu njegov prevod romana Kloda Farera Boj (La
bataille).

JELENA DIMITRIJEVIĆ
J edna od karakteristika najnovijega perioda srpske knjiţevnosti jeste što se u
njemu u većem broju javljaju ţene koje pišu, od kojih neke pokazuju stvarne knjiţevne
sposobnosti. Pored Danice Marković u poeziji, javljaju se u pripoveci Jelena Dimitrijević,
Isidora Sekulić i Milica Janković (psevdonim L. Mihajlović). Jelena Dimitrijević (roĊena u
Kruševcu, 1862*) javila se stihovima, sasvim osrednje vrednosti (Pesme, Niš, 1894). Kako je
duţe vreme ţivela u Nišu, od 1881. do 1898, zainteresovala se za lokalni ţivot, naroĉito za
tursko ţenskinje. Đul-Marikina prikaţnja (Beograd, 1901) su lepa slika staroga Niša, u rodu
Sremĉevih niških pripovedaka. Turski ţenski svet opisan je u Pismima iz Niša o haremima
(Beograd, 1897), Pismima iz Soluna (1908), u većoj pripoveci Fati Sultan (Beograd, 1907) i
naroĉito u velikom romanu Nove (Beograd, 1912). Iako su bez veće originalnosti i jaĉe snage,
sa jednolikim predmetima, pisani dosta bezliĉnim stilom, ti radovi ipak imaju svoga interesa
i svoju ĉitalaĉku publiku.

ISIDORA SEKULIĆ
Z natno veće knjiţevne vrednosti su radovi dveju devojaka koje su se u
poslednje vreme javile, Isidore Sekulić i Milice Janković. Isidora Sekulić,** koja ĉini
pokušaje u knjiţevnoj kritici i koja se javlja i politiĉko-nacionalnim ĉlancima, prikupila je
svoje impresionistiĉke crtice, skice i pripovetke u knjigu Saputnici (Beograd, 1913). To je
knjiga skroz subjektivna, liĉna, sadrţinom i tonom, jedna nova pojava one »eksplozije
ţenske iskrenosti« u knjiţevnosti. U tome ima retke sposobnosti za introspekciju i moralnu
autopsiju; knjiga je pisana samostalno, vrlo knjiţevno. Ali sposobnosti za samoposmatranje
su zloupotrebljene, u literatorskom egocentrizmu otišlo se odveć daleko, i suv
intelektualizam, nerazumljivost, bizarnost, nešto usiljeno i knjiško, remeti opšti utisak ove
literarne knjige. [Od nje su Pisma iz Norveške (Beograd, 1914), putopisne impresije.]

MILICA JANKOVIĆ
M ilica Janković* svojom intimnom knjigom Ispovesti (Beograd, 1913)
predstavlja potpunu suprotnost. To je delo neposredne i iskrene knjiţevnosti, neusiljene i

simpatiĉne prostote, slovenske neţnosti i samilosti, tihe i proste »istine srca«, duh dobrote,
neţnosti i praštanja, nešto sasvim srpsko i domaće. Pored toga, tu ima i zanimljivih
opaţanja, originalnih utisaka i razumnih i slobodnih pogleda na ţivot. Knjiga je pisana
spontanim i prirodnim stilom, vrlo teĉnim i ĉitkim, sa merom i sa ukusom. Milica Janković
ima retku sposobnost da bez napora za knjiţevnim efektima radi sasvim knjiţevno; ona je
jedna od retkih srpskih spisateljki koje pišu svojim, neusiljenim i prostim, ali ipak
knjiţevnim stilom. I Milica Janković i Isidora Sekulić imaju zajedniĉku manu: preteran i
iskljuĉiv subjektivizam, govore samo o sebi i kao da nisu u stanju da iziĊu iz sebe, rasplinjuju
se u suvišna razvijanja i troše više reĉi no što je potrebno; nešto su jednolike i po motivima i
po tonu. I od jedne i od druge, koje su, svaka u prirodi svoga talenta, dale interesantne
pokušaje, oĉekivati je dela vidikom šira, sadrţajnija i potpunija.

3) DRAMATIĈARI
U pogledu dramske proizvodnje današnjica je jedan od najneplodnijih
perioda srpske knjiţevnosti. Materijalni uslovi za razvitak drame daleko su povoljniji no što
su ikada bili. Tri stalna narodna pozorišta, u Beogradu, Novom Sadu i Zagrebu, u kojima se
naroĉita paţnja ukazuje nacionalnom repertoaru, razni dramski konkursi i nagrade, priliĉne
za naše prilike, znatan broj glumaca koji sve više napreduju, mnogo veći, bolji i naroĉito
knjiţevniji repertoar, sve to ne daje ţeljene rezultate. Ako bi se tvrdilo da za dramu treba
samo razvijenija sredina, veća kultura, i opšta i knjiţevna, bolje poznavanje pozorišnoga
zanata, onda se nikako ne bi moglo objasniti zašto je srpska knjiţevnost u jadnim prilikama
tridesetih godina imala pisca vrste i vrednosti Jovana St. Popovića, a sedamdesetih godina
jednog dobrog komediografa u licu Koste Trifkovića.
Od suvremenih srpskih pesnika i pripovedaĉa vrlo malo ih je koji se bave dramom.

Borisav Stanković, u Koštani, i Ivo Ćipiko, u dramskoj slici Na granici, više su pripovedaĉi a
vrlo malo dramatiĉari. Od najmlaĊih pesnika Milutin Bojić, koji je 1913. dao ţivopisnu i
dobro stihovanu dramsku sliku Kraljevu jesen, pokazuje izvesnih dobrih sklonosti za
istorijsku dramu u stihovima. Od ranijih dramatiĉara Branislav Nušić u današnjem periodu
ne razvija veću dramsku delatnost.
U jedan mah izgledalo je da će moderna srpska drama dobiti svoga reformatora u

Vojislavu Jovanoviću.* On je poĉeo knjiţevan rad sa nekoliko satira i prevoda (Volterov
Kandid, Beograd, 1903; Ibzenov Rozmersholm, Mostar, 1905). 1906. dao je znaĉajan
dramski pokušaj Naši sinovi, a 1907. mali komad Naš zet. U malokrvnu i konvencionalnu
srpsku dramu, koja se sve više svodila na patriotsku frazeologiju ili površan vodvilj, on je,
stojeći pod uticajem francuskih naturalistiĉkih dramatiĉara iz grupe Slobodnog pozorišta,
uneo šire ideje i modernije metode. Njegovo delo ima svojih znatnih mana, koje odaju još
mlada ĉoveka u ţivotu i novoga pisca u knjiţevnosti: tu je manje data realna i istinita slika
jedne razrivene porodice, no se zbiranjem pojedinih crta iz ţivota raznih porodica dala jedna
uopštena, sintetiĉka, gotovo simboliĉka slika razrivene porodice. Komad je više skup
dramskih epizoda i zbirka društvenih tipova no sreĊeno dramsko delo; bolji je u
pojedinostima no kao celina; više je za ĉitanje no za gledanje. Pored toga, pisac, koji ima
izvesnih sklonosti za satiru i pesimizam, uneo je i hotimiĉne grubosti i karakteristiĉne
surovosti naturalistiĉkih pisaca. Ali to delo svojim solidnim osobinama odudara od sviju
sliĉnih pokušaja te vrste u srpskoj knjiţevnosti. Jovanović ima snaţnih posmatraĉkih

osobina, ţivo osećanje stvarnosti i ţivota, slobodan pogled na ljude i na stvari, smelost u
duhu da sve vidi i da sve kaţe, veštinu da ţivot kondenzuje i reljefno iznese na pozornicu,
precizan stil, bez ukrasa ali od utiska.
Jovanović, odavši se nauci, napustio je svoj srećno poĉet dramski rad, ali njegov primer
nije ostao bez podraţavalaca. Nekoliko mlaĊih pisaca, bez njegove snage i knjiţevnih
sposobnosti, poĉeli su pesimistiĉki i naturalistiĉki prikazivati suvremeni beogradski ţivot u
njegovim crnim stranama. U tome pokušaju oni su imali uspeha na pozorišnim konkursima i
pred šorom pozorišnom publikom, ali ne pravog i trajnog knjiţevnog uspeha. I Branislav Đ.
Nušić je u tome pravcu, idući za stopama Maksima Gorkog, dao mraĉnu naturalistiĉku
socijalnu sliku Iza boţjih leĊa. Iako Nušić bolje zna pozorišni zanat no iko, iako je intimni
poznavalac beogradskog ţivota, iako je njegov knjiţevni talenat vrlo gibak i prilagodljiv, on u
slikanju beogradskog sveta »na dnu« nije bio u svojoj ulozi lakog i duhovitog vodviljista, i taj
njegov pokušaj, ma koliko bio znaĉajan, nije imao većega uspeha, naroĉito nije oznaĉavao
obrt u njegovom dramskom radu.
Ceo taj pokušaj za osnivanje socijalne drame, karakteristiĉan po srpsku dramu u

poĉetku XX veka, nije uspeo. U srpskoj drami traju još uvek gladne godine i još se uvek
oĉekuje pisac koji će svojim stvaralaĉkim talentom ispuniti tu osetnu prazninu u suvremenoj
srpskoj knjiţevnosti.

4) KNjIŢEVNI KRITIĈARI
M oderna knjiţevna kritika stala se stvarati krajem XIX veka, ali se
potpuno razvila i stala aktivno uticati od prvih godina XX veka, i od toga doba stalno
napreduje.

BOGDAN POPOVIĆ
T vorac današnje knjiţevne kritike u srpskoj knjiţevnosti jeste Bogdan Popović
(roĊen u Beogradu 1863*). Kao pisac, kao osnivaĉ i prvi urednik Srpskog knjiţevnog
glasnika, kao dvadesetogodišnji nastavnik knjiţevnosti na Velikoj školi i Univerzitetu, on je
bio od stalnog i velikog uticaja na mlaĊe knjiţevne naraštaje, i više no iko uticao na pravac
današnje srpske knjiţevnosti. On je uveo francuski duh u srpsku knjiţevnost, uneo moderna
knjiţevna i umetniĉka shvatanja, stvorio modernu knjiţevnu kritiku srpsku i pod njegovim
neposrednim uticajem razvilo se nekoliko najznaĉajnijih novih pisaca.
Iako je poĉeo pisati po politiĉkim listovima, još poĉetkom osamdesetih godina, ipak
poĉetak njegovog knjiţevnog rada bio je u Otadţbini za 1887. 1889. poĉela je izlaziti njegova
sjajna studija Bomarše. Svoje uvodno predavanje O knjiţevnosti štampao je prvo 1894. a u
drugom, proširenom izdanju 1911. Matica hrvatska 1911. godine izdala je njegovu Atologiju
novije srpske lirike, posao umetniĉki u svakom pogledu. Inaĉe, od njega ima znatan broj
knjiţevnih i umetniĉkih studija, ĉlanaka, ocena, rasturenih po ĉasopisima, naroĉito u
Srpskom knjiţevnom glasniku [izmeĊu kojih je 1914. objavio prvu knjigu svojih Ogleda iz
knjiţevnosti i umetnosti]. Više teoretiĉar no praktiĉar, više filozof umetnosti no knjiţevni
kritiĉar, on se retko zaustavlja na datom knjiţevnom i umetniĉkom delu, no ceo posao
uopštava, ulazi u teorijska pretresanja i izlaganja, i povodom pojedinih dela i pojava daje
iscrpne estetiĉke studije. U tom pogledu od naroĉitoga su znaĉaja studije: o vaspitanju
ukusa, o naĉelu harmonije, o detaljnoj estetiĉkoj analizi, o alegoriji i satiri, o pesniĉkoj
dikciji, o knjiţevnim listovima, o jugoslovenskoj umetnosti.
On ima nekoliko krupnih osobina koje ga stavljaju nad ostalim knjiţevnim kritiĉarima
srpskim. On nije bio samouk u knjiţevnosti kao Svetislav Vulović, ili diletant kao Ljubomir
Nedić, no je imao solidnu struĉnu spremu, i ušao u knjiţevni rad kada je svoj duh potpuno
formirao i ukus potpuno utanĉao kod najboljih pisaca starih i novih knjiţevnosti. On je
zapadnjak, i u srpsku knjiţevnost uvodi evropski duh i evropsko merilo. 1901. pisao je:
»Strana knjiţevnost je srpskoj danas najpotrebnija; strana je knjiţevnost ono što je danas
srpskoj knjiţevnosti najvaţnije.« Znalac jezika, on je upoznat sa svima glavnim evropskim
knjiţevnostima. Zatim, njegovo estetiĉko obrazovanje nije bilo samo ograniĉeno na
knjiţevnost no i na sve grane umetnosti, na muziku, slikarstvo, vajarstvo. I otuda njegova
estetika ima široku podlogu, znanje sviju umetnosti, i otuda je on ne samo najbolji knjiţevni
no i najbolji umetniĉki kritiĉar srpski.

On u srpsku knjiţevnost uvodi naĉela moderne, pozitivne estetike, ali u isti mah neguje
i razvija ĉisto estetiĉku kritiku, analizu umetniĉkih efekata. On u tome pokazuje neobiĉnu
tanĉinu ukusa, sposobnost za rašĉlanjavanje i objašnjavanje, nezavisnost i sigurnost suĊenja.
Iz te njegove vrline izlazi i njegova glavna mana. U ţelji u sve da uĊe i sve da objasni, on se
ĉesto suviše zaustavlja na pojedinosti, dubi je, usredsredi i paţnju i vreme na nju, ĉesto
stvara teškoće onde i gde ih nema, u svakom sluĉaju preuveliĉava ih, tako da se ĉesto
pojedinosti istaknu na štetu celine. On hoće sve da kaţe, na najbolji naĉin i najjaĉom i
najiscrpnijom argumentacijom, i zato radi sporo i to objašnjava njegovu relativno malu
plodnost.
Bogdan Popović je u srpskoj knjiţevnosti utvrdio tradiciju da se o knjiţevnosti ima

knjiţevno pisati. Vaspitan u najboljoj knjiţevnoj školi i kod najboljih pisaca, sa uroĊenim
spisateljskim sposobnostima, on je otpoĉeo pisati knjiţevnim, novim, ţivopisnim i
duhovitim, ali jasnim i krepkim stilom, koji je docnije dobio ime »beogradskog stila«. On
ima u stvari dva stila: stil kojim je pisao Bomaršea i neke svoje polemike, stil sjajan, sa
mnogo ukrasa, i boja, ţivopisan i pun varnica duha; i stil precizan, koncizan, otmeno
uprošćen, ubedljiv i prirodan, kojim danas piše svoje knjiţevne studije. On je dao primera
dobrog knjiţevnog pisanja, i u tom pogledu poveo za sobom ceo jedan niz novih pisaca.
Uticaj Bogdana Popovića na najnoviju srpsku knjiţevnost bio je i ostaje vrlo veliki. On
je u prilikama kada je trebalo, umeo da bude oštar, ali ne sa onom surovom negativnošću
Ljubomira Nedića. On je rušio, ali ne iz zadovoljstva da gleda ruševine, no da rašĉisti
zemljište za graĊenje novoga i boljega. Više no iko uĉinio je za duhovno stvaranje i
obrazovanje novog knjiţevnoga naraštaja, i veći deo današnje knjiţevne proizvodnje srpske
nosi otisak koji joj je on dao.

SLOBODAN JOVANOVIĆ
I ako mu knjiţevnost nije struka, iako se knjiţevnošću bavio samo uzgred i po
izuzetku, Slobodan Jovanović (roĊen u Novom Sadu 1869*130) jedan je od onih pisaca koji
svojim visokim knjiţevnim osobinama idu u knjiţevnost, jedan od najboljih stilista srpskih
koji je vrlo jako uticao na današnji knjiţevni stil srpski. Kao pravnik i sociolog napisao je
nekoliko vrlo cenjenih knjiga, koje zauzimaju prvo mesto u srpskoj pravnoj i politiĉko-
istorijskoj literaturi. (MeĊu ostalim Svetozar Marković, Beograd, 1903; Makijaveli, dva
izdanja, Beograd, 1907. i 1912; dve knjige Politiĉkih i pravnih rasprava, Beograd, 1908. i
1910; naroĉito Ustavobranitelji i njihova vlada, Beograd, 1912). Odlikujući se od gotovo
sviju pisaca svoje struke, uskih struĉnjaka bez opšteg i knjiţevnog obrazovanja, koji ne
polaţu nikakvu paţnju na formu i na jezik, Jovanović je svoje struĉne poslove radio u vrlo
knjiţevnoj formi, otmenim stilom i izvrsnim jezikom.
No pored toga, on se, naroĉito u ranijem vremenu, rado i dosta bavio knjiţevnom
kritikom. Po listovima i ĉasopisima rasturen je priliĉan broj njegovih oštroumnih knjiţevnih
ocena, meĊu ostalim i nekoliko knjiţevnih studija. U svim tim poslovima on pokazuje, pored
solidnog knjiţevnog obrazovanja, oštar kritiĉki duh, izraĊen knjiţevan ukus, stvarne
analizatorske sposobnosti. Retke logiĉarske snage, sa neĉim što podseća na engleske pisce i
umove XVIII veka, on je dao obrasce jakog logiĉkog umovanja. On se naroĉito odlikuje u
shvatanju i slikanju ljudi, i njegovi portreti, na samo knjiţevnih no i politiĉkih i istorijskih
liĉnosti (Makijavelija, Tome Karlajla, Dţona Morlija, Artura Balfura, Tome Vuĉića, Pere
Todorovića, Ljubomira Nedića, itd.) široko shvaćeni, ţivo predstavljeni, savršenstva su svoje
vrste. Sa retkim intuitivnim sposobnostima on ume da uĊe u dušu liĉnosti koju slika, da je
uhvati u njenim najtajnijim osećanjima i pobudama, da je svede na njene bitne osobine i da
je predstavi ţivo i izrazito. Jovanović, u knjiţevnom pogledu, naroĉito vredi kao stilist. Jasna
duha, oštre pameti, on piše kristalno jasnim, konciznim i preciznim stilom, bez trunke
retorike, ali originalno i vrlo knjiţevno. Sa Bogdanom Popovićem on je najviše uĉinio da se
knjiţevni stil u srpskoj knjiţevnosti visoko podigne, i da se mlaĊim knjiţevnim naraštajima
dadu obrasci istinski knjiţevnog stila.

PAVLE POPOVIĆ
I knjiţevnom kritikom i istorijom knjiţevnosti bavi se Pavle Popović (roĊen u
Beogradu 1868*). Kao gotovo svi današnji knjiţevni kritiĉari srpski, on se vaspitao u
prouĉavanju francuske knjiţevnosti, i prvi njegovi knjiţevni radovi su o francuskim piscima.
Iz toga prvoga perioda njegova rada najvaţnija mu je studija Francuski moralisti (Beograd,
1893), gde je, pišući zasebno o Montenju, Paskalu, Larošfukou, Labrijeru i Vovnargu, jako
istakao veliku knjiţevnu i etiĉku vrednost toga usavršenog roda francuske knjiţevnosti. U
isto doba poĉeo se baviti i knjiţevnom kritikom srpskom, pišući o suvremenim knjiţevnim
piscima i o pojavama. Bogata je novim knjiţevnim pogledima njegova opseţna i stvarna
kritika Srpske knjiţevne zadruge (Srpska knjiţevna zadruga, Beograd, 1897). Jedan deo
svojih knjiţevnih ĉlanaka štampao je 1906, u Beogradu, u knjizi Iz knjiţevnosti (druga
sveska je u štampi).131 Glavni njegov kritiĉki posao jeste oveća studija O Gorskom vijencu
(Mostar, 1900), najbolji knjiţevni prikaz i ocena slavnog Njegoševog dela. On je više no iko
uĉinio da se oseti prava knjiţevna vrednost Jovana St. Popovića, i, tako reći, oţiveo ga je u
knjiţevnosti. U knjiţevnoj kritici Popović se ne drţi iskljuĉivo jednoga pravca, no prouĉava
pisce raznim metodima i sa raznih taĉaka gledište, dovodeći u sklad prouĉavanje pisca kao
ĉoveka i tvorca. Njegov kritiĉki rad pokazuje knjiţevno obrazovana pisca, zrela duha, sigurne
ruke i taĉnoga suda.
U poslednje vreme, Pavle Popović, kao profesor jugoslovenskih knjiţevnosti, po prirodi

svoga posla sve se više okreće istoriji knjiţevnosti. Posle zasebnih studija iz stare,
dubrovaĉke i nove knjiţevnosti, on je dao opšti Pregled srpske knjiţevnosti (Beograd, 1909;
drugo izdanje, Beograd, 1913; ruski prevod, Petrograd, 1912). Tu je, prema poslednjim
nauĉnim ispitivanjima, iznet razvoj srpske knjiţevnosti do novoga doba. Taj savesno raĊen i
veliki posao najbolji je posao svoje vrste u istoriji srpske knjiţevnosti. Zasluga je Pavla
Popovića što je u istoriji knjiţevnosti prekinuo sa tradicijom filologa, koji su bili više
istoriĉari pismenosti, biografi i bibliografi, što je u istorijskom prouĉavanju srpske
knjiţevnosti poĉeo prouĉavati pisce prema knjiţevnom merilu, ocenjivao ih po njihovoj
knjiţevnoj vrednosti. I on je iz istorije srpske knjiţevnosti izbacio spomenike stare
pismenosti koji nemaju nikakve veze sa knjiţevnošću, i stare dubrovaĉke pisce izuĉavao kao
knjiţevne radnike. Popović piše prostim, konciznim i jasnim stilom.

BRANKO LAZAREVIĆ
K njiţevna kritika se ceni i obdelava i u mladom knjiţevnom naraštaju. MeĊu
mladima se naroĉito istiĉe Branko Lazarević.* U knjiţevnosti se javio 1907. i njegovi prvi
radovi su odavali knjiţevno obrazovana, duhovita i obdarena pisca. Pored ţivoga rada na
ĉisto knjiţevnoj kritici, kao pozorišni kritiĉar pisao je dosta o drami i dramskim piscima.
Znatan deo svojih radova štampao je u dvema zasebnim knjigama (Impresije iz knjiţevnosti,
Beograd, 1912, prva sveska, zbirka knjiţevnih ogleda, ĉlanaka i ocena, i Pozorišni ţivot, prva
sveska, Beograd, 1912, dramske ocene srpskih i stranih pisaca). Lazarević se stalno i brzo
razvijao: od manjih kritiĉkih ĉlanaka o pojedinim knjigama i o dnevnoj knjiţevnoj
proizvodnji prešao je na zaokrugljene i potpune studije o celokupnom radu vaţnijih novijih
pisaca srpskih; u tom pogledu su mu naroĉito uspele studije o Borisavu Stankoviću i Ivu
Ćipiku. Isto tako, u svome stalnom napredovanju, on od rasejanih knjiţevnih primedaba i
uzgrednog dodirivanja knjiţevnih pitanja pri ocenjivanju pojedinih knjiga prelazi na opštija i
veća knjiţevna pitanja, i od knjiţevne kritike ide u estetiku. Lazarević je po svojim
knjiţevnim shvatanjima impresionist, više i iskljuĉivije no ijedan od ranijih knjiţevnih
kritiĉara srpskih; bez drugih preokupacija, on u knjiţevnosti traţi samo lepotu. Stil mu je ţiv,
ţivopisan i duhovit, u najboljim tradicijama moderne knjiţevne kritike srpske, koja je zavela
knjiţevno pisanje o knjiţevnim stvarima.

POZORIŠNI I UMETNIĈKI KRITIĈARI
U najnovijem periodu srpske knjiţevnosti stvorila se i pozorišna i umetniĉka
kritika.
Još šezdesetih godina, kada su ustanovljena stalna srpska pozorišta i stvarao njihov
repertoar, srpski pisci poĉeli su pisati o pozorištu i o dramskim predstavama. Još neprestano
pod uticajem stare metafiziĉke estetike, oni najĉešće ulaze u teorijske diskusije i daju
dogmatiĉke sudove [(Jovan Andrejević, Milan Jovanović)]. Sedamdesetih godina Svetislav
Vulović poĉine slobodnije i prirodnije pisati o pozorištu, ali njegov knjiţevni ukus ne izgleda
još razvijen, i on vrlo ĉesto piše o piscima van knjiţevnosti i o delima koja nisu zasluţivala
paţnju. Prava pozorišna kritika stvara se tek devedesetih godina. Njome su se od knjiţevnih
pisaca bavili Slobodan Jovanović, Pavle Popović, a naroĉito D r a g o m i r J a n k o v i ć. Kao
pozorišni kritiĉar prvo u Otadţbini, potom u Srpskom knjiţevnom glasniku, zatim kao
dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta, Janković je bio od znatnoga uticaja na podizanje
knjiţevnog merila i dramske umetnosti. On je preĉišćavao još šezdesetih godina stvaran
pozorišni repertoar, izostavljajući iz njega starija i neknjiţevna dela, i uvodeći dela
modernija i od knjiţevne vrednosti. Njegova je zasluga što je nacionalnom repertoaru dato
više mesta; meĊu ostalim, on je ponovo na pozornicu izneo Jovana St. Popovića. Jankovićev
rad, u istom knjiţevnom i nacionalnom pravcu, produţio je M i l a n G r o l, koji je na istom
mestu, i kao pozorišni kritiĉar Srpskog knjiţevnog glasnika, i kao dramaturg i upravnik
Narodnog pozorišta, sa energijom i sa razumevanjem znatno pomogao knjiţevnom i
umetniĉkom podizanju Narodnog pozorišta u Beogradu. Isto tako knjiţevno radili su
poslednjih godina pozorišnu kritiku Branko Lazarević i M i l a n P r e d i ć. Svi ti pozorišni
kritiĉari, knjiţevno obrazovani u francuskoj školi, stvorili su i razvili pozorišnu kritiku, dali
joj umetniĉko i knjiţevno obeleţje.
Poslednjih deset godina, sa opštim duhovnim napretkom, napredovale su i umetnosti,

slikarstvo i vajarstvo. Od 1904. u jugoslovenskim krajevima prireĊeno je, prvi put na
Slovenskom jugu, nekoliko uspelih umetniĉkih izloţbi (prva Jugoslovenska umetniĉka
izloţba, u Beogradu 1904, prilikom stogodišnjice srpskog ustanka, druga u Sofiji 1906, treća
u Zagrebu 1908, ĉetvrta u Beogradu 1912; Izloţbe srpske Lade u Beogradu, 1906, 1909, 1910;
Izloţba Jugoslovenske umetniĉke kolonije u Beogradu 1907; Izloţbe Društva umjetnosti u
Zagrebu 1905. i 1911, društva Medulić u Zagrebu 1910, izlaganje jugoslovenskih umetnika na
MeĊunarodnoj izloţbi u Rimu 1911). Na tim izloţbama ne samo da se dostojno predstavila

mlada jugoslovenska umetnost no se povodom njih stvorila i umetniĉka kritika srpska. Sa

znanjem, ukusom i autoritetom njoj je na ĉelu Bogdan Popović; pored njega umetniĉkom
kritikom bave se i Branko Lazarević, Dimitrije Mitrinović, Milan Ćurĉin i Milan Predić,
unoseći u taj posao naroĉito knjiţevne osobine.

Jovan Skerlić Istorija Nove Srpske Knjizevnosti PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Jovan Skerlić Istorija Nove Srpske Knjizevnosti PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Antologija

ISTORIJA NOVE SRPSKE

ISTORIJA NOVE SRPSKE

ISTORIJA NOVE SRPSKE

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 1

srpske knjiţevnosti. U predgovoru reĉeno je da je to samo »izvod iz znatno većeg i opširnijeg

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 2

Kulturno-istorijskim momentima koji uslovljavaju razvijanje knjiţevnosti dato je ovde

Bibliografija je davana prema ovom shvatanju. Izgledalo mi je da nije potrebno ĉitaoce

3avršujući ovaj predgovor, ja smatram za duţnost da zahvalim Odboru 3aduţbine I. M.

Puštajući ovu knjigu u svet, ja ne mislim ni da je ona definitivna ni bez svojih

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 3

Beograd, januara 1914. JOVAN SKERLIĆ

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 4

POĈETAK NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI

J edna od glavnih odlika srpskohrvatske knjiţevnosti jeste što ne predstavlja

Stara srpska, srednjovekovna knjiţevnost, gotovo iskljuĉivo crkvenog karaktera, koju

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 5

Kao i srednjovekovna knjiţevnost, tako i lokalne knjiţevnosti od XV do XIX veka nisu

Dalmatinska, a naroĉito dubrovaĉka knjiţevnost oko 1835. godine, za vreme ilirskog

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 6

Hrvatskoj bila bliska, po prošlosti, geografski, verom, i azbukom, i »dubrovĉanisanje«

Tek docnije pravoslavni Srbi su poĉeli postupno upoznavati se sa dalmatinskom

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 7

Slavonska knjiţevnost oslanjala se na bosansku knjiţevnost, jer su slavonski franjevci

O Slavonĉe, ti ѕe vrlo varaš,

Ni jedna od lokalnih knjiţevnosti naših novoga vremena, ni dalmatinska, ni bosanska,

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 8

Knjiţevnost koju su ti begunci osnovali bila je iz poĉetka konfesionalna, raĊena u cilju

II) Prelazno doba OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU, doba koje ide od 1810. do

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 9

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 10

POLITIĈKO I KULTURNO STANjE SRPSKOGA

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 11

1) POLITIĈKE I VERSKE PRILIKE

P o kulturni ţivot srpskoga naroda i po stvaranje nove srpske knjiţevnosti bila

je od presudnog znaĉaja seoba jednog dela srpskog naroda sa Balkana u Austriju.

Još u srednjem veku nalazilo se srpskih naselja po Ugarskoj; od poĉetka XV veka,

U takvim oĉajnim prilikama, ono što je bilo najistaknutije i najimućnije u srpskom

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 12

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 13

stalnog staništa, ţiveći po zemunicama, desetkovani bolestima i glaĊu, ganjani od austrijskih

Srbi su inaĉe politiĉki ostajali u nesreĊenom poloţaju. 1745. osnovana je u Beĉu

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 14

celini verski oĉuvani, nacionalno krepki, prilagoĊeni uslovima novoga ţivota, sa

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 15

Prešavši u Austriju, srpski doseljenici su doneli izvesnu, balkansku kulturu, malu

u svetovnjaĉkom redu prvo mesto zauzimaju graĊani, trgovci i zanatlije, rastureni po

Svi ti stari »graţdani«, »kupci«, »poĉtenorodni gospodari« i »poĉtenorodni majstori«,

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 16

Kulturno mnogo niţe stajala je masa narodna, poluseljaĉko, poluvojniĉko stanovništvo

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 17

dolazilo i do sukoba, i vladike su bacale anatemu na graĊane i na cela mesta, a graĊani su

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 18

M oţe se pretpostaviti da je kod balkanskih Srba na kraju XVII veka, bar u

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 19

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 20

Š tamparska veština došla je Srbima vrlo rano, još krajem hu veka, i to iz

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 21

navaljivanjima i uvidelo da osnivanje jedne srpske štamparije u monarhiji znaĉi prekidanje

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 22

Sa srpskim štamparijama u XVIII veku u tesnoj vezi je i pokretanje prvih srpskih

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŢEVNOSTI JOVAN SKERLIĆ 23