1.

Šta je to „informaciono“ društvo

Pomoću naziva informaciono društvo naglašavamo ulogu informacija u današnjem društvu.
Naziv je po prirodi sličan terminima građansko, demokratsko i industrijsko društvo. Ovaj naziv je
prihvaćen u politici, pravu, ekonomiji, psihologiji i drugim oblastima, a time se potvrđuje značaj
koji u društvu imaju informacije. Ono predstavlja postindustrijski i društveni oblik u kome
korišćenje informacija i znanja ima centralnu ulogu i čini rastući udio u društvenom proizvodu.
Prethodila su mu industrijska, poljoprivredna i nomadska društva.
U razvijenim zemljama sve više raste uticaj informacionih tehnologija, smanjuje se proizvodnja
materijalnih dobara u odnosu na proizvodnju informacija. Posebna karakteristika informacionog
društva predstavlja rad na daljinu, to omogućava da stručni kadrovi iz nerazvijenijih zemalja sa
niskim standardom rade za najveće svjetske firme.
a) Šta označava termin „digitalna podela“
Ovaj termin označava činjenicu da je svijet podijeljen na one koji imaju pristup
modernim informacionim tehnologijama, i na one koji to nemaju. Digitalna podjela može
postojati na više različitih nivoa i u više kategorija.
Može postojati podjela između:
• Urbanih i ruralnih sredina
• Obrazovanih i neobrazovanih
• Različitih ekonomskih klasa
• Zemalja koje su manje i više industrijski razvijene
Ona može predstavljati razliku baziranu na:
• Rasama
• Polu
• Geografiji
• Ekonomskom statusu
• Fizičkim mogućnostima
• Pristupu informacijama
• Vještinama, znanju i mogućnostima
Generalno, možemo razlikovati tri forme digitalnog jaza:
• Između grupa u jednoj zemlji – socioekonomski faktori
• Između razvijenih i nerazvijenih zemalja – bogati i siromašni
• Između razvijenih zemalja – nadmetanje
„Internet revolucija ima puno slobode, nešto bratstva i nimalo jednakosti.“
Sve više se kreće kao internacionalizaciji(globalizaciji) tržišta.
b) Koji su problemi prikupljanja podataka u informacionom društvu
U informacionom društvu se vrši prikupljanje podataka povezanih sa nekom osobom. To
mogu biti podaci kao što su školska dokumentacija, polise osiguranja, poreski podaci,
putni dokumenti, policijski dosijei, i ostalo. Kompanije i organizacije koje skupljaju
podatke su policijski i pravosudni organi, obrazovne institucije, poreske, obavještajne
službe, vjerske zajednice. Kreditna društva, banke, kompanije koje se bave direktnim
marketingom, ISP-ovi, onlajn prodaje i slično. U digitalnom marketingu posao se svodi
na kreiranje transparentih kupaca, potrošači su lociraju na osnovu tragova koje ostavljaju
za sobom. Podaci se sistematski prikupljaju i uz pomoć specijalizovanih sistema,
obrađuju, grupišu, obogaćuju drugim podacima i ako takvi se upotrebljavaju za
marketing visoke preciznosti.
Skupljači podataka žele da se forsira korištenje kartica, kupovanje preko interneta, prenos
novca preko banke, kao i ustaljen način trošenja proizvoda koji odgovaraju životnom
stilu. Ne žele da njihove mete plaćaju kešom, kupuju u malim, nezavisnim prodajnim
mjestima i da troše novac na nepredviđene načine. Glavni etički problemi koje se javljaju
kod ovog načina skupljanja je:
• Ometanje privatnosti
• Kontrola komunikacije
• Uslovi rada
• Razne marketinške, biotehnološke i druge zloupotrebe
• Dezinformisanost

2. Šta je elektronsko poslovanje

Elektronsko predstavljanje predstavlja kupovinu proizvoda i usluga preko interneta ili neke
druge telekomunikacione mreže. Pri tome se koriste računarske i mrežne tehnologije za
promjenu lanca snabdijevanja i industrijske strukture. Neke od stavki koje elektronsko
poslovanje obuhvata su poslovne komunikacije, elektronski transfer novca i tehničke
dokumentacije, poslovne transakcije, servisi za rezervaciju i kupovinu i ostalo.
a) Koja je razlika između I-biznisa i E-biznisa

E-biznis se obavlja preko svih elektronskih medija, a I-biznis isključivo preko interneta.

3. Na koji način Internet globalizuje poslovanje

Internet globalizuje poslovanje tako što ključne poslovne procese transformiše na takav
način da se vrše korištenjem internet tehnologija. Na primjer elektronska trgovina
omogućava razmjenu informacija, veza i poslovnih transakcija sredstvima
telekomunikacionih mreža. Na taj način vrši se promjena ne samo u djelovima tržišta, već
i same strukture tržišta jer se pored razmjena, proizvoda usluga i novca dodaje i novi
element informacije. Pomoću interneta vrši se izlaz na globalno tržište, omogućava se
kreiranje međunarodnih proizvodnih sistema i kreira se informaciona ekonomsija sa
globalnim marketingom.
a) Koje su faze istorijskog razvoja elektronskog poslovanja
Postoje tri osnovne faze razvoja:
• 1994-1997 U ovoj fazi bitno je bilo da se firma pojavi na mreži i da ima svoju
stranicu.
• 1997-2000 U ovoj fazi je već bilo moguća kupoprodaja roba i usluga. Potrebno je
bilo dobiti kupce koje prethodno kompanija nije poznavala.
• 2000 - ? U ovoj fazi dolazi do redefinisanja poslovnih modela i objedinjavanja
informacionih sistema sa svih strana.
 b) Kategorizacija internet servisa (1-1, 1-n, n-n) objasniti odnose
Svi internet servisi su varijacije na jednostavnu ideju, komunikacija između različitih
kompjutera spojenih medijumom zvanim Internet. Ovakva kategorizacija se vrši po
načinu komunikacije, tj. Da li je komunikacija simetrična ili asimetrična.

4. Klase servisa, za svaku klasu navesti primer

Postoje četiri osnovne klase servisa koje možemo da nazovemo konverzavija,
komunikacja, sadržaj i trgovina.
• Konverzacija je simetrična, 1:1 tipa i postoje samo dvije strane u konverzaciji
koje su ravnopravne. Primjer je e-mail, video konferencije.
• Komunikacija je takođe simetrična, ali je tipa n:n i u njoj postoji nekoliko
učesnika koji su ravnopravni. Primjer su mailing liste i forumu.
• Sadržaj je asimetričan i obično tipa 1:n, informacija se šalje od provajdera do više
primalaca, koji uglavnom ne šalju povratnu informaciju nazad. Primjer je
streaming, WWW.
• Trgovina je asimetrična i uglavnom tpa 1:1. Prodavac prodaje usluge i robu, a
mušterija šalje uplate. Primjeri su mikrotransakcije, digital cash, PKI.

a) Na koji način e-poslovanje menja strategiju poslovanja firme

Pojavljuju se novi kanali distribucije, stvaraju se nova tržišta i ekonomske aktivnosti.
Savremeno poslovanje ima tendenciju masovne proizvodnje svih vrsta robe. Kupci
postaju probirljivi nije moguće proati proizvod koji u potpunosti ne zadovoljava nihove
prohtjeve. Potrebno je prilagoditi način poslovanja tako da odgovara kupcima. Od
tradicionalne industrijske ekonomije gdje se proizvodi za magacin, kreće se na novu
strategiju „proizvodnja za personalizovanog kupca“. Prije se radilo u guranju proizvodnja
u etar, a sada je potrebno privući kupce. Biznis procesi postaju zavisni od informacionih
tokova kojim se sprovode.
b) Koje su suštinske razlike između tradicionalne i nove ekonomije (napisati I
objasniti funkciju
Nova ekonomija je orijentisana na potražnju, a ne ponudu. Koristi resurse znanja za
razliku od fizičkih resursa. Barijere ulaska u tržište su niske. Kupci se samoposlužuju za
razliku od tradicionalne gdje ih uslužuje prodajno osoblje. Vrši se personalizovana, a ne
masovna proizvodnja. Fokus je na uspostavljanju odnosa a ne na obavljanju poslovnih
aktivnosti, i marka proizvoda je ključno strateško sredstvo.
Funkcija Biznis procesa je BH=F(I(M,f))
BF – Biznis proces funkcija
M – materijalni tokovi
I – informacioni tokovi
f – finansijski tokovi.
 5. Objasniti razliku poslovanje u odnosima C2C, B2C, navesti
primere
Kod B2C poslovanja, kompanija vrši prodaju robe i usluga, ili razmjenu informacija
potencijalnim kupcima. Koristi Marketing kampanje da privuče kupce. Kod C2C
poslovanja komunikacija se vrši direktno između korisnika, ne postoji firma koja radi
preprodaju i slično. Primjer je olx.ba/kupujemprodajem.com

6. Objasniti razliku poslovanje u odnosima C2B, B2B, navesti

primere
U slučaju C2B poslovanja korisnici pretražuju sajtove proizvođača i i pronalaze robu koja
im je potrebna. Primjer B2C je npr adidas.com. Plaćanje se vrši najčešće pomoću kartica
ili na neki drugi način. Kod B2B vrši se razmjena informacija, prodaja robe između dva
ili više preduzeća. Pored firmi koje vrše direktnu razmjenu robe, tu postoje i učesnici kao
što su dobavljači, posrednic, distributeri. Bolero.com je primjer za b2b razmjenu.

7. Objasniti razliku poslovanje u odnosima G2C, G2B, navesti

primere
G2C predstavlja odnos vlade sa građanima. Građani mogu da komuniciraju sa
državnih organima, pronalazi potrebene informacije, dobije potrebnu dokumentacije,
moguće je da država organizuje glasanja i konsultovanje mišljenja građanja preko
anketa. Kod G2B se radi o odnosu vlade sa poslovnim okružnjem/pravnim licima.
Pod tim se podrazumijeva snabdijevanje, servisi i informacije. Država može
raspisivati tendere u razne svrhe, potrebna je potpuna transparentnost u radu sa ovim
modelom.

8. Objasniti razliku poslovanje u odnosima B2G, G2G, navesti

primere
Kod B2G modela, poslovni partneri komuniciraju sa vladom. To uključuje
obavještenje države o promjena u preduzeću, i dobijanje informacija o promjenama
zakonskih regulativa. Preko ovog kanala, preduzeće uspostavlja komunikaciju sa
državnim organima. G2G predstavlja vladin komunikacioni podsistem, u kojem
vlada postavlja servise i informacije na raspolaganje svojim zaposlenim. U nju spada,
razmjena dokumentacije, zajedničke aplikacije u okviru državnih organa i slanje i
prijem poruka.

9. Objasniti razliku poslovanje u odnosima E2G, G2E, navesti

primere
G2E predstavlja model koji služi zaposlenima u administraciji da komuniciraju
međusobno. Takođe predstavlja način za obuku zaposlenih, jer sadrži priručnike i
procedure za obavljanje poslova. Može postojati i oglasna tabla gdje se oglašavaju
interna radna mjesta. E2G ne postoji xD
 10. Koja su to ograničenja elektronskog poslovanja
Brz razvoj interneta dovodi do ubrzanog uvođenja servisa u firme koje su se trudile da ne
zaostaju za konkurencijom. Ponekad se ulazilo u posao samo zato što i konkurencija ima
elektronsko poslovanje. To je rezultovalo promašajima i poslovnih gubicima. Sledeće
grupe su identifikovane:
• Tehnološka
• Poslovna
• Zakonska i edukaciona ograničenja

a) Koje su promene koje izaziva elektronsko poslovanje u poslovnim

procesima

Razvojem e-poslovanja dolazi do otvaranja informacionih sistema firmi. Neke firme se

morale da promjene organizaciju a to je podrazumijevalo
• Promjenu načina rada
• Učene tehnologije
• Učenje organizacije
Takođe, potrebno je bilo i napraviti reinženjering poslovanja, razviti nove modele
poslovanja.
b) Kakvo okruženje je potrebno za elektronsko poslovanje
Da bi se elektronsko poslovanje održalo u operativnog stanju potrebno je da okruženje
ispuni sljedeće uslove:
• Sigurnost
• Pouzdanost
• Elektronsko plaćanje
• Sveprisutnost
• Brzina
• Lakoća korištenja

c) Koja su tehnološka ograničenja elektronskog poslovanja

Interner je pravljen za rad u akademskog okruženju i nije bio predviđen za poslovno

okruženje, pogotovo za plaćanje preko interneta. Tehnološka ograničenja su:
• Nedovoljno piuzdani sistemi zaštitie
• Instrumenti plaćanja neodgovarajući i mnogobrojni
• Nedostatak pouzdanih mrežnih servisa
• Nedostatak standarda
• Problemi autentifikacije korisnika na internetu (PKI)
• Nedovoljna integracija sa postojećim aplikacijama u okviru firme
• Troškovi za izgradnju infrastrukture su veliki
 d) Koja su poslovna ograničenja elektronskog poslovanja
U ovu klasu ograničenja spada
• Nedostatak integracije poslovnih procesa
• Nedovoljno dokazani poslovni modeli
• Nepredvidljivost troškovne opravdanosti
• Korporacijska struktura kao barijera promjene
• Nedovoljan broj kvalifikovanih stručanjaka
• Konflikt kanala „online“ ili „offline“
• Problem nadležnosti
• IT management protiv business management-a

e) Koja su zakonska i edukaciona ograničenja elektronskog poslovanja

Razvoj IT-a i e-poslovanja nije pratila odgovarajuća zakonska infrastruktura, u
početku se nije dovoljno przo reagovalo, prvo se kreirale tehnologije, a tek kasnije je
dolazila zakonska regulativa. Takođe veliki problem predstavlja što e-poslovanje ima
globalni karakter a zakoni zavise od zemlje do zemlje. Takođe mali broj kadrova je
dovoljno poznavalo računarsku tehnologiju. U ova ograničenja spadaju:
• Nedostatak konzistentnih pravila i zakona
• Carinska i poreska nesigurnost
• Uloga vlade i države
• Poverenje i privatnost
• Krađe
• Raspoloživost servisa
• Problemi pranja e-novca

11. Koji su poslovni zahtevi potrebni da se ispune za elektronsko poslovanje?

a. Kakve su promene u načinu organizovanje potrebne da bi elektronsko
poslovanje uklopilo u poslovnu strukturu firme.?
b. Virtuelna organizacija objasniti pojam?
c. Telework?
d. Virtuelne kancalarije?
e. Virtuelni timovi?

Poslovni zahtevi elektronskog poslovanja

Da bi se elektronsko poslovanje održalo u operativnom stanju potrebno je ispuniti sledeće
uslove:
• Security (sigurnost)
• Pouzdanost
• Elektronsko plaćanje
• Sveprisutnost
• Brzina
• Lakoća korišćenja
PROMENE U NAČINU ORGANIZOVANJA
Uvođenjem računara u poslovno okruženje dovelo je do značajnog unapređenja brzine
poslovanja. Ovi preinternetski informacioni sistemi funkcionisali su zasebno unutar firmi
i spoljnji saradnici nisu imali pristupa. Razvojem elektronskog poslovanja dolazi do
otvaranja
informacionih sistema firmi, tako da spoljašnji korisnici mogu direktno da naručuju robu
na osnovu informacija koje se nalaze kod proizvođača. Kao primer se može navesti
sledeća situacija. Jedna firma poručuje neku robu kod druge i pritom, u bazi podataka o
skladištu, prethodno proverava da li ova uopšte ima tu robu i u kojoj količini. Sve ovo
dovelo je do potrebe da se informacioni sistemi firmi značajno promene i prilagode
zahtevima elektronskog poslovanja. Firme su bile prinuđene da pre svega razviju nove
informacione sisteme, a zatim da obuče kadrove za rad na njima:
Transformacija organizacije podrazumeva:
• Promenu načina rada.
• Učenje tehnologije
• Učenje organizacije

Tehnološki i organizaciono firme su bile prinuđene da urade reinženjering svog

poslovanja, razviju nove modele poslovanja i redefinišu organizacionu strukturu.
Redefinisanje organizacije donosi:
• Nove proizvodne mogućnosti
• Nove poslovne modeli

Posebna karakteristika informacionog društva, predstavlja rad na daljinu što je u

kontekstu je sa još jednim novim pojmom a to je virtuelna diplomatija i predstavlja novi
koncept rada virtuelnim putem odnosno posredstvom Interneta. Ovaj pojam je u direktnoj
vezi sa razvojem informaciono-komunikacionim tehnologijama i jedan je od fenomena
koji sve više poprima globalne svetske razmere. Radi se o tome da je omoguććeno da
zaposleni dobijaju zadatke preko Interneta i obavljaju posao kod kuće ili sa bilo kog
mesta, nezavisno gde se oni nalaze. Ovaj način poslovanja doveo je do toga da stručni
kadrovi iz zemalja gde je radne snaga jeftinija zapošljavaju se i rade za najveće svetske
kompanije. Šta više ovako povezivanje kadrova dovelo je do stvaranja „virtuelnih
organizacija“.
Geografski razmeštene organizacije koje su povezane zajedničkim interesima, a
sarađuju kroz međusobno nezavisne radne zadatke, kroz prostor i vreme, kao i kroz
organizacione granice, uz pomoć informacionih i telekomunikacionih tehnologija.
Virtuelne organizacije možemo organizovati:
1. TELEWORK
2. VIRTUELNE KANCELARIJE
3. VIRTUELNI TIMOVI
Telework termin nastao iz mogućnosti pojedinaca da rade za poslodavca koji je negde u
svetu i to je rad zaposlenog na daljinu. Lokacija radnog mesta može biti:
• Kod kuće - zaposleni upravljaju dinamikom rada i radnim vremenom, a
obezbeđena su im sva tehnička sredstva
• Satellite office - kancelarije udaljene od sedišta organizacije, zaposleni dele radni
prostor, smanjuju vreme i troškove komunikacije.
• Mobile office - primenjuje se kod trgovačkih putnika
• Telecentre – kancelarija u kojoj se deli prostor sa zaposlenima iz drugih
organizacija

Virtuelne kancelarije termin je u vezi sa mogućnošću zaposlenog da provodi svoje

radno vreme na bilo kojoj lokaciji, a da mu sve potrebne informacije i dokumentacija
budu dostavljene preko mreže. Ovo dalje podrazumeva da se negde na Internetu formira
virtuelno radno mesto za zaposlenog, da su svi podaci o njegovim poslovima u jednoj
bazi podataka a da on sam može tim podacima i poslovima da pristupi sa udaljene
lokacije putem Interneta.
Novi koncept organizacije kancelarija primenjuje se u : kancelarijama za telework ili u
klasičnim kancelarijama u preduzećima
Vrste virtuelnih kancelarija su:
• Hot desk environment - zaposlenom se svakog dana određuje drugi sto, i omogućen
mu je pristup elektroskoj pošti i računarskim podacima.
• Hotelling - zaposleni veći deo radnog vremena provode kod klijenta koristeći njegovu
opremu i resurse – slično kao posetilac hotela.
• Touchdown office - zaposlenima se dodeljuje radni prostor kada dođu na posao po
principu »first come – first serve”.
Virtuelni timovi. Internet omogućava da se poslovno povezuju ljudi koji su na različitim
geografskim lokacijama. Sa stanovišta elektronskog poslovanja potpuno je nebitno gde
se zaposleni nalazi jer se svi podaci i rezultati njegovog rada nalaze u nekoj bazi
podataka koja može biti locirana na bilo kom serveru, i na bilo kojoj lokaciji. Ova
karakteristika omogućuje da nad zajedničkom bazom podataka rade timovi koji se
formiraju tako što se biraju najpogodiji kadrovi za dati posao. Komunikacija se odvija
preko mreže.
• Nastaju zbog nerutinskih poslova za koje organizacije nemaju osposobljene stručnjake.
• Formiraju se timovi stručnjaka, koji mogu biti fizički udaljeni,
• Fleksibilni su na promenljive uslove u okruženju.
• Imaju komplementarne veštine i nezavisne ciljeve, čine ih zaposleni koji rade kod
kuće i male grupe u kancelarijama,

12. Prednosti i opasnosti za zaposlene koji rade u informatičkom društvu ?

13. Nabrojati modele elektronskog poslovanja?

• Model brokera Brokerage

• Model oglašivača Advertising
• Model infoposrednika Infomediary
• Model trgovca Merchant
• Model proizvođača Manufacturer
• Affiliate model Affiliate
• Model komunikacije Community
• Model pisama Subscription
• Korisnički model Utility

14. Model brokera objasniti kako funkcioniše.?

Model brokera
Broker je neko ko formira tržište. Sa jedne strane uspostavlja ponudu, a sa druge tražnju
dakle objedinjuje ih. Praktično, na jednom mestu se nalaze kupci i prodavci, a broker im
samo omogućava da obave transakciju. Ovaj model se javlja u svim oblicima poslovanja
- B2B,
B2C i C2C. Zarada brokera je uglavnom od plaćanja članarine ili od naplaćivanja
procenta od svake transakcije. Dobre strane ovakvog modela poslovanja:
• Mali magacinski prostor,
• Nije bitno gde je magacin,
• Manje osoblja,
• Nema skupog poslovnog prostora,
• Prodaja robe standardnog kvaliteta po najpovoljnijoj ceni,
• Strogo poštovanje pravila dobrog poslovnog ponašanja,
• Pogodan je za mala i srednja preduzeća,
• Dobro poznavanje marketinga na Internetu,
• Dobro izreklamirana Web adresa,
• Dobri odnosi sa proizvođačima,
• Važno je da broker ima pouzdanog snabdevača.

Slika 24 . Model brokera

Model brokera podrazumeva više podmodela. To su:
Elektronsko tržište
Kupoprodajno izvršenje
Sistem prikupljanja zahtjeva ili ponuda
Transakcioni broker
Distributer
Agent za pretraživanje
Virtuelni trgovački centar
15. Model oglašivača objasniti kako funkcioniše.?

Model oglašivača
On line oglašavanje predstavlja proširenje modela klasičnog oglašavanja. Emiter, u ovom
slučaju web-sajt, obezbedjuje sadržaj (uobičajeno je da postoje sadržaji ali nije
neophodno) i servise (kao što su E-meil, čet ili forumi), kombinovano sa reklamama i
reklamnim porukama u formi banera. Postavljanje banera može biti glavni i jedini izvor
prihoda oglašivača – emitera. Emiter može sam da kreira ili da distribuira sadržaj koji mu
je na raspolaganju. Ovaj model funkcioniše samo ako je poseta sajtu velika, ili ako je
veb-sajt veoma specijalizovan ili usko specijalizovan u nekoj oblasti.
Portali su Web sajtovi koji služe kao dobra početna tačka za pretragu materijala i
aktivnosti u vezi sa određenim sferama i oblastima interesovanja. Oni omogućavaju
korisniku da pronađe precizne linkove ka sajtovima koji se detaljnije bave određenim
temama i specifične informacije u vezi sa njima. Tipično, portal je Web stranica sa
mapom linkova prema određenim temama ili poljima interesovanja, podeljenim u
kategorije. Pored toga, na portalu se mogu naći pretraživač, čet, onlajn igrice, aplikacija
za vesti i raznovrsne druge sadržaje. Portali predstavljaju mašine za pretraživanje koje
mogu pružati različite sadržaje i servise. Velika posećenost čini ih profitabilnim za
oglašavanje, ali i za dalju diverzifikaciju servisa. Omogućavaju značajno proširenje
servisa i na druge oblasti, osim, onih kojima se sajt bavi.
Portali se mogu klasifikovati u dva opšta tipa – horizontalni i vertikalni.
Horizontalni portali nude veliki broj usluga, aktivnosti i sadržaja. Pored direktorijuma sa
linkovima o određenim temama, mogu vam obezbediti sadržaje kao što su vesti,
vremenska prognoza, informacije o finansijama i linkove za sadržaje popularne kulture,
poput filmova i muzike. Yahoo! na adresi http://www.yahoo.com/ je verovatno
najpoznatiji primer.
Vertikalni portali pružaju veliki broj sadržaja namenjenih tačno određenoj grupi
korisnika, na primer obrazovnim radnicima, medicinarima, ekonomistima itd. Najbolji
primer ovakvog vertikalnog portala je obrazovni portal Ujedinjenih nacija na adresi:
http://www.un.org/Pubs/chronicle/eosportal_index.asp .

• Uobičajeno je da svi prodaju reklamni prostor na sajtu.

• Kod pretraživača (www.google.com) plaćanje je na bazi rangiranja linkova.
– Na prvoj strani su najskupli prvih nekoliko.
– Sledeća strana je jeftinija
– Od neke strane se i ne naplaćuje link
• Statistički je pokazano da posle treće strane malo ko lista linkove

16. Model infoposrednika objasniti kako funkcioniše.?

 • Sakupljaju podatke o proizvođačima i proizvodima i stavljaju na raspolaganje
korisnicima.
• Prikupljaju podatke o korisnicima i njihovim potrebama.
• Na sajtu se povezuju korisnici i proizvođaći
• Zarada od provizije i od reklama koje su platile firme.
• Podaci o korisnicima i njihovim potrošačkim navikama su dragoceni, posebno
kada se pažljivo analiziraju i koriste u ciljanim marketinškim kampanjama.
• Nezavisno prikupljanje podataka o proizvodjačima i njihovim proizvodima su
korisni potrošačima kada kupuju.
• Pojedine firme imaju funkciju posrednika (infoposrednika) i pomažu kupcima ili
prodavcima da realizuju, razumeju tržište i da pronadju traženu robu.
Podstaknuti marketing
• Ovo je model programa lojalnosti, gde se korisnici podstiču poklonima,
popustima i kuponima da posete partnerski sajt ili sajt trgovine.
• Pri ovome se prikupljaju podaci o korisnicima za kasnije ciljane kampanje.
Advertising Networks
• Postavlja banere na mrežu saitova koji su članovi, pritom omogućujući
oglašivačima da obezbede veliki broj marketing saradnika.
• AN sakuplja podatke o korisnicima koji mogu da se iskoriste za analizu
efektivnosti marketinga. (DoubleClick).
Incentive Marketing
• program vernosti kojim se kupac raznim vrednosnim poenima ili kuponima
podstiče da kupuje od udruženih maloprodaja.
• Podaci o korisnicima koji se sakupljaju korišćenjem ovih saitova, prodaju se zarad
određivanja ciljnih grupa i konkretne reklame. ( Coolsavings, MyPoints,
Greenpoints )

17. Model trgovca objasniti kako funkcioniše.?

Model trgovca

Model trgovca. Predstavlja prodaja na veliko i malo roba i usluga. Prodaja može biti
zasnovan na listingu cena ili na principu aukcije.
• Virtuelni trgovac sa kompletnom dostavom robe.
• Kataloška prodaja
 • Dodatak kalsičnoj prodaji
• Elektronska tržišta
• Vituelni trgovinski centri

Podmodel virtuelne trgovine. To je trgovac koji radi na malo i koji prodaje robu preko
veba. Trgovac putem kataloga ili putem I-mejl narudžbenica posluje na osnovu kataloga
koga postavi na veb.

• Problemi:
– Distribucija robe iz kog magacina ?
– Dostava na adresu – rastojanje ?
– Obaveštavanje kada i ko preuzima robu?
– Sistem plaćanja (čekovi, keš, kartice) ?
– Problemi informacionog sistema ?
– Najbolje rešenje je magacin samo za internet trgovinu

Podmodel kataloška prodaja. Ovaj model se koristi listing roba koje stavlja na sajt i
prodaje. Katalog proizvoda je definisan tako da korisnici sami biraju proizvode.

Kombinacija veba i klasične trgovine. To ustvari predstavlja dodatak klasičnoj ili

standardnoj trgovini, trgovačkim mestima ili prodajnim radnjama.
Podmodel, bit-vender ili snabdevač softverom ili trgovac koji prodaje isključivo
digitalne produkte i servise i to obavlja putem veba.
Podmodel aukcijskog poslovanja je veoma čest na Internetu. Omogućava proizvođaču
da maksimizira cenu po kojoj prodaje ili ako je u pitanju nabavka cenu po kojoj kupuje
repromaterijal.
Definicija aukcije je:
“Aukcija je formalizovana procedura trgovine u kojoj partneri u
trgovini postupaju po specifičnim pravilima. Aukcioner nastupa kao
posrednik u ovoj trgovini”. Elektronske ili Internet aukcije su samo
specijalan slučaj posredovanja.

18. Model proizvođača objasniti kako funkcioniše.?

• Proizvođač sam prodaje svoju robu
• Reklame robe
• Informacije o proizvodu
• Informacije o firmi.
 • Poslovno povezivanje sa partnerskim firmama
• Proizvodnja varira od delova i komponenti do gotovih proizvoda.
• Proizvodi se dizajniraju po zahtevu kupca
• Dell kompjuteri
• Na sajtu korisnik sastavi sebi računar i plati ga direktno.
• U vreme kada su sve računarske kuće imale gubitke Dell je povećao prodaju.

Prodavac ima neposrednu kontrolu nad CRM i prilagođava proizvod kupcu

Najčešće ga koriste proizvodjači roba i usluga kako bi direktno komunicirali sa svojim

korisnicima. Ovakav način rada značajno doprinosi povećanju profita za proizvodjače, a
smanjenju cena za krajnjeg korisnika, jer se iz poslovanja izbacuju posrednici. Model
proizvodjača je dobar zato što postoji direktna veza sa potrošačima i na taj način se
povećava efikasnost tog odnosa, poboljšavaju se korisnički servisi, a to doprinosi boljem
razumevanju korisnikovih prioriteta i želja. Ostvaruje se potpuna konekcija i kompletna
komunikacija izmedju proizvodjača i kupaca, dakle postoji mogućnost da se za svakog
kupca posebno personalizuje proizvod.
Podmodel direktne kupovine, gde se kupovina obavlja na sajtu i gde se direktno prenosi
vlasništvo sa proizvodjača na kupca.
Drugi podmodel je iznajmljivanje, gde se kupcu prenose prava da koristi proizvod i
usluge, s tim da po isteku vremena iznajmljivanja tu robu vrati ili može da je zadrži ako
dopunski plati. Ovaj model može da funkcioniše i kao ASP (Application Service
Provider).
Podmodel lizinga. Funkcioniše kao bilo koje iznajmljivanje putem lizinga. Korisnik
dobije robu, a pritom ne postaje odmah njen vlasnik, već tek nakon isteka određenog
perioda vremena, u kome robu plaća u ratama. Ako neku od rata ne plati, proizvod mu
može biti oduzet. Posle tog perioda, ukoliko je isplatio ceo iznos roba postaje njegova i
on nadalje ima pravo trajno da je koristi
Knjiga 72. Str, prezentacija Modeli poslovanja II deo slajdovi 17,18,19

19. Affiliate model objasniti kako funkcioniše.?

• Affiliate program je poslovni odnos između online trgovca (kompanije koja
prodaje proizvode ili usluge) i drugih (nezavisnih) web stranica (saradnika).
• Saradnici elektronskim putem (raznim oblicima online oglasa) promovišu
trgovčevu ponudu, pri čemu trgovac saradnika plaća samo za rezultate, odnosno
ranije definisane akcije koje je saradnikov posetioc izvršio na sajtu trgovca.
• Iz tog odnosa stoji ugovor o saradnji kojeg se trebaju držati obe strane.
• Dva glavna razloga sve šire upotrebe affiliate marketinga kao sredstva za online
oglašavanje su:
• smanjenje dotoka kapitala u e-industriju
• zaključak da ostale metode oglašavanja jednostavno nisu dovoljno
delotvorne.

• Cost Per Action (plaćanje po akciji) - u ovakvoj vrsti promocije oglašavači

plaćaju za korisnika koji preduzima unapred definisanu akciju do koje dolazi
odgovorom na oglas, tj. klikom na baner. Cene ove vrste promocije variraju u
zavisnosti od vrste akcije.
• Cost Per Lead (plaćanje po tragu) - ovo je preciznija forma od plaćanja po
akciji jer posetilac sajtu daje informacije koje se mogu iskoristiti za pospešivanje
prodaje. Informacije se koriste kao "trag" za prodaju.
• Cost Per Sale (plaćanje po prodaji) - programi po kojima oglašavači plaćaju za
izvršenu prodaju kupcu koji je prosleđen sa vašeg sajta. Cene su fiksne ili date u
obliku provizije od prodaje. Ovo je vrsta programa veoma bliska Associate i
Affiliate programima.
• Counter - brojač; on broji broj hitova ili pregledanih strana jednog sajta. Kvalitet,
mogućnosti i izgled brojača variraju. Najčešće se javlja u vidu sličice ili animacije
pri dnu sajta sa brojem poseta određenoj strani na koju je postavljen. Brojači se
danas mogu potpuno besplatno dobiti na Internetu i ukoliko vam je potreban za
sajt, neće vam biti problem da kratak HTML tekst ubacite na odgovarajući deo
web strane.
 • CPC (Pay Per Click, Cost Per Click, plaćanje po kliku) - način promocije gde
oglašavači plaćaju po kliku na svoj baner, link ili oglas. Cene se uglavnom kreću
od 0,01 do 0,2 dolara ili, u ekstremnim slučajevima, do 0,4 dolara po kliku.
• CPM (Cost Per Mile, Cost Per Thousand, Pay Per View, plaćanje po
pogledu, plaćanje po prikazu, cena na hiljadu impresija) - metod reklamiranja
preuzet iz štampe. Oglašavači plaćaju određenu svotu novca za hiljadu
prikazivanja njihovog banera, bez obzira na broj stvarnih klikova na baner.
Prosečna cena u ovom slučaju za oglašavače je 50-70 dolara za hiljadu impresija.
Za sajtove koji prikazuju banere u ovim programima preko marketinških agencija,
zarada se kreće 8-25 dolara u bruto iznosu, ali mnogo manje u neto iznosu. U
našim uslovima ove cene su drastično manje.

Dodatno
• Commission-based affilliate programs
– za svakog ko je došao sa vašeg sajta dobijate proviziju od njegove
kupovine (agencijska provizija)

• Plaćanje po klijentu (pay per customer acquisition)

• Model prihvatljiv samo za stranice koje se bave online prodajom i imaju veliki
asortiman proizvoda.
• Takođe ga koriste i oni trgovci čiji je prodajni ciklus vrlo dug pa se zbog toga
programski ne bi moglo izvesti praćenje pojedinačnog kupca i upisivanje
provizije od njegove aktivnosti.
• Plaća se fiksna cena za kupca koji je kupio barem jedan proizvod ili uslugu (bez
obzira na njegovu vrednost) kod trgovca, ali samo pod uslovom da dosad nikad
nije bio klijent ovog trgovca.

20. Model komunikacije objasniti kako funkcioniše?

Model komunikacije
Modeli komunikacije su zasnovani na lojalnosti korisnika. Prihodi
koji se ostvaruju u ovom modelu zasnivaju se na tome da se osnovni
proizvod daje besplatno, ali se naplaćuju dodatni servisi i dodatne
usluge koje se nude uz njega. Ovaj model primenjen je kod sajta na
kome se nudi operativni sistem Linoks. Model poslovanja
podrazumeva da svako ko želi može da ga skine besplatno, a prihodi
se generišu na taj način što se naplaćuju, integracije, prateći
proizvodi, pomoć korisnicima ili se prodaje dokumentacija.
Model javnog emitovanja predstavlja Internet verziju sličnu
neprofitnim emisijama klasičnog radia i televizije. Model je zasnovan
na komunikaciji sa korisnicima, a to finansiraju donatori. Oni
izdržavaju sajt, sa motivacijom promovisanja određenih sadržaja.
Dakle, na osnovu neke tematski osmišljene ideje se finansiraju
emisije za što širi auditorijum posetioca.
Model mreža znanja predstavlja diskusione sajtove kojima se
organizuju tribine, gde se razmenjuju informacije izmedju eksperata
i profesionalaca. Uobičajeno se organizuje u obliku foruma gde
korisnici pronalaze informacije ili razmenjuju iskustva.
21. Model pisama objasniti kako funkcioniše?
Model pisama

Korisnicima se periodično naplaćuje – dnevno, mesečno ili godišnje

– taksa za pristup nekom servisu. Nije neobično za sajtove da
kombinuju besplatne sadržaje sa “premijama” ( za pretplatnike ili
samo članove ). Članarine za pretplatnike su unapred definisane bez
obzira na stvarnu meru korišćenja servisa. Pretplata i reklamni modeli
su često kombinovani.
Content Service ( servisi sa sadržajem ) – obezbeđuju tekst, audio ili
video sadržaj za korisnike koji plate članarinu za pristup servisima (
Listen.com, Netflix ).
Person-to-Person Networking Services – kanal za distribuciju
izloženih informacija o korisnicima, kao što su pojedinačna traženja
bivših školskih drugova ( Classmates ).
Trust Services – dolaze u formi udruženja koja se povinuju
određenom tipu ponašanju , i u kojem član plaća taksu za pristup (
Truste ).
Internet Service Providers – nudi vezu preko mreže i sličnih servisa
na osnovu mesečne članarine ( America Online )

22. Korisnički model objasniti kako funkcioniše?

Korisnički model
Na kraju, korisnički modeli predstavljaju modele plaćanja na
zahtev
ili korišćenje na zahtev. Tu se podrazumeva da se plaćaju
raznorazne
usluge tipa struja, voda, telefoni, internet telefonija i drugi internet
servis provajderi i slični servisi.

23. Objasniti kako funkcionišu elektronska tržišta?

a. Objasniti – horizontalna i vertikalna tržišta ?
Elektronska tržišta obuhvataju kompletno područje servisa, pokrivajući procese
transakcije. Uzimaju u obzir i interese kupaca i interese prodavaca. Elektronska tržišta
uključuju više kupaca i više prodavaca, zatim ih centralizuju, suočavaju ponudu i tražnju
i obezbedjuju informacije o realizovanoj razmeni. Prema područjima primene mogu se
podeliti na:
Vertikalna i horizontalna
Vertikalna tržišta povezana su sa specifičnom industrijskom granom ili delatnošću i
zahtevaju veće poznavanje karakteristika odredjene industrije.
Horizontalna tržišta su orijentisana na kupoprodaju dobara i usluga, bez obzira na
delatnost poslovnih sistema. Na primer, kancelarijski materijal je potreban svim
poslovnim sistemima bez obzira na njihovu delatnost. Horizontalna tržišta su takodje
poznata kao funkcionalna tržišta, jer se ne vezuju za odredjenu fazu proizvodnje ili
industrijsku granu, već rade po principu optimizacije odredjenih funkcija.
Generalno govoreći, u odnosu na prethodnu klasifikaciju, može se reći da su elektronska
tržišta namenjena razmeni usluga i pomoćnih materijala, pretežno horizontalnog tipa, a
katalozi i berze proizvoda su vertikalnog tipa. Jedna od karakteristika elektronskih tržišta
je da mogu da funkcionišu nezavisno od bilo koje grane ili od bilo kog konzorcijuma.
Dakle, uspostavljaju ponudu i tražnju na jednom, jedinstvenom mestu.

Podela prema ekonomskoj kategoriji, tačnije mehanizmu oblikovanja

cene mogu biti:
• sa fiksnom, statičkom cenom,
• sa varijabilnim dinamičkim oblikovanjem cena.
U odnosu na sadržaj i način povezivanja razlikujemo:
• proizvodna,
• uslužna tržišta,
Tržišta mogu biti za:
• pojedinačnu i
• sistemsku nabavku.
U odnosu na pristrasnost, mogu biti:
• orijentisana ka kupcu,
• ka prodavcu
• neutralna.
Sledeća podela bi se odnosila na to čime se ova tržišta bave.
• postoje tržišta proizvoda i
• tržišta usluga.
U odnosu na to kako poslovni sistem kupuje proizvode i usluge
imamo dve moguće varijante.
• jednokratnu
• sistemsku nabavku. Možemo ih razlikovati po tome da li su ta tržišta otvorena za sve
učesnike koji žele da učestvuju na:
• otvorena tržišta
• zatvorena tržišta
Prema tržišnom mehanizmu, elektronska tržišta možemo razlikovati:
• za okupljanje i agregaciju i
• za pojedinačna povezivanja učesnika.
24. Šta su to virtuelni trgovinski centri?
Pod pojmom virtuelnog (ili elektronskog) trgovinskog centra podrazumeva skup dve ili
više elektronskih prodavnica, u kojima se potrošačima nude neki proizvodi ili usluge, uz
koje može biti uključen i program pratećih usluga ili zabavnih sadržaja. Sa druge strane,
pojam elektronskog trgovinskog centra ne podrazumeva samo spisak drugih prodavnica
na Internetu i skup linkova-veza ka njima, što praktično svako može napraviti na mreži,
već podrazumeva i postojanje nekih pretpostavki i vrednosti za dugoročnije poslovanje
koje će kupci tako i vrednovati. Ono što bi trebalo da privuče i zadrži kupce, bi mogla biti
kombinacija usluga i tradicionalnih trgovačkih funkcija. Pri tome, postoje različite
mogućnosti, kao što su na primer omogućavanje različitih poređenja radnji, cena i
artikala, koja nude mašine za pretraživanje, zatim preporučivanje nekih proizvoda ili
marki proizvoda, isticanje beneficija za stalne kupce, organizovanje nagradnih igara i
slično. Funkcionisanje virtuelnih tržnih centara se mora analizirati iz dva ugla: sa
stanovišta prodavca i sa stanovišta potrošača. Ovo je neophodno zbog razlika koje
postoje između ove dve strane u razmeni u susretu sa ovim oblikom elektronske
maloprodaje.
Prodavac
➢ odluka o izboru elektronskog trznog centra
➢ dostupnost elektronskog trznog centra,
➢ cena koriscenja prostora elektronskog trznog centra, tj. zakupnina, i
➢ dodatne usluge koje se nalaze u ponudi.
➢ obezbedjivanje prostora i dodatnih usluga
➢ putem klasicnog zakupa prostora odredjene velicine na virtuelnom serveru
➢ putem zakupa »lokala« u okviru trgovinskog centra
➢ putem programa »pridruzenih clanova«
zakupnina u pojedinom trgovinskom centru.
Kupac
➢ dolazak na glavnu stranicu (home page) virtuelnog trznog centra,
➢ pronalazenje trazenog proizvoda ili kategorije proizvoda,
➢ preusmeravanje na prezentaciju, tj. prodavnicu koja prodaje te proizvode.
Prednosti
➢ Vlasnik elektronskog trgovinskog centra snosi rizik vezan za dizajniranje i
postavljanje tog trznog centra
➢ Vlasnik elektronskog trgovinskog centra je odgovoran za obezbedjivanje prometa
u trznom centru
➢ Virtuelni trgovinski centri mogu biti veoma zabavni svojim posetiocima
 ➢ Dodatne usluge
Nedostaci
Restrikcije u predstavljanju maloprodavca na Internetu
Gubitak fleksibilnosti u predstavljanju proizvoda i usluga maloprodavca,
Potencijalno nedovoljan promet
Neodgovarajuca struktura posetilaca
“Zavisnost” od trznog centra

Prez modeli poslovanja II deo

25. Modeli prihodovanja na Internetu

a. Ransom model?
b. Modeli prihodovanja na Internetu – plaćanje licence?
c. Modeli prihodovanja na Internetu?
Osnovni motiv svakog poslovanja je da se zaradi novac. Poslovanje na Internetu u ovom
pogledu nije ništa drugačije od klasičnog. Da bi se modeli Internet poslovanja zaokružili
potrebno je definisati tehnologije po kojima se ostvaruje prihod od poslovanja u “Cuber
space-u”, i odrediti kako to u krajnjoj instanci dolazi do stvaranja profita.
Ransom model
Uglavnom se koristi kod prodaje knjiga preko web-a. Logika se sastoji u tome da se na
sajt postavi jedno poglavlje knjige, tako da korisnik može besplatno da ga preuzme a
zatim ako mu se knjiga dopadne, ostala poglavlja može da preuzme, ali se ona sada
plaćaju. Ovo je uobičajeni model za prodaju knjiga preko Interneta.
Plaćanje licence
Ovaj model naplaćivanja koriste uglavnom svi proizvođači softverskih rešenja. U pitanju
su plaćanja u poslovnim procesima za koje određena kompanija ima prava da naplaćuje
licence. Uobičajeno je da softverska kompanija stavi na raspolaganje korisnicima, verziju
softvera sa ograničenim trajanjem (obično 30 dana), tako da oni mogu da preuzmu i
isprobaju to rešenje, a zatim ukoliko se odluče da ga kupe onda im se naplaćuje licenca.
Posao se organizuje tako što se
plaćanje obavi preko sajta a korisnik dobija šifru sa kojom otključava softver i može
trajno da ga koristi.

10.1 Provizije po transakciji

Provizije i naplata usluga za hostovanje
10.3 Provizija za obavljeni posao
10.4 Model pretplate
10.5 Plaćanje licence
10.6 Plaćanje po svakom korišćenju
10.7 Plaćanje provizije za svaku izvršenu transakciju
10.8 Sistemi za mikroplaćanja
10.9 Naplata za usluge oglašavanja
10.10 Sponzorisani sajtovi
10.11 Ransom model
10.12 Marža na prodaju roba i usluga
10.13 Prodaja podataka
10.14 Prikupljanje podataka
10.15 Naplata za usluge koje su efikasnije i efektnije
10.16 Naplata za servise sa dodatom vrednošću
10.17 Kombinacija virtuelnog i realnog poslovanja
Knjiga 74,77,80. str

26. Koji su razlozi uvođenja e-bankarstva?

a. Oblasti primene e-bankarstva – internet, intranet i ekstranet, objasniti?
b. Kako doći do keš novca u čisto virtuelnim bankama?
c. Koji su uobičajeni poslovi banaka na Internetu?

Da bi bilo kakva finansijska transakcija mogla da se obavi preko Interneta potrebno je da

u tehnološkom lancu plaćanja bude uključena neka banka ili finansijska organizacija
preko koje će se izvršiti prenos novca. Ovo nadalje znači da su od samog začetka E-
komerca u čitav posao uključene banke. U početku se one javljaju kao nosioc kartičnog
poslovanja a zatim stavljanjem nekih svojih servisa na raspolaganje korisnicima banke
postaju aktivni učesnici u poslovanju preko Interneta. Pored direktnog poslovanja sa
korisnicima platnih kartica banke su sa druge strane te koje sklapaju ugovore o primanju
kartica od trgovačke mreže u ovom slučaju sa vlasnicima Internet prodajnih mesta. Može
se reći da su banke centralno mesto gde se finansijski zatvara poslovanje prebacivanjem
sredstava sa računa kupca na račun trgovca i na taj način se kompletira transakcija

Osnovni razlog za uvođenje e-baankarskih servisa je smanjenje troškova poslovanja.

Smanjenje operativnih troškova ostvaruje se po više osnova. Ekspozitura zahteva
značajne troškove održavanja: grejanje, hlađenje, voda, struja, kadrovi....Svi ovi troškovi
značajno utiču na rashode banke i time poskupljuju poslovanje. Bankomati su skupi za
nabavku, njihovo održavanje košta ali sa stanovišta banke problem je što relativno velika
količina novca stoji zarobljena u bankomatu čekajući da je neko preuzme. Ovaj zarobljen
novac da je aktivan donosio bi prihode. Novi servisi su nešto što banka nikako ne sme da
zanemari. Ukoliko konkurencija ima na raspolaganju neki servis koga korisnik traži u
tom slučaju banka mora da ga instaliraod strane korisnika u tom slučaju banka mora da
ga instalira. Značajno je da je na Internetu oko 1,2 miliarde korisnika, potencijal koji ni
jedna banka nesme da zanemari. Osim toga, na tržištu postoji povećanje potražnje za
samouslužnim servisima . Jedna od značajnijih prednosti e-bankarstva je i “one to one”
marketing. Dobiti novog korisnika u uslovima velike konkurencije predstavlja podvig ali
je još značajnije zadržati već postojeće korisnike. Činjenica je da je poslovanje preko
Interneta mnogo efikasnije i efektivnije za korisničke servise od bilo kog drugog načina
poslovanja. U zemljama gde je e-bankarstvo masovna pojava javio se novi termin
“bankarstvo u pidžami” jer većina korisnika pristupa servisima u kasnim večernjim
časovima.
Osnovni razlog za korišćenje E-banking servisa, za korisnika je ušteda vremena,
smanjenje napora i troškova odlaska u banku. Veliki broj poslova finansijske prirode
zahteva često prisustvo u banci, putovanje do nje a zatim čekanje u redu, vreme
obavljanja transakcije ili dobijanje obaveštenja, a sve to traži dosta napora, vremena i
novca. Stavljanjem određenih bankarskih servisa na Internet rasterećuje se šaltersko
poslovanje, redukuju se dolasci korisnika u banku, a ujedno se stvaraju uslovi za
povećanje obima poslovanja bez potrebe dodatnog investiranja. U ovom slučaju pokazalo
se da je Internet strategijska prednost banaka kako bi povećale svoju operativnost,
poboljšale kvalitet usluga, i ujedno redukovale troškove poslovanja. Pored već navedenog
postoji i niz drugih razloga za stavljanje na Internet određenih finansijskih servisa
Intranet u banci služi za povezivanje organizacionih celina i za ubrzavanje komunikacije
unutar banke. Ekstranet služi za poslovno povezivanje banke sa povlašćenim poslovnim
partnerima kojima se omogućava da se direktno priključe na informacioni sistem banke
kako bi mogli da samostalno obavljaju poslove sa njom.
Preko Interneta svi ostali korisnici imaju pristup.
Danas postoji značajan broj banaka koje posluju isključivo preko Interneta. Bankarsko p-
oslovanje preko Interneta može se organizovati kao dodatak standardnog bankarskog p-
oslovanja ili kao čisto Internet poslovanje. Osnovni problem kod čisto Internet banaka je
u tome što nemaju ekspoziture. U bankama u kojima su Internet računi samo dodatak kl-
asičnom računu, novac se može podići tako što će se posetiti odgovarajuća banka ili uz p-
omoć bankomata podići novac. Kada su virtuelne banke u pitanju to je problem koji nije
najbolje rešen. Pošto virtuelne banke nemaju mrežu ekspozitura novac koji je jednom
uplaćen na račun banke nije jednostavno podići u gotovini. Virtuelne banke omogućavaju
podizanje gotovine uz pomoć platnih kartica i bankomata iz mreže klasičnih banaka.
Uobičajeno je da virtuelne banke svoje klijente usmeravaju ka partnerskim bankama da u
njihovim ekspoziturama ili bankomatima podižu gotovinu. Ukoliko klijent želi da ugasi r-
ačun može to da uradi tako što će da preostali novac nalogom usmeri na račun u nekoj dr-
ugoj banci. Takođe se može vršiti transfer novca na željeni račun i sa željenog računa ili
novac uplaćivati sa pošte

Najčešći poslovi banaka na internetu su:

• pristup i pregled stanja na računima korisnika,
• evidencija svih transkacija,
• plaćanja,
• transfer novca sa računa na račun,
• izmena informacija,
• naručivanje čekova,
• kontakti,
• plaćanje predefinisanih računa (PTT, EDB itd.)

27. Koja je uloga Application service provideri – ASP u elektronskom bankarstvu?

Uvođenjem Interneta u poslovne procese došlo je do drastične promene u načinu
poslovanja. Pre svega, informacioni sistemi banaka nisu pripremljeni za ovakav način
rada pa su
banke bile prinuđene da adaptiraju svoje sisteme i prilagode se internet poslovanju. U
nekim
slučajevima to je podrazumevalo da se uradi kompletan reinženjering informacionog
sistema.
Posebno je značajno da su se u bankarskom poslovanju pojavile firme koje su nudile
poslove
outsourcing - a (ASP – Aplication Service Provider). Ove firme su preuzimale određene
poslove i radile ih za potrebe banke, ali su ti poslovi rađeni van banke. Ovo je dovelo do
povećanja rizika poslovanja za banke.
U kontekstu elektronskog bankarstva, to su vjerovatno firme koje se brinu za tehnički dio
e-bankarstva, za hardversku i softversku infrastrukturu koja će podržati ovakav vid
poslovanja, kao i monitoring i održavanje takve infrastrukture i sl.

28. Objasniti termin “elektronski novac”?

a. Virtuelne valute
b. Digitalne valute
“digital currencies are a non-physical representation of traditional fiat
money, virtual currencies represent a truly online asset which does not has
value other than in its virtual world”
ELEKTRONSKI NOVAC
SE U ŠIREM SMISLU MOŽE DEFINISATI KAO: NOVAC KOJI SE KREĆE KROZ
ELEKTRONSKE MEDIJE TO JEST VAN UOBIČAJENIH KANALA PLAĆANJA
KOJE TRADICIONALNO PODRŽAVAJU BANKE.
-na veliko (SWIFT, FEDWIRE,CHIPS)
-na malo (kartice, elektronski čekovi)
 Razlika između softvera i novca nestaje
 Umesto da smestimo na papir upakuje se u niz cifara.
 Lako je pokretan i prenosiv kroz mrežu
 Poseduje visok nivo inteligencije
 Elektronski novac ne poznaje granice
 Može se programirati, pratiti i ograničavati
 Ovde nastaje problem (ko kako i kada sme da izda ograničenja)
 Može se pratiti
 Ako se izgubi može da se zameni (kontrola dupliciranja)
 Krajnji eksponent informacije o vrednosti robe je „digitalni novac” ili „elektronski no-
vac” koji se može definisati kao informacija o monetarnoj vrednosti koju je moguće tran-
sferisati kroz računarske mreže, to jest van uobičajenih kanala plaćanja koje tradicionalno
podržavaju banke. Digitalni novac je kulminacija procesa dematerijalizacije novca i nje-
govo pretvaranje u informaciju koja jedino postoji „on line Valja napomenuti da se ova
dva pojma „elektronski novac” i „digitalni novac” često poistovećuju. Kao primer mogao
bi da se uzme telegrafski transfer novca gde je signal elektronski ali je analogan. Telefon-
ski nalog banci nije digitalna transakcija ali je ostvaren elektronski prenos sredstava.
Virtuelna valuta je vrsta neregulisanog, digitalnog novca, koji je izdat i kontrolisan od
strane onoga koji je isti novac i razvio i koji je prihvaćen i korišćen od strane članova
specifične virtuelne zajednice

29. Finansijski lanac snabdevanja, ko može biti “gateway”?

U 90% slucajeva u Srbiji, pri pristupanju elektronskom ili mobilnom bankarstvu mi
nemamo veze sa bankom. MI mozda pristupamo preko sajta banke, ali sajt banke nema
veze sa poslovanjem banke. Mi smo ustvari pristupili preko ASECOvog sistema za
elektronsko bankarstvo (to je nebankarska kompanija). Ta nebankarska kompanija je
ustvari procesor, ona provjerava sve sto treba, da li smo mi, da li je nas PIN, da li je nas
racun itd. Kad sve to uradi, posalje upit na banku da provjeri ima li para, ako ima
rezervise novac (nikad ne skida nego samo rezervise) pa se onda dalje radi sa tim.
Danas banke vise nisu sposobne da organizuju takve sisteme za elektronsko poslovanje,
pa su ih distancirali na druge, to se dogodilo prvi put u istoriji bankarstva.

29.a. Činioci koji utiču na širenje elektronskog novca: objasniti svaki posebno ?

-Emitenti
-Trgovci
-Korisnici

Emitenti su oni koji izdaju elektronski novac, oni koji servisiraju citav taj mehanizam.
Emitenti se uglavnom baziraju na proviziju. Kad placamo karticom, platimo trazeni
iznos, a procesor uzme 3% transakcije od trgovca. Medjutim ako dizemo pare, sa
bankomata, mi placamo proviziju 3% (dobicemo 100km, a bice skinuto 103km) Emitenti
su zainteresovani za sirenje elektronskog novca jer imaju proviziju od toga.
Trgovac prima novac (ne misli se smao na prodavnicu, nego bilo ko ko prima novac).
Trgovci primaju sve, sve je to novac. Kako se povecava broj sistema placanja raste
knjigovodstvo i u jednom trenutku prestaje da bude isplativo toliko sistema placanja.
Zbog toga trgovci hoce smanjenje provizija i racionalnije troskove. Trgovci ugl koriste
vise sistema placanja, pa procjenjuje gdje ima najbolji promet, sta mu je najisplativije.
Korisnici placaju novac. Najvise ih interesuje da za njih sve to bude sigurno.

Emitenti. Njihov rezon za formiranje sistema elektronskog novca zasniva se, pre svega,
na profitu koji iz ovog posla treba da proizađe. Prihodi se ostvaruju po osnovu provizija
za obavljene transakcije, zatim prihoda koji se ostvaruje na bazi povećanog broja dana
odležavanja novca na računu emitenta i na kraju kao prihod od pojeftinjenja (smanjenja)
troškova po transakciji.
Trgovci moraju naći računicu i prihod od primanja elektronskog novca. Prvi osnovni
uslov da trgovci prihvate ovakav vid plaćanja zavisi od provizije koju emitent uzima po
transakciji. Drugi uslov za prihvatanje elektronskog novca su troškovi. Oni moraju biti
manji od postojećeg realnog sistema i da ne zahtevaju značajnije dodatne investicije, do-
datno angažovanje novčanih sredstava i kadrova. Trgovac svoj motiv za prihvatanje ovog
sistema plaćanja mora da pronađe u povećanju prometa i povećanju obrta a time i pove-
ćanju zarade. On line trgovci nemaju izbora između realnog i digitalnog novca i prinuđe-
ni su da prihvate postojeće sisteme plaćanja. Pošto je izbor sistema plaćanja izuzetno ve-
liki njima ostaje da izaberu optimalna rešenja za plaćanja. Trgovci bi, s jedne strane, rado
bili uključeni u sve sisteme plaćanja jer time uvećavaju šanse da prodaju robu. S druge
strane, sa povećanjem broja sistema plaćanja u koji su se uključili značajno komplikuju
svoju administraciju i imaju dodatne troškove servisiranja većeg broja računa, tako da su
prinuđeni da u svom domenu poslovanja optimizuju svoje učešće u sistemima plaćanja.
Ovo dalje uslovljava nestabilnost poslovanja operatera jer ih trgovci lako menjaju eks-
perimentišući sa kojim će imati najveći promet.
Korisnici da bi prihvatili sistem elektronskog novca moraju imati značajan nivo ponuđe-
nih usluga i koristi od njega. Ostim toga, moraju imati poverenje i sigurnost kako bi ga
nesmetano koristili. Korisnici, pre svega, moraju imati gde da plaćaju, što znači da siste-
mi elektronskog novca moraju ravnomerno da šire broj korisnika i mrežu trgovaca koji
primaju taj novac.

29.b. Koji su osnovni zahtevi sistema elektronskog plaćanja ?

 fizička podrška (smart kartice; datoteke, kriptovani stringovi)

 vrednosna reprezentacija (denominacija u odgovarajuće iznose)
 lokacija gde je fizički smeštena vrednost (banka, novčanik)
 metod upotrebe (na rastojanju, lično)
 metod plaćanja
 autentičnost (da li je pravi, ukraden ili dupliciran)
 sigurnost (autentifikacija, prevencija krađe)
 anonimnost i privatnost
 skalabilnost (mogućnost širenja poslovanja)
  1. Sigurnost
 -integritet poruke
 -izdržljivost (transakcijska, privrem,ena)
 -tačnost
 -neporicljivost
 -proverljivost ovi su u konfliktu
 -privatnost
 -anonimnost
 2. Brzina
 3. Mala cena
 4. Atomske transakcije (novac i roba se razmenjuju atomski sve ili ništa)
 5. Uopštenost transakcija
 6. Prihvaćenost od korisnika
 7. Skalabilnost
 8. Zakonska regulativa.

29.c. Šta znači da: “elektronski novac mora naslediti vrline tradicionalnog
novca” ?
Vrline tradicionalnog novca
• Svako može ponuditi i prihvatiti gotovinu.
• Ne zahteva proveru kredibiliteta.
• Laka prenosivost.
• Velika prihvaćenost često i van nacionalnih okvira.
• Mali troškovi kreiranja i rukovanja.
• Anonimnost učesnika.
• Promet bez posrednika - off line transakcije.

Osnovna vrlina tradicionalnog novca je sto onaj ko ga prima ne mora nista da provjerava
(ko je izdao taj novac i slicno). On samo moze da pređe rukom i vidi da nije falsifikat i to
je to. Kod elektronskog novca je situacija potpuno drugacija. Tu se mora svaka
transakcija zasebno provjeravati. Istorijat transakcija se nikad ne brise.
Vrlina tradicionalnog novca je da je potpuno anonimna transakcija. Mi kad damo nekom
pare niko ne zna da smo mu dali te pare, ne pise se nigdje nase ime. Kod elektronskog
novca nije bas tako. Svaka transakcija se prati.
Offline rad elektronskog novca gotovo da ne postoji. Može da se donekle obezbjedi ali ne
moze onda da se kontrolise da li je korisnik otisao u minus, da li je novcanica duplicirana
itd. Po pravilu radi kao online sistem.
Denominacija ne postoji.
d. Može li se obezbediti puna anonimsnost elektronskog novca ?
Puna anonimnost kod elektronskog novca NE POSTOJI (ima verzija sa pre paid
telefonima koji su po pravilu no name).
• Obezbeđenje da korisnikova privatnost ne bude narušena zbog loših namera
banke ili prodavca time što transakcija ostavlja trag čime je moguće pratiti istoriju
kupovine.
• Sprečavanje da se uspostavi veza između informacija o upotrebi elektronskog
novca istog lica u različitim prilikama.
• POTPUNA PRIVATNOST JE TEŠKO OSTVARLJIVA
• AKO SE OSTVARI NE MOŽE DA SE SPREČI PRANJE NOVCA

e. Koje su ekonomske posledice elektronskog novca ?

 Velika efikasnost (provucemo karticu, ili dizemo novac sa automata, cim smo
uradili vec nam stiže sms da smo podigli pare, zapanjujuca brzina)
 Povećava mogućnosti za izbegavanje poreza
 Olakšava pranje novca (ne postoji mogucnost da se dokaze da je neko oprao pare
kroz ovo)
 Ne poznaje granice
 Kada bi se ponašao kao klasičan novac ne bi bilo problema jer bi ga kontrolisale
centralne banke
(elektronskim novcem se jako lako manipulise, pa se na berzi cesto iskljucuje
trgovanje novcem da vi se sprijecila panika – svi se uspanice da recimo pada
vrijednost pa bi svi da prodaju)
 Ako je uspešan i proširi se preko granice , kakve su posledice.
 Ako je privatno emitovan kako ga učiniti kredibilnim u očima javnosti
 Konkurencija banaka dovodi do bankrotstva jedne koja izdaje EN
 Kako sprečiti paniku
 Enormna efikasnost dovodi do povećanja rizika monetarne nestabilnosti
30. Kod modela elektronskog novca sa jednom operaterom objanisiti ulogu
klirinškoobračunskog domena ?
a. Objasniti osnovni protokol plaćanja elektronskim novcem ?

FUnkcionise slicno kao paypal. Paypal je sam za sebe neki emitent, a klirinsko obraunski
domen je okruzenje paypala.

Operater sistema ima zadatak da prima i prosleđuje informacije, da konsoliduje

potraživanja po emitentima i prenosi im relevantne informacije. Sva plaćanja iz sistema
ka okolini i iz okoline ka korisnicima se obavljaju preko klirinško obračunskog domena.
Klirinško - obračunski domen u kome finansijske institucije klirinške banke i centralne
banke
izvršavaju međubankarske finansijske obaveze koje su rezultat bankarskih poslova.

Osnovni protokol plaćanja U realnom okruženju korisnik odlazi u banku i sa svog raču-
na podiže određenu sumu novca. Blagajnik ga identifikuje preko lične karte i bankarske
kartice i isplaćuje mu traženi iznos novca. Korisnik tada odlazi u trgovinu i plaća tako do-
bijenim novcem. Trgovac je dužan da na kraju radnog dana preda pazar (novac) banci i
tako je zatvoren krug u realnom okruženju. Ovakav protokol plaćanja je u potpunosti
istovetan plaćanju digitalnim novcem. Protokol plaćanja digitalnim novcem ima tri faze:
• Povlačenje novca (withdrawal) - podizanje novca iz banke, u kojem korisnik prenosi, u
elektronskom obliku, deo novca sa svog računa u banci na karticu ili računar (novčanik).
• Plaćanje (payment) – plaćanje, korisnik prenosi deo novca onom kome plaća
• Depozit (deposit) - deponovanje novca u banku, onaj ko je dobio novac deponuje taj no-
vac na svoj račun u banci.
S obzirom na to da su modeli elektronskog novca još uvek relativna novost, postoji dosta
ražličitih pristupa, kako tehničkih tako tehnoloških i organizacionih. Modeli elektronskog
novca se razlikuju po: Tehnologiji, učesnicima, emitentima, trgovcima. Postoje dve
osnovne tehnologije upisa novčane vrebnosti:
• Novac se nalazi na „Smart kartici”
• Novac se nalazi u softverskom novčaniku na računaru.
• Treća varijanta je kombinacija prethodna dva sistema.
 31. Podela sistema plaćanja ?
a. Žiro kliring sistemi objasniti kako rade ?
b. RTGS sistemi objasniti kako rade ?
32. Opisati tok transakcije plaćanja između dve banke (žiro kliring + RTGS) ?

Jedna od podjela sistema za plaćanje, mogla bi biti na osnovu načina saldiranja

transakcija i tada razlikujemo:
Net settlement system
Gross settlemenet system
Princip rada Net Settlement Systema se zasniva na definisanju neto pozicije u
odredjenom trenutku kada se vši presjek svih dospjelih i poslatih naloga na izvršenje.
Neto pozicija je jednaka razlici sume svh priliva, minus suma svih odliva sredstava. Kada
se utvrdi neto pozicija, transferiše se samo razlika u zavisnosti da li se radi o poziciji
odobrenja ili poziciji zaduženja. Žiro kliring svodi sve račune na nulu i izvještava banke
koliko koja treba da plati preko RTGS-a.
Princip rada Gross Settlement Systema se zasniva na transferu svake pojedinačne
transakcije.Zapravo, svi transferi se saldiraju individualno, bez prethodnog poravnanja,
odnosno bez utvrđivanja neto pozicije u određenom trenutku poravnanja.
Na osnovu vremena kaa se vrši saldiranje, razlikujemo sledeća dva sistema:
Designated Time (deffered= gdje se poravnanje obavlja nekoliko puta u toku dana
ili na kraju dana u zavisnosti kako je definisano
Real time settlement system podrazumijeva kontinualno saldiranje nakon svake
transakcije
33. Opisati tok transakcije međunarodnog plaćanja: ko je sve uključen
34. Šta je to SWIFT. Gde i kako funkcioniše ?
a. Na koji način se obavlja transfer novca.
b. Da li je to sistem plaćanja

Prvo i najbitnije, SWIFT nije nacin placanja. To je sistem razmjene poruka, tj sistem
davanja naloga bankama da nesto urade (da izvrse neke transakcije). Najveci svjetski
sistem, amerikanci izmislili, funkcionise i kod nas, u BiH i Srbiji. Amerikanci prete da ce
izbaciti Ruse, Kinezi napravili alternativu koja je u usponu a SWIFT u opadanju.
• S.W.I.F.T. (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunications)
Nacin funkcionisanja:
Osoba A hoce iz Sibira da posalje pare osobi B u Srbiji. Osoba A kaze hocu da posaljem
pare na racun na SWIFT kod konkretne banke gdje se nalazi racun osobe B. Takodje se
navede licni broj osobe B koja je ovlascena da podigne to. Ta Sibirska banka pristupi
nekoj banci u Moskvi sa kojom ima korespodentske racune. Pitaju ima li ta moskovska
banka korespodentni racun u banci osobe B (komercijalna banka npr). Ona kaze npr
nema, ali ima od raiffaisen banke u Srbiji, koja ima korespodentni racun u komercijalnoj,
i na kraju stignu pare u Komercijalnu banku. Komercijalna banka nema pojma ko je
osoba B (Persa) ali pise adresa. U Svakoj banci postoji odjeljenje koje se zove
submission, i to odjeljenje nazove Persu na telefon i kaze stigle pare na vas racun, a pare
se privremeno premjestaju na jedan racun koji se zove sumnjiva i sporna potrazivanja.
Kad Persa stigne, sa sumnjivih i spornih potrazivanja se prebaci novac na blagajnu i
Persa direktno podigne.
U swift su ukljucene sve finansijske institucije koje postoje, bukvalno SVI. Banke brokeri
dealeri berze...
Uclanjivanje u SWIFT, kupovina hardverskog uredjaja koji ima hardversko kriptovanje i
hardversko prepoznavanje. Na taj uredjaj se kaci nasa mreza.

35. Šta je to TARGET. Gde i kako funkcioniše ?

Platni sistem na veliko koji funkcionise u Evropi. Problem Evrope je sto je napravila
svoju valutu, jer euro u Njemackoj i euro u Grckoj nije isto.
Postoji Centralna banka na nivou EU – centrala u Frankfurtu, a svaka zemlja im asvoju
nacionalnu centralnu banku.
POkusaj da se razvije SEPA jer Target ne valja. (da iz 1 drzave uplatimo u drugu
moramo imati otvorene raucne u obe drzave)
Uveden jer je uveden Euro. Funkcionise u svim zemljama (EU?) do sl. Godine i u GB
Nacin funkcionisanja:
Sva zakonska regulativa je neusaglasena. Ako njemacka firma radi u francuskoj, mora da
otvori i francuski racun, ne moe drugacije. Svi formulari su drugaciji...

 Kada govorimo o TRAGET sistemu, misli se na poravnjanje svake pojedinačne

transakcije(gross sistem) u realnom vremenu (real time sistem).

SEPA – nov sistem koji je trebao da startuje 2008. Ali do dana danasnjeg nije startovao

36. Koji su načini plaćanja na Internetu?

a. Modeli plaćanja na internetu
b. Objasniti problem sigurnost plaćanja na internetu

NAČINI PLAĆANJA PREKO INTERNETA

Kombinacija telefon - kartica
Plaćanje pouzećem
Kupovina plaćanjem preko žiro računa
Plaćanje platnim karticama
Elektronski čekovi
Elektronski nalog
Plaćanje SMS porukom
Plaćanje visokotarifnim telefonima

Modeli placanja na internetu:

Kartice
Zamjena valuta
Digitalni novcanici
E-mail money transfer
Biometrijski sistem placanja
Mikroplacanja
Elektronski cekovi
Racun kod procesora
EBPP electornic billing presentment and payment
Placanje telefonom

38. First Virtual sistem plaćanja?

Godine 1994 započeo je sa radom prvi platni sistem na Internetu. First Virtual predstavlja
jednostavan sistem koji od korisnika ne zahteva nikakvu dodatnu instalaciju softvera, i
jednostavan je za upotrebu. Pre započinjanja transakcije obavezna registracija
1. Na sajtu trgovca kupac pronalazi traženu robu i popunjava FV PIN
2. Trgovac proverava FV PIN
3. Trgovac inicira transakciju plaćanja preko FV šaljući mu sledeće podatke:FV PIN
trgovca, FV PIN kupca, iznos, valuta, opis proizvoda.
4. First Virtual šalje e-mail poruku kupcu na koju on treba da odgovori i potvrdi
kupovinu. Ova poruka u sebi sadrži sledeće informacije: ime trgovca, iznos, opis
proizvoda.
5. Kupac potvrđuje sa da ili ne, prihvata li kupovinu ili je odbija. To radi putem e-mail
pošte. Ukoliko ne odgovori u nekom zadatom roku transakcija se poništava.
6. First Virtual šalje poruku trgovcu da je prodaja prihvaćena i da će nakon 91-og dana
novac biti uplaćen na njegov račun.

39. Objasniti jednostava protokol plaćanja elektronskom gotovinom (keš)?

a. Kako funkcionišu on-line i off-line sistemi plaćanja elektronskim novcem?
Protokol plaćanja digitalnim novcem ima tri faze:
• povlačenje novca (withdrawal): podizanje novca iz banke, u kojem korisnik prenosi,
u
elektronskom obliku, deo novca sa svog računa u banci na karticu ili računar (novčanik).
• plaćanje (payment): plaćanje, korisnik prenosi deo novca onom kome plaća.
• depozit (deposit): deponovanje novca u banku, onaj ko je dobio novac deponuje taj
novac na svoj račun u banci

Online plaćanje podrazumeva postojanje stalne komunikacijske veze između osobe koja
je plaćena i banke, te se provera valjanosti novčanice obavlja pre isporučivanja plaćene
robe (na ovaj način se obavlja kupovina putem kreditnih kartica).
o Mondex: zasnovan na karticama sa mikročipom, a jedinstven je po tome što
omogućava transfer sa kartice na karticu,
o VisaCash: Sistem funkcioniše na bazi certifikata koji glasi na donosioca.
• Offline plaćanje podrazumeva povremenu vezu između plaćene osobe i banke, te se
valjanost novčanica obavlja naknadno, nakon isporučene robe (npr. kupovina putem
čekova). Nakon obavljene transakcije serijski broj novčanice zapisuje se u bazu podataka
banke, te se svaka sledeća novčanica s istim serijskim brojem, dospela na depozit, odbija
kao nevažeća.
o E-cash,
o NetCash

40. Pay Pal sistem plaćanja. Objasniti kako radi sa karticama, elektronskim
čekovima
i platnim nalozima?
a. Šta znači 100% likvidnost kod plaćanja PayPal, sa jednog računa na drugi
Paypal peer to peer sistem.
P2P
plaćanje ne uključuje banku
plaćanje direktno od kupca prodavcu
veoma slično keš plaćanju
transferi između “digital wallets”
nabavke online
microplaćanja

-prvobitno bio namijenjen za placanja putem PDA

-osnovan 1999 u delaweru
-ostvario ogroman uspjeh, do 2006. 100 miliona korisnika, jedno vrijeme 13 milion
anovih kroisnika mjesecno
- dominantan na eBayu
-trgovac placa proviziju
- dvije vrste naloga, personal i premier (zapravo premier i business, s tim da su ova 2 jako
slicna, jedina razlika sto je business na firmu, a premier moze biti i firma i privanto lice)
Personal account, koji je posebno prilagođen za online kupovinu, daje mogućnost
korisniku da prima i šalje uplate posredstvom PayPal sigurne mreže. Ograničenje ove
vrste računa je u tome što nema mogućnost prijema uplata kreditnim i debitnim
karticama.
Ova druga 2 mogu primati uplate i od korisnika koji nemaju paypal nalog (preko debitne
ili kreditne kartice)

PayPal je sistem koji radi kao posrednik na Internetu. To znači da se kupci i trgovci u
trenutku obavljanja transakcije moraju naći na PayPal-u. Plaćanje se može obaviti
direktno sa
jednog PayPal računa na drugi, ili je to plaćanje kreditnim i debitnim karticama a može
biti i
plaćanje elektronskim čekovima. Plaćanje može biti bilo kome bilo gde preko e-mail-a.
Posebno
je interesantno da je omogućeno da se obave pojedinačna ili grupna plaćanja (više
korisnika plaća jedan račun).
Ono što je interesantno je da trgovac plaća proviziju, a da je kupac dužan da plati samo
iznos koji je naznačen na računu i ništa više.
• Plaćanje nalozima: Mogu i kupac i prodavac imati otvoren račun kod PayPal sistema.
To
je najjednostavniji sistem plaćanja, jer se onda sredstva samo knjiže sa jednog PayPal
računa na drugi i nema fizičkog pomeranja novca.
• Plaćanje karticama: PayPal šalje instrukcije svojoj banci koja dalje servisira karticu to
jest u komunikaciji sa Principalom koji je izdao karticu radi se provera podataka i
završava
transakcija plaćanja.
• Plaćanje čekovima: U tom slučaju procedura je još komplikovanija, jer se plaćanje
obavlja
preko Automatske klirinške kuće (ACH).
Ono što ovaj sistem čini posebnim je da
omogućava međunarodna plaćanja. To znači da ovaj sistem ima račune i pridružene
banke
u drugim zemljama preko kojih obavlja transakcije

41. Šta je to elektronski ček ?

a. Opisati postupak plaćanja elektronskim čekom ?
b. Koja je sličnost a koje je razlika između papirnog i elektronskog čeka ?
c. Koliko su bezbedni elektronski čekovi. Šta koristi kako sistem zaštite?

Čekovi predstavljaju najčešće korišćeni bezgotovinski sistem plaćanja u svijetu. Jedan

ovako vazan instrument plaćanja nije mogao da ostane po strani, a da se ne razviju
metode za njegovo korišćenje preko Interneta. Posebno kada se zna da je izdavanje
čekova, njihovo korišćenje i završna obrada čekova veoma skupa. U praksi je prvo
primenjen elektronski ili e-ček Elektronski ček se zasniva na ideji da elektronski
dokument moze da zameni papirni dokument i da kriptografski potpis moţe da zameni
ručni potpis. Osim toga e-ček može da zameni papirni ček bez potrebe kreiranja novog
instrumenta plaćanja bez promene regulative i ustaljenje komercijalne prakse. Ovako
dizajniran sistem plaćanja podrazumevao je da korisnik ima instaliran softver na svom
računaru a da se identifikacija obavlja preko PIN-a i smart kartice. Softver i kartica su
predstavljali problem jer je svaka promena mesta sa koga će se odraditi transakcija
zahtevao reinstalaciju. Da bi se taj problem prevazišao razvijen je sistem gde se sve
odvija na Internetu i potrebno je samo logovati se na sistem. Preduslov za korišćenje
ovog sistema plaćanja je postojanje aktivnog čekovnog računa u nekoj od banaka, koja
ima sklopljen ugovor sa provajderom e-čeka. Korisnik se loguje na sistem (na Internetu) i
dobija sliku čeka koji treba da popuni, gde unosi sve podatke kao na standardnom
papirnom čeku dok sistem automatski dodaje ostale potrebne podatke. Kada je ček
konačno popunjen, potrebno ga je potpisati a tu nastaje problem. Potpisivanje je moguce
biometrijskim metodama ili kriptografskim metodama i mehanizmom privatnog i javnog
kljuca.
Elektronski ček je elektronska verzija papirnog čeka. Ima osobine da:
• zasnovan je na istim legalnim okvirima kao i papirni ček,
• sadrži iste informacije kao i papirni ček,
• može biti vezan sa neograničenim informacijama,
• može biti korišten u bilo kojoj transakciji gde se danas koristi papirni ček,
• smanjuje potrebu korištenja papirnog čeka.

Elektronski ček radi na isti način kao papirni ček:

• trasant izdaje elektronski ček koristeći jedan od mnogih tipova elektronskih čitača i daje
elektronski ček primaocu iznosa (remitentu) elektronskim putem,
• primalac iznosa deponuje elektronski ček, prima kredit,
• banka potvrđuje elektronski ček i odbija iznos čeka na trasantovom računu.

Sličnosti između papirnog i e-čeka su:

• zasnovan je na istim legalnim okvirima kao i papirni ček,
• sadrži iste informacije kao i papirni ček.
Razlika između papirnog i e-čeka su:
• sve kopije čeka su perfektne,
• dupliciranje čekova je dozvoljeno,
• banka platioca će isplatiti samo jednu kopiju e-čeka. Postoji detekcija duplikata,
• sve strane učesnice u transakciji mogu da provere digitalni potpis na čeku i da detektuju
promene ili prevare,
• e-ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail,
• elektronski format dopušta alternativne načine obrade

Elektronski čekovi su jedan od najsigurnijih platnih instrumenata (transakcija) koji su do

sada dizajnirani ili razvijeni. Elektronski ček koristi sledeće bezbedonosne tehnike:
• autentičnost,
• javni ključ kriptografije,
• digitalan potpis,
• certifikat autoriteta,
• dvostruku detekciju,
• enkripciju.

42. Ključne karakteristike B2B sistema plaćanja?

Posao prema poslu. B2B model elektronskog poslovanja predstavlja razmenu proizvoda,
usluga ili informacija sa drugim firmama iz okruženja. B2B povezuje sve učesnike u
poslovnom procesu koji prethodi krajnjem poslovanju sa pojedinačnim korisnikom: To
znači da se u ovom modelu povezuju - dobavljači, posrednici, distributeri itd.. Razvoj
B2B možemo podeliti na tri faze: EDI (Electronic Data Interchange), osnovni B2B e-
commerce i Electronic Marketplaces (eMarkets)

• Kada se govori o plaćanjima preko Interneta najčešće se misli na pojedinačna

plaćanja korisnika.
 • Statistike pokazuju da je najveći obim transakcija preko Interneta u domenima
B2B poslovanja i plaćanja.

Ključne karakteristike B2B sistema plaćanja

• Odobravanje kredita i garancija plaćanja – obezbeđuje proveru kreditnog
boniteta kupaca i garanciju plaćanja;
• Usluge depozita – pomaže da obe strane budu sigurne da će ona druga ispuniti
svoje obaveze;
• Nemogućnost odbijanja plaćanja – obezbeđuje da se obaveza plaćanja ne može
izbeći, tako da učesnici koje se ne poznaju mogu međusobno trgovati sa većim
stepenom poverenja;
• Sakupljanje novčanih sredstava – obezbeđuje mehanizam za transfer, priliv i
smeštanje novčanih sredstava;
• Finansiranje – obezbeđuje kupcima obrt novčanih sredstava u zamenu za
kamate;
• Integracija sa drugim poslovnim dokumentima – omogućava da se plaćanja
povežu sa narudžbenicama, fakturama i otpremnicama;
• Detekcija prevara – obezbeđuje sigurnost prodavcima;
• Računovodstvo – obezbeđuje kratak pregled stanja na računu i detalje fakture;
• Rukovanje sporom – obezbeđuje metod za rešavanje spornih situacija;
• Integracija sa korporacijskim sistemima podrške – povezuje sisteme plaćanja
sa sistemima isporuke, računovodstvom i dr. korporacijskim sistemima;
• Online ispostavljanje računa – generiše i ispostavljanje elektronske račune;
• Višeopciono plaćanje – dozvoljava kupcu da bira jednu od mnoštva ponuđenih
opcija plaćanja.

43. Model plaćanja sa prevoznikom kao garantom (jemcem)

Sistem plaćanja sa prevoznikom kao jemcem

Osnovni problem kod elektronskog poslovanja sastoji se u tome da kupac ne želi da pro-
sledi novac trgovcu pre nego što se uveri da je ovaj isporučio robu, a trgovac ne želi da
pošalje robu pre nego što se uveri da je kupac platio. Problem se u ovom modelu prevazi-
lazi na sledeći način: Kupac šalje menicu po viđenju trgovcu i na taj način započinje tran-
sakciju. Trgovac pakuje robu i prosleđuje robu i menicu prevozniku. Na taj način roba ni-
je više pod kontrolom trgovca, već je pod kontrolom treće (neutralne strane – prevozni-
ka). Prevoznik kreira konosman (tovarni list) i zajedno sa menicom šalje banci kupca na
naplatu. Banka kupca prihvata ova dokumenta i proverava stanje na računu kupca i postu-
pa po nalogu to jest prenosi sredstva (plaća) banci trgovca. Banka kupca kreditira račun
trgovca naznačavajući kupca. Za to vreme roba je u transportu i stiže u skladište prevo-
znika. Banka kupca priprema dokumenta za kupca skida novac sa računa i daje konosman
kupcu zajedno sa računom. Sada kupac ima sva potrebna dokumenta da može da ode u
skladište i preuzme robu. Sistem obezbeđenja funkcioniše na sledeći način: Ukoliko trgo-
vac nije prosledio robu prevozniku ovaj nije u mogućnosti da kreira konosman i nije u
mogućnosti da prosledi dokumentaciju banci kupca. Kupac strane nije u mogućnosti da
podigne robu iz magacina prevoznika sve dok nije kompletirana dokumentacija i oba-
vljen proces plaćanja.

44. Elektronska razmena podataka (EDI)

a. Funkcionisanje EDI-ja
b. e-paymentsPlus objasniti kako radi ?
c. Šta je to BOLERO.net čemu služi i kako radi

• Prema podacima UNCTAD–a, troškovi papira i ostalih složenih formalnosti u

vezi s tokovima trgovine izvan granica zemalja dostižu i do 10 procenata od
konačne vrednosti proizvoda.
• Svaka država ima neke svoje propise i regulative, svoje forme kako potrebni
dokumenti vezani za neki proizvod i poslovanje treba da izgledaju. Na granicama
bi se gubilo jako puno vremena na prepisivanje tih dokumenata, prilagodjavanje
toj drzavi.
• Primjer sa paukovima u cijevima iz Australije :)

Bilo je potrebno osmisliti sistem koji ce ovo automatizovati i ove troškove smanjiti.
RJEŠENJE: EDI - Electonic Data Interchange (Elektronska razmjena podataka)
EDI se koristi za razmenu dokumenata kao što su narudžbenice, fakture, priznanice,
špediterski prateći dokumenti. Svi dokumenti su u elektronskoj formi, lako se primaju,
šalju i brzo stižu na svoje odredište. Na ovaj način se eliminišu kašnjenja koja su
posljedica slanja papirne dokumentacije, prepisivanja i umnožavanja. Pošto je proces
automatizovaniji to je i cena
formiranja i slanja dokumentacije znatno niža.
Prednosti EDI-ja:
• brža dostava dokumenata bez gubljenja ili oštećenja u standardizovanoj formi,
• velike uštede u vremenu potrebnom za obradu dokumentacije,
• manji obim grešaka u obradi podataka, sve je u računaru
Nastao 1980, od ovoga se zapravo krenulo, a došlo do B2B
U danasnje doba SWIFT se kao najveca finansijska mreža na svijetu kreće baviti ovim
(umjesto EDIja)

44.a Funkcionisanje EDI-ja

Način funkcionisanja EDI-ja može se predstaviti u nekoliko koraka:
• priprema elektronske dokumentacije: prikupljanje podataka potrebnih za
popunjavanje
dokumenata je na klasični način. Izlazni dokument je u elektronskoj formi.
• konverzija pri slanju: podrazumeva da se prethodno pripremljeni dokument u
elektronskoj formi konvertuje u standardi format u skladu sa standardnom specifikacijom
za dokument koji se šalje.
• komunikacija: pripremljen dokument se šalje kroz VAN (Value Added Networks)
mrežu
do poštanskog sandučeta koje je prijemno mesto za dati dokument.
• konverzacija pri prijemu: podrazumeva da se standardni dokument preuzme iz
elektronskog poštanskog sandučeta, a zatim izvrši konverzija na format koji je prilagođen
informacionom sistemu firme koja prima poruku.
• obrada elektronskog dokumenta: sa primljenim dokumentom postupa se dalje kao sa
bilo kojim dokumentom nastalim u lokalnom okruženju. Ulazi u proces obrade

b. e-paymentsPlus objasniti kako radi ?

E-paymentsPlus je SWIFTov servis nastao 2000. koji omogućavaju prelazak na B2B
domen. E-Payment omogućava korporacijama sa web baziranim plaćanjima siguran ser-
vis.

E-paymentsPlus podržava veći broj scenarija. Proces inicijalizacije teče po sledećem

scenariju:
• Kupac surfa Internetom, pronalazi trgovca i odabira robu koju želi da nabavi. Na sajtu
se
obavlja faza dogovaranja, ugovaranja i definisanje uslova pod kojim će se obaviti
trgovanje.
• Ukoliko je kupac zadovoljan uslovima koji su u ponudi, on kompletira detalje računa
koji
treba da plati i pokreće proceduru na sajtu trgovca ''e-paymentsPlus button''. Ovo je
inicijalizaciona poruka koja u sebi sadrži narudžbenicu kojoj su dodate instrukcije za
plaćanja, zahtevi za garanciju od banke kupca i uslovi plaćanja.
• Banka kupca proverava raspoloživa sredstva na njegovom računu i limite do kojih
može
da mu odobri garancije i šalje poruku sa daljim instrukcijama. Ako je odgovor pozitivan
početna potvrdna poruka će biti poslata banci trgovca.
• Potvrda plaćanja će biti poslata trgovcu. Ova poruka je ujedno i potvrda da je kupac
prihvatio komercijalne uslove transakcije i da je inicijalizovao proceduru plaćanja.
• Kupac dobija potvrdu inicijalizacije plaćanja i može je dodati uz bilo koju poslovnu
poruku
koju u potpisanoj formi razmenjuje sa trgovcem.

Ukoliko su se obe strane saglasile sa svim uslovima trgovine započinje proces realizacije
plaćanja:
• Kupac šalje poruku svojoj banci čime potvrđuje da je zadovoljan uslovima trgovine.
Moguće je da poruku pošalje i banka kupca kao ''value - added service'', ali u svakom
slučaju strane učesnice u poslu kasnije međusobno potvrđuju dogovor.
• Kada dobije potvrdu uslova trgovine banka kupca pristupa procesu realizacije plaćanja.
Novčana sredstva biće transferisana tradicionalnim bankarskim kanalima.
• Račun kupca se zadužuje, a on se obaveštava od strane banke kroz tradicionalne kanale
(ebanking). Opciono, banka kupca šalje informaciju epaymentsPlus aplikaciji kako bi
bile ažurirane informacije u bazi podataka o statusu transakcije.
• Banka trgovca ima obavezu da pošalje informacije „epaymentsPlus” aplikaciji o
prenosu
sredstava da bi se kompletirali podatci o transakciji u bazi podataka

c. Šta je to BOLERO.net čemu služi i kako radi

Bills of Landing Electronic Registry Organization
Najveci svjetski sistem za trgovinu i placanje, pokriva 1/3 svjetske trgovine.
Procitati iz sveske.

• Predstavlja svojevrsnu inicijativu za organizovanje spoljne trgovine preko

Interneta.
• Asocijacija je osnovana kao odgovor na zahteve Svetske industrije za brzinom,
sigurnošću i automatizacijom svetske trgovine.
Osnovale su je S.W.I.F.T. i TT Club
Uloga BOLERO.net je da pruži garantovanu i bezbednu isporuku trgovinske
dokumentacije u elektronskoj formi između preduzeća na globalnom nivou, na osnovu
postojećeg pravnog okruženja i uobičajenih procedura kao i da obezbedi osnovu za
pružanje neutralnih
međugranskih usluga.
Koristi od bolero.net:
• Redukuje ili eliminiše troškove dostave,
• ubrzava obavljanje transakcija,
• smanjuje troškove procesiranja dokumentacije,
• povećava kvalitet korisničkih usluga, poboljšava kontrolu nad robom, sigurnost i
prevencija protiv krade
• Uvođenje ovog trećeg lica bilo je potrebno da bi se:
– izbegli problemi u vezi neregularnosti elektronskih dokumenata,
– sigurnosti elektronskih potpisa kao i
– pristupa dokumentaciji od strane neovlašćenih lica.
• Ovi problemi rešeni su tako što su sve poruke između firmi elektronski potpisane
i proverene od strane Bolera.
▪ hostovan verifikator (SURF) koji se prenosi preko web interfejsa.
SURF je verifikator koji proverava sadržaj dokumenta u odnosu na detalje u
ugovoru.
45. Šta je RFID i kako radi?
a. Prednosti i mane RFID-a u odnosu na bar kod
 b. Izbegavanje “Kolizije Tag-ova” rešava koji problem i kako ?
c. RF tagovi i kartice – oblasti primene, primeri ?

RFID je tehnologija za automatizovano prikupljanje podataka. Identifikacija se izvršava

u
ms (milisekundama). Nema linije za čitanje niti je potrebna optička vidljivost,
bezkontaktno. Radi
u zaprljanom okruženju. Ljudske greške su isključene.
RFID je sistem za prenos podataka prenosiocem obično nazvanim Tag koji je pridružen
objektu
koga identifikuje sa ciljem da te podatke u odgovarajućem trenutku i na odgovarajućem
mestu
preda uređaju uobičajeno nazivanim Reader te da ih prosledi informacionom sistemu za
upravljanje podacima (Information Management System - IMS) koji ih obraduje i na
osnovu toga
sprovodi određenu akciju. Komunikacija između Reader-a i Tag-a u RFID sistemu je
bežična
(bezkontaktna) i odvija se kroz vazduh kao medijum putem modulisanih
elektromagnetskih talasa
pa otuda i potiče naziv RFID-Radio Frequency Identification.
Kada se nađe u polju zračenja antene Reader-a, Tag koristeći energiju radiosignala
Reader-a, koju
prima kroz svoju antenu, indukuje električnu energiju koja je potrebna za njegovo
napajanje i šalje
Reader-u podatke koji su prethodno pohranjeni u njegovoj memoriji. U sistemima u
kojima Reader
ima mogućnost da šalje upite kojima zahteva neke podatke, Tag prima upit, obrađuje
zahtev i na
njega odgovara slanjem traženih podataka.

Prednosti i mane RFID-a u odnosu na bar kod ?

Prednosti:
• brzina očitavanja je veoma velika,
• RFID tagovi su otporni na fizička oštećenja,
• mogu se naknadno upisivati informacije.
Mane:
• RFID tehnologija je skuplja,
• pošto radi na principu radio – talasa, oni loše rade u vlažnim okruženjima,
• ako su ogromni podaci za kodovanje, potrebne su veće memorije, cena raste.

Izbegavanje “Kolizije Tag-ova” rešava koji problem i kako ?

Kolizija Tag-ova podrazumijeva da se vise Tagova nađe u RF polju u isto vrijeme.
Problem je kako će čitač da očitava Tag-ove, kojim redom i da li će očitati isti Tag više
puta. Ovi
problemi rješavaju se tako sto se različitim metodama može izbjeći kolizija, npr.:
• Da nakon prijema i uspešnog dekodiranja odgovora jednog Tag-a, proveri da li je taj
odgovor već primio tj. da li je to ponovljeni transfer. Ako jeste, odbacuje ga i nalaže tom
Tag-u da prekine emitovanje i obrađuje sledeći odgovor. Odbacivanje odgovora će se
nastaviti sve dok ne primi odgovor koji nije ponovljeni transfer.
• Da emituje upit tipa: ''odgovori samo ako tvoj identifikacioni kod počinje nizom - X''.
Niz
X se formira po nekom algoritmu i inkrementalno se menja posle svakog upita. Upit se
(promenjen posle svakog ciklusa) ponavlja sve dok se na njega odaziva više Tag-ova.
Tek
kada se odazove samo jedan Tag, Reader prihvata transfer.
Obzirom na brzinu kojom se komunikacija Reader - Tag odvija, Reader uspeva da očita
sve Tagove u prihvatljivom vremenu tj. pre nego što neki Tag napusti polje Reader-a bez
da budu očitani podaci koje nosi.
RF tagovi i kartice – oblasti primene, primeri ?
Ove kartice se primenjuju za posebno osetljive aplikacije i poslove kao što su poslovi iz
domena e - Government-a, za sisteme plaćanja ili kao elektronski pasoši. Ove kartice se
primenjuju za sve one poslove kod kojih se zahteva visok nivo integriteta podataka,
poverljivost i privatnost.
Primeri primene su:
• prodavnice,
• parkinzi i naplatne rampe,
• kontrola ulazaka i izlazaka u zgrade,
• identifikacija radnika,
• oznacavanje zivotinja,
• autentifikacija proizvoda itd.

46. Multifunkcionalni sistemi plaćanja

• Protokol plaćanja sa potvrdom treće strane: U realnom okruženju korisnici često
imaju
potrebu da za provođenje određene procedure koriste treću stranu kako bi se sigurno
sprovela odgovarajuća transakcija.
Osnovni protokol placanja:
1. Kupac šalje poruku (naruđbina) trgovcu.
2. Trgovac prima poruku (naruđbina), i vraća poruku sa zahtevom za plaćanje.
3. Kupac verifikuje trgovčev potpis šaljući ga TTP-u
4. TTP verifikuje kupčev potpis, šalje zahtev trgovcu da potvrdi narudžbinu.
5. Trgovac kada primi ovaj zahtev verifikuje ID broj narudžbine, i iznos koji treba
da se plati. a zatim šalje povratnu potvrdu TTP-u
6. TTP traži i dobija autorizaciju od centrale gde se drže svi računi korisnika.
7. TTP šalje potpisanu potvrdu trgovcu da je transakcija odobrena.
8. TTP šalje potpisanu potvrdu kupcu da je transakcija odobrena i da su sredstva
skinuta sa računa.
Ako bi se ubacio jos jedan sistem morao bi se dodati jso jedan TTP, pa su ovi koraci
malo slozeniji.
• PayPal sistem: Sistem koji radi kao posrednik na Internetu. To znači da se kupci i
trgovci
u trenutku obavljanja transakcije moraju naći na PayPalu. Plaćanje se može obaviti
direktno sa jednog PayPal računa na drugi, može se platiti kreditnim i debitnim karticama
ili elektronskim čekovima. Plaćanje može biti bilo kome, bilo gde, preko E-mail-a.
Ima iznad detaljnije paypal objasnjen.

• C2C plaćanje direktno sa računa na račun: (Sistem Ecount) - Sistem služi za

plaćanja
sa jednog računa na drugi (od jedne osobe drugoj). Sistem zahteva da se ima personalni
WEB račun kod Ecounta. Ovaj sistem se može koristiti za online plaćanja, slanje i
primanje novca i novčana potraživanja online. Sistem ima svoju karticu koja može da se
koristi na ATM uređajima i svim prodajnim mestima koja primaju MasterCard karticu.

47. Sistemi za ispostavljanje računa i plaćanje preko Interneta

EBPP (Electronic Billing Presentment and Payment)

• Sistemi za plaćanje računa.

• Odlični sistemi za plaćanje komunalija
• Plaćanje računa koji stalno su aktivni
• omogućavaju korisnicima dostavu računa pomoću Interneta i plaćanje pomoću EFT
sistema preko posrednika,
• obezbeđuju mesečni interaktivni pregled računa,
• postižu se uštede u izradi i dostavi papirnih računa i u proceduri plaćanja,
• primenjuje se najčešće kod B2C, ali i u B2B poslovanju manjih iznosa

• Opšti model bi mogao da se definiše na sledeći način:

– Negde na veb-u se nalazi Korisnikov račun koji treba da bude plaćen
– Na nekom sajtu se prikupljaju svi računi koji pripadaju jednom Korisniku
– Korisnik ima pristup sajtu gde može da ih pregleda
– Korisnik odabira način i metodu plaćanja
– Proces izvršenja transakcije i povratne informacije
– Prenos sredstava sa tačuna Korisnika na račun Trgovca (uslovno nazvan
trgovac ali je to neko kome se nešto plaća (biller))
 • Ovaj sistem plaćanja može se koristiti B2C i B2B sistemima. Sa stanovišta
trgovca on ima značajne prednosti:
– povećava se promet
– skraćuje se vreme obrta kapitala
– eliminišu se manuelne radnje
– smanjuju se troškovi poslovanja
– povećava se efikasnost

48. Objasniti kako funkcioniše VISA 3-D Secure ?

a. Objasniti na koji način se povećava sigurnost transakcija
b. Ko je odgovoran za sigurnost transakcija
c. Ko odgovara za prepoznavanje korisnika kartice
Dio u svesci i na prezentacijama. Poslusacu naknadno profesora pa cu napisati nesto.

49. Elementi sigurnosti kod platnih kartica ?

a. U primarnu kontrolu bezbednosti spadaju ?
b. PIN TAN

Sigurnost u realnom okruženju:

• mora biti izrađena od polivinil-hlorida (PVC) ili polivinil-hlorid-acetata (PVCA),
• kartice mogu proizvoditi samo ovlašćeni proizvođači, što podrazumeva da se sa
karticama
postupa kao sa svakim drugim poverljivim materijalom,
• sam dizajn kartice predstavlja jedan od nivoa zaštite,
• grafički, kartice su uvek urađene besprekorno tako da ih je teško reprodukovati,
• pojedine kartice imaju na sebi fotografiju korisnika kao jedan od elemenata zaštite,
• pored slike neke kartice imaju uštampan potpis korisnika,
• mnogo značajniji element zaštite je ''hologram'' koji imaju sve kartice i koji je teško
falsifikovati,
• sve kartice imaju zastavicu svog izdavaoca sa tačno definisanim bojama itd.

Sigurnost u virtuelnom okruženju:

• prvi nivo zaštite kartice je kontrolna cifra,
• provera podataka koje treba upisati, puno ime i prezime onako kako je zapisano na
kartici,
• rok važnosti kartice,
• PIN,
• TAN (za posebno osjetljive transakcije ili velike transfere) predstavlja niz slučajnih
brojeva
koji generiše banka i daje ih korisniku kartice

• U primarnu kontrolu bezbednosti spadaju:

– Pouzdanost (Confidentiality)
– Kontrola pristupa: autentikacija i autorizacija (Access controls:
authentication and authotization)
– Integritet (Integrity) (da li je poruka menjana u transportu)
– Raspoloživost (Availability) (poruka nije blokirana u prenosu)
– Ne poricanje (Nonrepudiation)

• Pouzdanost se odnosi na zaštitu informacija od neautorizovanog pristupa.

• Da bi se sprečio neautorizovani pristup moraju se obezbediti:
– mesta gde se čuvaju podaci,
– komunikacioni kanali kojima se ti podatci razmenjuju i
– odredišne tačke gde se ti podaci formiraju ili koriste.
• AUTENTIFIKACIJA
• Verifikacija identiteta
• Verifikacija originalnosti informacije
• +
• AUTORIZACIJA
• određivanje prava i privilegija osobama koje su uspešno prošle autentifikaciju
• -------------------------------------------------
• = IDENTITY MANAGEMENT

PIN
• PIN (Personal identification number)
• Lični identifikacioni broj je najvažniji element sigurnosti plaćanja preko Interneta.
 • Generisanje i čuvanje PIN brojeva (četvorocifreni broj) od strane banaka
izdavaoca kartica je najstrože čuvana tajna.
• Korisnik kartice dobija PIN u specijalnoj koverti koja je odštampana zatvorena
tako, da nije bilo mogućnosti da neko pročita PIN pre korisnika.
• PIN se dobija u zatvorenoj koverti prilikom preuzimanja kartice uz potpis.
• Od tog trenutka PIN prelazi u odgovornost korisnika i on mora da vodi računa o
sigurnosti.
• To je isto kao kada se sa šaltera banke podigne novac i od tog trenutka za njegovu
sigurnost odgovornost snosi korisnik.
TAN
• TAN (Transaction access number)
• Za posebno osetljive transakcije ili za velike novčane transfere primenjuje se
dodatni sistem zaštite.
• TAN predstavlja niz slučajnih brojeva koje generiše banka i daje ih korisniku
kartice.
• Korisnik kada želi da obavi transfer novca ili plaćanje popunjava broj kartice,
zatim unosi PIN i na kraju unosi TAN.
• TAN je broj za jednokratnu upotrebu, za samo jednu transakciju i ne može se više
koristiti.
• Banka prilikom plaćanja proverava karticu, zatim proverava PIN i na kraju
pronalazi listu TAN-ova korisnika i skida iskorišćeni TAN sa liste, a odobrava
plaćanje.

50. Osnovno pravilo kartičarstva. Objasniti zašto je to važno?

• Banka koja izdaje karticu je njen vlasnik.

• Osoba koja poseduje karticu je njen korisnik.
• Banka daje karticu samo na korišćenje pod uslovima navedenim u ugovoru.
• Banka kao vlasnik kartice ima pravo da je ukine.
• Platne kartice se mogu koristiti na mestima na kojim je istaknut naziv platne
karice, koju korisnik poseduje (npr. Visa ili Mastercard na radnjama), pri čemu
korisnik može da koristi karticu u okviru odobrenog mesečnog limita koji banka
određuje;
• Korisnik platne kartice ne sme da ostavlja karticu kao zalog ili sredstvo
obezbeđenja;
 • Korisnik mora ispoštovati zahtev za oduzimanje kartice ukoliko prodajno mesto
ili druge banke to zatraže po nalogu Banke;
• Kartica čiji je rok važnosti istekao ne sme biti korišćena;
• Kartica se koristi za placanje roba i usluga, podizanje gotovine i placanje
elektronskim putem
Takođe, još jedna od bitnih stvari je ta da je kartica neprenosiva, tj. da je može koristiti
samo lice
na koje ona glasi, kao i da potpisivanjem zahteva za izdavanje kartice korisnik ujedno
potvrđuje
da je upoznat i da prihvata Opšta pravila korištenja kartice, koja imaju snagu Ugovora.
Sva pravila o korištenju platnih kartica važe za korisnike osnovnih i dodatnih kartica, ali
finansijsku
odgovornost ima samo korisnik osnovne kartice

51. Prednosti poslovanja sa karticama. Za korisnika, za trgovca, za banku ?

PREDNOSTI ZA KORISNIKA AKO POSEDUJE KARTICU

Na osnovu kartice korisnik plaća do iznosa raspoloživih sredstava na računu.
Jednostavnije je rukovanje u odnosu na ček.
U slučaju gubljenja postoji veća zaštita nego kod čeka.
Može da podiže novac na bankomatu 24 časa dnevno

PREDNOSTI ZA PRIMAOCA KARTICE

Smanjenje rizika poslovanja.
Povećanje prometa.
Povećanje sigurnosti naplate.
Jednostavnije rukovanje u odnosu na ček.

PREDNOSTI ZA BANKU
Banka proširuje asortiman usluga.
Smanjuju se troškovi poslovanja.
Knjigovodstvo je jednostavnije.
Prihodi banke se uvećavaju po više osnova:
• članarina,
• troškovi vođenja računa,
• kamata na kredit,
• dozvoljeni minus,
• povećanje likvidnosti banke,
• talozi na računima,
• trgovačka provizija,
• provizija na keš, i.t.d.

52. Osnovna podela kartica

 • Platne
– Bankarske
– Ostale organizacije nosioci franšiza i kompanije
• Ostale
– Klubske
– Identifikacione

Dalja podjela platnih kartica

▪ Bankarske
– Svetski sistemi
• Kreditne
• Debitne
– Lokalni sistemi
• Nacionalne kartice
• Kartice lokalnih banaka
▪ Ostale organizacije (nebankarske – agencije - firme)
– Svetske franšize
• Diners club
• American Express
– Kompanijske kartice
• Kartice koje izdaju firme
53. Vrste platnih kartica. (Četri aspekta)
a. Vrste platnih kartica. Sa aspekta izmirenja obaveza nastalih korišćenjem
kartice?
b. Vrste platnih kartica. Sa tehnološkog aspekta?
c. Cobrand kartice?
d. Kompanijske kartice?

53.a Vrste platnih kartica. Sa aspekta izmirenja obaveza nastalih korišćenjem

kartice?

• Pre-paid kartice (pay before): ova vrsta kartica pretežno je namenjena korisnicima
kao
što su studenti i omladina, građanima koji žele na najjednostavniji i najbrži način da dođu
do kartice, građanima koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje ostalih kartica, kao i svima
onima koji žele da poklone nekome kartice (što je u našoj zemlji sve popularnije ovih
dana),
• Debitne kartice (Pay now): mogu biti obične, sa odobrenim prekoračenjem i sa
odloženim
plaćanjem,
• Kreditne kartice (Pay later):
o charge kartice (izmirivanje obaveza u celosti): kartica sa odloženim plaćanjem
u roku utvrđenom ugovorom sa bankom (najčešće 30, 45, 60 i 90 dana). Obaveze
u roku dospeća plaćaju se u punom iznosu, jednom mesečno na osnovu obračuna
koji banka dostavi (sa pregledom svih pojedinačnih računa),
o revolving kartice (izmirivanje definisanog dela obaveza): kartica koja
omogućava odloženo plaćanje roba i usluga u neograničenom broju rata. Rata nije
fiksna već korisnici sami odlučuju o broju rata i visini mesečne otplate duga. Banka
definiše samo datum dospeća mesečne obaveze i minimalni procentualni iznos
obaveze iz tekućeg meseca koji mora biti uplaćen do datuma dospeća u sledećem
mesecu (dug se može platiti u roku dospeća i u celosti, pri čemu se ne obračunava
kamata),
o installment kartice (izmirivanje obaveza u jednakim ratama): kartica koja
može da se koristi za plaćanje u okviru iznosa odobrenog kredita sa obavezom da
se mesečno plaća iznos koji banka obračuna na osnovu ugovorom utvrđenog broja
rata (npr. ako je odobreni broj mesečnih rata 12, trošak se deli na 12 delova, uvećava
za ugovorenu kamatu i taj iznos predstavlja mesečnu ratu)

53.b Vrste platnih kartica. Sa tehnološkog aspekta?

• Embosirane sa magnetnim zapisom

• Kartice koje sadrže samo magnetni zapis
• Kartice koje sadrže chip (i magnetni zapis)
• Optičke kartice
• Virtuelne kartice

c. Cobrand kartice?

Rezultat saradnje banke i kompanija koje žele da nagrade svoje klijente

Cobrand ugovori omogućuju uspostavljanje partnerskih odnosa izmedju izdavaoca
kartica i banaka ( i ostalih organizacija ) čime :
• a. Izdavaoc kartice dolazi do novih klijenta
• b. Sigurnija naplate potraživanja
• c. Olakšano izdavanje kartice , manji obim potrebne dokumentacije
• d. Partner dobija bezgotovinski instrument plaćanja za svoje klijente bez
značajnih ulaganja u razvijanje sistema za sopstvenu karticu .
• e. Partner ima pristup svim ostalim prodajnim mestima sa kojima
izdavaoc ima ugovor pod istim uslovima .
• f. Partneri dele zaradu i troškove shodno cobrand ugovoru .

d. Kompanijske kartice?
 • Kartice izdate od strane organizacije ili preduzeća koje omogućuju kupovinu roba
ili usluga u maloprodajnim sistemima izdavaoca kompanijske kartice u zemlji ili
svetu ( koliko je internacionalna kompanija u pitanju ) .
• Najrasprostranjenije su kompanijske kartice za kupovinu :
– Goriva na benzinskim pumpama
– Kartice lanaca prehrane
– Fashion kartice
• Ove kartice korisnicima omogućuju odgovarajuće benficije ( popuste pri kupovini
, nagrade itd .)

54. Šta je segmentacija korisnika i zašto je bitna za poslovanje?

Na ovaj način se vrši segmentacija tržišta.

Za svaku kategoriju platežno sposobnih postoji određena kartica koja je ujedno i stvar
prestiža.
Platinasta
Zlatna
Klasična
Elektron
Poslovna
• Segmentacija je potrebna kako bi odredili:
– Profil rizika klijenta
– Profitabilnost klijenta
– Verovatnost prodaje drugih proizvoda istom klijentu
Segmentaciju klijenata se definiše kroz:
• Demografske parametre (Godine starosti, pol)
• Socioekonomske parametre (prihodi, stanovanje, edukacija)
• Geografske parametre (lokacija stanovanja)

Segmentaciju klijenata možemo se postići kroz niz ostalih parametara u kartičnom

poslovanju:
• Plaćanje na prodajnom mjestu vs. podizanje gotovine
• Vrsta prodajnog mesta gde se događaju transakcije
• Kupovina u zemlji vs. kupovina u inostranstvu
• Volumeni transakcija
 • Ostali bankarski proizvodi i usluge prodati klijentu (lojalnost)

34. Revolving kreditne kartice. Šta znači revolving i kako funkcioniše?

Revolving - korisnik izmiruje samo deo potrošnje iz prethodnog meseca do
datuma u sledećem mesecu koji odredi banka, a neizmireni iznos se otplaćuje
narednih meseci u sukcesivnim ratama. Revolving funkcija aktivira se na zahtev
člana u vreme plaćanja. Član može da plati bilo koji iznos između minimuma
dospelog duga i ukupnog dugovanja. Ova odluka u potpunosti zavisi od člana.
Kamate se zaračunavaju članu za neplaćeno dugovanje. Ove kamate mogu da se
obračunavaju na dnevnom nivou (ukoliko je to dozvoljeno) i naplaćuju mesečno.
Kredit koji je dalje dostupan članu za dodatnu kupovinu je razlika između
kreditnog limita i neplaćenog dugovanja.
35. Koji su elementi sigurnosti kod platnih kartica. U realnom okruženju i na
Internetu?
Kartica mora da ispuni određene tehnološke karakteristike. Mora biti izrađena od
odgovarajućih materijala (polivinil- hlorida PVC ili polivinil- hlorid- acetata
PVCA). Karakteristike kartice su defi-nisane standardima. Platne kartice (VISA
MasterCard) mogu proizvoditi samo ovlašćeni proizvođači, što podrazumeva da
se sa karticama postupa kao sa svakim drugim poverljivim materijalom (registruje
se proizvodnja i distribucija svake kartice). Dizajn kartice predstavlja jedan od
nivoa zaštite. Grafički, kartice su urađene besprekorno, posebno ako pripadaju
nekom od velikih kartičarskih sistema tako da ih je teško reprodukovati. Pojedine
kartice imaju na sebi fotografiju korisnika kao jedan od elemenata zaštite i u tom
slučaju imaju i identifi-kacionu funkciju. Pored slike korisnika neke kartice imaju
uštampan njegov potpis. Mnogo značajniji element zaštite je „hologram” koga
imaju sve kartice i što je teško falsifikovati. Sve kartice takođe imaju zastavicu
svog izdavaoca sa tačno definisanim bojama. Na poleđini kartice nalazi se
magnetna traka za magnetni upis podataka. Magnetna pista ne predstavlja zaštitni
mehanizam jer podaci koji su upisani na traci lako su čitljivi za svakog ko ima
čitač kartice (košta 20-50 Eur). Postoji i deo predviđern za svojeručan potpis
korisnika i to služi za identifi­kaciju prilikom kupovine. Kod preuzimanja kartice
u banci korisnik je obavezan da se potpiše na kartici i to u realnom okruženju
predstavlja ozbiljan mehanizam zaštite. Prodavac je sa svoje strane dužan da pri
plaćanju uporedi potpis na slipu ili na POS traci sa potpisom na poleđini kartice.
Kartice se u realnom okruženju koriste sa ličnom kartom ili sa nekim
dokumentom za identifikaciju korisnika što sistem plaćanja čini veoma
pouzdanim Sve napred navedeno pri plaćanju preko Interneta nema velikog
značaja. Kartica nije prisutna na licu mesta i trgovac nije u mogućnosti da je
proveri. Prvi nivo zaštite predstavlja kontrolna cifra koju ima svaka kartica. Ovaj
 nivo zaštite prvenstveno je namenjen za zaštitu od nenamernih ili slučajnih
grešaka koje se javljaju prilikom unosa podataka preko tastature. Vrlo često se
dešava da prilikom unosa broja dođe do permutovanja cifara i do greške.
Kontrolna cifra je zadnji broj koji se po određenom algoritmu izračunava na
osnovu prethodnih cifara. Ukoliko je došlo do permutovanja brojeva ili greške u
unosu, zadnja cifra se neće poklopiti sa kontrolnom i odmah će biti javljena
greška. Postoji veći broj algoritama za izračunavanje kontrolne cifre po modulima
7, 10, 11, i.t.d. Ovaj metod preventive i zaštite je obavezan za sve brojeve koji
predstavljaju ključ u nekom šifarniku. Tako matični broj građana koji je upisan u
ličnoj karti ima kao zadnju cifru kontrolni broj, partija tekućeg računa takođe. Isto
to važi i za platne kartice. Kada se na nekom sajtu ukuca broj kartice prva
kontrola je prema kontrolnoj cifri kako bi se sprečio nepotreban saobraćaj u
slučaju da je kontrolna cifra pogrešna. Sledeći nivo zaštite je provera podataka
koje treba popuniti. Puno ime i prezime, onako kako je to zapisano na kartici a
zatim rok važnosti kartice. Sledeće što se unosi je PIN -Personal identifi-cation
number (kod VISA kartica to je CVV - card verifi-cation value, kod Master Card–
a CVC - card verifi­cation code). Ovo je lični identifikacioni broj i to je najvažniji
element sigurnosti plaćanja preko Interneta. Generisanje i čuvanje PIN brojeva
(četvorocifreni ili šestocifreni broj) kod banaka izdavaoca kartica je najstrože
čuvana tajna. Korisnik kartice dobija PIN u specijalnoj koverti koja je oštampana
zatvorena, tako da nije bilo mogućnosti da neko pročita PIN pre korisnika. PIN se
dobija u zatvorenoj koverti prilikom preuzimanja kartice uz potpis. Od tog
trenutka PIN prelazi u odgovornost korisnika i on mora da vodi računa o
sigurnosti. To je isto kao kada se sa šaltera banke podigne novac i od tog trenutka
za njegovu sigurnost odgovornost korisnik snosi odgovornost.

36. Virtuelne kartice

Virtuelizacija novca dovela je do stvaranja digitalnog novca. Virtuelizacija
bezgotovinskih sistema plaćanja omogućila je stvaranje elektronskog čeka. Sada
je na redu virtuelizacija platnih kartica (one takođe spadaju u bezgotovinske
sisteme plaćanja) i kao nov proizvod u oblasti kartičarstva javlja se, po prvi put,
virtuelna kartica (Virtual account). Tačnije rečeno, ovo i nije kartica pre se može
govoriti o virtuelnom računu sa kojim se postupa tehnološki isto kao i sa karticom
ali ga je jedino moguće primeniti na Internetu. Na taj način Internet je dobio svoj
ekskluzivni sistem plaćanja razvijen jedino za sopstvene potrebe. Virtuelna
kartica je ponuđena kao rešenje koje omogućava da se trgovac i kupac međusobno
identifi-kuju i autentifi-kuju, da bi transakcija mogla da se obavi u zaštićenom
obliku a da se realna kartica ne koristi za obavljanje transakcije na otvorenoj
mreži. Kako su izuzetno male mogućnosti da se podaci sa kartice pokradu, to je
ona dobar metod da se realna kartica sačuva od mogućih zloupotreba a da se
ponudi jednostavno rešenje koje je lako za upotrebu. Osim toga, korisnici su
radije spremni da rizikuju sa karticom koja nije direktno vezana za njihov račun u
banci. Ovo je i bio osnovni motiv da se ovakav proizvod izbaci na tržište.
Virtualne kartice predstavljaju specifični (nestandardni) proizvod kartičarskih
sistema. Naime. Internet je stvorio uslove da se od realne kartice pređe na
virtuelnu iz prostog razloga što za Internet realna kartica nije ni bitna. U realnom
svetu identifi-kacija se ostvaruje putem kartice i ličnog dokumenta ili uz pomoć
kartice na kojoj se nalaze svi podaci o korisniku uključujući i njegovu
fotografi­ju. Prilikom plaćanja svi ovi podaci sa kartice na licu mesta su provereni
od trgovca a korisnik mora na licu mesta da potpiše slip i dalje ništa nije i ne
može da bude sporno. Prilikom obavljanja transakcije na bankomatima korisnik
kartice je obavezan da karticu stavi u određeni slot na njemu i da kao
identifi­kaciju otkuca PIN čime transakcija postaje validna. Na Internetu kartica
nije neophodna i taj podatak je iskotrišćen da se razvije virtuelna kartica. Tačnije
rečeno, kod virtuelne kartice mogu se javiti dva oblika:
• Reference card.
• WEB card.
a)Reference card se najpre može defi­nisati kao vizitkarta ili kao priručna
memorija da korisnik jednostavno kada zaboravi podatke ima gde da ih proveri na
nekom fi­zičkom medijumu. Može biti plastična, na papiru ili nekom sličnom
materijalu i sadrži sledeće elemente:
• naziv Banke izdavaoca kartice,
• ime korisnika,
• broj kartice,
• datum važnosti kartice.
Ovo su podaci koji se i unose prilikom svake transakcije. Na Reference card-u
neizostavno mora stajati, "For Internet use only" i ne može se koristiti ni na koji
drugi način osim na Internetu. Ovako izdata kartica ni na koji način ne sme da liči
na ostale karice niti sme na njoj da postoji magnetna pista, hologram ili neki od
elemenata koje imaju ostale kartice. Ovo je neophodno da ne bi dolazilo do
zabune i mešanja prilikom korišćenja referenc card-a.
b)WEB card se jednostavno može defi­nisati kao zaštićena E-mail poruka sa
podacima koji bi se inače nalazili na reference card. Preuzimanje WEB card-a je
moguće i sa zaštićenog dela sajta banke izdavaoca kartice. Osnovno pitanje koje
se postavlja je zašto je uopšte potrebna virtuelna kartica pored tolikih postojećih
kartica.
U sveti se toliko priča o tome kako je opasno korišćenje platnih kartica putem
Interneta da se mnogi ustručavaju da svoje podatke sa kartice daju nekome na
mreži. Vreme će pokazati koliko je ovaj strah opravdan. Taj strah je trenutno
veliki limitirajući faktor za dalji razvoj poslovanja na Internetu. Uvođenjem
virtuelne kartice koja nije direktno vezana za realnu karticu omogućeno je da se
po njoj zadaju drugačiji limiti nego za realnu. Osim toga, korisnik koji poseduje
ovakvu karticu može pažljivije da prati stanja, tačnije rečeno može da prati svaku
transakciju i da je lično autorizuje. Ovakvu karticu može dobiti bilo koji korisnik
bez obzira na to da li ima račun u banci ili ne, jer ona može biti vezana direktno
za partiju tekućeg računa, za prepaid račun ili za liniju kreditnog računa. Na
korisniku je da odabere koji je sistem za njega najpovoljniji. Posebno je
interesantan "prepaid račun" koji se sada po prvi put javlja na karticama i čini se
kao jedan od najsigurnijih metoda za korišćenje putem Interneta. Korisnik kupi
karticu - "prepaid račun" u visini iznosa za koji misli da mu je potreban, sa njim
plaća do iznosa koji je na kartici. Ukoliko dođe do toga da je neko otkrio račun i
počeo da ga koristi, najviše što može da ošteti vlasnika "prepaid računa" je iznos
 koji je ostao na samom računu. Korisnik i trgovac su maksimalno zaštićeni. S
obzirom na to da novčani iznosi na "prepaid računu" mogu biti relativno mali to
automatski demotiviše potencijalne provalnike. Za ovaj tip kartice nije potreban
PIN. Pošto korisnik popunjava svoje ime, broj računa (broj kartice), datum
važnosti i naziv izdavaoca kartice to se svi ovi podaci objektivno mogu tretirati
kao PIN jer je mala verovatnoća da neko može da sve to pogodi (ukoliko ne zna).
Pokušavalo se sa stvaranjem ovakve kartice i ranije, ali je to dobilo na ozbiljnosti
tek kada su se veliki kartičarski sistemi za nju zainteresovali.

37. Koja je uloga centralnog sviča u poslovanju sa karticama?

Jedan od velikih problema kartičnog poslovanja je što više banaka izdaje isti
brend kartice. Da bi se izvršilo informaciono povezivanje banaka mora se
formirati računarska mreža preko koje će se raditi upiti stanja na računu. To znači
da kada korisnik kartice koju je izdala jedna banka dođe na ATM (bankomat)
druge banke da podigne novac, mora da se uradi upit stanja u banci koja je izdala
karticu i gde se nalazi račun korisnika. Pošto je u pitanju veliki broj banaka to bi
značilo da svaka banka sa svakom napravi računarsku mrežu što bi bilo krajnje
neracionalno.

To je razlog formiranja svičing centara. Njegova uloga je da se sve banke koje su

u jednom kartičnom sistemu povežu preko jednog jedinstvenog računarskog čvora
i da se omogući da svako sa svakim ima ostvarenu komunikaciju. Ovim se znatno
pojednostavljuje povezivanje banaka i uključivanje novih jer je dovoljno da nova
banka ostvari komunikaciju samo sa svičing centrom.
38. Pametne kuće, pametni gradovi, pametna industrija
Prezentacije :D
a. Šta podrazumeva ovaj termin
b. Gde se primenjuje i razlozi za implementaciju
c. Nove tehnologije u ovim oblastima
39. Šta je ISO 17799?
ISO 17799 je međunarodno priznati standard za menadžment sigurnosti
informacija (Information Security Management Standard). Navedeni standard je
visokog nivoa, širokog je domena i opšti je po svojoj prirodi. Ovakav pristup
dozvoljava da on bude primenjen u različitim tipovima kompanija, kao i u
velikom broju aplikacija. Ovaj standard predstavlja kontroverzu za one koji misle
da standardi moraju da budu veoma precizni. Uprkos ovoj kontroverzi standard
ISO 17799 je jedini standard koji je posvećen oblasti menadžmenta sigurnosti
informacija.
ISO 17799 definiše informaciju kao važan faktor koji postoji u različitim oblicima
i ima vrednost za organizaciju. Cilj sigurnosti informacija je da se ona, kao važan
faktor za organizaciju, zaštiti na odgovarajući način, kako bi se obezbedio
kontinuitet poslovanja, minimizirali gubici u poslovanju i maksimizirao prihod od
investicija. ISO 17799 sigurnost informacija karakteriše kao čuvanje:
• poverljivosti: obezbeđuje se da informacija bude dostupna samo onima
koji su autorizovani da imaju pristup,
• integriteta: obezbeđivanje tačnosti i kompletnosti informacija,
• dostupnosti: osigurava se da autorizovani korisnici imaju pristup
informacijama kada to zahtevaju.

40. Šta je to SSL, dali ga ima u svakom brouzeru i kako znate da je aktivan?
Secure Socket Layer (SSL) obezbeđuje niži nivo zaštite privatnosti putem
kriptovanja kanala između korisnika (kupca) i trgovca i može se smatrati dovoljno
pouzdan. Ovaj nivo zaštite zadovoljava ako poslujete sa trgovcem koga znate i
kome verujete. Uglavnom svi Web browser-i koji su sada u upotrebi imaju u sebi
ugrađen SSL sistem za zaštitu.
SSL obezbeđuje privatnost, integritet podataka i autentičnost pošiljalaca
korišćenjem kombinacije šifrovanje javnim ključem, simetričnog šiftovanja, i
digitalnog sertifikata.
Transakcija korišćenjem SSL protokola uključuje sledeče aktivnosti:
• server šalje svoj digitalni sertifikat klijentu
• klijent proverava da li je sertifikat izdat od strane Certifikat autoriteta, i
ako ustanovi da nije, pruža korisniku mogućnost da odabere da li će
nastaviti transakciju ili će je prekinuti
• klijent i server razmenjuju javne ključeve
• klijent generise tajni ključ koji se koristi samo u započetoj transakciji.
• klijent šifruje generisani tajni ključ, korišćenjem serverovog javnog ključa
i šalje ga serveru.
U daljem toku transakcije server i klijent koriste isti tajni ključ metodom
simetričnog kriptovanja.
Svi brouzeri imaju u sebi SSL i kada ga korisnik aktivira u donjem desnom uglu
pojavi se mali katanac koji je oznaka da je SSL aktiva (MS).
Prednosti i nedostaci SSL
Prednosti:
• SSL je već ugradjen u Internet browsere. Nema potrebe da korisnik
instalira ekstra software ili da prolazi neki vid obuke.
• Server na koji se klijent konektuje nema značajnije smanjenje u brzini
rada, jer SSL je napravljen imajući na umu rad servera.
• SSL može biti korišćen kao alternativa za VPN (Virtual Private Network).
VPN stvara virtuelni tunel od klijenta direktno ka serveru, SSL osigurava
podatke koji se prenose putem Weba do servera.
Nedostaci:
• Firewall ne može da prepozna saobraćaj jer su podaci koji prolaze kroz
njega šifrovani.
• Pošto su podaci šifrovani, samo klijent i server su u mogućnosti da ih
pročitaju, što je i suština. Ali, moguće je da SSL bude zloupotrebljen da se
u podacima koji se prenose sakrije virus.
• SSL gotovo potpuno zavisi od vrste enkripcije. Ako se koriste algoritmi
što veće dužine ključa tim bolje. U suprotnom, teoretski je moguće da
varalica pogodi ključ.
• Većina browsera ima u sebi već ugradjen sertifikat po default-u. Neko ko
se predstavlja da ima npr. Microsoft-ov sertifikat može biti nelegitimno
autorizovan na ovaj način.
Svi ovi rizici mogu biti minimizirani ako se uvek koristi poslednja verzija
browsera. Poslednja verzija ima poslednju SSL verziju, dobru dužinu ključa i
bolju tzv. PKI (Public Key Infrastructure) za autorizaciju sertifikata.
TLS - Transport Layer Security
Tokom 1999. godine pojavljuje se TLS (Transport Layer Security) protokol. On
je kao i SSL imao zadatak da obezbedi sigurnost i integritet podataka u
 transportnom sloju izmedju dve Web aplikacije. Osim prethodnog, uvedene su i
neke dodatne stavke:
- Interoperativnost: Razmena TLS parametara obe strane bez poznavanja
prethodno ugradjenih TLS parametara drugog učesnika.
- Prilagodljivost: Zamišljen je kao sredstvo kome neće smetati ugradnja i dopuna
budućih kriptografskih tehnika.
168
TLS se još razlikuje od SSL po tome što ne angažuje dodatne portove za šifrovane
konekcije za razliku od SSL. Šifrovana TLS konekcija je inicirana upošljavanjem
standardnog HTTP porta.
Danas je TLS podržan software-om kako servera, tako i klijenta. Premda, SSL je
trenutno najviše korišćen metod sigurnosti na Internetu, ali se predvidja da ga
TLS zameni i postane standard za isto.

41. Model aukcijskog poslovanja na Internetu?

a. Tipovi aukcija ?
b. Gde se ovaj model poslovanja primenjuje?

Model aukcijskog poslovanja je veoma čest na Internetu. Omogućava

proizvođaču da maksimizira cenu po kojoj prodaje ili ako je u pitanju nabavka
cenu po kojoj kupuje repromaterijal. Definicija aukcije je:
“Aukcija je formalizovana procedura trgovine u kojoj partneri u trgovini
postupaju po specifičnim pravilima. Aukcioner nastupa kao posrednik u ovoj
trgovini”.
Elektronske ili Internet aukcije su samo specijalan slučaj posredovanja.
Odmah treba pojasniti da se kod licitacija mogu javiti dva oblika i to:
1. Licitacija kada se roba prodaje: U ovom slučaju trgovac daje robu na
licitaciju, naznačuje količinu i minimalnu cenu kao i uslove pod kojima će se
trgovina obaviti. Kupci daju ponude i cena se povećava do određene granice
gde najpovoljniji ponuđač plaća najveću cenu i dobija robu.
2. Licitacija kada se roba kupuje: U ovom slučaju kupac daje
ponudu za nabavku robe. Kupac specificira šta želi da kupi a
ponuđači (trgovci ili proizvođači) daju ponude. U ovom slučaju
cena se minimizira tako da onaj koji ponudu najnižu cenu dobija
licitaciju.
Da bi se prikazalo koliko je to uobičajeni način posovanja dovoljno
je navesti primer da većina velikih firmi kada nabavlja robu ili
potrošni materijal obavezno traži tri ponude različitih proizvođača
kako bi mogla da minimizira troškove.
 U zavisnisti od toga kako se na njih gleda aukcije mogu biti:
• Aukcije se mogu posmatrati kao koordinacioni mehanizam za
određivanje odnosa ponude i tražnje za nekom robom.
• Aukcije kao socijalni mehanizam. Za robu ili oblekte koji
predstavljaju statusne simbole teško je odrediti stvarnu cenu
jer ona spada u domen iracionalnog tako da se to ne može
izmeriti. Takva roba se uglavnom prodaje retko i potencijalni
kupci u takvim okolnostima su spremni da plate enormne
iznose.
• Aukcije kao efikasan mehanizam alokacije. Ovo je u
slučajevima kada se prodaju usluge u zadnjem momentu (karte pred poletanje
aviona) ili se prodaje roba kojoj uskoro ističe rok važnosti.
Tipovi aukcija
Postoji više različitih tipova aukcija i to su:
Engleski tip aukcije
Aukcioner započinje prodaju sa najnižom prihvatljivom cenom. Procedura je
da kupci licitiraju ponude na veće cene sve dok se ne dostigne maksimalna.
Aukcioner prema poslednjoj ponuđenoj ceni prodaje robu najpovoljijem
ponuđaču. Loša strana ovog tipa aukcije je da roba kojoj je prevelikaa početna
cena neće naći kupca. Ponekad se dešava da aukcioner ostavlja u tajnosti početnu
cenu i započinje licitaciju bez nje. Rizik ovakvog načina je da grupa ponuđača se
dogovore da snize cenu.
Vođenje ove aukcije iako izgleda prilično jednostavno u suštini nije. Kupci
imaju specifične zahteve u odnosu na to kojim znakom daju aukcioneru do znanja
da prihvataju cenu ili nude veću. Mnogi kupci kriju svoj identitet prilikom
kupovine (stručnjaci, kolekcionari,...) jer bi saznanje da oni učestvuju izazvalo
 porast cene. U tom slučaju oni učestvuju tako što nekim signalom ili nekom
porukom kojs je za druge neprimetna učestvuju u licitaciji. Ovaj način licitiranja
ima za posledicu da u nekim slučajevima kupca zahvata pobednička groznica i da
za predmet koji kupuju plate znatno veću cenu nego što je njegova realna. Način
podizanja cene pri ovim aukcijama je na tri načina . Prvi je da aukcioner u malim
koracima povećava cenu Drugi je da kupci daju ponudu cene, Treći je
kombinacija predhodna dva.
Holandski tip aukcija
Tehnika ovog načina aukcije razijena je i koristi se u Holandiji za prodaju
proizvoda i cveća.
Licitacija započinje sa ekstremno visokom cenom i polako pada sve dotle dok
neko od kupaca ne javi da kupuje. Ovo se postiže tako što kupac pritisne taster da
je prihvatio cenu ili se ne oglasi javno i kaže "moje". Normalno kada se više istih
artikala prodaje prvi kupac plaća najvišu cenu dok ostali plaćaju manju.
U odnosu na engleski sistem aukcija holandsaki sistem ima prednosti. Pošto se
uspešnost aukcije procenjuje na osnovu takmičenja učesnmika u licitaciji u
engleskom sistemu licitatori podižu cenu u malim koracima tako da se može desiti
da cena ne dostigne maksimalnu vrednost. U holandskom tipu aukcije cena ide u
malim koracima ali od velike ka manjoj tako da se uvek postiže maksimum ili
najpribližnije maksimumu.

Zapečćene aukcije
Osnovna karakteristika ovog tipa aukcije je da učesnici u licitaciji dostavljaju
svoje ponude u zapečaćenoj formi tako da ostali učesnici u aukciji ne znaju kakva
je ponuda. Licitaciju dobija najviša ponuda. Pri ovoj licitaciji moguće je da se
dogodi da više učesnika ponudi istu cenu. Ovaj tip aukcije veoma je sličan
engleskom tipu dok ga u engleskoj nazivaju američki tip aukcije. Ovaj tip
licitacije ima dva odvojena dela. Jedan je kada učesnici dostavljaju ponude, a
drugi deo je kada se te ponude otvaraju i određuje ko je pobednik. Problem kod
ovog tipa licitacije je u koliko se na licitaciji nalazi više stavki i ako ima više
pobednika. Ukoliko ima više istih stavki koje se licitiraji neće svi pobednici platiti
istu cenu već će prvi platiti najveću zatim ostali sve manju. Zato se ovaj tip
licitacije naziva diskriminatorski.. Ovaj tip aukcije primenjuje se u SAD gde
država na ovaj način prodaje svoja zaduženja
Aukcija tipa Vickrey
Ovaj tip aukcije nazvan je po William Vickery dobitniku Nobelove nagrade za
Ekonomske nauke 1996 godine. Licitacija se izvodi tako da učesnici u licitaciji
dostavljaju zapečaćene ponude bez da poznaju kakve su ponude ostalih učesnika.
Licitaciju dobija nojvveća ponuda ali se cena određuje na osnovu prve manje
ponude koja se i plaća. U koliko ima istih stavki koje se prodaju sve ostale se
prodaju po ovoj ceni (najviša gubitnička cena). Ideja ovog metoda je da kada se
prodaje više istih stavki da se ublaže nedostatci predhodnog modela. U
predhodnom modelu cene su od najviše pa sve manje. U ovom modelu se ne plaća
najviša cena ali su sve ostale ujednačene čime se postiže ukupno povećanje
prihoda. Osim toga psihološki se rasterećuje licitant da će platiti najveću cenu
 koja ne bi bila realna. Kod ovog tipa aukcije posebno je važno da ponude budu
zapečaćene jer bi u protivnom bilo lako da se aukcije nameštaju.
42. Šta su to „šeme lojalnosti“ ?
Šeme lojalnosti predstavljaju program posebnih pogodnosti za najprofitabilnije
kupce sa ciljem učvršćivanja odnosa sa njim. Sve to nastaje kao posljedica sve veće
konkurencije na tržištu, stoga postojeće korisnike treba zadržati i privući što više
novih.
Primjer neke od primjena programa lojalnosti jeste PIKA kartica u Konzumu.
(Kopirao sam sa one skripte nezz gde da nadjem odgovor
Elektronsko poslovanje 62 strana provjeriti!!!
43. Ko su učesnici „šema lojalnosti“
Učesnici u programu lojalnosti:
• Korisnici
Svakako najvažniji učesnik u poslovanju sa karticama je korisnik. Da
bi se korisnik zainteresovao za plaćanje karticama lojalnosti , pre
svega mora da bude dobro upoznat sa prednostima ovakvog načina
rada. Sistem izdavanja kartica u svetu je veoma pojednostavljen tako
da korisnik može karticu da poruči putem Interneta, a isto tako da
otvori račun i prebaci novac. Karticu dobija poštom. Postupak je
jednostavan jer takva kartica je vezana za partiju tekućeg računa i
nije moguće da se sa njom napravi minus po računu.
• Izdavaoci kartica (emitenti, issuer)
Uobičajeno su to banke koje izdaju platne kartice. Kartice mogu
biti direktno emitovane od izdavaoca kartice ili mogu biti u co-
branded (sponzorske kartice) sistemu. Co-brending sistem lojalnosti
se može uspostaviti između jednog trgovca ili grupe trgovaca i
posebne platne kartice. Za svaku nabavku koja je plaćena takvom
karticom dobija se određeni broj poena, a na nekom limitu zbir poena
donosi određene pogodnosti ili popuste. Zbir poena se odnosi na
jednog trgovca, na celu grupu ili se poeni zbrajaju na osnovu pravila
koja su defi-nisana u sistemu lojalnosti. Sponzorske kartice su danas
najrasporstranjenija tehnologija za promovisanje ponude kompanija u
svetu. Emitent ovakve kartice je u suštini banka ali je kompletan
dizajn firme koja je izdaje (u sistemu lojalnosti). Ona i odlučuje koji
segment tržišta će karticom pokriti.
• Primaoci kartica (acquirer)
To su banke koje sklapaju ugovore sa trgovcima. U njihov domen
poslovanja spada servisiranje trgovačke mreže, instalacija i
održavanje POS terminala, obuka trgovaca i održavanje sistema i
prihvatanje transakcija lojalnosti na terminalu.
• Trgovci
U sistemima lojalnosti trgovci mogu biti najrazličitiji ponuđači roba
i usluga. Ukoliko su sklopili ugovor sa primaocem kartica i ako imaju
oznaku da primaju određenu karticu obavezni su da prihvataju
plaćanja tom karticom. Odbijanje kartice je regulisano ugovorom i
ako je kartica ponuđena kao sredstvo za plaćanje ne može biti
odbijena. Ako je pojedinačni trgovac organizovao sistem lojalnosti
 onda uobičajeno taj sistem je nezavistan od sistema plaćanja. U tom
slučaju operator lojalnosti samo registruje transakciju bez obzira koji
metod plaćanja je primenjen. Kada je u pitanju grupni sistem
lojalnosti uobičajeno je da se uspostavi co-brending sistem sa
određenom platnom karticom koja se onda u tom sistemu, koristi za
plaćanje.
• Operateri poena lojalnosti
Zadatak operatera lojalnosti je administracija celokupnog sistema,
bezbednost poslovanja i mreže i stvaranje preduslova za kontinualan
rad. Operator sistema lojalnosti može biti trgovac ili se ovaj posao
može prepustiti specijalizovanim firmama. U nekim slučajevima
provajderi sistema plaćanja mogu raditi poslove lojalnosti za račun
svojih komitenata ili to može raditi fi­nansijska organizacija koja je
izdala karticu. Poslovi koje radi operator lojalnosti:
• upravljanje i održavanje sistema,
• upravljanje sistemom sigurnosti,
• upravljanje bazom pravila lojalnosti,
• obrada transakcija lojalnosti sa terminala ili Interneta,
• izveštavanje,
• prikupljanje podataka o tržištu,
• upravljanje bazom podataka korisnika.

44. Smart kartice i njihova primena ?

Smart (pametna ) kartica ili čip kartica je tehnologija budućnosti. Prema
dostupnim izvorima trenutno se u svetu počinje sa masovnim izdavanjem ove kartice.
Prema istim izvorima Majkrosoft razvija soft-ver za rad sa ovom karticom preko
Interneta i po svim pokazateljima ovo treba da predstavlja osnovno stredsvo plaćanja u
budućnosti. Slika 107 Prvi čip ugrađen u karticu 218 Doc. Dr Vojkan Vasković Sistemi
plaćanja u elektronskom poslovanju Prvi radovi na razvoju čip kartica započeli su 1974.
godine kada je Roland Moreno napravio prvo integrisano kolo koje je imalo sve odlike
čip kartice. Iste godine ovo integrisano kolo je objedinio sa karticom i tako prezentovao
grupi francuskih banaka. Ovo je rađeno u saradnji sa Honeywell- Bull-om. Roland
Moreno je 1975. godine patentirao svoj pronalazak, i ujedno izvršio prilagođavanja čipa
kartici. Te godine je prikazana kartica sa čipom i kontaktima na jednoj strani kartice.
Siemens proizvodi 1978. godine svoju prvu karticu pod nazivom SIKARD koja je
prikazana kao „identifi­cation and transaction card”. Iste godine grupa francuskih banka
je izvršila analizu mogućnosti ove tehnologije kao i očekivanja koja od nje mogu da se
ostvare. Schlumberger u saradnji sa Rolanom Morenom započinje 1979. godine razvoj
kartice, a iste godine Bull javno demonstrira čip kartice u New-York-u pred
pretstavnicima American Express- a. Iste godine grupacija francuskih banaka raspisuje
tender za odabir proizvođača čip kartice. Naredne 1980 godine deset francuskih banaka u
saradnji sa Ministarstvom pošta formiraju studijsku grupu za razvoj čip kartice i
odabiraju tri proizvođača, Honeywell Bull, Schlumberger i Philips Data Sistem. Za ovaj
program su odabrana tri grada u Francuskoj i to Blois, Caen i Lyon. Projektu su se 1981.
godine pridružile mnoge francuske banke. Iste godine je distribuirano prvih 500 kartica
za potrebe EFMA kongresa koji se održavao u Monte Karlu. Svi učesnici kongresa sve
svoje troškove su plaćali čip karticama. Ministarstvo pošta je obezbedilo veći broj
telefonskih aparata koji su radili preka čip kartice. Dalji razvoj je tekao tako što su
Norvežani 1984. godine u mestu Lillestrom 25 km udaljenom od Osla, započeli svoj
eksperiment. Iste godine Italijani počinji da koriste svoju TELLCARD. U 1986. godini u
upotrebi širom sveta već se nalazi oko 250000 čip kartica. U toj godini Ministarstvo
odbrane Francuske postavlja zahteve da se čip karticama dodaju kriptografske
mogućnosti i da se defi­niše oprema i soft­ver na kome će te kartice raditi. Posebna
pažnja je data karticama koje će biti korišćene za profesionalnu primenu a posebno za
privatnu upotrebu. VISA objavljuje svoju studiju koja potvrđuje da je čip kartica - kartica
budućnosti, da je bezbednija za korišćenje i da smanjuje troškove poslovanja. Do tog
trenutka smart kartica je dobila sve funkcije koje ima i danas. Nadalje je kartica samo
tehnološki usavršavana uz širenje su oblasti primene. S obzirom na to da je daleko
bezbedniji rad sa smart karticom nego sa klasičnim karticama 219 Kartice Slika 108
Razvoj IC kartice to je i njeno korišćenje bilo sve masovnije. U to vreme započinje naglo
širenje Interneta i javlja se potreba za sigurnim i pouzdanim sredstvom plaćanja Razlozi
bezbednosti nametali su njeno sve masovnije korišćenje a spajanje sa Internetom otvorilo
je neverovatne perspektive i put na globalno svetsko tržište uz jednostavan i siguran
instrument plaćanja. Treba napomenuti da nisu odmah napravljene smart kartice, već je
proces razvoja tekao u nekoliko faza. Prvo su napravljene kartice koje su imale čip na
kome je samo obavljan upis i čitanje podataka. Ovo su takozvane kartice sa memorijom i
postoje dva tipa:
• Simple memory card - najjednostavniji oblik čip kartice . Može samo da
memoriše podatke i nema mogućnosti za procesiranje.
• Hardwired logic card - tehnološki naprednija kartica. Ona već ima u sebi
ugrađenu logiku koja se uobičajeno koristi za kontrolu procesa. Razvojem
tehnologije, dodavanjem mikroprocesora i daljim usavršavanjem napravljena je
”Microprocessor card”. Ovo je u stvari prava smart. Iako se i ove prethodne tako
nazivaju, sve osobine poseduje jedino ova kartica. U sebi ima memoriju i
procesor. Tipična smart kartica danas ima: Microprocessor, Cryptographic
coprocesor, 512 bytes RAM ; 16 K ROM ; 8 K, EEPROM
Prema načinu na koji ostvaruje razmenu podataka sa čitačem može biti:
• Kontaktna kartica se ubacuje u čitač gde se ostvaruje fi­zički kontakt
kartice i čitača.
• Bezkontaktna kartica i čitač kontaktiraju na odstojanju. Pored
standardnih operacija koje se sa smart karticom rade kao i sa klasičnim
karticama, osnovna prednost je u identifi­kaciji i zaštiti korisnika pri radu
na mreži. Ukoliko se kartica koristi isključivo kao platna kartica, onda ima
identičnu funkciju kao i kartice sa magnetnim stripom (trakom), s tom
razlikom što ima mogućnost da pri radu sa Internetom pruži korisniku veći
stepen zaštite. Ova zaštita zahteva dodatno investiranje za nabavku čitača
kartice a i ona sama je značajno skuplja. S obzirom na tehničko -
tehnološke mogućnosti, uobičajeno se koristi za veći broj poslova pri
kojima je potrebno izvršiti proveru identiteta. Smart kartica se naročito
koristi u slučajevima kada je izuzetno važna sigurnost i zaštita obavljanja
transakcija. Zaštićena je od čitanja i podatke koji su u njoj može čitati
samo onaj ko je ovlašćen i poseduje sistem za proveru autentičnosti preko
sistema ključeva. Za posebno zaštićene kartice pored prethodnog
zahtevaju i PIN da bi se dobili podaci sa kartice. Za najpoverljivije kartice
čipu je dodat i CRYPTOGRAPHIC CO PROCESSOR koji se koristi za
specijalne namene u bankama, vojsci i rad sa posebno poverljivim
podacima i informacijama. Aktivnosti smart kartica u svetu rastu po stopi
od 30% godišnje. U svetu gde je ova kartica najčešće korišćena za civilne
potrebe služi za plaćanje telefona, mobilnih telefona, Internet poslovanje,
bankarska plaćanja putem Interneta, za zdravstveno osiguranje, plaćanje
TV pretplate, i.t.d. 221 Kartice Za vojne potrebe ova kartica pre svega
služi kao identifi­kaciona, za dokazivanje ovlašćenja i dobijanje privilegija
za ulazak u kontrolisani prostor, kriptovanje i pristup mreži.
Prednosti smart kartice su:
• Za svaki novi servis koji se stavi korisniku na raspolaganje kod
smart kartice ne mora se dati novi pasvord s obzirom na
mogućnosti koje ona pruža.
• Sa smart karticom korisnik može da izvrši potvrdu ispravnosti
poruke veoma lako. Ovo je zato što je kartica u direktnom kontaktu
sa PC računarom. Korisnik generiše poruku na svom računaru.
Dokument se zatim ubacuje u memoriju čipa gde se stvara zbirna
vrednost (broj) kojom se nadalje proverava identitet pošiljaoca i
verifi-kuje da tokom prenosa poruka nije pretrpela izmene. Pri
prijemu koristi se isti ključ da se regeneriše zbirna vrednost (broj).
Ako se primljeni i regenerisani broj poklope poruka je validna.
• Digitalni potpis je sledeća prednost smart kartice. On funkcioniše
na bazi privatnog i javnog ključa. Dokument prolazi kroz smart
karticu koja ga potpisuje svojim privatnim ključem. Da dokaže da
je dokument potpisao određeni korisnik host-sistem dekriptuje
potpis koristeći njegov javni ključ. Ako rezultat odgovara sadržaju
dokumenta potpis je validan. Ovako potpisana dokumenta mogu se
slati preko Interneta uz pomoć standardnih alata za rad. Smatra se
da je u ovom slučaju dokument potpuno zaštićen.
• Smart kartica može u sebi sadržati i digitalni sertifi­kat. Za
digitalni sertifi­kat se može reći da je lična karta na Internetu.
Sertifi­kat je string šifrovan sa privatnim ključem koji je u kartici.
Ako host-sistem želi da proveri autentičnost korisnika na mreži,
može za zatraži digitalni sertifi­kat koji je smešten na kartici. Kada
je sertifi-kat poslat host-sistem proverava sa trećon stranom
korisnikov odgovarajući javni ključ koji koristi da dekodira
sertifi-kat. U koliko je sve u redu korisnik dobija konekciju.
Mane smart kartica. Pored dobrih osobina smart kartice imaju i određenih
mana. Osnovna mana im je što su osetljive na mehanička oštečenja.
Naime, čip je za plastiku zalepljen epoksi smolom koja vremenom i
dugotrajnim mehaničkim naprezanjem (savijanjem) postaje krta i čip može
da se pomeri. Neotporna je na vlagu i svako vlaženje kartice može da
prouzrokuje njen otkaz. Sledeća mana ovih kartica je što su znatno skuplje
od kartica onih sa magnetnim zapisom.
 Domeni primjene smart kartica :
Finansije:
• elektronski novčanik - zamenjuje gotovinu (npr. kovanice u
automatima) i služi za plaćanje manjih iznosa,
• kreditne i debitne kartice - zamenjuju postojeće magnetske
kartice, pružajući veću sigurnosti mogućnost offline i semi-
online transakcija,
• sigurno plaćanje putem Interneta.
Komunikacije:
• sigurno započinjanje razgovora i identifikaciju inicijatora
komunikacije (za potrebe naplate poziva) u mobilnim mrežama,
roaming, SMS usluge, m-commerce,
• telefonske prepaid kartice i pretplata za televizijske programe.
Information Security:
• zaštićeni pristup zaposlenih na računarskim mrežama i u
kompanijama sa mogućnošću primene biometrijskih metoda.
Fizički pristup:
• kartice za pristup zaposlenih određenim fizičkim
objektima,
• kontrola radnog vremena, korištenje kantine.
Transport:
• vozačke identifikacijske dozvole,
• plaćanje voznih karata u masovnom prevozu,
• elektronska naplata putarine.
Trgovina:
• praćenje kupovine pomoću loyalty sistema radi:
• nagrađivanja vernih kupaca i zadržavanja novih,
• analiziranja potreba kupaca, a time i povećanja tržišta i
profita.

Zdravstvo:
• kartice zdravstvenih osiguranika koje sadrže najvažnije
zdravstvene

45. eZdravstvo?
a. Objasniti funkciju zdravstvene knjižice
b. Na koji način zdravstvena kartica objedinjuje više funkcija
c. Koje funkcije obezbeđuje zdravstvena kartica
E-zdravstvo označava korišćenje informaciono komunikacionih tehnologija (IKT)
da bi se udovoljilo potrebama građana, pacijenata, zdravstvenih stručnjaka i
ustanova koje pružaju zdravstvene usluge.
Uvođenje e-zdravstva eliminiše papir kao medij i omogućava da se svi podaci o
pacijentu i njegovom zdravstvenom statusu beleže u elektronskoj formi. Putem
Internet tehnologija pacijent u svako doba može nesmetano steći uvid u to u kojoj
se fazi nalazi rešavanje njegovog problema. Internet pacijentu može da posluži i
kao sredstvo pomoću kojeg će moći da sazna mnoge korisne informacije i da na
osnovu stečenih znanja vrši bolji izbor između velikog broja ponuđača
zdravstvenih usluga. Zahvaljujući internetu, pacijent može da nauči mnogo više o
svojoj bolesti, različitim metodama lečenja i njihovoj uspešnosti, ustanovama koje
pružaju odgovarajuće lečenje, uslovima, troškovima terapije i osiguranju.
Elektronsko zdravstvo se najčešće definiše kao primena Interneta i srodnih
tehnologija u sistemu zdravstvene zaštite, kojima se poboljšavaju pristup,
efikasnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode učesnici u tom
sistemu.
E-zdravstvo korenito menja pristup lečenju, jer ne koristi papir kao medijum,
nego se sve informacije o pacijentu i njegovom stanju zapisuju elektronski, što s
druge strane olakšava pristup tim podacima, bilo lokalno ili putem Interneta.
Podaci se su dostupni bez obzira na to gde se nalazi pacijent i zdravstveni radnici
ili pak gde se podaci čuvaju. Informacioni sistem koji se koristi za pružanje
medicinskih usluga postaje u potpunosti nevažan.

Zdravstvena knjižica je dokument kojim se dokazuje svojstvo osiguranika,

odnosno osiguranog lica, uz ličnu kartu, odnosno odgovarajuću ispravu kojom se
utvrđuje identitet. Zdravstvena knjižica vrijedi ukoliko je ovjerena. Sa
neovjerenom zdravstvenom knjižicom nije moguće ostvarivati zdravstvenu zaštitu
niti druga prava iz zdravstvenog osiguranja na teret sredstava Fonda. Lica koja ne
mogu dokazati svojstvo osiguranika, odnosno osiguranog lica, ili kod sebe nemaju
ovjerenu zdravstvenu knjižicu, sama snose troškove zdravstvene zaštite, osim u
slučaju hitne medicinske pomoći. Knjižica se ovjerava na osnovu dokaza da je
obveznik doprinosa uplatio sve dospjele obaveze po osnovu doprinosa za
zdravstveno osiguranje do 20-og u mjesecu za prethodni mjesec. Izuzetak su,
djeca do 15 godina, trudnice, porodilje do navršene godine dana, odnosno 18
mjeseci života novorođenčeta i teško oboljeli radnici, kojima se ovjera knjižice ne
uslovljava plaćenim doprinosom. Zdravstvena knjižica se, u pravilu, ovjerava za
period od mjesec dana. Međutim, pojedinim kategorijama osiguranih lica, knjižica
se ovjerava na duži period, ili samo jednom, kao što je slučaj sa penzionerima.

Svedoci smo da su u velikom broju zemalja aktuelni projekti elektronskog

zdravstva tj. e-healt. Uvođenje elektronske zdravstvene karte u zdravstvu
predstavlja bitan deo ovakvih projekata u svakoj zemlji. Standardi koji se odnose
na ovu vrstu dokumenta su isti kao i kod elektronske lične karte, a to znači: smart
kartica sa najmanje 32 kb memorije, kontaktni čip ISO 7816, format ID1, dok je
bezbednost obezbeđena PKI tehnologijom i digitalnim potpisom. Elektronska
zdravstvena kartica sadrži podatke o pacijentu (ime, datum rođenja, adresa, slika i
potpis), podatke o osiguranju i u sporazumu s pacijentom mogu se na kartici
smestiti i njegovi zdravstveni podaci (krvna grupa, alergije, hronična oboljenja i
sl). Svi podaci su smešteni na čipu, a neki podaci se dodatno nalaze na kartici.
Stanje u većini zemalja do sada, a u nekima i dalje, je da postoje veliki troškovi
zbog falsifikovanja dokumenata, zbog korišćenja zdravstvene legitimacije od
 strane drugih lica, loša transparentnost kroz proces, netačno i nekompletno
prenošenje podataka pacijenta, ali i druge negativnosti. Elektronski potpis i smart
kartice u službi elektronskog identiteta. Uvođenje elektronskih kartica omogućuje
smanjenje troškova, sigurnost i veći nivo kvaliteta i to se ostvaruje kroz:
• bolje organizovanje medicinskog osoblja,
• bolju oprema u bolnicama,
• smanjenje troškova po intervenciji,
• manji obim prevara,
• bolju komunikaciju između strana u procesu.
To znači da se u bolnicama, apotekama i kod zdravstvenog osiguranja ostvaruju
značajne uštede i postiže se bolja organizacija poslovanja. Pojedinačno, prednosti
uvođenja elektronske zdravstvene kartice su:
• za pacijenta, visok kvalitet medicinskih usluga, veća prava i niži
troškovi,
• za osiguranje, niži troškovi osiguranja, manje administracije i smanjenje
mogućnosti prevara,
• za pružaoce usluga (doktore, bolnice, apoteke) niže administrativne
troškove, bolju komunikaciju i saradnju itd.
Pacijent na pregledu kod doktora, može da otvori podatke, tako da i on i doktor
imaju pristup podacima na centralnom serveru, gde se dodatno smeštaju podaci
radi sigurnosti i da svojim potpisom potvrdi prisutnost na pregledu, što su jako
bitni podaci za osiguranje. U zavisnosti od razvijenosti IT sektora, potreban je
različit period uvođenja elektronske zdravstvene kartice u sisteme zdravstva.
Tamo gde je kompjuterizacija zaostala, potrebna su i velika ulaganja.
E-zdravstvena kartica sadrži sledeće : Opšti podaci pacijenata, kao što je krvna
grupa, alergije, vakcine koje su primljene, bolesti od kojih se boluje… i to sve
zahvaljujući elektronskom kartonu.
46. Koja je razlika između dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti ?
(Berzansko poslovanje 65+)
Hartija od vrednosti – HOV - Pisani dokunent ili isprava koja svom držaocu daje
određeno imovinsko pravo koje se može koristiti pod uslovima zakonskog
vlasništva. Postoje dva tipa HOV:
 Kreditne (dužničke)
 Vlasničke

Akcije predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti. Vlasnik akcija ustvari

poseduje deo kapitala preduzeća, i po osnovu veličine svog akcijskog udela
ostvaruje pravo na:
• upravljanje
• dividendu
• likvidacioni ostatak.
Razlika između akcija i npr. obveznica je u tome što su obveznice dužničke
hartije od vrednosti, i sa sobom nose obavezu izdavaoca da investitoru vrati
pozajmljena sredstva, dok sredstva uložena u akcije sadrže rizik da ne budu
vraćena, ukoliko na primer dođe do likvidacije preduzeća. Sa druge strane, akcije
pružaju i veću mogućnost ostvarivanja dobiti na uložena sredstva, bilo po osnovu
 porasta cene akcija bilo po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima
ukoliko preduzeće ostvari pozitivan finansijski rezultat.

47. Ko su učesnici berzanskog poslovanja? može li pojedinac da se samostalno

pojavi na berzi i trguje ?
(Berzansko poslovanje 65 +)
BROKERI
 Posrednici u trgovini, nastupaju u svoje ime a za račun svojih klijenata,
(komisionari)
 U ime i za račun svojih klijenata (zastupnici)
 Zaa svoje usluge naplaćuju proviziju.
DILERI
 Nastupaju u svoje ime i za svoj račun (principali
 U svoje ime a za račun svojih klijenata (komisionari)
 U ime i za račun svojih klijenata (zastupnici)
MARKET MEJKERI
 To su firme koje su istovremeno spremne da prodaju i da kupuju
određene količine hartija od vrednosti po konkretnoj ceni.
 Pošto daju istovremeno i ponudu i tražnju na tržištu za određenim
hartijama od vrednosti to praktično znači da sami održavaju tržište te
hartije.
 Raspon (spread) je razlika u ceni po kojoj je neko spreman da određenu
aktivu kupi ili proda. Visokokvalitetne HOV to jest likvidne HOV
po pravilu imaju manji kotacioni raspon

Ukoliko imate namere i finansijska sredstva da kupujete hartije od vrednosti

morate se obratiti za uslugu nekoj od brokerskih firmi.Nije moguće da se
samostalno pojavite na berzi i da kupujete. Da bi ste to uradili morate biti
ovlašćeni i redistrovani za taj posao. “Securities industry” kako se naziva skup
dilera brokera i to predstavlja visoko regulisanu oblast u kojoj sve podleže
regularivama i licencama.

48. Šta su to „Indeksi“ i čemu služe, navesti primer ?

Reč „indeks“ je latinskog porekla i označava:
1. Pokazatelj-broj koji pokazuje promene u cenama, potrošnji i sl.,
2. Registar, spisak nečega po azbučnom ili abecednom redu,
3. Broj koji se stavlja uz donji desni ugao broja, a pokazuje neku
veličinu,
4. Studentska knjižica sa podacima o pohađanju predavanja i ocenama
na ispitima.
Berzanski indeksi predstavljaju prosek cena hartija od vrednosti izražen u odnosu
na utvrđenu bazičnu tržišnu vrednost prethodnog radnog dana berze. To su
svojevrsni alati kojima se berza kao organizovano tržište kapitala služi da bi
 učesnicima u trgovanju pružila što kvalitetniju informaciju i pomogla
potencijalnim investitorima u donošenju odluka o ulaganju u, za njih,
najatraktivnije hartije od vrednosti. Menjaju se u svakom trenutku dok berza radi,
predstavljaju glavni metod za merenje kretanja na berzi i koriste se za merenje
uspešnosti dnevne trgovine na berzi. Berzanski indeksi su predstavnici široke
grupe finansijskih indeksa: indeks akcija, indeks obveznica, indeks kamatnih
stopa itd. Indekse akcija ili bilo kojih drugih hartija od vrednosti konstruišu i
održavaju berze, posebne specijalizovane kompanije koje izračunavaju indekse,
takozvani provajderi indeksa i brokerske kuće.
Indeksi služe za praćenje kretanja tržišnih cena hartija od vrednosti u dužem
vremenskom periodu.Funkcija im je da kvantifikovano iskažu dnevne promene
tržišnih cena u odnosu na bazni period (dan mesec godina) Daw Jones osmislio a
Eddie Jones objavio u Wall Street Journal 1884 godine.Ideja je - napraviti listu
proseka cena 11 reprezentativnih deonica 9 deonica vodećih železničkih
kompanija i 2 deonice proizvođačkih kompanija.Svi ostali su modifikovane
varijante ovoga. Tipovi indeksa:
 High/Low/Open - Najveća najniža i cena sa kojom je započet dan
 Volume - Broj deonica koje su tog dana trgovale
 P/E ratio - odnos cene prema neto profitu po deonici
 Previous close - Zaključena cena predhodnog dana.
 Bid - Ponuđena cena
 Ask - Tražena cena

Pretraživači su posebni Web sajtovi koji pomažu da se do željene informacije dođe.

Ako zamislite Web kao jednu veliku biblioteku, pretraživači su kao bibliotekar kod
koga bi prvo otišli kada bi tražili neku knjigu. Pretraživači su ustvari ogromni indeksi
ili baze podataka u kojima se nalaze informacije o velikom broju Web stranica
(milijarde). Najčešće svi veći pretraživači će vam takođe omogućiti pretraživanje
preko njihovih direktorija, gde su svi sajtovi katalogizirani po kategorijama kojima
pripadaju. Tako da vi do željenih sajtova dolazite biranjem kategorija koje najbolje
odgovaraju predmetu vaše pretrage. Primer poznatog pretraživača je
www.google.com , dok je primer najpoznatije Web direktorije čuveni
www.yahoo.com. (Primjer uzet iz skripte neam pojma)

49. Šta treba da uradi korisnik da bi trgovao berzanskim materijalom preko

Interneta?
50. Šta je mCommerce?
Postoji više definicija mobilnog poslovanja ali uglavnom ni jedna u potpunosti ne
zadovoljava. Na pitanje šta je to Mobile e-Commerce (“m-Commerce”) može se
odgovoriti da je to:

• “Bilo koja transakcija sa novcem koja se radi putem mreže mobilnih

komunikacija”, Durlacher 2000.
• “m-Commerce je , e-Business preko bežične infrastrukture”.
• M-commerce (mobile commerce) predstavlja mogućnost plaćanja roba,
usluga, i informacija mobilnim telefonom. Sa probojem SIM-toolkita kao
industrijskog standarda, m-commerce aplikacije su postale puno jednostavnije
za implementaciju i korištenje.
U širem smislu m-commerce može obuhvaćati i :
• narudžbe proizvoda i usluga
• informacijske usluge - sportski rezultati, poslovne ili prometne obavijesti
prilagođene zahtjevima svakog korisnika

Neke poteškoće i izazovi pred m-commerce-om:

• korisničko sučelje je ograničenih dimenzija, što otežava navigaciju i
katalošku prodaju
• velik raspon i promjenjivost podataka što zahtijeva složene sustave
upravljanja
• različiti modeli GSM mobilnih uređaja na tržištu, svaki sa svojim displayem,
što znatno otežava konzistentnu prezentaciju
 • visoki zahtjevi za sigurnošću transakcija i provjerom autentičnosti
• javljaju se razičiti standardi koje treba podržavati

• složena i brzo promjenjiva okolina neprestano povećava troškove

osiguravatelju usluge (provideru)
De-facto standard za m-commerce za sada ne postoji. Postoje mnogi standardi, a
velike tvrtke okupljene u Global Mobile Commerce Forumu nastoje razviti i nove
gdje im je potrebno. Otvorene standarde drže dobrim za posao i potrošače. Trenutno
nema ni namjere da se standardiziraju aplikacije. S obzirom da ni u konvencionalnom
bankarstvu nema standarda za predočavanje računa ili isplatu, to ni ovdje nije
prioritet.

Nije jedinstveno riješen ni način naplate. Kao strana koja naplaćuje u nordijskim
zemljama javlja se bežični operater, a račun se ispostavlja zajedno s telefonskim
računom.

Sa dosad raspoloživom tehnologijom ostvareno je nekoliko velikih sustava u domeni

mobilnog bankarstva. Jedan od prvih primjera je češka Expandia banka.
51. Mobilna plaćanja
a. Tehnologije,
Bluetooth
Bluetooth je otvorena specifi­kacija za višedirekcionu bežičnu
komunikaciju podacima i glasom. PTD (Personal Trusted Device) bi u toj
varijanti bio opremljen transiverom u formi mikročipa, za prijem i
odašiljanje, na frekvenciji od 2,45 GHz, koja je dostupna u svetskim
razmerama (sa izuzetkom nekih zemalja). Uz transfer podataka, moguća
su i do tri glasovna kanala. Svaki Bluetooth uređaj, u skladu sa IEEE 802
standardom, poseduje jedinstvenu 48-bitnu adresu. Konekcije mogu biti
od tačke do tačke, ili multipoint (više tačaka u sprezi). Maksimalni raspon
između tačaka je 10 m. Podaci se mogu razmenji346 Doc. Dr Vojkan
Vasković Sistemi plaćanja u elektronskom poslovanju vati na nivou od 1
Mbps, standardno, dok je u drugoj tehnološkoj generaciji brzina povećana
na 2 Mbps. Poseduje mogućnost enkripcije i verifi­kacije. Slika 191.
Komunikacija telefon – kasa (POS terminal) Plaćanje uz pomoć Bluetooth
funkcioniše tako što korisnik preko PTD bira interfejs pomoću koga želi
da realizuje plaćanje za pribavljenu robu ili uslugu. U većini slučajeva,
korisniku će biti ponuđeno (verbalno) da se konektuje, putem Bluetooth-
a, na POS terminal i inicira transakciju. Alternativno, POS uređaj može
sam da izvrši detektovanje i konektovanje na ponuđeni PTD. Detalji
transakcije se zatim međusobno razmenjuju između PTD i POS terminala,
kako je to naznačeno u PPA (Preferred Payment Architecture, Mobey
Forum) i u meri koju to omogućava protokol plaćanja, koji se tom
prilikom koristi, npr. EMV.
Radio talasi
Ovo je tehnologija u kojoj uređaji (kartice, tagovi, «key chain») nemaju
sopstveni izvor napajanja, već počinju da se napajaju energijom, onog
momenta kada se nađu u radio- talasnom području, generisanom od
izabranog čitača. Uređaj je opremljen antenom sa namotajima.
Komunikacija u smeru od čitača do uređaja je pod uticajem modulacije
radio- talasnog područja i u obratnom smeru, tj. od uređaja ka čitaču, pod
uticajem je naboja modulacije u samom uređaju. (Videti poglavlje o
karticama i deo RFID kartice). 347 Mobilna plaćanja Slika 192 RF uređaji
Iako postoji više primenljivih opcija, najčešći pristupi su regulisani
standardima ISO 14443 i ISO 15693. ISO 14443 je, korišćen u nekoliko
poslednjih, već razvijenih i realizovanih, projekata. On defi­niše tzv.
‘’bliski’’ sistem korišćenja čip kartica, u dometu od 10 cm, koji pruža
bidirekcionu, half-dupleks razmenu informacija pri brzini od 106 Kbit/s.
Standard determiniše dve varijante radio modulacije, A i B. Zarad
interoperabilnosti, kao i ispunjavanja saglasnosti sa standardom ISO
14443, čitač mora podržavati obe varijante radio modulacije , Tip A i Tip
B. Isto važi i za uređaje, odnosno kartice. Originalna ideja standarda ISO
14443 je bila da defi­niše sistem gde bi beskontaktno sredstvo
predstavljala platna kartica, standardnih dimenzija, sa namotajima, koji bi
činili antenu i bili povezani sa čipom na kartici. Standard se može odnositi
na bilo koji uređaj, koji u svom sastavu sadrži antenu, dovoljno veliku da
uređaj snabde potrebnom količinom energije. Kako standard defi niše
samo radio interfejs, može se odnositi i na uređaje, koji imaju sopstveni
sistem napajanja, ali i na uređaje koji u svom sastavu imaju čipove, koji
nisu predviđeni za beskontaktnu komunikaciju. Beskontaktna tehnologija
je specifično namenjena rešenjima koja zahtevaju vrlo brze promene.
Tipično vreme transakcije, posmatrano u instalisanim sistemima je oko
100 ms. Ova tehnologija ne pruža značajnu bezbednost na transportnom
nivou, ali se smatra kao sigurna, obzirom na ograničen operativni opseg.
Bezbednost, na aplikacionom nivou, je sasvim dovoljna za postojeće
aplikacije. Postojeći sistemi uobičajeno koriste simetričnu kriptografi­ju,
mada je, ukoliko se to zahteva, moguće koristiti i asimetričnu
kriptografi­ju. 348 Doc. Dr Vojkan Vasković Sistemi plaćanja u
elektronskom poslovanju Iako pasivan, beskontaktni uređaj odgovara na
svaki pokušaj komunikacije, sve dotle dok je čitač dovoljno blizu kartici.
Nepodesnost nenamerne komunikacije mogla bi se delimično izbeći,
instaliranjem prekidača na terminalu, kojim bi korisnik stavljao terminal u
funkciju, prema svom nahođenju. Rizik neprijateljske komunikacije može
biti rešen, na primer, opremanjem čitača jedinstvenim identifi­katorom, i
smeštanjem limitiranog transakcionog loga u okviru kartice, kako bi
limitirani proces obračuna bio moguć. Predstavljanje kartica sa
dvostrukim interfejsom, kombinovano sa mogućnošću smeštanja kartice u
mobilni telefon, omogućava korisniku da povremeno aktivira/ deaktivira
karticu, u zavisnosti od potreba (ugrađujući u karticu PIN code), značajno
umanjujući rizik od neautorizovane, odnosno nenamerne komunikacije.
Takva interakcija sa korisnikom se usvaja kao korisnička autentifi­kacija,
odnosno autorizacija.
Infracrveni talasi
Centralna komponenta komunikacije infracrvenim talasima su transiveri
(kombinacija transmitera i risivera), koji se nalaze na oba uređaja i
učestvuju u komunikaciji. Da bi ostvarivali komunikaciju, transiveri
moraju sadržavati specijalne mikročipove. U tom smislu, jedan ili oba
uređaja moraju biti opremljeni specijalnim soft­verom, čiji je glavni
zadatak omogućavanje sinhronizovane komunikacije. Kao primer,
možemo navesti podršku za infracrvenu komunikaciju u Microsoft
Windows 95 operativnom sistemu. U konkretnom slučaju, to bi bio IrDA-
1.1 standard, koji omogućava transfer podataka maksimalne veličine od
2048 bajtova, uz maksimalni nivo prenosa od 4 Mbps. Komunikacija
pomoću infracrvenih talasa, se pokazala kao pogodna za korišćenje u
okviru lokalnih transakcija. Kako u primeni ove tehnologije nije
predviđena kablovska konekcija između uređaja, prvenstveni imperativ je
vizuelna vidljivost između uređaja i to na rastojanju ne većem od 1 metra.
Iako ovako kratko rastojanje može ograničiti iskoristljivost, ono ipak
doprinosi većoj bezbednosti. Sistem komunikacije uz pomoć infracrvenih
talasa podrazumeva šemu „odziva”. Funkcionisanje ove šeme, odnosno
komunikacije, podrazumeva postojanje primarnog i sekundarnog uređaja.
Pri tom, primarni uređaj je taj koji inicira traganje za sekundarnim
uređajima u okruženju, emitujući konstantnu 349 Mobilna plaćanja
poruku, na koju sekundarni uređaj u momentu, kada se nađe u
predviđenom dometu, reaguje i konekcija se uspostavlja. U teoretskom
slučaju, prosečno vreme potrebno za uspostavljanje kontakta, između
primarnog i sekundarnog uređaja, iznosi oko 0,5 sekundi, što je značajno
kraće nego u slučaju Bluetooth tehnologije.
SMS - Short Message System
SMS kao forma komunkacije korisnika i banke u mobilnoj telefoniji,
idealno je sredstvo za upite stanja na računu, odnosno za različite forme
alarmiranja, u uslugama mobilnog bankarstva. Ovaj servis se prosto
nameće, kao kanal u m-bankarstvu, obzirom da je već široko prihvaćen od
korisnika, zahvaljujući dugom periodu eksploatacije u mobilnoj telefoniji,
a i zbog toga što skoro svi modeli mobilnih aparata, podržavaju ovaj
servis. Za banke je vrlo bitno što je uvođenjem servisa informisanja i
alarmiranja, na bazi SMS-a, počela da se stvara navika korišćenja usluga
m-bankarstva kod korisnika. Uprkos tome, bezbednosti SMS-a se do sad
nije posvećivala značajnija pažnja. Nepouzdanost SMS-a kao servisa,
korisnika bi, ukoliko ne primi poruku upozorenja od banke, mogla da
dovede u situaciju da ne odreaguje pravovremeno, čime bi evntualno bio
oštećen. Pomenuta varijanta ‘’pošalji i zaboravi’’ ni u kom slučaju nije
prihvatljiva za banke, odnosno usluge mobilnog bankarstva. Rešenje bi se
eventualno našlo u obliku potvrde o poslatoj poruci, kao minimumu
zadovoljenja forme, ili bi se pak servis SMS ograničio kao modus u
mobilnim uslugama, samo na transakcije manjih vrednosti.
WAP - Wireless Aplication Protocol
WAP su 1997. godine razvile kompanije Motorola, Nokia i Ericsson.
Predstavlja, širom sveta, prihvaćen standard za provajding Internet
 komunikacije i napredne telefonske usluge na digitalnim mobilnim
telefonima, PDA, i drugim bežičnim uređajima. WAP je protokol
dizajniran da dostavlja Internet sadržaje mobilnim komunikacijama i radi
na različitim mobilnim uređajima. Kao interfejs tehnologija WAP
omogućava korisnicima mobilnih telefona i drugih mobilnih uređaja,
pristup Internetu tj. servisima i informacijama koje su tu smeštene.
Pretraživanje uz pomoć WAP 1.0 je optimizirano za ne baš velike
mogućnosti, koje su u korišćenju Interneta svojevremeno pružali mobilni
telefoni, a koje se ogledaju u malim displejima, nevelikoj snazi
procesiranja i 350 Doc. Dr Vojkan Vasković Sistemi plaćanja u
elektronskom poslovanju malim mogućnostima u pogledu brzine prenosa
podataka. Sa startovanjem naprednije tehnologije u mobilnoj telefoniji
(2.5G), mogućnosti mreže su se znatno povećale i situacija sa servisima je
počela da se popravlja. Poboljšanja koja su usledila dovela su do toga da
usluge banaka, putem mobilne mreže, postajaju sve više prijemčive za
mobilne pretplatnike. Iskustva korisnika u pretraživanju putem browser- a,
će sigurno biti obogaćena, pre svega većom brzinom koju pruža sistem
GPRS, kao i vizuelnim poboljšanjima izgleda sadržaja, postignutim,
prevashodno korišćenjem xHTML. Iskustvo korisnika u pretraživanju je
podignuto na viši nivo, a napretkom u proizvodnji mobilnih telefona,
obzirom da su kolor displeji većeg formata, uz prateće sadržaje i
mogućnosti, zasigurno omogućavaju više komfora prilikom odlaska na
Internet.

b. Modeli
Postoje četiri modela mobilnog plaćanja:
• Model operatera sistema
• U ovom modelu operater je odgovoran za sve uloge u lancu
vrednosti.
• Operater je izdavaoc, mreža za plaćanje kao i naplatioc.
• Operater je taj koji obezbeđuje aplikaciju za mobilna
plaćanja klijentima. Klijent ima „prepaid“ ili „postpaid“
račun kod operatera.
• Kada korisnik plaća novac se prebacuje sa njegovog
„prepaid“ ili „postpaid“ računa.
• Celokupnom mrežom i procesom plaćanja opravljaju sami
operateri.
• POS terminale koji se daju trgovcima takođe obezbeđuje
operater.
• Plaćanja trgovcima mogu se realizovati putem „NFC“ ili
„Peer-to-Peer SMS“.
• DoCoMo koristi ovaj model zasnovan na e-novčaniku uz
upotrebu „Sony’s FeliCa“ za svoja „NFC“ brza plaćanja.
Drugi primer je „GCash“ kao operater centrični sistem za
 „Peer-to-Peer SMS“ plaćanja. Treći primer je „Mobipay“
koji je dominantan u Španiji.
• Međutim nije verovatno da će ovaj model na duge staze
biti uspešan, pošto u ovom slučaju operateri moraju da se
ponašaju kao banke, a nisu banke.
• Osnovni nedostatak je što trgovci i klijenti više veruju
bankama, to jest nivo poverenja u pogledu operatera nije na
istom nivou kao što je kod banaka.
• Osim toga troškovi pridobijanja novih trgovaca su
previsoki a i ne postoji sinergija koja se očekuje od
postojećih poslova, nasuprot bankama koje već imaju
poslovne odnose sa trgovcima.
• Rizici poslovanja nije svuda isti i razlikuju se od regiona do
regiona.
• Operater sistema u ovom modelu snosi sve rizike ali i
njemu pripada profit. Sve ovo zahteva od operatera sistema
da značajno promeni svoju poslovnu logiku i da se upusti u
poslove koji su različiti od njihove osnovne delatnosti.

• Bankarski orijentisan model

• „MasterCard Paypass“ je dobar primer ovog modela
plaćanja. U ovom modelu finansijske institucije su u
centralnoj ulozi, i poslovanje je slično sa postojećim
kartičnim sistemima.
• Banka trgovca i banka izdavaoca mogu biti različiti a kao
mrežom plaćanja može da upravlja neka druga finansijska
institucija kao što je VISA ili MasterCard.
• Jedina razlika ovde je što umesto kartice se mahne
telefonom ispred POS terminala.
• Ovaj model je u saglasnosti sa postojećim kartičnim
sistemima plaćanja.
• U ovom modelu na telefonu je unstaliran mobilni novčanik
koji obezbeđuje i izdaje banka isto kao platne kartice.
• Plaćanje trgovcu može da se izvrši korišćenjem „NFC“ ili
„Peer-to-Peer SMS“.
• „MasterCard Paypass“ je dobar primer ovog modela
plaćanja.

• Model saradnje
• U ovom modelu se radi o saradnji operatera sistema i
banaka koje mogu da distribuiraju usluge u lancu
vrednosti.
 • Obično je operater odgovoran za pružanje i obezbeđivanje M-
novčanika koji se inplementira na telefon korisnika uz
postavljanje POS uređaja kod trgovaca.
• Uloga primaoca mrežnog plaćanja i izdavaoca ostaje kod
finansijske institucije. Jedna ili više finansijskih institucija
mogu da sarađuju zajedno i pružaju usluge prihvatanja
(acquirer), mreže za plaćanje i izdavanje (issuer).
• Ovaj model saradnje smatra se najpogodnijim jer omogućuje
zainteresovanim stranama da se fokusiraju na svoje ključne
nadležnosti, stvore uslove za nove prihode, zadrže korisnikovu
lojalnost i odgovore povećanim zahtevima korisnika.
• Po svemu sudeći ovo je dobar model.
• U anketama koje je sproveo „Smart Cards Alliance“, 86%
procenata ispitanika su podržali ovaj model i smatra se da ima
najveći potencijal za dugoročni uspeh.
• Međutim tu su veoma komplikovani odnosi i za njihovo
rešavanje potrebni su komplikovani pregovori između učesnika
u poslu.

• Peer-to-Peer Model
• Ovaj model su napravili novu učesnici u industriji
plaćanja kao što su PayPal, Obopay i
mChek.
• Kompanije koje su treća strana učesnica u mobilnim
plaćanjima (3rd party service provider) posrednik
su između klijenata, trgovaca i banke.
• Provajderi usluga preuzima transakciju od klijenata, odbija
svoju proviziju i prosleđuje plaćanje trgovcu.
• Takođe plaća proviziju za obradu plaćanja banci ili
„payment gateways“ kao što su Visa/MasterCard.
• Transakcija se odobrava Peer-to-Peer između korisnika i
trgovca.
• Ovaj sistem se značajno razlikuje od ostalih modela jer
eliminiše ulogu banke i mreže plaćanja.
• Omogućava direktan transfer novca od jednog korisnika
drugom a omogućava i međunarodni trasfer sredstava.
• Operateri i banke ovaj model smatraju pretnjom.
• Međutim to je od koristi trgovcima pošto se time smanjuju
provizije za transakcije.
• U odnosu na ove učesnike u poslu (3rd party players) nivo
uspešnosti zavisi od broja trgovaca koji će prihvatati ovaj
vid plaćanja i od toga će zavisiti i nivo prihvatanja od
korisnika. „Paypal“ i „Obopay“ su dobri primeri ovog
 modela ali ni jedan nije uspeo da izgradi novo kojim bi
uspeo da ugrozi banke u ovom poslu.

c. Ko su učesnici u sistemima mobilnih plaćanja ?

Da bi m-Commerce funkcionisao potrebno je da u lancu poslovanja budu

sledeći učesnici:
• korisnik,
• mrežni operater,
• finansijka institucija,
• trgovac.
Sve transakcije se odvijaju na liniji korisnik-trgovac. Između njih dolazi do
razmene novca i robe ali su mrežni operater (prenosni kanal) i finansijska
institucija (finansijski kanal) neophodni činioci poslovanja.
Korisnik, je najznačajniji učesnik ovog poslovanja. Svi servisi su namenjeni
njemu ali je on taj koji plaćanjem svojih troškova izdržava mrežu. Korisnik
prvo, očekuje da mu sistem obezbedi neophodan minimum sigurnosti
poslovanja i da ga zaštiti od krađe. Drugo, korisnik očekuje da njegova
privatnost ne bude narušena i da niko nema mogućnosti da prati njegove
transakcije. Treće, očekuje se od sistema da je lak za upotrebu. Ovaj zahtev
je u suprotnosti sa prethodnim jer što je sistem više zaštićen to je i njegovo
korišćenje komplikovanije, posebno ako je za zaštitu potreban odatni uređaj.
Da bi korisnik učestvovao u sistemu mobilnog poslovanja mora posedovati
odgovarajući uređaj i mora imati konekciju ka mreži.
Mrežni operater je posrednik u poslovanju i ima zadatak da prihvati signal
od korisnika i da ga prosledi dalje ka mreži. On mora da obezbedi
međupovezanost sa ostalim učesnicima u poslovanju a to podrazumeva da u
potpunosti mora da ispoštuje standarde poslovanja. Mora takođe da obezbedi
prohodnost ka drugim mrežama (roming).
Finansijska institucija je posrednik u poslovanju i ima najteži zadatak. Pre
svega mora da obezbedi autentifikaciju (prepoznavanje) korisnika. Potom,
da obezbedi proveru stanja na računu (ima novca-nema novca) korisnika a
zatim izda odobrenje za plaćanje (ili odbijanje). Neophodno je da obezbedi
da poruka tokom transporta ne bude presretnuta ili izmenjena, drugim
rečima, mora da obezbedi potpun integritet finansijske transakcije.
Autentifikacija i integritet treba da obezbede da korisnik ne može da odbije
transakciju ukoliko je ona pravilno izvedena. Sve ovo ima za cilj da se
mogućnost zloupotreba i krađe svede na minimalnu moguću meru.
Trgovac ili davalac usluga je drugi učesnik u poslovanju. Pre svega treba da
obezbedi robu i usluge koje će naplaćivati preko mobilnih servisa. Za njega
 je sistem plaćanja od životnog interesa jer na taj način realizuje svoj
poslovni model. Mora da obezbedi sistem plaćanja, od njega se uglavnom
naplaćuje provizija. Trgovac, u okvirima svog modela poslovanja, mora da
obezbedi da korisnici lako i jednostavno pristupaju servisima koje on nudi,
da reklamira servise i upošte ponaša se poslvono u odnosu na svoje
korisnike.

52. Navesti primere mobilnih servisa, objasniti prednosti ovakvog načina poslovanja?

Mobilni servisi predstavljaju način da se pruže određene usluge putem mobilnih

telefona. Glavni pružalac usluga mobilnih servisa su mobilni operateri. Postoji
više tipova mobilnih servisa. Prvi tip predstavljaju mobilni servisi čija je glavna
uloga informisanje. Tipičan primjer ovakvog servisa je SMS, on omogućava da se
dostavi određena informacije nekome drugom. U takve servise možemo ubrojiti i
e-mail.

Sljedeći tip servisa su servisi namjenjeni plaćanju. To su najčešće mikroplaćanja

koja se odvijaju u realnom vremenu. Veliki broj mobilnih servisa je namjenjen za
zabavu i edukaciju. Primjeri ovakvih servisa su pay-per-view , video on demand,
MMS i slični servisi. Takođe, pomoću mobilnih servisa se može ciljati grupa koju
želimo. Npr. Možemo se pretplatiti na vijesti koje zavise od lokacije, tu mogu biti
informacije o berzanskom poslovanju kao i informacije o trenutnom stanju u
saobraćaju i te informacije se mogu razlikovati u zavisnosti od lokacije sa koje
zatražujemo te servise.

Glavne prednosti ovakvog načina poslovanja su:

• Lična nezavisnost
- Kontrola od strane korisnika
- Dolazi se do skupa personalizovanih usluga
• Lako za korištenje
o Jednostavno
o Spremno za upotrebu u roku od par sekundi
o Razumljiv korisnički interfejs
• Mobilnost
o Sposobnost komunikacije bilo svuda
o Korisnici mogu nositi uređaj svuda sa sobom
o Platforma za lokalizovane usluge
• Sigurnost
o Čuvanje privatnost
o Mobilni uređaju podržavaju sigurne aplikacije

53. Koji su to mobilni bankarski servisi ?

54. Internet u javnoj upravi. Kome su namenjene usluge i servisi ?
55. Internet u javnoj upravi.Poslovi koje je moguće ponuditi ?
56. Internet u javnoj upravi.Odakle započeti ?
78. Koncept digitalne demokratije ?
Demokratija je pojam koji se često upotrebljava i zloupotrebljava u poslednjih sto
godina. Svi vladaoci bez obzira na stvarno stanje stvari tvrdili su, da su baš oni
nosioci demokratizacije društva. I to se u donekle može i prihvatiti. Postoje
različiti oblici demokratije, različite forme u zavisnosti od mesta događanja,
političkog legaliteta i prakse. Pojam demokratije razlikuje se od mesta do mesta
na zemlji i veoma je važno da se definiše šta je to demokratija i šta se pod tim
podrazumeva. U stvarnosti demokratija egzistira u različitim formama u
zavisnosti od dela društva koje se posmatra. Prava demokratija je ideal pre nego
što je stvarnost. To je ideal za koji se vredi boriti i stvarati uslove za bolju
budućnost. Moguće je da bar delimično rešenje za ostvarenje ideala leži upravo na
digitalnoj tehnologiji koja stvara uslove kakvi u istoriji nisu bili poznati.
Definicija demokratije
Od kada je demokratski sistem vladavine postao široko rasprostranjen u svetu,
postalo je značajno raščistiti šta u stvari znači demokratija i šta je sadržaj
demokratskih procesa.
Prema Vujaklijinom rečniku demokratija je: vladavina naroda, narodna vlast:
državno uređenje u kome po učenju o trima vlastima, najvišu vlast zakonodavnu i
izvršnu vrši ceo narod.
U drugim rečnicima i enciklopedijama se definiše kao:
Demokratija je: vladavina naroda, oblik vladavine gde se suverena vlast nalazi u
narodu kao celini i sprovodi se, bilo direktno, kao u malim antičkim republikama,
ili od strane izabranih lica. Kod savremene upotrebe ovaj pojam često maglovito
izražava društveno stanje, gde svi imaju ista prava bez nasleđenog prava ili
pravnih razlika u rangiranju ili privilegijama.
Demokratija je vladavina naroda. Nastala je u drevnoj Grčkoj i ima oblik direktne
demokratije u kojoj celokupno građansko telo predstavlja zakonodavstvo, a to je
moguće zbog relativno malog broja stanovnika i činjenice da robovi i žene nisu
imali politička prava. Sadašnja zapadna demokratija je ustanovljena po modelu
predstavnika, po kome mi biramo lica koja nas zastupaju u parlamentu.
Digitalna demokratija se može definisati kao '' svaka elektronska razmena
vrednosti u demokratskom procesu''. Ovaj spektar obuhvata : kampanje, glasanje,
anketiranje, komunikaciju između političkih predstavnika i njihovih birača,
umrežena legislativna tela i legislativni proces koji podstiče veću građansku
participaciju. Kao i svi sektori društva, egzekutivna, legislativna i sudska vlast
prolaze kroz velike promene, otkrivajući vrednost elektronskog poslovanja
(efektivnost, brzina, finansijska prednost).
Konceptom digitalne demokratije autori pokušavaju da izbegnu tehnološki
determinizam, priklanjanjem dijalektičkoj interakciji tehnologije i društva. Odatle
se digitalna demokratija može posmatrati kao sinteza političke demokratije i
tehnologije, kao demokratija praktikovana na drugačiji način putem informativnih
i komunikativnih tehnologija, kao koncept koji dopušta varijacije u samoj formi
demokratije. Digitalna demokratija se može definisati kao ''svaka elektronska
razmena vrednosti u demokratskom procesu''.
Interesovanje za oblast digitalne demokratije javlja se „70-ih“ godina
uspostavljanjem novih kanala komunikacije. Svi nazivi ovog fenomena koriste se
radi opisivanja sinteze tehnologije i demokratije tj. tehnoloških mogućnosti i
demokratskih potreba.
Kenet L. Hacker i Jan Van Dijk definišu digitalnu demokratiju kao :
'' Zbir pokušaja praktikovanja demokratije bez vremenskih, prostornih i drugih
fizičkih ograničenja, korišćenjem ICT ali i kompjuterski posredovane
komunikacije kao dodatak, a ne zamena tradicionalnoj analognoj političkoj praksi
''
U literaturi se navodi da postoji četiri tipa demokratije i to:
o reprezentativna,
o parlamentarna,
o pluralistička,
o direktna.
Od pre par godina pojavljuje se pojam digitalne demokratije koji je uvek
terminološki usko povezan sa Internetom i savremenim sistemima komunikacije.
Koncept digitalne demokratije
Interesovanje za ovu oblast javlja se '70.-ih godina uspostavljanjem novih kanala
komunikacije. Svi nazivi ovog fenomena koriste se radi opisivanja sinteze
tehnologije i demokratije tj. tehnoloških mogućnosti i demokratskih potreba.
A. Teledemokratija
Termin sa najdužom tradicijom jeste teledemokratija. Korišćen je početkom '80.-
ih ( Arterton, 1987.) ali i dalje ima svoje pristalice (Dufton, 1992 ; Watson,
1999.). Teledemokratija se uglavnom definiše kao upotreba komunikacionih
tehnologija radi transmisije političkih informacija i mišljenja između građana i
njihovih političkih predstavnika. Ona teži uspostavljanju direktne demokratije u
okviru političkog sistema a informisanje, diskusiju i glasanje vidi kao centralne
forme političke participacije.
B. Elektronska demokratija
 Jedan od prvih koncepata jeste elektronska demokratija i on je ujedno
paterfamilias svih koncepata ove vrste. Iako je jedan od popularnijih termina u
studijama politike i političkog sistema, on nije potpun i teško ga je definisati jer
su mu mnogi autori pristupili sa različitih perspektiva.
C. Cyber demokratija
Cyber Demokratija je koncept koji se primenjuje u mnogim studijama
(Ogden,1994; Poster,1995). Pojavila se kao koncept stvaranjem kompjuterskih
mreža. Ona se uglavnom određuje kao sistem koji omogućava demokratski
dijalog i aktivnu participaciju generalno podržavanu kompjuterskom mrežom i
procesom globalizacije povezanog sa Internetom.
D. Digitalna demokratija
Koncept digitalne demokratije pokazao se kao najprikladniji. Kada su Hag i Loder
(Hague / Loader) predstavili ovaj koncept u svojoj knjizi '' Digital Democraty –
Discourse and Decision Making in the Information Age'', dali su i svoje
objašnjenje zašto smatraju neophodnim upravo upotrebu ove sintagme. Ovaj
termin se preporučuje jer objedinjuje postojeće elektronske tehnologije kroz
razvoj digitalnog prenosa podataka koji oslobađa potencijal ICT. (Hague / Loader,
1999 : 3). Ona obuhvata različite mogućnosti – od Interneta (e-mail, useNet, chat
rooms), do javnih informativnih kioska i mogućnosti koje nudi digitalna TV
tehnologija. Obuhvata i nove trendove poput mobilnih telefona.
Konceptom digitalne demokratije autori pokušavaju da izbegnu tehnološki
determinizam, priklanjanjem dijalektičkoj interakciji tehnologije i društva. Odatle
se digitalna demokratija može posmatrati kao sinteza političke demokratije i
tehnologije, kao demokratija praktikovana na drugačiji način putem informativnih
i komunikativnih tehnologija, kao koncept koji dopušta varijacije u samoj formi
demokratije.

57. Političke grupe na interentu?

80. Domeni digitalne demokratije?
Svakako da digitalna demokratija nije sveobuhvatna i da ima limite. Domeni
digitalne demokratije su:
 • On line kampanje i politički sastanci.
• On line posredovanje i lobiranje.
• eGovernment se razvija i pomaže od strane vladinih institucija.
• Web sajtovi su portali i mediji.
• Kandidati i partije on line.
• Otvoren pristup informacijama.
• Geografska rasprostranjenost.
• Izgradnja građanskog društva.
• E-mail i on line diskusije.
• On line glasanje.

81. Šta vlada treba da definiše?

Demokratski fokus:
a. Strukturu i procese koji definišu odnos između vlade i građana.
b. Strukturu i procese koja definiše odnose izabranih predstavnika i
onih koji biraju.
c. Strukturu i procese koja definiše odnose zakonodavne i izvršne
vlasti
Poslovni fokus:
a. Strukturu i procese koji definišu odnos između Vlade i snabdevača
b. Strukturu i procese koji definišu odnos između vlade i javnog i
privatnog sektora
c. Strukturu i procese koji definišu odnos između centralne i lokalne
vlade
Usmerenje ka servisima.
a. Strukturu i procese koji definišu odnos između Vlade i i građana
b. Strukturu i procese koji definišu odnos između institucija lokalne
uprave i urbanih i ruralnih delova
c. Strukturu i procese koji definišu odnos između nacionalne i
internacionalne