WALTER BENJAMIN

ESEJI

*
*/? l

N O L I T
 BIBLIOTEKA
SAZVEŽĐA

41

UREDNIK
MILOŠ STAMBOUĆ

RECENZIJA: ZORAN KONSTANTINOVIĆ • CRTEŽ NA KORICAMA:

DUŠAN RISTIC • TEHNIČKI UREDNIK: BOGDAN ČVRČIN • KOREK­
TOR: DOBR1LA SIM fC • IZDAVAČ: IZDAVAČKO FREDUZECE NOđJT.
BEOGRAD. TERAZIJE 27 • ŠTAMPA: GRAFIČKO FREDUZEĆB SLOBODAN
JOVIC. BEOGRAD. STQJANA PROTIĆA SZ • TIRA2: 5JBD PRIMERAKA
WALTER BENJAMIN

ESEJI

NOLIT • BEOGRAD
1974
 MILAN TABAKOVIĆ

REDAKCIJA PREVODA
BRANIMIR 2IVOJINOVIĆ
O WALTERU BENJ AMIN U
I NJEGOVOM DELU
 K ada je, p o d o la sku nacionalsocijalizm a na vlast,
i V alter B e n ja m in (W a lte r B e n ja m in , 1892— 1940), po­
p u t m nogih d rugih lju d i od pera i boracd za slo b o d u
duha, bio p risiljen da n a p u sti N em a čku , za njega je
znao sam o m alen b ro j on ih k o ji su po b liže p ra tili raz­
v o j literarnog i k u ltu rn o g živo ta ko d N em aca, pa su
to m p rilik o m im ali m o g u ćn o sti da zapaze B e n ja m in o v e
izvrsno pisane k n jižev n e k ritik e i n jegove d u b o k o m i­
saone priloge isto riji razvoja lju d sk o g duha. I z kaziva­
nja sa vrem en ika pozn a to n am je, na p rim er, da su u
k rugu o ko B e rta B re h ta o vu veo m a po vu čen u , d o sta
m elan ko ličn u i pom alo o so b en ja čku ličn o st sm a tra li tih
godina za na jzn a ča jn ijeg kritiča ra na n e m a čk o m jezič­
k o m p o dručju. V rem e je o vu ocenu p o tvrd ilo i B e n ja ­
m in je danas, više od tri d ecen ije n a ko n sm rti, naširo­
ko p o zn a t i veo m a cen jen ne sa m o u N e m a č k o j nego i
van nje. Is ta k n u ti filo zo f i sociolog T. A dorno ističe
u svo jim seća n jim a da je od prvog tre n u tk a u n je m u
preovladao u tisa k da je u B e n ja n iin u su sreo je d n u od
najzn a ča jn ijih ličnosti k o je je im ao p rilik e da upozna;
Đ. Lukač, u p rvo m delu svo je E stetik e, op širn o govori o
B e n ja m in o v im m islim a; E. B lo h sm a tra da je B e n ja ­
m in bio obdaren n e u p o red ivim m ik ro filo lo šk im ču lo m
i da je raspolagao upravo o n im što je L u k a č u to liko
nedostajalo, n a im e va n red n im s m islo m za značajne de­
talje, za nove elem en te u m isa o n im p ro cesim a i za ne-
sh em a tsk a o d stupanja. Uopšte, o tk a k o su 1955. godine
obja vljen i B en ja m in o v i sabrani sp isi u dva tom a
(S c h rifte n ), o n je m u se neobično m nogo govori i piše,
10 ZORAN KONSTANTINOVIC

i njegove m isli se rado citiraju. Kada je prvo izdanje

njegovih spisa bilo začas razgrabljeno, izdavačka kuća
Suhrkam p, priprem ajući novo, prošireno i potpunije
izdanje, da bi udovoljila velikom interesovanju, obja­
vila je u izboru dva tom a eseja: Illum inationen i
Angelus Novus, uz to i dva tom a izuzetno dragocene
B enjam inove prepiske i, kao posebna izdanja, pojedine
njegove eseje, kn jiževn o teo rijske radove, zbirke afori-
zam a i autobiografska sećanja njegovih savremenika. Od
priloga sa tako širokim sp ektro m interesovanja odabra­
ni su za ovaj prevod B enjam ina na srpskohrvatski je­
zik oni radovi za koje bi se moglo reći da su najkarak-
terističniji za Benjam inovo stvaralaštvo, i to tako da
da ju što p o tp u n iju sliku o tem am a i područjim a kojim a
je ovaj pisac posvećivao posebnu pažnju.
M eđutim , razlog o tkriva n ju toliko dugo vrem ena
nepoznatog autora, njegovoj iznenadnoj i neobično buj­
noj renesansi, ne bi zapravo trebalo potražiti jedino u
tom e što je B enjam in zaista vanredan esejist, sa uvek
kristalno jasnim tokovim a misli, k o ji se čita sa osobi­
tim uživanjem , već je razlog ovolikom interesovanju sva­
kako isto toliko u tom e što je B enjam in svim proble­
m im a pristupao kao m arksist, trudeći se da razvije is­
tinsko m a rksistički m eto d u posm atranju književnosti
i, uopšte, svih fenom ena kulture. N astali već i u godi­
nam a ortodoksnog kursa, radovi Valtera Benjam ina su
syetla svedočanstva m a rksističke doslednosti u traganju
za nesputanim razvojem m aterijalističkog idejnog gleda­
nja na svet, na u m etn o st i na književnost. Danas, kada
iz vrem en ske razdaljine od nekoliko decen’ja i poučeni
g orkim posledicam a staljinističkog perioda u istoriji
radničkog p okretaK razm išljam o o tim previranjim a i u
traganjim a za m a rksističkim stavom u u m etnosti i kul­
turi, osećam o poseban dug prem a B enjam inovoj lič­
nosti i njegovom delu. U dugo vrem ena nezapaženom
'Benjam inovom delu susrećem o se u posm atranju sva­
kog problem a sa m e to d skim pristupom k o ji je uvek
dubo ko m a rksistički a pritom oslobođen svakog dog­
m atsko g shem atizm a. T im pre naš pogled^ u želji da
odredim o m a rksistički m etod u nauci o književnosti mo­
ra b iti usm eren u pravcu Valtera Benjam ina i njego­
vog dela. Zajedno sa R. Garodijem, & G oldštikerom , L.
G oldm anom , L. K olakovskim , E. Blohom , H. Majerom i
T. A d o m o m u k lju ču jem o danas V. Benjam ina u onaj
WALTER BENJAMIN H

n a juži k ru g m islilaca za k o je n a m se č in i da bi, kada

je reč o is tin s k o m m a rk s istič k o m p o gledu na s v e t k n ji­
ževno sti i u m e tn o sti, ko d n jih trebalo p o tra žiti p o la zn u
bazu da se takav pogled bliže o d red i u svo m sa d rža ju ;
odgovor na p ita n je: ka ko se m a rk s istič k i p o sm a tra ju
fen o m en i k n jiže v n o sti i u m e tn o sti, i do k o jih rezu lta ta
dovodi ta kvo p o sm a tra n je, gled a ju ći ka ko na p o jed in e
pisce, p o k re te i epohe, ta ko i na k n již e v n o s t i u m e t­
n o st u celini kao n eo tu đ ive m a n ife sta cije slobodnog
lju d sk o g duha. O zbiljna analiza ta k v ih p ita n ja te šk o se
m ože za m isliti bez p o zn a va n ja priloga k o ji je m a rk ­
sistič k o j m isli dao B e n ja m in .
Pri to m e va lja im a ti na u m u da se B e n ja m in rela­
tiv n o ka sn o o p red e lju je za m a rk siza m , kada je h e ro jsk i
period m a rk sističk o g pogleda na s v e t u N em a č k o j već
pripadao prošlosti. A li se zato držao tog pogleda i onda
kada su m nogi renegati stva ra li o d a n tik o m u n izm a nov
poglćd na svet. M ožda je ova kva n esa vrem en o st zn a k
da je reč o čo ve k u k o ji n i po k o ju cen u n ije želeo da se
p osveti n e k o j nauci za k o ju bi m oglo da se kaže da je
upravo u m odi. S v o je o p red e lje n je za m a rk siza m o b ja š­
njava ne to lik o n e k o m s o lid a m o šć u sa p o litič k im i
naučn im p red sta vn icim a ovog pogleda na svet, već iz
pobune p ro tiv sh va ta n ja g rađanske n a u ke o k n jiže v ­
nosti, p ro tiv preovladavajućeg m e to d a d u h o vn o isto rij-
skog gledanja na ra zvo j čovečanstva k a ka v su za stu ­
pali D iltajevi sledbenici F. G u n d o lf i E. B e rtra m . B io
je svesta n toga da su id ea listički s iste m i p retrp e li neus-
peh i da je n a m esto n jih im alo da dođe m a te rija lističk o
o b ja šn je n je sveta. M e đ u tim , n ika d a m a rk s istič k u teo­
riju ne sh va ta kao običan recept, već kao b o gatstvo d uha
i kao rad o st nad ra zm išlja n jem . U pravo n eo b u zd a n o m
snagom govori o kla sn o j b orbi kao p ra vo vrem en o m de-
lovan ju da se ne bi zalutalo na p u tu k o ji vo d i u b u d u ć­
no st i prestalo p o sto ja ti u is to rijsk o m sm islu . Ove m isli
o kla sn o j borbi zapisao je 1928. godine, svega č etiri
godine posle prvo g nagoveštaja u p is m u u p u ćen o m p ri­
ja te lju da je sreo b d ljše vič k u g lu m icu iz % etonije,
A sju Lacis, sa k o jo m sa tim a govori o ra d ika ln o m ko­
m u n izm u , i da m u ti razgovori donose osećaj kao da je
uspeo da se oslobodi o d nečega što ga je sp utavalo i
tištalo. U dru g o m p ism u ističe da već godinam a n ije toli­
ko n a peto čitao neko. delo k o liko Is to riju fe b ru a rsk e
revolucije Trockog. V eliko in tereso va n je za R u siju i z&
 12 ZORAN KONSTANTINOVIC

prilike posle Revolucije navele su ga da u dva maha

p oseti M oskvu, 1926. i 1927. godine. Tim putovanjim a
dugujem o i nekoliko zanim ljivih osveti jenja tadašnjih
prilika u so vje tsk o j literaturi i u so vjetsko m film u
(Političko grupisanje ru sk ih pisaca i O situaciji ruske
film ske um etnosti), koja zaslužuju posebnu pažnju kao
d o k u m en ti svoga vrem ena. U p ism u koje tada iz Moskve
upućuje poznanici, n em ačkoj vajarci, kaže, izm eđu osta­
log, da m u je nem oguće proceniti kako će se prilike
razvijati^ ubuduće u S o v je tsk o m Savezu, na m om ente je
i skeptičan, ali je ipak svestan da se nalazi u žiži velikog
društvenog prelam anja za k o jim i on lično teži. Tonovi
k ritike ponavljaju se i u povećem dopisu iz Moskve,
objavljenom u časopisu „Die K reatur”, 1927. godine.
Kao budan posm atrač zapaža kako se u prvim godi­
nam a posle Lenjinove sm rti so vjetsko društvo počinje
pretvarati u ka stin sko društvo i nad tim je iskreno
zabrinut, ali ipak ili upravo zato završava svoj članak
veliko m apoteozom Lenjinu. Inače, Benjam in se i pre
toga interesovao za ru sku književnost, za atm osferu
slovenskog sveta, čim e nastavlja jednu od pozitivnih
tradicija kod Nemaca, vezanih za Rilkea, E. Barlaha i
T. Mana. E se j „Id io t" Dostojevskog objavljen još 1921.
godine, jedan je od odraza takvog Benjam inovog inte-
resovanja. Tim e što prikazuje sudbinu svog, sloven­
skog naroda, D ostojevski po m išljen ju Benjam ina pri­
kazuje i sudbinu sveta. Nigde se sudbina tog sveta ne
opisuje dublje nego u ru sk o j književnosti, i nigde se
revolucionarna m isao nije više uzdigla nego kod Rusa.
O vakav razvojni p u t nem ačkog intelektualca, Jevre-
jina iz ugledne građanske kuće, svakako je veoma za­
nim ljiv, p rem da nije neobičan, štaviše, u m nogo čem u
izgleda nam sličan B rehtovom približavanju m arksistič­
ko m pogledu na svet: postepeno ali zato duboko poni­
ranje u klasična dela m arksizm a, uvek sa izvesnom do­
zom skep se p rem a onim a ko ji su iz tih dela uzim ali sa­
m o p o n eku parolu i koristili se njom e u razne svrhe.
R ođen u B erlinu kao sin bankarskog stručnjaka,
potonjeg antikvara i trgovca um etn ičkim predm etim a,
B enjam in je, za razliku od svog oca, ko ji je prevashodno
zaokupljen kom ercijalnom stranom bavljenja um et-
nošću, mogao nalaziti istinsko uživanje u onim prele-
pim pred m etim a k o ji su prolazit kroz očeve ruke. L ju­
bav prem a u m etn o sti i interesovanje za politička zbiva­
WALTER BENJAMIN 13

n ja d ve su sklo n o sti k o je se rano ja v lja ju ko d m ladog

B enjam ina. Još kao gim nazijalac, p o d p seu d o n im o m ,
počin je da o b ja v lju je p rve priloge u o m la d in skim časo­
pisim a, da bi se u isto vre m e p riklju čio o m la d in sko m
p o k re tu k o ji je p red vo d io G. V in eken . T e ško da b ism o
danas znali da je V in ek e n bio p o b o rn ik n e ka k v e refo r­
m e ško lstv a i va sp ita n ja da n e ko v re m e n ije snažno u ti­
cao na m ladog B en ja m in a . A sve to je zapravo bilo
paradoksalno, i to u v e lik o j m eri, je r te šk o je u o p šte za­
m isliti p reo setljivo g i izrazito in d ivid u a listički n a stro ­
jenog B e n ja m in a ne sa m o u to m ko le ktiv u , već, uop­
šte, u n e k o m k o le ktiv u , p rem d a će o n i kasnije, p o n e­
kad i grčevito, tragati za k o le k tiv im a k o jim a bi se m o ­
gao p rid ru žiti. M eđ u tim , V in ek e n o v p o k re t bio je po
n ečem u i zanim ljiv. S je d n e stra n e izrazito antigrađan-
sk i u svo jim sh va ta n jim a , razvijao je — s d ru g e stra n e
— ko d svo jih članova i n e ka k v o m istič n o obožavanje
prirode. M eđ u tim , ni ta ka v sp o j u sh va ta n jim a n ije tada
toliko neobičan ko liko bi m oglo da izgleda na p rv i
pogled. S o c ija ld e m o kra ti su b ili osnovali svo jti orga­
nizaciju p rija telja prirode; n a jzn a ča jn iji n e m a čk i k n ji­
žev n ik toga vrem ena, G erhart H a u p tm a n , p o k u ša v a da
o b je d in i u svo m d elu p ro b le m a tik u p ro leta rija ta sa
m its k im p o n ira n jem u p ra isk o n ske izvore p riro d n ih ta j­
ni. T im d v o jstv o m b rem e n it je n e m a čk i na tu ra liza m
u celini i ono se n ep rikriven o odražava u s tils k im na­
sto ja n jim a toga doba p o zn a tim p o d im e n o m „Jugend-
stil”. N o, na p o č etku druge godine sve tsk o g rata, B e­
njam in , komje je tada d va d eset i tri godine, u p u ć u je p is­
m o V in eken u , u k o m e m u za h va lju je na id e jn im pod-
stica jim a k o je je od njega p rim io , ali ne k rije ni svo je
razočarenje što se V in ek e n p r iklju čio o n im a k o ji slave
rat i k o ji tu om ladinu, za k o ju iz ja v lju ju da žele da je
uzdignu do lepih ideala, sa p ra zn im fra za m a ša lju u
besom učno k la n je i u sm rt.
K ada je u p u tio ovo p ism o , B e n ja m in jo š n ije bio
završio stu d ije filo zo fije, k o je je — 1911 — bio zapo­
čeo u B erlin u i za tim nastavio u Frajburgu. H u serl će
te k ka sn ije p o sta ti p ro feso r filo zo fije na to m univerzi­
te tu i u čin iti ga sre d ištem fe n o m en o lo šk ih istraživanja.
Ali B e n ja m in tada već zna za H userla, što se m o že ra­
zabrati iz n jegove p rep isk e sa p rija te ljim a , i su sr e t sa
H u serlo vo m fen o m en o lo g ijo m o d p resu d n o g je značaja
za c elo ku p a n m e to d sk i p ristu p p ro b lem im a o k o jim a je.
 14 ZORAN KONSTANTINOVIĆ

pisao. H userl je na p o četku stoleća bio objavio svoja

Logička istraživanja, deceniju kasnije znam enitu ra­
spravu Filozofija kao čista nauka, ko ju B enjam in čita
sa najvećom p ažnjom i koja ga podstiče da i sam na­
piše tra kta t posvećen raspravljanju o p o jm u i suštini.
H userl, naime, uči da nije bitna sam a materija, već
način na k o ji saznajem o tu m ateriju, predm ete ko ji se
ko n stitu išu u našoj svesti, njihova suština. Napornim
intelektu a ln im radom treba prodirati do tih suština i
tim p u te m do najviše sfere lju d sko g saznanja. Zato je
traganje za suštinam a glavna tem a fenomenologije.
D ogm atičari m ed u m a rksistim a žestoko su napadali
H userla i njegovu fenom enologiju kao kra jn ji subjek-
tivizam k o ji ne priznaje o b jektivn o postojanje sveta.
Lukač naziva fenom enologiju stezn iko m u ko ji se mogu
sm e stiti sve buržoaske teorije. Svakako, fenom enolo­
gija je inspirisala m noge form alističke teorije, ali sa-
vrem ena m a rksistička m isao više ne zaobilazi fenom e­
nologiju. B en ja m in je m a rksist po svom idejnom gle­
d anju na svet, ali je ujedno i fenom enolog kada je reč
o m e to d sk o m po stu p ku . Lucidno uočava fenom ene i sa
stilistič ki doteranom akribijom , polazeći uvek iz filo­
zo fsk e osnove, on ih ispituje i do tančina analizira, iz­
d vojene iz n jihovih svakodnevnih relevantnosti, koje su
inače sklone da nam p rekriju pogled na same predm ete.
A to je upravo ono što fenom enologija zahteva poziva­
jući nas da se vratim o sam im predm etim a. Čitati Benja-
m ina i njegove radove znači očim a m arksističkog teore­
tičara fen o m en o lo škim p u te m tragati za suštinama.
A ovo produbljivanje fenom enološkog m etodskog
postupka, njegovo postepeno, sve intenzivnije usvajanje,
kod B enjam ina je išlo uporedo sa njegovim političkim
razvojem . K ao stu d en t usm erava svoje napade na ne-
m ačka stu d en tsk a udruženja, legla konzervativna i
reakcionarnih, ju n k e rskih običaja. B ro j naprednih stu ­
denata na n em ačkim univerzitetim a tada je relativno
m alen i B enjam in razvija veliku aktivnost. U predvečer­
je svetsko g rata, u više m ahova p u tu je u Francusku i u
uslovim a izrazite nem ačko-francuske napetosti uspo­
stavlja ko n ta kte sa progresivnim Francuzima. Kada je
izbio prvi svetski rat, on je jedan od retkih nem ačkih
intelektualaca ko ji nisu podlegli šovinističkoj histeriji.
U tim ratnim godinama, m eđ u tim , on postaje svestan i
svog jevrejsko g porekla. Preko G. Šolema, poznatog is-
WALTER BENJAMIN 15

trazivača s ta ro je v re jsk ih te ksto va , stu p a u d o d ir sa cio­

n istič kim p o k re to m . M e đ u tim , za ra zliku o d dru g ih ne-
m a čkih in telektu a la ca je v re jsk o g porekla, on n ika d a n i­
je presta o da se oseća n e m a čk im J ev rejin o m i ta k v o
opred eljen je o sta je za njega m e ro d a vn o i p o što se 1917.
godine bio preselio u B ern, gde n a sta vlja stu d ije , k o je
završava odb ra n o m d o k to rs k e d iserta cije p o d naslovom
Pojam u m etn ičk e k ritik e u n em ačk o m ro m an tizm u . N i­
je slu ča jn o š to je B e n ja m in odabrao upravo o vu tem u.
U doba ro m a n tizm a , na p ragu građan sko -ka p ita lističko g
društva, p rvi p u t se i o setila nela g o d n o st zbog tog
d ruštva k o je se nagoveštavalo, zlo slu tn a jeza zbog čove-
kovog otu đ en ja , zbog o p red m e ć en ja i zam ra čen ja svih
lju d sk ih odnosa u s v e tu k o m e će je d in o b iti stalo da
proizvodi robu. R o m a n tiča rsk i p r o te s t u p u ćen nadiru-
ćem ka p ita lizm u p retvo rio se u p o b u n u o k re n u tu p ro š­
losti: u d ru štv e n im o d n o sim a sre d n je g veka, u naro d u
i u naro d n o m k o le k tiv u ro m a n tiča ri su v id eti spas. U
isto vrem e, m e đ u tim , o n i su zn a tn o d o p rin eli to m e da
se izgradi odvazan d u h k ritike , ra zm išlja n ja , s u b jek ti-
vizm a, ka ra k te ristič n ih elem en a ta n o vog razdoblja. K ri­
tik a je za rom antičare n a jizv o rn iji stva ra la čki a k t i
zapravo te k kritiča r dovršava u m e tn ič k o delo, na ta j
način, naim e, što m u o tk riv a tajnu.
G odine 1920. B e n ja m in se vraća u N e m a č k u i p ri­
prem a habilitacioni rad, ka ko bi m ogao da se p o sve ti
n a sta vn ičko m p o zivu na n e k o m od h e m a čk ih u n iver­
ziteta. T a j rad, p o d na slo vo m P o rek lo n em ačk e trage*
dije, izu zetn o je značajan kao o sve tlje n je do ta d a jo š m a ­
lo istraživane k n jižev n o sti X V I I stoleća. U jedno, B e ­
n ja m in u n je m u daje izu zetn o n ija n sira n e d e fin ic ije su d ­
bine, tuge, m ela n ko lije, da bi se za tim usred sred io na.
alegoriju, to liko k a ra k te ristič n u za u m e tn o st baroka.
D osledno fe n o m en o lo ški, B e n ja m in traga za su štin o m
alegorije i nalazi je u „ tajnovitom , privileg o va n o m zna­
n ju, u m o g u ćn o sti da se sa m o vo ljn o vlada u p o d ru čju
m rtv ih stvari, u o n o j b e zn a d e in o j p ra zn in i za k o ju se
p retp o sta vlja da je beskonačna". M e đ u tim , bez obzira
na v a lja n o st toga rada i na v eliki in te le ktu a ln i d o m e t
njegovog autora, u n iv e rzite t u F ra n k fu rtu o d b ija da
sprovede h abilitacioni p o stu p a k, uslov za B e n ja m in a da
ga n e k i o d u n iverziteta izabere za nastavnika. U to m či­
n u B e n ja m in je im ao p rilik e da na seb i isk u si svu gorči­
n u p rilika u V a jm a rsko j Republici. Po sv im s p o ljn im
16 ZORAN KONSTANTINOVIC

znacima, N em ačka je tada dem okratska i parlamentar­

na država, ali su reakcionarne snage u n jo j toliko silne
da su uvek u sta n ju da prepreče p u t slobodoum nim
m isliocim a i, uopšte, toliko m oćne da to j dem okratiji
učine kra j u tren u tku kada su m islile da poraženoj Ne-
m ačko j nije više potreban ovaj „sm okvin list” na putu
njenih im perijalističkih prohteva. Rezultat ovakve po­
litike u najširim okvirim a je bio Hitler, u okvirim a Be-
njam inova života, k o ji se tada probijao kao slobodan
publicist, kao novinar i prevodilac, jer od roditeljskog
im etka ostala m u je nakon rata jedino vila u otm enoj
berlinskoj četvrti, nem inovnost da se prikrije kako bi
još neko vrem e mogao da nastavi p u b licistički rad pod
raznim pseudonim im a (D. Hole, K . K onrad) i konačno
saznanje da m u u N em a čko j više nije mešto. Materi­
jalna neizvesnost po d ko jo m je godinam a živeo svakako
je razlog tom e što je njegovo delo zapravo ostalo frag­
m entarno, prem da je u dubini duše težio da jednom
nade vrem ena i m ogućnosti za velike i obim ne sinteze.
Kada je 1934. godine emigrirao u Francusku, u Pa­
riz, tam o radi kao saradnik F rankfurtskog instituta za
sociološka istraživanja, k o ji se, tako reći u punom sa­
stavu, bio preselio u Francusku. N aš pisac se tada na­
lazi na pragu p ete decenije života; razne nedaće, sukobi
sa porodicom i raskid braka duboko su uticali na njega
d o k su m u p o litičke p rilike onemogućavale da nastavi
sa saradnjom u listu „F rankfurter Zeitung” i u nedelj-
n ik u „Die literarische W elt”, da preko frankfurtskog
radija govori o problem im a književnosti. Jedina ali zato
velika uteha je p rija teljstvo sa m nogim istaknutim in­
telektualcim a, pre svih sa B. Brehtom . Iz tog duhovnog
srodstva i b lisko sti sudbina proizišlo je nekoliko Benja-
m inovih eseja. N aročito počev od 1930. godine, Benja­
m in se u više navrata kao kritičar zauzim a za Brehta,
k o ji je tada, doduše, uspešan ali i od m nogih veom a
osporavan pisac. U ovom izdanju čitalac će naći eseje
Sta je epsko pozorište? (objavljen u zborniku »Mafs
und W ert”, 2, 1939), K om entari uz Brehtove pesm e (od
kojih su n eki objavljeni 1939. u švajcarskim novinam a)
i Razgovori sa B rehtom (objavljeni tek. 1966. godine).
Prvi esej na izuzetno privlačan način izlaže glavne ele­
m ente epskog pozorišta, dram skog oblika za koji se s
pravom sm atra da m u je B reh t tvorac. U K om entarim a
B enjam in daje polaznu bazu za razum evanje estetskih
WALTER BENJAMIN 17

kvaliteta B reh to ve lirike i upozorava da za one k o jim a

izgleda da ko m u n iza m nosi p eča t jed n o stra n o sti, pa­
žljiv ije čita n je B reh to ve zb irk e p esam a m o že značiti
veliko iznenađenje. B e n ja m in je svesta n razvoja B reh­
tove p o ezije od asocijalne do socijalne lirike, ali za sva­
k u n je n u fa zu ističe da B r e h t n i u je d n o m tr e n u tk u
n ije bio apolitičan, odno sn o — k a ko b ism o danas rekli
— da je u v ek bio angažovan pisac i p esn ik. Razgovori
su zabeleženi u vid u d n e vn ika i odn o se se na B en ja m i-
nove su srete sa B re h to m 1934. i 1938. godine.
Uslovi živo ta u Parizu, m e đ u tim , ne d a ju B enjam i-
nu m nogo m o g u ćn o sti da radove o d m a h ili u o p šte pu-
blikuje. N ajveći deo onoga što je nastalo u godinam a
em igracije biće o b ja vljen o te k p o sm rtn o , u njeg o vim
sabranim spisim a. 1939. godine kada je H itle r zagazio u
rat, Francuzi ga za tva ra ju i d rže intern ira n o g p u n a tri
meseca, kao državljanina n e p rija teljsk e zem lje. P osred­
s tvo m p rija te lja dobiće, doduše, v izu za A m eriku , ali
se ptU do te zem lje, gde je konačno trebalo da nade
utočište, pretvara u b e kstv o p red n e m a čk im tru p a m a
ko je nadiru kro z Francusku. B e n ja m in u polazi za ru ­
k o m da pređ e šp a n sk u granicu, ali u m a lo m pogranič­
nom u tv rđ e n ju kojega se bio d o kopao sta vlja ju m u do
znanja da će b iti izručen gestapou. U krv a v o j isto riji
ratnih zločina, dela n eu tra ln ih ili tobože n eu tra ln ih
država ko je su N em a č k o j i n je n im saveznicim a om ogu­
ćile da vode rat, n jih o ve o b im n e isp o ru ke sirovina i
njiho vo o d b ija n je da p ru že u to čište beguncim a, izgle­
daju m ožda n eznatna u p o ređ e n ju sa o n im što je Ne-
m ačka učinila, no ipak ta dela n isu n išta m a n je zloči­
načka. S u o čen sa č in jen ico m da će m u, m ožda, već
su tra šn ji dan d o n eti n a jsvirep ija m u čen ja , B e n ja m in
je doneo o d lu k u da ne sačeka tren u ta k izručenja, već je
dobrovoljno pošao u sm rt, un evši u svo je k rh k o telo
otrov k o ji je skriven o nosio sa sobom . M nogi dragoceni
eseji k o je je zam islio ostali su n edovršeni i vred n o st
onoga što je tim e izgubljeno je d in o m o žem o p ro cen iti
po onom e što je ipak napisano, u p rko s sv im teškoćam a.
B e n ja m in o va specifična k n jižev n o e ste tska ese jisti­
ka počinje zapravo istra živa n jim a o H eld erlin o vo j lirici,
nastalim 1914. godine (Dve pesm e F rid rih a H eld erlin a).
Već u tim analizam a se ogleda p o seb n o st B en ja m in o vo g
načina razm išljanja. N jega ne za n im a n i proces nastan­
ka tih pesam a, ni pesn iko va ličnost, n iti p e sn ik o v pogled
 18 ZORAN KONSTANTINOVIC

na svet, već ona posebna i jedinstvena sfera u ko jo j po­

čiva ta poezija. Ta sfera je proizvod i preduslov za pes-
m u u isto vrem e. Zato nije teško na ovom pr'.meru
razgraničiti B enjam inov p o stupak od raznih predstav­
nika duhovnoistorijskog pravca, ko ji su prisvajali za
sebe pravo da su o tkrili ovog zaboravljenog pesnika, i
od odgovarajućih H ajdegerovih interpretacija, koje kru­
že oko sm isla egzistiranja uopšte. Filozofsko nadahnute
su i B enjam inove analize, ali za razliku od Hajdegerovih
teško razum ljivih m isaonih spekulacija, Benjam in se
stalno kreće na dobro fundiranom tlu opipljive argu­
mentacije.
Danas, kada je toliko pisano o Helderlinu, u stanju
sm o da procenim o m isaonu dubinu i sažetu preciznost
Benjam inovog eseja o tom nesrećnom n e m a čk im pes-
niku. N o proći će nekoliko godina od tog eseja dok
neko od poznatijih i uticajnijih savrem enika ne obra­
ti pažnju na B enjam inovo delo. Ta ličnost je H. H of-
m anstal, ugledan i priznat pesnik. N je m u je dospeo u
ruke m a n u skrip t Benjam inovog eseja o Geteovom ro­
m anu Srodstva po izboru. Pročitavši ga, H ofm anstal iz­
ja vlju je poznanicim a da je to upravo neuporediv članak
i odm ah ga o b ja vlju je u svom časopisu „Neue deutsche
Beitrage”. Otada posvećuje puno pažnje Benjam inovoj
esejistici, nalazi m u izdavače i njihova prepiska je tra­
jala do H ofm anstalove sm rti.
K ažu da je H ofm anstala najviše privlačio Benjam i­
nov jezik, ono divno objedinjavanje, ozareno i transpa-
rentno, filozofije sa idejom hum aniteta. Izuzetno lep
rad u to m sm islu, napisan već posle H ofm anstalove
sm rti, svakako su autobiografski zapisi Detinjstvo u
B erlinu oko 1900. godine, od kojih su n eki objavljeni
kao fe ljto n i u listu „Frankfurter Zeitung”, no ko ji su
se kao poseban rad, onako kako ga je pisac i zamislio,
pojavili tek posle drugog svetskog rata. Pesnička vi­
zija, i istina u ovim zapisim a zaista su potpuno sjedi­
njeni. Ta kristalno jasna i u isto vrem e dubokom di­
nam ikom prožeta proza, fragm entarna a ipak. celovita,
otkriva nam se kao onakva pripovedajuća filozofija o
ko jo j je Šeling u svoje vrem e govorio da bi trebalo
da je ideal svakog filozofiranja. Iz svakog od. tih Benja-
m inovih fragm enata govori um an filozof, ali se njegova
filozofija, ozarena sećanjima, pretvara u najlepšu lite­
raturu. I prem da, više p oput K afke i Frojda a za razliku
WALTER BENJAMIN 19

o d A. Šniclera, J. V a serm a n a , F. V e r fe la i S t. Cvajga,

n ik a d a n ije o so b ito istica o d a je N em a c , v e ć je ka o
J ev rejin b io sv e sta n i svih ra zlik a k o je je s v a k o d n e v n i
živ o t na m eta o , iz n je g o v ih o p isa iz b ija n e iz m e m a lju b a v
p re m a ro d n o m g ra d u B e rlin u .
O d p o litič k ih e se ja n a jz n a č a jn iji je, vero v a tn o , rad
p o d na slo vo m P rilo g k ritic i sile, o b ja v lje n 1921. u časo­
p is u „A rchiv fu r S o z ia lw iss e n sc h a ft u n d S o z ia lp o litik ”.
F ilozo f i k a d a g o vo ri o sili, B e n ja m in k r itik u sile sv o d i
na filo zo fira n je o n je n o j isto riji. R e č je, zapravo, o filo ­
z o fiji is to rije sile, ka o š to p o s to ji i f i l o z o f ja is to rije
u opšte, je r — p o B e n ja m in u — je d in o ra zm iš lja n je o
p o re k lu sile o m o g u ć u je i k ritič a n , ra zg o veta n i o d lu č a n
s ta v p re m a n je n im a k tu e ln im o b lic im a , o lič e n im tada
p re svega u fa šizm u . S r e tk o m v isp r e n o šć u o tk r iv a k a k o
sila v o d i s o n e stra n e prava, u p o d r u č je zla, ali, svo d e ć i
i u ovo m s lu ča ju fe n o m e n o lo š k im p u te m silu n a n je n u
su štin u , u k a zu je i n a n je n u n e o p h o d n o st k a d a je reč o
revo lu cio n a rn o m p r e o b r a ža ju sveta . Is tin s k o revo lu cio ­
n a rn o 'n a silje čin i m u se u je d n o i n a jv iša m a n ife sta c ija
č o veko ve snage. T o j g r u p i filo z o fs k o -p o litič k ih e se ja
p rip a d a ju i radovi: Is to rijsk o -filo z o fsk e teze, S u d b in a i
k a ra k te r i Iz p o d n e v n ih sen k i. Isto rijsk o -filo z o fsk e teze
p o tič u iz 1940. g o d in e i v ero v a tn o s u p o s le d n ji B en ja -
m in o v rad, ka o ta k a v i k a ra k te ristič a n za n je g o v raz­
v o jn i p u t, k o ji na k ra ju p o la zi u d va pravca, k o ji su
u sve v eć o j m e ri p ro žim a li n je g o v o in te re so v a n je : u
pravac filo z o fije je zik a i filo z o fije isto rije . O d u k u p n o
o sa m n a e st slo b o d n o n a n iza n ih teza u to m e se ju , p a ž n ju
sva k a k o p rivla či p rva teza, za o d even a u p riču o a u to ­
m a tu k o ji na s v a k i p o te z š a h iste odg o va ra u s p e lim p ro ­
tiv p o te zo m , d elo s k riv en o g grb a vo g p a tu ljk a . J e r k o lik o
god B e n ja m in ističe da je bo rb en a , p o tla č e n a kla sa u
M arkso vo m s m islu s u b je k t is to rijsk o g sa zn a n ja i da će
ta klasa d o v ršiti delo o slo b o đ en ja čo veča n stva , u p ra vo
sa p ričo m o to m a u to m a tu , k o ji je, ka o s im b o l is to rij­
s k o g m a te rija lizm a , n e p o b ed iv u o d lu č iv a n ju su d b in e
s v e tsk o g razvoja, p r o m išlje n o asocira s v u o p a s n o st d o
k o je dolazi ka d a se ta j i ta k a v a u to m a t u d r u žu je sa
teolog ijo m , sa s u što m d o g m o m . U e se ju S u d b in a i k a­
ra k te r, o b ja v lje n o m 1921. u ča so p isu ,,A rg o n a u ten ", B e ­
n ja m in je b io razvio m isa o o k a u za ln o j p o v eza n o sti s u d ­
bine sa k a ra k te ro m i tu m isa o v o d i do analiza savre-
m e n e fizio n o m ik e. Pišući ta j esej, B e n ja m in jo š n ije
 20 ZORAN KONSTANTINOVIC

bio proučio klasike m arksizm a, ali je m aterijalistički

i d ija lektički način m išljenja već prisutan. Ovo je slučaj
i u aforizm im a, m editacijam a i k ra tkim skicam a pod
naslovom Iz podnevnih senki, odlom ku iz sveske Jedno*
sm ern a ulica, objavljene 1928. godine. Vidim o koliko
upravo detalj m ože da privuče Benjam inovu pažnju i,
zapravo, nije m u cilj aforizam , već želja da u okviru
takvih detalja izrazi n eku celovitost.
Čini nam se da je najdragoceniji rezultat svih Be-
njam inovih pokušaja da svoje razm išljanje najintenziv­
nije poveže sa m aterijalističkim kategorijam a i da us­
postavi ne sam o a fin itet već i id en titet svog načina raz­
m išljanja sa m aterijalizm om , izražen u radu Umetničko
delo u veku svoje tehničke reprodukcije, objavljenom
za B enjam inova života, 1936, samo na francuskom je­
ziku, prem da je postojao i nem ački original, koji je u
n ekim delovim a i razrađeniji, pa je i za ovaj prevod na
naš jezik korišćen n em ački tekst. Ovaj članak nesum ­
njivo je jedan od najznačajnijih priloga filozofiji um et­
nosti koje je dala generacija izm eđu dva svetska rata.
A. Malro se obim no n jim e koristio u razradi svoje filo­
zofije u m e tn o sti i danas već sa sigurnošću m ožem o reći
da će i ubuduće snažno delovatir, jer je zaista pun uz­
b u d ljivih otkrića i osveti javan ja. Mnoge problem e filo­
zofije u m e tn o sti B en ja m in je prvi uočio. Polazeći od
toga da u m etn ičko delo, koje je nešto jedinstveno i koje
se sam o jed n o m javlja, usled toga što se, zahvaljujući
savrem enim tehničkim sredstvim a, u novije vrem e može
m asovno um nožavati ili bezbroj pu ta ponavljati, Benja­
m in i pored izvesne tuge što je time, uništena aura umet-
ničkog dela, ipak sa zadovoljstvom dolazi do zaključka
da m ogućnost reprodukovanja um etničkog dela dopušta
m asam a da konzu m ira ju u m eth o st u tolikom obimu,
koliko to pre ovoga nikada nije bio slučaj. Ta moguć­
nost reprodukovanja um etničkog dela m enja odnos ma­
se prem a u m etnosti: m asa je kao matrica iz koje pro-
izilazi nov odnos prem a u m etn ičkim delima, i taj kvan-
tite t daje nov kvalitet. Zato je u problem u masovne
potro šn je u m etn o sti sadržan i progres. Donekle sro­
dan ovim razm išljanjim a, esej Pisac kao proizvođač,
k o ji nam je ostao sačuvan kao te k st predavanja koje
je B en ja m in održao 1934. godine u Parizu,^ dopunjuje
izlaganja o u m etn ičko m delu koje se može reprodu-
kovati.
WALTER BENJAMIN 21

Od eseja u k o jim a B e n ja m in daje svo ju ocenu o po­

jedinim pravcim a u kn jiževn o sti, za o vu p rilik u izabran
je esej N adrealizam . B e n ja m in ta j pravac p re svega v id i
kao nejed n a k raspon k o ji od Francuza vodi do N em aca,
s tim što od B a k u n jin a naovam o rako n ije ra d ika ln ije
isticao sh va ta n je slobode nego nadrealisti. O ni su do­
krajčili liberalni m o ra ln o -h u m a n istički ideal slobode i
um esto toga proglasili o slobodilačku b orbu čovečanstva
u njen o m n a jjed n o sta vn ijem , revolucionarnom vid u za
jedini ideal k o m e v red i služiti. Za ra zliku od m a rksis-
stič kih dogm atičara, B e n ja m in upozorava da bi bilo
pogrešno u k o lik o bi se prenaglasila a n a rh istička ko m p o ­
nenta u težnjam a nadrealista. Za njega su, u tr e n u tk u
dok je pisao taj esej (o b ja v lje n je p o č e tk o m 1929. go­
dine u časopisu „Die literarische W e lt" ), nadrealisti je­
dini k o ji su sh va tili zahteve K o m u n ističk o g m a n ifesta .
Z a n im ljivo je da se B e n ja m in , kada je reč o p o je ­
d inim piscim a, pre svih interesovao za one k o ji se obično
označavaju kao reakcionarni ili, u n a jm a n ju ru ku , ka o
konzervativni: za P rusta i Bodlera, na p rim er, za Geor-
gea i za druge. Jedini izu zeta k je B reh t. Inače, od nem a-
čkih pisaca napisao je eseje o J. P. H eb elu i H o fm a n -
stalu, o Vilandti i Georgeu, o G. K eleru i R. V alzeru, o
K a fk i i K. K rausu. Vanredan esej F ran c K afka, o b ja v­
ljen je 1934. godine po vo d o m d esetogodišnjice KafJcine
sm rti. B en ja m in p o d jed n a ko odb a cu je k a ko psihoana­
litičko tako i teološko tu m a čen je K a fk in ih iskaza. V elika
vredn o st K a fkin a je u n jeg o vo j filo z o fs k o j dubini. U
veliko j d is ku siji ko ja se i danas vodi o ko K a fke, B enja-
m inov esej dobro će nam poslužiti. Pored n em a čkih
pisaca, veliki deo B en ja m in o vih radova posvećen je i
fra n cu sk o j k n jiževn o sti. Z a n im a ju ga k a ko so cio lo ški
problem i (O sad ašn jo j d ru štv en o j poziciji fran c u sk ih
pisaca), tako i posebno p o jed in i p isci i pesnici: p re
svega Ž id ,'P ru st, B odler i Balzak. U ra zm a tra n jim a o
Prustu i B odleru poku ša va da isp ita p ro b lem deka-
dentn o sti; Zid je za. njega „pesnik izu zetn ih slučajeva
Balzak klasika evropskog rom ansijerstva. O graničenost
prostora k o jim su raspolagali priređivači ovog izbora
dopustila je jed in o da se preved u radovi: 0 nekim m o ­
tivim a ko d B o d lera i Prilog Prusto v o m liku. Prvi e se j,
22 ZORAN KONSTANTINOVIć

o bjavljen 1939 godine, zapravo je tanana studija o

m otivu gomile. Polazeći od tog m otiva kod E. A. Poa
i E. T. A. H ofm ana, B enjam in se usredsređuje na
varijacije takvog m otiva kod Bodlera, dovodeći ih stalno
u vezu sa D iltajem i sa Bergsonom , sa Frojdom i —
u širem obim u — sa filo zo fijo m života (Lebensphilo-
sophie), s tim što i u tom eseju nailazimo na povezi­
vanje sa M arksom i sa M arksovim p ojm om mase. U
radu o Prus tu, o bjavljenom deset godina pre eseja o
Bodleru, B en ja m in polazi od Prustovih Traganja za
izgubljenim vrem enom da bi analizirao dve ravni stvar­
nosti: život kakav je zaista i život kako ga se seća onaj
ko ji ga je živeo i doživeo. E sejistika sa tem atikom iz
francuske k n jiževn o sti nastala je velikim delom uz
B enjam inove prevode francuskih pesnika i pisaca i iz
ličnih susreta sa ponekim a od njih.
Časopisu ko ji je priprem ao, no k o ji iz materijalnih
razloga ipak nije bilo m oguće pokrenuti, Benjam in je
odredio im e „Angelus N o vu s”, prem a jednoj slici eks­
presionističkog slikara P. Klea, koja prikazuje anđela
raširenih krila kako se, ponesen burom, upravo prip­
rem a da poleti, dok m u je pogled o krenut unazad, žalo­
stan zbog onoga što vidi za sobom i što ostavlja. Be­
njam in je bio fasciniran to m slikom . Za njega je to
anđeo istorije, licem o kren u tim prošlosti, svim kata­
strofa m a i užasima, ali ujedno i svim vrednostim a koje
je ta p rošlost stvorila. Bura je zahvatila anđelova
krila i neodoljivo će ga poneti napred, u budućnost.
Ta bura je za B enjam ina progres; ona je silni ja i mora
biti silnija od snage koja nas vezuje za prošlost. U
proglasu za svoj nesuđeni časopis Benjam in, u sim bo­
lici ove slike vidi i zadatke književne kritike: da se
osvrće na ono što je bilo, i da to što je bilo učini
korisnim za poletanje u budućnost. „Pošto se već blizu
sto godina svaki nedorasli feljto n m ože predstavljati
kao kritika, prva dužnost je da se povrati snaga kritič­
k o j reči. Više nego do sada, više nego što je i roman­
tičarim a pošlo za rukom , zadatak pozitivne kritike
sastoji se u tom e da se ograniči na pojedino um etničko
delo a te k potom da prikazuje velike povezanosti. Jer
prevashodni zadatak k ritike nije — kako m nogi misle
WALTER BENJAMIN 23

— da poučava p rika zu ju ć i isto riju n iti da o b ra zu je

p oređ en jem , već da saznaje p o n iru ći u delo. Ona je
dužna da polaže računa o n jeg o vo j istin i i ta kvo pola­
ganje računa u m e tn o st ništa m a n je n e zahteva o d filo­
z o fije." N ije li tim e B e n ja m in anticipirao rezu lta te
m nog o b ro jn ih d isku sija o is tin s k o j m a rk s istič k o j k ri­
tici: o n em in o vn o sti da ta kva k ritik a u v ek m o ra b iti
u sm eren a ka bu d u ćn o sti, ali i svesna vre d n o sti u p ro š­
losti.
Zoran KONSTANTINOVIĆ
ESEJI
I
 O J E Z IK U U O P S T E I JE Z IK U L JU D I

Svako isp o ljav an je lju d sk o g duhovnog života m o ­

žemo shvatiti kao v rs tu jezika, a ovo sh v atan je, onako
kako to istin it m eto d čini, svuda o tv a ra nova p ita n ja .
Možemo govoriti o jeziku m uzike i p lastik e, o jeziku
prava, k o ji n em a nikakve n ep o sred n e veze s onim jezi­
cim a n a k o jim a su sastav ljen a n em ačk a ili engleska sud­
ska rešen ja, kao i o jeziku tehnike, k o ji n ije s tru č an je­
zik teh n ičara. Jezik u takvom k o n te k stu znači pincip ori-
jentisan na sao p štav an je duhovnih sad ržin a u odgova­
rajućim p red m etim a: u tehnici, u m etn o sti, p ra v u ili
religiji. Jed n o m .rečju: svako sao p štav an je d u h o v n ih sa­
držina je ste jezik, p ri čem u je sao p štav an je k ro z reč
sam o poseban slučaj, slučaj ljudskog sao p štav an ja, o d ­
nosno sao p šta v an ja k o je m u »se n alazi u te m e lju ili se
na n jem u zasniva (pravo, p o ezija). P o sto ja n je jezika
se, m eđutim , ne pro teže sam o p re k o svih p o d ru č ja
ljudskog duhovnog izražavanja, k o jem je u ovom ili
onom sm islu jezik uvek im an en tan , nego se p roteže
napro sto na sve. N em a takvih zbivanja ili stv ari — ni u
živoj ni u neživoj p riro d i — k o ji n a izvestan n ačin ne
bi učestvovali u jeziku, je r za sve n jih je b itn o da sa-
opštav aju svoju d uhovnu sadržinu. Reč „jezik", m eđu­
tim, u takvoj u p o tre b i u o p šte n ije m etafo ra. J e r sasvim
je isp u n jen o sad ržin o m sazn an je da ne m ožem o zam isliti
ništa što svoje duhovno biće n e bi saopštavalo p u ­
tem izraza; veći ili m a n ji step en svesti sa k o jim je takvo
saopštav an je p riv id n o (ili stvarno) povezano — ne
30 WALTER BENJAMIN

može nim alo prom eniti činjenicu da ni u čem u ne mo­

žemo zam isliti p o tpuno odsustvo jezika. Postojanje koje
bi bilo bez svakog odnosa p rem a jeziku — jeste ideja;
ali ova ideja ne može se u činiti plodnom čak ni na pod­
ru č ju onih ideja čiji opseg obeležava ideju boga.
Tačno je sam o toliko d a se u ovoj term inologiji svaki
izraz, ukoliko je on saopštavanje duhovnih sadržina,
u b ra ja u jezik. A, svakako, izraz po njegovom ćelom i
najsu štin sk ijem biću možemo shvatiti samo kao jezik;
sa dru g e strane, m oram o, da bism o shvatili neko jezič-
ko biće, uvek p ita ti za kakvo je duhovno biće ono ne­
posredan izraz. To znači: nem ački jezik, na prim er, ni­
kako n ije izraz za sve Sto kroz njega — tobože —
možemo izraziti, već je neposredni izraz onoga što sebe
u njem u saopštava. Ovo „Se” je duhovno biće. Time, naj-
pre, p o staje samo po sebi razum ljivo da duhovno biće
koje se saopštava u jeziku n ije sam jezik, već nešto što
od njega m oram o razlikovati. Shvatanje da se duhovno
biće neke stv ari nalazi upravo u njenom jeziku —
shvatanje u vidu hipoteze — duboka je provalija u koju
preti da se sruši sva jezička teorija*, čiji je pravi za­
datak da se održi n ad njom , upravo n ad njom lebdeći.
Razlikovanje duhovnog i jezičkog bića, u kome se ono
prvo saopštava, najosnovnije je u jezičko-teorijskom
ispitivanju, i ova razlika izgleda da je tako nesum njiva
da, naprotiv, često isticana istovetnost između duhovnog
i jezičkog bića p red stav lja dubok i neshvatljiv para­
doks, čiji je izraz nađ en u dvostrukom značenju reči
Aoyo^. Ipak, ovaj paradoks kao rešenje ima svoje
m esto u sred ištu jezičke teorije, ali ostaje paradoks
i nerešiv je tam o gde se nalazi na početku.
š ta saopštava jezik? Saopštava njem u odgovaraju­
će duhovno biće. Treba fundam entalno znati da se ovo
duhovno biće saopštava u jeziku, a ne kroz jezik. Nema,
dakle, onoga koji govori jezike, ako pod tim podrazu-
mevam o onoga koji se saopštava kroz ove jezike. Du­
hovno biće se saopštava u jeziku, a ne kroz jezik — to
znači:
1 Ili, možda, iskušenje da se hipoteza stavi na početak
čin i provaliju svakog filosofiranja?
O JEZIKU UOPŠTE I JEZIKU LJUDI 31

nije spolja jed n ak o jezičkom biću. D uhovno biće isto-

vetno je sa jezičkim sam o u k o lik o se m o ie s ao p štiti.
Ono što se u nekom d uhovnom b iću m ože sao p štiti,
jeste njegovo jezičko biće. Jezik saopštava, dakle, svag­
d ašn je jezičko biće stvari, a njihovo duhovno biće sam o
ukoliko se nalazi n ep o sred n o sad ržan o u jezičkom , uko­
liko se m o ie saopštiti.
Jezik saopštava jezičko biće stv ari. N a jja sn ija po­
java ovoga bića m eđ u tim , je ste sam jezik. O dgovor n a
p itanje: šta sao p štav a jezik ? — glasi, d akle: S v a k i je zik
saopštava sam sebe. Jezik ove lam pe, n a p rim er, n e
saopštava lam p u ( je r d uhovno b iće lam pe, u k oliko se
m o ie saopštiti, u o p šte n ije sam a la m p a ), nego: jezičk u
lam pu, lam p u u sao p šte n ju , lam p u u izrazu. J e r sa je ­
zikom je ovako: je zičk o biće stva ri je n jih o v jezik. Ra-
zum evanje jezičke te o rije zavisi od toga d a li će se ovaj
stav dovesti do jasn o će k o ja će u n ištiti svaki p riv id
tautologije u njem u. Ovaj stav n ije ta u to lo šk i, je r on
znači: ono što se m ože sao p štiti u nek o m duhovnom
biću je ste njegov jezik. N a ovom e „jeste" (š to je je d n a ­
ko sa „jeste n e p o sred n o ") sve počiva. — Ne p o ja v lju je
se n a jja sn ije u jeziku nekog duhovnog b ića o no što
se u n jem u m ože sao p štiti, kao što je rečeno n a p o četk u
ovog pasusa, već to što se m o ie s a o p štiti je ste nepo­
sredno sam jezik. Ili: jezik nekog duhovnog b ića je ste
neposredno ono što se o d n jega m ože sao p štiti. š t a je o d
nekog duhovnog b ića saopštivo, u tom e se ono saop­
štava; to znači: svaki jezik saopštava sam sebe. Ili,
tačnije: svaki jezik se saopštava u sam om e sebi, on
je u n a jč istijem sm islu „m ed iju m " sao p štav an ja. Medi-
jalnost, to je st n ep o sred n o st svakog duhovnog sa o p šta ­
vanja, je ste osnovni p ro b lem jezičke teo rije, i ak o ovu
n eposred n o st hoćem o da nazovem o m agičnom , onda je
iskonski p ro b lem jezika njegova m agija. U jedno ovaj
izraz, m agija jezika, u p u ću je na nešto d rugo: n a njegovu
b e sk rajn o st. O na je uslovljena neposrednošću. J e r u p ­
ravo zato što se k ro z jezik n išta ne saopštava, ne m o ­
žem o ono što se u jezik u saopštava sp o lja ograničavati
ili m eriti, i zato je u svakom jeziku sad ržan a njegova
nesam erljiv a je d in stv en a b e sk rajn o st. Njegovo jezičko
32 WALTER BENJAMIN

biće, ne njegove verbalne sadržine, obeležavaju granicu

jezika.
Jezičko biće stvari jeste njihov jezik; ovaj stav
prim en jen na lju d e znači: jezičko biće čoveka jeste nje­
gov jezik. To jest: čovek saopštava vlastito jezičko biće
u svom jeziku. Jezik čoveka, m eđutim , izražava se u
rečim a. Dakle, čovek saopštava vlastito duhovno biće
(ukoliko se može saopštiti), tim e što sve druge stvari
im enuje. Da li, m eđutim , znam o i za druge jezike koji
im en u ju stvari? Ne treb a prigovoriti da ne poznajemo
ni jed an jezik osim čovekovog; to nije istina. Samo što
ne znam o ni za jedan im en u ju ći jezik sem jezika ljudi;
ako poistoveti im enujući jezik sa jezikom uopšte, jezi­
čka teo rija se lišava n a jd u b ljih uvida. Dakle, jezičko
biće čoveka jeste u tom e što on im enuje stvari.
Zašto im enuje? Kome se saopštava čovek? — Me­
đutim , da li je ovo p itan je u slučaju čoveka drukčije
nego u slučaju d rugih saopštavanja (jezika)? Kome se
lam pa saopštava? Planina? Lisica? — Ali ovde odgovor
glasi: čoveku. To n ije antropom orfizam . Istinitost ovog
odgovora ispoljava se u saznanju a, možda, i u um et­
nosti. Uz to: ako se lam pa i planina i lisica ne bi
saopštavali čoveku, kako bi ih on tada imenovao? Ali on
ih im enuje: on se saopštava tim e što njih imenuje.
K ome se on saopštava?
Pre nego što odgovorim o na to pitanje, treba još
jedn o m ispitati: kako se čovek saopštava. Treba praviti
je d n u veliku razliku, treb a postaviti alternativu pred
kojom će se sigurno odati suštinski pogrešno m išljenje
o jeziku. Da li čovek saopštava svoje duhovno biće kroz
im ena k o ja daje stvarim a? Ili u njim a? U paradok-
salnosti ovog p ita n ja nalazi se odgovor na njega. Ko
veruje da čovek saopštava svoje duhovno biće kroz
imena, ne može pretpostaviti da čovek saopštava svoje
duhovno biće — je r to se ne dešava kroz imena stvari,
dakle kroz. reči kojim a on obeležava neku stvar. On
m ože sam o pretp o stav iti da čovek saopštava neku stvar
drugim ljudim a, je r se to zbiva kroz reč kojom obele­
žava neku stvar. Ovo gledište je građansko shvatanje
jezika, čija će se neodrživost i praznina ispoljiti sa sve
0 JEZIKU UOPSTE I JEZIKU LJUDI 33

većom očiglednošću u d a lje m izlaganju. Ono tvrdi: sred ­

stvo sao p štav an ja je reč, njegov p re d m e t je s tv ar, n je ­
gov ad re sa t — čovek. N asu p ro t tom e, dru g o g ledište ne
poznaje nikakvo sredstvo, nik ak av p re d m e t i nikakvog
adre sa ta sao p štav an ja. Ono tvrdi: u im e n u se d u h o vn o
biće čoveka saopštava Bogu.
Im e u p o d m č ju jezika p o sed u je jed in o ovaj sm i­
sao i ovo neuporedivo visoko značenje: d a je ono u n u ­
tra šn je biće sam og jezika. Im e je ono k ro z šta se n išta
više ne saopštava, i u kom e se jezik sao p štav a sam sebi
i apsolutno. U im enu je duhovno biće k o je se saopštava
jezik kao takav. Im e p o sto ji sam o tam o gde je duhovno
biće u svom sao p šta v an ju sam jezik u svojoj a p so lu t­
noj celini, i tu p o sto ji sam o ime. Im e kao nasledni deo
ljudskog jezika jam či, dakle, da je je zik kao takav
duhovno biće čoveka; i sam o zato se duhovno biće čo­
veka m eđ u svim duhovnim bićim a jed in o m ože p o t­
puno sao p štiti. To čini razlik u izmeđiu lju d sk o g jezika
i jezika stvari. Ali p ošto je duh o v n o biće čoveka sam
jezik, on se ne može saopštavati kroz njega, već sam o u
njem u. P o jam ove intenzivne to taln o sti jezika kao d u ­
hovnog bića čoveka jeste ime. Covek je o n aj koji im e­
nuje, i po tom e vidim o da iz njega govori č ist jezik.
Sva p riro d a, ukoliko se saopštava, saopštava se u je ­
ziku, dakle, n a k ra ju k rajeva, u čoveku. Zato je on gos­
p o d a r p riro d e i može im enovati stvari. Sam o kroz jezi-
čko biće stv ari dolazi on, polazeći od sebe, do njihovog
saznanja — u im enu. B ožanska tvorevina završava se
tim e što stv ari d o b i ja ju im e o d čoveka, iz koga u im enu
govori sam o jezik. Možemo obeležiti im e kao jezik jezi­
ka (p ri čem u genitiv ne označava odnos sredstva, već
m ediju m a), i u ovom sm islu je, svakako, je r govori u
imenu, čovek govornik jezika, a u p rav o zato i njegov
jedini. O značavajući čoveka kao biće koje govori (a to
je na p rim er, p rem a S v eto m p ism u, očigledno o naj koji
d aje ime: „ . . . kako Adam nazove k o ju životinju onako
da joj bude im e ”*), mnogi jezici u tu oznaku unose ovo
m etafizičko saznanje.
* Citati iz Svetog pisma uzeti su iz prevoda Đ. Dani-
čića. — Prim. prev.
 34 WALTER BENJAMIN

Ali ime n ije sam o poslednji poklič, ono je i stvarni

poziv jezika. Time se u im enu pojavljuje osnovni zakon
jezika, p rem a kome je ista stvar iskazati se sam i svemu
se drugom o b ratiti. Jezik ise — i u njem u neko duhovno
biće — čisto iskazuje sam o tam o gde govori u imenu,
to jest: u univerzalnom imenovanju. Tako u imenu vr-
hune intenzivna totalnost jezika kao apsolutno saop-
štivog duhovnog bića i ekstenzivna totalnost jezika kao
univerzalno saopštavajućeg (nazivajućeg) bića. Jezik je,
p rem a svom saopštivom biću, p rem a svojoj univerzal­
nosti, nesavršen tam o gde duhovno biće koje govori iz
njega n ije po svojoj celoj stru k tu ri jezičko, to je st saop-
štivo. Sam o čovek im a prem a univerzalnosti i intenzi­
tetu savršen jezik.
S obzirom n a ovo saznanje, sada se bez opasnosti
od zabune može postaviti pitanje, koje je, doduše, od
najveće m etafizičke važnosti, ali na ovom m estu u svoj
jasnoći može b iti izneto n a jp re kao terminološko. Da
li, naime, duhovno biće — ne samo čoveka (je r jfe to
nužno) već i stv ari, pa stoga duhovno biće uopšte — treb a
u jezičkoteorijskom pogledu obeležiti kao jezičko biće.
Ako je duhovno biće istoyetno sa jezičkim bićem, onda
je stv ar p rem a svom duhovnom biću m edijum saopšta-
vanja, i to što se u njoj saopštava jeste — shodno
m edijalnom odnosu — upravo sam taj m edijum (je­
zik). Jezik je, onda, duhovno biće stvari. Duhovno biće
se, dakle, u n ap red postavlja kao saopštivo, ili, bolje reći,
upravo baš se stavlja u saopštivost, te teza: jezičko
biće stvari istovetno je sa svojim duhovnim ukoliko je
ovo drugo saopštivo — postaje po svom „ukoliko" tau-
tologija. S a d riin e jezika nema; kao saopštavanje, jezik
saopštava neko duhovno biće, to jest, m ogućnost saop-
štavanja kao takvu. Razlike jezika su razlike medijum a
koji se razlikuju tako reći prem a svojoj gustini, dakle
po stupnju; i to u dvostrukom pogledu: prem a gustini
onoga koji saopštava (im enuje) i onoga što se saop­
štava (im ena) u saopštavanju. Prirodno, oba ova pod­
ručja, koja su čisto odvojena, a ipak spojena samo u
im enim a što čine čovekov jezik, stalno odgovaraju jed­
no drugom .
O JEZIKU UOPSTE I JEZIKU U U D I ^ 35

Za m etafiziku jezika, poistovećivanje duhovnog sa

jezičkim bićem , k o je zna sam o za stu p n je v ite razlike,
p redstav lja g ra d a ciju celokupnog d u h ovnog bića. Ovu
gradaciju, k o ja se odigrava u u n u tra š n jo sti sam o g du­
hovnog bića, n e m ožem o više s v rsta ti n i p o d je d n u n ad ­
ređenu kateg o riju . O na zato vodi k a razlik o v an ju svih
kako duho v n ih tak o i jezičkih b ić a p re m a stu p n jev im a
egzistencije ili p re m a stu p n jev im a bića, kak o je to u
odnosu n a du h o v n a b ića već sk o lastik a b ila navikla da
čini. Poistovećivanje duhovnog sa jezičk im bićem je, m e­
đutim , u je z ičk o teo rijsk o m p o gledu od tak o velike m eta­
fizičke dalekosežnosti zato što vodi k a onom p o jm u k o ji
se neprestano, kao sam o d sebe, isticao u sre d ištu filo-
sofije jezika i k o ji je činio n je n u n a ju ž u vezu sa filoso-
fijom religije. To je p o ja m o tk ro v en ja. — U ok v iru sve­
ukupnog jezičkog o b lik o v an ja vlada su k o b izrečenog i
izrecivog sa neizrecivim i neizrečenim . P o sm a tra ju ć i
ovaj sukob, u p ersp ek tiv i neizrecivog vidim o u je d n o pos-
lednje duhovno biće. P rem a tom e, jasn o je d a se u pois-
tovećivanju duhovnog sa jezičkim bićem osporava ovaj
odnos o b rn u te p ro p o rcio n aln o sti m eđu n jim a. J e r ovde
teza glasi: što je duh du b lji, tj. što je eg zisten tn iji i
stvarn iji, utoliko je izreciviji i izrećeniji, k ao što je
upravo u d uhu ovog poistovećivanja da se odnos izm eđu
duha i jezika učini p o tp u n o jednoznačnim , tak o da
jezički najeg zisten tn iji, to je st n a jfik s ira n iji izraz, jezi-
čki n ajp reg n an tn iji i n a jp o sto jan iji, jed n o m re č ju : naj-
izrečeniji — je ste u jed n o čista duho v n o st. A u p rav o to
podrazum eva p o jam otk ro v en ja, k ad a nep rik o sn o v en o st
reči uzim a za jed in i i dovoljan uslov i obeležje b o žan stv a
duhovnog bića k o je se u n je m u iskazuje. N ajviše du­
hovno p o d ru čje religije jeste (u p o jm u o tk ro v e n ja ) u je­
dno jedino koje ne zna za neizrecivo. J e r se naziva u
im enu i iskazuje se kao otkrovenje. U ovom se p ak
nagoveštava d a se sam o najviše duhovno biće, kakvo se
jav lja u religiji, zasniva čisto na čoveku i n a njegovom
jeziku, dok se sva u m etn o st, ne izuzim ajući pesništvo,
ne zasniva n a p o slednjoj su štin i jezičkog duha, nego n a
pred m etn o m jezičkom duhu, m ad a i u njegovoj savr­
36 WALTER BENJAMIN

šenoj lepoti. „Jezik, m a jka razum a i otkrovenja, njeno

A i ft", kaže Hamann.*
Sam jezik nije savršeno izrečen u samim stvarima.
Ovaj stav im a dvostruk smisao, prem a prenesenom i
predm etnom značenju: jezici stvari su nesavršeni, i oni
su nemi. Stvari su lišene čisto jezičkog oblikovnog prin­
cipa — glasa. One se mogu jed n a drugoj saopštavati sa­
m o kroz neku više ili m anje m aterijalnu zajednicu. Ona
je neposredna i b eskrajna, kao i zajednica svakog je­
zičkog saopštavanja; ona je m agična (je r postoji i ma­
gija m aterije). N euporedivost ljudskog jezika jeste u
tom e što je njegova m agična zajednica sa stvarim a ne­
m a terijaln a i čisto duhovne prirode, a za to je glas
simbol. Ovu sim boličnu činjenicu izriče Sveto pismo,
govoreći da je bog čoveku „duhnuo u nos duh životni":
to je ujedno i život i duh i jezik.
Ako u daljem su štin u jezika posm atram o na os­
novu prve glave Postanja, tim e ne idemo ni za tumače­
njem Svetog pism a kao svrhom , niti se ovde Sveto
pism o objektivno kao otkrivena istina stavlja u temelj
razm išljan ja, već želimo da pronađem o ono što proiz­
lazi iz tek sta S vetog pism a, s obzirom na prirodu samog
jezika; a S veto pism o je, s obzirom na tu nam eru, u
prvi m ah sam o zato neophodno je r ga ova izlaganja
u p rin cip u p rate u tom e što je u njim a jezik pretpo­
stavljen kao poslednja, neobjašnjiva i m istična stvar­
nost, koju možemo po sm atrati samo u njenom razvoju.
Time što sam o sebe sm atra otkrovenjem , Sveto pism o
nužno m ora razvijati osnovne jezičke činjenice. — Dru­
ga verzija priče o stvaranju, koja govori o uduvavanju u
nos duha životnog, ujedno saopštava d a je čovek nači­
n je n od zemlje. To je u čitavoj istoriji stvaranja jedino
m esto gde se govori o nekom m aterijalu stvaraoca, u
kom e ovaj izražava svoju volju, koja je inače začelo
zam išljena kao neposredno stvaralačka. U ovoj drugoj
isto riji stvaranja, stvaranje čoveka n ije se zbilo posred­
stvom reči: i reče bog — i bi —, već ovaj ne iz reči stvo­

* Johann Georg Hamann (1730—1788) — nem. filo-

sof i književnik. — Prim. prev.
O JEZIKU UOPSTE I JEZIKU LJUDI 37

reni čovek sad a d o b ija dar jezik a i izdiže se iznad

prirode.
Ova specifična rev o lu cija č in a stv a ra n ja , k o ji se ori-
jentiše n a čoveka, nije, m eđ u tim , m a n je ja sn o zabele-
žena u p rv o j isto riji stv aran ja, i u jed n o m sasvim d ru ­
gom k o n tek stu jam či, sa isto m o d ređenošću, p o seb n u
povezanost čoveka i jezika u činu stv aran ja. R aznolika
ritm ik a stv aralačk ih činova u p rv o j glavi ipak d o p u šta
neki osnovni oblik, od koga jed in o čin stv aran ja čoveka
znatno o d stupa. Doduše, ovde nigde n ije u p ita n ju , ni
kod čoveka ni kod p riro d e, izričit odnos p rem a m a te ri­
jalu od koga su oni stvoreni; d a li se, m ožda, p ri re-
čima „on stvori" svakad m isli n a stv aran je iz m a te rije ,
pitan je je koje m o ra ovde o stati nerešeno. Ali ritm ik a
prem a kojoj se odvija stv a ra n je p riro d e (p re m a Po­
sta n ju 1) jeste: n eka b u d e — stv o ri — nazva. U p o je d i­
nim činovim a stv aran ja (1,3; 1,11) p o ja v lju je se sam o
„neka bude". U ovom „neka b u d e" i u „nazva”, na p o ­
četku i k ra ju čina p o jav lju je se svaki p u t du b o k i ja sa n
odnos stvaralačkog čina p re m a jeziku. Stv aralačk i čin
počinje stvaralačkom svemoći jezika, a n a k ra ju jezik
lako reći unosi u sebe ono što je stvoreno, im en u je ga.
On je, dakle, onaj koji stvara, i d ovršenost, on je reč i
ime. U bogu je ime stvaralačko, je r je on reč, a b ožja
reč je spoznajuća je r je ime. ,,I vidje . . . da je do b ro ", —
to jest: spoznao je krož ime. A psolutni odnos im ena pre­
m a saznanju p o sto ji sam o u bogu, sam o tam o je ime,
budući da je p o tp u n o istovetno sa stv aralačk o m rećju,
čist m edijum saznanja. To znači: bog je učinio stv ari
saznajnim zahvaljujući njihovim im enim a. Covek ih,
m eđutim , im enuje zahvaljujući saznanju.
U stv aran ju čoveka je tro s tru k a ritm ik a stv aran ja
prirod e u stu p ila m esto jednom sasvim drugom p o re tk u .
U njem u, dakle, jezik ima drugo značenje; tro jstv o čin a
je i ovde održano, ali o d sto ja n je se utoliko sn ažn ije
ispoljava baš u paralelizm u: u tro stru k o m : „stv o ri” sti­
ha 1,27. Bog nije stvorio-čoveka iz reči, i n ije ga im eno­
vao. N ije h teo da ga p o d red i jeziku, već je u čoveku
bog oslobodio svoj jezik, koji je n je m u služio kao medi-'
ju m stv aran ja. Bog se odm arao kada je u čoveku prepu-
38 WALTER BENJAMIN

stio svoje stvaralaštvo samom e sebi. Ovo stvaralaštvo,

oslobođeno svoje božanske aktualnosti, postalo je sa­
znanje Covek je saznavalac istog jezika u kojem je bog
tvorac. Bog ga je stvorio po obličju svojemu, stvorio je
onoga koji spoznaje prem a obličju tvorca. Zato je stavu:
duhovno biće čoveka jeste jezik — potrebno objašnje­
nje. Njegovo duhovno biće jeste jezik u kome je stvo­
ren. U reči je stvoren i božje jezičko biće jeste reč. Sav
ljudski jezik je sam o refleks reči u imenu. Im e isto
onoliko malo dostiže reč koliko i saznanje stvaranje.
B eskrajnost celog ljudskog jezika uvek će po biću ostati
ograničena i analitička u poređenju sa potpuno neogra­
ničenom i stvaralačkom beskrajnošću božanske reči.
N ajd u b lji odraz ove božanske reči i tačka na kojoj
ljudski jezik postiže n ajp risn ije učešće u božanskoj be-
skrajn o sti čiste reči, tačk a na kojoj jezik ne može postati
konačna reč i saznanje — to je ljudsko ime. Teorija
vlastitog im ena jeste teo rija o granici između konačnog
i beskonačnog jezika. Od svih bića, čovek je jedino koje
sam o im enuje p ripadnike svoje vrste, kao što je i jedino
koje bog nije imenovao. Možda je smelo, ali je potpu­
no m ogućno u ovom k o ntekstu pom enuti drugi deo stiha
2,20, koji govori d a je čovek nadeo ime svim bićima,
„ali se ne nađe Adamu drug prem a njem u". Kao što i
Adam svojoj ženi, čim ju je dobio, daje ime. (čovečica
u drugoj glavi, Jeva u trećoj.) D avanjem imena, roditelji
posvećuju svoju decu bogu; im enu koje daju ne odgo­
vara — m etafizički, a ne etimološki shvaćeno — nikakvo
saznanje, m a kako nazvali novorođenu decu. U stro ­
gom sm islu ne bi trebalo ni da ijedan čovek odgovara
im enu (p rem a njegovom etim ološkom značenju), jer
vlastito im e je božja reč u ljudskim glasovima. Sa njim
je svakom čoveku zajam čeno njegovo stvaranje od stra­
ne boga, i u tom sm islu on je sam tvorac, kao što to
m itološka m u d ro st iskazuje u shvatanju (koje se često
nalazi) d a je čoveku njegovo ime sudbina. Vlastito ime
je zajednica čoveka sa stvaralačkom rečju boga. (Ovo
nije jedina božja reč, čovek zna još i drugu jezičku za­
jednicu sa božjom rečju.) Kroz reč je čovek povezan sa
jezikom stvari. Ljudska reč je ime stvari. Time se više
0 JEZIKU UOPSTE I JEZIKU UUDI 39

ne može p o jav iti p red stav a, k o ja odgovara g rađ an sk o m

shv atan ju jezika, da se reč slu čajn o odnosi p re m a p re d ­
m etu, d a je o na nekom konvencijom p o stav ljen znak
stvari (ili njihovog sazn an ja). Jezik n ik ad a ne d a je
p u k e znakove. Pogrešno je, m eđutim , i o d b aciv an je gra­
đanske jezičke te o rije od stra n e m ističk e. P rem a n jo j
je, naim e, reč ap so lu tn o biće stv ari. To n ije tačno, je r
s tv a r sam a p o sebi n em a reči, stv o ren a je iz božanske
reči i spoznata p o svom e im enu p re m a lju d sk o j reči. Ali
ovo saznanje p re d m e ta n ije s p o n ta n a tvorevina, ne na­
staje iz jezika a p so lu tn o neograničeno i b e sk rajn o kao
stvaran je; već se ime, k o je čovek d a je jeziku zasniva
na tom e kako se jezik n je m u saopštava. U im enu b ožja
reč n ije ostala stv aralačk a, p o stala je delim ično pri-
m alačka, iako jezički prim alačk a. Ovo je p rim an je ori-
je n tisan o n a sam jezik stvari, iz k o jih o p e t bezglasno
1 u nem oj m agiji p riro d e zrači b o žja reč.
Za istovrem eno p rim an je i sp o n tan o st, kakvi se u
ovoj jedinstvenoj povezanosti nalaze sam o u jezičkom
p o d ru č ju , jezik, m eđutim , im a p o seb n u reč, a ta reč
se odnosi i n a ono p rim an je bezim enog u im enu. To je
prevod jezika stv ari n a jezik čoveka. N užno je da se
p o ja m p rev o đ en ja zasn u je u n a jd u b lje m slo ju jezičke
teorije, je r on je odveć dalekosežan i zn ačajan da bi u
bilo kom pogledu m ogao b iti ra sp ra v lje n n ak n ad n o , kao
što se p o nekad m isli. Svoje p u n o značenje on stiče uvi­
đan jem d a se svaki viši jezik (sa izuzetkom b ožje re č i)
može p o sm atra ti kao p revod svih d ru g ih . Sa navedenim
odnosom jezika kao m ed iju m a različite gustine d a ta je
m eđusobna p revodljivost jezika. Prevod je p ren o šen je
jednog jezika u d rugi kroz k o n tin u u m p rom ena. K roz
k o n tin u u m e prom ene, a ne a p stra k tn a p o d ru č ja jed n a­
kosti i sličnosti prolazi prevođenje.
Prevođenje jezika stv ari u jezik čoveka n ije sam o
p revo đ en je nem og u glasovno, ono je p re v o đ en je bezi­
m enog u ime. To je, dakle, p revođenje jednog nesavrše­
nog jezika u savršeniji, i ono nužno m o ra tom e n ešto
dodati, naim e saznanje. A o b jek tiv n o st ovog p rev o đ en ja
zajam čen a je u bogu. J e r bog je stvorio stvari, stv ara­
lačka re č u n jim a k lica je saznajućeg im ena, kao što je i
 40 WALTER BENJAMIN

bog na k raju nazvao svaku stvar pošto ju je stvorio.

Ali ovo im enovanje je, očigledno, samo izraz istovet-
nosti stvaralačke reči i saznajućeg imena u bogu, ne
unapred sprem no rešenje onoga zadatka koji bog izri­
čito samom čoveku dodeljuje: naime, da imenuje stvari.
Time što prim a nem bezimen jezik stvari i prevodi ih
u glasovni oblik imena — čovek rešav'a ovaj zadatak.
On bi bio nerešiv da čovekov jezik imena i bezimeni
jezik stvari nisu srodni u bogu, oslobođeni iz iste stvara­
lačke reči koja je u stvarim a postala saopštavanje mate­
rije u m agičnoj zajednici, a u čoveku jezik saznanja i
im ena u blaženom duhu. H am ann kaže: „Sve što je čo­
vek čuo na početku, video očima, i što su njegove ruke
dotakle, bila je živa reč; jer bog je bio reč. Sa ovom
rečju u ustim a i u srcu bio je početak jezika tako pri­
rodan, tako blizak i tako lak kao dečja igra. . Slikar
Miiller* u svome delu Adam ovo buđenje i prve blažene
noći (Adam s Erw achen und erste selige N achte) stavlja
bogu u usta ove reči kojim a se čovek poziva da daje
imena: „čoveče zemlje, priđi bliže, u opažanju postani
savršeniji, savršeniji postani kroz reč". U ovoj vezi opa­
žanja i im enovanja, u suštini se m islilo na saopštavajuću
nem ost stvari (životinja) u odnosu prem a ljudskom je­
ziku reči, koji ih kroz ime prim a u sebe. U istom po­
glavlju dela govori , iz pesnika saznanje da samo reč,
od koje su stvari stvorene, čoveku dozvoljava njihovo
imenovanje, tim e što se saopštava na raznolikim jezi­
cima životinja, m ak ar i nemo, i to u sledećoj slici: bog
daje životinjam a redom znak, posle koga stupaju pred
čoveka da ih im enuje. Na skoro subliman način data je
tako, preko slike znaka, jezička zajednica nemog stva­
ran ja i boga.
Kao što nema reč u postojanju stvari toliko besko­
načno zaostaje za im enujućom reči u saznanju čoveka,
a ova opet za stvaralačkom rečju boga, tako isto je dat
temelj i za mnoštvo ljudskih jezika. Jezik stvari može
ući u apsolutni jezik saznanja i imena samo u prevodu

* Friedrich Miiller, nazvan slikar Muller (1749—1825),

nem. književnik. — Prim. prev.
O JEZIKU UOPSTE I JEZIKU U U D I 41

— koliko prevoda, toliko jezika, čim je čovek, naim e,

ispao iz rajsk o g sta n ja u k o jem se znalo sam o za jed an
jezik. (P rem a S v eto m p ism u , d o ove posledice izgnanja
iz ra ja dolazi, doduše, tek d o cn ije.) R ajsk i jezik lju d i
m orao je b iti p o tp u n o spoznajan; dok se d o cn ije sve­
koliko saznanje jo š jed n o m b e sk rajn o d iferen cira u ra ­
znolikosti jezika, a n a nižem stu p n ju se u o p šte m o ralo
diferen cirati kao stv aran je u im enu. Da je, naim e, jezik
u ra ju bio p o tp u n o spoznajan, ne može p rik riti ni p o sto ­
ja n je d rv eta saznanja. N jegove ja b u k e treb alo je da
pruže saznanje o tom e šta je d o b ro a šta zlo. Ali bog
je već sedm og dan a po rečim a S tv a ra n ja saznao: ,,I gle,
dobro b ješe veom a". S azn an je na koje navodi zm ija,
saznanje o tom e šta je d o b ro a šta zlo, bezim eno je. U
n a jdu b ljem sm islu je ništavno, i u pravo ovo zn an je je
jedino zlo poznato u ra jsk o m stan ju . Znanje o tom e šta
je dobro a šta zlo n a p u šta ime, to je sazn an je spolja,
nestvaralačko podražavam je stv aralačk e reči. Im e izlazi
sam o iz sebe u ovom saznanju: p ad u greh je čas ro đ e n ja
ćovečje reči, u k o jo j ime više n ije živelo neoštećeno.
Tu je reč izašla iz jezika im ena, iz saznajuće, m ožem o
reći: iz im anentne vlastite m agije, da bi izričito, tak o
reći spolja, postala m agična. Reč tre b a n ešto da saopšti
(van sebe sam e). To je stv arn o greh jezičkog duha. O vde
im am o reč k o ja saopštava n ešto spolja, reč k o ja je, tako
reći, p a ro d ija izričito po sred n e reči n a izričito nepo­
srednu, stv aralačk u b o žan sk u reč, i p ro p a d a n je blaženog
jezičkog duha, adam skog, koji se m eđu n jim a nalazi.
Naime, d o ista p o sto ji istovetnost izm eđu reči k o ja po
obećanju zm ije spozfiaje do b ro i zlo, i izm eđu reči k o ja
saopštava nešto sp o ljašn je. Saznanje stv ari zasniva se
na imenu, saznanje dobrog i zlog je, m eđutim , u dubo­
kom sm islu u kojem K ierkegaard shvata tu reč, „b rb ­
ljanje", i poznaje sam o jed n o očišćenje i uzvišenje ko­
jem je izložen b rb ljiv čovek, grešnik: sud. Za reč osude
je, svakako, saznanje o d o b ru i zlu neposredno. N jena
m agija je d ru g ačija nego m agija im ena, ali je isto to­
liko m agija. Ova reč osude is te ru je prve lju d e iz ra ja ;
sam i su to izazvali na osnovu jednog večnog zakona,
 42 WALTER BENJAMIN

prem a kom e ta reč — kažnjava onoga ko je probudi;

m ada ona to i očekuje. Sa padom u greh, budući da je
naru šen a večna čistota imena, podigla se stroža čistota
reči k o ja osuđuje, presude. Za suštinski kontekst jezika
greh im a tro stru k o značenje (d a ne pom injem o ovde
njegova druga značenja). Time što čovek izlazi iz čistog
jezika imena, on pretv ara jezik u sredstvo (naime, za
saznanje koje m u n ije prik lad n o ), a tim e i delimično,
svakako, u p u k i znak; posledica toga je kasnije mnoštvo
jezika. Drugo značenje jeste u tom e što se sada iz
greha, kao re stitu cija za neposrednost imena koja je
povređena u njem u, podiže nova neposrednost, magija
presude, koja više ne počiva blaženo u samoj sebi. Treće
značenje — koje je, možda, dopušteno pretpostaviti —
bilo bi da i poreklo ap strakcije, kao moći jezičkog duha,
tre b a tražiti u grehu. Dobro i zlo, naime, nalaze se kao
nešto što se ne može imenovati, kao nešto bezimeno,
izvan jezika imena, koji čovek napušta u provaliji ovog
po stav ljan ja p itan ja. M eđutim, s obzirom na postojeći
jezik, ime p ru ža sam o podlogu u kojoj su ukorenjeni
k o n k re tn i elem enti jezika. A a p strak tn i jezički elementi
— tako se, možda, srne pretpostaviti — ukorenjeni su u
reči k oja osuđuje, u presudi. N eposrednost (a to je je­
zički k o ren ) saopštivosti ap strak cije nalazi se u presudi.
Ova neposrednost u saopštavanju apstrakcije javila se
kao sudija k ad je u grehu čovek napustio neposrednost
u saopštavanju konkretnog, k ad je napustio ime, i pao u
p rov aliju posrednosti svakog saopštavanja, reči kao
sredstva, sujetne reči, u provaliju brbljanja. Je r —
jo š jednom to treb a reći — p itan je o dobru i zlu u svetu
posle stv aran ja bilo je b rb ljan je. Drvo saznanja nije
u božjem v rtu stajalo rad i obaveštenja o d o b ru i zlu
ko je bi moglo dati, već kao oznaka suda nad onim koji
pita. Ova užasna iro n ija obeležje je m itskog pdrekla
prava.
Posle greha, koji je, načinivši jezik posrednim , po­
stavio tem elj njegovoj raznolikosti, mogao je do po­
m e tn je jezika b iti sam o još jedan korak. Pošto su ljudi
naru šili čistotu imena, trebalo je sam o još da dođe do
odvraćanja od onog p o sm atran ja stvari, u kojem čovek
0 JEZIKU UOPSTE I JEZIKU UUDI 43

sh v ata n jih o v jezik, p a d a b u d e u k lo n jen z ajed n ičk i te­

m elj već p o lju ljan o g jezičkog d u h a čoveka. Z n a ko vi se
m o ra ju po m esti o n d a k ad n a sta n e z b rk a u stv arim a.
Za po ro b ljav an jem jezika u b rb lja n ju sledi p o ro b ljav a ­
n je stv ari u b u d a la štin i gotovo kao neizostavna posle-
dica tog p o ro b ljav an ja. U ovom o d v raćan ju od stv ari
— a p o ro b ljav an je je to značilo — n a sta o je p lan izgrad­
n je kule i s n jim p o m e tn ja jezika.
Život čoveka u čisto m jezičkom d u h u b io je b la­
žen. Ali p riro d a je nem a. D oduše, u dru g o j glavi Postanja
ja sn o se oseća kako je ova o d čoveka im enovana n em o st
1 sam a p o stala blaženstvo, sam o nižeg stu p n ja . K od sli­
k a ra M iillera Adam kaže o životinjam a, k o je ga n ap u ­
š ta ju p o što ih je im enovao: ,,I videh kak o plem en ito od-
skočiše, je r čovek im je dao im e". Ali posle greha, kad
bog p ro k u n e zem lju, izgled p riro d e se n a jd u b lje me-
n ja . Sada p o čin je n je n a d ru g a nem ost, -koju podrazu-
m evam o p o d dubo k o m tu g o m p riro d e. M etafizička je
istina d a b i sva p riro d a počela d a ja d ik u je k ad a bi
b ila o b d a re n a jezikom . (P ri čem u „o b d ariti jezik o m " u
svakom slu čaju znači više nego „učiniti da m ože d a
govori".) Ovaj stav im a d v o stru k sm isao. On znači naj-
pre: o n a b i jad ik o v ala zbog sam og jezika. N em ost: to je
veliki ja d p riro d e (i ra d i n jen o g sp asen ja se u p riro d i
nalaze život i jezik čoveka, a n e sam o, kak o se p re tp o ­
stavlja, p esn ik a). Drugo, ovaj sta v veli: ona b i jad ik o ­
vala. Ali jad ik o v k a je n a jm a n je izdiferenciran, n em o ­
ćan izraz jezika, o n a sadrži sk o ro sam o ču ln i dah; i
tam o gde sam o b iljk e šum o re uvek o d je k u je i jadikov­
ka. Zato što je nem a, p riro d a tu g u je. Jo š d u b lje uvodi
u su štin u p riro d e o b rta n je ovoga stava: tu g a p riro d e
čini je nem om . U svoj tuzi p o sto ji n a jd u b lja težn ja d a
se bu d e nem , a to je b e sk rajn o više nego nesp o so b n o st
ili neželja za sao p štav an jem . Ono što je tužno oseća se
n a ta j n ačin p o tp u n o sp o zn ato od stra n e n esp o zn atlji­
vog. B iti im enovan — čak i ako je onaj k o ji im en u je
ravan bogu ili blažen — znači, m ožda, uvek neko naslu-
ćivanje tuge. K oliko je ovo te k slučaj k ad ne im en u je
blaženi ra js k i jezik im ena, nego to čine sto tin e lju d sk ih
jezika, u 'kojim a je im e već uvenulo, a k o ji ipak, p rem a
 44 WALTER BENJAMIN

božjoj izreci, spoznaju stvari. Stvari nem aju vlastitog

im ena sem u bogu. Jer bog ih je stvorio u stvaralačkoj
reči; doduše, dajući im vlastita imena. Ali u jeziku
čoveka one su prekom erno imenovane. U odnosu ljud­
skih jezika p rem a jeziku stvari nalazi se nešto što se
približno može obeležiti kao „prekom erno imenovanje":
prekom erno im enovanje kao n ajd u b lji jezički temelj
svakolike tuge i (posm atrano polazeći od stvari) sva­
kog zanem ljenja. Prekom erno im enovanje kao jezičko
biće tuge ukazuje na jedan drugi značajan odnos jezika:
na prekom ernu određenost koja vlada u tragičnom od­
nosu između jezika ljudi koji govore.
Postoji jezik plastike, slikarstva, pesništva. Kao što
je jezik pesništva zasnovan u čovekovom jeziku imena,
ako ne jedino u njem u, a ono ipak i u njem u, isto tako
veoma lako možemo zam isliti da je jezik vajarstva ili
slikarstva zasnovan u izvesnim vrstam a jezika stvari, da
kod njih postoji prevođenje jezika stvari u jedan be­
skrajn o viši jezik, ali koji možda ipak pripada istoj
sferi. Ovde je reč o bezimenim, neakustičnim jezicima,
o jezicim a iz m aterijala; p ri tom treb a da imamo u
vidu m aterijaln u zajednicu stvari u njihovom saopšta-
vanju.
Uostalom, saopštavanje stvari začelo predstavlja tak­
vu v rstu zajedničkosti da obuhvata svet uopšte kao ne-
podeljenu celinu.
Da bi se shvatili um etnički oblici treba pokušati
da se svi oni shvate kao jezici i potražiti njihovu pove­
zanost sa prirodnim jezicima. Srodnost pesme sa jezi­
kom ptica p rim er je koji se nameće, je r pripada akustič-
koj sferi. Sa druge strane, sigurno je da jezik um etnosti
možemo shvatiti samo u najdubljem odnosu prem a uče­
nju o znacima. Bez ovog uopšte svaka filosofija jezika
ostaje potpuno fragm entarna, zato što je odnos između
jezika i znaka (za šta odnos između ljudskog jezika i
pism a predstavlja samo sasvim poseban prim er) prvo­
bitan i fundam entalan.
Ovo pruža priliku da se označi jedna druga suprot­
nost, koja vlada celokupnim područjem jezika i koja
ima značajne veze sa spom enutim odnosom između je­
O JEZIKU UOPSTE I JEZIKU LJUDI 45

zika u u žem sm islu i znaka, ali se ip ak n ip o što ne p o ­

d u d ara sa tim odnosom . Jezik, naim e, n ije u svakom
slučaju sam o sao p štav an je saopštivog, već u je d n o sim ­
bol ne-saopštivog. Ova sim bolična s tra n a jezika pove­
zana je sa njegovim odnosom p re m a znaku, ali se, na
prim er, u izvesnom sm islu p ro teže i n a im e i sud. Ovi
nem aju sam o sao p šta v aju ću fu n k ciju , nego, najverovat-
nije, i je d n u sa n jo m usko povezanu sim b o ličn u fu n k ­
ciju, na k o ju ovde, b a r izričito, n ije ukazano.
Prem a tom e, posle ovih ra z m a tra n ja o staje jed an
prečišćen p o ja m jezika, m a koliko bio n ep o tp u n . Jezik
nekog b ića je ste m edij um u kom e se njegovo duhovno
biće saopštava. N ep rek id n a re k a ovog sao p štav an ja pro-
tiče kroz celu p riro d u , od n a jn ižih egzistencija do čo­
veka, i o d čoveka do boga. Covek se saopštava bogu
kroz im e k o je d a je p riro d i i p rip a d n ic im a sopstvene
vrste (u v lastito m im en u ), a p riro d i d a je ime n a osnovu
s aopšten ja koje od n je prim i, je r je i cela p riro d a p ro ­
žeta bezim enim nem im jezikom , rezid iju m o m stv ara ­
lačke božanske reči, k o ja se o d ržala u čoveku kao spo-
znajuće ime, a lebdeći nad čovekom kao re č k o ja do­
nosi p resu d u . Jezik p riro d e m ožem o p o re d iti sa nekom
tajnom lozinkom k o ju svaki s tra ž a r n a sopstvenom je ­
ziku p re d a je sledećem stra ža ru , ali je sad ržin a lozinke
jezik sam e straže. Svaki viši jezik je p rev o đ en je nižeg,
dok se sa k ra jn jo m jasn o ćo m ne ra z astre b ožanska reč,
koja je jedinstvo ovog jezičkog kretanja.^
 SUDBINA I KARAKTER

Sudbinu i k a ra k te r lju d i obično sm atra ju kauzalno

povezanim i k a ra k te r označavaju kao uzrok sudbine.
M isao k oja se nalazi u tem elju toga sledeća je: kada bi,
sa jedne strane, k a ra k te r nekog čoveka — što, dakle,
znači i način njegovog ponašanja — bio poznat u svim
pojedinostim a, i kada bi, sa druge strane, zbivanja u
svetu bila poznata u onim područjim a u kojim a dolaze u
dodir sa tim k arakterom , mogli bism o tačno reći i šta
bi se tom k a ra k te ru dogodilo i šta bi on uradio. To
znači: njegova sudbina bila bi poznata. Savremene pred­
stave ne om ogućuju neposredan odnos m išljenja prem a
pojm u sudbine, a d an ašn ji ljudi dolaze i na pomisao da
k a ra k te r čitaju, recim o, iz telesnih c rta čovekovih, je r
na neki način nalaze u sebi uopšteno poznavanje karak­
tera, ali im izgleda neprihvatljiva predstava da, ana­
logno tome, č itaju čovekovu sudbinu iz crta njegove
ruke. To izgleda isto tako nemoguće kao i „proricanje
budućnosti"; pod tu kategoriju se, naime, bez oklevanja
podvodi p ro rican je sudbine, a karakter, n asuprot tome,
izgleda kao nešto što se nalazi u sadašnjosti i prošlosti,
nešto što se, dakle, može saznati. Međutim, upravo oni
koji se p o d uhvataju toga da ljudim a po ovim ili onim
znakovim a p ro riču sudbinu, upravo oni tvrde da je sud­
bina za onoga ko um e da na n ju o b rati pažnju (ko uop­
šte u sebi nalazi neko neposredno znanje o sudbini) na
neki način p risu tn a ili, opreznije rečeno, p ri ruci. K ao
šio se može pokazati, n ije besm islena pretpostavka da
SUDBINA I KARAKTER 47

bilo kakvo „nalaženje pri ruci" buduće sudbine ne pro-

tivreči ni pojmu sudbine, ni ljudskim saznajnim mo­
ćima da se ona predskaže. A valja naglasiti da se i sud­
bina, kao i karakter, može sagledati samo u znacima,
ne sama po sebi, jer — makar nam ova ili ona karak­
terna crta, ovaj ili onaj splet sudbine i bili neposredno
pred očima — ipak je kontekst koji podrazumevaju
pojmovi karaktera i sudbine uvek prisutan samo u zna­
cima, pošto se taj kontekst nalazi nad neposredno vid­
ljivim. Sistem karakteroloških znakova se uopšte uzev
ograničava na telo, ako apstrahujemo karakterološko
značenje onih znakova koje ispituje horoskop, dok znaci
sudbine, prema tradicionalnom shvatanju, mogu pored
telesnih postati i pojave spoljašnjeg života. Veza između
znakova i označenog stvara, međutim, u oba ta područja
podjednako zatvoren i težak, iako, uostalom, različit
problem, jer, uprkos svem površnom posmatranju i
pogrešnom hipostaziranju znakova, oni i u jednom i u
drugom sistemu ne znače karakter ili sudbinu na osnovu
uzročnih veza. Povezanost značenja ne može se nikad
uzročno zasnovati, čak iako, recimo, sudbina i karakter
mogu u ovom slučaju uzročno izazvati prisustvo tih zna­
kova. Nećemo dalje ispitivati kako izgleda taj sistem
znakova za karakter i sudbinu, nego ćemo posmatrati
samo ono što je označeno, tj. karakter i sudbinu.
Pokazuje se da uobičajeno shvatanje njihove suštine
i njihovog odnosa nije samo problematično, utoliko što
nije u stanju da učini racionalno shvatljivom moguć­
nost predskazivanja sudbine, već da je i pogrešno, pošto
odvajanje na kome se zasniva nije teorijski izvodijivo.
Jer nemoguće je stvoriti neprotivrečan pojam o spoljaš-
njosti aktivnoga čoveka, čijom se jezgrom, po tom shva­
tanju, karakter smatra. Nijedan pojam spoljnog sveta
ne može se definicijom razgraničiti od pojma aktivnog
čoveka. Naprotiv, između aktivnog čoveka i spoljnog
sveta sve je u uzajamnom dejstvu, njihovi delokruzi
prelaze jedan u drugi; ma koliko predstave o njima
bile različite, pojmovi o njima su neodvojivi. Ne samo
što ni u jednom slučaju ne možemo odrediti šta se u
krajnjoj liniji ima smatrati funkcijom karaktera, a šta
48 WALTER BENJAMIN

funkcijom sudbine u ljudskom životu (to ovde ne bi

ništa značilo kad bi se, recimo, jedno i drugo prožima­
lo sam o u iskustvu), nego je i spoljašnjost koju zatiče
aktivan čovek moguće u proizvoljnoj m eri načelno svesti
na njegovu un u trašn jo st, njegovu u n u trašn jo st u proiz­
voljnoj m eri na njegovu spoljašnjost, i čak je nemoguće
načelno je sm atrati spoljašnjošću. Sudbina i k arak ter
u ovom razm atran ju , daleko od toga da se teorijski od­
voje, poklopiće se. Tako je i kod Nietzschea, kad kaže:
„Ako neko ima karak ter, ima i doživljaj koji se stalno
v raća”. To znači: kad neko ima karakter, njegova sud­
bina je suštinski konstantna. To, naravno, sa svoje stra­
ne znači: tako on nem a sudbine — i taj zaključak iz­
veli su stoičari.
Ako, dakle, treb a da dođemo do pojm a sudbine,
m oram o ga sasvim odvojiti od pojm a karaktera, što opet
ne možemo postići p re nego što pojam k araktera pre­
ciznije odredim o. Na osnovu tog određenja postaće oba
p ojm a potpuno divergentna; tam o gde je karakter, tu
sigurno neće biti sudbine, a u kontekstu sudbine ne­
ćem o naići na k arakter. Uz to treba im ati u vidu da
oba ova pojm a treba uklopiti u takva područja u kojima
neće u zu rp irati dostojanstvo nadređenih područja i poj­
mova, kao što se to događa u svakodnevnom govoru.
K a ra k ter se, naim e, obično dovodi u vezu sa etičkim,
kao što se sudbina dovodi u vezu sa religijskim planom.
T reb a ih p ro te ra ti iz oba ta područja otkrivanjem za­
blude koja ih je tam o mogla preneti. Tu zabludu je
prouzrokovalo povezivanje pojm a sudbine sa pojm om
krivice. Tako se, da navedemo tipičan slučaj, sudbinska
nesreća sm atra odgovorom boga ili bogova na religijsku
krivicu. Ali tu se treb a zam isliti nad tim da ovde ne­
dostaje odgovarajuće upućivanje pojm a sudbine na po­
jam što ga m oral daje zajedno sa pojm om krivice —
naim e, na pojam nevinosti. U grčkom klasičnom vidu
misli o sudbini, sreća koja čoveku padne u deo uopšte
se ne shvata kao potvrda njegovog bezgrešnog života,
već kao iskušenje za najtežu krivicu, za nadmenost.
Odnos p rem a nevinosti, dakle, u sudbini se ne pojav­
ljuje. I — ovo p itanje zadire još du b lje — da li u sudbini
SUDBINA I KARAKTER 49

p o sto ji odnos p re m a sreći? Da li je sreća, kao što je

nesum njivo nesreća, k o n stitu tiv n a k a te g o rija su d b in e?
Sreća je p re ono što srećn ik a oslo b ađ a iz sp leta su d b in a
i iz m reže vlastite sudbine. „Bez su d b in e" — ne zove tako
uzalud H olderlin blažene bogove. Sreća i blaženstvo,
dakle, izvode čoveka iz p o d ru č ja su d b in e isto onako kao
i nevinost. Ali p o red ak čiji su je d in i k o n stitu tiv n i p o j­
movi nesreća i krivica i u ok v iru kojega nem a nikakvog
zam islivog p u ta oslo b o đ en ja (je r uk o lik o je nešto su d ­
bina, n esreća je i k riv ica) — tak av p o red ak ne može b iti
religiozan, m a koliko i izgledalo d a n a to u p u ću je po­
grešno shvaćen p o ja m krivice. T reba, dakle, tražiti d ru ­
go po d ru čje, u kom e isključivo važe n esreća i krivica,
terazije na k o jim a su b laženstvo i nevinost suviše laki,
a p retežu n esreća i krivica. Te tera z ije su tera z ije p ra ­
va. Zakbne sudbine, n esreće i krivice prav o proglašava
m erilom ličnosti; bilo b i pogrešno s m a tra ti da je jed in o
krivica povezana sa pravbm ; n aprotiv, m ožem o do k azati
da.sv ak o p rav n o o g rešen je n ije n išta dru g o do nesreća.
Krivo shvaćen, n a osnovu zam ene sa carstv o m p rav ed ­
nosti, p ra v n i p o red ak — k o ji je sam o o statak dem on­
skog stu p n ja egzistencije lju d i, k ad pravne u re d b e nisu
određivale sam o njihove o dnose već i n jih o v odnos
prem a bogovim a — održao se i nak o n v rem ena k o je je
označilo p o bedu n ad dem onim a. N ije se u p ra v u već
u trag ed iji glava genija p rv i p u t izdigla iz m agle k ri­
vice, je r se u tra g e d iji razb ija dem onska sudbina. Ali
ne tim e što bi čisto ta razrešenog od grehova i sa p ra ­
vednim bogom izm irenog čoveka sm enila nesagledljiv
paganski sp let krivice i kazne. U trag ed iji, naprotiv,
paganski čovek razm išlja o tom e da je b o lji od svojih
bogova, ali to sazn an je p arališe m u jezik, on o staje ne­
jasan. Ne izjašn jav aju ći se, jezik gleda d a p o ta jn o p ri­
kupi svoje snage. K rivicu i kaznu on ne stav lja odm ereno
na tasove, već ih d o b ro p ro tre sa i m eša. N em a ni govora
o tom e d a se ponovo usp o stav i „m oralni svetski p o re­
dak", već m o raln i čovek hoće jo š nem o, jo š nepunoletno
— kao takav zove se h ero j — da se u sp rav i u p o tresim a
toga m u k o trp n o g a sveta. Parad o k s ra đ a n ja genija u
m oralnoj onem elosti, m o raln o j infantilnosti, čini uz-
50 WALTER BENJAMIN

višenost tragedije. To je, verovatno, temelj uzvišenog

uoDŠte, u kom e se genije pojavljuje kudikam o više nego
bog. — Sudbina se, dakle, javlja u posm atranju života
kao osuđenog, u osnovi kao života koji je prvo bio osu­
đen, a zatim postao kriv. Goethe rezim ira obe te faze
rečim a: ,,I p u štate da jad n ik bude kriv” (prevod Dobriše
C esarića). Pravo ne osuđuje na kaznu, već na krivicu.
Sudbina je splet krivice živoga čoveka. Taj splet odgo­
vara p riro d n o j konstituciji živoga čoveka, onom do
k ra ja još neukinutom prividu od kojeg se čovek toliko
udaljio da u njega nikada n ije mogao potpuno uroniti,
već je samo svojim n ajboljim delom mogao ostati ne­
vidljiv pod njegovom vlašću, čovek, dakle, u osnovi
nije onaj koji im a sudbinu, već je subjekat sudbine neo*
dredljiv. S udija može videti sudbinu gde god hoće; u
svakoj kazni m ora slepo izdiktirati i sudbinu. Čoveka
to nikada ne pogađa, ali pogađa goli život u njem u, koji,
zahvaljujući prividu, učestvuje u prirodnoj krivici i ne­
sreći. U pogledu sudbine taj goli život može biti vezan
podjednako i za k a rte i za planete, i proročica se ko­
ris ti jednostavnom tehnikom d a ga stavi u kontekst kri­
vice povezujući ga sa stvarim a koje se najlakše mogu
proceniti, koje su najizvesnije (sa stvarim a što su ne­
čedno zatrudnele sa izvesnošću). Time saznaje u zna­
cim a nešto o priro d n o m životu u čoveku, koji pokušava
da stavi na m esto određene, imenovane glave; kao što se,
sa druge strane, čovek koji jo j odlazi odriče sebe u ko­
rist života upletenog u krivicu. K ontekst krivice je sas­
vim prenosno vrem enski, prem a vrsti i m eri potpuno
različit od vrem ena spasenja ili muzike ili istine. Od
fiksiran ja n aročite vrste vrem ena sudbine zavisi pot­
puno rasvetljenje tih stvari. Onaj koji gata kartam a i
hirom an t uče, u svakom slučaju, da se ovo vreme u
svako doba može učiniti istovrem enim sa nekim drugim
(ne sadašnjim ). To je nesam ostalno vreme, parazitski
upućeno n a vrem e jednog višeg, m anje prirodnog života.
Ono nem a sadašnjost, je r sudbonosni trenuci postoje
sam o u lošim r o m a n im a, a i za prošlost i budućnost zna
sam o u specifičnim varijacijam a.
SUDBINA I KARAKTER 51

Postoji, dakle, jedan pojam sudbine — i to je pravi,

jedini koji se odnosi na sudbinu u tragediji isto onako
kao što se na nju odnose namere gatare u kartama —
koji je potupno nezavisan od karaktera i koji teži da
se zasnuje u sasvim drugom području. U odgovarajuću
situaciju mora se dovesti i pojam karaktera. Nije nimalo
slučajno što su oba poretka povezana sa proročanskom
praksom, i što se u hiromantiji karakter i sudbina sa­
svim izrazito susreću. I jedno i drugo se odnosi na
prirodnog čoveka, bolje reći: na prirodu u čoveku, i
upravo se ona nagoveštava bilo u samima po sebi datim,
bilo u eksperimentalno datim znacima prirode. Zasni­
vanje pojma karaktera moraće se, dakle, isto tako od­
nositi na jedno prirodno područje i imaće isto tako
malo posla sa etikom i moralom kao sudbina sa religi­
jom. Sa druge strane, pojam karaktera moraće se oslo­
boditi i onih crta koje konstituišu njegovu pogrešnu po­
vezanost sa pojmom sudbine. Ta se povezanost ostva­
ruje zahvaljujući predstavi jedne mreže koju saznanje
treba da proizvoljno zgusne do najčvršćeg tkanja, jer
površnom-posmatranju karakter izgleda kao takva mre­
ža. Pored glavnih i temeljnih crta, naime, izoštreni pog­
led poznavaoca ljudi treba, navodno, da zapazi tananije
i povezanije crte, dok se prividna mreža ne zgusne u
tkaninu. Slab razum je, najzad, poverovao da je u
koncima toga tkanja došao do moralne suštine odgova­
rajućeg karaktera i do razlikovanja dobrih i loših oso­
bina u njemu. Ali — što je moralu dužnost da pokaže
— nikako ne mogu osobine, već samo postupci biti
moralno uzvišeni. Površan pogled, naravno, zaključu­
je drukčije. Po njemu, ne samo da reči kao što su „lo­
povski", „rasipnički”, „hrabro" znače i moralna vredno­
vanja (ovde se još može apstrahovati prividno moralna
obojenost pojmova), već pre svega reči kao što su
„požrtvovan", „podmukao", „osvetoljubiv", „zavidljiv"'
kao da pokazuju karakterne crte koje se više ne mogu
apstrahovati od moralnog vrednovanja. Ipak, takvo je
apstrahovanje u svakom datom slučaju ne samo izvod-
ljivo, već je i nužno da bismo shvatili smisao pojmova.
A treba ga zamisliti tako da vrednovanje po sebi ostane
52 WALTER BENJAMIN

potpuno sačuvano i da m u se samo oduzme njegov mo­

ralni naglasak, kako bi se u svakom datom slučaju
načinilo m esto za ocene ovako uslovljene u pozitivnom
ili negativnom smislu, isto onako, kao što, recimo, mo­
ralno nesum njivo indiferentne oznake svojstava intelekta
(kao što su „m u d ar” ili „glup”) utiču na vrednovanje.
Pri tom kom edija uči gde je pravo područje tih
pseudom oralnih naziva svojstava. U središtu komedije
karaktera, kao njena glavna ličnost, dosta se često na­
lazi čovek koga bism o nazvali huljom u slučaju da
smo u životu um esto na pozornici m orali b iti izlagani
njegovim postupcim a. Na pozornici komedije, međutim,
njegovi postupci stiču sam o onaj značaj kojim ih oba­
sjava svetlost karak tera, a ovaj k arak ter u klasičnim
slučajevim a n ije pred m et m oralne osude, već izvanred­
ne veselosti. Postupci komičnog junaka nikad ne poga­
đa ju njegovu publiku sam i po sebi, nikad u moralnom
sm islu; njegovi postupci nas zanim aju samo utoliko
što odražavaju značenje karaktera. Pri tom prim ećujem o
da veliki kom ediograf, n a p rim er Moliere, ne pokušava
da odredi svoga ju n ak a m nogostrukošću karakternih
crta. N aprotiv, u njegovom delu je psihološkoj analizi
uskraćen svaki pristu p . Sa takvom analizom nem a ni­
kakve veze kad a se tvrdičluk ili hipohondrija u Tvrđici
ili u Uobraženom bolesniku preuveličavaju i ugrađuju
u tem elj svim postupcim a. Te dram e ne pružaju ni­
kakva saznanja o hipohondriji i tvrdičluku; one su ne
sam o veoma daleko od toga da ih učine razumljivim,
nego ih p red stav ljaju sa povećanom grubošću; ako je
pred m et psihologije u n u tra šn ji život tobožnjeg em pirij­
skog čoveka, onda Molićreove ličnosti nisu za n ju upo­
trebljive čak ni kao ogledni prim eri. K arakter se u
njim a blistavo razvija u sjaju svoje jedine crte, koja
zasenjuje sve ostale. Uzvišenost kom edije karaktera
zasniva se na toj anonim nosti čoveka i njegove m oral­
nosti, uz najviše razvijanje individue u jedinstvenosti
k a rak tern e crte. Dok sudbina razvija ogrom nu složenost
krivca, zaplet i povezanost njegove krivice, k arak ter
daje odgovor genija na m itsko porobljavanje ličnosti
u spletu krivice. Zaplet postaje jednostavnost, sudbina
SUDBINA I KARAKTER 53

sloboda. Jer karakter komične ličnosti nije strašilo de­

terminista, on je svetiljka pod čijim zrakom postaje
vidljiva sloboda njenih dela. — Dogmi o prirodnoj kri­
vici ljudskog života, o prakrivici, čija načelna nerešivost
čini hrišćansko učenje, a čija delimična rešivost čini kult
paganstva, genije suprotstavlja viziju prirodne nevinosti
čoveka. Ta vizija ostaje, sa svoje strane, isto tako u
području prirode, ali su prirodi te vizije moralna shva-
tanja još toliko bliska kao suprotna ideja samo u obliku
tragedije, koja nije njen jedini oblik. Vizija karaktera,
međutim, oslobađajuća je u svim oblicima: povezana
je sa slobodom, zahvaljujući afinitetu prema logici, što
ovde ne možemo pokazati. — Karakterna crta nije,
dakle, puko okce u mreži. Ona je sunce pojedinca na
bezbojnom (anonimnom) nebu čoveka, sunce koje baca
senku komične radnje. (To je najuže povezano sa Cohe-
novim dubokim rečima da svaka tragična radnja, ma
koliko bila patetična baca komičnu senku.)
Fiziognomijske crte morale su, kao i ostale manti-
čke, kod antičkih naroda služiti pretežno ispitivanju
sudbine, shodno vladavini paganskog verovanja u krivi­
cu. Fiziognomika, kao i komedija, bile su pojave novog
veka genija. Svoju povezanost sa starom veštinom pro­
ricanja još pokazuje modema fiziognomika u sterilnom
moralnom naglašavanju svojih pojmova, kao i u težnji
za an alitičkim osložnjavanjem. Baš u tom pogledu bolje
su videli stari i srednjovekovni fiziognomičari, koji su
spoznali da se karakter može obuhvatiti samo malobroj­
nim moralno indiferentnim osnovnim pojmovima, kakve
je, na primer, pokušalo da odredi učenje o temperamen­
tima.
 PR IL O G K R IT IC I S IL E

Z adatak k ritik e sile može se odrediti kao prikazi­

vanje odnosa sile prem a pravu i pravednosti. Jer sila,
u pravom sm islu reči, postaje na ovaj ili onaj način
aktivan uzrok tek onda kada se um eša u m oralne odno­
se. Područje tih odnosa obeležavaju pojmovi prava i
pravednosti. Sto se, najpre, tiče prvoga od njih, jasno
je da je osnovni odnos svakog pravnog poretka odnos
cilja i sredstva. Dalje, isto je tako jasno da silu možemo
tražiti p re svega u po d ru čju sredstava, a ne ciljeva.
S ovim k onstatacijam a za k ritik u sile dato je više i,
svakako, i nešto drugo nego što se to, možda, čini.
Naime, ako je sila sredstvo, moglo bi na prvi pogled
izgledati da je dato m erilo za njenu kritiku. To merilo
se nam eće u p ita n ju da li je sila u nekom datom slu­
čaju sredstvo ža pravedne ili nepravedne ciljeve. K ritika
sile mogla bi se, prem a tome, izvesti iz sistem a praved­
nih ciljeva. Ali stvari ne stoje tako. Jer ono što bi sa­
držao takav sistem , pod pretpostavkom da je izgrađen
tako da ne dopušta nikakvu sum nju, nije k riteriju m
sam e sile kao principa, već k riteriju m u slučaju njene
prim ene. I dalje bi ostalo otvoreno pitanje da li je
sila uopšte, kao princip, čak i kao sredstvo za ostvarenje
pravednih ciljeva m oralno opravdana. Da bismo na
to pitan je odgovorili, potreban je precizniji kriterijum ,
razlikovanje u p o d ru čju sam ih sredstava, bez obzira
na ciljeve kojim a ona služe.
PRILOG KRITICI SILE 55

Isk lju čiv an je ovog p recizn ijeg k ritičk o g p o stav lja ­

n ja p ita n ja k a ra k te riše je d a n veliki p rav ac u filosofiji
prava: p riro d n o pravo. M ožda je to isk lju čiv an je n a j­
ista k n u tija osobenost toga pravca. U p rim en i n asiln ih
sredstav a p ri o stv ariv a n ju p rav ed n ih ciljeva p riro d n o
pravo ne vidi nikakav p ro b lem , kao što čovek ne vidi
nikakav p ro b lem u „p ravu" n a k re ta n je svoga tela ka
željenom cilju. P rem a filosofiji p riro d n o g p ra v a (k o ja
je poslužila kao ideološki tem elj tero rizm a u fran cu sk o j
revoluciji) sila je p riro d n i proizvod, tak o reći sirovina,
čija u p o tre b a ne podleže n ikakvoj sum nji, osim ako
se sila zlo u p o treb ljav a za n eo p rav d an e ciljeve. K ada se,
prem a p riro d n o p ra v n o j te o riji države, lju d i o d riču sve­
kolike svoje sile u k o rist države, to se dešava pod p re t­
postavkom (k o ju , n a p rim er, izričito k o n statu je Spinoza
u Teološko-političkom tra k ta tu ) d a p o jed in ac, sam po
sebi i p re z ak lju čiv an ja takvog ugovora zasnovanog na
razum u, de ju re i v rši svaku v last k o ju de facto im a.
Možda je takve p riro d n o p ra v n e p re d stav e do cn ije o ja­
čala D arvinova biologija, k o ja — p o red p riro d n o g oda­
b ira n ja — sasvim dogm atično vidi sam o silu kao p ri­
m arno i svim v italnim ciljevim a p riro d e jed in o p ri­
kladn o sredstvo. D arvinistička p o p u la rn a filosofija če­
sto je pokazivala k ak o je od te p riro d n o isto rijsk e dog­
m e m ali k o ra k d o jo š g ru b lje dogm e filosofije prava: sila
k o ja odgovara gotovo isključivo p riro d n im ciljevim a
sam im tim je i zakonita.
Toj tezi p riro d n o g p rav a o sili kao p riro d n o j d ato ­
sti dija m e tra ln o se su p ro tstav lja teza pozitivnog p rav a
o sili kao isto rijsk o m proizvodu. Dok p riro d n o prav o
može su d iti o svakom p o sto jećem p ra v u k ritik u ju ći
sam o njegove ciljeve, pozitivno pravo m ože o svakom
p ra v u u n a sta ja n ju su d iti k ritik u ju ći sam o njegova sred ­
stva. Dok je p ra v ičn o st k riteriju m za ciljeve, zakonitost
je k rite riju m za sredstva. Ali bez obzira na tu su p ro tn o st,
obe škole se su sreću u zajedničkoj osnovnoj dogmi: p ra ­
vedni ciljevi m ogu se postići oprav d an im sredstvim a,
o prav d an a sred stv a m ogu se k o ristiti za p rav ed n e ciljeve.
Priro d n o prav o teži da prav ed n o šću ciljeva „opravdava"
sredstv a, pozitivno prav o teži da o p rav d an o šću sred ­
 56 WALTER BENJAMIN

stava „obezbedi" pravednost ciljeva. A ntinomija će biti

nerešiva ako je zajednička dogm atična pretpostavka
pogrešna, ako se opravdana sredstva, s jedne strane, i
pravedni ciljevi, s druge, nalaze u nepom irljivom sukobu.
Ali m i ni u kom slučaju ne bismo mogli doći do
uvida u to p re nego što napustim o taj krug i ne posta­
vimo m eđusobno nezavisne kriterijum e, kako za prave­
dne ciljeve tako i za opravdana sredstva.
U ovom istraživanju ćemo u prvi m ah isključiti
p od ru čje ciljeva, a tim e i p itan je o kriteriju m u praved­
nosti. N aprotiv, u njegovo središte ulazi p itanje o op­
ravdanosti izvesnih sredstava k o ja čine silu. Principi
prirodnog prava ne m ogu ga rešiti, već samo voditi u
praznu kauzistiku. J e r ako je pozitivno pravo slepo za
bezuslovne ciljeve priro d n o pravo je slepo za uslov-
ljena sredstva. M eđutim, u početnoj fazi istraživanja
prihvatljiva je pozitivna teo rija prava kao hipotetičan
tem elj, je r ona preduzim a načelno razlikovanje vrsta
sila, nezavisno od njihove prim ene. Ovo razlikovanje se
vrši izm eđu isto rijsk i priznate, takozvane sankcionisaney
i nesankcionisane sile. Ako dalja razm atran ja pođu od
toga razlikovanja, to, naravno, ne m ora značiti da se
date slike klasifikuju prem a tom e jesu li sankcionisane
ili nisu. J e r u kritici sile, njeno pozitivnopravno merilo
ne može se prim eniti, već pre samo prosuditi. Reč je o
p itan ju šta za su štin u sile znači to što je takvo merilo
ili razlikovanje uopšte m ogućno ili, drugim rečima, pi­
tanje je kakav je sm isao toga razlikovanja. To pozitivno­
pravno razlikovanje je razum no i u sebi potpuno zasno­
vano. N ikakvo drugo razlikovanje ne može ga zameniti.
Doista, to će se uskoro u dovoljnoj m eri pokazati, a
time će se istovrem eno rasvetliti područje u kojem je­
dino i može doći do toga razlikovanja. U kratko, ako se
m erilo kojim pozitivno pravo ocenjuje legitim nost sile
može analizovati sam o p rem a njegovom smislu, pod­
ru č je prim ene toga m erila m ora se procenjivati prem a
vrednosti sile. Tada za ovu kritičk u procenu treba naći
stanovište izvan pozitivne filosofije prava, ali i izvan
prirodnog prava. Pokazaće se koliko ga može dati samo
islorijsko-filosofsko razm atranje prava.
PRILOG KRITICI SILE 57

Sm isao razlikovanja legitim nih o d neleg itim n ih sila

nije sam po sebi očevidan. T reb a sasvim odlučno p o t­
puno odbaciti pogrešno p riro d n o p ra v n o sh v atan je p re m a
kojem se ta j sm isao sasto ji u ra zlik o v an ju sila up o treb -
Ijenih za p rav ed n e ciljeve od on ih k o je služe nep rav ed ­
nim ciljevim a. Već je ovde nagovešteno da pozitivno
pravo od svake sile zahteva p o tv rd u o n jen o m isto rij-
skom p o rek lu d a bi, p o d o d ređ en im uslovim a, p rizn alo
njenu o p ravdanost, n je n u san k cio n isan o st. Pošto se p ri­
znavanje p rav n ih sila n ajo p ip ljiv ije o čitu je u načelno bez-
uslovnom p rih v a ta n ju n jih o v ih ciljeva, k ao h ip o tetičan
osnov za p o delu sila tre b a uzeti p o s to ja n je ili n e d o sta ta k
opšteg isto rijsk o g p riz n a n ja n jih o v ih ciljeva. Ciljevi ko­
jim a n ed o staje to p riz n a n je m ogu se nazvati p riro d n im
ciljevim a, a oni drugi — p rav n im ciljevim a. A o b ja šn je ­
n je različitih fu n k cija sile, p re m a to m e da li o n a služi
priro d n im ili p rav n im ciljevim a, biće najočdglednije a k o
se pođe od bilo k o jih o d ređ en ih p rav n ih odnosa. Jed n o ­
stavnosti rad i, n ek a p re d m e t d a ljih izlaganja b u d u sa­
dašnji evropski p ra v n i odnosi.
Za ove p rav n e odnose, u koliko je reč o p o je d in c u
kao prav n o m su b jek tu , k a ra k te ris tič n a je te n d e n cija
da se p riro d n i ciljevi tih p o jed in aca ne p riz n a ju u slu­
čajevim a gde b i takvi ciljevi m ogli b iti n asiln o postig­
nuti. To znači da ovaj p rav n i p o red ak ide za tim da se
u svim p o d ru č jim a u k o jim a b i ciljevi p o jed in aca svrsi­
shodno m ogli b iti p o stig n u ti silom — izgrade p ra v n i
ciljevi, k o je u p ra v o sam o p rav n a sila m ože n a
ovaj način o stv ariti. Staviše, ta j p o red ak n a sto ji da
pravnim ciljevim a ograniči i ona p o d ru č ja u k o jim a se
p riro d n im ciljevim a d a je u p rin c ip u širi p ro sto r, k a o
što je slučaj sa p o d ru č je m v asp itan ja. Da s e p riro d n i
ciljevi v a sp itan ja ne b i postizali prevelikom u p o tre b o m
sile, donose se zakoni o granicam a p rav a k ažn jav an ja
u v asp itan ju . O p štu m ak sim u sad ašn jeg evropskog za­
konodavstva m ožem o ovako fo rm u lisati: svaki p riro d n i
cilj po jed in ca m o ra se su k o b iti sa p rav n im ciljevim a
ako se sprovodi više ili m a n je nasilno. (P ro tiv rečn o st u
kojoj se p re m a ovom e nalazi p rav o n a n u ž n u o d b ra n u
mogla bi se, to k o m d aljeg ra z m a tra n ja, sam a p o sebi
58 WALTER BENJAMIN

ob jasn iti.) Iz te m aksim e proizlazi da pravo posm atra

silu u rukam a pojedinaca kao opasnost koja preti da
se p o tkopa pravni poredak. Da li i kao opasnost da
se osujete pravni ciljevi i pravna egzekutiva? Ne, jer
tada ne bi bila osuđena sila kao takva, već samo ona
sila koja je orijentisana na nezakonite ciljeve. Može
se reći da se sistem pravnih ciljeva ne može održati
ako se priro d n i ciljevi jo š sm eju ostvarivati nasilno.
Ali to je, pre svega, gola dogma. N aprotiv, možda ćemo
m orati da uzm em o u obzir iznenađujuću mogućnost
da se zainteresovanost prava za m onopolisanje sile u
odnosu na pojedinca ne objašnjava nam erom da se za­
štite pravni ciljevi, već, naprotiv, nam erom da se očuva
sam o pravo. Da sila, ukoliko se ne nalazi u rukam a
datog prava, ugrožava to pravo, i to ne ciljevima za
kojim a može težiti, već svojim pukim postojanjem izvan
prava. Isto naslućivanje može se drastičnije predočiti
kada se selim o kako je često lik „velikog" zločinca iza­
zivao p o tajn o divljenje naroda, čak i onda kad su nje­
govi ciljevi bili neprihvatljivi. To ne može biti zbog
njegovog dela, već sam o zbog sile koju delo potvrđuje.
U ovom se slučaju, dakle, sila koju današnje pravo u
svim po d ru čjim a delatnosti pokušava da oduzme poje­
dincu, stvarno p reteći pojavljuje. Tu ona izaziva anti­
p a tiju naroda prem a pravu, čak i kad je poražena. Ko­
jo m funkcijom sila može opravdano izgledati tako
opasna za pravo? Zbog čega se pravo toliko plaši sile?*
— To se m ora pokazati baš tam o gde je, čak i prem a
sadašnjem pravnom poretku, ispoljavanje sile još do­
pušteno.
To je, n ajp re, slučaj u klasnoj borbi, u obliku ga-
rantovanog prava rad n ik a na štrajk . Organizovano rad­
ništvo je, pored države, danas svakako jedini pravni
sub jek t kom e se p riznaje pravo na silu. Protiv takvog
shvatan ja stoji prigovor da se obustava rada, ne-delanje,
n a šta se štra jk u k ra jn jo j liniji svodi, uopšte ne može
označiti kao sila. Takva logika je, svakako, olakšala i
državnoj sili da prizna pravo na štrajk , kad se to više
n ije moglo izbeći. Ali takvo priznavanje nije neogra­
ničeno, je r n ije bezuslovno. Istina, ako se neizvršavanje
PRILOG KRITICI SILE 59

neke ra d n je , kao i nek e dužnosti, jed n o stav n o po k lap a

sa „prekidom o d n o sa" — ono m ože b iti p o tp u n o n ena­
silno, čisto sredstvo. I k ao što, p re m a sh v ata n ju države
(ili p ra v a ), u p ra v u ra d n ištv a n a š tra jk u o p šte n ije
toliko p rizn ato prav o n a silu koliko prav o da se ona
izbegne ukoliko b i je poslodavac p o sre d n o u p o treb io ,
tako, naravno, m ože ovde-onde doći do š tra jk a k o ji ta ­
kvom prav u odgovara, m a n ife stu ju ći sam o neko „odvra­
ć an je ” ili „o tu đ en je" o d poslodavca. Ali m o m en at sile,
i to kao iznuđavanje, bezuslovno ulazi u takvo neizvrša­
vanje onda k a d a do n jeg a dolazi sa načelnom sp rem n o ­
šću da se opet, kao ra n ije , o b av lja ra d n ja što je izostala,
i to po d izvesnim uslovim a k o ji sa n jo m ili n em aju
nikakve veze ili u n jo j sam o n e što sp o lja šn je modi-
fikuju . I u tom e sm islu, p re m a sh v ata n ju rad n ik a, k o je
se su p ro tstav lja sh v ata n ju države, prav o n a š tra jk p re d ­
stavlja prav o n a p rim en u sile ra d i o stv aren ja izvesnih
ciljeva. S u p ro tn o st izm eđu ovih sh v ata n ja ispoljava se
u pun o j o štrin i p rilik o m rev o lu cio n arn ih o p štih š tra j­
kova. U n jim a se ra d n ištv o svaki p u t poziva n a svoje
pravo n a š tra jk , dok država to pozivanje naziva zloupo­
trebom , p o što pravo n a š tra jk n ije „tak o " bilo zam iš­
ljeno, p a pribegava svojim v an red n im ovlašćenjim a. J e r
d ržava im a p rav a da izjavi kako je istovrem eni š tra jk
u svim preduzećim a nezakonit, p o što za njega nem a u
svakom p reduzeću onog posebnog povoda koji je zako­
nodavac postavio kao p re tp o sta v k u . U to j razlici tu m a­
č en ja izražava se stv arn a su p ro tn o st prav n o g položaja
u kom e država p rizn aje je d n u silu p re m a čijim cilje­
vim a o staje k a tk a d rav n o d u šn a sm atra ju ći ih p riro d ­
nim , dok im se u ozbiljnom slu ča ju (revolucionarnog
opšteg š tra jk a ) n e p rija te ljsk i su p ro tstav lja. K ao sila
m ože se, naim e, pod izvesnim uslovim a, p re m d a to
n a prv i pogled izgleda p arad o k saln o , ipak označiti i
p onašan je k o je se ispoljava p ri k o rišćen ju nekim p ra ­
vom. N aim e, k ad a je aktivno, takvo p o n ašan je će se
m oči nazvati silom o n d a k ad se k o risti p ravom koje m u
p rip a d a d a b i oborilo onaj prav n i p o red ak na osnovu
koga m u je to prav o d ato . K ada je to p o n ašan je pasivno,
ono će se isto tak o kvalifikovati kao sila ako bi, u
 60 WALTER BENJAMIN

sm islu ranijeg razm atranja, značilo učenu, prinuđavanje.

Reč, je, dakle, sam o o stvarnoj protivrečnosti u pravnom
položaju, a ne i o logičnoj protivrečnosti u pravu, kada
se država, po d izvesnim uslovima, suprotstavlja silom
štrajk ačim a kao nasilnicim a. Jer u štra jk u država se
najviše b o ji one funkcije sile koju želimo da definiše-
mo u ovome razm atran ju kao jedini siguran temelj
njene kritike. Naime, kada bi sila, kako to na prvi po­
gled izgleda, bila sam o sredstvo bilo kog čoveka za
njegovo neposredno obezbeđenje, onda bi ona mogla
ispuniti svoj cilj sam o kao razbojničko nasilje. Takva
sila bila bi onda p o tpuno neprikladna za relativno pos­
tojan o zasnivanje ili m odifikovanje odnosa, š tra jk , me­
đutim , pokazuje da sila to može, da je ona u stanju da
zasnuje i m odifikuje pravne odnose, m a koliko se ose-
ćanje pravičnosti moglo tim e osećati povređeno. Ako se
učini prigovor da je takva funkcija sile slučajna i usa­
m ljena, opovrći će ga razm atran je ratn e sile.
M ogućnost ratnog p rava zasniva se na istim stvar­
nim protivrečnostim a u pravnom položaju kao i mo­
gućnost prava na štrajk . Naime, pravni subjekti u oba
slučaja sankcionišu silu čiji ciljevi, za one koji sancio-
nišu, o staju p riro d n i ciljevi, i zato se, u ozbiljnom
slučaju, mogu sukobiti sa njihovim sopstvenim prav­
nim ili p riro d n im ciljevima. R atna sila orijentiše se,
doduše, n a jp re sasvim neposredno i kao razbojničko
nasilje, prem a svojim ciljevima. Ali ipak je veoma uoč­
ljivo da je već čak — ili bolje reći: upravo — u pri­
m itivnim odnosim a, u kojim a se inače jedva zna za
začetke državnopravnih odnosa, čak i onda kad je pobed-
nik došao do neprikosnovenog poseda, cerem onijalni m ir
sasvim poželjan. Sam a reč „m ir” obeležava svojim znače­
njem , koje je korelat značenju reči „ ra t” — (postoji,
naime, još sasvim drukčije, nem etaforično i političko
značenje reči „m ir ", ono u okviru kojeg K ant govori o
„večnom m iru ") — apriorno i od svih ostalih pravnih
odnosa nezavisno nužno sankcionisanje svake pobede.
To sankcionisanje se sastoji upravo u tom e da se novi
odnosi p rizn aju kao novo „pravo”, sasvim nezavisno od
toga da li de facto zahtevaju ili ne zahtevaju bilo kakvu
PRILOG KRITICI SILE 61

garan ciju za svoj d a ljn ji o p stan ak . Dakle, ako ra tn u

silu uzim am o kao p rv o b itn u i p ro to tip sk u za svako n a­
silno o stv aren je p riro d n ih ciljeva, on d a m ožem o zak­
ljučiti d a su sve takve sile kvalifikovane d a p o stav ljaju
pravo. D ocnije ćem o se v ra titi n a značaj ovog saznanja.
Ono o b jašn jav a navedenu te n d e n ciju m o d ern o g p ra v a
da se svaka sila, m a k a r b ila o rijen tisa n a sam o n a p ri­
rodne ciljeve, b a r što se tiče p o jed in aca, tre tira kao
pravni su b jek t. U slu čaju velikog zločinca ta m u se sila
su p ro tstav lja p re tn jo m da će uv esti novo pravo, i m ada
je takva p re tn ja nem oćna, n a ro d u zn ačajn im slu­
čajevim a oseća jezu o d nje, i dan as kao i u davnini.
Država se, m eđutim , p laši te sile jed in o kao sile k o ja
postavlja pravo, kao što je, opet, kao tak v u m o ra p riz­
nati o n d a k a d je sp o ljn e sile p rim o ra ju da im p rizn a
pravo n a vo đ en je rata, a klase da im p rizn a prav o na
š tra jk .
U posled n jem ra tu k ritik a vojne sile p o stala je po­
lazna tačk a za s tra sn u k ritik u sile uopšte. A iz toga je
sledila b arem je d n a pouka: sila se više ne m ože naivno
ni v ršiti ni trp e ti. Ipak, to n ije b ila sam o k ritik a one
sile k o ja p o stav lja pravo, već je sila, m ožda, jo š po­
raznije bila p ro su đ iv an a u jed n o j dru g o j fu nkciji. Dvo­
s tru k o st u fu n k ciji sile k a ra k te ristič n a je, naim e, za
m ilitarizam , a ovaj je m ogao n a sta ti tek n a osnovi
o pšte vojne obaveze. M ilitarizam je p rin u d a n a o p štu
p rim en u sile kao sred stv a za državne ciljeve. O toj p ri­
nudi na p rim en u sile govorilo se u novije vrem e sa
istim ili jo š većim naglašavanjem nego o sam oj p rim en i
sile. U n jo j se sila ispoljava u sasvim drugoj fu n k ciji
nego što je n je n a p ro s ta p rim en a za o stv aren je p riro d ­
nih ciljeva. T a p rin u d a se sasto ji u p rim en i sile kao
sredstv a za prav n e ciljeve. J e r p o tčin jav an je g rađ an a
zakonim a — u razm atran o m slu čaju p o tčin jav an je za­
konu opšte vojne obaveze — p rav n i je cilj. Ako u onoj
prvoj fu n k ciji sila p o stav lja pravo, onda u d ru g o j
ona održava pravo. Ali p o što je vo jn a obaveza slučaj
sile k o ja održava pravo, i to slučaj k o ji se načelno
ničim ne izdvaja, n je n a stv arn o ub ed ljiv a k ritik a ni
izdaleka n ije tak o laka kako to izgleda u deklam acijam a
62 WALTER BENJAMIN

pacifista i aktivista. K ritika vojne obaveze m ora se

p oklapati sa kritikom svake pravne sile, to znači sa
kritikom legalne ili izvršne vlasti, i uopšte se ne može
izvršiti kao neki m an ji program . Ta kritika nije, osim
a ko se ne želimo opredeliti za upravo detinjast anarhi­
zam, d a ta tim e što o d b ija svaki p ritisak n a ličnost i
izjavljuje da je „dozvoljeno sve što se čoveku dopadne”.
Takva m aksim a sam o isključuje refleksiju o moralno-
istorijsk o j sferi, a tim e i o svakom sm islu delatnosti,
pa i o svakom sm islu stvarnosti uopšte, koji se ne
može ko n stitu isati ako se „delatnost” istrgne iz svog
područja.
Važnije je ukazati n a to da ovoj kritici, samoj po
sebi, nije dovoljno ni tako često pozivanje na kategori­
čki im perativ sa njegovim nesum njivo m inim alnim prog­
ram om : „Radi tako da čovječnost kako u svojoj oso­
bi tako i u osobi svakoga drugoga svagda ujedno uzimaš
kao svrhu, a nikada kao sredstvo”.** Je r pozitivno pravo
će, onda kad je svesno svojih korena, neizostavno zah-
tevati da se u ličnosti svakog pojedinica priznaje i una­
p re đ u je interes čovečanstva. Ono vidi taj interes u p ri­
kazivanju i održavanju jednog sudbinskog poretka. Ma
koliko se taj poredak, za koji pravo tvrdi da ga u osnovi
štiti, m orao kritikovati, ipak je prem a njem u nemoćno
svako osporavanje koje istupa samo u ime nebulozne
„slobode”, a p ri tom je nesposobno da opiše taj viši
p ored ak slobode. A potpuno je nemoćno ako ne osporava
sam pravni poredak od vrha do dna, već samo pojedi­
načne zakone ili prazne običaje, koje pravo, naravno,
uzim a pod zaštitu svoje moći, a ova se sastoji u tome
da po sto ji sam o jed n a sudbina i da upravo postojeće
i pogotovu ono p reteče čvrsto p rip ad aju njenom poret­
ku. J e r sila koja održava pravo jeste preteča sila. Ali
ova p re tn ja nem a sm isao zastrašivanja, kako to neu­

* Prevod V. D. Sonnenfelda.
1 Naprotiv, moglo bi se posumnjati da li ovaj čuveni
zahtev ne sadrži premalo, naime, da li je dozvoljeno služiti
se sobom idi nekim drugim i kao sredstvom u bilo kom
pogledu. Za ovu sumnju postoje veoma jaki razlozi.
PRILOG KRITICI SILE 63

pućeni lib eraln i te o re tič ari tum ače. Za z astrašiv an je u

strogom sm islu reči b ila bi p o tre b n a n ek a o d ređ en o st
ko ja p ro tiv reči su štin i p re tn je i k o ju nik ak av zakon
ne može postići, je r p o sto ji n a d a d a će čovek izm aći
njegovoj ruci. P re tn ja se u to lik o više isp o ljav a kao sud­
bina, od k o je zavisi d a li će zločinac p a sti pod u d a r
zakona. N a jd u b lji sm isao n e o d re đ en o sti p rav n e p re tn je
otkriće tek d ocnije ra z m a tra n je p o d ru č ja sudbine, iz
koje o n a potiče. D ragoceno u p u ćiv an je n a p re tn ju n ala­
zimo u p o d ru č ju kazni. M eđu n jim a je sm rtn a kazna,
više nego bilo šta drugo, izazvala k ritik u o tk ak o je
valjanost pozitivnog p ra v a stav ljen a p o d znak p ita n ja .
Koliko god d a su u većini slučajeva a rg u m en ti k ritik e
bili m alo načelni, toliko su načelni bili i je su n jen i m o­
tivi. K ritiča ri su osećali, m ožda n e m ogavši da to ob­
razlože, a čak, verovatno, i ne želeći d a to o sećaju, d a
o sporav an je s m rtn e kazne n e n a p ad a je d n u kaznenu me-
ru, n iti zakone, već u k o ren u sam o pravo. J e r ako je po­
reklo p rav a u sili, u su d b in sk i k ru n isa n o j sili, on d a je
lako p re tp o sta v iti da se u najvećoj sili, u sili n ad ži­
votom i sm rću, tam o gde se ona ja v lja u p rav n o m p o re t­
ku, njen i ko ren i p a rad ig m atičk i sp u šta ju u p o sto jeće i u
n je m u se užasno m an ifestu ju . S ovim se slaže č in jen ica
d a je sm rtn a kazna u p rim itiv n im p rav n im o dnosim a
predviđena i za delikte kao što je p o v red a p rav a svo­
jine, p re m a k o jem se ta kazna, rek lo b i se, n e nalazi
ni u kakvom „odnosu". N jen sm isao i n ije u k ažn jav a­
n ju zbog k rše n ja prava, već u u tv rđ iv an ju novog p rav a.
J e r u v rše n ju sile n ad životom i sm rću, više nego u bilo
kom drugom p rav n o m ak tu , prav o p o tv rđ u je sam o sebe.
Ali upravo u to j sili se u jed n o nagoveštava, prv en stv en o
za u ta n č an ije osećanje, i n ešto tru lo u p rav u , je r je
takvo osećanje svesno da je b e sk rajn o u d aljen o o d
odnosa u k o jim a bi se sudbina, sa svim svojim veličan­
stvom , isp o ljila p ri takvom izvršenju. Razum , m eđutim ,
m ora u to lik o o d lu čn ije p o k u šati d a se p rib liži tim od­
nosim a ak o hoće d a dovede do k ra ja k ritik u sile k o ja
pravo p o stav lja, kao i one k o ja ga održava.
U m nogo n ep riro d n ijo j vezi nego u sm rtn o j kazni,
u ta k o reći sab lasn o j m ešavini, p risu tn e su obe ove
64 WALTER BENJAMIN

vrste sile u jednoj drugoj instituciji m oderne države

— u policiji. Ona je, doduše, sila za izvršenje pravnih
ciljeva (sa pravom odlučivanja), ali istovremeno sa ši­
rokim ovlašćenjem da takve ciljeve i sama postavlja
(pravo na u redbe). Ono što je sram no u takvoj vlasti
— a što sam o m ali b ro j ljudi oseća, pošto su policijska
ovlašćenja vrlo retk o dovoljna za najgrublje interven­
cije, iako je policiji dopušteno da slepo vršlja po naj-
osetljivijim p o d ru čjim a i protiv razboritih ljudi, od ko­
jih državu ne štite zakoni — nalazi se u tom e što je u
njoj ukinuta odvojenost sile koja pravo postavlja i one
koja pravo održava. Ako se od prve zahteva da se po­
tvrdi u pobedi, druga podleže ograničenju da sebi ne
postavlja nove ciljeve. Policijska sila je oslobođena oba
ova uslova. Ona postavlja pravo — je r njena karakte­
rističn a funkcija, naravno, n ije obnarodovanje zakona,
već donošenje uredaba koje ona izdaje sa pravnom pre­
tenzijom — ali ga i održava, je r se pom enutim ciljevima
slav lja na raspolaganje. Potpuno je neosnovana tvrdnja
da su ciljevi policijske sile uvek identični ili m akar samo
i povezani sa ciljevim a ostalog prava. Naprotiv, policij­
sko „pravo" označava u osnovi tačku u kojoj država,
bilo zbog nem oći bilo zbog u n u trašn jih teškoća svakog
pravnog poretka, nije više u stan ju da pravnim po­
retk o m obezbedi svoje em pirijske ciljeve koje želi da
ostv ari po svaku cenu. Zato „bezbednosti radi" poli­
c ija interveniše u bezbroj slučajeva gde nema. jasne
pravne situacije, ili bez ikakvog odnosa prem a pravnim
•ciljevima p ra ti građanina kao b ru taln i teret kroz život
regulisan uredbam a, ili ga jednostavno nadzire. Nasu­
p ro t pravu, koje u „presudi" fiksiranoj prem a m estu i
vrem enu priznaje neku m etafizičku kategoriju kojom
o tk riv a m esto za kritiku, razm atranje instituta policije
ne pogađa n išta bitno. Policijska sila je bezoblična kao
i njen a neuhvatljiva, sveprisutna avetinjska pojava u
životu civilizovahih država. Iako policija u pojedinos­
tim a može svuda ličiti jedna na drugu, ipak se ne može
prevideti da je njen duh m anje poguban kada u apso­
lutn o j m o n arh iji predstavlja vlast vladara koji sjedinjuje
zakonodavnu i izvršnu vlast, nego u dem okratijam a, gde
PRILOG KRITICI SILE 65

njeno p o sto ja n je n ije ograničeno takvim odnosom p a

om ogućava najveće izopačavanje sile.
Svaka sila je sred stv o za p o stav ljan je ili za o d rža­
vanje prava. Ako ne p re te n d u je n i n a je d a n od tih
predik ata, o driče se svake v aljan o sti. Ali iz toga proiz­
lazi d a svaka sila kao sredstvo, čak i u n a jp o v o ljn ijem
slučaju, u čestv u je u p rob lem atici p ra v a uo p šte. Iak o
se značaj sile n a ovoj tačk i ra z m a tra n ja jo š ne može
sa sigurnošću sagledati, ipak se posle rečenog prav o
pojavljuje u tako dvosm islenom m o raln o m o sv etljen ju
da se sam o po sebi n am eće p ita n je ne p o sto je li za re-
gulisanje o p rečn ih lju d sk ih in te re sa i d ru g a sredstva
sem nasilnih.
P re svega, tre b a k o n stato v ati da se p o tp u n o ne­
nasilno p o rav n an je sukoba n ik a d a ne može o k o n čati
pravnim ugovorom . Ovaj, naim e, n a k ra ju ipak vodi
m ogućnom n asilju , m a koliko ga ugovorne stra n e m iro ­
ljubivo sklopile, je r o stav lja svakoj s tra n i prav o da
na neki način u p o tre b i silu p ro tiv dru g e stra n e ako ova
p re k rši ugovor. I ne sam o to: kao ishod, tak o i p o reklo
svakog ugovora u k azu je na silu. Ova, doduše, kao sila
k oja p o stav lja pravo, ne m o ra nep o sred n o b iti p risu tn a
u tom ugovoru, ali je zastu p ljen a u n je m u tim e što je
vlast k o ja g a ra n tu je p rav n i ugovor nasilnog porekla,
iako ne ulazi u svaki ugovor nasilno. Ako n estan e svesti
o la ten tn o m p risu stv u sile u nekoj p rav n o j in stitu ciji, ta
institu cija p ro p ad a. P rim e r za to p ru ž a ju dan as p a rla ­
m enti. Oni dan as izgledaju jadno, je r nisu ostali svesni
revolucionarnih snaga k ojim a im a ju da zahvale za svoje
posto jan je. U N em ačkoj posebno, p o sled n ja m an ifesta­
cija takvih sila n ije o stavila nikakve posledice u p a rla ­
m entu. N jim a n ed o staje sm isao za silu k o ja po stav lja
pravo a k o ja je p re d stav ljen a u n jim a. N ije nim alo
čudno što p arlam en ti ne dolaze do o d lu k a d o sto jn ih te
sile, već u kom p ro m isu neguju tobože nenasilni način
obav ljan ja p olitičkih poslova. Ali kom prom is, „iako sa
prezirom o d b ija svaku otv o ren u silu, ip ak o staje p ro ­
izvod koji se nalazi u m e n ta lite tu sile, je r se težn ja k oja
vodi kom p ro m isu n e m otiviše sam a sobom , već je moti-
više n ešto što se nalazi spolja. A to je u p rav o su p ro tn a
66 WALTER BENJAMIN

težnja, pošto se ni iz jednog kom prom isa, m a kako ga

shvatili, ne može apstrahovati k arak ter prinude. ,Bilo
bi bolje da je d ru k čije' — osnovno je osećanje u svakom
kom prom isu”.2 Propadanje p arlam enata je na simpto-
m atičan način možda odbilo isto onoliko ljudi od ide­
ala nenasilnog rešavanja političkih sukoba koliko je ljudi
ra t priveo tom e idealu.
Pacifistim a se su p ro tstav ljaju bošljevici i sindika-
listi. Oni su izvršili poraznu i u suštini opravdanu kri­
tik u dan ašn jih parlam enata. Ma koliko mogao biti pože­
lja n i p rijatan , relativno dostojan parlam ent, ipak,
prilikom p retresan ja načelno nenasilnih sredstava za
političku saglasnost nećem o moći govoriti o parlam en­
tarizm u. J e r jedino što on u vitalnim stvarim a može
postići jesu pravni procesi čije se poreklo i ishod karak-
terišu silom.
Da li je uopšte m ogućno nenasilno izglađivanje
sukoba? N esum njivo da jeste. Odnosi m eđu privatnim
licim a puni su takvih prim era. N enasilno izmirenje na­
lazimo svuda gde je k u ltu ra srca dala ljudim a u ruke
čista sredstva sporazum evanja. Zakonitim i nezakonitim
sredstvim a svake v rste koja su ipak u celini sila, može­
mo, naim e, suprotstaviti nenasilna, kao čista sredstva.
U srdnost, naklonost, m iroljubivost, poverenje i sve sli­
čno što bism o mogli navesti, jesu subjektivna pretpo­
stavka tih nenasilnih sredstava. Ali njihovu objektivnu
pojavu od ređ u je jed an zakon (čiji ogromni domašaj ne
m ožem o ovde p re tre sati), po kome čista sredstva ni­
kada nisu sredstva neposrednih, nego uvek posrednih
rešenja. Ona se, zato, nikada ne odnose neposredno na
izglađivanje sukoba izm eđu ljudi, već sam o obilaznim
putem prek o stvari. U n ajm aterijalnijem odnosu ljud­
skih sukoba oko dobara otkriva se područje čistih sred­
stava. Zato je tehnika u n ajširem sm islu reči njihovo
najsvojstvenije područje. N ajdalekosežniji prim er za
n jih je, možda, razgovor posm atran kao tehnika građan­
skog sporazum evanja. U njem u je, naime, nenasilna
saglasnost ne sam o m ogućna već se načelno isključiva-

8 Unger: Politik unđ Metaphysik, Berlin 1921, str. 8.

PRILOG KRITICI SILE $7

□je sile m ože sasvim izričito p o k azati n a je d n o m zn ačaj­

nom odnosu: n a n ek ažn jiv o sti laži. M ožda ne p o sto ji
n ijedn o zakonodavstvo n a zem lji k o je p rv o b itn o kaž­
njava laž. U tom e se m a n ife stu je p o sto ja n je je d n e sfere
ljudsk o g sp o razu m ev an ja k o ja je to lik o n en asiln a da
je sili p o tp u n o n e p ristu p a čn a : to je stv arn o p o d ru č je
„sporazum evanja", jezik. V rlo kasno, i u je d n o m speci­
fičnom p ro cesu p ro p a d a n ja , p ra v n a sila je u n jega ipak
p ro d rla tim e što je p re v a ru izložila kazni. P ravni p o re­
dak, naim e, v e ru ju ć i n a p o č etk u u sv o ju p o b ed n ičk u
silu, zadovoljava se su zb ijan je m n ezak o n ito sti gde god
se ona pokaže. A p re m a n ačelu ju s civile vig ila n tib u s
scrip tu m e s t* odno sn o „ o tv araj oči k a d je u p ita n ju
novac” — u rim sk o m i staro g erm a n sk o m p ra v u preva-
ra je bila nekažnjiva, je r u n jo j sam o j nem a nikakvog
nasilja. M eđutim , prav o je d n o g d ocnijeg vrem ena, k a d a
m u je p onestalo p o v eren ja u v la stitu silu, osetilo je da
n ije više, kao ra n ije , d oraslo svakoj tu đ o j sili. B olje
reći, s tra h o d te sile i n ep o v eren je u sebe obeležavaju
njegovu uzd rm an o st. Ono p o čin je p o s tav ljati ciljeve u
n am eri d a sili k o ja održava prav o u s k ra ti jače ispo-
ljavanje.
Ono se, dakle, ne o k reće p ro tiv p re v a re iz m o ra ln ih
obzira, nego iz s tra h a p re d n a siljim a k o ja bi p re v a ra
m ogla izazvati u p rev aren o m . Pošto se takav s tra h n a­
lazi u sukobu sa n asiln o m p riro d o m p rav a, k o ja m u je
svojstvena o d njegovih po četaka, ovi ciljevi ne odgova­
ra ju op rav d an im sred stv im a p rav a. U n jim a se isp o lja­
va ne sam o p ro p a d a n je njegove v lastite sfere već, u je d ­
no, i slab ljen je čistih sredstava. J e r u zab ran i p re v a re
pravo ograničava u p o tre b u p o tp u n o n en asiln ih sred stav a
zato što bi ova reak tiv n o m ogla proizvesti n asilje. Spo­
m enuta ten d en cija p rav a p ris u tn a je i u d av an ju p rav a
na š tra jk , k o je p ro tiv re či in teresim a države. Pravo do­
p u šta š tra jk zato što izbegava one nasilne ra d n je k o jim a
ne srne da se su p ro tstav i. J e r p re toga su rad n ici od­
m ah pribegavali sabotaži i p aljevini fab rik a. Bez obzira

* Građansko pravo pisano je za one koji su budna

oka. — Prim. prev.
68 WALTER BENJAMIN

na sve vrline, postoji, konačno, jedan snažan motiv

koji ljude može pokrenuti na m im o usaglašavanje in­
teresa u okviru datog pravnog poretka, motiv koji i
n aju p o rn ijo j volji često daje u ruke čista sredstva ume-
sto nasilnih. To je strah od štete koja sve pogađa. A
takva šteta je posledica nasilnog obračunavanja, bez
obzira na to kako će se ono završiti. Kada je reč o su­
kobu in teresa p riv atn ih ličnosti, šteta je očigledna u
bezbroj slučajeva. D rukčije sto ji kada se sukobe klase
i nacije, je r su tad a oni viši poreci koji podjednako
p rete da n ad jačaju i pobednika i pobeđenog — još skri­
veni većini ljudi po osećanju i skoro svima po shvatanju.
Suviše bi nas daleko odvelo traženje takvih viših pore­
daka i njim a odgovarajućih zajedničkih interesa koji
p ru žaju n ajp o sto jan iji m otiv za politiku čistih sredstava.5
Stoga ćem o sam o ukazati n a čista sredstva politike, ana­
logna onim a što up rav ljaju m iroljubivim opštenjem
priv atn ih ličnosti.
Š trajk u klasnoj borbi, pod izvesnim uslovima, mo­
ra važiti kao čisto sredstvo. Ovde treb a podrobnije pri­
kazati dve suštinski različite vrste štrajk a, čije su mo­
gućnosti već procenjene. Sorelu pripada zasluga što
je — više na osnovu političkih nego čisto teorijskih
procena — prvi uočio razliku između njih. On ih su­
p ro tsta v lja kao politički i proleterski opšti štrajk . Me­
đu n jim a p o sto ji suprotnost i u odnosu na silu. Što se
tiče pristalica političkog opšteg štrajka, „jačanje države
tem elj je svih njihovih koncepcija; u svojim sadašnjim
organizacijam a političari (tj. um ereni socijalisti) već
p rip rem aju kadrove jak e centralizovane i disciplinova-
ne vlasti; ovu vlast neće zbuniti kritika opozicije; ona
će um eti da ućutka svoje protivnike i da objavi svoje
obm anjivačke dekrete".4 „Politički opšti štra jk poka­
zuje kako država neće ništa izgubiti od svoje moći, kako
će vlast privilegisanih preći na privilegisane, kako će
m asa proizvođača prom eniti svoje gospodare". N asuprot

* Pogledaj, međutim, Unger, str. 18 i d.

* Sorel: Reflexions sur la violence, -peto izdanje,
Paris 1919, str. 250.
PRILOG KRITICI SILE 69

tom p olitičkom o p štem š tra jk u (č ija je fo rm u la, u o sta ­

lom, kako izgleda, fo rm u la p ro te k le n em ačk e revoluci­
je ), p ro le te rsk i š tra jk p o stav lja sebi kao jed in i zad atak
— u n išten je državne vlasti. On „ isk lju ču je sve ideološke
posledice svake m ogućne so cijaln e p olitike; njegove
pristalice sm a tra ju čak i n a jp o p u la rn ije refo rm e bur-
žoaskim ". „Taj o p šti š tra jk sasvim ja sn o ispoljava svoju
ravnodušnost p re m a m a te rija ln o j d o b iti od osvajanja,
on izjav lju je d a želi u k id a n je države; država je stv ar­
n o . . . b ila osnova p o s to ja n ja v lad aju ćih gru p a k o je
im aju k o risti od svih p o d u h v ata čije te re te snosi celina
d ruštva". Dok je p rv i oblik ob u stav e ra d a u stv ari n a­
silje, je r p ro u z ro k u je sam o s p o lja šn ju m o d ifik aciju ra d ­
nih uslova, drugi je kao čisto sred stv o nenasilan.
Proleterski o p šti š tra jk ne p red u zim a se s n am erom da
se posle sp o lja šn jih u stu p a k a i o d ređ en e izm ene ra d ­
nih uslova n astav i rad , već sa rešen o šću d a se ra d
nastavi jedino u p o tp u n o izm enjenim uslovim a, k o je ne
nam eće država; to je p re v ra t, za k o ji ta v rsta š tra jk a
ne daje sam o povod, već ga i izvršava. Zato p rv i od tih
poduhvata p o stav lja pravo, dok je drugi, n ap ro tiv , anar-
hističan.
V ezujući se za uzgredne M arksove izjave, Sorel od­
bacuje svaki p ro g ram , u to p iju , jed n o m reči, prav n e
postu late za rev o lu cio n arn i p o k re t: „Sa o p štim š tra j­
kom n e sta ju sve te lepe stv ari; revolucija se ja v lja kao
jasna i jed n o stav n a po b u n a; nikakvo m esto tu nije
obezbeđeno sociolozima, n iti lju d im a iz visokog d ru š­
tva koji su p ristalice socijalnih reform i, ni in telek tu al­
cima koji su kao svoj poziv izabrali da m isle za p ro ­
leta rija t". Tom dubokom , m oralnom , istinski revolu­
cionarnom s h v ata n ju ne može se su p ro tstav iti nikakva
procena k o ja bi, zbog m ogućih k a ta stro fa ln ih posledica,
htela žigosati takav op šti š tra jk kao n asilje. M ada bi
se s pravom m oglo reči da je d a n a šn ja p rivreda, uzeta
kao celina, m nogo m an je slična nekoj m ašini k o ja m i­
ru je kada je Ložač n a p u sti nego zveri k o ja se razbesni
čim jo j u k ro titelj o k ren e leđa, ipak se o nasilnosti nekog
p o stu p k a ne sm e su d iti na osnovu njegovih ciljeva i po­
sledica koje izaziva, već jedino prem a zakonu njegovih
 70 WALTER BENJAMIN

s re d sta v a . N arav n o , d ržav n a sila, k o ja im a u vidu sam o

p osledice, s u p ro ts ta v lja se u p rav o tak v o m š tra jk u kao
to b o ž n je m n a silju , dok, s dru g e stra n e, to leriše p arcijal­
n e štra jk o v e , k o ji su n ajčešće stv arn o iznuđivački. Sorel
je veom a razložno p o kazao d a takvo rigorozno shva-
ta n je o p šteg š tra jk a m ože d a og ran iči ra zv ijan je stv ar­
nog n a silja u rev o lu cijam a. N a su p ro t tom e, neki poseban
slu ča j n a silja u o b lik u o b u stav e ra d a m ože da bude ne-
m o ra ln iji i su ro v iji o d p o litičk o g o p šteg štra jk a . To je,
n a p rim er, š tra jk le k a ra k ak av je doživelo više nem ač-
k ih gradova. T akav š tr a jk je sro d a n blokadi. U n jem u
se n a n a jo d v ra tn iji n a čin isp o ljav a besk ru p u lo zn a pri-
m e n a n a silja. To je d ire k tn o n em o raln o o d jednog sta­
leža k o ji je godinam a, bez ikakvog p o k u šaja o tp o ra, „osi­
gurav ao s m rti n je n p le n ”, da b i zatim , p rv o m prilikom ,
svojev o ljn o digao ru k e od života.
Ja s n ije nego u re la tiv n o novim k lasnim b o rb am a,
u m ile n iju m sk i s ta ro j is to riji d rž a v a stv o ren a s u sred ­
stv a n en asiln o g sp o razu m ev an ja. R eč je o diplom atiji.
Z a d a ta k d ip lo m a te n e is c rp lju je se, p ri m eđusobnom
o p š te n ju , u m o d ifik ac iji p ra v n ih p o red ak a. Analogno
sp o ra zu m e v a n ju izm eđ u p riv a tn ih ličnosti, su štin sk i za­
d a ta k d ip lo m a ta je da, u im e sv o jih država, m iro lju ­
bivo i bez u govora, o d s lu ča ja d o slu čaja izglađuju n ji­
h ove su k o b e. To je d e lik a tan zad atak , k o ji o dlučnije
re š a v a ju iz b o rn i sudovi, ali d ip lo m atsk i m e to d rešava-
n ja n a če ln o je s u p e rio rn iji o d izbornog suda, je r se
nalazi s o n e s tra n e svakog p rav n o g p o re tk a , pa, p re m a
tom e, i sile. N a ta j n a čin je, kao i o p šten je m eđ u p riv a t­
n im ličn o stim a, i o p š te n je m e đ u d ip lo m a ta m a stvorilo
so p stv en e o b lik e i vrline, k o ji n isu u v ek bili sp o ljašn ji,
ak o to i je s u d a n a s p o stali.
U ćelom p o d ru č ju sila o k o jim a vodi ra č u n a kak o
p riro d n o ta k o i p o zitiv n o p rav o , n em a sile k o ja b i b ila
liše n a n ag o v ešten e te šk e p ro b le m a tik e svakog p ravnog
n a silja. S v ak a p re d s ta v a o n ek o m p re tp o sta v ij enom re-
š e n ju lju d s k ih z ad a ta k a o s ta je neizvodljiva u k oliko se
n ačeln o i p o tp u n o is k lju č i sv ak a u p o tre b a sile. Da i ne
govorim o o n e k o m p rev azilažen ju svih d o sad a šn jih svet-
s k o -isto rijsk ih živ o tn ih situ acija.
PRILOG KRITICI SILE 71

Sto g a se n a m e će p ita n je o d ru g im v rs ta m a s ila p o ­

re d o n ih š to ih u o č av a p ra v n a te o rija . U jed n o se n a ­
m eće p ita n je o istin ito s ti o sn o v n e do g m e z ajed n ič k e tim
te o rija m a : p ra v e d n i c iljev i m o g u s e p o s tić i o p ra v d a n im
sred stv im a, o p ra v d a n a s re d stv a se p r im e n ju ju z a p ra ­
vedne ciljeve. S ta b i se, m e đ u tim , d esilo k a d b i se sv ak a
v rsta su d b o n o sn e sile k o ja u v o d i o p ra v d a n a s re d s tv a n a­
lazila u n e p o m irljiv o m s u k o b u sa p ra v e d n im c ilje v im a
p o sebi, i k a d b i isto v re m e n o tre b a lo sag le d a ti n e k u
d ru k č iju silu k o ja za te ciljev e, d o d u š e , n e b i m o g la
b iti n i o p ra v d a n o n i n e o p ra v d a n o s re d stv o , već se uop-
šte n e b i p re m a n jim a o d n o sila k a o sre d stv o , neg o n e ­
k a k o d ru k č ije ? T im e d o la z im o d o č u d n o g i u p rv i
m ah o b e sh ra b ru ju ć e g is k u stv a o k o n a č n o j n e re šiv o sti
svih p ra v n ih p ro b le m a (k o ja se, m o žd a, u sv o jo j beziz-
gledno sti m ože p o re d iti sam o sa n e m o g u ć n o šć u d o n o ­
š e n ja ob av ezn e o d lu k e o to m e d a li je n e što „ p ra v iln o ”
lii „po g rešn o ” u je z icim a k o ji se f o r m ira ju ). J e r o o p ra v ­
d a n o sti s re d sta v a i p ra v e d n o sti c ilje v a n ik a d n e o d lu ­
č u je razu m , već su d b in sk a s ila — o o p ra v d a n o sti s re d sta ­
va, a o o p ra v d a n o sti cilje v a — bog.
To s h v a ta n je je sam o z ato re tk o što p o s to ji tv rd o ­
k o rn a n a v ik a d a se p ra v e d n i c iljev i z a m išlja ju k a o c iljev i
m ogućeg p ra v a , to zn ači n e sam o k a o o p štev ažeći (š to
a n alitič k i sled i iz o b e le žja p ra v e d n o sti) već i p o d e sn i
za u o p š ta v a n je (š to to j o so b in i, k a k o b i se m o g lo p o ­
k azati, p ro tiv re č i). J e r ciljev i k o ji s e za n e k u s itu a c iju
m ogu p rih v a titi k a o p ra v e d n i, i u je d n o su o p š te p riz n a ti,
opštevažeći, n is u to n i za je d n u d ru g u , m a k o lik o o n a
u d ru g im o d n o sim a b ila s lič n a o n o j p rv o j. J e d n u n ep o ­
s re d n u fu n k c iju s ile o k ak v o j je o v d e re č p o k a z u je već
i sv ak o d n ev n o živ o tn o isk u stv o . S rd žb a , n a p rim e r, do­
vodi čoveka d o n a jv id ljiv ijih p ro v a la n a silja , k o je se
kao sre d stv o n e o d n o si n a n e k i u n a p re d p o s ta v lje n cilj.
T o n a silje n ije sre d stv o , već is p o lja v an je . O no s e p o k a ­
zu je i u p o tp u n o o b je k tiv n im o b licim a, u k o jim a se
m ože p o d v rć i k ritic i. N a jiz ra z itije ih n alazim o p r e svega
u m itu .
M itsk a sila u sv o m p ro to tip sk o m o b lik u č isto je
is p o lja v an je bogova. O n a n ije s re d stv o z a b o ž an sk e ci­
 72 WALTER BENJAMIN

ljeve, a jedva da je i ispoljavanje njihove volje. Mitska

sila je, pre svega, ispoljavanje božanskog postojanja. Do­
b a r p rim er za to je legenda o Niobi. Doduše, moglo bi
izgledati d a su postupci Apolona i Artemide sam o kazna.
M eđutim, njihovo nasilje više uspostavlja pravo nego
što kažnjava prekoračenje postojećeg prava. Niobina
oholost navlači na sebe kob ne zato što vređa pravo,
već zato što izaziva sudbinu na borbu. U toj borbi sud­
bina m ora pobediti i uspostaviti pravo tek u pobedi.
K oliko je malo za antički d u h takvo božansko nasilje
bilo kazna radi održavanja prava pokazuju legende o
herojim a, u kojim a junak, na p rim er Prom etej, sa dosto­
janstvenom h rab ro šću izaziva sudbinu, s promenljivom
srećom se bori p ro tiv nje, ali ga legenda ne ostavlja
bez nade da će ljudim a jednog d ana doneti novo pravo.
H eroj i pravna sila k o ja se podrazum eva u m itu jesu,
u stvari, ono pravo k o je narod još i danas sebi predo­
čava kada se divi zločincu. Sila se, dakle, sručuje na
N iobu iz nesigurne, dvosmislene sfere sudbine. Ona, u
suštini, nije razorna. U prkos tom e što Niobinoj deci do­
nosi krvavu sm rt, ona se zaustavlja p re d životom m ajke,
koju zbog sm rti dece ostavlja još grešnijom nego ranije,
kao večno nem og nosioca krivice i kao kamen međaš iz­
m eđu lju d i i bogova.
Ako bi se u m itskim ispoljavanj ima ta neposredna
sila m ogla pokazati kao veoma bliska sili koja postavlja
pravo, ili čak identična sa njom , onda bi ona povratno
osvetljavala takvu silu 'koja postavlja pravo, ukoliko je
ova ranije, u prikazivanju ratnog nasilja, okarakterisana
sam o kao sredstvo. Ova povezanost istovremeno obeća­
va da će baciti više svetlosti na sudbinu, koja se u
svim slučajevim a nalazi u osnovi pravne sile i da će
kritik u sile u širokim crtam a dovesti do kraja. Funkcija
sile u p o stav ljan ju prava dvostruka je, naime, u tom
sm islu što postavljanje prava kao svome cilju teži, do­
duše, onom što se uspostavlja kao pravo, sa silom kao
sredstvom ; m eđutim , u tren u tk u kada je taj cilj ostva­
ren, ono se kao pravo ne odriče sile, već ovoj tek sada,
u strogom smislu, i to neposredno, omogućava da po­
stavlja pravo tim e što uvodi ne jedan nenasilan i neza­
PRILOG KRITICI SILE 73

visan, već sa silom nužno i p risn o povezan cilj k ao prav o

pod im enom m oći. P o stav ljan je p ra v a je p o stav ljan je
m oći i u to lik o čin nepo sred n o g isp o ljav an ja sile. P ra­
vednost je načelo svakog božanskog p o stav ljan ja cilja,
m oć — načelo svakog m itsk o g p o stav ljan ja p rav a.
Ovo p o sled n je načelo nalazi o g ro m n u p rim en u sa
krupn im posledicam a u državnom p ravu. U njegovom
je po d ru čju , naim e, p o stav ljan je granice, p o p u t onog
koje vrši „m ir" svih ra to v a m itsk o g do b a, kao prafeno-
men sile koja p o stav lja p rav o u o p šte. Tu se n a jja sn ije
pokazuje d a svaka sila k o ja p o stav lja p rav o tre b a da
obezbedi p re svega m oć, više i o d najv ećeg stican ja po-
seda. K ad se p o sta v lja ju granice, p ro tiv n ik se ne u n išta ­
va potpuno, čak m u se p riz n a ju p ra v a i o n d a kad po-
bednik raspolaže n ajn a d m o ćn ijo m silom . I to n a de-
m onski-dvosm islen n ačin „ je d n ak a " p rava: za obe ugo­
vorne stra n e p o sto ji ista lin ija k o ja se ne srne p re k o ra ­
čiti. Tu se p o jav lju je, u stra h o v ito j p rv o b itn o sti, ista
ona m itsk a dvosm islenost zak o n a k o ji se ne sm eju „pre­
koračiti", a o k o jo j A natole F rance govori satiričn o : Za­
koni p o d jed n ak o z a b ra n ju ju i siro m ašn im a i bogatim a
da spavaju ispod m osta.
Izgleda da Sorel ne d o d iru je sam o k u ltu rn o -isto rij-
sku već i m etafizičku istin u k ada p re tp o sta v lja da je u
počecim a svakog p rav a p o sto jalo nek o ,^pred "-pravo k ra ­
ljeva ili velikaša, u k ra tk o m oćnika. Ono će, naim e, mu-
tatis m utandis, o s ta ti takvo sve dok b u d e p ostojalo.
Je r sa stan o v išta sile k o ja jed in o može g aran to v ati p ra ­
vo, ne p o sto ji je d n ak o st, već, u n ajb o ljem slučaju, je d n a ­
ko velika sila. Čin p o stav ljan ja granica zn ačajan je, m e­
đutim , za spoznavanje p rav a jo š u jed n o m pogledu. Po­
stavljene i opisane granice p o staju , b a r u iskonskim vre­
m enim a, nepisani zakoni. Čovek ih, i ne sluteći, m ože
preko račiti i ta k o se izložiti isp aštan ju. J e r sv ak a p rav n a
intervencija k o ju izaziva p o v red a nepisanog i nepozna­
tog zakona naziva se, za razliku od kazne, isp aštan je. Ali
m a koliko isp ašta n je m oglo tešk o pogoditi onoga koji
ništa ne sluti, pojava tog isp ašta n ja n ije slu čajn o st u
pravnom sm islu, već 9udbina, k o ja se ovde još jed n o m
pokazuje u svojoj n a m e m o j dvosm islenosti. Već je H er­
74 WALTER BENJAMIN

m ann Cohen, u jednom uzgrednom razm atranju antičke

predstave o sudbini, rekao kako je „neizbežno uvideti"
d a „sam poredak sudbine, izgleda, izaziva i prouzrokuje
istupanje, otpadništvo".«
O tom m itskom d uhu prava svedoči i moderno
načelo da nepoznavanje zakona ne štiti od kazne, ma
koliko se bo rb a za pisano pravo u ranom periodu antič­
kih zajednica shvatala kao pobuna protiv duha m itskih
pravila.
Daleko od toga d a o tk rije neko čistije područje,
m itsko ispoljavanje neposredne sile pokazuje se kao
n a jd u b lje identično sa svakom pravnom silom, a naslu-
ćivanje njene problem atike pretv ara u izvesnost o štet­
nosti njene isto rijsk e funkcije, čije se uništenje time
p ostav lja kao zadatak.
Upravo taj zadatak, u k ra jn jo j liniji, postavlja pita­
n je o čistoj neposrednoj sili, k oja bi mogla obuzdati
m itsku. Kao što se u svim područjim a m itu suprotstav­
lja bog, tak o se i m itskoj sili suprotstavlja božanska sila.
U stvari, ona je n jena su protnost u svim pojedinostim a.
Ako m itsk a sila postavlja pravo, božanska sila poništa­
va pravo. Ako pravo postavlja granice, božanska sila
ih p o tp u n o briše. Ako m itska sila istovrem eno greši
i ispašta, božanska sila oslobađa od ispaštanja grehova.
Ako p rv a p reti, druga udara; ako je prva krvava, druga
je beskrvno ubilačka. Legendi o Niobi možemo suprot­
staviti, kao p rim er te božanske sile, suđenje družini Ko-
rejevoj. Ono pbgađa povlašćene Levite, pogađa ih nena­
javljeno, ne preteći, u d ara i ne zaustavlja se p red unište­
njem . Ali ta sila istovrem eno oslobađa od grehova, pa
se ne može poreći duboka povezanost beskrvnog i od
grehova oslobađajućeg k arak tera te sile. Je r krv je sim­
bol pukog života. U kidanje pravne sile svodi se, u šta se
ovde ne m ožem o dublje upuštati, n a ogrešenje pukog
priro d n o g života, ogrešenje koje nevinog i nesrećnog
živog čoveka p red aje ispaštanju. Ovo ispaštanje „po­
ravnava” njegovu krivicu i oslobađa krivca, ali ne od

8 Hermann Cohen: E thik des rdnen Willens, drugo

izdanje, Berlin 1907, str. 362.
PRILOG KRITICI SILE 75
krivice, već od prava. Jer prestankom života prestaje i
vlast prava nad živim čovekom. Mitska sila je krvava sila
nad pukim životom radi same te mitske sile, božanska
sila je čista sila nad celim životom radi živog čoveka.
Prva zahteva žrtvu, druga je prima.
Božanska sila ne ispoljava se samo u religijskom
predanju, ona se pokazuje, bar u jednom osveštanom
obliku, i u današnjem životu. Jedan od tih oblika mo­
žemo naći u vaspitačkoj sili, koja je u svom savršenom
vidu izvan prava. Ovo ispoljavanje božanske sile ne sa­
stoji se, dakle, u tome što bi bog tu neposredno nastu­
pao činom čuda, već u onim momentima beskrvnog,
ubedljivog izvršenja koje oslobađa od greha. Najzad, i u
tome što je odsutno svako postavljanje prava. Utoliko
je, doduše, opravdano tu silu nazvati i uništavajućom;
ali ona je to samo relativno, u odnosu na dobra, pravo,
život i tome slično, nikad apsolutno u odnosu na dušu
živog čoveka. — Takvo proširenje čiste ili božanske sile
izazvaće, doduše, upravo danas najoštrije napade i ljudi
će mu se suprotstaviti ukazivanjem na to da ono, prema
doslednoj dedukciji, uslovno dozvoljava ljudima i ubi-
lačko nasilje. Ali ovo se ne dopušta. Jer na pitanje:
„Da li smem ubiti?" — izriče se nepokolebljiv odgovor
u zapovesti: „Ne ubij". Ta zapovest nalazi se pred de-
lom, kao što se bog nalazi „ispred" braneći da se delo
dogodi. Ali istina je, ta zapovest ostaje -r- ukoliko strah
od kazne ne opominje na poslušnost — neprimenljiva,
nesamerljiva u odnosu na izvršeno delo. Iz nje ne pro-
ističe nikakav sud o delu. I tako se unapred ne može
sagledati ni božanski sud o delu ni razlog za taj sud.
Zato nisu u pravu oni koji osudu svakog nasilnog ubist-
va čoveka od strane njegovog bližnjeg zasnivaju na za­
povesti. Ona nije merilo presude, već ideja-vodilja ak­
tivne ličnosti ili zajednice, koji u svojoj usamljenosti
treba da se s njom rasprave, i u ogromnom broju slu­
čajeva treba da prime na sebe odgovornost što nisu
vodili računa o njoj. Tako je to shvatalo i jevrejstvo,
koje je osudu ubijanja u nužnoj odbrani izričito odbaci­
valo. — Ali pomenuti mislioci vraćaju se na jednu dalju
teoremu i, polazeći od nje, možda čak nameravaju ob­
76 WALTER BENJAMIN

razložiti zapovest. To je stav o svetosti života, koji do­

vode u vezu ili sa celokupnim anim alnim životom, pa
čak i vegetabilnim, ili ga, pak, ograničavaju sam o na
čoveka. N jihova argum entacija u jednom ekstrem nom
slučaju, na p rim eru revolucionarnog u b ijan ja poroblji­
vača, izgleda ovako: „Ako ne ubijem , nikada neću zasno­
vati carstvo p ra v e d n o sti. . . Tako misli duhovni tero­
rist. .. Ali mi verujeino da život sam po sebi stoji iz­
nad sreće i pravednosti nekog života”.6 Ma koliko bilo
očigledno da je ovaj poslednji stav pogrešan, čak neple­
m enit, isto je toliko sigurno d a taj stav otkriva obavezu
da se osnov zapovesti ne traži više u onom e što delo čini
ubijenom , nego u onom što delo čini bogu i samom
izvršiocu.
Pogrešan je i nedostojan stav da sam život stoji
iznad pravednog života, ako život treba d a znači goli
život — a u tom značenju se on upotrebljava u navede­
nom razm atran ju . Taj stav, m eđutim , sadrži jednu veliku
istinu ako p o sto jan je (ili, bolje rečeno, život; dvostruko
značenje tih reči, analogno dvostrukom značenju reči
m ir, treb a razložiti na osnovu njihovog odnosa na od­
govarajuća dva p o d ru č ja ) označava postojano agregat­
no stan je „čoveka”. Ako tim stavom hoće d a se kaže da
je nebiće čoveka nešto strašn ije nego (bezuslovno: čisto)
još-nebiće pravednog čoveka. Toj dvosmislenosti zahva­
lju je navedeni stav za svoju prividnu tačnost. Biće čo­
veka se nikako ne poklapa sa golim ljudskim životom,
ne poklapa se sa njegovim golim životom baš kao ni sa
nekim drugim njegovim stanjem ili svojstvom, pa čak ni
sa integritetom čovekove telesne ličnosti. Ma koliko da
je čovek nešto sveto i neprikosnoveno (ili pak onaj život
u njem u koji se, identičan, nalazi u zem aljskom životu,
sm rti i u produženju života kroz potom ke), njegova
stanja i njegov telesni život, koji drugi ljudi mogu po-
vrediti, nisu ni sveti ni neprikosnoveni. Jer po čemu
bi se onda život suštin sk i razlikovao od života životinja
ili biljke? č a k i kada bi biljke bile svete i neprikosno­
vene, one ne bi to mogle biti samo zbog svog golog ži­

• Kurt Hiller u jednom godišnjaku Ziel-a.

PRILOG KRITICI SILE 77

vota, ne bi to m ogle b iti p o n jem u . V redelo bi isp itati

poreklo dogm e o svetosti, neprik o sn o v en o sti života. Mož­
da je, ili, tačn ije, v erovatno je d a je sk o ra šn ja pojava,
kao p o sled n ja zab lu d a o slab ljen e zap ad n e trad icije, tra ­
žiti sveca, kojeg je o n a izgubila, u kosm ičkoj nedokuči-
vosti. (S ta ro st svih religioznih zapovesti p ro tiv sm rti
ovde n ije nik ak av protivdokaz, je r se u njihovoj osnovi
nalaze d ru k č ije m isli o d o n ih k o je se nalaze u osnovi
m odem e teo rem e.) N a k ra ju tre b a se zam isliti i nad
činjenicom d a je ono što se ovde sm a tra svetim — p re ­
m a s taro m m itsk o m m išlje n ju b ilo žigosani nosilac k ri­
vice: goli život.
K ritik a sile je ste filo so fija n jen e isto rije. „Filoso-
fija" te is to rije zbog toga što jed in o id eja njenog ishoda
om ogućuje k ritičk i, razlik u ju ći i od lu ču ju ći sta v p re m a
njenim vrem en sk im podacim a. Pogled k o ji je u pućen
sam o na ono što je n ajb liže može, u n ajb o lje m slučaju,
uočiti sam o d ijalek tičk e uspone i padove u oblicim a
sile kao zakonodavne i one k o ja održava pravo. Zakon
toga k olebanja zasniva se n a tom e što svaka sila k o ja
održava p ravo, su zb ijan je m n e p rija te ljs k ih su p ro tn ih
sila, to k o m svog tra ja n ja p o sred n o sam o slab i silu k o ja
postavlja pravo, rep rezen to v an u >u n jo j (n a neke takve
sim ptom e u kazali sm o to k o m isp itiv a n ja ). To tra je sve
dotle dok neke nove ili ra n ije su zb ijan e sile ne pobede
d o sad ašn ju silu k o ja p o stav lja p ravo i tim e z asn u ju novo
pravo, k o je će one s a svoje s tra n e d a ti. N a p ro b ija n ju
tog kružnog k re ta n ja u steg am a m itsk ih p ra v n ih form i,
na o d s tra n je n ju p ra v a zajedno sa silam a n a k oje je
pravo upućeno, kao što su i one n a njega, u k ra jn jo j
liniji, dakle, državne vlasti, zasniva se novo isto rijsk o
razdoblje. Ako je v last m ita ovde-onde u sad ašn jici već
razbijena, onda se to novo ne nalazi u tako nezam išljivo
dalekoj b u d u ćn o sti da b i zalaganje p ro tiv p rav a sam o
po sebi bilo n e p o treb n o . Ali ako je sili i s one stran e
prava o sig u ran o n jen o p o sto ja n je kao čiste n eposredne
sile, onda je tim e dokazano d a je m ogućno i revolucio­
narno n asilje, na koji način je m ogućno, i d a je re­
volucionarno n asilje im e za n a jv išu m an ifestaciju čiste
sile čoveka. Za čoveka, m eđutim , n ije p o d jed n ak o m o
78 WALTER BENJAMIN

gućno ni toliko h itn o da odluči o tom e kad je čista sila

u određenom slučaju b ila stvarna sila. Je r samo m itsku,
a ne božansku silu moći ćem o kao takvu sa izvesnošću
shvatiti, osim ako n ije reč o izuzetnim dejstvim a: čo-
veku n ije sam a po sebi očigledna snaga sile koja oslo­
bađa o d greha. Ponovo čistoj božanskoj sili stoje na
raspolaganju svi večni oblici koje je m it ukrstio sa pra­
vom. Ona se može p ojaviti isto tako u pravom ra tu kao
i u božanskom su d u gomile nad zločincem. Neprihvat­
ljiva je, m eđutim , svaka m itsk a sila, ona koja postavlja
pravo i k o ju možemo nazvati upravljačkom . N eprihvat­
ljiva je i ona k o ja održava pravo, upravljana sila, koja
joj služi. B ožanska sila, k o ja je obeležje i žig, nikada
sredstvo svetog izvršenja, može se nazvati silom koja
vlada.
 ISTO RIJSK O-FILOZOFSKE T EZE

Kao što je poznato, tvrdi se da je postojao automat

koji je na svaki potez šahiste odgovarao protivpotezom
što mu je osiguravao pobedu u partiji. Lutka u turskoj
nošnji, sa nargilama u ustima, sedela je pred tablom na
prostranom stolu. Sistem ogledala stvarao je iluziju da
je taj sto (sa svih strana) providan. U stvari, u njemu
je sedeo grbavi patuljak, koji je bio majstor u šahu,
i pomoću uzica upravljao nikom lutke. Možemo za­
misliti šta bi u filozofiji bio pandan toj aparaturi. Uvek
treba da pobedi lutka koja se naziva „istorijski mate­
rijalizam”. Ona se bez po muke može uhvatiti u koštac
sa bilo kime, ukoliko najmi teologiju, koja je danas,
kao što znamo, mala i ružna, pa se ionako ne srne poka­
zivati pred svetom.

II
,,U najzanimljivije specifičnosti ljudske duše”, kaže
Lotze, „spada, pored tolike samoživosti u pojedinačnom,
opšta nezavidljivost sadašnjice prema budućnosti”. Mi­
sao se svodi na to da je slika sreće kakvu gajimo potpu­
no obojena vremenom u koje nas je bacio tok našeg
života. Sreća koju bi u nama mogia probuditi zavist,
postoji samo u vazduhu što smo ga udisali zajedno sa
80 WALTER BENJAMIN

ljudim a s kojim a bism o mogli razgovarati, sa ženama

koje bi nam se mogle p red ati. Drugim rečima, u pred­
stavi sreće neodvojivo provejava i predstava o iskup­
ljenju. Sa predstavom prošlosti, koju istorija pretvara
u svoj predm et, isti je slučaj. Prošlost sa sobom nosi
vrem enski indeks kojim se upućuje na iskupljenje. Po­
sto ji tajn i dogovor bivših pokolenja sa našim. Nas su
očekivali na zemlji. N am a je, kao i svakom prethodnom
pokolenju, data u nasleđe izvesna slaba m esijanska sna­
ga, na koju prošlost polaže pravo. Ne možemo lako isku­
p iti tu obavezu. Isto rijsk i m aterijalista to zna.

III

H roničar koji nab raja događaje, ne razlikujući ve­

like od malih, vodi tim e ra č u n a o istini da ništa što se
nekada desilo ne treba da bude izgubljeno za istoriju.
Doduše, tek iskupljenom čovečanstvu potpuno pripada
njegova prošlost. To znači: tek iskupljeno čovečanstvo
može c itirati svoju prošlost u svakom trenutku. Svaki
njegov proživljeni tren u tak p o staje citation & l’ordre du
jour* — a taj dan je upravo dan poslednjeg suda.

IV

Težite prvo za hranom i odećom, a onda

će vam carstvo božje sdmo pripasti.
Hegel, 1807.

K lasna borba, koju istoričar školovan na Marxu

uvek ima u vidu, b orba je za sirove i m aterijalne stvari,
bez kojih nem a tananih i spiritualnih. Uprkos tome. ove
poslednje su u klasnoj borbi d ru k čije prisutne od pred­
stave o plenu što p rip ad a pobediocu. One su u toj borbi
žive kao pouzdanje, kao h rab ro st, kao hum or, kao lu­
kavstvo, kao nepokolebljivost, i deluju na budućnost.
One će stalno svaku pobedu vlastodržaca staviti pod
* Citiranje na dnevnom redu. — Prim. prev.
ISTORIJSKO-FILOZOFSKE TEZE 81

znak pitanja. Kao što cveće okreće krunice suncu, tako

prošlost teži, zahvaljujući nekom skrivenom heliotro-
pizmu, da se okrene onom suncu koje se rađa na nebu
istorije. Tu najneupadljiviju od svih promena mora
razumevati istorijski materijalista.

Istinska slika prošlosti hitro promiče. Prošlost se

može zadržati samo kao slika što nepovratno i zakratko
prosine u trenutku kad se može spoznati. „Istina nam
neće uteći" — te reči Gottfrieda Kellera označavaju u
istorijskoj slici istorizma upravo ono mesto na kome je
probija istorijski materijalizam. Jer posredi je nepo­
vratna slika prošlosti, slika što preti da nestane sa sva­
kom sadašnjošću koja sebe nije shvatila kao ono što je
u toj slici intendirano. Radosno poslanje, koje sa groz­
ničavim bilom objavljuje istoričar prošlosti, dolazi iz
usta koja, možda, već u trenutku u kome se otvaraju
govore u prazninu.

VI
Istorijski artikulisati prošlost ne znači spoznati je
„kakva je, u stvari, bila". To znači ovladati sećanjem
onako kako blesne u trenutku opasnosti. Istorijskom
materijalizmu je stalo do toga da zadrži sliku prošlosti
kakva se u trenutku opasnosti iznenada javlja istorij­
skom subjektu. Opasnost podjednako preti i postojanju
tradicije i njenim primaocima. Za oboje ta je opasnost
istovetna: postati oruđe vladajuće klase. U svakoj epohi
moramo pokušati da nasleđe ponovo preotmemo od kon­
formizma, koji namerava da njime ovlada. T&, Mesija
ne dolazi samo kao spasitelj već i kao pobednik Anti-
hrista. Sposobnošću da iz prošlosti raspiri iskru nade
obdaren je samo onaj istoričar koji je prožet svešću da
ni mrtvi neće biti sigurni pred neprijateljem, ako po-
bedi. A taj neprijatelj nije prestao da pobeđuje.
 82 WALTER BENJAMIN

V II

Setite se mraka i velike zime

u ovoj dolini leleka.
Brecht: P ro s ja č k a op era

Fustel de Coulanges p rep o ru ču je istoričaru da sebi

izbije iz glave sve Sto zna o daljem toku istorije ako
hoće ponovo da doživi neku epohu. Ne može se bolje
obeležiti po stu p ak sa kojim je prekinuo istorijski ma­
terijalizam . To je p o stu p ak uživljavanja. Njegovo je
poreklo lenjost srca, acedia, koja nem a h rabrosti da
ovlada pravom isto rijsk o m slikom što nam ah zablesne.
Srednjovekovni teolozi sm atrali su je praosnovom tuge.
F laubert, koji ju je upoznao, piše: „Peu de gens devine-
ro n t com bien ii a fallu e tre triste po u r ressusciter
Carthage".* P riro d a te tuge biće jasn ija ako postavim o
p itan je u koga se to, u stvari, uživi java istoričar koji pri­
pada školi istorizm a. Odgovor bez ustezanja glasi: u
pobednika. Ali oni koji vladaju naslednici su svih neka­
dašn jih pobednika. Zato uži vijavan je u pobednika uvek
ide na ru k u vlastodršcim a. Time je istorijskom mate-
rijalisti d o sta rečeno. Onaj koji je stalno pobeđivao, sve
do dan a današnjeg, korača u trijum falnom pohodu što
današn je vlastodršce vodi prek o danas pobeđenih. Kao
što je oduvek bilo uobičajeno, u trijum falnom pohodu
se nosi i plen. Taj plen se naziva kulturnim dobrima.
Ona će u isto rijsk o m m aterijalistd naići na distancira­
nog p osm atrača. J e r ono što on vidi u kulturnim dobri­
ma, to je za njega, bez izuzetka, takvog porekla da ne
može o tom e razm išljati bez užasavanja. Ona ne zah­
v a lju ju za svoje p o sto jan je sam o naporu genija koji
su ih stvorili već i bezim enom kuluku njihovih suvre­
m enika. N em a d o kum enta k u ltu re koji istovrem eno ne
bi bio d o kum ent varvarstva. I kao što on sam nije slo­
bodan od varvarstva, to n ije ni proces tradicije u kojem
su ta do b ra prelazila sa jednog na drugog. Istorijski se
m aterijalista zato, koliko god m u je to mogućno, dis-

* Malo njih će shvatiti koliko je trebalo biti tužan

da bi se oživela Kartagina. — Prim. prev.
ISTORIJSKO-FILOZOFSKE TEZE
83

ta n c ira o d trad icije. On s m a tra svojim z ad atk o m d a ide

uz d la k u isto riji.

V III

T rad icija u g n je te n ih p o učava n as d a je „izuzetno

stan je ” u kom e živim o — pravilo. Mi m o ram o doći do
sh v atan ja is to d je k o je to m e odgovara. T ad a ćem o se
suočiti s a zad atk o m k o ji se sa sto ji u u v o đ en ju stvarnog
izuzetnog stan ja; i tim e će se p o b o ljša ti n aš položaj
u b o rb i p ro tiv u fašizm a. Š an sa fašizm a je — ne na
poslednjem m e stu — u to m e što ga p ro tiv n ici doče­
k uju u im e n a p re tk a k ao is to rijs k e n o rm e. — Č uđenje
zbog toga što su stv ari k o je doživljavam o „jo š" m oguće
u dvadesetom v ek u — nije filozofsko. O no se n e nalazi
na po četk u saznanja, sem u k o lik o to n ije sazn an je d a
je neodrživo sh v ata n je is to rije iz ko jeg to č u đ en je
potiče.

IX

Krilo mi je spremno da zaleprša,

vratio bih se rado,
jer ako bih i ostao sve vreme,
ne bih baš imao sreće.
Gerhard Scbolem: Pozdrav od Angelusa

Klee im a sliku k o ja se zove Angelus N ovus. N a

njoj je p rik a z a n an đ eo k o ji izgleda ta k o k ao d a nam e-
rava da se u d a lji od nečega čim e je fascin iran . Oči
su m u razrogačene, u s ta otvorena, a k rila ra šire n a. Tako
m ora izgledati an đ eo isto rije . Lice je o k ren u o p ro š­
losti. Ono što m i vidim o kao lanac događaja, on vidi
kao je d n u je d in u k a ta stro fu što n e p rek id n o gom ila ru ­
ševine n a ru šev in am a i b a ca m u ih p re d noge. R ado b i
se zaustavio, b u d io m rtv e i sastav ljao ono što je raz­
bijeno. Ali iz ra ja duva ta k o snažna o lu ja d a m u je
razapela k rila i an đ eo više n e m ože d a ih sklopi. Ta
oluja ga nezadrživo goni u b u d u ćn o st, k o jo j o kreće
leđa dok gom ila ruševina p re d n jim n is te d o neba.
Ono što nazivam o n a p re tk o m je ste ta oluja.
 84 WALTER BENJAMIN

Predm eti koje su m an astirsk a pravila određivala

b ra tiji za m editaciju trebalo je da u njim a izazovu
m ržn ju na svet i svetsko zbivanje. Tok misli koji ovde
p ratim o proizašao je iz slične namene. On namerava
da — u tren u tk u kad političari u koje su se nadali
protivnici fašizm a leže n a zem lji i svoj poraz potvr­
đ u ju izdajom vlastite stvari — oslobodi političko dete
sveta iz m reža kojim a su ga oni upleli. R azm atranje
polazi od toga da su ograničena vera u napredak tih
političara, njihovo poverenje u svoju „masovnu bazu”
i, konačno, njihovo servilno uključivanje u aparat koji
se ne može kontrolisati — bile tri strane iste stvari. Ono
želi da predoči koliko naše uobičajeno m išljenje skupo
staje p red stav a o isto riji koja izbegava svako druže­
nje sa onom koje se ti političari i dalje čvrsto drže.

XI

K onform izam , koji je od početka bio odomaćen u

socijaldem okratiji, čvrsto je p risu tan ne samo u njenoj
političkoj taktici već i u njenim ekonomskim p redsta­
vama. On je uzrok kasnijeg sloma. N išta nije nemačko
radništvo toliko korum piralo koliko m išljenje da ono
pliva sa stru jo m . Tehnički razvoj bio je za njega pad
reke po kojoj je sm atralo da pliva. Odatle je bio samo
korak do iluzije da fabrički rad, kome je tehnički napre­
dak išao na ruku, p redstavlja politički čin. Stari p ro­
testan tsk i radni m oral slavio je u sekularizovanom vidu
kod nem ačkih rad n ik a svoje vaskrsenje. Gotski prog­
ram već nosi u sebi tragove te zbrke. On def iniše rad
kao „izvor svega bogatstva i sve k u ltu re”. Sluteći zlo,
M arx je na to odgovorio d a čovek nem a nikakve druge
sopstvenosti osim svoje radne snage, „da m ora b iti rob
drugih ljudi k o ji su zagospodarili predm etnim uslo-
vima ra d a ”.* Bez obzira na to, konfuzija se dalje širi
* Karl Marks — Fridrih Engels: Izabrana dela u
dva toma, K ultura I—II, Beograd 1950, str. 9.
ISTORIJSKO-FILOZOFSKE TEZE g5

i usko ro zatim Jo se f Dietzgen izjav lju je: „R ad se naziva

spasiteljem novog v rem en a. U . . . p o b o ljš a n ju . . . ra d a . . .
sastoji se bogatstvo k o je sad a m ože da izvrši ono što
dosada n ije d a n sp asitelj n ije izvršio”. To v u lgam om ark-
sističko sh v ata n je o to m e šta je ra d ne zadržava se dugo
na p ita n ju k akvo je d ejstv o proizvoda ra d a n a rad n ik e
dok ne m ogu n jim e rasp o lag ati. Ono hoće d a vidi sam o
n ap retk e u o sv aja n ju p riro d e, n e i nazad o v an ja dru štv a.
Ispoljava već te h n o k ra tsk e crte, k o je ćem o d ocnje
sresti u fašizm u. U te c rte sp ad a sh v ata n je p riro d e k o je
se zloslutno razlik u je o d p re d m a rto v sk ih socijalističkih
utopija. R ad, kak o se o d sad a razum eva, svodi se na
iskorišćavanje p riro d e, k o je se sa naivnim zadovolj­
stvom su p ro tstav lja izra b ljiv a n ju p ro le ta rija ta . U pore-
đenju sa to m p o zitiv ističk o m koncepcijom , m a štarije
koje su dale toliko m a te rija la da se ism eva F o u rier is-
poljavaju svoj izn en ađ u ju će zdrav sm isao. P rem a Fou-
rieni, treb alo je d a v a ljan d ru štv en i ra d im a sledeće
posledice: da četiri m eseca o sv etljav aju zem aljsk u noć,
da se led povuče sa polova, d a m o rsk a voda ne b u d e više
slana i d a zveri stu p e u slu žb u čoveka. Sve to raz­
jašnjav a ra d koji, veom a u d a lje n od isk o rišćav an ja p ri­
rode, je ste u s ta n ju da iz p riro d e izvuče tvorevine k o je
kao po ten cijaln e d re m a ju u n jen o m o k rilju . Uz k o ru m ­
pirano sh v ata n je o ra d u s to ji kao njegova d o puna
prirod a, k o ja je, kao što se Dietzgen izražava, „tu bes­
platno ”.
X II
Potrebna nam je istorija, ali potrebna
nam je drukčija od one što je potrebna
razm atenom dokoličaru u vrtu znanja.
Nietzsche: O korisnosti i Štetnosti istorije
S u b je k t isto rijsk o g sazn an ja je ste sam a b orbena,
po d ja rm lje n a klasa. K od M arxa se ona p o ja v lju je kao
posled n ja p o ro b ljen a, k ao osvetnička klasa, k o ja delo
oslobođenja p riv o d i k ra ju u im e generacija potučenih.
Ta svest, k o ja je n a k ra tk o vrem e u „ S p a rta k u su ” jo š
jednom došla do izraza, b ila je o d v ajk ad a o d b o jn a soci-
jald em o k ratiji. U to k u tri decenije pošlo jo j je za ru k o m
da sk o ro izbriše im e B lanquija, čiji je tu čan i zvuk p o ­
 86 WALTER BENJAMIN

tresao p re th o d n o stoleće. Zadovoljila se tim e da rad­

ničkoj klasi dodeli ulogu oslobodioca budućih generacija.
Tim e jo j je p resekla žilu najbolje snage. Klasa se u
toj školi brzo odučila kako od m ržnje tako i od požrt­
vovanosti. Je r i jedno i drugo h ran i se slikom porob­
ljenih p redaka, ne idealom oslobođenih unuka.

X III

Naša stvar biće svakim danom jasnija,

a narod svakim danom pametniji.
Josef Dietzgen: Religija socijaldemokrati}e

Socijaldem okratsku teoriju, a još više praksu, od­

ređivala je p red stav a o n ap retk u koja se nije držala
stvarnosti, već je im ala dogm atske pretenzije. Napre­
dak, kakav se ocrtavao u glavama socijaldem okrata, bio
je, prvo, nap red ak samog čovečanstva (ne samo njegove
sposobnosti i zn an ja). Bio je, drugo, beskonačan (od­
govarajući b e sk rajn o j perfektibilnosti čovečanstva).
S m atran je bio, treće, u suštini nezadrživim (kao na­
pred ak koji au to m atsk i ide pravom ili spiralnom sta­
zom ). Svaki od tih pred ik ata je kontroverzan, i svaki
može b iti povod za k ritiku. Ali ona m ora, ako dođe do
žestoke borbe, zaći u pozadinu svih tih predikata i
u prav iti se na nešto što im je zajedničko. Predstava o
nap retk u ljudskog roda u isto riji ne može se odvojiti
od p redstave o njenom toku koji prolazi homogenim
i praznim vrem enom . K ritika predstave toga toka m ora
u opšte b iti tem elj k ritike predstave o napretku.

XIV
Poreklo je cilj.
Karl Kraus: Reči u stihovima 1

Isto rija je p red m et konstrukcije čije m esto ne čini

homogeno i prazno vreme, već vreme ispunjeno „sadaš-
njošću ”. Tako je za R obespierrea antički Rim bio sa-
ISTORIJSKO-FILOZOFSKE TEZE 87

dašnjo šću isp u n je n a p ro šlo st, k o ju je on istrg ao iz

k o n tin u ite ta isto rije. F ran c u sk a rev o lu cija je sm atra la
sebe novim R im om . C itirala je sta ri R im isto onako
kao što m o d a c itira n e k ad a šn ji n ačin odevanja. M oda
im a n ju h za ak tu eln o st, m a gde se ova k re ta la u čes-
ta ru p ro šlo sti. O na je tigrov sk o k u p ro šlo st. Sam o što
se on zbiva u a re n i u k o jo j k o m a n d u je v lad aju ća klasa.
Isti skok p o d slob o d n im n eb o m is to rije je ste d ijalek ­
tički skok kakvim je M arx shvatio revoluciju.

XV

Svest o ra z b ija n ju isto rijsk o g k o n tin u ite ta sv o j­

stvena je rev o lu cio n arn im klasam a u tre n u tk u njihovih
akcija. V elika rev o lu cija uvela je nov k alen d ar. Dan
kojim k a le n d a r p o čin je fu n g ira k ao is to rijsk i sažim ač
vrem ena. I u osnovi uzevši isti se d an uvek vraća u
vidu p razn ik a, to znači d an a sećan ja. K alendari, dakle,
ne ra č u n aju vrem e kao časovnici. Oni su spom enici
jedne o d ređ en e isto rijsk e svesti od k o je u Evropi već
sto godina izgleda d a n em a ni n a jb le đ ih tragova. Jo š u
julsko j revoluciji o d ig rao se je d a n događaj u kom e se
ta svest ispoljila. K ad se sp u stilo veče prv o g d ana
borbe, n a nekoliko m e sta u Parizu, nezavisno ali isto­
vrem eno, pucalo se u časovnike n a to rn jev im a. Jed an
svedok, k o ji za svoju p ro n icljiv o st, m ožda, tre b a da za­
hvali rim i, zapisao je tada:

Qui le croirait! on đit qu'irritds contre

Vheure.
De nouveaux Josućs au pied đe chaque tour,
Tiraient sur les cađrans pour arrđter le
jour.
(Ko hi vercrvao? Priča se da su, ljuti na
časove,
Novi Isusi Na vini* u podnožju svakog tornja
Pucali na brojčanike da zaustave dan.)

* Isus Navin, prem a Bibliji jevrejski vođa posle Moj-

sija, koji je u jednoj bici naredio suncu da se zaustavi, kako
bi do kraja izvojevao pobedu. — Prim. prev.
 00 WALTER BENJAMIN

XVI

Isto rijsk i m aterijalista ne može se odreći shvata-

n ja sadašnjice k oja n ije prelaz, već zastaje u vremenu
1 m iruje. J e r to shvatanje upravo definiše sadašnjost
u kojoj on za sebe piše istoriju. Istorizam izlaže ,,več-
n u ” sliku prošlosti, istorijski m aterijalista iskustvo sa
prošlošću, koje je jedinstveno u svojoj vrsti. Prepušta
drugim a da se istroše kod drolje „beše jednom ” u bor­
delu istorizm a. O staje gospodar svojih snaga: dovoljno
muževan da razori kon tin u itet istorije.

XVII

Istorizam , potpuno zakonito, postiže vrhunac u op-

štoj isto riji. Od n je se m aterijalistička istoriografija me­
todski odvaja možda jasn ije nego i od jedne-druge. Ona
prva nem a teo rijsk u arm atu ru . N jen postupak je adi-
tivan; p rik u p lja m asu činjenica da bi ispunila homogeno
i prazno vrem e. U tem elju m arksističke istoriografije,
m eđutim , nalazi se jedan konstruktivan princip. U miš­
ljenje ne spada sam o k retan je misli, već, isto tako,
njihovo m irovanje. Tamo gde se m išljenje u konstelaciji
zasićenoj napetostim a iznenada zaustavlja, zadaje kon­
stelaciji šok, usled kojeg se ono kristališe kao monada.
Isto rijsk i m aterijalista prilazi istorijskom predm etu
jedino tam o gde se on p red n jim pojavljuje kao monada.
U to j stru k tu ri vidi znam enje m esijanskog m irovanja
zbivanja, dru k čije rečeno, revolucionarne šanse u borbi
za p o d jarm ljen u prošlost. Posm atra je da bi, raza­
rajući, izbacio određenu epohu iz homogenog toka isto­
rije ,'te tako izbacuje određeni život iz epohe, tako odre­
đeno delo iz životnog dela. R ezultat njegovog postupka
sastoji se u tom e što je sačuvano i ukinuto u delu živo­
tno delo, u životnom e delu epoha, i u epohi celokupan
istorijsk i tok. H ranljivi plod istorijski shvaćenog ima u
svojoj jezgri vreme kao dragoceno ali neukusno seme.
ISTORIJSKO-FILOZOFSKE TEZE g9

X V III

„Ubogih p e t m ilen ija hom o sap ien sa", kaže jed an

noviji biolog, „ p red stav ljaju , u odn o su n a is to riju o r­
ganskog života n a zem lji, o tp rilik e dve sekunde n a k ra ju
dana od dvadeset č etiri časa. A dstorija civilizovanog čo-
večanstva bi p o to m m erilu isp u n ila p e tin u p o sled n je
sekunde p o sled n jeg časa". S ad ašn jica, k o ja kao m e sijan ­
ski m odel u o grom noj a b re v ija tu ri o b u h v ata isto riju
celog čovečanstva, u d lak u se p o k lap a sa figurom koja
čini isto riju čovečanstva u univerzum u.

Isto rizam se zadovoljava u sp o sta v lja n je m kauzalnog

neksuša različitih m o m en ata isto rije. Ali n ijed n o stan je
stvari n ije kao u zrok sam im tim već i isto rijsk o . Postalo
je to d o cn ije, z ah v alju ju ći d o g ađ ajim a k o ji od njega
mogu b iti u d a lje n i m ilen iju m im a. Is to rič a r k o ji o datle
polazi p re s ta je da sled zb iv an ja p ro p u š ta k ro z p rste
kao b ro jan ice. On uočaiva k o n stelaciju u k o ju je stu p ila
njegova epoha sa nekom sasvim određ en o m ran ijo m .
Zasniva ta k o sh v ata n je sad a p risu tn o g vrem en a kao
„ sadašn jo sti" u k o jo j se nalaze delići m esijan sk e sa­
d ašnjosti.

Sigurno je d a p ro ro ci k o ji s u ispitivali šta vrem e

k rije u sebi n isu vrem e doživljavali ni kao hom ogeno
ni kao p razno. Ko to im a u v id u m ožda će sh v atiti kako
je u sećan ju doživljena p ro šlo st: naim e, isto tako. K ao
što je poznato, Jev rejim a je bilo zab ran jen o da is tra ­
žuju b u d u ćn o st. T o ra i m o litv a poučavali s u ih, n a p ro ­
tiv, da se sećaju . To im je lišilo čari bud u ćn o st, kojoj
su podlegli o n i što traže obaiveštenje od p ro ro k a. Ali
zato za Jev reje b u d u ć n o st ipak n ije p o stala hom ogeno i
prazno vrem e. J e r je u n jo j svaka sek u n d a b ila m ala
kapija kroz k o ju je m ogao u ći M esija.
90 WALTER BENJAMIN

TEO LO SK C K PO L IT IC K I FR A G M EN T

Tek sam M esija završava sve istorijsko zbivanje i

to u tom sm islu što odnos istorijskog zbivanja prem a
sam om m esijanstvu tek oslobađa, završava, stvara. Zato
n išta što je isto rijsk o ne može sam o od sebe hteti da
se odnosi na m esijansko. Zato carstvo božije nije svrha
istorijsk e dinam ike; ono n e može b iti postavljeno kao
cilj. Isto rijsk i gledano, ono n ije cilj već kraj. Zato se
p oredak profanog ne može izgraditi na ideji carstva
božjeg, zato te o k ra tija nem a politički, već samo reli­
giozan smisao. (N ajveća je zasluga Blochovog Duha uto­
p ije što je najodlučnije negirao politički značaj teo-
kratije.)
Poredak profanog treb a da se izgradi na ideji sreće.
O dnos toga p o retk a prem a m esijanstvu jedna je od bit­
nih poučnih stv ari filozofije istorije. Ona uslovljava
m ističko shvatanje istorije, čiji se problem da izložiti
jednom slikom. Ako jedan pravac strelice obeležava
cilj ka kom e d eluje dinam ika profanog, a drugi mesi­
ja nsk i intenzitet, onda, doduše, traženje sreće slobod­
nog čovečanstva teži da se udalji od tog mesijanskog
pravca, ali kao što neka sila svojom putanjom može pot­
pom oći drugu na sup ro tn o j p u tan ji, tako i profani po­
redak profanog može potpom oći dolazak mesijanskog
carstva. D akle,xprofanost, doduše, n ije kategorija car­
stva, ali je kategorija, i to jedna od najpreciznijih, nje­
govog najtišeg približavanja. Je r u sreći sve zemaljsko
teži svome nestanku, ali sam o u sreći m u je suđeno da
nađe svoj n estanak. — Dok neposredni m esijanski in­
tenzitet srca, duše pojedinca, prolazi kroz nesreću, kao
p a tn ja . Duhovnoj restitu tio in integrum , koja vodi bes­
m rtn o sti, odgovara svetovna, koja vodi u večnost nestan­
ka, i ritam te večno prolazne, u svom totalitetu prolaz­
ne, u svom prostornom , ali i vrem enskom to talitetu pro­
lazne svetovne restitucije, taj ritam m esijanske prirode,
je ste sreća. J e r p riro d a je m esijanska po svojoj večnoj
i totalnoj prolaznosti. Težiti n jo j, čak i za one stupnjeve
čoveka koji su p riro d a, zadatak je svetske politike, čiji
m etod treb a da se zove nihilizam.
 IZ PODNEVNIH SENKI

TAJNI ZNAK

P rep riča v a ju se ove Schulerove reči: U svakom sa­

znanju, govorio je, m o rao b i b iti sad ržan tru n a p su rd ­
nosti, k ao što zapažam o d a an tičk e šare n a ćilim im a ili
o m a m e n taln i frizovi uvek negde p o m alo o d stu p a ju od
svoje jed n o ličn o sti. D rugim rečim a: n ije p re su d n o k re ­
tan je od sazn an ja do sazn an ja, već n eka ta n u šn a naprs-
lina u svakom p o jed in ačn o m sazn an ju . O na je neprim e-
la n znak au ten tičn o sti, k o ji ih razlik u je od svake serij­
ske ro b e što se proizvodi p o šablonu.

DRVO I JEZIK

Popeo sam se uz o b ro n ak i legao p o d drvo. B ila

je to to p o la ili jova. Z ašto n isam zap am tio v rstu ? Zato
što je, d o k sam gledao u k ro šn ju i p ra tio n jen o k re ­
tanje, d rvo u m eni iznenada tak o uzbudilo jezik da su,
u m o jo j p risu tn o sti, jezik i d rv o jo š jed n o m obavili
svoju d rev n u svadbu. G rane, a sa n jim a i k ru n a, lju lja le
su se ra z m išljaju ći ili su se savijale o d b ijaju ći; g rane
su ispoljavale sk lo n o st ili n ad m en o st; lišće se protivilo
iznenadnom u d a ru v etra, ježilo se od n jega ili m u izla­
zilo u su sret; deblo je b ilo d o b ro u k o ren jen o ; a listovi
su senčili je d a n d ru g i. B lag v e ta r je zasvirao svadbenu
m uziku i u sk o ro je celim svetom razn eo b rzo po n ik lu
decu ove ložnice, kao govor u slikam a.
92 WALTER BENJAMIN

PODNEVNE SENKE

Kad se približava podne, senke postaju samo još

crne i o štre ivice duž reke stvari, i sprem ne su da se
povuku u svoju jazbinu, u svoju tajnu, tiho, neočeki­
vano. Tada je u svojoj zbijenoj, napetoj punoći došao
čas Zaratustre, m islioca u „podnevu života" u „letnjoj
b a šti”. Je r saznanje, kao sunce u zenitu, okružuje stva­
ri najstrožim obrisom .
II
 PISAC KAO PROIZVOĐAČ*

II s ’agit đe gagner les intellectuels đ

la classe ouvrišre, en leur faisant prendre
conscience đe l'identitć đe leurs demar­
ches spirituelles et de leurs conditions
de producteur.
Ramon Fernandez
(S tvar je u tome da se intelektualci
pridobiju za radničku klasu, time što će
postati svesni istovetnosti svog duhovnog
rada i svog položaja kao proizvođača.)

Vi se sećate k a k o Plato n u p ro je k tu sv o je države

postupa sa književnioim a. U in te re su zajednice u sk ra ­
ćuje im p ra v o d a u n jo j borave. On je im ao visoku
predstavu o m oći pesništva. Ali on ga je sm atra o š te t­
nim, suvišnim — u sa vršen o j zajednici, podvlačim o. Od
tada p ita n je p ra v a n a p o sto ja n je p esn ik a n ije bilo često
postavljano s a tak v im naglaskom . Ali dan as se p o stav lja.
Ono se, svakako, re tk e p o stav lja u ovakvom obliku. Ali
svima v am a ovo p ita n je je više ili m a n je blisk o kao
p itanje o nezavisnosti p esnika, o slobodi d a p iše b aš
ono što želi. Vi n iste sk lo n i d a m u p rizn ate tu nezavis­
nost. S m a trate d a ga d a n ašn ja d ru štv en a s itu a cija p ri­
m orava d a s e odluči u č iju će službu stav iti svoju de-
latnost. Pisac zabavne b u ržo ask e književ n o sti ne p ri­
hvata ovu a lte rn a tiv u . Vi m u d o k azu jete da on, n e priz­
* Predavanje održano u Institutu za proučavanje fa­
šizma u Parizu t i . IV 1934.
96 WALTER BENJAMIN

n ajući to, rad i u službi određenih klasnih interesa. Tip

naprednijeg pisca prih v ata ovu alternativu. On se odlu­
č uje na osnovu klasne borbe, stavljajući se na stranu
p ro letarijata. I to onda znači k raj njegove nezavisnosti.
On usm erava svoju delatnost prem a onome što je prole­
ta rija tu korisno u klasnoj borbi. Obično se kaže da se
on prid ržav a određene tendencije.
E to ključne reči oko koje se već duže vrem ena vodi
diskusija vam a dobro poznata. Zato znate, takođe, kako
se jalovo vodila. Ona, naim e, n ije otišla dalje od onog
dosadnog: s jedne stra n e — s druge strane: s jedne
strane tre b a zahtevati od pesnika pravilnu tendenciju,
5 druge strane opravdano je očekivati od toga dela kva-
litet. Ova će form ula, naravno, b iti sve dotle nezadovo­
ljavajuća dok ne shvatim o kakva veza zapravo postoji
izm eđu oba ta činioca, tendencije i kvaliteta. Naravno,
m ogućno je dekretom proglasiti kakva treba da bude ta
veza. Možemo izjaviti: delu koje ispoljava pravilnu ten­
denciju nisu p o trebni drugi kvaliteti. Isto tako možemo
proglasiti: delo koje ispoljava pravilnu tendenciju treba
nužno da pokaže i sve ostale kvalitete.
Ova druga form ulacija n ije nezanimljiva, štaviše:
ona je tačna. Ja je prihvatam . Ali, prihvatajući je, od­
b ijam da je dekretiram . Ovo tvrđenje treb a dokazati.
I upravo u p o k u šaju ovog dokazivanja molim za vašu
pažnju. — To je, m ožda ćete prim etiti, veoma pose­
bna, čak daleka tem a. I vi hoćete takvim dokazivanjem
da unap red ite ispitivanje fašizm a? — To je doista moja
nam era. J e r moći ću, nad am se, d a vam pokažem kako
je po jam tendencije, u svom sažetom obliku kakav se
najčešće jav lja u upravo navedenoj diskusiji, potpuno
n eprikladan in stru m en t za političku književnu kritiku.
H teo bih vam pokazati da tendencija nekog dela može
politički b iti dobra sam o ako je i u književnom pogledu
dobra. To znači d a politički ispravna tendencija u k lju ­
čuje u sebe književnu tendenciju. I, da to odm ah do­
dam o: ova književna tendencija, sadržana im plicitno ili
eksplicitno u svakoj pravilnoj političkoj tendenciji, jeste
ono što obezbeđuje kvalitet dela. Zato, dakle, pravilna
politička ten d en cija nekog dela u k lju ču je u sebe njegov
PISAC KAO PROIZVOĐAČ 97

književni kvalitet, je r u k lju č u je u sebe njegovu k n ji­

ževnu ten d en ciju .
Ova tv rd n ja, n ad am se da vam to m ogu obećati,
postaće u sk o ro ja sn ija. Dozvolite m i d a za tre n u ta k
prim etim da sam m ogao izab rati i n ek u d ru g u po lazn u
tačku za sv o ja ra z m a tra n ja. Pošao sam od jalove dis­
kusije k o ja se tiče o d n o sa izm eđu ten d en cije i književ­
nog kvaliteta. M ogao sam poći o d je d n e još starije, ali
ne m a n je jalove disk u sije: k ak av je odnos izm eđu oblika
i sadržine, p o seb n o u p o litičk o j lite ra tu ri. Ovo postav­
lja n je p ita n ja je n a zlom glasu; s pravom . S m a tra
se školskim p rim ero m za n e d ijalek tičk o , šablonsko p ri­
stu p an je književnim odnosim a. D obro. Ali kako sad a
izgleda d ijalek tičk i n ačin tre tira n ja ovog istog p ita n ja ?
D ijalektičko tre tira n je ovog p ita n ja — i tako do­
lazim n a sam p re d m e t — ne m ože u o p šte n išta p o stići
ako polazi od fik siran e i izdvojene stvari: dela, ro ­
m ana, knjige. Ono m o ra ovu stv a r u k lju č iti u živ d ru š­
tveni k o n tek st. Vi s p rav o m izjav lju jete d a je to p o k u ­
šano m nogo i m nogo p u ta u k ru g u n aših p rija te lja .
Svakako. Ali čineći to, lju d i su često o d m ah p o k retali
velika p ita n ja , zato su i često zalazili u neo d ređ en a
razm išljanja. D ruštveni odnosi su, kao što znam o, uslov-
ljeni proizvodnim odnosim a. I kad je m a te rija listič k a
kritik a p ris tu p a la nekom delu, obično se p itala kakav je
stav toga dela p re m a d ru štv en im proizvodnim odnosim a
date epohe. To je važno p itan je. Ali i veom a teško. Od­
govor na njega n ije uvek nedvosm islen. H teo b ih sada
da vam predložim jed n o bliže p itan je. P itan je koje je
nešto sk ro m n ije, m an je am biciozno, ali za koje, čini
mi se, p o sto ji više izgleda za v aljan odgovor. N aime,
um esto d a se p itam o: kakav je stav nekog dela p rem a
proizvodnim odnosim a o d ređene epohe? da li ih odo­
brava, d a li je reak cio n arn o ili n am erava da ih m enja,
da li je revolucionarno? — um esto toga p itan ja, ili u
svakom slu čaju p re njega, h teo b ih vam predložiti jedno
drugo p ita n je . Dakle, p re nego što se upitam : kakav je
stav književnog d e la p rem a proizvodnim odnosim a
epohe, h teo b ih d a p itam : kakav je njegov p oložaj u
sam im tim odnosim a? Ovo p ita n je se n eposredno tiče
 98 WALTER BENJAMIN

funkcije k o ju delo ima u okviru književnih proizvod­

nih odnosa određenog vremena. Drugim rečima, ono
se neposredno tiče književne tehnike dela.
Pojm om tehnika imenovao sam onaj pojam koji
književne proizvode čini pristu p ačn im neposrednoj d ru ­
štvenoj, dakle m aterijalističkoj analizi. Pojam tehnike
! istovrem eno p red stav lja dijalektičku polaznu tačku sa
\ koje se može prevazići jalovo suprotstavljanje oblika i
, sađržine. Osim toga, ovaj pojam tehnike pokazuje nam
kako treb a pravilno odrediti odnos između tendencije
i kvaliteta — o čem u sm o se u početku zapitali. Ako smo,
dakle, p reth o d n o mogli izjaviti d a pravilna politička ten­
dencija dela u k lju ču je njegov književni kvalitet, zato
što u k lju ču je književnu tendenciju, preciziram o sada
da se ta književna ten d en cija može sastojati u napre­
dovanju ili nazadovanju književne tehnike.
Svakako ću odgovoriti vašem očekivanju ako ovde,
sam o prividno bez prelaza, uskočim u sasvim konkretne
književne prilike. Ruske. H teo bih d a skrenem vašu pa­
žnju na Sergeja Tretjakova* i na tip „operativnog” pis­
ca, kakav je on definisao i otelovdo. Taj „operativan”
p isac p ru ža najočigledmiji p rim er funkcionalne zavis­
nosti u k o jo j se uvek i u svim slučajevim a nalaze pra­
vilna politička tendencija i napredna književna tehnika.
Doduše, to je sam o jedan prim er. Uzdržavam se od
toga d a d a m druge. T retjakov razlikuje pisca koji je
operativan od onoga koji inform iše. Njegov zadatak
n ije da izveštava, nega da se bori, nije da igra ulogu
posm atrača, nego da se aktivno upliće. On precizira
ovaj zadatak podacim a koje daje o svojoj delatnosti.
K ada je, 1928. godine, u vrem e potpune kolektivizacije
poljoprivrede, bila proglašena parola: „Književnici ii

* Sergej Mihajlovič Tretjakov (rođen 1892, streljam

1939 — žrtva nezakonitih represija) bio je saradnik Soci­
jalističke zemljoradnje (SocialistiČeskoe zemledelie) i ob­
javio nekoliko knjiga o kolhoznom selu: Izazov (1930), Me-
see u selu (1931), Hiljadu jedan trudodan (1934). — Prim,
prev.
PISAC KAO PROIZVOĐAČ 99

kolhoze!" T retjak o v je o tp u to v ao u kolhoz „K om unisti­

čki svetionik" i u to k u dva duža b o rav k a p rih v atio se sle-
dećih poslova: sazivanja m asovnih m itinga, p rik u p lja n ja
sredstava za kupovinu tra k to ra n a k red it, u b eđ iv an ja
inokosnih seljak a d a tre b a d a u đ u u kolhoz, n ad zo ra nad
čitaonicam a, stv a ra n ja zidnih i u re đ iv a n ja kolhoznih
novina, slan ja izv eštaja m oskovskim d nevnicim a, uvođe­
n ja ra d ija i p u tu ju ć ih bio sk o p a itd. Ne čudim o se što
je knjiga G ospodari polja, k o ju je T retjak o v n apisao
posle ovog boravka, im ala — k ak o se tv rd i — znatnog
uticaja na d alje razv ijan je kolektivnih gazdinstava.
Vi m ožete ceniti T retjak o v a a, m ožda, ipak sm atra ti
da njegov p rim e r u ovom k o n te k stu ne dokazuje bog­
zna šta. Zadaci k o jim a se tam o p odredio, m ožda ćete
prim etiti, zadaci su n o v in ara ili p ro p ag an d iste; sve to
nem a m nogo zajedničkog sa književnošću. Ip a k sam
nam erno izabrao p rim er T retjak o v a d a vam pokažem
od kakvog široikog h o rizo n ta tre b a poći da b i se, s
obzirom n a tehničke d a to sti našeg d a n ašn je g položaja,
preispitale p red stav e o književnim oblicim a ili ro d o ­
vima, kako bi se n a k ra ju d o šlo d o on ih izražajnih
oblika koji p re d sta v lja ju polaznu ta č k u za d a n a šn je
književne energije. U p ro š lo s ti n ije uvek bilo ro m ana,
niti će oni uvek b iti p o tre b n i; n ije uvek bilo trag ed ija,
velikih epova; n isu uvek oblici k o m en tara, prevoda, i
čak taikozvanog fa lsifik ata b ili v a rija n te n a ivici k n ji­
ževnosti, nego su im ali svoje m esto ne sam o u filosof-
skoj već i um etničkoj k njiževnosti A rabije ili Kine.
R etorika n ije uvek b ila b ezn ačajn a form a, nego je, u an­
tici, u d a rila p ečat velikim ob lastim a književnosti. Sve
to navodim d a b iste se srodili sa m išlju da se nalazim o
u sre d ištu jednog m oćnog p ro cesa p re ta p a n ja književ­
nih oblika, takvog p ro cesa u kom e b i m noge su p ro tn o sti,
u čijim okvirim a sm o se navikli d a m islim o, m ogle iz­
gubiti svoju snagu. Dozvolite m i da iznesem je d a n p ri­
m er jalovosti tih su p ro ts ta v lja n ja a u prilog p ro cesu
njihovog d ijalek tičk o g prevazilaženja. O pet ćem o naći
T retjakova. Ovaj p rim er, naim e, govori o novinam a.
 100 WALTER BENJAMIN

,,U našoj književnosti”, piše jedan au to r levice*, ,,iz-

vesne su suprotnosti, koje su se uzajam no oplođavale
u srećnijim vrem enim a, postale nerazrešive antinom ije.
Tako n au k a i lepa književnost, k ritik a i proizvodnja,
obrazovanje i p olitika idu različitim pravcima, bez uza­
jam nog odnosa i bez ikakvog reda. Pozornica ove knji­
ževne zbrke jesu novine. One sadrže „građu” koja se
opire svakom obliku organizacije osim onome koji im
nam eće n estrp ljen je čitaoca. I to nestrp ljen je nije samo
n estrp lje n je p o litičara koji očekuje inform aciju ili ne­
strp lje n je špekulanta koji očekuje neki nagoveštaj, već
iza svega toga tin ja n estrp ljen je onoga koji se oseća
isključen i koji veru je kako ima prava da sam dođe do
reći sa sopstvenim interesim a. Činjenicu d a čitaoca ništa
toliko ne vezuje za njegove novine kao ovo pohlepno
n e strp lje n je koje svakodnevno traži novu hranu, isko­
ristila su već odavno uredništva, tim e što su stalno otva­
rala sve više ru b rik a za njegova pitanja, m išljenja,
proteste. Sa proizvoljnom asim ilacijom činjenica ide,
dakle, ko rak u korak, i proizvoljna asim ilacija čitalaca,
kojim a se čini d a su, d o k dlanom o dlan, proizvedeni
za saradnike. Ali u tom e se k rije jedan dijalektički
m om ent: p ro p ad an je lite ra tu re u buržoaskoj štam pi
p ojav lju je se kao form ula njene obnove u sovjetsko-
rusk o j. Time, naim e, što literatu ra dob ija u širini ono
što gubi u dubini, počinje u sovjetskoj štam pi da nes­
taje razlikovanje pisca od publike, koje buržoaska štam ­
pa održava na konvencionalan način. Je r čitalac je u
svako doba sprem an da postane onaj koji piše, naime
onaj koji opisuje, pa i onaj koji propisuje. Kao struč­
njaku, čak i ako nem a neke specijalnosti, već je to
sam o p rem a m estu koje zauzim a — otvara m u se p ri­
stup m eđu autore. Sam ra d progovara. I prikazivanje
ra d a re č ju predstavlja deo potrebnog znanja za njegovo
obavljanje. K njiževna kom petencija ne zasniva se više
na specijalizovanom , već na politehničkom obrazovanju
i tako p o staje zajedničko dobro. Jednom reči, literari-
zovanje životnih odnosa prevazilazi inače nerazrešive
* To je Benjamin. Up.: Schriften, knj. I, Frankfurt
aAl. 1955, str. 384. — Prim. prev.
PISAC KAO PROIZVOĐAČ jq j

antinom ije, i p ozornica bezobzirnog p o n ižav an ja reči

— hoćem o d a kažem o novine — u isti m a h je pozornica
na ko jo j se p rip rem a sp ašav an je reči".
N adam se d a sam vam ovim pokazao k ak o p rik a ­
zivanje p isca kao proizvođača m o ra da u zm e u ob zir i
štam pu. J e r po štam p i, so v jetsk o j štam p i u svakom
slučaju, vidim o d a o grom an pro ces p re ta p a n ja o kom e
sam m alopre govorio prevazilazi ne sam o konvencio­
nalno od v ajan je m eđ u rodovim a, izm eđu p isca i p esni­
ka, izm eđu istraživ ača i p o p u la riz a to ra , već d a čak
podvrgava reviziji o d v ajan je p isca od čitaoca. Za ovaj
proces je štam p a n a jm e ro d a v n ija in stan ca i zato svako
po sm atran je p isca kao proizvođača m o ra o b u h v atiti
i nju.
Ali ono se n e m ože tu i zaustaviti. J e r novine još
ne p re d stav ljaju u Zapadnoj E v ropi p o d esan proizvodni
instru m en t u ru k a m a pisaca. One jo š p rip a d a ju kap italu .
Pa pošto na jed n o j stra n i novine, tehnički govoreći, p re d ­
stavljaju n a jv ažn iji književni položaj, dok se ovaj po­
ložaj, n a drugoj stran i, n alazi u ru k a m a p ro tiv n ik a, ne
možemo se ču d iti što piščevo u v iđ an je njegove d ru ­
štvene uslovljenosti, njegovih teh n ičk ih sred stav a i n je ­
govog p olitičkog zad atk a su kobljava s a ogrom nim teš­
koćam a. U p re su d n e događaje p o sled n je d ecen ije u Ne-
m ačkoj m ožem o ubrojatd čin jen icu d a je p o d p ritisk o m
ekonom skih o d n o sa z n atan deo n je n ih p ro d u k tiv n ih
glava po svom n a stro je n ju prevalio p u t revolucionarnog
razvitka, a d a istovrem eno n ije bio sposoban d a stvarno
revolucionarno p ro m isli o sopstvenom rad u , o njegovom
odnosu p r em a sred stv im a proizvodnje, o njegovoj teh-
n ic fT io v o rim , kao Što vidite, o takozvanoj levoj inte­
ligenciji, i p rito m ću se o graničiti n a levu g rađansku.
U N em ačkoj su od ove leve inteligencije p o tek li najvaž­
n iji političko-književni p o k re ti posled n je decenije. Iz­
dvajam dva m eđ u n jim a , aktivizam i „novu stv a rn o st”,
da n a n jihovom p rim eru pokažem kako p o litičk a ten­
dencija, m a koliko izgledala revolucionarna, d elu je sve
dotle k o n trarev o lu cio n am o d o k pisac sam o p re m a svom
ubeđenju, ali ne i k ao proizvođač, o seća svoju soli­
d a rn o st sa p ro le ta rija to m . ~
 102 WALTER BENJAMIN

Parola u k o jo j se rezim iraju zahtevi aktivizma glasi

„logokratija”, što znači vladavina duha. Rado se to pre­
vodi kao vladavina duhovnih ljudi. Pojam duhovnog se
stvarno nam etnuo u tab o ru leve inteligencije i on vlada
njihovim političkim m anifestim a od H einricha Manna
do Doblina.* Bez teškoća se može p rim etiti da je ovaj
pojam stvoren bez ikakvog obaziranja na m esto in­
te lig e n c ije u proizvodnom procesu. HUler**, teoretičar
aktivizm a, ni sam ne želi d a sm atra duhove „pripad­
nicim a određenih profesionalnih grana", već „predstav­
nicim a određenog karakterološkog tipa". Ovaj karakte-
rološki tip nalazi se kao takav, naravno, između klasa.
On obuhvata proizvoljan b ro j privatnih egzistencija, ne
pružajući ni n ajm an ji oslonac za njihovo organizovanje.
Kad H iller form uliše svoje odricanje od p artijsk ih vo­
đa, ipak im nešto priznaje: oni mogu ,,u važnim stva­
rim a više z n a ti. . . , govoriti razum ljivije n a ro d u . . . ,
h ra b rije se tu ć i” nego on, ali za jednu stv ar je siguran:
naim e, da oni „slabije misle". Verovatno, ali šta to vredi
kad politički mije presu d n o privatoo^ m išljenje, već je
to, kako se U re č h t jednom izrazio, veština d a se miš­
ljenjem unosim o u glave drugih ljudi.*** Aktivizam se
poduhvatio toga da zam eni m aterijalističk u dijalektiku
kategorijom zdravog ljudskog razum a koja se ne može
klasno definisati. Njegovi duhovi predstavljaju, u naj­
boljem slučaju, stalež. Drugim rečim a: ovakav princip
stv aran ja kolektiva p o sebi je reakcionaran; zato nije
nim alo čudno što taj kolektiv nikada nije mogao delo-
vati revolucionarno.
Posledice nesrećnog principa takvog stvaranja ko­
lektiva još se osećaju. To se moglo lepo videti kada se
* Alfred Dohlim (1878—1957) — istaknuti nemački pro­
zni pisac — Prim. prev. ......... . .
** K urt Hiller. (1885) — kultumo-politički publicistai
pamfletista. — Prim. prev.
**.* Umesto sledeće rečenice nalazila se u rukopisu pr-
vobitaio druga, docnije precrtana: Ili da kažemo sa Trod-
kim: „Kad prosvećeni pacifisti pokušavaju ukinuti Tat
racionalističkam argumentima, deluju jednostavno smesno.
Ali kad naoružane mase počnu isticati argumente ražurna
protiv rata, onda to predstavlja kraj rata.”
PISAC KAO PROIZVOĐAČ j ()3

pre tri godine p o jav io D oblinov sp is Z n a ti i izm en iti!

(W issen u n d v e r a n d e m !). Znam o d a je ovaj napis bio
objavljen kao odgovor jed n o m m lad o m čoveku — Dob-
lin ga naziva g ospodin H ocke — k o ji se bio o b ra tio
čuvenom p iscu p ita n je m : „ š ta d a se ra d i? " Doblin ga
poziva d a p riđ e stv ari so cijalizm a, ali p o d su m n jiv im
okolnostim a. Socijalizam , to je p re m a D oblinu: „Slobo­
da, spontano u d ruživa n je lju d i, o d b aciv an je svakog p ri­
tiska, p o b u n a p ro tiv n e p rav d e i tlačen ja, čovečnost,
tolerancija, m iro lju b iv o st". Ma k ak o s tim stajalo : u
svakom slu čaju , o n polazeći od tak v o g socijalizm a stva­
ra fro n t p ro tiv te o rije i p ra k se ra d ik a ln o g radničkog
pokreta. „N e m ože", su d i D oblin, „ni iz jed n e stv ari pro-
izaći n ešto što se već u n jo j ne nalazi — iz zakrvljene
klasne b o rb e m ože p roizaći p rav ičn o st, ali ne socija­
lizam”. „Vi, p o što v an i gospodine", tak o fo rm u liše Do­
blin p re p o ru k u k o ju iz ovih i d ru g ih razloga d a je gos­
podinu H ockeu, n e m ožete u p ra k s i o stv ariti svoje na­
čelno o d o b rav an je b o rb e (p ro le ta rija ta ), na ta j način
što ćete se s v rstati u p ro le te rs k i fro n t. M orate se zado­
voljiti u zb uđenim i ogorčenim saglašavanjem sa tom
borbom , ali p o zn ato V am je i ovo: ako činite štogod više,
jedan n euporedivo v ažniji položaj ostaće n e z a u z e t. . .
prakom unistički položaj lju d sk e individualne slobode,
spontane so lid arn o sti i saveza l j u d i . . . Ovaj položaj,
poštovani gospodine, je ste je d in i koji vam prip ad a".
Ovde je sk o ro opipljivo k u d a vodi ta ko n cep cija „du­
hovnog čoveka" kao tip a definisanog p re m a njegovim
m išljenjim a, ra sp o lo žen jim a ili sposobnostim a, ali ne
prem a njegovom m e stu u p ro cesu proizvodnje. On
treba, kak o kaže Doblin, d a n ađe svoje m esto pored
proletarijata. Ali kakvo je to m esto ? M esto po k ro v ite­
lja, ideološkog m ecene. N em oguće m esto. I ta k o se vra­
ćam o tezi ista k n u to j u početku: m esto in telek tu alca u
klasnoj b o rb i m pže se u tv rd iti ili b o lje izab rati sam o
na osnovu njegovog p o lo žaja u p ro cesu proizvodnje.
Za p ro m e n u oblika pro izv o d n je i in stru m e n a ta p ro ­
izvodnje u sm islu n a p re d n e in teligencije — nap red n e,
pa stoga zainteresovane za oslobođenje p roizvodnih
sredstava, stoga k o risn e u k lasnoj b o rb i — B rech t je
104 WALTER BENJAMIN

stvorio term in prom ena funkcije (U m funktionienm g).

On je prvi postavio intelektualcim a dalekosežan zah-
tev: da snabdevajući a p arat proizvodnje istovremeno i
m en jaju taj a p arat koliko im je to mogućno, u smislu
socijalizma. „O bjavljivanje Ogleda (Versuche)," tako
izjavljuje au to r u uvodu za istoim eni niz tekstova,
„dolazi u tren u tk u kad izvesni radovi ne treba više da
budu toliko individualni doživljaji (da im aju karakter
dela), već više orijentisani n a korišćenje (transform a­
ciju ) određenih in stitu ta i in stitu cija”. Nije poželjna
duhovna obnova, kako su je fašisti proklamovali, već
se predlažu tehničke novine. Na ove novine još ću se
vratiti. Ovde bih se zadovoljio upućivanjem na presudnu
razliku između običnog snabdevanja proizvodnog apa­
ra ta i njegovog m enjanja. I hteo bih na početku svojih
izlaganja o „novoj stvarnosti” da postavim tezu prem a
kojoj snabdevati aparat, ne m enjajući ga — u moguć­
noj m eri — p red stav lja k ra jn je Oporan postupak, čak
i onda kad izgleda da je građa kojom se ovaj aparat
snabdeva revolucionarne prirode. Nalazimo se, naime,
suočeni sa činjenicom — koju je protekla decenija u
N em ačkoj obilato dokazivala — da buržoaski aparat
proizvodnje i publikovanja može asim ilovati zapanjujuće
gomile revolucionarnih tema, pa ih čak i propagirati,
a da tim e ozbiljno ne stavi pod znak pitanja svoje
posto jan je i posto jan je klase koja ga poseduje. To u
svakom slučaju ostaje tačno sve dok ga snabdevaju
rutin eri, m ak ar to bili i revolucionarni rutineri. Ja,
m eđutim , definišem ru tin era kao čoveka koji se načelno
odriče toga da, unoseći poboljšanja, otuđi od vladajuće
klase proizvodni a p arat u korist socijalizma. I tvrdim
dalje d a znatan deo takozvane leve književnosti nije
im ao nikakvu drugu društvenu funkciju sem da iz
političke situacije izvlači stalno nove efekte kako bi
zabavio publiku. Time sam stigao do „nove stvar­
nosti”. O na je uvela u m odu reportažu. Postavimo pi­
tan je kom e je ta tehnika koristila?
R adi očiglednosti stavljam u prvi plan fotografsku
form u reportaže. To što za n ju važi treba preneti i na
književnu form u. I jedna i druga zahvaljuju svoj izvan­
PISAC KAO PROIZVOĐAČ 10 5

redan polet tehnici publikovanja: ra d iju i ilu stro v an o j

štam pi. Setim o se dadaizm a. R evolucionarna snaga da-
daizm a sasto jala se u tom e što je ispitivao a u te n tičn o st
um etnosti. M rtve p riro d e su sastav ljen e o d ulaznica,
kalem a za konac, o p u šak a — povezanih sa slik arsk im
elem entim a. Sve se to sk u p a stav ljalo u okvir. I tim e
se pokazivalo publici: vidite vaš ra m za slik u razb ija
vrem e; n a jm a n ji a u te n tičn i d elić svakodnevnog živo­
ta govori više od slik arstv a, kao što krvav o tisak
p rs ta ubice n a stran ici knjige govori više od tek sta.
Od ovih revolucionarnih sad ržin a m nogo šta je p rešlo
u fotom ontažu. T reb a sam o d a p o m islite n a radove
Johna H eartfielda,* čija je teh n ik a od o m o ta knjige
stvorila po litičk o oruđe. Ali sad a d alje p ra tite p u t
fotografije. Š ta vidite? O na p o staje sve izn ijan siran ija,
sve m o dernija, i rezu ltat je tak av da ona više ne m ože
prikazati n ije d n u n a ja m n u k u ć erin u ili gom ilu sm eća a
da ih ne ulepša. Da i ne po m in jem o n je n u n esposob­
nost da o nekoj b ra n i ili fab rici kablova kaže n ešto
drugo sem ovoga: svet je lep. S v e t je lep (Die W e lt ist
schdn) — naslov je poznate slikovnice R enger-Patscha,
u kojoj vidim o fo to g rafiju „nove stv arn o sti" n a v rhuncu.
N joj je, naim e, pošlo za ru k o m da čak i bedu, shva-
ta ju ć i je na pom odan i teh n ičk i u sav ršen način, učini
predm eto m uživanja. J e r do k je ekonom ska fu n k cija
fotografije u tom e d a p om odnom p re ra d o m donosi
m asam a sadržine ra n ije isk lju čen e iz njihove konzu­
m acije — _proleće, ista k n u te ljude, s tra n e zem lje —
je d n a o d n je n ih p o litičk ih fu n k cija je u to m e ~da _se
svet, takav kakav jeste, iz n u tra — d rugim rečim a:
pom odno — obnovi.
Ovde im am o d ra stič an p rim e r za značenje reči:
snabdevati proizvodni a p a ra t n e m e n ja ju ći ga. M enjati
ga značilo bi: ponovo sru šiti jed n u od on ih ograda,
savladati je d n u od onih su p ro tn o sti koje sp u tav aju
proizv o d n ju intelektualaca. U ovom s lu č a ju o g radu iz­
* John Heartfiield (1891—1968) — .poznati nemački ilu­
strator, m ajsto r plakata, scenograf i izdavač. Tehnikom
njegovih kolaža koristilo se za omote knjiga predratno
izdavačko preduzeće NOLIT. — Prim. prev.
 106 WALTER BENJAMIN

m eđu tek sta i slike. Ono što treb a tražiti od fotografa

je ste sposobnost da svoj snim ak p ro p rati natpisom koji
ga spasava od pom odne otrcanosti i p rid aje m u revo­
lucionarnu u p o treb n u vrednost. Ali ovaj zahtev najizri-
čitije ćem o postaviti u tre n u tk u kad mi, književnici,
počnem o fotografisati. I u ovom slučaju je, dakle, za
pisca kao proizvođača tehnički napredak tem elj njego­
vog političkog n apretka. Drugim rečima: tek prevla­
davanje onih kom petencija u pro cesu duhovne proiz­
vodnje koje, prem a buržoaskom shvatanju, predstavljaju
njegov poredak, čini ovu proizvodnju politički korisnom.
I to tako da obe proizvodne snage m o raju zajednički
s rušiti b arijere kom petencija, podignute da ih razdva­
ja ju . Pisac kao proizvođač — otkrivajući svoju solidar­
nost sa p ro letarijato m — u isti m ah neposredno otkriva
solidarnost sa izvesnim drugim proizvođačima koji su
ga se ra n ije slabo ticali. Govorio sam o fotografu; sad
bih želeo da ubacim sam o nekoliko Eislerovih* reči o
m uzičaru: ,,I u razv itk u muzike, kako u stvaranju tako
i u rep ro d u k ciji, m oram o se navići da zapažamo sve
jači proces ra cio n alizacije. . . G ram ofonska ploča, zvu­
čni film, m uzički autom ati m ogu vrhunska ostvarenja
m u z ik e . . . širiti kao ro b u u vidu konzerve. Posledica
ovog procesa racionalizacije jeste to da se muzička
re pro d u k cija ograničava n a sve m anje ali i kvalifikova-
n ije grupe specijalista. K riza organizovanja koncerata
kriza je jednog zastarelog i prevaziđenog oblika proiz­
vodnje, prevaziđenog zbog sve novih i novih tehničkih
o tk rića ”. Z adatak se sastojao, dakle, u prom eni funkcije
oblika k oncerta; ona je m orala ispunjavati dva uslova:
prvo, u k lan jati suprotnost između izvođača i slušalaca
i, drugo, izm eđu tehnike i sadržina. Ovde Eisler čini
sledeču in stru k tiv n u konstataciju: „Moramo se čuvati
da ne precenim o o rk estarsk u m uziku i d a je sm atram o
jedinom visokom um etnošću. Muzika bez reči je stekla
veliki značaj i potpuno se raširila tek u kapitalizm u”.
To znači: ostvarenje zadatka da se m enja koncert nije

* Hanns Eisler (1898—1963) — nemački kompozitor,

olta Brechta i autor nacionalne
PISAC KAO PROIZVOĐAČ 107

m oguće bez s arad n je reći. Sam o ta s arad n ja , k ak o to

E isle r form uliše, m ože p ro u zro k o v ati p ro m e n u ko n ­
c e rta u p olitički m iting. Ali d a tak v a p ro m e n a o d ista
p re d stav lja v rh u n ac m uzičke i k njiževne teh n ik e doka­
zali su B rech t i E isler p o u čn im ko m ad o m N u žn a m era
(Die M assnahm ć
Ako se odavde o sv m ete n a pro ces p re ta p a n ja k n ji­
ževnih o b lik a o kom e je bilo reči, videćete kako fo to ­
g ra fija i m uzika ulaze u tu v a tre n o tečnu m asu iz k o je
se liju novi oblici, a ocenićete i šta se sve d rugo jo š
sliva u n ju . U to m e ćete videti p o tv rd u d a jed in o
literarizo v an je svih životnih o dnosa d a je p rav i p o ja m
o obim u ovog pro cesa p re ta p a n ja , k ao što sta n je klasne
b orbe o d re đ u je te m p e ra tu ru u kom e se on — m an je
ili više savršeno — o stv aru je.
G ovorio sam o tom e kako izvesna pom o d n a fo to g ra­
fija čini b ed u p re d m e to m p o tro šn je. O krećući se „novoj
stv arn o sti" kao kn jižev n o m p o k re tu , m o ram k re n u ti
k o ra k d alje i reći d a je ona b o rb u p ro tiv beđe u čin ila
p red m eto m p o tro šn je. D oista, n je n o po litičk o značenje
iscrpi javalo se veom a često u p re o b ra ć an ju rev o lu cio n ar­
n ih refleksa, ukoliko su se pojavljivali k od buržoazije,
u p red m ete razonode, zabavljanja, k o ji s u se lako u k la ­
p ali u d elatn o st velegradskih k ab area. P reo b ražaj poli­
tičke b o rb e — k o ja p risilja v a da se donose odluke —
u p re d m e t k o n tem plativnog zadovoljstva, p re o b ra ž aj te
b o rb e iz sre d stv a p ro izv o d n je u p o tro šn u ro b u — eto
to je k a ra k te rističn o za ovu književnost. Jed a n pažljiv
kritičar* objasn io je to n a p rim eru E rich a K a stn e ra
ovako: „Ova levoradikalna inteligencija n em a nikakve
veze sa ra d n ič k im p o k reto m . N aprotiv, ona je, kao
pojav a ra sp a d a n ja buržoazije, p a n d an feu d alističk o j m i­
m ikriji, k o ja je obožavala carstv o u rezervnom p o ru č ­
n ik u .'L e v o ra d ik a ln i pu b licisti kova jednog K astnera,

* Up. W alter Benjamin, Leva melanholija (Linke Me-

lariehdlie). O novoj knjizi pesama Ericha K astnera. — Die
GesiU schaft■8 (1931), knj. I, s tr. 182 i d.; vlastiti citat
menja origmahvi tekst.
108 WALTER BENJAMIN

M ehringa ili Tucholskog* jesu p roleterska m im ikrija

rasp ad n u tih g rađanskih slojeva. Njihova funkcija je,
politički, da stv araju ne p a rtije već klike, književno —
ne škole već mode, ekonom ski ne proizvođače već agen­
te. Agente ili ru tin ere koji su svoju bedu obesili na
sva zvona i bučno svetkuju razjapljenu prazninu. Teško
je udobnije udesiti život u jednoj neudobnoj situaciji”.
Ova je škola, kako rekoh, na sva zvona obesila svoju
bedu. Ona se tim e uklonila od najneodložnijeg zadatka
današnjeg književnika: da shvati koliko je sirom ašan i
koliko m ora b iti sirom ašan da bi mogao krenuti od
početka. J e r to je ono što je bitno. Sovjetska država
neće, doduše, prognati pesnika kao što je Platonova,
ali će — i zato sam n ajp re podsetio na Platonovu dr­
žavu — ovome postaviti zadatke koji m u neće dozvoliti
da u novim m ajsto rsk im delima p arad ira već odavno
patvorenim bogatstvom stvaralačke ličnosti. Očekivati
obnovu u duhu takvih ličnosti, takvih dela, privilegija
je fašizm a, koji p rito m iznosi tako glupe form ulacije
kao što je ona kojom G iinther Griindel završava svoju
književnu ru b rik u u M isiji m lađe generacije (Die Send-
ung đer jungen G eneration): „Ne možemo o v a j. . . pre­
gled i pogled u su trašn jicu bolje zaključiti nego ukazi­
vanjem n a to da do dana današnjeg još nisu napisani
Vilhelm M a jster ili Zeleni H ajnrih naše generacije”.
Piscu koji je zrelo prom islio o uslovima današnjeg
stv aran ja neće b iti n išta više strano no očekivanje ili
čak sam o priželjkivanje takvih dela. Njegov rad neće
nikada b iti sam o rad na proizvodima, već stalno, ujedno,
na sredstvim a proizvodnje. Drugim rečima: njegovi pro­
izvodi m o raju im ati — pored i pre svog karaktera dela
— funkciju organizovanja. A njihova organizatorska upo­
trebljiv o st nikako ne treb a da se ograniči na njihovu
propagandističku upotrebljivost. Sama tendencija nije
dovoljna. Izvrsni Lichtenberg je rekao: nije važno šta
ko misli, već šta m išljenja čine od njega. — Doduše, ipak

* Erich K astner (1899), Walter Mehring (1896) i

Kurt Tuchcisky (1890—1935) — nemački književnici. —
Prim. prev.
PISAC KAO PROIZVOĐAČ 10 9

je veom a važno šta ko m isli, ali ni n a jb o lje m išljen je

ničem u ne služi ak o ne stv ara n išta k o risn o od onih
koji ga im aju. I n a jb o lja ten d en cija je lažna ak o ne uo-
bličava stav sa k o jim čovek tre b a da jo j se p rid ru ži. A
taj stav književnik m ože u o b ličiti sam o tam o gde u o p šte
nešto uobličava: naim e pišući. T en d en cija je nužan,
nikada d o v o ljan uslov da dela im a ju fu n k c iju organizo-
vanja. Ova fu n k cija, zatim , zahteva od p isca stav k o ji
d a je u p u tstv a i pouke. A d an as više nego ikada tre b a to
zahtevati. Pisac k o ji ne poučava k n jiže v n ik e ne poučava
nikoga. D akle, m erodavan je tak av k a ra k te r koji će slu­
žiti kao m odel proizvodnje, p rv o da u p u ti druge p ro ­
izvođače u pro izv o d n ju , dru g o d a im m ože staviti na
raspolag an je p o b o ljšan a p arat. T aj a p a ra t će b iti uto lik o
b olji što više p o tro ša ča uvodi u p roizvodnju, u k ra tk o ,
što više b u d e k a d a r d a od čitalaca i gledalaca stv ara
saradn ik e. Im am o već tak av m odel, ali o n je m u m ogu
ovde da govorim sam o v rlo k ra tk o . To je B rechtovo
epsko pozorište.
Stalno se p išu tra g e d ije i opere sa scenskim a p ara ­
tom koji se prividno odavno p o tv rd io kao d obar, dok
je, u stvari, fu n k cija tih ko m ad a jed in o u tom e da op­
sk rb lju ju je d a n tro ša n scenski a p arat. „Ova nejasn o ća
k o ja u pogledu njihove situ a cije vlada kod m uzičara,
književnika i k ritiča ra ", kaže B rech t, „im a ogrom ne
posledice, o k o jim a se p rem alo vodi računa. J e r m isleći
da po sed u ju a p a ra t — koji, u stvari, n jih p o sed u je —
oni b ra n e a p a ra t n ad k o jim više n em aju n ikakvu kon­
trolu, k o ji više n ije, kao što oni jo š v eru ju , sred stv o
za proizvođače, već sredstvo p ro tiv proizvođača". Tom e
da je ovo pozorište kom plikovanih m ašin erija, ogrom ­
nog b ro ja statista , ra fin ira n ih efekata, p o stalo sredstvo
p ro tiv proizvođača n ije m alo doprinelo to što ono po­
kušava d a p rid o b ije proizvođače za bezizlaznu ko n k u ­
re n tsk u b o rb u u k o ju su ga upleli film i radio. Ovo
pozorište — bilo da je u p ita n ju obrazovno ili zabavno,
je r o ba su delovi iste celine i d o p u n ju ju se — jeste
p ozorište jednog zasićenog sloja, nadraženog svim e čega
m u se ru k a d o tak n e. Takvo po zo rište b ra n i izgubljeni
položaj. Ali to n ije slu čaj sa onim p o zorištem koje, ume-
 110 WALTER BENJAMIN

sto da stupi u konkurenciju prem a tim novim instru­

m entim a publikovanja, pokušava da ih iskoristi i da
od n jih uči, u k ratk o d a s njim a diskutuje. Epsko pozo­
rište je tu diskusiju učinilo svojim zadatkom. Ono je,
m ereno sadašnjim stadijum om razvoja filma i radija,
savrem eno pozorište.
U interesu te diskusije B recht se povukao ka prvo­
bitnim elem entim a pozorišta. U izvesnoj m eri zadovoljio
se podijum om . O drekao se razgranatih radnji. Tako m u
je pošlo za rukom d a izmeni funkcionalnu vezu između
pozornice i publike, teksta i izvođenja, režisera i glumca.
E psko pozorište, izjavio je, tre b a m anje da razvija
ra d n ju a više da prikazuje stanja. Ono postiže takva
slan ja, kao što ćem o odm ah videti, tim e što prekida rad­
nju. Podsećam vas ovde na songove, čija je osnovna
uloga u p rek id an ju radnje. Dakle, kao što vidite, ovde
epsko pozorište — naime, principom prekidanja — pre­
uzim a postu p ak koji vam je poslednjih godina dobro
poznat iz film a i radija, štam pe i fotografije. Govorim
0 po stu p k u m ontaže: je r m ontirani elem ent prekida
k ontek st u koji je m ontiran. Ali dozvolite m i da ukratko,
ukažem na to da je ovde ovaj postupak naročito, pa
m ožda čak i savršeno opravdan.
Prek id an je rad n je, zbog kojeg je B recht svoje po­
zorište obežio kao epsko, stalno se suprotstavlja iluziji
publike. Takva iluzija je, naime, neupotrebljiva za po­
zorište koje teži da tre tira elem ente stvarnosti kao faze
nekog eksperim enta. Ali n a k raju , ne na početku ovog
eksperim enta, nalaze se stanja. S tan ja koja su u ovom
ili onom vidu uvek naša stanja. Ona se ne približuju
gledaocu, već se od njega u d aljuju. On ih uočava kao
s tvarn a stan ja ne sa zadovoljstvom kao u naturalistič-
kom pozorištu već sa čuđenjem . E psko pozorište ne
reprodukuje, dakle, stanja, ono ih, naprotiv, otkriva.
O tkrivanje stan ja vrši se pom oću prekidanja tokova
događaja. Sam o što p rekidanje ovde nem a nadražujuću
već organizatorsku funkciju. Ono zaustavlja tok rad n je
1 prim orava tim e slušaoca da zauzme stav prem a doga­
đaju, prim orava glumca da zauzme stav prem a svojoj
ulozi. Hoću da vam pokažem na jednom prim eru kako
PISAC KAO PROIZVOĐAČ H l

B rechtovo o tk riv an je i o blikovanje gestike p re d stav lja

sam o p reo b ražaj p re su d n ih m eto d a m ontaže u ra d iju i
film u, p reo b ražaj jednog često sam o pom odnog p o stu p ­
ka u lju d sk o zbivanje. — Z am islite sledeću p o ro d ič n u
scenu: žena u p ra v o nam erav a d a zgrabi b ro n zan u sta tu u
i baci je na sv o ju ćerku; o tac n am erav a da otvori
prozor, k ak o b i pozvao u pom oć. Tog tre n u tk a ulazi neki
stranac. D ogađaj se p rek id a: ono što se um esto njeg a
p o jav lju je jeste stan je sa k o jim se su d ara pogled s tra n ­
ca: zb u n jen a lica, o tv o ren p ro zo r, razb acan n am eštaj.
Ali p o sto ji jed an pogled p re d k o jim čak i u o b ičajen ije
scene dan ašn jeg života ne izgledaju b itn o d ru k čije. To
je pogled epskog d ram atičara.
On su p ro tstav lja to ta ln o m d ram sk o m u m etn ičk o m
delu d ra m sk u lab o ra to riju . On se n a nov način v raća
na veliku s ta ru šan su p o zo rišta — n a izlaganje p ris u t­
nog. U sre d ištu njegovih ogleda nalazi se čovek. D anašnji
čovek; dakle, redukovan čovek, u ledenoj sred in i sleđen
i ukočen u svom delanju. Ali kako n am se sam o ovaj
nalazi n a raspolaganju, zainteresovani sm o d a ga upoz­
nam o. On se podvrgava ispitivanjim a, ocen jiv an jim a. Is­
postav lja se sledeće: ne m ožem o izm eniti zbivanje n a
njegovim vrhovim a, ne m ožem o ga izm eniti ni v rlinom
ili odlukom , već sam o u njegovom strogo u o b ičajen o m
toku, razum om i vežbom . K onistruisati iz n ajm a n jih ele­
m enata raznih p o n a ša n ja ono što se u a risto telo v sk o j
d ra m a tu rg iji naziva „ rad n ja", sm isao je epskog pozoriš-
ta. N jegova sred stv a su, dakle, sk ro m n ija od sred stav a
tiadicio n aln o g po zo rišta; njegovi ciljevi isto tako. N je­
m u je m an je stalo d a p u b lik u ispuni osećanjim a, pa b ila
to i o sećan ja pobune, nego d a je tra jn o , kroz razm i­
šljanje, o tu đ i od sta n ja u k o jim a ona živi. Sam o uzgred
p rim etim o da za razm išljan je nem a boljeg s ta rta od
sm eha. Posebno ističem o da m isao obično im a b o lje
šanse kad se čovek trese od sm eh a nego k ada doživ­
ljava duševne p o trese. E p sk o pozorište je rask o šn o sam o
kad im a povoda za sm eh.
M ožda vam je palo u oči da to k ovih m isli, p re d
čijim se završetkom nalazim o, p o stav lja k njiževniku
sam o je d a n zahtev, zahtev d a razm išlja, d a p rom isli ka-
112 WALTER BENJAMIN

kav je njegov položaj u proizvodnom procesu. Možemo

biti sigurni u to: značajne književnike, to jest najbolje
tehničare svoje struke, takvo razm išljanje dovodi pre ili
posle do k o n statacija koje na najtrezveniji način ute­
m elju ju njihovu solidarnost sa p roletarijatom . Hteo bih,
na k raju, za to dati aktuelnu potvrdu u vidu jednog
kratk o g citata iz ovdašnjeg časopisa Com mune (K o­
m una). C om m une je organizovala anketu: „Za koga
pišete?" Navodim delove iz odgovora Renć Maublanca,
kao i iz Aragonovih napom ena povodom istog odgovora.
„Nema su m n je”, kaže M aublanc, „da pišem skoro isklju­
čivo za buržoasku publiku. Prvo zato što sam na to
prin u đ en ” — ovde M aublanc ukazuje na svoje profe­
sionalne obaveze gim nazijskog profesora — „drugo, zato
što sam buržoaskog porekla, vaspitan u buržoaskom
duhu, potičem iz buržoaske sredine, pa je stoga prirodno
šio sam sklon obraćati se klasi kojoj pripadam , koju
n ajb o lje poznajem i koju n ajbolje mogu razumeti. Ali
to ne znači da pišem kako bih joj se svideo ili je podr­
žavao. Ubeđen da je p roleterska revolucija nužna i po­
željna, verujem da će b iti utoliko brža, lakša i uspešnija
i utoliko m anje krvava ukoliko o tp o r buržoazije bude
s la b iji. . . P ro letarijatu su danas potrebni saveznici iz
tabo ra buržoazije, isto kao što je u X V III veku buržo­
azija im ala p o treb u za saveznicima došlim iz plemstva.
H teo bih da budem m eđu takvim saveznicima."
Aragon uz ovo prim ećuje: „Naš drug postavlja ovde
jed an problem koji je problem veoma velikog broja
d anašn jih pisaca. N em aju svi hrab ro sti da m u pogle-
daju u o č i. . . R etki su oni kojim a je sopstven položaj
tako jasan kao Renć M aublancu: ali baš od ovih treba
tražiti više . . . N ije dovoljno oslabiti buržoaziju iznutra,
tre b a znati boriti se p rotiv n je zajedno sa proletarija­
tom . . . Pred Renć M aublancom, kao i pred mnogim
našim drugovim a — piscim a koji se još kolebaju —
stoji p rim er onih sovjetskih književnika poreklom iz
ruske buržoazije koji su ipak postali pioniri socijalisti­
čke izgradnje*”.

* Anketu je objavio prvi broj Commune (jul 1933).

PISAC KAO PROIZVOĐAČ J 13

Toliko Aragon. Ali kako su p o stali pio n iri? Svakako

ne bez veom a ogorčenih b orbi, k ra jn je tešk ih sukoba.
R efleksije k o je sam vam izneo p re d s ta v lja ju p o k u šaj
da se iz tih b o rb i izvede rezu ltat. One se o slan jaju na
jed an p o jam kom e d isk u sija o stav u ru sk ih in telek tu ­
alaca zahvaljuje za svoje p re su d n o ra z ja šn je n je : na po­
ja m specijaliste. S o lid arn o st sp ecijaliste sa p ro le ta ri­
ja to m — u tom e se sasto ji p o četak ovog ra z ja šn ja v a n ja
— može uvek biti sam o p osredna. A ktivisti i p red stav n ici
„nove stv arn o sti" mogli su se p o n ašati kako su hteli:
ali nisu mogli izbrisati čin jen icu d a in telek tu alca čak i
proletarizacija skoro n ik ad a ne čini p ro letero m . Zašto?
Zato što m u je g rađ an sk a klasa u vidu o brazovanja
ujedn o dala jed n o sred stv o p ro izv o d n je koje ga na
osnovu privilegije o b razo v an ja čini so lid arn im s n jom ,
i još više n ju sa n jim . Zato je p o tp u n o tačn o k ad a A ra­
gon, u drugom ko n tek stu , izjavljuje: „R evolucionarni
intelektualac p o jav lju je se n a jp re i p re svega kao izda­
jica klase iz k o je potiče". Ova izdaja sasto ji se, kod
pisca, u p o n a ša n ju k oje ga p reo b ražav a o d snabdevača
ap a ra ta u inženjera što svoj z ad atak vidi u to m e d a ovaj
a p arat prilagodi ciljevim a p ro le te rsk e revolucije. To je
posred n ičk a d elatn o st, ali ona ipak oslo b ađ a in telek tu ­
alca onog čisto destru k tiv n o g zad atk a n a k o ji M aublanc
sa m nogim drugovim a v eru je d a ga m o ra ograničiti.
Da li će m u poći za ru k o m da u b rz a p o d ru štv lje n je d u ­
hovnih proizvodnih sredstava? Da li vidi p uteve orga-
nizovanja in telek tu aln ih ra d n ik a u sam om pro cesu p ro ­
izvodnje? Da li im a predloge za p ro m en u fu n k cije ro ­
m ana, d ram e, pesm e? Sto sav ršen ije um e d a o rijen tiše
svoju d elatn o st na ove zadatke, uto lik o je isp rav n ija
tendencija, utoliko je nužno viši i tehnički kvalitet n je ­
govog rad a. I sa druge stran e: što b o lje b u d e poznavao
svoje m esto u p ro cesu proizvodnje, uto lik o će m an je
dolaziti n a pom isao da se izdaje za „čoveka od duha".
D uh k o ji se oglašava u ime fašizm a m ora n e stati. Duh
ko ji m u se su p ro tstav lja verujući u v lastitu čudesnu
snagu, u sva ko m slu ča ju će n estati. J e r revolucionarna
b o rb a se ne vodi izm eđu kapitalizm a i d u h a već izm eđu
kapitalizm a i p ro le ta rija ta .
 UMETNICKO DELO U VEKU SVOJE
TEH N IČ K E REPRODUKCIJE

Zasnivanje lepih umetnosti i uvođe­

nje njihovih različitih tipova potiče iz
vremena koje se temeljito razlikovalo od
našeg, i od ljudi čija je moć nad stvari­
ma i prilikama bila neznatna u poređenju
sa moći kojom danas raspolažemo. Među­
tim, iznenađujući porast prilagodljivosti
i preciznosti naših sredstava stavlja nam
u izgled da će u bliskoj budućnosti doći
do najtemeljitijih promena u drevnoj
industriji lepog. U svim umetnostima po­
stoji fizički deor koji više ne možemo do -
smatrati i tretirati ga kao pre, taj aeo
se više ne mole oteti delovanju savreme-
ne nauke i savremene prakse. I materija,
i prostor, i vreme već punih dvadeset
godina nisu ono što su oduvek bili. Treba
biti spreman na to da će toliko velika
novatorstva izmeniti celokupnu tehniku
umetnosti, da će na taj naiut uticati na
samu invenciju i, na kraju, možda, dovesti
do toga da se, na najčarobniji način, iz-
meni i sam pojam um etnosti
Paul VaMrv: Piices sur Van. Paris: La con-
qulte de I'ubiquitl (Paul Valdry: Fragmenti o umet­
nosti: Osvajanje sveprisutnosti).

PREDGOVOR
K ad se M arx poduhvatio analize kapitalističkog na­
čina proizvodnje, ta j je način proizvodnje bio u začetku.
Marx je tako podesio svoja istraživanja da su dobila
IIMETKICKO DELO 115

vrednost prognoze. O krenuo se osnovnim o dnosim a ka­

pitalističke proizvodnje i prik azao ih ta k o d a se n a osno­
vu n jih videlo šta se u b u d u će jo š m ože očekivati od k api­
talizm a. Ispostavilo se da se m ože očekivati ne sam o
sve jače izrab ljiv an je p ro le te ra već, n a k ra ju , i stva­
ra n je p reduslova k o ji o m ogućuju u k id a n je njeg a sam og.
P rev ratu u n a d g rad nji, k o ji se razv ija m nogo spo­
rije od p re v ra ta u bazi, bilo je p o tre b n o više od pola
veka p a d a u svim p o d ru č jim a k u ltu re isp o lji p ro m en u
proizvodnih uslova. U kom oblik u se to odigralo, može
se"tek dan as zaključiti. Tim zak lju čcim a tre b a p o stav iti
izvesne p rognostičke zahteve. Ali ovim zahtevim a m a n je
odgovaraju teze o u m e tn o sti p ro le ta rija ta posle osva­
ja n ja vlasti, da i ne govorim o o onim a u b esklasnom
društvu, od teza o razv o jn im ten d en cijam a u m e tn o sti
pod sad ašn jim proizvodnim uslovim a. N jihov jezik se
opaža u n a d g ra d n ji n išta m a n je nego u ekonom iji. Z ato
bi b ilo pogrešno p o tcen jiv ati b o rb e n u v red n o st tak v ih
teza. One od b a cu ju izvestan b ro j n asleđ en ih p o jm o v a —
kao što su 's tv a ra la š tv o i genijalnost, večna v red n o st i
tajn a, pojm ova čija n ek o n tro lisan a u p o tre b a (k o ja se i
u ovoih tre n u tk u tešk o m ože k o n tro lisa ti) vodi o b ra d i
činjeničnog m a te rija la u fašističk o m sm islu. Novi p o j­
movi k oje u sledećem te k stu uvodim o u te o riju u m e t­
nosti razlik u ju se od onih k o ji su više odom aćeni; ra z ­
lik u ju se p o tom e što su p o tp u n o n eu p o treb ljiv i za
ciljeve fašizm a. N a su p ro t tom e, u p o tre b ljiv i su za for-
m ulisan je revolucionarnih zahteva u u m etn ičk o j politici.

U m etničko delo se u n ačelu uvek m oglo reproduko-

vati. Ono što su drugi stvorili, lju d i su uvek m ogli da
podražavaju. Takvo k o p iran je p ra k tik o v ali su i učenici
p rilik o m vežbanja u u m etn o sti, m a jsto ri za šire n je
svojih dela, konačno i oni k o ji su b ili pohlepni n a
dobit. N a su p ro t tom e, tehnička rep ro d u k c ija um etnič-
kog dela je ste n ešto novo, što se kroz isto riju p ro b ija u
intervalim a, u n aletim a k o je dele veliki razm aci ali sa
 116 WALTER BENJAMIN

sve većim intenzitetom . Grci su poznavali samo dva po­

stup k a tehničke reprodukcije um etničkih dela: livenje
i kovanje. Dela u bronzi, terakote i novac bili su jedi­
na um etnička dela koja su oni mogli praviti masovno.
Sva ostala bila su unikati i tehhlčkf se'n išu mogla repro-
dukovati. Sa drvorezom je grafika prvi p u t postala
sposobna da še“reprodukuje; bilo je to mnogo pre nego
što je to, zahvaljujući štam pi, postalo i pismo. Poznate
su ogrom ne prom ene koje je štam pa, mogućnost teh­
ničke reprodukcije pism a, izazvala u književnosti. Me­
đutim , te prom ene su sam o jedan — doduše veoma va­
žan — poseban slučaj pojave koju ovde posm atram o u
svetskoistorijskim razm eram a. Tokom srednjeg veka uz
drvorez se jav ljaju bakrorez i gravira, a početkom devet­
naestog veka i litografija.
Sa litografijom tehnika reprodukcije postiže suš­
tinski nov stu p an j. Znatno p rak tičn iji postupak kojim
se pren o šen je crteža na kam en razlikuje od njegovog
urezivanja u kom ad drveta ili njegovog utiskivanja u
b a k arn u ploču pom oću kiseline, omogućio je grafici prvi
p u t da svoje proizvode iznosi na tržište ne samo masov­
no (kao ra n ije ) već svakodnevno u novim vidovima. Gra­
fika je prek o litografije bila osposobljena da ilustrativ­
no p ra ti svakidašnjicu. Počela je da drži korak sa štam ­
pom . Ali u tom poduhvatu n ju je, samo nekoliko dece­
n ija posle pro n alask a tisk an ja na kamenu, prevazišla
fotografija. Sa fotografijom , je ru k a u procesu likovne
repro d u k cije prvi p u t bila oslobođena najvažnijih jumet-
ničkih obaveza, koje su sada pripale samo oku koje
gleda u objektiv. Pošto oko brže shvata nego što ruka
crta, proces likovne reprodukcije se toliko ogromno
ubrzao da je m ogao držati korak sa govorom. Filmski
snim atelj u ateljeu, okrećući ručicu, fiksira slike sa
istom brzinom s kojom glumac govori. Dok su u litogra­
fiji potencijalno bile sadržane ilustrovane novine, u fo­
tografiji je to slučaj sa tonskim filmom. Na tehničkoj
repro d u k ciji tona počelo se rad iti k rajem prošlog veka.
Ti konvergentni napori učinili su doglednom situaciju
k o ju Paul Valćry obeležava rečenicom: „Kao što nam
voda, gas i električna stru ja izdaleka, na skoro nepri-
UMETNICKO DELO 117
m etan p o k re t naše ruke, dolaze u stanove d a b i n am
služili, tak o ćem o b iti snabdeveni slik am a ili nizom to ­
nova koji će se na naš slab p o k ret, sk o ro n a znak, jav­
lja ti i isto tako nas o p et n a p u šta ti.” Oko 1900. teh n ičk a
rep ro d u k cija je postigla sta n d a rd k ad a je počela da
čini svojim o b je k to m ne sam o celinu n asleđ en ih um et-
ničkih dela i njihovo dejstvo d a izlaže n a jd u b ljim pro-
m enam a, već je zauzela posebno m esto m eđ u um etnič-
k im postupcim a. Za p ro u čav an je ovoga sta n d a rd a n išta
n ije poučnije od toga kako njegove dve različite m an i­
festacije — re p ro d u k c ija u m etn ičk o g dela i film ska
u m etn o st — d elu ju p o v ratn o n a u m e tn o st u n jen o m
zatečenom obliku.

II

Cak i kod n ajsa v rše n ije re p ro d u k c ije n e što o tp ad a:

vrem enska i p ro sto rn a k o o rd in ata um etn ičk o g dela —
njegovo neponovljivo b itisa n je na m estu n a kom e se
nalazi. Ali sa tim neponovljivim b itisa n jem i ni sa
čim drugim zbivala se isto rija, k o jo j je ono to k o m svog
p o sto ja n ja bilo podvrgnuto. U to u b ra ja m o kak o pro-
m ene koje je delo to k o m vrem ena p re trp e lo u svojoj
fizičkoj stru k tu ri, tako i p rom enljive odnose posedova-
n ja u k o je je delo moglo s tu p a ti1 T rag p rv ih m ogu o t­
k riti sam o hem ijske i fizičke analize, k o je se ne m ogu
p rim en iti na rep ro d u k ciju ; tra g dru g ih je ste p re d m e t
tradicije, čije p ra ć en je m o ra polaziti sa stan o v išta o ri­
ginala.
Ovde i sada o rig in ala čini p o ja m njegove nepat-
vorenosti. H em ijske analize n a p a tin i neke b ronze m ogu
d oprin eti u tv rđ iv an ju n jen e n epatvorenosti; shodno
tom e, za u tv rđ iv an je au ten tičn o sti m ože b iti k o rista n
dokaz da o d ređen srednjovekovni ru k o p is p otiče iz ne­
kog arhiva XV veka. Celokupno p o d ru č je n ep atv o ren o sti
o staje izvan — i to, naravno, ne sam o tehničke —
1 Naravno, istorijat umetničkog dela obuhvata još vi­
še: istorijat Mona Lise, na prim er, vrstu i broj kopiia koje
su prem a njoj načinjene u XVII, XVIII i XIX veku.
 118 WALTER BENJAMIN

m ogućnosti reprodukovanja.2 Ali dok ono što je au­

tentično čuva svoj puni a u to ritet u odnosu na manu-
elnu reprodukciju, ko ju po pravilu žigoše kao falsifikat,
u odnosu na tehničku rep ro d u k ciju to nije tako. Dva
su razloga za to. Prvo, tehnička reprodukcija je u odnosu
na original sam o staln ija od manuelne. Ona može, na
prim er, u fotografiji istaći aspekte originala koji su
pristu p ačn i sam o prom enljivoj oštrini sočiva koje po
volji b ira svoj rak u rs, ali ne i ljudskom oku; ili, pomoću
izvesnih postupaka kao što su povećavanje ili uspora­
vanje, može u hvatiti slike koje jednostavno nisu dos­
tupn e p rirodnom vidu. To bi bilo prvo. Drugo, tehnička
repro d u k cija može kopiju originala dovesti u situacije
koje sam om originalu nisu dostižne. Pre svega, ona omo­
gućava kopiji da se približi prim aocu, bilo u vidu foto­
grafije, bilo gram ofonske ploče. K atedrala napušta svoje
m esto da bi se našla u stu d iju kakvog poklonika umet-
nosti; ho rsk o delo, koje je bilo izvođeno u nekoj sali
ili pod vedrim nebom, može se slušati u sobi.
O kolnosti u koje može biti doveden proizvod tehni­
čke rep ro d u k cije um etničkog dela, m ak ar inače ne dirale
u njegov osnov, u svakom slučaju obezvređuju njegovo
ovđe i sada. Iako to ni u kom slučaju ne važi samo za
um etničko delo već, shodno tome, na prim er, i za
pejzaž koji u film u prom iče p red gledaocem, ipak se
tim postupkom do d iru je izuzetno osetljivo jezgro u
p re d m e tu um etnosti, kojem nijedno jezgro nekog pri­
rodnog p red m eta po osetljivosti n ije slično. To je nje­
gova au tentičnost. A utentičnost neke stvari jeste ukup­
nost svega što se u n jo j od samog početka može preneti

1 Upravo zato što se autentičnost ne može reproduko-

vati, intenzivno prodiranje izvesnih postupaka reprodukci­
je — to su bili tehnički postupci — dalo nam je sredstvo za
diferencijaciju i stupnjevanje autentičirosti. Izgrađivanje
takvih razlikovanja bilo je važna funkcija trgovine umet-
ničkim predmetima. Sa pronalaskom drvoreza, možemo
reći, kvalitet autentičnosti bio je napadnut u temelju, još
pre no što je došlo do njegovog poznog rascvata. Srednjo-
vekovni lik Bogorodice još nije bio „autentičan" u vreme
kad je rađen: postao je to tokom sledećih vekova i, možda,
najviše u prošlom.
UMETNICKO DELO 11 9

tradicijo m , od njenog m ate rija ln o g tra ja n ja do istorij-

skog svedočenja. Pošto je ovo d rugo zasnovano n a p r ­
vom, u rep ro d u k ciji, gde se to p rvo otelo čoveku, i ono
drugo — isto rijsk o svedočenje — p o č in je da se koleba-
D oduše, jed in o ono; ali to što n a ovaj n ačin po čin je n a
se koleba, je ste a u to rite t sam e te stvari.* /'
Ono što ovde o tp a d a m ožem o sažeti u pojrpti a u re
i reči: u veku tehničke re p ro d u k c ije u m e tn ič k o g jd e la
zakržljava njegova a u ra . P o stu p a k je sim ptom atičan;
njegov značaj prevazilazi p o d ru č je u m etn o sti. T ehnika
reprod u k cije, m ožem o u o p šten o fo rm u lisati, o dvaja ono
š to je rep ro d u k o v an o iz p o d ru č ja tra d ic ije . Tim e što
tehnik a um nožava re p ro d u k c iju , ona je d in stv en u p o jav u
umethičkojg dela z am en ju je m asovnom . A tim e što d o ­
zvoljava re p ro d u k c iji d a se p rib liži onom e k o ji je
prim a, u svim njegovim sv ak id ašn jim situ acijam a, teh n i­
ka a k tu alizu je ono što je rep ro d u k o v an o . O ba ova p ro ­
cesa dovode do snažnog uz d rm a van ja onoga što je tra ­
dicijom p ren eto — i to uzd rm av an je tra d ic ije jeste
naličje sad ašn je krize i obnove čovečanstva. Oni su
najuže povezani sa m asovnim p o k re tim a d an ašn jice.
N jihov n ajm o ćn iji agent je ste film . D ruštveni značaj
film a se i u svom n ajp o zitiv n ijem vidu, i u p rav o u n je ­
m u, ne može zam isliti bez te svoje destru k tiv n e, k atar-
zične stra n e , a to je liK vidiranje v red n o sti tra d ic ije u
k u ltu rn o m nasleđu. Ta pojava je n a jo č itija u velikim
isto rijsk im film ovim a. O na u k lju č u je sve više p ozicija
u svoje p o d ru čje, i k a d a je Abel G ance 1927. uzviknuo:
„Shakespearea, R em b ran d ta, B eethovena će s n im a ti. . .
Sve legende, sve m itologije i svi m itovi, svi osnivači
religija, čak sve re lig ije . . . ček aju n a svoje film sko
v askrsen je i h e ro ji se g u ra ju n a k ap ijam a", o n je, i
ne m isleći n a to, pozvao na o p štu likvidaciju.
• I najbednije provincijsko izvođenje Fausta ima pred
bilo kojim filmom o Faustu u svakom slučaju prednost jer
se nalazi u idealnoj konkurenciji prem a vajm arskoj premi­
jeri. I sve one tradicionalne sadržine koje pred pozornicom
možemo dozvati u sećanje, postale su neiskoristljive pred
filmskim platnom — na prim er, da se u liku Mefista krije
Goetheov prijatelj iz mladosti Johann Heinrich Merck i
tome sličim.
 120 WALTER BENJAMIN

II I

U okvirim a velikih istorijskih perioda m enja se,

sa celokupnim načinom života ljudskih kolektiva, i na­
čin njihovog čulnog opažanja. Način na koji se ljud­
sko čulno opažanje organizuje ^ m e đ i j u m u kome se
ostvaruje — n ije uslovljen samo prirodom već i isto-
rijom . V rem e seobe naroda, u kojem su rfastali kasno-
rim ska um etnička radinost i B ečka geneza, imalo je
ne sam o um etnost k o ja se razlikovala od antičke već i
drugačije opažanje. Naučnici bečke škole Riegel i
W ickhoff,* koji su se oduprli balastu klasičnog nasleđa
pod kojim je ta um etn o st ležala pokopana, prvi su došli
na id eju da iz n je izvuku zaključak o organizaciji opa­
žanja u vrem enu u kojem je takva organizacija važila. Ma
koliko da su bila dalekosežna, njihova saznanja su bila
ograničena tim e što su se ispitivači zadovoljili pokazi­
vanjem form alnog obeležja svojstvenog opažanju u poz-
norim skom dobu. N isu pokušali — i nisu se, možda,
mogli ni n adati da će uspeti — da prikažu društvene
preo b ražaje koji su u tim prom enam a opažanja našli
svoj izraz. Za sadašnjiou su uslovi za odgovarajući uvid
povoljniji. Ukoliko prom ene u m edijum u percepcije —
prom ene čiji smo savrem enici ■— možemo shvatiti kao
p rop ad an je aure, onda ćem o moći prikazati i društvene
uslove tog pro p ad an ja.
N ije loše da se pojam aure gore predložen za is-
to rijsk e predm ete ilu stru je na pojm u aure prirodnih
predm eta. Ovu poslednju definišem o kao jedinstvenu
pojavu neke daljine, m a koliko bila bliska. U letnje po­
podne, m irno počivajući, p ra titi okom planinski lanac
na h o rizo n tu ili neku granu koja baca senku na onog
što se odm ara — znači udisati au ru tih planina, te
grane. Pom oću ovog opisa lako je sagledati istorijsku
uslovljenost sadašnjeg p ro p ad an ja aure. Ono se zasni­
va na dvem a okolnostim a, povezanim sa sve većim zna-
* Alois Riegel (1858—1905) i Franz Wickhoff (1853—
—1909) — austrijska istoričari umetnosti. Wickhoff je na
osnovu rukopisa Bečka Geneza dao novu interpretaciju
kasnorimske umetnosti. — Prim. prev.
UMETNICJCO DELO \2 1

čajfem m asa,' u d a n ašn je m životu. N aim e: „p rib ližiti"

stvari p ro sto rn o i lju d sk i isto je tak o s tra sn a želja da-
našjjjjfr m asa4 kao što je i njih o v a te n d e n cija d a preo-
dole neponovljivost svake d a to sti p u te m p rim a n ja n je ­
ne re p ro d u k cije. Iz dan a u d an se sve neodložnije ispo-
ljava p o tre b a da čovek iz najveće blizine dođe do p re d ­
m eta — u slici, b o lje reći u kopiji, u re p ro d u k c iji. A re­
prod u k cija kakvu donose ilustrovane novine i film ske
novosti očigledno se ra zlik u je od slike. N eponovljivost i
tra ja n je su u slici isto onoliko isp rep leten i kao što su
prolaznost i ponovljivost u re p ro d u k c iji. Izd v ajan je
predm eta iz njegove ljuske, ra z aran je aure, obeležje je
opažanja čiji je „sm isao za isto v rsn o st u svetu" toliko
porastao da tu isto v rsn o st, pom oću rep ro d u k cije, uo­
čava i u neponovljivom e. Tako se u p o d ru č ju čulne
percepcije ispoljava ono što u p o d ru č ju te o rije zapa-
žamo kao povećan značaj statistik e . O rije n ta c ija real­
nosti na m ase i m asa na n ju je ste događaj neograniče­
ne dalekosežnosti, kako za m išljen je, tak o i za vizuelno
posm atran je.

IV

Jed in stv en o st i neponovljivost um etn ičk o g dela jsto-

vetna je sa njegovom uklo p ljen o šću u k o n te k st tra d ic i­
je. Sam a ta trad icija, doduše, n ešto je sasvim živo, neš­
to izvanredno prom enljivo. A ntički kip V enere, n a p ri­
m er, nalazio se u jed n o m trad icio n o m k o n tek stu kod
G rka, koji su taj kip učinili p red m eto m kulta, a u sas­
vim drugom kod srednjovekovnih klerika, koji su u
njem u videli opasnog idola. Ono što se, m eđutim , i
p red jed n im a i p re d drugim a nalazilo bila je njegova
jedinstvenost, ili d rugim rečim a: njegova aura. Prvobi-

* Na ljudski način se približiti m asama može značiti:

iz vidnog polja prognati svoju društvenu funkciju. Ništa
ne jemči da ce današnji portretista, kad slika nekog čuve­
nog hirurga za doručkom u krugu njegove porodice, bolje
pogoditi njegovu društvenu funkciju od slikara šesnaestog
veka, koji prikazuje svoje lekare reprezentativno, kao što
je to, recimo, učinio Rem brandt u ,A natomiji".
122 WALTER BENJAMIN

ta n način u k lap an ja um etničkog dela u tradicioni kon­

te k st našao je svoj izraz u kultu. N ajstarija umetnička
dela nastala su, kako znam o, u službi rituala, najpre
magijskog, zatim religioznog. A od presudnog je zna­
č aja to što se auratični način posto jan ja umetničkog
dela nikada potpuno ne odvaja od svoje ritualne fun­
kcije.« D ru g in r rečim a: jedinstvena vrednost „pravog"
um etničkog dela zasniva se na ritualu, u kome je ima­
lo svoju početnu i prv u u p o treb n u vrednost. Ma kako
a uratičn i način p o sto jan ja bio posredovan, on se čak i
u n a jp ro fan ijim oblicim a službe lepoti može prepozna­
ti kao sekularizovan ritual.« Profano služenje lepoti,
koje se uobličava zajedno sa renesansom , da bi tri sto-
leća ostalo n a snazi, jasno pokazuje te osnove po iste­
ku ovog roka, prilikom prvog teškog potresa koji ga je
pogodio. K ada je, naim e, s pojavom prvog zaista revo­
lucionarnog reprodukcionog sredstva, fotografije (is­
tovrem eno sa nastankom naučnog socijalizma), umet-
n ost osetila približavanje krize, k oja je nakon sledećih
sto godina postala očigledna, reagovala je učenjem l'art
p o u r l'art-a, koje je teologija um etnosti. Iz njega je za­

5 Definicija aure kao „jedinstvene pojave daljine, ma

koliko bila bliska", ne predstavlja ništa drugo do formula­
ciju kultne vrednosti umetničkog dela u kategorijama pro-
stomo-vremenskog opažanja. Daljina je suprotnost blizini.
Ono što je suštinski daleko nedostupno je. U stvari, nedo­
stupnost je glavno obeležje kultne slike. Takva slika, po
svojoj prirodi, ostaje „daljina, ma koliko nam bila blizu".
Blizina koju smo kadri da izvučemo iz njene materije, ne
ide nauštrb daljini, koju slika po svojoj pojavi i dalje čuva.
• U onoj meri u kojoj se sekularizuje kultna vrednost
slike, postaju neodređenije predstave o supstratu njene
jedinstvenosti. Em pirijska jedinstvenost stvaraoca ili nje^
govog likovnog postignuća sve više potiskuje u predstavi
rimaoca jedinstvenost pojava koje vladaju u kultnoj slici,
e aravno, nikad bez ikakvog ostatka; pojam autentičnosti
nikada ne prestaje da teži prevazilaženju pojma pripisiva­
nja autentičnosti. (To se vidi naročito jasno kod kolekcio­
nara, koji uvek zadržava nešto od fetišiste i koji posedova-
njem umetničkog dela učestvuje u njegovoj kultnoj sna­
zi). Bez obzira na to, funkcija pojma autentičnog u umet-
ničkom posm atranju ostaje nedvosmislena: sa sekulariza­
cijom umetnosti autentičnost zamenjuje kultnu vrednost.
UMETNICKO DELO J 23

tim pToizašl^ upravo jedna negativna teologija u vidu

ideje „čiste" iunetnosti, koja ne odbacuje samo svaku
socijalnu funkciju već i svako određivanje pomoću
predmetne podloge- (U pesništvu je Mallarmć prvi do-
saO đo tćg stanovišta).
Priznati te veze neophodno je za posmatranje koje
ima posla sa umetničkim delom u veku njegove teh­
ničke reprodukcije. Jer one pripremaju saznanje koje
je ovde presudno: tehnička reprodukcija umetničkog
dela prvi put ga u istoriji emancipuje od njegovog pa­
razitskog postojanja u ritualu. Reprodukovano umet-
ničko delo postaje u sve većoj meri reprodukcija umet­
ničkog dela koje je i namenjeno reprodukovanju.7 Od
fotografske ploče, na primer, moguće je dobiti mnoštvo
kopija; pitanje o pravoj kopiji besmisleno je. Ali u

7 Kod filmskih dela tehničko reprodukovanje proizvo­

da nije — kao, na prim er, kod književnih ili slikarskih de­
la — spoljni uslov njihovog masovnog širenja. Tehničko
reprodukovanje filmskih dela zasniva se neposredno na teh­
nici njihove proizvodnje. Ona ne samo što na najneposred-
niji način omogućuje masovno širenje filmskih dela, već
upravo na to prisiljava, pošto je proizvodnja filma tako
skupa da pojedinac koji bi, na prim er, mogao sebi kupiti
sliku, ne može kupiti film. Godine 1927. izračunali su da
devet miliona gledalaca m ora videti jedan poduži film
da bi se on isplatio. Sa zvučnim filmom ovde je, doduše,
u početku došlo do opadanja; njegova publika je ostala u
okviru jezičkih granica, a to se dogodilo istovremeno sa
naglašavanjem nacionalnih interesa od strane fašizma. Ali
nije toliko važno registrovati ovo opadanje (uostalom, os­
labljeno sinhronizacijom), koliko je važno obratiti pažnju
na povezanost toga k retanja sa fašizmom. Istovrem enost
obe pojave zasniva se na privrednoj krizi. Iste sm etnje
koje su dovele do pokušaja da se postojeći svojinski od­
nosi zadrže otvorenom silom, navele su filmski kapital,
ugrožen krizom, da forsira prethodne radnje potrebne za
zvučni film. Uvođenje zvučnog filma donelo je, zatim, priv­
remeno olakšanje. I to ne samo zato što je zvučni film
ponovo privukao mase u bioskop, već i zato što je zvučni
film ostvario solidarnost novog kapitala iz elektroindus-
trije sa filmskim kapitalom.
Tako je, posm atran spolja, zvučni film unapređivao
nacionalne interese, dok je, iznutra gledano, još više in-
tem adonalizovao filmsku proizvodnju.
 124 WALTER BENJAMIN

onom tre n u tk u kad izneveri m erilo autentičnosti u

um etničkoj produkciji, prom enila se i celokupna funk­
c ija um etnosti. Umesto da se zasniva na ritualu, zasniva
se n a drugoj praksi: naim e na politici.

Do p rim an ja um etničkih dela dolazi sa različitim

akcentim a, m eđu kojim a se ističu dva polarna. Jedan
od n jih leži na kultnoj vrednosti, drugi na izložbenoj
vrednosti um etničkog dela.8 Umetnička proizvodnja

8 Taj polaritet ne može doći do zasluženog mesta u

estetici idealizma, čiji pojam lepote obuhvata tu lepotu u
osnovi kao nerazdvojenu (prema tome, isključuje je kao iz­
dvojenu). Ipak, on se javlja kod Hegela onoliko jasno
koliko se to u okvirima idealizma može zamisliti. „Slike
smo", tako stoji u Predavanjima o filosofiji istorije, „već
dugo imali; one su već rano bile potrebne pobožnosti, ali
ne lepe slike, ove su čak tu smetale. U lepoj slici prisutno
je i nešto spoljašnje, ali ukoliko je to lepo, njegov duh se
obraća ljudima; u pomenutoj predanosti Bogu odnos prema
nekoj stvari je, međutim, bitan, jer ona je sama po sebi
samo bezduhovno otupljenje d u še. .. Lepa um etnost. ..
nastala je u samoj crk v i. . . . premda j e . .. ta umetnost već
izašla iz principa umetnosti." I jedno mesto u Predavanji­
ma o estetici upućuje na to da je Hegel u ovome osetio
problem. „Mi svi", tako stoji u tim predavanjima, „smo
se izdigli iznad toga da tvorevine umetnosti možemo sma­
trati nečim božanskim i da ih možemo obožavati; utisak
koji one čine jeste po svojoj prirodi trezveniji, i onome
što one u nama izazivaju potrebno je neko više m erilo..."
(Georg Vilhelm Fridrih Hegel: Estetika, knj. I» Kultura,
Beograd 1969, str. 59).
Prelaz od prvog načina umetničkog primanja na drugi
način određuje istorijski tok umetničkog prim anja uopšte.
Bez obzira na to, može se principijelno za svako pojedinač­
no umetničko delo pokazati izvesno osciliranje između ta
dva polama načina primanja. Uzmimo, na primer, Sikstin-
sku Madonu. Posle ispitivanja Huberta Grimmea znamo da
je Sikstinska Madona prvobitno bila naslikana za izlaga­
nje; Grimmea je na ispitivanje podstaklo pitanje: šta treba
da znači, na prednjem planu slike, drvena letvica na koju
se oslanjaju dva anđelčeta? Kako je moglo, upitao se dalje
Grimme, Raffaelu pasti na pamet da nebo ukrasi sa neko­
liko draperija? Ispitivanje je pokazalo da je Sikstinska Ma-
UMETNIČKO DELO J25

p očin je tvorevinam a k o je se nalaze u službi k u lta. Za

te tvorevine je, kao što m ožem o p re tp o sta v iti, važnije
da po sto je nego d a se m ogu videti. Los, koga čovek u
kam enom dob u c rta n a zidovim a svoje pećine, č aro b n i
je in stru m en t. Čovek ga izlaže, doduše, p re d svojim
b ližnjim a, ali p re svega je u p u ćen duhovim a. K ultna
vrednost kao tak v a izgleda d a danas u p rav o ide za tim
d a se um etn ičk o delo skriva: izvesni kipovi bogova p ri­
stupačn i su sam o svešteniku u o lta ru . Izvesne slike
Bogorodice o s ta ju sk o ro čitave godine p rekrivene, iz­
vesne kipove n a srednjovekovnim k a te d ra lam a ne vidi
p o sm atrač odozdo. Sa e m an cip acijo m p o jed in ih um et-
ničkih d ela tn o sti iz o k rilja ritu a la povećavaju se m o­
gućnosti za izlaganje n jih o v ih proizvoda. Izložijivost
nekog p o p rsja , k o je se m ože slati ovam o i onam o, veća
je o d kipa nekog boga k o ji im a svoje staln o m esto u
u n u tra š n jo sti h ram a. Izložljivost slike veća je od iz-
ložljivosti m ozaika ili fresk e k o ji su jo j p reth o d ili. Ako
izvodljivost neke m ise u p o četk u m ožda i n ije b ila m a­
n ja od izvodljivosti sim fonije, sim fo n ija je ipak n a sta ­
la u tre n u tk u k ad a je n je n a izvodljivost obećavala da
će b iti veća od izvodljivosti m ise.
Sa različitim m eto d im a teh n ičk e re p ro d u k c ije
um etničkog dela toliko je p o ra sla njih o v a izložljivost
d a kv an titativ n o p o m e ra n je izm eđu njegova oba stože-
dona bila poručena povodom javnog polaganja na odar
pape Siksta. Polaganje na odar papa obavljalo se u od­
ređenoj bočnoj kapeli crkve svetog Petra. Prilikom sveča­
nog polaganja na odar, Raffaelova slika bila je postavljena
na kovčeg, u pozadini ove kapele nalik na nišu. Raffael
prikazuje na toj slici kako se, iz pozadine oivičene zelenim
zavesama, Madona u oblacima približuje papskom odru.
Prilikom pogrebne svečanosti pape Siksta, našla je pri-
menu izuzetna izložbena vrednost Raffaelove slike. Nakon
izvesnog vremena, slika je dospela na glavni oltar u mana­
stirskoj crkvi Crne braće u Pijaćenci. Razlog za to preme-
štanje nalazi se u rimokatoličkom ritualu, koji zabranjuje
da se slike izložene prilikom pogrebnih svečanosti koriste
za kult na glavnom oltaru. Raftaelovo delo je tim propisom
u izvesnoj meri bilo obezvređeno. A da bi se ipak postigla
odgovarajuća cena, kurija se rešila da se prećutno saglasi
sa prodajom za glavni oltar. Da se ne bi privukla pažnja,
slika je d ata b ratstvu udaljenog provincijskog grada.
 1 26 WALTER BENJAMIN

ra, kao u davnini, prelazi u kvalitativnu prom enu nje­

gove p rirode. Kao što je, naime, u davnini umetničko
delo prvenstveno postalo in stru m en t magije, zahvalju­
jući apsolutnom težištu koje je ležalo u njegovoj kul­
tnoj vrednosti, te je kao um etničko delo u izvesnoj
m eri tek docnije shvaćeno, tako danas um etničko delo,
zahvaljujući apsolutnom težištu koje leži u njegovoj
izložbenoj vrednosti, p o staje tvorevina sa sasvim no­
vim funkcijam a, od kojih se ona koje smo mi svesni,
um etnička, izdvaja kao ona ko ju ćemo docnije možda
shvatiti kao uzgrednu.® Toliko je izvesno da danas fo­
tografija, a zatim film, p red stav ljaju najbolja oruđa za
takvo buduće shvatanje.

VI

U fotografiji izložbena vrednost počinje d a potiskuje

ku ltn u vrednost n a ćelom frontu. Ali ova ne popušta
bez otpora. P ru ža poslednji otpor: ljudsko lice. N ije
nim alo slučajno što se p o rtret nalazi u središtu rane
fotografije. K ultna vrednost slike ima poslednje pri-
bežište u k u ltu sećanja na daleke ili um rle drage. Au­
ra poslednji p u t deluje iz ran ih fotografija u letimič­
nom izrazu ljudskog lica. To je ono što čini njihovu
setnu i ni sa čim uporedivu lepotu. Ali tam o gde se čo­
vek povlači iz fotografije, prvi p u t se izložbena vred­
nost nadm oćno su p ro tstav lja kultnoj vrednosti. Atget
je neuporedivo značajan zato što je toj pojavi dao svo-
0 Do analognih razmišljanja, na drugoj ravni, dola­
zi Brecht: „Ako se pojam umetničkog dela više ne može
prim eniti na onu stvar koja nastaje kada se umetničko
delo pretvori u robu, onda taj pojam moramo oprezno i
obazrivo ali smelo odbaciti ukoliko ne želimo da sa tom
stvari likvidiramo i njenu funkciju, jer ona kroz tu fazu
mora proći, i to bez zadnje pomisli. To nije neobavezno
skretanje sa pravog puta. Ono što se tu dešava sa iimet-
ničkim delom promeniće ga iz temelja, izbrisati njegovu
prošlost, u tolikoj meri da, ukoliko bi stari pojam opet
bio prihvaćen — a to će i biti, zašto da ne? — on neće
izazvati nikakvo sećanje na stvar koju je nekada ozna­
čavao".
UMETNICKO DELO 127

je m esto. On je oko 1900. snim io p a rišk e ulice lišene

ljudskog p risu stv a. Sa p u n im p rav o m je rečeno da ih
je snim io k ao što se sn im a ju m esta zločina. I ono je li­
šeno lju d sk o g p risu stv a. Atget snim a ra d i indicija. F o­
tografski snim ci p o čin ju k od n jeg a d a p o s ta ju dokazi
u isto rijsk o m p rocesu. U to m e je njihovo skriveno po­
litičko značenje. Oni već zah tev aju o d ređ en o p rim a ­
nje. N jim a više ne odgovara slobodno lebdeća kon­
tem placija. Oni u z n em iru ju p o sm atra ča , k o ji oseća:
m ora p o tra ž iti p o seb an p u t do n jih . Putokaze p o čin ju
istovrem eno d a m u p o sta v lja ju i ilustrovane novine.
Tačne ili p ogrešne p u to k aze — svejedno. U n jim a je
potpis ispod slike p rv i p u t p o stao obavezan. I ja sn o je
da im a sasvim d ru g i k a ra k te r od naziva slike. D irektive
koje gledalac d o b ija od te k sta p o d slikom u ilustrova-
nom časopisu postaju- u sk o ro jo š p recizn ije i im p e ra ­
tivni je u film u, gde razu m ev an je svake p o jed in ačn e sli­
ke kao d a je p ro p isan o od te k sta svih p re th o d n ih
slika.

V II

S p o r k o ji se tokom devetnaestog veka vodio izm e­

đu slik arstv a i fo to g rafije oko u m etn ičk ih v red n o sti
njihovih proizvoda d elu je dan as kao stra n p u tic a i smu-
šenost. Ali to ne govori p ro tiv njegovog značaja, p re b i
m ogao d a ga podvuče. T aj sp o r je zapravo izraz jed n o g
svetskoistorij&kog p re o k re ta kojega, kao takvog, ni je­
dan ni drugi p a rtn e r n isu bili svesni. Pošto je vek teh ­
ničke rep ro d u k tiv n o sti odvojio u m etn o st od k u ltn o g te­
m elja, ugasio se zauvek p rivid n je n e au tonom ije. Ali je
prom ena fu n k cije u m etnosti, k o ja je tim e b ila postig­
nuta, n estala iz vidokruga veka. A i u dvadesetom , ko­
ji je doživeo razvoj film a, dugo je izm icala pogledu.
K ao što se već i ra n ije tro šilo m nogo uzaludne p ro ­
nicljivosti n a rešav an je p ita n ja da li je fo to g rafija
um etn o st — a d a se p re th o d n o n ije pitalo: d a li se s
pronalask o m fo to g rafije n ije izm enio celokupan k a ra k ­
te r um etnosti? — tak o su sad a film ski te o re tič ari pre-
 128 WALTER BENJAMIN

uzeli ovo p reran o postavljeno pitanje. Ali teškoće koje

je fotografija zadavala nasleđenoj estetici bile su deč-
ja igra prem a onim a sa kojim a je estetiku dočekao
film. O tuda šlepa nasilnost što obeležava početak fil­
m ske teorije. Tako Abel Gance, na prim er, upoređuje
film sa hijeroglifim a: „Tako smo, dakle, zahvaljujući
izvanredno značajnom v raćan ju u prošlost, opet došli
do izražajnog nivoa E g ip ća n a . . . Slikovni jezik još nije
sazreo, je r m u jo š nisu dorasle naše oči. Još nema do­
voljno poštovanja, još nem a dovoljno kulta za ono što
se njim e kazuje”. Ili, kao što piše Severin-Mars: „Ko­
jo j um etnosti je bio suđen san što b i . . . ujedno bio
poetičniji i realniji! Posm atran sa takvog stanovišta,
film bi p redstavljao neuporedivo izražajno sredstvo, i
u njegovoj atm osferi smele bi se k retati samo ličnosti
n ajp lem en itijeg načina m išljen ja u najsavršenijim i
n ajta jan stv e n ijim trenucim a svoga života". Alexandre
Arnoux, sa svoje stran e, zaključuje jed n u fantaziju o
nem om film u upravo pitanjem : „Zar se svi smeli opisi
kojim a smo se koristili ne svode na definiciju molitve?”
V eom a je poučno videti kako težnja da se film uključi
u „u m etn o st” prisiljava ove teoretičare da sa bespri-
m e m o m bezobzim ošću unose u njega kultne elemente.
A ipak su, u vrem e kad su objavljivane te spekulacije,
već p o sto jala dela kao što su Javno m išljenje i Potera
za zlatom . To ne sprečava Abela Gancea da poteže po-
re đ e n je sa hijeroglifim a, a Severin-Maks govori o filmu
kao što bi se moglo govoriti o slikam a Fra Angelica.
Sim p to m atičn o je da i danas naročito reakcionarni au­
to ri traže značenje film a u istom pravcu, ako ne baš u
sakraln o m , ono ipak u natprirodnom . Povodom Rein-
ha rd to v e film ske verzije Sna letnje noći* W erfel kon-
s ta tu je da je, nesum njivo, sterilna kopija spoljašnjeg
sveta, sa njegovim ulicam a, enterijerim a, železničkim
stanicam a, restoranim a, autom obilim a i plažama, dosa­
d a s tajala n a p u tu uspona film a u carstvo um etnosti.

* Max Reinhardt (1873—1943), veliki nemačkđ režiser.

Godine 1935. režirao je sa W. Dieterleom u SAD San letnje
noći. — Prim prev.
UMETNIČKO DELO 12 9

„Film jo š n ije shvatio svoj p rav i sm isao, svoje stv arn e

m o g u ć n o sti. . . One se nalaze u njegovoj jed in stv en o j
m oći d a p riro d n im sred stv im a i n euporedivo ubed ljiv o
izrazi ono što je čarobno, čudesno, n a tp riro d n o ".

VIII

Pozorišni glum ac definitivno p re z en tira u m etničko

delo publici sam im sobom , svojom ličnošću; n a su p ro t
tome, u m etničko d elo film skog glum ca d a je se prek o
ap aratu re. Ova dru g a činjenica im a dve posledice. Apa­
ra tu ra k o ja tvorevinu film skoga glum ca p renosi p ublici
nije obavezna da tu tvorevinu p o štu je kao to ta lite t. Ona,
pod rukovodstvom sn im atelja, staln o zauzim a stav p re ­
m a toj tvorevini. Niz zauzetih stavova, k o je m o n tažer
sastav lja od isporučenog m a te rija la , čini gotov m on­
tiran i film. On sadrži izvestan b ro j k ad ro v a k o ji se m o­
ra ju sh v atiti kao kadrovi kam ere — da i ne govorim o
o specijalnim stavovim a kao što su k ru p n i planovi. T a­
ko se delo glum ca podvrgava nizu o p tičk ih testova. To
je prv a posledica oko ln osti da se delo film skoga glum ­
ca prik azu je pom oću a p aratu re . D ruga posledica se zas­
niva na tom e što film ski glum ac, p o što sam n e p rik a ­
zuje svoju tvorevinu publici, gubi m ogućnost k o ju im a
pozorišni glum ac — da svoju tvorevinu za v rem e p rik a ­
zivanja prilagođava publici. O na tim e dolazi u položaj
ocenjivača na koga ne u tič e nikakav lični k o n ta k t sa
glum cem . Publika se u življava u glum ca sam o n a taj na­
čin što se uživljava u a p arat. Preuzim a, dakle, odnos
a p arata: ona vrši testove.10 To n ije nikakav odnos ko­
m e se m ogu izložiti k u ltn e v rednosti.
10 „Film . .. daje (ili bi mogao dati) korisna obave-
štenja o ljudskim postupcima u d e ta lju ... Izostaje svaka
motivacija na osnovu karaktera, unutrašnji život ličnosti
ni^ad ne nruža glavni uzrok i retko je glavni rezultat
radnje" (Brecht: Pokušaji, Proces oko tri groša). Prošire­
nje polja onoga što se može testirati, koje aparatura ostva­
ruje u slučaju filmskoga glumca, odgovara izvanrednom
proširenju polja testiranja do koga je usled ekonomskih
prilika izložena individua. Tako, na prim er, stalno raste
 130 WALTER BENJAMIN

Film u je m nogo m anje stalo do toga da glumac p ri­

kazuje publici nekog drugog, koliko do toga da glumac
prik azu je a p aratu ri samog sebe. Jedan od prvih koji je
osetio koliko je te k st prom enio glum ca bio je Piran­
dello. Zapažanjim a koje o tom e daje u svom rom anu
Pazi, snim a se! ne sm eta mnogo što se ograničavaju na
isticanje negativne stran e stvari. Još m anje to što se
nadovezuju na nem i film. J e r tonski fiilm nije u tom
pogledu prom enio n ešto principijelno. B itno je da se
glum i za a p aratu ru , odnosno — k ada je reč o zvučnom
film u — za dve ap aratu re. „Film ski glumci", piše Pi­
randello, „osećaju se kao u izg n an stv u . . . prognani ne
sam o sa pozornice nego i od sebe s a m ih . . . Zapažaju
zbrkano, nejasno, obuzeti osećanjem neke praznine, da
je njihovo telo gotovo ugnjeteno, izbrisano, lišeno svoje
stvarnosti, svoga duha, šum a što ga proizvodi krećući
se, i da je postalo sam o jed n a nem a slika koja za tre­
n u ta k z a tre p e r i. . . na p rljav o m kom adu platna . . . O pri­
kazivanju kom ada stara se a p arat svojim senkama. Oni,
pak, glumci, m o raju se zadovoljiti tim e da igraju samo
p re d n jim " (Luiđi Pirandelo: Pazi, snim a se! N arodno
delo, B eograd, str. 97—98). Isto činjenično stanje može
se obeležiti na sledeći način: prvi p u t — i to je ono što
je_učinio film — čovek dolazi u položaj da m ora, dodu­
še, đelovatd celokupnom živom ličnošću, ali odričući se
n jen e aure. Je r a u ra je povezana sa njegovim ovde i
sada. O na nem a kopije. A uru koja se na pozornici stva­
ra oko M aćbetha ne može zam eniti aura koja za živu
publiku p o sto ji oko glumca koji igra M aćbetha. Speci­
fičnost sn im an ja u film skom ateljeu sastoji se, m eđu­
tim , u tom e što p u b lik u žam enjuje ap aratu ra. Tako au­
ra k o ja se nalazi oko glum ca m o ra otpasti — a time,
istovrem eno, i a u ra oko prikazanog lika.

značaj provere podesnosti za poziv. U toj proven podesno-

sti reč je o isečcima iz ostvarenja jedinke. Filmsko sni­
manje i provera podesnosti za poziv obavljaju se pred
telom sastavljenim od stručnjaka. Rukovodilac snimanja
u filmskom ateljeu nalazi se tačno na onome mestu na
kome se prilikom provere podesnosti nalazi predsedmk
komisije.
UMETNIČKO DELO 131

Nije nimalo čudno što upravo jedan dramatičar kao

što je Pirandello u karakterisanju filma nehotično do­
diruje razlog krize koja je, vidimo, obuzela pozorište.
Za umetničko delo potpuno zahvaćeno tehničkom rep­
rodukcijom, ili čak — kao što je film — iz nje proizaš-
lo, stvarno nema veće suprotnosti od pozornice. To pot­
vrđuje svako temeljitije razmatranje. Upućeni posmat-
rači odavno su shvatili da se u filmskoj glumi „najveći
efekti skoro uvek postižu onda kada se što je moguće
manje ,glumi'. .. Konačni razvoj" vidi Arnheim 1932. u
tome „što će se prema glumcu postupati kao prema rek­
vizitu, koji se karakteristično bira i . .. stavlja na pravo
mesto".11 Sa tim je najtešnje povezano nešto drugo.

u U ovom kontekstu postaju naročito interesantne iz­

vesne prividno sporedne pojedinosti kojima se filmski re­
žiser udaljava od pozorišne prakse. Na prim er, pokušaj da
glumac igra bez šminke, kao što je to, između ostalih, spro-
veo Dreyer u Mukama Jeanne d ’Arc. Utrošio je više meseci
samo na to da pronađe četrdeset glumaca od kojih će se
sastojati sud nad jeretikom. Traženje takvih glumaca
ličilo je na traženje rekvizita do kojih se teško dolazi.
Dreyer je uložio veliki napor u to da izbegne sličnosti u
godinama, stasu, fizionomiji. Kada glumac postane rekvizit,
onda, na drugoj strani, rekvizit često fungira kao glumac.
U svakom slučaju, nije nimalo neobično što film dolazi u
situaciju da rekvizitu daje ulogu. Umesto da uzmemo pro­
izvoljne prim ere iz neizmemog obilja, držaćemo se jednog,
posebno ubedljivog. Sat koji radi na pozornici uvek će sa­
mo smetati. Na pozornici mu se ne može ostaviti uloga me-
renja vremena. Astronomsko vreme došlo bi i u naturalis-
ličkom komadu u sukob sa scenskim vremenom. U tim
okolnostima za film je krajnje karakteristično to što se, u
određenoj prilici, bez teškoća može koristiti m erenjem vre­
mena satom. Ovde možemo jasnije nego na nekim drugim
crtam a pojm iti kako u određenim okolnostima svaki poje­
dinačan rekvizit može preuzeti presudne funkcije u filmu.
Odavde je samo korak do Pudovkinove konstatacije da je
„gluma povezana sa nekim predmetom i zasnovana na tom
predm etu uvek jedan od najsnažnijih m etoda filmskog
oblikovanja". Tako je film prvo umetničko sredstvo koje
i 'e u stanju da pokaže kako se m aterija poigrava sa čove-
Lom. Film može, stoga, biti izuzetan instrum ent m aterija­
lističkog prikazivanja.
 132 WALTER BENJAMIN

Glum ac koji glum i n a pozom ioi unosi se, istovremeno,

u neku ulogu. Film skom glum cu je to veoma često us­
kraćeno. Njegovo ostv aren je nikako nije jedinstveno,
već je sastavljeno od m nogobrojnih pojedinačnih ostva­
renja. Pored slučajnih obzira p rem a zakupnini za koriš-
ćenje ateljea, p rem a činjenici da li se raspolaže partne­
rom , prem a dekoru i tako dalje, već i elem entarne ne­
o phodnosti m ehanizm a razb ijaju igru glumca na niz epi­
zoda koje se m ogu m o n tirati. Reč je, pre svega, o os-
v etljen ju , čija in stalacija zahteva da se neki događaj,
k oji se p o jav lju je na p latn u kao jedinstven brz tok,
prikaže u nizu pojedinačnih snim aka za koje su u ate­
ljeu m ožda bili p o treb n i čitavi sati. Da i ne govorimo
o potp u n o očiglednim m ontažam a. Tako se skok sa pro­
zora u a teljeu može snim ati kao skok sa skele, a beks-
tvo — docnije, posle nekoliko nedelja, prilikom snima­
n ja van ateljea. U ostalom , lako je ko n stru isati još m no­
go p a ra d o k saln ije slučajeve. Može se posle kucanja na
v ra ta zahtevati od glum ca da se trgne. Možda to trzanje
n ije ispalo onako kako sm o očekivali. Tu se režiser mo­
že poslužiti tim e što će zgodnom prilikom , kad se glu­
m ac opet nađe u ateljeu, bez njegovog znanja opaliti iz
p išto lja iza njegovih leđa. Z aprepašćenost glumca u tom
tre n u tk u može se snim iti i m o n tirati u film. N išta ne
pokazuje d rastičn ije da je um etn o st napustila carstvo
„lepog privida", koje je sve dosad bilo sm atrano jedi­
nim u kom e ona može cvetati.

IX

Iznenađenje glum ca p red ap araturom , kao što to

prikazu je Pirandello, u osnovi je istovrsno sa iznenađe­
njem čoveka p re d sopstvenim likom u ogledalu. Ali sada
je njegov lik u ogledalu postao nešto što se može
odvojiti od njega, postao je prenosiv. A kuda se p re­
UMETNICKO DELO 133

nosi? P red p u b lik u .12 Svest o tom e ni za tre n u ta k ne

napušta glum ca. Film ski glum ac zna da dok sto ji p re d
a paraturom im a, u k ra jn jo j liniji, p o sla sa publikom :
publikom p o tro šača k o ji čine tržište. To tržište, n a
koje o n polazi ne sam o sa svojom ra d n o m snagom , već
celim svojim bićem , u tre n u tk u određenog o stv aren ja
isto m u je tak o m alo opipljivo kao nekom a rtik lu k o ji
se proizvodi u fabrici. Da li ta o k o ln o st n em a ud ela
li m ori, novom s tra h u k o ji, p re m a Pirandellu, spopada
glumca p red ap arato m ? Film odgovara na gu b ljen je
aure veštačkim g rađ en jem „ličn o sti" van ateljea. K ult
zvezda koji podržava film ski k ap ital konzervira o nu
čar ličnosti k o ja već odavno p o sto ji sam o jo š u tru lo j
Sari njenog ro b n o g k a ra k te ra . Dok film ski k a p ita l d a je
ton, d an ašn jem film u se n e m ože, u o p šte uzev, p rip i­
sati nikakva d ru g a rev o lu cio n arn a zasluga sem d a u n a ­
pređu je revolucionarnu k ritik u nasleđenih p re d stav a o
um etnosti. Ne poričem o da, osim toga, u p o seb n im slu­
čajevim a d a n ašn ji film m ože p o d u p re ti rev o lu cio n arn u
k ritik u d ru štv en ih odnosa, čak p rivatnovlasničkog p o re ­
tka. Ali u tom e n ije težište ovog isp itiv an ja kao što n ije
ni težište zapadnoevropske film ske proizvodnje.

** Ovde konstatovanu promenu načina izlaganja izaz­

vanu tehnikom reprodukcije prim ećujemo i u politici. Da­
našnja kriza građanskih dem okratija uključuje i krizu us-
lova koji su merodavni za izlaganje ljudi na vlasti. Demo-
kratije neposredno izlažu ličnost onoga koji vlada, i to pred
poslanicima. Parlament je njegova publika! Sa novinama u
aparaturi snimanja koje omogućuju govornicima da ih za
vreme govora neograničeno mnogi ljudi slušaju, a ubrzo i
neograničeno mnogi gledaju, u prvi plan dolazi izlaganje
političkog čoveka pred tom aparaturom . Parlam enti se praz­
ne istovremeno sa pozorištima. Radio i film ne m enjaju sa­
mo funkciju profesionalnog glumca već, isto tako, funkci­
ju onoga koji, kao što to ljudi na vlasti čine, prikazuje sa­
moga sebe pred mikrofonom i kamerom. Pravac ove pro-
mene, bez obzira na njihove različite specifične zadatke, is­
ti je kod filmskog glumca kao i kod onoga koji vlada. Taj
pravac pod određenim društvenim uslovima teži pokaziva­
nju učinaka koji se mogu proveriti, pa čak i preuzeti. To
dovodi do novog odabiranja, odabiranja pred aparaturom ,
iz kojeg kao pobednici izlaze filmska zvezda i diktator.
 134 WALTER BENJAMIN

Sa tehnikom film a je iisto 'kao i sa tehnikom sporta

— svako p risu stv u je njihovim ostvarenjim a kao polu-
stru čn jak . Da bi se razum elo to činjenično stanje, treba
sam o jednom č u ti g rupu m ladih kolportera kako, naslo­
njeni na bicikle, d isk u tu ju o rezultatim a neke biciklisti­
čke trke. Ne organizuju izdavači novina uzalud trke svo­
jih kolportera. One bude veliko interesovanje m eđu uče­
snicim a, je r pobeđnik u tim priredbam a ima šansu da
od m ladog ko lp o rtera postane trkač. Isto tako, na p ri­
m er, film ski žurnal svakom e daje šansu d a od prolaz­
nika postane film ski statista. On pod povoljnim okol­
nostim a može čak ući u um etničko delo — setimo se
sam o V ertova: Tri pesm e o Lenjinu, ili Ivensovog Bo-
rinagea. Svatko danas može zahtevati da bude snimljen.
Tu p reten ziju n ajb o lje objašnjava pogled na istorijsko
stan je d an ašn je književnosti.
Vekovima je sa književnošću stajalo tako da su se
n asu p ro t m alom b ro ju pisaca nalazile hiljade i hiljade
Čitalaca. K rajem prošlog veka je došlo do promene. Sa
sve većim širen jem štam pe, koja je stavljala na raspo­
laganje čitaocim a sve nove i nove političke, religiozne,
naučne, stručne, lokalne organe, sve veći i veći delovi
čitalačke publike p o stajali su — n ajp re sporadično —
saradnici. Počelo se tim e što im je dnevna štam pa ot­
vorila „poštansko sanduče", a danas stvari stoje tako
da jedva im a zaposlenog Evropljanina koji ne bi u na­
čelu mogao negde naći m ogućnost za objavljivanje ne­
kog radnog iskustva, žalbe, reportaže ili sličnog. Time
je razlikovanje izm eđu au to ra i publike na p u tu da iz­
gubi svoj načelni karak ter. Ono postaje funkcionalno,
odvija se ovako ili onako, od slučaja do slučaja. Či­
talac je u svako vrem e sprem an da postane pisac.
Tako stru čn jak , k o ji je to hteo ne hteo m orao postati
u jednom k ra jn je specijalizovanom radnom procesu —
m a k a r to bio sam o s tru č n ja k neke skrom nije delatnosti
— po staje autor. U Sovjetskom Savezu sam ra d dolazi
do reči. I njegovo p retv aran je u reči čini deo um enja
koje je po treb n o d a bi se on obavio. L iterarno pravo ne
UMETNIČKO DELO 135

zasniva se više na specijalizovanom, već na politehnič-

kom obrazovanju, i tako postaje zajedničko dobro.18
Sve se to može bez teškoća preneti na film, gde
tokom jedne decenije dolazi do pomeranja za koja su u
književnosti bili potrebni vekovi. Jer u filmskoj praksi
— pre svega ruskoj — to pomeranje je delimično već
u Privilegovan k arak ter datih tehnika se gubi. Aldo-
us Huxley piše: „Tehnički n a p re d ak . . . odveo je u vulgar­
nost . . . Tehnička reproduktivnost i rotaciona štam pa omo­
gućili su beskonačno umnožavanje spisa i slika. Opšte škol­
sko obrazovanje i relativno visoke plate stvorili su veoma
veliku publiku koja zna čitati i koja može sebi pribaviti
građu za čitanje i likovni m aterijal. Da bi se ovo stavilo na
raspolaganje, razvila se jedna značajna industrija. Ali umet-
nički dar je nešto vrlo retko; iz toga sle d i. . . da je svagda
i svuda veći deo umetničke proizvodnje bio m anje vredan.
Danas je, međutim, postotak otpada u opštoj umetničkoj
proizvodnji veći nego što je bio ikada ra n ije . . . Ovde se
nalazimo pred jednostavnim aritm etičkim stanjem stvari.
U toku prošlog veka stanovništvo Zapadne Evrope povećalo
se nešto više nego dvostruko. Međutim, građa za čitanje i
m aterijal u slikama su, kako cenim, porasli barem u odnosu
1 prem a 20, a možda i prem a 50 ili čak 100. Ako stanovniš­
tvo od x miliona ima n umetničkih talenata, stanovništvo
od 2x miliona imaće 2n umetničkih talenata. Prem a tome,
situacija se ovako može rezimirati. Ako je pre sto godina
bila objavljena jedna štam pana stranica sa građom za či­
tanje i sa slikama, onda se danas objavljuje dvadeset, ako
ne i sto stranica. Ako je, s druge strane, pre sto godina po­
stojao jedan umetnički dar, onda danas postoje dva. Priz­
najem da danas, usled opšteg Školovanja, može postati pro­
duktivan veliki broj virtuelnih talenata, koji ranije nisu
mogli da razviju svoje darove. Uzmimo, d a k le . . . da danas
tri ili čak četiri um etnička talenta dolaze na jedan um et­
nički talent u ranije doba. Ipak ostaje nesumnjivo da je
potrošnja m aterijala za čitanje ili likovnog m aterijala da­
leko prevazišla prirodnu proizvodnju darovitih pisaca i da­
rovitih slikara. Sa muzikom stoji isto tako. Blagostanje,
gramofon i radio stvorili su publiku čija se potrošnja mu­
zičkog m aterijala nalazi izvan svake srazmere prem a pri­
rastu stanovništva, a, prema tome, i prem a normalnom
prirastu darovitih muzičara. Ispostavlja se, dakle, da je u
svim umetnostima, kako apsolutno tako i relativno posmat-
rano, proizvodnja otpada veća nego što je bila ranije, i tako
će m orati da ostane sve dotle dok ljudi, kao i sada, nastav­
ljaju da troše nesrazm em o veliku količinu štampanog, li­
kovnog i muzičkog m aterijala." — Ovaj način posm atranja
očigledno nije napredan.
 136 WALTER BENJAMIN

ostvareno. Jedan deo glumaca koje srećemo u ruskom

film u nisu glumci u našem smislu, već ljudi koji prika­
zuju sebe — i to u prvom redu u svom radnom procesu.
U Zapadnoj Evropi kapitalistička eksploatacija filma
zabran ju je da se povede računa o zakonitom pravu koje
današnji čovek ima na svoje reprodukovanje. Pod tim
okolnostim a film ska in d u strija im a najveći interes da
učešće m asa podstiče iluzionističkim predstavam a i dvo­
sm islenim spekulacijam a.

Snim anje filma, a naročito zvučnog filma, pred­

stavlja prizo r kakav se ranije nikada i nigde nije mogao
zam isliti. P redstavlja proces nasuprot kome ne postoji
više n ijedna stajn a tačka sa koje u vidokrug posm atrača
ne bi ušlo sve ono što kao takvo ne spada u glumu, kao
što su kam era, u re đ a ji za osvetljenje, štab asistenata
i tako dalje. (Sem ukoliko se položaj njegove ženice
ne poklapa sa položajem ap arata za snim anje.) Ta okol­
nost — više od svake druge — čini površnim i bezna­
čajnim eventualne sličnosti između scene u filmskom
ateljeu i scene na pozornici. Pozorište principijelno poz­
naje m esto sa koga se rad n ja ne može otprve prozreti
kao iluzionistička. Snim ljena scena, naprotiv, nema to
m esto. N jena iluzionistička priro d a jeste priroda drugog
stepena; ona je rezu ltat m ontažnog reza. To znači: u
film skom ateljeu a p aratu ra je tako duboko prodrla
u stvarnost da je čist aspekt te stvarnosti, slobodan od
stranog tela ap aratu re, rezultat posebne procedure, na­
im e snim anja posebno podešenom fotografskom apara­
turo m i m ontaže tih snim aka sa drugim istovrsnim snim­
cima. Od a p aratu re oslobođeni aspekt realnosti postao
je ovde n jen najizveštačeniji aspekt a prizor neposredne
stvarnosti — plavi cvet u zem lji tehnike.
Isto stan je stvari, k oje toliko odudara od onog u
pozorištu, može se još pouČnije konfrontirati sa onim
u slikarstvu. Ovde treb a postaviti pitanje: kakav je
odnos sn im atelja i slikara? Da bi se na to odgovorilo,
UMETNICKO DELO 137

tre b a d o p u stiti je d n u p o m oćnu k o n stru k c iju k o ja se

oslanja n a p o ja m o p e ra to ra kakav je p o zn at iz h iru r-
gije. H iru rg p re d stav lja je d a n pol o d ređenog p o re tk a n a
čijem se d ru g o m po lu nalazi vrač. P o n ašan je vrača, k o ji
bolesnika lečd p risla n ja n je m ru k e , ra zlik u je se od p o ­
na ša n ja h iru rg a, k o ji v rši o p eracio n i zahvat na boles­
nikovom telu. V rač održava p riro d n o o d sto ja n je izm e­
đu seb e i bolesnika; ta č n ije rečeno: ako ga — p risla ­
nja n je m ru k e — sam o veom a m alo sm an ju je, on ga
veom a povećava zah v alju ju ći svom a u to rite tu . H iru rg
postu p a o b rn u to : veom a sm an ju je d ista n cu p re m a bole­
sniku — tim e što p ro d ire u njegovo telo, a povećava je
sam o m alo — opreznošću sa k o jo m se njegova ru k a
pokreće m eđ u o rganim a Jed n o m rečju : za razlik u od
vrača (k o ji se jo š nalazi u le k a ru o p šte p ra k s e ), u p re ­
sudnom tre n u tk u h iru rg se o d riče toga d a se suoči sa
svojim bolesnikom n ep o sred n o k ao čovek; n ap ro tiv , on
pro d ire o p erativ n o u njega. — Mag i h iru rg p o n a ša ju
se kao slik ar i snim atelj. S lik ar pazi u svom e ra d u na
priro d n u raz d aljin u p re m a d a to m p re d m e tu , sn im a telj,
naprotiv, duboko p ro d ire u sp let d a to sti.14 Slike jednoga
i drugoga p o tp u n o su različite. Slikareva je to taln a,
snim ateljeva je m nog o stru k o ra zb ijen a i n jen i delovi
se sp a ja ju p rem a jed n o m novom zakonu. Zato je film ­
sko prikazivanje stv arn o sti za d an ašn jeg čoveka neupo-
redivo značajnije, je r u p rav o n a osnovu n ajin ten ziv n i­

14 Smelosti snim atelja mogu se zaista porediti sa srne-

lošću hirurga. Luc D urtain navodi, u jednom spisku spe­
cifično mimičkih veština tehnike, one „koje su potrebne u
hirurgiji pri izvesnim teškim intervencijama. Uzimam kao
prim er jedan slučaj iz otorinolaringologije. .. mislim na ta­
kozvani endionazalni perspektivni postupak; ili ukazujem
na akrobatske veštine koje mora da izvodi hirurgija grklja­
na, vođena izokrenutom slikom u ogledalu za pregled grla;
mogao bih govoriti i o radu na ušima, koji poaseca na pre­
cizan rad časovničara. Kakva se bogata gradacija najsup­
tilnije akrobatike mišića zahteva od čoveka koji hoće da op­
ravi ili spase ljudsko telo, možemo pretpostaviti kada se se-
timo operacije mrene, gde, tako reći, postoji debata čelika
sa skoro tečnim delovima tkiva, ili značajnih intervenci­
ja u trbušnom predelu (laparotom ija)”.
 138 WALTER BENJAMIN

jeg p ro d iran ja u stvarnost pom oću ap aratu re pruža vid

stvarn o sti oslobođen ap aratu re, onaj vid koji današnji
čovek im a p rav a da zahteva od um etničkog dela.

XI

Tehnička repro d u k tiv n o st um etničkog dela men ja

odnos m asa prem a um etnosti. Iz najzaostalijeg odnosa,
kakav, n a prim er, p o sto ji p rem a Picassu, m enja se u
n ajn ap red n iji, kakav je, recim o, u odnosu na Chaplina.
Pritom je napredni odnos obeležen tim e što zadovoljstvo
u po sm atran ju i doživljaju stu p a u neposrednu i pris­
n u vezu sa stavom stručnog ocenjivača. Takvo povezi­
vanje važna je društvena indicija. Naime, što se više
sm an ju je d ruštveni značaj neke um etnosti, to više
dolaze u rask o rak k ritičk i i uživalački stav publike. U
konvencionalnom se uživa bez kritilke, istinski novo se
k ritik u je sa odbojnošću. U bioskopu se podudaraju kri­
tički i uživalački stav publike. A tu je presudna ova
okolnost: nigde više nego u film u nisu reakcije poje­
dinaca, čiji zb ir p red stav lja koncentrisanu reakciju
publike, u n ap red uslovljene njihovom neposredno posto­
jećom koncentracijom . A ispoljavajući se, te reakcije
se istovrem eno i kontrolišu. Možemo se i dalje koristiti
poređenjem sa slikarstvom . Slika je uvek izrazito zah-
tevala d a je p o sm atra ju pojedinac ili mali b ro j ljudi.
Sim ultano p o sm atran je slike od strane m nogobrojne
publike, kakvo se jav lja u devetnaestom veku, rani je
sim ptom krize slikarstva, k o ju nikako n ije izazvala
sam o fotografija, već ju je izazvao, relativno nezavisno
od fotografije, zahtev um etničkog dela da se obraća ma­
sama.
Slikarstvo n ije u sta n ju da predm et pruži simul­
tanom kolektivnom opažanju, kao što je to odvajkada
činila a rh ite k tu ra , kao što je to nekad činio ep, kao
što to danas čini film. I m ada se iz sam e te okolnosti
ne m ogu izvlačiti zaključci o društvenoj ulozi slikarstva,
ona ipak dolazi d o izraza kao znatno sputavanje u onom
tre n u tk u k a d se slikarstvo usled posebnih okolnosti i
UMETNICKO DBLO 139

ta k o reći p ro tiv svoje p riro d e n e p o sred n o k o n fro n tira

sa m asam a. U srednjovekovnim crk v am a i m an astirim a,
i n a dvorovim a, do p re d k ra j o sam naestog veka, n ije
sim ultan o dolazilo d o k olektivne p ercep cije slika, već u
m nogom e stu p n jev ito i h ije ra rh ič n o p o sredovano. Ako
se to prom enilo, o n d a je tu p o sred i p o seb an k o n flik t u
k o ji je slik arstv o u p leten o te h n ičk o m re p ro d u k tiv n o šć u
slike. Ali p re m d a su se lju d i p o d u h v atili p rik aziv an ja
slika m asam a u g alerijam a i salonim a, ip ak n ije bilo
p u ta za sam oorganizovanje i sam o k o n tro lisan je m asa
p ri tak v o m p rim a n ju .15 O tu d a ista ona p u b lik a k o ja n a­
p redn o reag u je p re d g ro tesk n im film om m o ra p o stati
nazadna p re d n adrealizm om .

XII

K a ra k terističn a obeležja film u ne d a je sam o n ačin

n a ko ji se čovek p rik azu je k am eri, već i n ačin n a koji
on uz pom oć kam ere p rik a z u je sebi okolinu. Pogled
na psihologiju p o stiz an ja u sp eh a ilu s tru je sp osobnost
a p a ra tu re d a te stira . Pogled n a psih o an alizu ilu stru je
je sa d ru g e stra n e. Film je d o ista obogatio naš o p ažajn i
svet m eto d im a k o ji se m ogu ilu stro v ati m eto d im a Freu-
dove teo rije. O m aška u d ijalo g u p re p e d ese t godina o sta ­
la b i više ili m a n je nezapažena. Može se s m a tra ti izu­
zetkom d a je ovakva o m ašk a o d jed n o m ukazivala na
dubinske p ersp ek tiv e u razgovoru, k o ji kao d a se do
tada odvijao u g o rn jem sloju. T a situ acija se p ro m en ila

11 Ovaj način posmatranja može izgledati nezgrapan;

ali kako pokazuje veliki teoretičar Leonardo, nezgrapni na­
čini posmatranja mogu se u svoje vreme pozitivno iskoris­
tili. Leonardo uporeauje slikarstvo i muziku sledećim re­
čima: „Ali slikarstvo nadmašuje muziku, i ono je iznad nje
jer ne umire posle svog rađanja, kao što je to slučaj sa jad­
nom muzikom... Muzika koja nestaje još dok se rađa ma­
nje je dostojna od slikarstva, koje pomoću stakla postaje
večito". (Leonardo da Vinči: Traktat o slikarstvu, Kultura,
Beograd 1964, str. 20—22).
 140 WALTER BENJAMIN

posle Psihopatologije svakodnevnog života. Ona je izo-

lovala i istovrem eno učinila raščlanjivim stvari koje su
ranije neprim ećeno proticale u širokom toku opaženog.
Film je doveo do sličnog produbljivanja apercepcije u
čitavom opsegu optičkog opažajnog sveta, a sada i aku­
stičnog. Sam o je naličje tog stan ja stvari u tome što su
film ska ostvarenja m nogo egzaktnija i što omogućavaju
raščlanjivanje sa znatno b ro jn ijih stanovišta nego os­
tvaren ja k oja se p rik azu ju na slici ili n a sceni. N asuprot
slikarstvu, u film skom ostvarenju neuporedivo preciz­
n ije navođenje situacije omogućava veću raščlanljivost.
N asuprot sceni, veća m ogućnost raščlanjivanja filmskog
o stv aren ja uslovljena je većom m ogućnošću izdvajanja.
Ta okolnost, i u tom e je njen glavni značaj, ima tenden­
ciju d a potpom aže prožim anje um etnosti i nauke. Doi­
sta, teško da se za neki stav, izdvojen i brižljivo prepa­
riran u okviru neke određene situacije — kao što se
izdvaja mišić na telu — može reći čime nas jače prikiva:
svojom um etničkom vrednošću ili naučnom upotreblji­
vošću. Jedna od revolucionarnih funkcija filma biće da
se kao identični shvate um etničko i naučno korišćenje
fotografije, što je ran ije najčešće išlo u raskorak.1®
Pošto film krupnim planovim a iz inventara, nagla­
šavanjem skrivenih detalja na rekvizitim a koji su nam
poznati, ispitivanjem banalnih m iljea pod genijalnim

16 Ako za ovu situaciju potražimo analogiju, naći će­

mo je, i to veoma instruktivnu, u renesansnom slikarstvu.
I tu nalazimo umetnost čiji se neuporediv uspon i značaj
dobrim delom zasnivaju na tome što ona integriše niz no­
vih nauka ili bar nove naučne podatke. Renesansno slikar­
stvo se obraća anatomiji i perspektivi, matematici, meteo­
rologiji i nauci o bojama, „šta nam je udaljenije”, piše
Valćry, „od čudne pretenzije jednog Leonarda, kome je sli­
karstvo bilo najviši cilj i najviša demonstracija saznanja, i
to tako da je slikarstvo, prema njegovom ubeđenju, zahte-
valo sveznanje, a on sam nije ustuknuo pred takvom teo­
rijskom analizom pred kojom mi, današnji ljudi, zbog nje­
ne dubine i njene preciznosti, stojimo bespomoćni”. •
UMETNICKO DELO 141

vodstvom o b jek tiv a — n a jed n o j s tra n i um nožava uvid

u p rin u d n o sti što u p ra v lja ju n ašim životom , on n am
n a drugoj stra n i obezbeđuje ogrom an i neslućen m a­
nevarski p ro sto r! Izgledalo je da nas n aše k rč m e i vele­
gradske ulice, naše k an celarije i n am ešten e sobe, n aše
železničke stan ice i fa b rik e b ezn ad n o z atv araju . O nda
je došao film i razo rio ta j zatv o rsk i svet d in am ito m de­
setih delova sekundi, tak o d a sad a m eđ u njegovim ra s ­
tu re n im ruševinam a sp o k o jn o polazim o u pusto lo v in u
putovanja. K ru p n i p lan p ro š iru je p ro sto r, u sp o ren o sn i­
m a n je p o k re t. I kao što p ri u v ećan ju n ije u p ita n ju
sam o p uko ra z ja šn ja v a n je onoga što se „ionako" n ejasn o
vidi, nego se tu p o ja v lju je p o tp u n o nova s tru k tu ra obli­
kovanja m aterije, isto tak o i u sp o re n o sn im an je ne iznosi
na videlo sam o poznate m otive k re ta n ja , nego se n jim e
o tk riv aju sasvim nepoznati p o k re ti „koji u o p šte ne de-
lu ju kao u sp o re n je b rzih p o k reta, već kao p rav o kli­
zanje, lebdenje, kao nešto n ad zem aljsk o ”. T ako p o staje
opipljivo da je p riro d a k o ja se o b raća k am eri d ru k č ija
od one k o ju sagleda oko. D ru k čija p re svega zato što,
um esto p ro sto ra prožetog čovekovom svešću, im am o
p ro s to r p ro žet nečim čega nism o svesni. Ako je već u o ­
bičajen o d a čovek sudi o h o d u lju d i, m a k a r sam o u
g rubim crtam a, o n svakako p o jm a n em a kakvo je n ji­
hovo d ržan je u onom deliću sekunde k ad iskorače. Ako
nam je već u g rubim c rta m a p o zn at p o k re t k o jim se
m ašam o u p a lja ča ili kašike, ip ak jedva da znam o šta
se pritom , u stv ari, odigrava izm eđu ru k e i m etala, a
d a i ne govorim o o pro m en am a k o je se tu d ešav aju upo-
redo sa različitim s tan jim a u k o jim a se nalazim o. T u
se upliće k am era svojim pom oćnim sredstvim a, spuš­
ta n je m i podizanjem , p rek id o m s n im a n ja i izdvajanjem ,
širen jem i sažim anjem toka, uveličavanjem i um an jiv a­
njem . O političko-nesvesnom saznajem o p rv i p u t zah­
valju ju ći n jo j, kao što zah v alju ju ći p sihoanalizi sazna­
je m o o nagonsko-nesvesnom .
 14 2 WALTER BENJAMIN

X III

O dvajkada je jedan od najvažnijih zadataka um et­

nosti bio d a stvori p o tra ž n ju za čije potpuno zadovo­
ljenje još n ije došao čas.i? Isto rija svake um etničke for­
m e im a k ritička vrem ena, k ada ova form a teži efektim a
koji se bez n ap o ra m ogu postići tek prom enjenim teh­
ničkim standardom , što znači u novoj um etničkoj formi.
T ako postignute ekstravagancije i sirovosti um etnosti,
naročito u takozvanim vrem enim a dekadencije, proizla­
ze, u stvari, iz njenog n ajbogatijeg istorijskog centra sila.
Takve varvarizm e je još nedavno obilno pokazivao da-

17 „Umetničko delo”, kaže Andrć Breton, „vredno je

samo utoliko ukoliko ga prožimaju refleksi budućnosti,
zaista, svaka razvijena umetnička forma nalazi se u tački
presecanja triju razvojnih linija. Naime, najpre tehnika
upućuje u pravcu određene umetničke forme. Pre nego što
se pojavio film, bilo je knjižica sa fotografijama, čije su
slike, pritiskom palca, brzo promičući pred gledaocem, pri­
kazivale neku boksersku ili tenisku utakmicu; bilo je au­
tomata na vašarima kod kojih je okretanje ručice izazivalo
promicanje slika. — Drugo, nasleđene umetničke forme na~
izvesnim stupnjevima svoga razvitka napregnuto teže efek­
tima koje zatim nova umetnička forma neusiljeno postiže.
Pre nego što je film stekao priznanje, pokušali su dadaisti-
da svojim priredbama unesu u publiku pokret kakav je za­
tim Chaplin izazvao na prirodniji način. — Treće, često neu­
padljive društvene promene priprem aju promenu recepci­
je, čime će se koristiti tek nova umetnička forma. Pre nego
što je film počeo da stvara svoju publiku, okupljeni svet gle­
dao je u panorami slike (koje su već prestale da budu ne­
pokretne). Publika se nalazila pred jednim paravanom gde
su bili smešteni stereoskopi, po jedari na svakog posetioca.
Pred tim stereoskopima automatski su se pojavljivale po­
jedinačne slike koje su se kratkotrajno ustavljale, da bi za­
tim ustupile mesto drugim slikama. Još Edison je morao
l'aditi sa sličnim sredstvima kada je malobrojnoj publici
koja je zurila u aparat gde su promicale slike, prikazao
prvu filmsku traku (pre nego što se još znalo za bioskop-
sko platno i za postupak projekcije). Uostalom, u osniva­
nju panorame naročito jasno dolazi do izraza dijalektika
razvoja. Malo pre no što je film učinio posmatranje slika
kolektivnim posmatranjem, pred stereoskopima ovog brzo
zastarelog etablismana još jednom dolazi do pojedinačnog
posmatranja, i to sa istom onom oštrinom kao što je neka­
da u oltaru sveštenik posmatrao kip boga.
UMETNIČKO DELO 143

daizam . Njegov im puls tek sad a p o staje shvatljiv: dada-

izam je p o kušao d a efek te k o je p u b lik a d a n a s tra ž i u
film u o stv ari slik arsk im sre d stv im a (o d n o sn o književ­
nim ).
Svako p o tp u n o novo, p io n irsk o stv aran je p o tre b a
prebacivaće svoj cilj. D adaizam čini to u tolikoj m eri d a
žrtvuje tržišn e v rednosti, k o je su film u svojstvene u
veom a visokom stepenu, u k o rist z n ač a jn ijih in ten cija
— kojih, razum ljivo, u ovde o p isanom o b lik u n ije sve-
stan. D adaisti su m nogo m a n je d ržali do m e rk a n tiln e
upotreb ljiv o sti svojih u m etn ičk ih dela koliko d o n jih o ­
ve neu p o treb ljiv o sti kao p re d m e ta ko n tem p lativ n o g u d u ­
bljivanja. T u n e u p o treb ljiv o st gledali su d a p o stig n u
upravo načelnim srozavanjem svoje građe. N jihove pe­
sm e su „salata reči", one sad rže o pscene o b rte i sva­
kojake jezičke o tp a tk e kakvi se sam o m ogu zam isliti.
N im alo d ru k čije ne sto ji sa n jih o v im slikam a, n a k o je
kače dugm ad ili vozne k a rte . Takvim sre d stv im a p o stižu
bezobzirno u n ištav an je au re svoga stv aran ja. S red stv i­
m a p ro d u k cije u d a ra ju svojim tvorevinam a žig re p ro ­
dukcije. Nemoguće je p rib ra ti se i zauzeti stav p rem a
Arpovoj slici ili pesm i A ugusta S tram m a kao p re m a De-
rainovoj slici ili R ilkeovoj pesm i. U d u b ljiv an ju , k o je je
u degeneraciji g rađ an stv a p o stalo škola asocijalnog
stava, su p ro tstav lja se ^ k re ta n je p ažn je kao v a rija n ta
sogijalnog stav a18. Doista, d a d aističk e m an ifestacije os­
tvarivale su veom a vehem entno s k re ta n je p ažn je, p o što
su um etničko delo u činile sred ištem sk an d ala. Delo je
p re svega treb alo d a zadovolji zahtev za izazivanjem
javnog skandala.
Kod d ad aista je um etn ičk o delo o d p rim am ljiv o g
privida ili ubedljive zvučne tvorevine p o stalo m etak.

m Teološka suština ovog udubljivanja jeste svest o to­

me da je onaj koji se udubljuje sam sa svojim bogom. U
velikim vremenima građanstva, zahvaljujući toj svesti oja­
čala je sloboda sa kojom je odbačeno crkveno tutorstvo.
U vremenima nazadovanja građanstva, morala je ta ista
svest da povede računa o skrivenoj tendenciji da se iz po­
slova zajednice izuzmu one snage koje pojedinac pokreće
u opštenju sa bogom.
144 WALTER BENJAMIN

Pogodilo je posm atrača. Steklo je taktilni kvalitet. Ti­

me je potpom oglo p o tražn ju za filmom, čiji je element
odvraćanja isto tako u prvom red u taktilan, zasnovan,
naime, na sm eni am bijenata i stavova što u naletima
d opiru do gledaoca. Uporedim o platno na kome se odi­
grava film sa platnom na kome se nalazi slika. Ova dru­
ga poziva posm atrača na kontem placiju; pred njom se
on može p rep u stiti svom toku asocijacija. Pred filmskom
slikom on to ne može. Tek što ju je uočio, ona
se već prom enila. Ona se ne može fiksirati. Duhamel,
koji m rzi film, i koji n ije shvatio njegov značaj, ali je
shvatio ponešto od njegove stru k tu re, tu okolnost for-
m uliše ovako: „Ne m ogu više m isliti ono što hoću da
m islim . Pokretne slike zauzele su m esto m ojih misli".
Doista, asocijativni tok posm atrača tih slika odm ah se
prek id a njihovom prom enom . Na tom e se zasniva šo­
k ira j uće dejstvo filma, koje, kao svako šokiraj uće dej-
stvo, želi da bude prihvaćeno pojačanim prisustvom du­
h a 19. Z ahvaljujući svojoj tehničkoj strukturi, film je
fizičko delovanje šoka, koje je dadaizam, tako reći, u
m oralnom delovanju šoka držao još zapakovano, oslo­
bodio te am balaže20.

19 Film je odgovarajuća umetnička forma za poveća­

nu životnu opasnost sa kojom se današnji ljudi suočava­
ju. Potreba da se izlažu šokovima predstavlja prilagođa-
vanje ljudi pretećim opasnostima. Film odgovara dubo-
kosežnim promenama aparata apercepcije — promenama
kakve u okviru privatne egzistencije doživljava svaki pro­
laznik u velegradskom saobraćaju, kao što ih u istorij-
skom okviru doživljava svaki današnji građanin.
20 Kako za dadaizam, tako se i za kubizam i futurizam
mogu dobiti važna obaveštenja od filma. I kubizam i futu­
rizam se javljaju kao manjkavi pokušaji umetnosti da, sa
svoje strane, povede računa o prožimanju stvarnosti apa­
raturom . Ove škole poduhvatile su se toga da, za razliku
od filma, umetnički prikažu stvarnost ne korišćenjem apa­
rature, već nekom vrstom legiranja prikazane stvarnosti i
prikazane aparature. Pri tom pretežnu ulogu u kubizmu
igra predosećanje konstrukcije ove aparature, koja se za­
sniva na optici; u futurizmu tu ulogu igra predviđanje
efekata ove aparature, koji dolaze do izraza u orzom pro­
micanju filmske trake.
UMETNICKO DELO 145

XIV

M asa je m a tric a iz k o je d a n as izlazi p re p o ro đ e n ce-

lokupni trad icio n aln i o dnos p re m a u m etn ičk im delim a.
K vantitet je p rešao u kvalitet: m nogo šire m ase učesn i­
ka stvorile su p ro m e n je n način učestv o v an ja. Posm atra-
ča ne srne zavesti to što tse ovo učestv o v an je n a jp re
javlja u ozloglašenom vidu. Ali bilo je i tak v ih k o ji su
se grčevito držali u p rav o te sp o lja šn je stra n e stv ari. Me­
đu n jim a n a jra d ik a ln ije se izjasn io D uham el. On je
zahvalan film u zbog n ačin a u č estv o v an ja k o je on b u d i
u m asam a. On film naziva „dokolicom za p o d ja rm lje ­
ne, zabavom za neobrazovane, jad n e, ra d o m s a trte k re ­
ature, k oje m o re b r ig e . . . , p rizo ro m k o ji ne zahteva
nikakvu ko n cen traciju , n e p re tp o sta v lja nikakvu sposob­
nost za ra z m iš lja n je . . . , ne p ali u s rc u nik ak v u svetlost
i ne b u d i nik ak v u d ru g u n a d u sem one sm ešn e da se
jednog dan a m ože p o sta ti zvezda u Los A nđelosu”. Vi­
dim o d a je to u osnovi s ta r a ja d ik o v k a zbog m asa k o je
traže zabavu, d o k u m e tn o st zahteva o d p o sm atra ča
usredsređenost. To je o p šte m esto. O staje sam o p ita n je
d a li nam ono p ru ža ta č k u oslonca za isp itiv an je film a.
Ovde tre b a pobliže ra z m o triti p roblem . Z abava i u sre d ­
sređenost sto je u su p ro tn o sti k o ja se ovako m ože for-
m ulisati: onaj ko se p re d u m etn ičk im delom u sred -
sređ u je u d u b lju je se u njega; o n n e sta je u to m delu,
onako kao što se to, p o legendi, desilo sa kineskim
slikarom k o ji se našao p re d svojom završenom slikom .
R asejana m asa, n aprotiv, unosi u m etn ičk o delo u sebe.
N ajočitiji p rim er su građevine. A rh itek tu ra je o dvaj­
k ada p red stav ljala p ro to tip u m etničkog d ela čije se p ri­
m anje zbiva u ra seja n o sti i o d stra n e kolektiva. Zakoni
njenog p rim an ja su najp o u čn iji.
G rađevine p ra te čovečanstvo od njegove p ra isto rije .
Mnoge u m etn ičk e form e s u n astale i nestale. T ragedija
n a sta je sa G rcim a, d a bi se s a n jim a ugasila i da bi
posle niza vekova oživela, i to sam o sv o jim „pravilim a".
Ep, čije poreklo p rip a d a m lad o sti n aroda, gasi se u
Evropi sa završetkom ren esan se. Slika n a p la tn u je tvo­
revina sred n jeg veka i n išta jo j n e jam ci n eprekidno
 146 WALTER BENJAMIN

tra ja n je . M eđutim, čovekova po treb a za sm eštajem je

stalna. G raditeljstvo n ikada nije bilo napušteno. Njego­
va isto rija je duža od is to ri je svake druge um etnosti i
dejstvo koje ono vrši na naše čulo vida značajno je za
svaki pokušaj p rosuđivanja odnosa m asa prem a umet-
ničkiom delu. G rađevine se d v o s tr u k o p r im a ju: upotre­
bom i opažanjem . Ili, tačnije rečeno: taktilno i optički.
N ećemo steći p o jam o takvom p rim an ju a k o ga zamis­
limo kao grupno usredsređivanje, kakvo, na p rimar,
poznaju tu risti p re d čuvenim građevinama. Naime, tak­
tilna stra n a nem a p andan za ono što je n a optičkoj
stran i kontem placija. Do taktilnog p rim an ja se dolazi
m anje p u tem pažnje koliko putem navike. U odnosu na
a rh ite k tu ru navika dalekosežno određuje čak d optičko
prim anje. I ono se po svojoj p rirodi mnogo m anje odi­
grava k ro z n a p etu p ažnju nego kroz uzgredno primeći-
vanje. Prim an je oblikovano n a a rh itek tu ri ima, među­
tim , u izvesnim okolnostim a kanonsku vrednost. Jer:
zadaci k o ji se u istorijskim p rekretnicam a postavljaju
ljudskom opažanju uopšte se ne mogu rešiti samo go­
lom optikom , dakle kontem placijom . Oni se postepeno
savlađuju po up u tstv u taktilnog p rim an ja, putem navike.
I ra seja n čovek se može navići. I više: mogućnost
savladavanja izvesnih zadataka u rasejanosti pokazuje,
prvo, da je u čoveku n astala navika da ih rešava. Kroz
zabavu, kakvu p ru ža um etnost, opipljivo se proverava
koliko su novi zadaci apercepcije postali rešivi. Pošto se,
uostalom , pojedinac nalazi u iskušenju d a takve za­
datke izbegne, um etn o st će najteže i najvažnije m eđu
njim a n ap asti tam o gde može m obilisati mase. Ona to
danas čini u filmu. Prim anje kroz zabavu, što se sve više
opaža n a svim p o d ru čjim a um etnosti i predstavlja simp­
tom dalekosežnih prom eua p rim an ja, u film u ima svoj
pravi in stru m en t za vežbu. Film izlazi u su sret tom
obliku p rim an ja svojim šokirajućim dejstvom . Film ne
potiskuje k u ltn u vrednost sam o tim e što publiku do­
vodi d o toga da ranzim a ocenjivački stav, već i tim e
što zauzim anje stava u film u ne uključuje pažnju. Pub­
lika je ispitivač, iako rasejan.
UMETNICKO DELO 14 7

POGOVOR

Povećana p ro le ta riz a cija d a n ašn je g čoveka i pove­

ćano s tv aran je m asa —; dve su s tra n e isto g zbivanja.
Fašizam pokušava d a o rganizuje n o v o n astale p ro leta-
rizovane m ase, n e d ira ju ć i u svojinske odnose, čijem
u k la n ja n ju o n e teže. On vidi sp as u to m e da m ase p u sti
da dođu do svog izraza (n i za živu glavu d o svog p ra ­
v a)21. M ase im a ju prav o n a p ro m e n u sv o jin sk ih odnosa;
fašizam pokušava d a ih izrazi u njih o v o m konzervisa-
nju. Fašizam sled stv en o ide za e stetizacijo m p olitičkog
života. T ero risan ju m asa, k o je fašizam u g n jetav a kul­
tom vođe, odgovara te ro iis a n je a p a ra tu re , k o ju on
stavlja u službu u sp o sta v lja n ja k u ltn ih v red n o sti.
Svi p o k u šaji za estetizacijo m p o litik e im a ju v rh u n ac
u jed n o j tački. T a ta č k a je ra t. R at, i sam o ra t, om ogu­
ćava d a se m asovnim p o k re tim a n ajv ećih d im en zija
postavi cilj, a saču v aju nasleđeni sv o jin sk i odnosi. Tako
p o litik a fo rm u liše s ta n je stvari. T eh n ik a ga fo rm u liše
ovako: sam o r a t om ogućuje d a se m ob ilišu celo k u p n a
sadašn ja teh n ičk a sre d stv a uz čuvanje sv o jin sk ih od­
nosa. Razum ljivo je d a se fašističk a apoteoza ra ta ne
k o risti tim arg um entim a. U prkos tom e, p o u čn o je b a­
citi pogled n a tu apoteozu. U M arin ettijev o m m an ifestu

“ Ovde je, s obzirom na filmske novosti, naročito va­

žna jedna tehnička okolnost čiji se propagandni značaj
teško može preceniti. Masovnoj reprodukciji naročito iz­
lazi u susret reprodukcija masa. U velikim svečanim po­
vorkama, u džinovskim zborovima, u sportskim masov­
nim priredbam a i u ratu, što danas sve prikazuje snima­
teljska aparatura, masa posm atra sam u sebe. Ova pojava,
čiju dalekosežnost ne treba naglašavati, n ajtešnje je po­
vezana sa razvitkom tehnike reprodukcije, odnosno snima­
nja. Masovni pokreti se uopšte jasnije prikazuju apara­
tu ri nego pogledu. Kadrovi sa stotinam a hiljada ljudi n aj­
bolje se mogu uhvatiti iz ptičje perspektive. Pa i ako je
ta perspektiva ljudskom oku isto toliko pristupačna koli­
ko i aparaturi, ipak na slici koju oko prim a nije moguće
uvećanje kojem se podvrgava snimak. To znači da masov­
ni pokreti, pa tako i rat, predstavljaju za ap araturu na­
ročito pogodan oblik ljudskog ponašanja.
 148 WALTER BENJAMIN

povodom etiopskog kolonijalnog rata stoji: „Već dva­

deset sedam godina ustajem o mi fu tu risti protiv toga
da se ra t obeležava k ao a n tie ste tič a n . . . Prem a tome,
k o n s ta tu je m o . . . R at je lep, je r zahvaljujući gasnim
m askam a, zastrašu ju ćim m egafonima, bacačim a plame­
na i m alim tenkovim a, zasniva vlast čoveka nad po d jar­
m ljenom m ašinom . R at je lep, je r inauguriše sa n ja n u
m etalizaciju ljudskog tela. R at je lep, je r obogaćuje cvet-
nu livadu v atrenim orh id ejam a m itraljeza. R at je lep,
je r puščanu vatru, kanonade, prekide vatre, m irise i za­
dahe, sp aja u jedinstvenu sim foniju. Rat je lep, jer
stvara nove arh itek tu re, kao što su veliki tenkovi, geo­
m e trijsk i likovi avionskih eskadrila, dimne spirale iz­
nad zapaljenih sela i mnogo šta d ru g o . . . Književnioi
i um etnici fu tu riz m a . . . setite se ovih načela estetike
ra ta da biste n jim a osvetlili svoju b orbu za novu poe­
ziju i novu likovnu um etnos t!”
Taj m anifest im a tu p rednost što je jasan. Njegovo
postav ljan je p ita n ja zaslužuje da ga preuzm e dijalekti-
čar. On estetik u današnjeg ra ta vidi ovako: dok se za­
država p riro d n o korišćenje proizvodnih snaga kroz svo-
jinsk i poredak, dotle će povećanje prirodnih sredstava,
brzina, energetskih izvora, težiti neprirodnom korišće-
nju. N alazi ga u ratu , koji svojim razaranjim a doka­
zuje da d ruštvo nije bilo dovoljno zrelo da tehniku učini
svojim organom , d a tehnika nije bila dovoljno razvijena
da savlada društvene elem entarne snage. Stravičan ka­
ra k te r im perijalističkog ra ta određen je raskorakom iz­
m eđu snažnih proizvodnih sredstava i njihovog nedo­
voljnog korišćenja u proizvodnom procesu (drugim re-
čima, nezaposlenošću i nedostatkom tržišta). Im perija­
listički ra t je u stan ak tehnike, koja „ljudskim m aterija­
lom " zadovoljava zahteve kojim a je društvo oduzelo nji­
hov p riro d n i m aterijal. Umesto da reguliše reke, tehnika
baca lju d sk u rek u u k orito streljačkih rovova, um esto
da iz aviona zaseva njive, seje zapaljive bombe nad
gradovima, a u gasnom ra tu nalazi sredstvo za nov na­
čin ukinuća aure.
„Fait ars — pereat m undus” kaže fašizam i od
ra ta očekuje, kao što izjavljuje M arinetti, um etničko
UMETNIČKO DELO 149

zadovoljenje čulnog op ažan ja izm enjenog teh n ik o m . To

je, očigledno, v rh u n ac l'a r t p o u r l'art-a. Ćovečanstvo,
koje je nekad, ko d H om era, bilo p re d m e t p o s m a tra n ja
za olim pijske bogove, p o stalo je to sad a s£m o za sebe.
Njegovo sam o o tu đ en je dostiglo je o n aj s tu p an j k o ji d o ­
p u šta d a on o svoje v lastito u n ište n je d oživljava kao
estetsko zadovoljstvo prvog reda. T ako sto ji sa estetiza-
cijom politik e k o ju sp rovodi fašizam . K om unizam m u
odgovara p o litizacijd m liim etn o šti:
III
 D V E P E S M E F R IE D R IC H A H O L D E R L IN A

Z adatak isp itiv an ja kom e p ristu p a m o tešk o je bez

o b ja šn jen ja s v rstati u e ste tik u pesn ištv a. Ova n au k a
kao čista estetik a o rijen tisa la je svoje glavne snage n a
ispitivanje p o jed in ih p e sn ičk ih v rsta, m eđ u n jim a n a j­
češće n a trag ed iju . K o m en taro m s u se u d o sto jav ala
skoro sam o velika klasična dela; tam o gde se k o m e n ta r
pojavljivao van klasične dram e, bio je više filološki nego
estetički. Ovde tre b a u čin iti p o k u šaj d a se estetičk i pro-
k om en tarišu dve lirsk e pesm e, a ova n a m e ra zahteva
neke p reth o d n e napom ene o m etodu. N a ovim pesm a-
m a tre b a po k azati u n u tra š n ju fo rm u, ono što je G oethe
označio kao sadržinu. T reb a p ro n aći p esn ičk i z ad atak
kao p retp o stav k u za v rednovanje pesm e. V red n o v an je
se ne može u p ra v lja ti p re m a tom e kak o je p esn ik rešio
svoj zadatak; n ap ro tiv , ozbiljnost i veličina sam og za­
da tk a o d re đ u ju vrednovanje. J e r ovaj zad atak izvodim o
iz sam e pesm e. N jega tre b a sh v atiti i k ao p re tp o sta v k u
pesništva, kao duhovno-opažajnu s tru k tu ru onog sveta
o kojem p esm a svedoči. Ovaj zadatak, ovu p retp o stav ­
ku tre b a ovde sh v atiti kao p o sled n ju osnovu d o stu p n u
analizi. N išta ne o tk riv am o o p ro cesu lirskog stv aran ja,
n išta o ličnosti stvaraoca ili o njegovom pogledu n a
svet, već o tk riv am o p o seb n u i je d in stv en u s fe ru u k o jo j
se nalaze zad atak i p re tp o sta v k a pesm e. Ova sfe ra je
ujedn o i proizvod i p re d m e t ispitivanja. N ju više ne
m ožem o p o re d iti s a pesm om , već je ona, n ap ro tiv , ono
jedin o što m ožeiho u tv rd iti u isp itiv an ju . Ova sfera, k o ja
 15 4 WALTER BENJAMIN

u svakom pesništvu ima poseban oblik, označava se kao

ono što je opevaaio (das G edichtete). U njoj treba do­
kučiti ono posebno p o dručje koje čini istinitost pesni-
štva. Ova ,/istinitost", ko ju upravo najozbiljniji umet-
nici tako u porno podvlače u svojim delim a, treba shva­
titi kao pred m etn o st njihovog stvaranja, kao ispunje­
n je svakog datog um etničkog zadatka. „Svako umet-
ničko delo im a ideal a priori, nužnost u sebi da postoji”
(N ovalis). Ono što je. opevano, po svom opštem obliku,
jeste sintetičko jedinstvo duhovnog i opažajnog poretka.
Ovo jedinstvo d obija svoj poseban lik kao unutrašnji
oblik posebnog dela.
Pojam opevanog je granični p o jam u dvostrukom
sm islu. On je, p re svega, granični p o jam prem a pojm u
pesm e. Ono što je opevano presudno se razlikuje kao
kateg o rija estetičkog ispitivanja o d šeme forma^sadrži-
na, i to tim e što u sebi čuva fundam entalno estetičko
jedinstvo form e i sadržine a, um esto da ih odvaja, iz­
ražava u sebi njihovu im anentnu nužnu povezanost. To
u onom e što sledi ne možemo zapaziti teorijski, je r je
posred i ono što je opevano u pojedinim pesmama, već
sam o n a pojedinačnom slučaju. Ni za teorijsku kritiku
p ojam form e i sadržine u estetičkom značenju ovde
nem a m esta. U jedinstvu form e i sadržine, dakle, ope­
vano d eli jed n u od bitn ih odlika sa sam om pesmom.
Ono sam o je izgrađeno p rem a osnovnom zakonu um et­
ničkog organizm a. Od pesm e se razlikuje kao granič­
ni pojam , kao pojam svoga zadatka, nikako i nekim na­
čelnim obeležjem . N aprotiv, sam o svojom većom od-
redljivošću; n e kvantitativnim m anjkom određenja, već
potencijalnim p o sto jan jem ak tu aln o p risutnih i drugih
o dređ en ja u pesm i. Ono što je opevano p redstavlja još
nedovoljno čv rstu povezanost, kakva vlada u sam oj
pesm i, a do toga možemo doći sam o apstrahovanjem
od izvesnih o dređenja; tim e što ovim putem činimo
vidljivim isprepletanost i funkcionalno jedinstvo ostalih
elem enata. J e r p esm a je tak o o dređena aktualnim po­
stojan jem svih o dređenja da je jo š samo kao takvu u
jedin stv u možemo shvatiti. Ali uvid u funkciju p retp o ­
stavlja raznolikost m ogućnosti povezivanja. Tako se uvid
DVE PESME FRIEDRICHA HOLDERUNA 155

u sklop pesm e s a sto ji u sh v ata n ju n je n e sve stro že o d ­

ređenosti. Da b i došlo d o te k ra jn je o d ređ en o sti u
pesm i, opevano m o ra ap strah o v a ti od n e k ih o d rednica.
Ovim odnosom p re m a o p ažajn o m i duho v n o m fu n k ­
cionalnom je d in stv u pesm e, opevano o d u d a ra od n je
kao granični p o jam . Ali ono je u je d n o g ran ičn i p o ja m
p rem a drugom jedinom fu n k cio n aln o m je d in stv u , kao
što je i uvek g ran ičn i p o ja m m oguć sam o k ao granica
izm eđu d va po jm a. Ovo d ru g o fu n k cio n aln o jed in stv o
je ste id eja zadatka; o n a odgovara id eji rešen ja, k o ju
predstav lja pesm a. (J e r z ad atak i id e ja m ogu se odvo­
jiti sam o ih a b stra c to ). Ova id e ja zad a tk a uvek znači
život za tvorca. U n je m u nalazi dru g o ek strem n o
funkcionalno jedinstvo. O no što je opevano ispoljava
se, dakle, kao prelaz fu nkcionalnog je d in stv a života
ka funkcionalnom je d in stv u pesm e. U n je m u se život
o d ređ u je pesm om , z ad a ta k rešen jem . N ije m u tem elj
individualno životno rasp o lo žen je u m etn ik a, već životna
povezanost o d re đ e n a u m etnošću. K ateg o rije u k o jim a
možem o sh v atiti ovu sferu , p relazn u sferu tih dveju
funkcionalnih jeddnstava, jo š n isu uobličene i n a jp re se,
možda, n a sla n ja ju n a pojm ove m ita. U pravo n a jsla b ija
ostv aren ja u m etn o sfi odnose se n a n ep o sred n o oseća-
n je života, n a jja ča , m eđutim , p re m a sv o jo j istini, n a
sferu sro d n u m itu : n a ono Što je opevano. Život je,
uopšte uzev, ono što je u pesm i opevano — ta k o bism o
mogli reći; ali ukoliko p esn ik doslovnije p o k u šav a da
p renese životno jed in stv o u u m etn ičk o jedinstvo, u to ­
liko se više ispoljava kao šep rtlja . N avikli sm o d a se ta ­
kvo š e p rtlja n je b ra n i, p a čak i zahteva, kao „neposred­
no životno osećanje", „toplina srca", k a o „duševnost". Na
značajnom p rim eru H o ld erlin a p o staje jasn o kako ono
što je opevano om ogućuje ocenu p esn ištv a p re m a stepe-
nu povezanosti i veličine njegovih elem enata. O ba ova
obeležja su nerazdvojna. J e r ukoliko više m litavo šire­
n je o sećan ja zam en ju je u n u tra š n ju veličinu i oblik
elem enata (k o je p ribližno obeležavam o kao m itsk e),
utolik o znanja p o staje povezanost, u to lik o više n a sta je
— bilo lju p k i n eum etnički p riro d n i profevod, bilo krpež
s tra n u m etn o sti i p riro d i. Život kaio k ra jn je jedinstvo
156 WALTER BENJAMIN

u tem elju je onoga što je opevano. Ali što ranije analiza

pesm e dovede do samog života kao onoga što je ope­
vano, ne nailazeći n a oblikovanje opažanja i konstruk­
ciju duhovnog sveta, utoliko će se — u užem smislu
— pesničko delo ispoljiti kao puka građa, bezoblični je
i beznačajnije. Dok analiza velikih pesničkih dela neće,
doduše, naići na m it, ali će naići, kao n a stvarni izraz
života, na jedinstvo stvoreno zahvaljujući snazi mitskih
elem enata što teže jedan ka drugome.
0 ovoj priro d i opevanog kao područja između dve
granice svedoči m etod njegovog prikazivanja. Njega se
ne može ticati dokazivanje takozvanih poslednjih ele­
m enata. Je r takvih i nem a u okviru onoga što je ope­
vano. N aprotiv, treb a dokazivati samo intenzitet pove­
zanosti opažajnih i duhovnih elem enata, i to n ajpre na
pojedinačnim prim erim a. Ali upravo u ovom dokaziva­
n ju m o ra b iti vidljivo da nisu u p itan ju elementi, već
odnosi, kao što je i samo opevano sfera odnosa između
um etničkog dela i života, sfera čija jedinstva sama po
sebi uopšte nisu shvatljiva. Ono što je opevano ispo-
Ijiće se tak o kao p retpostavka pesme, kao njena unu­
tra šn ja form a, kao um etnički zadatak. Zakon prem a
kom e se svi prividni elem enti čulnosti i ideja pojavljuju
kao pojm ovi za bitne, u principu beskrajne funkcije, na-
zivanfo zakon istovetnosti. Time obeležavamo sintetičko
jedinstvo funkcija. Ono se u svom svagda posebnom
vidu shvata kao a p rio ri pesme. Dokučivanje čistog
opevanog, apsolutnog zadatka, m ora, posle svega reče­
nog, o stati čisto m etodički, idealni cilj. č ista opeva-
nost p restala bi da bude granični pojam : bila bi život
ili pesm a. — Pre nego što ispitam o prim enljivost ovog
m etoda na estetiku lirike uopšte, možda i na dalja
područja, nisu dozvoljena dalja izvođenja. Tek tada se
može jasno pokazati šta je a p rio ri pojedinačne pesme,
šta je ono za pesm u uopšte, ili čak za druge pesničke
vrste, ili čaik za pesništvo uopšte. Ali jasnije će se po­
kazati da se su d o lirskoj pesmi, ako se i ne može
dokazati, može ipak obrazložiti.
DVE PESME FRIEDRICHA HOLDERLINA

HRABROST PESNIKA
Prva v erzija

Zar ti nisu srodna sva živa bića?

Zar te za službu ne hrani sama Parka?
Zato idi samo bez odbrane
Dalje kroz život i ne brini!
Što se zbiva neka ti je sve blagosloveno,
Budi obraćeno radosti! ili šta bi te još moglo
Povrediti, srce? šta ti se
Desiti tamo kuda treba da ideš?
Jer otkada se pesma sa sm rtnih usana
Dišući mirom izvi, otkad u jadu i sreći
Naš meleman napev ljudsko
Srce radovati poče, otad sm o i mi,
Pevači naroda, rado sa živim bićima,
Gde ih je mnogo zajedno, radosni i svakom
sldoni,
Svakom otvoreni; ta takav je i
Naš predak, bog sunca,
Koji veseo dan sirotom i bogatom daje,
Koji u vremenu što juri, nas, prolazne,
Uspravljene na zlatnim
Uzicama, kao decu, drži.
Njega čeka, i njega uzima, kada dođe čas,
Njegova purpurna plima; gle! i plemenita svetlost
Silazi, naučena na promenu,
Istog pomišljaja stazom.
Pa neka iščezne, kada jednom dođe vreme,
/ duh nigde ne bude lišen svog prava, neka um re
Jednom u ozbiljnosti života
Naša radost, ah lepom smrću.

SNEBIVUIVOST
Pa zar ti nisu poznata mnoga živa bića?
Ne ide li tvoja noga istinom, kao ćilimima?
Zato, m oj genije, stupaj samo
Bos u život i ne brini!
š to se zbiva, neka ti je sve prikladno!
Budi u skladu s radošću, ili šta bi te još moglo
Povrediti. srce, šta ti se
Desiti tamo kuda treba da ideš?
 158 WALTER BENJAMIN

Jer, otkađa, slično nebesnicima, ljude, samotnu

t , .. divljač,
I same nebesntke vodi svratištu
Pesma i vladarski
Raznovrsni hor, tako smo bili i mi,
Jezici naroda, rado sa živim bićima
Gde ih je mnogo zajedno, radosni i svakom isti,
Svakom otvoreni; ta takav je i
Naš otac, bog neba,
K oji misaon dan sirotom i bogatom dopušta,
Koji, na prekretnici vremena, nas, usnule,
Uspravljene na zlatnim
Uzicama, kao decu, drži.
I dobri smo i poslani nekom za nešto
Kada dolazimo, sa umetnošću, i od nebesnika
Jednog donosimo. Ali sami
Donosimo prikladne ruke.

Dve pesm e Frid rich a H olderlina: H rabrost pesnika

i S n eb ivljivo st, onakve kako su do nas došle iz zrelog
i kasnog doba, ispitaćem o p o ovom m etodu. Tokom
ispitivanja utvrdiće se m ogućnost upoređivanja obeju
pesam a. N jih povezuje izvesna srodnost, tako da može­
m o govoriti o različitim verzijam a. Jednu verziju, koja
se nalazi izm eđu n a jra n ije i najkasnije (H rabrost pes­
nika, druga v erzija), kao m anje bitnu, ostavićemo ovde
neprokam en tarisanu.
Posm atrajući p rv u verziju, konstatujem o znatnu ne­
određenost opažajnoga i nepovezanost u pojedinačnom .
Tako je m it ove pesm e još p repunjen mitologijom.
M itologija se ispoljava kao m it tek inerom svoje pove­
zanosti. Mit prepoznajem o po u n utrašnjem jedinstvu
boga i sudbine. Po vladanju avayxT] (ananke). Holder-
linu je u prvoj verziji pesm e predm et jedna određena
sudbina: pesnikova sm rt. On opeva izvore h rab ro sti za
tu sm rt. Ova s m rt je središte iz kojeg je trebalo da
proizađe svet pesničkog um iranja. Postojanje u tom sve­
tu bila b i h ra b ro st pesnika. Ali ovde osećamo samo u
najbu d n ijem naslućivan ju neki zrak ove zakonitosti što
proističe iz pesnikovog sveta. Tek se plašljivo podiže
glas da opeva kosmos, kom e pesnikova sm rt predstav­
DVE PESME FRIEDRICHA HOLDERLINA 159

lja v lastitu p ro p ast. M it se, nap ro tiv , o b ra z u je iz m ito ­

logije. Bog sunca je p re d a k pesnika, i njegovo u m ira n je
je sudbina, u k o jo j pesnikova sm rt, n a jp re odražena,
p ostaje stv arn a. N eka lepota, čiji u n u tra š n ji izvor ne
znamo, ra stv ara pesndkov lik — jed v a m an je lik boga
— um esto da ga oblikuje. H ra b ro s t p esn ik a jo š se n a
neki ču d an način zasniva n a nekom d ru g o m , s tra n o m
poretku. N a sro d n o sti živih bića. Od n je o n stiče p o ­
vezanost sa svojom sudbinom . S ta tre b a h ra b ro s ti
pesnika d a znači sro d n o st sa n aro d o m ? U pesm i ne
osećamo d u b lje p ravo na osnovu koga se p esnik osla­
nja na svoj n arod, n a živa bića, i oseća se sa n jim a
srodan. Znam o d a je ova m isao u te šn a za pesnike, zna­
mo kako je posebno H o ld erlin u p rirasla za srce. Ip ak ,
ta p riro d n a vezanost za sav n a ro d ovde n am se ne može
činiti zasnovana kao uslov pesničkog života. Z ašto pes­
nik ne slavi — i sa većim p rav o m — O di profanum ?*
Ovo sm em o i m o ram o p ita ti u situ aciji k ad živa bića
ne ute m e lju ju jo š nikakav duhovni p o red ak . N a veom a
čudan način, p esnik obem a ru k a m a zahvata u tu đ e
svetske poretke, n a ro d i boga, da b i u sebi o stvario
sopstven poredak, h ra b ro s t pesnika. Ali pesm a, u n u tra š ­
njost pesnika, zn ačajan izvor njegove vrline, p o ja v lju je
se, u tre n u tk u k a d se im en u je, slabo, bez snage
i veličine. Pesm a živi u g rčkom svetu, oživljava je
lepota b lisk a grčkoj, i n jo m vlada g rčk a m itologija.
Poseban p rin cip grčkog oblikovanja n ije, m eđ u tim , čisto
razvijen.

Jer otkada se pesma sa sm rtnih usana

Dišući mirom izvi, otkad u jadu i sreći,
Naš meleman napev ljudsko
Srce radovati p o če . ..

Ove reči sadrže stra h o p o što v an je p re d likom pes­

ničkog, koje je ispunjavalo P in d a ra — a sa n jim i kas­
nog H olderlina — , sam o vrlo oslabljeno. Ni „pevači na­

* Odi profanum — lat.: mrzim prostačku (svetinu) —

reči su H oracija i odnose se' na preziranje ukusa gomili*.
— Prim. prev.
160 WALTER BENJAMIN’

ro d a ”, svakome )rskloni”, ne služe tome da u ovoj pesmi

postave neki opažljivi tem elj sveta. U liku umirućeg bo­
ga sunca n ajjasn ije se potvrđuje izvesno u svim ele­
m entim a nesavladano dvojstvo. Još idilična priroda igra
posebnu ulogu nasu p ro t liku boga. Lepota — drukčije
rečeno — n ije još p otpuno postala lik. Ni predstava sm r­
ti ne potiče iz čisto oblikovane povezanosti, sam a sm rt
nije — kao što je doonije shvaćena — lik u svojoj n aj­
dubljoj povezanosti, već gašenje plastičnog, herojskog
bića u neodređenoj lepoti prirode. Prostor i vreme ove
sm rti nisu još u duhu takvog lika proizašli kao jedin­
stvo. Isto tolika neodređenost oblikujućeg principa, koja
toliko o d u d ara od prdzvanog grčkog duha, ugrožava celu
pesm u. Ni lepota, k oja gotovo kao osećajna nastrojenost
povezuje lepu pojavu pesm e sa vedrinom boga, niti usa­
m ljenost boga, čija m itološka sudbina pruža pesniku
sam o analogno značenje, ne p roističu iz središta jednog
oblikovanog sveta čiji bi m itski zakon bio sm rt. Na­
protiv, jedan veoma slabo sastavljen svet um ire u le­
poti, zajedno sa suncem koje zalazi. Odnos bogova i
lju d i prem a pesničkom svetu, prem a prostomo-vre-
m enskom jedinstvu u kojem žive, nije oblikovan inten­
zivno, a ni čisto grčki. M oramo u punoj m eri shvatiti
da osećanje života, raširenog i neodređenog života,
p red stav lja nim alo nekonvencionalno osnovno oseća­
n je ove pesm e, da, dakle, iz njega potiče osećajna po­
vezanost n jen ih u lepoti izolovanih delova. Život kao
neosporna — m ožda ljupka, m ožda uzvišena — osnov­
n a činjenica još određuje (prekrivajući i misli) ovaj
H olderlinov svet. O tom e na neobičan način svedoči i
jezičko oblikovanje naslova, je r neka posebna nejas-
noća odlikuje onu vrlinu koja dobija ime njenog no­
sioca, ukazujući nam tako da je njena čistota pomuće­
na usled suviše velike bliskosti ove vrline životu (upo-
redi jezičku tvorevinu: W eibertreue — ženska ver-
n ost). Završetak svojom ozbiljnošću unosi skoro stran
zvuk u lanac slika: ,,I duh nigde ne bude lišen svog
p rav a”. Ova m oćna opomena, proizašla iz hrabrosti,
sto ji ovde usam ljeno, i samo jo j se približava veličana
slike iz jedne ran ije strofe:
DVE PESME FRIEDRICHA HOLDERLINA 16 J

n a s . ..
Uspravljene na zlatnim
Uzicama, kao decu, drii.

Povezanost boga sa lju d im a je, n akon ukočenih r it­

mova, u n eta u je d n u veliku sliku. Ali u svojoj pojedi-
načnosti ona ne može p ro tu m ač iti osnov ovih poveza­
nih sila i gubi se. Tek će sila p re o b ra ž aja u čin iti to ja s­
nim i pogodnim d a se kaže: p esnički zakon ovog H older-
linovog sveta n ije se jo š ispunio.
Šta znači n a jp ris n ija povezanost tog pesničkog sve­
ta, nagoveštenog p rvom verzijom , i n a k o ji način p ro ­
dubljivanje uslovljava p re o b ra ž aj s tru k tu re , k ak o iz ob­
likovanog sre d išta o b likovanje n u žn o p ro d ire od stih a
do stiha, — sve to pokazuje p o sled n ja verzija. N ašli sm o
da su obavezne p retp o stav k e ra n ije verzije bili neplas-
tična p red stav a života i n em itsk i p o ja m života, lišen su d ­
bine, p o nikao iz duhovno b eznačajne sfere. Tam o gde je
lik bio zaiseban, zbivanje bez odnosa, p o ja v lju je se sad a
opažajno-diuhovni poredak, novi kosm os pesnika. Teško
je steći m ogući p ristu p ovom p o tp u n o celovitom i je d in ­
stvenom svetu. N eprondcljivost o dnosa su p ro tstav lja se
svakom drugom osim osećajnom sh v atan ju . Da bism o
stekli uvid u sklop, m eto d zahteva d a od sam og p o četk a
pođem o od onoga što je povezano. Počevši od poveza­
n osti lika, upo red im o p esničku k o n stru k c iju obe verzije,
strem eći tak o polako sre d ištu povezanosti. Već sm o ra­
nije videli n eo dređenu u zajam n u p rip a d n o st n a ro d a i
boga (k ao i u odnosu na p esn ik a). N a su p ro t tom e, u p o -
slednjoj pesm i nalazim o snažnu p rip a d n o st p o jed in ih
sfera. Bogovi i živa bića čvrsto su povezani u sudbini
pesnika. U kinuta je trad icio n aln a i je d n o stav n a nadređe-
nost m itologije. O pesm i, k o ja ih vodi „ sv ratištu ”, re č e ­
no je da vodi „slično nebesmdcima” lju d e — i sam e ne-
besnike. U kinut je, dakle, stv arn i razlog p o re đ e n ja je r
nastavak kaže: i nebesnike pesm a ne vodi d ru k č ije nego
ljude. Poredak bogova i lju d i ovde je — u sredini pes­
m e — čudno izdignut jed an n a sp ram drugog, je d a n iz­
jednačen drugim . (K ao dva tasa na terazijam a; o stavlja­
m o ih u njihovom su p ro tstav ljen o m položaju, ali ih izdi­
žem o sa te ra z ija). Tim e se veom a očito p o ja v lju je for-
 162 WALTER BENJAMIN

m alni osnovni zakon onoga što je opevano, poreklo one

zakonitosti, čije ispunjenje daje tem elj poslednjoj verzi­
ji. Ovaj zakon istovetnosti kaže da se sva jedinstva u
pesm i već p o jav lju ju u intenzivnom prožim anju, da
čiste elem ente ne možemo shvatiti, da, naprotiv, mo­
žemo shvatiti sam o sklop odnosa, u kome je istovetnost
pojedinačnog bića funkcija beskrajnog lanca nizova u
kojim a se razvija ono što je opevano. Zakon prem a
kom e se sve suštine u opevanom e ispoljavaju kao jedin­
stvo principijelno besk rajn ih funkcija, zakon je istovet­
nosti. N ijedan elem ent ne možemo nigde bez odnosa iz­
dvojiti iz intenzivnosti svetskog p o retk a koji se oseća u
osnovi. V idećemo d a je ovaj zakon ostvaren u svim sklo­
povima, u u n u trašn jo j form i stro fa i slika, d a bi konač­
no u sred ištu svih pesničkih odnosa postigao ovo: istovet­
nost opažajnih i duhovnih form i m eđusobno i zajedno
— prostorno-vrem ensko prožim anje svih likova u jed­
nom duhovnom pojm u, onome što je opevano i što je
dštovetno sa životom. Ali ovde m oram o pom enuti samo
p risu tn i lik ovog poretka: od mitologije veoma udalje­
no izjednačavanje sfera živih bića i nebesnika (tako ih
H olderlin najčešće naziva). A posle nebesnika, čak posle
pom in jan ja pesme, p ojavljuje se „vladarski raznovrsni
h o r”. Tako da su ovde, oko sredine pesme, ljudi, nebes-
nici i vladari, tako reći srušivši se iz svojih starih pore­
daka, p o red an i jedni uz druge. Da, m eđutim , mitološki
pored ak n ije presudan, d a sasvim drugi kanon likova
prožim a ovu pesm u, n ajbolje osvetljava trodelna pode-
ia, u kojoj vladari Zauzimaju m esto pored nebesnika i
ljudi. Ovaj novi poredak pesničkih likova — bogova i
živih bića — zasniva se na značaju koji i jedni i drugi
im aju za su d b in u pesnika, kao i za čulni poredak nje­
govog sveta. U pravo njihovo stvarno poreklo, kako ga
je H olderlin video, može se tek n a k ra ju ispoljiti kao
posto jan o st svih odnosa, a ono što je ranije vidljivo sa­
m o je različitost dim enzija tog sveta i te sudbine, di­
m enzija koje stiču bogovi i živa bića, i upravo i jeste
potpuni život ovih nekada toliko odvojenih svet ova liko­
va u pesničkom kosm osu. Zakon, koji je form alno i uop­
šte izgledao kao uslov za g rad n ju tog pesničkog sveta, po­
DVE PESME FR1EDRICHA HOLDERLINA 163

činje sada, m eđutim , da se razvija, s tra n i ogrom an. U

povezanosti pesndčke su d b in e svi likovi p o s ta ju istovet-
ni, p o staju u n jo j zajedno u k in u ti u jed in stv en o m opaža­
n ju i, m a kako izgledali sam ovoljni, kon ačn o p a d a ju
natrag u staloženost pesm e. U p ro m e n a m a p re m a p rv o j
verziji, vidim o n a jja sn ije sve veću o d re đ e n o st p o ja č an ih
likova. N a svakom m estu doći će d o k o n c en tra cije pes-
ničke snage i stro g o p o re đ e n je pokazaće n am da je te­
m elj čak i n a jn ezn atn ijeg o d stu p a n ja jedinstven. P ri­
tom se m o ra p o k azati ono što je važno u u n u tra šn jo j
nam eri i tam o gde je to p rv a verzija sam o slabo p ra tila .
U povezanosti likova p ra tim o život u pesm i, u nepro-
m enljivoj pesničkoj su db in i, k o ja je zakon H olderli-
novog sveta.
Bogovi i sm rtn ici prolaze k ro z p esm u u su p ro tstav -
ljenom ritm u i u značajnim , veom a izdvojenim poreci-
m a. To p o staje ja sn o k ad se počev od s re d n je stro fe
krećem o u n a p re d i u n atrag . Dolazi d o sm en jiv an ja k ra j­
nje sređenih, p re m d a skrivenih d im enzija. U ovom Hol-
derlinovom svetu živa bića su svagda ja sn o p ro te z a n je
pro sto ra, ra z a s trta rav an po ko jo j se (k ao što ćem o jo š
videti) p ru ža sudbina. Uzvišeno — ili rečito šću k o ja
podseća na Isto k — p o čin je poziv: „Pa z ar ti n isu poz­
na ta m noga živa bića?" K akvu fu n k c iju im a uvodni stih
prve verzije? B ila je prizvana sro d n o st p esn ik a sa svim
živim b ićim a k ao p o rek lo h ra b ro sti. A o stala je sam o
poznatost, poznavanje m nogih. P itan je o p o re k lu ovog
genijevog o d ređ iv an ja gomile, k o ja je n je m u „poznata",
vodi u k o n tek st onoga što sledi. Sledeće reči k azuju
mnogo, veom a m nogo o H olderlinovom kosm osu; te re ­
či — o pet tuđe kao iz istočnjačkog sveta, a ipak koliko
izvom ije nego grčka P ark a — p rid a ju p esn ik u uzviše-
nost. „Ne ide li tv o ja noga istinom , kao ćilim im a?" N as­
tavlja se p reo b ražaj p očetka pesm e u njegovom značenju
za v rstu h ra b ro sti. N aslan jan je n a m itologiju gubi se
p re d k o n tek sto m vlastitoga m ita. J e r ovde bi značilo
o stati n a površini kad a bism o videli sam o p reo b ražaj
m itske slike u trezvenu sliku; ili videti sam o kako za­
visnost u p rvoj verziji („Z ar te za službu ne h ra n i sam a
P a rk a ? ") u drugoj p o staje nezavisna p o stav k a („N e ide
 164 WALTER BENJAMIN

li tvoja noga is tin o m ...? " ) — Analogno se „srodna” iz

prve verzije pojačalo u „poznata”: iz odnosa zavisnosti
n astala je aktivnost. — Međutim, presudan je preobra­
žaj sam e ove aktivnosti, i to opet u mitsko, iz kojeg je
i potekla zavisnost u ran ijo j pesmi. Mitski karakter ove
zavisnosti zasniva se, pak, na tom e što se ona sama od­
vija shodno sudbini, čak obuhvata u sebi njeno ostvare­
nje. Kako se sva aktivnost pesnika upliće u sudbinski
određene poretke, p a je u ovim porecim a večno ukinuta
i n jih sam e ukida, o tom e svedoči p ostojanje naroda,
njegova bliskost pesniku. Njegovo poznavanje živih bića
i njihovo po sto jan je zasnivaju se n a poretku koji treba
nazvati, u duhu pesme, istinitost položaja. Mogućnost
drugog stiha sa nečuvenim naponom njegove slike nužno
pre tp o stav lja istinitost položaja kao pojam poretka Hol-
derlinovog sveta. Pro sto rn i i duhovni poredak ispolja-
vaju svoju povezanost istovetnošću određujućeg sa od­
ređenim , k o ja im je zajednički svojstvena. Ova istovet-
nost n ije u ova dva p o retk a slična, već istovetna, i n jo ­
m e se oni p rožim aju do m eđusobne istovetnosti. Jer za
prin cip p ro sto ra presudno je d a on u opažanju ispunja­
va istovetnost određujućega sa određenim . Položaj je
izraz za ovo jedinstvo; p ro sto r treb a shvatiti kao isto­
vetn o st položaja i položenoga. Svemu određujućem u
p ro sto ru im anentna je njegova vlastita određenost. Sva­
ki položaj je sam o u p ro sto ru određen i sam o u njem u
određuje. Pa kao što se u slici čilima (je r je jedna povr­
šina uzeta za duhovni sistem ) treb a setiti njegovih šara,
kao što u m islim a treb a videti duhovnu samovolju or­
nam en ta — usled čega, dakle, ornam ent čini istinitim
određ en je položaja, čini ga apsolutnim —, tako je po­
re tk u sam e istine, po kojem se može koračati, svojstve­
n a intenzivna aktivnost hodanja kao u n u trašn ja plas-
tično-vrem enska form a. Po ovom duhovnom području
se može koračati, i ono, tako reći, onoga koji ide svakim
sam ovoljnim korakom nužno ostavlja u p o dručju istini­
tog. Ovi duhovno čulni poreci čine u svom ukupnom poj­
m u živa bića, u kojim a su sm ešteni svi elementi pesnič-
ke sudbine u jednoj u n u trašn jo j i posebnoj formi. Vre­
m enska egzistencija u beskrajnom protezanju, istinitost
DVE PESME FRIEDRICHA HOLDERLINA 155

položaja, povezuje živa b ića sa p esn ik o m . Is ti sm isao

im a povezanost elem enata u o d n o su n a ro d a i p esn ik a i
u završnoj strofi. ,,I d o b ri sm o i p o slan i nekom za n eš­
to ”. P rem a jed n o m (m ožda o p štem ) zakonu lirike, reči
postižu svoj o p ažajn i sm isao u pesm i, n e gubeći zbog
toga p ren o sn i. T ako se dva p o re tk a p ro ž im a ju u dvo­
stru k o m sm islu reči „geschickt" (p o slan , s p re ta n ). Pe­
snik se p o ja v lju je m eđ u živim b ićim a k ao o d re đ u ju ć i i
određen. K ao što u p a rtic ip u „g esch ick t” vrem en sk o od­
ređen je d o v ršav a p ro sto rn i p o re d a k u zbivanju, po d o b ­
nost, tako se jo š jed n o m u o d re đ e n ju svrhe: „nekom za
nešto ” — ova isto v etn o st p o re d a k a p o navlja. K ao d a b i
kroz p o red ak u m e tn o sti oživljavanje m o ralo p o sta ti
dvostru k o jasno, sve dru g o je o stav ljen o neizvesno i po-
jedinačn o st u o kviru velikog p ro sto rn o g p ro te z a n ja na-
goveštena rečim a „nekom za n e što ”. Ali p rav o je čudo
kako se n a ovom m estu — je r n a ro d je označen k ra jn je
ap stra k tn o — iz u n u tra š n jo sti ovog stih a uzdiže sk o ro
nov lik n a jk o n k re tn ije g života. K ao što će se kao n a jin ­
tim n ije biće p esn ik a p o k azati p rik lad n o st, kao njegova
granica p re m a p o sto ja n ju , ta k o se to ovde p o ja v lju je
pre d živim bićim a kao poslan o st; tak o d a dolazi do
istovetnostj u isto j form i: o d ređ u ju će i određeno, sre­
dište i p ro stra n o st. A ktivnost p esn ik a o d re đ u je se p re ­
m a živim bićim a, ali živa bića o d re đ u ju se u svom k o n ­
kretn o m p o sto ja n ju — ,/nekom za n e što ” — p re m a
suštin i pesnika. N aro d p o sto ji k ao znak i p ism o bes­
k rajn o g p ro te z a n ja njegove sudbine. S am a ova sudbi­
n a jeste, kao što će to docnije p o stati ja sn o — peva-
nje. I tako n a ro d kao sim bol p ev an ja tre b a da ispupi
H olderlinov kosm os. Isto ovo dokazuje p reo b ražajT co ji
je od „pevača n a ro d a ” stvorio „jezike n a ro d a ” . Pre-
duslov ovog pesništva je ste da se likovi p o zajm ljen i iz
neutraln o g ,»života” sve više p re o b ra ž av a ju u k arik e
jednog m itskog p o retk a. U ovaj o b rt u p o d jed n ak o j
m eri su u k lju čen i n a ro d i p esn ik ovog p o re tk a . U ovim
rečim a n aro čito se oseća o d v raćan je g en ija u njegovoj
vladavini. J e r p esn ik — a sa n jim e i n a ro d iz kojeg on
peva — sasvim je p rem ešten u k ru g pervanja, i povr­
šinsk o jed in stv o n a ro d a sa njegovim pevačem (u pes-
 166 WALTER BENJAMIN

ničkoj sudbini) ponovo -predstavlja zaključak. Sada se

pojavljuje — d a li bism o to smeli porediti sa vizantij-
skim mozaicim a? — obezličeni naro d kao površinski
zbijen oko ravnog velikog lik a svog svetog pesnika.
Ovaj naro d je drugi, po svojoj suštini određeniji nego
narod u prvoj verziji; n jem u odgovara druga životna
predstava:
Zato, m oj genije, stupaj samo
Bos u život i ne brinil
„Život” se nalazi ovde van pesničkog postojanja,
on u novoj verziji n ije pretpostavka, već predm et kre­
ta n ja izvršenog u m oćnoj slobodi: pesnik stupa u ži­
vot, on dalje kroz njega ne korača. Uključivanje na­
roda u p red stav u o životu iz prve verzije postalo je
sudbinska povezanost živih bića sa pesnikom . „Što se
zbiva neka ti je sve prikladno!” R anija verzija ima na
ovom m estu „blagosloveno”. To je isti onaj proces po­
tiskivanja m itološkog koji svuda čini un u trašn ju for­
m u prerade. „Blagosloveno” je jedna od predstava za­
visnih od transcendentnog, tradicionalno mitološkog,
k o ja n ije shvaćena polazeći od središta pesme (reci­
mo, genija). „Prikladno” se opet potpuno upliće u sre­
dište, ono znači odnos samog genija, u kome se retor-
sko „neka” ove stro fe ukida prisutnošću te „priklad­
no sti”. P rostorno protezanje dato je ponovo i ima
isti sm isao kao u prethodnom slučaju. Opet je u
p ita n ju zakonitost . dobrog sveta, u kom e je polo­
žaj ujedno p rik lad n o st preko pesnika, kao što on
m ože i k oračati po istinitosti. Holderlin započinje jed­
n u pesm u sa: „Budi radostan, izabrao si dobru sud­
b in u ”. Tu se m isli na Izabranoga; za njega postoji sa
m o ta su d b in a i, p rem a tome, dobra. Predm et ovog is-
tovetnog odnosa između pesnika i sudbine jesu živa
bića. O brt „budi u skladu s radošću” postavlja za te­
m elj čulni poredak zvuka. U zvukovnom skladu je i
ovde d ata istovetnost određujućeg i određenog, kao što
se, recim o, s tru k tu ra jedinstva pojavljuje kao polovina
dvostrukosti. Istovetnost kao zakon n ije d ata supstan-
cijalno, već funkcionalno. N isu navedene sam e reči
DVB PESME FRIEDRICHA HOLDERLINA 16 7

koje su u skladu. Jer, razum e se, re č i „ b u d i u sk lad u s

radošću ” ne znače i zvukovnu p o d u d a rn o st sa ra d o š­
ću, kao što n i reči „neka ti je sve p rik la d n o ” ne stva­
ra ju n ešto sm ešteno, p ro sto rn o , o d onoga ko je obele-
žen zam enicom „ ti”. K ao š to je p rik la d n o st shvaćena
kao odnos genija (n e p rem a n je m u ), ta k o je i zvukov­
ni sklad je d a n odnos ra d o sti (n e p rem a n jo j) . N ap ro ­
tiv, ta disonanca u slici, k o jo j u k ra jn je m in ten zitetu
odgovara je d n a zvučna, im a fu n k c iju d a se duhovni
vrem enski p o red ak k o ji se n alazi u sam o j ra d o sti uči­
ni čulim a d ostupnim , zvučnim , u lan cu jed n o g b e sk ra j­
nog pro teg n u to g zbivanja, k o je o d govara b e sk rajn im
m ogućnostim a zvučnoga sklada. T ak o je d is o n an tn o st
u slici istinitog i čilim a d o č arala m o gućnost k o ra č an ja
kao sp aja ju ć i odnos p o red ak a, k ao što je „p rik la d n o st”
značila duhovno-vrem ensku isto v etn o st (is tin ito s t) po­
ložaja. Ove disonance ističu u pesn ičk o m sklopu vre­
m ensku isto v etn o st k o ja se nalazi u svim p ro sto rn im
odnosim a, a tim e i ap so lu tn o o d re đ u ju ć u p riro d u d u ­
hovnog p o sto ja n ja u o k v iru istovetnog p ro te z a n ja. No­
sioci ovog odnosa su p retežn o ja sn o živa bića. Sada,
uprav o posle e k strem a slikovitosti, i p u t i odg o v araju ­
ći cilj m o ra ju p o stati vidljivi n a d ru k č iji n ačin nego
posle idiličnog o sećan ja sveta k o je je p re th o d ilo ovim
stihovim a:

— ili šta bi te još moglo

Povređiti, srce? Sta ti se
Desiti tamo kuda treba da ideš?
N a ovom m estu m ožem o p o re d iti in te rp u n k c i­
ju o b e ju v erzija d a bism o zapazili sve veću silu ko­
jo m se stro fa privodi k ra ju . Tek sada, k ad su se našli
ispun jen i pesničkom sudbinom , p o tp u n o je shvatljivo
kako se u sledećoj stro fi sm rtn ici sa istim značenjem
kao nebesnici p rib ližav aju pevanju. Da bism o shvatili
p ro d o rn o st svega toga, m o ram o sve ovo p o re d iti sa
stepenom lik a što ga je H olderlin p rid ao n a ro d u u p r­
vobitnoj verziji. Tam o se radovao pesm i, b io srodan
pesniku, i sm elo se govoriti o p evačim a naroda,
S am o u ovom e b i se već m ogla p re tp o sta v iti stroža
 16 8 WALTER BENJAMIN

sila jedne slike sveta, slike koja je sudbinsko značenje

naroda, željeno već i ranije, ali samo izdaleka, našla u
jednom gledanju koje n arod čini čulno-duhovnom fun­
kcijom pesmičkog života.
Ovi odnosi, koji su posebno u pogledu funkcije
vrem ena ostali još nejasni, steći će novu određenost
kad njihov specifičan preobražaj pratim o na likovima
bogova. U nutrašnjim likom koji im pripada u novoj
zgradi sveta preciznije se otkriva biće naroda — kao
kroz njegovu suprotnost. Kao Što se u prvoj verziji ne
poznaje značaj živih bića, u n u tra šn ja form a jeste nji­
hovo p o sto jan je kao uključeno u pesničku sudbinu,
određeno i određujuće, istinito u prostoru, — tako u njoj
ne možemo videti ni poseban poredak bogova. Među­
tim, kroz novu verziju prolazi jedno k retan je u plas-
tično-intenzivnom pravcu, i ono najsnažnije živi u bo­
govima. (Pored pravca prikazanog u narodu, prostor­
no upravljenog n a besk rajn o zbivanje.) Bogovi su pos­
tali p otpuno zasebni i k ra jn je određeni likovi na koji­
ma se na potpuno nov način izražava zakon istovet-
nosti. Istovetnost božanskog sveta i njegov odnos pre­
m a sudbini pevača različit je od istovetnosti u poretku
živih bića. Tamo je jedno zbivanje u svojoj određenos­
ti pesnikom i za pesnika bilo shvaćeno kao da poti­
če iz jednog istog izvora. Pesnik doživljava ono što je
istinito. Tako je upoznao narod. Ali u božanskom po­
re tk u nalazi se, kao što ćemo još videti, posebna unu­
tra šn ja istovetnost lika. Ovu istovetnost našli smo na-
goveštenu već u slici p ro sto ra i, recimo, u određivanju
površine ornam entom . Ali postavši vladajuća u jednom
poretku, ona vodi opredm ećenju živih bića. Dolazi do
specifičnog u dvajanja lika (koje ga povezuje sa pro­
stornim određenjim a) tim e što svaki u sebi nalazi i
sopstvenu koncentraciju, nosi u sebi čisto im anentnu
plastiku kao izraz svoga postojanja u vremenu. Stvari
u ovom pravcu koncentracije teže postojanju kao čis­
ta ideja i od ređ u ju sudbinu pesnika u čistom svetu li­
kova. Plastika lika ispoljava se kao duhovnost. Tako je
od „veselog dana” postao „misaon dan”. Pridev ne obe-
ležava dan u njegovom svojstvu, već m u p rid aje dar
DVE PESME FRIEDRICHA HOLDERUNA \(fi

koji je upravo uslov duhovne isto v etn o sti bića: m išlje ­

nje. Sada se dan u ovoj novoj v erziji p o ja v lju je n a j­
po tp u n ije oblikovan, m iru ju ći, sa sam im sobom h a r­
m oničan u svesti, kao lik u n u tra š n je p la stik e p o sto ja ­
nja, k o jo j odgovara isto v etn o st zb iv an ja u p o re tk u ži­
vih bića. Sa tačk e gledišta bogova d an se p o ja v lju je
•kao oblikovan p o ja m vrem ena. Polazeći od tog p o jm a
kao, tak o reći, nečeg p o stojanog, ja v lja se m nogo d u b ­
lji sm isao u to m e što ga bog d o p u šta. Ovu p re d stav u
da je dan d o pušten tre b a strogo o d v o jiti od trad icio ­
nalne m itologije, po k o jo j je d an p o k lo n jen . J e r ovde
je već nagovešteno ono što će se d o cn ije zn atn o snaž­
n ije pokazati: d a id eja vodi o p re d m e ć en ju lika i da
bogovi, p o tp u n o p re d a n i svojoj p lastici, dan m ogu do­
p u stiti ili ne d o p u stiti, je r su n ajb liži liku ideje. Po­
novo ovde m ožem o u k azati n a p o ja č an je n a m e re p o ­
m oću čisto glasovnog oblika: k ro z aliteraciju .* Značaj-
du lepotu, ko jo m je ovde d a n p o d ig n u t do plastičn o g
i u jed n o u p rav o k o n tem plativnog p rin c ip a , nalazim o
p oten ciran u n a p o četk u H irona:

Gde si zamišljena, što uvek moraš

Uz mene ići, u ta vremena, gde si svetlosti?**
Isto sh v atan je su štin sk i je p ro m en ilo drugi stih
pete stro fe i izvanredno ga u tan čalo u o d n o su n a odgo­
varaju će m esto ra n ije verzije.
Sasvim su p ro tn o p re m a „vrem enu što ju ri" , p re ­
m a „prolaznim a", u novoj v erziji ovog stih a razv ijen o
je ono što u strajav a, tra ja n je u lik u v rem en a i lju d i.
„Prek retn ica vrem ena" očigledno o b u h v ata i tre n u ta k
u stra ja v an ja , u p rav o tre n u ta k u n u tra š n je p lastik e u
vrem enu. A da je ovaj m o m en at u n u tra š n je vrem en sk e
plastik e sred ištan , to može, k ao i središno značenje
drugih do sad a pokazanih pojava, p o sta ti p o tp u n o ja s­
no tek docnije. Is to izražava sledeće: „N as usn u le".
O pet je d a t izraz n a jd u b lje isto v etn o sti lika (u sn u ).

* U originalu: Der den d en k en d en ... — Prim. prev.

** Fridrih Holderlin: Odabrana dela, Prev. Ivan La-
lić, Nolit, Bgd. 1969, str. 106. — Prim. prev.
17 0 WALTER BENJAMIN

Već ovde se tre b a šetati H eraklitovih reći: „Sm rt je

sve što gledamo bud n i a san što gledamo spavajući".*
Reč je o ovoj plastičnoj stru k tu ri misli u njenoj inten­
zivnosti, reč je o tom e kako za n ju kontemplativno is­
pun jen a svest predstavlja tem elj. Isti odnos istovetnos-
ti, koji ovde intenzivno vodi vrem enskoj plastici lika,
m ora u ekstenzivnom sm islu voditi jednoj beskrajnoj
form i lika, jednoj tako reći zatvorenoj plastici, u ko­
jo j je lik istovetan sa bezličnim . Opredmećenje lika u
ideji ujedno znači: njegovo sve neograničenije i bes­
k ra jn o p ro stiran je, apsolutno spajanje likova, kakvo
sobom p red stav ljaju bogovi. Kroz n jih je d at predm et
na kom e se ograničava pesnička sudbina. Bogovi znače
pesniku neizm em o oblikovanje njegove sudbine, kao
što živa bića jam če kudikam o šire protezanje zbivanja
nego u p o d ru čju pesničke sudbine. Ovo određivanje
sudbine kroz oblikovanje čini predm etnost pesničkog
kosm osa. Ali ono u jedno znači i čist svet vremenske
plastike ,u svesti; ideja u njem u postaje vladajuća; ta­
mo gde je ran ije istinito bilo uključeno u aktivnost
pesnika, p ojavljuje se sada to istinito kao vladajuće u
čulnom ispunjenju. U oblikovanju ove slike sveta sve
strože se isk o ren ju je svako oslanjanje na konvencio­
nalnu m itologiju. U mesto dalekog „pretka" pojavljuje
se „otac", bog sunca je postao bog neba. Plastično, čak
arhitektonsko značenje neba daleko prevazilazi znače­
n je sunca. Ali ujedno je ovde jasno kako pesnik sve
više u k lan ja razliku između lika i bezličnog; a nebo,
upoređeno sa suncem, znači isto toliko širenje koliko
ujedno i sm anjivanje lika. Snagu ove povezanosti os-
vetljavaju sledeće reči: „U spravljene na zlatnim uzica­
ma, kao decu, drži". K ru to st i nepristupačnost slike
opet nas m o raju podsetiti na orijentalni način gleda­
nja. Time što je usred neoblikovanog p ro sto ra data
plastična povezanost sa bogom — u svom intenzitetu
naglašena bojom , jedinom k o ju sadrži nova Perzija —

* Heraklit: Svjedočanstva i fragmentu Prev. dr Ni­

ko Majnarić, Matica Hrvatska, Zagreb 1951, str. 38. — Prim,
prev.
DVE PESME FRIEDR1CHA HOLDERLINA 171

— ovi stihovi d e lu ju veom a s tra n o i gotovo u m rtv lju -

juće. A rh itek to n sk i elem en t je to lik o sn ažan da odgo­
vara o dnosu d ato m u slici n eba. Likovi pesničkog sve­
ta su b esk rajn i, a ip ak u je d n o o g ran ičav aju ; lik, p re ­
m a u n u tra šn je m zakonu, m o ra b iti i u k in u t u p o sto ja ­
n ju p esm e i ulaziti u n ju , isto onoliko koliko i p o k re t­
ne snage živih bića. I bog m o ra n a k ra ju služiti peva-
nju, i v ršiti njegov zakon, k ao što je n a ro d m o rao b iti
znak njegovog p ro s tira n ja . Ovo se isp u n ja v a n a k ra ju :
,,i od n eb esn ik a jed n o g donosim o". O blikovanje, u n u ­
tra š n ji p lastičn i p rin cip , toliko je p o ja č an o d a se n a
boga sručio u su d m rtv e fo rm e i da se — govoreći u
slici — p la stik a po su v ratila, te je sad a bog p o tp u n o po­
stao p red m et. V rem en sk a fo rm a se p re o k re n u la kao
k re ta n je . N ebesnik biva donet. Ovde se n alazi n a jv iši
izraz istovetnosti: grčki bog je p o tp u n o p rip a o svom e
vlastito m p rin cip u , liku. T um ači se n ajveći p re stu p :
(h y b ris), k o ja je dostižna sam o bogu, p re o b lik u je
ga u m rtav lik. ippi£ — to znači d a ti sam om e sebi lik.
Bog p re sta je d a o d re đ u je kosm os p ev an ja, čije biće,
nap ro tiv — sa u m e tn o šću — b ira sebi slobodno pred-
m etno st: ono d o n o si boga, je r su bogovi već u m i­
slim a p o stali o p redm ećeno biće sveta. Već ovde m ožem o
videti zadivljujući sklop p o sled n je stro fe , u k o jo j se
rezim ira im an en tn i cilj sveg o b lik o v an ja ove pesm e.
V rem enski u n u tra š n ji zahtev p e sn ik a o d re đ u je p ro s to r­
n o pro te z a o je živih biča: ta k o s e o b ja sn ila re č „geschi-
c k t" (poslan, p rik la d a n ), i to u isto j izdvojenosti
u kojo j je n a ro d p o stao niz fu n k c ija su dbine. ,,I d o b ri
sm o i poslani nekom za n e što " — ako je b o g p o stao
p re d m e t u svojoj m rtv o j b e sk rajn o sti, p esn ik ga o bu­
hvata. P o red ak n a ro d a i boga, u k in u t u jed in stv im a,
p o staje ovde je d in stv o u pesničkoj sudbini. O čita je
m n o g o stru k a isto v etn o st u k o jo j se u k id a ju k a k o n a ro d
i bog ta k o i uslovi čulnog p o sto ja n ja. N ekom d ru g o m
p rip a d a sred ište ovog sveta.
D osta sm o d aleko p ra tili u p o jed in o stim a m e đ u so ­
bno p ro žim an je p o je d in ih fo rm i g led an ja i njih o v u pove­
zan o st u d u h ovnom i sa duhovnim , k ao ideju, su d b in u
i tak o d alje. N a k ra ju ne m ože b iti u p ita n ju p ro n a la ­
 172 WALTER BENJAMIN

ženje poslednjih elem enata, je r poslednji zakon toga

sveta jeste baš povezanost: kao jedinstvo funkcije pove­
zujućeg i povezanog. Ali m oram o još pokazati posebno
centralno m esto ove povezanosti, na kome je najviše
unap red pom erena granica opevanog u odnosu na ži­
vot, gde se energija u n u trašn je form e ispoljava utoliko
snažnije što je n ab u jaliji i bezobličniji tum ačeni život.
N a ovome m estu p o staje vidljivo jedinstvo opevanog,
n ajšire se obuhvata ju pogledom povezanosti i uočava
prom ena u verzijam a pesme, produbljivanje prve u
drugoj. — O jedinstvu opevanog u prvoj verziji ne mo­
žemo govoriti. Podrobna analogija pesnika sa bogom
sunca prekida tok, ali zatim se više ne vraća čitavim
intenzitetom pesniku. U toj verziji, u njenom podrob­
nom posebnom oblikovanju um iranja, čak u njenom na­
slovu, još nalazim o napetost između dva sveta — sveta
pesnika i sveta one „stvarnosti” u kojoj p re ti sm rt i
k oja se ovde pojavljuje sam o preodevena kao božanstvo.
Docnije je nestalo dvojstva svetova, sa um iranjem je
otpala osobina h rab ro sti, tokom pesm e je d a t sam o život
pesnika. Dakle, neodložno se postavlja p itanje na čemu
se zasniva uporedivost ovih kako u svemu pojedinač­
nome, tak o i u svom to k u potpuno različitih verzija.
U poredivost ovih pesam a se opet ne može posvedočiti
jednakošću nekog elem enta, već samo povezanošću u
nekoj funkciji. Ovu funkciju nalazimo u jednom pojm u
funkcije koji se može pokazati, u onom e što je opevano.
T reb a da uporedim o ono što je opevano u obe verzije
— ne p rem a jednakosti, kakve nema, već prem a „upore-
divosti”. Obe pesm e povezane su onim što opevaju, i
to u određenom odnosu prem a svetu. To je h rabrost,
koja je, što je dublje shvatam o, utoliko m anje osobina
a više p o staje odnos čoveka p rem a svetu i sveta prem a
čoveku. Ono što je opevano u prvoj verziji zna za
h ra b ro st isprva sam o kao za osobinu. Čovek i sm rt su
suočeni, oboje k ru ti, nikakav opažajni svet nije im za­
jednički. Doduše, u pesniku, u njegovom božanski-pri-
rodnom p o sto jan ju već je pokušano d a se nađe neki
duboki odnos p rem a jsm rti; ali sam o posredno, posred­
stvom boga, kom e je sm rt — mitološki — bila svoj­
DVE PESME FRIEDRICHA HOLDERLINA J73

stven a i k o m e je p esn ik — o p et m itološki — bio p ri­

bližen. Život je jo š bio pred u slo v sm rti, lik je p ro izla­
zio iz p riro d e. Izbegavalo se odlučno o b lik o v an je pos-
m a tra n ja i lika n a osnovu jed in stv en o g duhovnog p rin ­
cipa, tak o d a su oni o stali n ep ro žeti. O pasnost od sm rti
bila je u ovoj pesm i sav lad an a lepotom . M eđutim , u
docnijoj v erziji sva lep o ta proizlazi iz sav lad av an ja opa­
snosti. H olderlin je ra n ije završio ra stv a ra n je m lika, dok
se na k ra ju nove verzije p o ja v lju je čist tem elj o b lik o ­
vanja. I ovo je sad p o stig n u to n a jed n o m duhovnom
tem elju. D vojstvo čoveka i s m rti m oglo je tako počivati
sam o n a nedovoljno snažnom životnom osećanju. Ono
n ije op stalo k ad a se ono što je opevano spojilo u du b ­
lju povezanost i k a d a je je d a n duhovni p rin c ip — h ra ­
b ro s t — iz sebe oblikovao život. H ra b ro s t je p re d a n o st
opasnosti k o ja ugrožava svet. U n jo j je skriven p o seb an
parado k s, i te k polazeći od njeg a m ožem o p o tp u n o
shvatiti sklop opevanog u o bem a v erzijam a: h ra b ro m e
p re ti opasnost, a o n se ip ak ne osv rće n a n ju . J e r bio
b i kukavica k ad a b i se n a n ju osvrtao; a k ad a m u ne
b i p retila, ne b i bio h ra b a r. Ovaj čudni odnos rešav a
se tim e što sam om e h ra b ro m ne p re ti o p asn o st, već
svetu. H ra b ro st je životno o sećan je čoveka k o ji se iz­
laže opasnosti, i tim e je u svojoj sm rti p ro š iru je u
o pasn o st sveta i u jed n o savladava. V eličina o p a sn o sti
p roističe iz h ra b ro g — tek tim e što ga pogađa, u n je ­
govoj celoj p re d a n o sti n jo j, ona pogađa svet. Ali u n je ­
govoj s m rti o n a je savladana, dostigla je sv et kom e
riš e ne p reti; u n je m u se u je d n o o slo b ađ aju i stabili-
zuju og ro m n e sile, k o je svakodnevno kao ograničene
stvari o k ru ž u ju telo. Ove sile, k o je su h ra b ro m e p re ­
tile kao op asn o st, već su se prom enile, sm irene su u
njem u. (Ovo je opred m ećen je sila, k o je je već p rib ­
ližilo biće bogova p e sn ik u .) Svet m rtvog ju n a k a je novi
m itsk i svet, zasićen opasnošću: ovo je u p rav o svet
druge verzije pesm e. D uhovni p rin c ip zavladao je u n jo j:
poistovećenje ju n ačk o g p esn ik a sa svetom . Pesnik ne
tre b a da se p laši sm rti, on je ju n a k zato što p ro živ lja­
va sre d ište svih odnosa. Princip opevanog u o p šte jeste
sam od ržav lje odnosa. U ovoj posebnoj pesm i oblikova-
 174 WALTER BENJAMIN

no kao h rab ro st: kao n ajp risn ija istovetnost pesnika sa

svetom, čiji su rezu ltat sve istovetnosti opažajnog i du­
hovnog u ovoj pesm i. To je tem elj sa koga se stalno
ukida izdvojeni lik u vrem ensko-prostornom poretku,
u kom e je ukin u t kao bezobličan svelik, proces i posto­
janje, vrem enska plastika i pro sto rn o zbivanje. Svi spo­
znati odnosi sp aja ju se u sm rti, koja je njegov svet.
U n jo j se nalaze najviši b esk rajn i lik i bezobličnost,
vrem enska plastika i pro sto rn o postojanje, ideja i čul­
nost. I svaka funkcija života u ovom svetu jeste su­
dbina, dok je u prvoj verziji sudbina tradicionalno
određivala život. To je orijentalan, m istički princip
koji prevazilazi granice: o n u ovoj pesm i tako očigled­
no neprestano ukida grčki oblikovni princip, koji du­
hovni kosmos stvara iz čistih odnosa opažanja, čulnog
posto jan ja, u kom e je duhovnost samo izraz funkcije
koja teži istovetnosti. Preobražaj dvojstva sm rti i pes­
nika u jedinstvo m rtvog pesničkog sveta „zasićenog
opasnošću" odnos je u kome se nalazi ono što je ope-
vano u obe pesme. Tek na ovome m estu je postalo m o­
gućno p o sm atran je treće, sred n je strofe. Očigledno je da
je sm rt u liku „svratišta" bila prem eštena u sredinu
pesm e, da je u ovoj sredini poreklo pevanja kao ukupnog
pojm a svih funkcija, d a su ovde ideje „um etnosti" i
„istinitog” proizašle kao izraz jedinstva koje se nalazi
u osnovi. Ono što je rečeno o u k id an ju poretka sm rt­
nika i nebesnika p ojavljuje se sasvim utvrđeno u ovom
kontekstu. Možemo pretp o stav iti d a reči „sam otnu div-
’ljač" obeležavaju ljude, i to se veoma dobro slaže sa
naslovom ove pesm e. Sneb ivljivo st (B lodigkeit) je sada
postala stvarno držanje pesnika. Stavljenom u središte
života, n e ostaje m u n išta drugo sem nepokretno po­
stojanje, p o tp u n a pasivnost, k o ja je suština hrabrog;
ne ostaje m u n išta d rugo osim da se potpuno preda
odnosu. On polazi od njega i vraća se njem u. Tako pe-
vanje obuhvata živa bića i tako su m u ona poznata
— ne više srodna. Pesnik i pevanje ne razlikuju se u
kosm osu pesme. Pesnik je samo granica u odnosu na
život, indiferentnost okružena moćnim čulnim silama i
idejom , koje u sebi čuvaju njegov zakon. Koliko on zna­
DVE PESME FRIEDRICHA HOLDERLINA 175

či neprikosnoveno s re d ište svih odnosa, n a jsn a ž n ije p o ­

kazuju p o sled n ji stihovi. N ebesnici su p o stali znak b es­
k ra jn o g života, ali k o ji je og ran ičen p re m a n jem u :
. . . i od nebesnika
Jednog donosimo. Ali sami
Donosimo prikladne ruke.
T ako se p esn ik n e sagleda više k ao lik, već sam o
kao p rin c ip lika, ono što o g ran ičav a i o n o što jo š
nosi njegovo telo. On d o n o si svoje ru k e — i nebes-
nike. U pečatljiva cezu ra ovoga m e sta naznačava od­
sto ja n je k o je p e sn ik tre b a d a im a p re m a svakom
liku i svetu, k ao n jih o v o jed in stv o . K o n stru k c ija p e­
sm e dokaz je o tačn o m u v iđ a n ju ovih Sch illero v ih
reči: ,>Stvarna u m etn ičk a ta jn a m a js to ra s a s to ji se
u tom e što on fo rm o m u k id a sad ržin u . — D uša gle­
d aoca i slu šao ca m o ra o s ta ti p o tp u n o slo b o d n a i n e p o
v ređen a, m o ra izlaziti iz č aro b n o g k ru g a u m e tn ik a
p o tpu n o čista i savršena kao iz ru k u tv o rc a ”.
U to k u isp itiv a n ja n a m e rn o sm o izbegavali reč
„ trezv en o st”, k o ja je ta k o često b ila p o d ru k o m kao
k a ra k te ristik a. J e r H olderlinove re č i o „sveto trez­
venom ” tre b a p o m e n u ti te k sad a, k a d a je n jih o v o ra-
zum evanje o d ređ en o . P rim ečen o je da ove reči sadrže
te n d e n ciju njegovih k a sn ih d ela. O ne p ro istič u iz u n u ­
tra š n je sig u rn o sti sa k o jo m se ta d ela n alaze u vlas­
tito m duhovnom životu, u kom e je sad a trezv en o st
dozvoljena, zahteva se, je r je u seb i sveta, n alazi se
u uzvišenom , a izvan svakog uzvišavanja. Da li je ovaj
život jo š život G rka? On je to opoliko m alo kolike
život čistog um etn ičk o g d e la u o p š te m ože b iti život
nekog n a ro d a , o n o lik o m alo kolik o o n m ože b iti ži­
v ot nek e individue; o n je sam o njegov so p stv en život,
k o ji nalazim o u o n o m što je opevano. Ovaj život je
oblikovan p o m o ću fo rm i grčkog m ita , a li — to je p re ­
sudn o — n e sam o po m o ću n jih ; u p ra v o je grčki
elem en t u p o sled n jo j v erziji u k in u t i izjed n ačen sa
d rug im jed n im , k o ji je (doduše, bez izričito g o p ra v ­
d a n ja ) nazv an o rijen ta ln im . S k o ro sve p ro m e n e k a s­
n ije verzije id u u ovom p rav cu , k ak o p o slik am a tako
176 WALTER BENJAMIN

i po uvedenim id ejam a, a konačno i po jednom novom

z načenju sm rti; sve se ovo, kao neograničeno, isti­
če pro tiv ograničene pojave, oblikovane kao nešto što
počiva u sebi. Da se ovde k rije presudno pitanje,
m ožda ne sam o za poim anje H olderlina, ne može
se p okazati u ovom kontekstu. Ali posm atranje ope­
vanog n e vodi m itu , već — u najvećim delim a — sa­
m o m itsk im vezama, koje su u um etničkom delu obli­
kovane u jedinstven, n am a pobliže neshvatljiv, nemi-
tološki i n em itsk i lik.
Ali ako bi p o sto jala reč koja bi obuhvatila odnos
onog un u trašn jeg života, iz kojeg je potekla posled-
n ja pesm a, p rem a m itu, o n d a b i to bila ona Holder-
linova — iz jednog jo š poznijeg vrem ena od ovog
kom e p rip a d a ova pesm a: „P red an ja k oja se udalju ju
od z e m lje . . . okreću se p rem a čovečanstvu”.
 O N EK IM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA

B au d elaire je ra č u n ao sa čitao cim a k o jim a č ita ­

n je lirik e z ad a je teškoće. O vim čita o cim a o b ra ć a se
uvodna p e sm a Cveća zla. N jih o v a sn ag a volje, p a
p re m a tom e, svakako, i n jih o v a sp o so b n o st za k o n ­
c en tra ciju , n ije n a ro č ito velika; o n i više vole ču ln a
uživanja; o n i su sro đ en i sa splinom , k o ji u n išta v a
in tereso v an je i p rijem čiv o st. Č udno je sre sti lirič a ra
ko ji se d rži tak v e — n a j nezahvalni je — pu b lik e. Sva­
kako d a tu p o sto ji je d n o o b ja šn je n je . B au d elaire je
h teo d a ga shvate: o n sv o ju k n jig u p o sv eću je sebi slič­
nim a. Pesm u u p u ć en u čitao cu zav ršav a u sk lik o m :
„H ypocrite lecteu r, — m o n sem blable, — m o n frč re l"
(D volični čitaoče, — m o ja sliko i p rilik o , — m oj b ra ­
te!") To čin jen ičn o s ta n je će p o s ta ti iz d a šn ije ak o ga
p refo rm u lišem o i kažem o: B au d elaire je nap isao k n ji­
gu k o ja je već u n a p re d im ala slabog izgleda n a nepo­
s re d an u sp eh ko d p u blike. R aču n ao je sa o n o m V rstom
čitalaca k a k v u o p isu je u v o d n a p esm a. I pokazalo se
d a je to b io dalekovid p ro rač u n . Č itaoca h a koga je
bio o rije n tis a n n ašlo m u je p o to n je vrem e. Da je to
tako, d a su, d ru g im rečim a, uslovi za p rim a n je lirik e
p o stali n ep o v o ljn iji — to, izm eđu o stalih , p o tv rđ u ju
tri sledeće činjenice. Prvo, lirič a ra su p re s ta li sm at­
ra ti p esn ik o m p o sebi. O n više n ije „pevač", kao što
je tp jo š bio L am artin e, o n je u šao u žanr. (V erlaine
č ini tu sp ecijalizaciju ta k o reći opip ljiv o m ; R im b au d
je već b io ezo teričar, o n po d u ž n o sti d rži p u b lik u da-
 178 WALTER BENJAMIN

leko od svog dela). Druga činjenica: Baudelaire je bio

poslednji liričar koji je postigao m asovan uspeh. (Još
je Hugoova lirika naišla prilikom objavljivanja na sna­
žan odjek. U N em ačkoj K njiga pesama* obeležava pre-
lom nu tačku.) Sa trećom okolnošću stoji ovako: publi­
ka je postala n ep ristu p ačn ija i za onu liriku koja je
poticala iz p reth o d n ih vrem ena. Period o kojem je ovde
reč može se, otprilike, d a tira ti od sredine prošlog veka.
U istoj epohi slava Cveća zla neprekidno se širila.
K njiga koja je računala sa nim alo blagonaklonim či­
taocim a, i k oja u početku n ije ni stekla mnogo blago­
naklonih, u toku d ecenija postala je klasičpa; postala
je jed n a od najčešće objavljivanih.
Ako su uslovi za p rim an je lirskog pesništva pos­
tali nepovoljnoj i, lako možemo zam isliti da lirsko pes-
ništvo jo š sam o izuzetno održava dodir sa iskustvom
čitalaca. To bi moglo b iti zato što se njihovo iskustvo
prom enilo u svojoj stru k tu ri. Možda ćemo pozdraviti
ovu pojavu, ali ćem o utoliko više biti u nedoumici
kako da obeležim o ono što se u iskustvu moglo pro-
m eniti. U ovoj situaciji potražićem o o b jašn jen ja od
filosofije. I naići ćemo na sasvim posebno stanje stva-'
ri. Od k ra ja prošlog veka došlo je do niza pokušaja
da Čovek ovlada „istinskim " iskustvom , suprotnim od
onog koje se taloži u norm iranom , denaturisanom ži­
votu civilizovanih m asa. Obično se ovakva strem ljenja
svrstav aju pod ru b rik u životne filosofije (Lebensphilo-
sophie). N jeni predstavnici, razum ljivo, nisu polazili od
života lju d i u društvu. Oni su se pozivali n a pesniš-
tvo, ra d ije na p riro d u , i, na kraju , pretežno na m itsko
doba. Diltheyevo delo D oživljaj i pesništvo (Erlebnis
und D ichtung) jedno je od n a jra n ijih u ovom nizu; on
se završava Klagesom i Jungom, koji je prihvatio
fašizam. Kao spom enik koji se nadaleko ističe nad
ovom literatu ro m stoji Bergsonovo rano delo Materija
i m em orija. Više od drugih, ono čuva veze sa egzakt­
nom naukom . O slanja se na biologiju. Naslov poka-

* Misli se na prvu zbirku Heinricha Heinea (1827). —

Prim. prev.
0 NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 179

zuje da se s tru k tu ra p am ćen ja (m e m o rije), sm a tra p re ­

sudnom za filozofsku s tru k tu ru isk u stv a. U stvari,
iskustvo je stv ar trad icije, u kolektivnom kao i u p riv a t­
nom životu. Ono se o b lik u je m a n je od p o jed in ačn ih ,
u sećan ju strogo fik siran ih d ato sti, a više iz nagom ila­
nih, često nesvesnih p o d atak a k o ji se stiču u p am ćen ju .
Bergson, naravno, nikaiko ne nam erav a d a isto rijsk i
specifikuje sećan je. N aprotiv, on o d b a cu je sv ak u isto-
rijsk u u slovljenost iskustva. On n a ta j način p re svega
1 su štin sk i izbegava da se p ribliži o n o m isk u stv u iz
kojeg je n a sta la njegova v la stita filosofija ili, b o lje reći,
protiv kojeg je ona b ila u sm eren a. To je neljubazno,
zaslepljujuće iskustvo epohe velike in d u strije . O ku koje
se zatvara p re d takvim iskustvom ja v lja se jed n o isk u ­
stvo k o m p lem en tarn e v rste, kao njegova, tak o reći, spon­
tana kopija. B ergsonova filosofija je p o k u šaj d a se ova
k opija ra z ra d i i u tv rd i. O na ta k o p o sred n o u p u ć u je na
ono iskustvo k oje B au d elaireu ja sn o p ad a u oči trans-
ponovano u liku njegovog čitaoca.

II

M aterija i m e m o rija o d re đ u je s u štin u isk u stv a u

tra ja n ju (d u ree) i to n a takav n ačin d a čitalac m o ra
sebi reći: jed in o će književnik b iti ad ek v atan s u b jek t
takvog iskustva. A jed an književ n ik je zaista i p o kušao
da u p ra k si p ro v e d B ergsonovu te o riju iskustva. Pro-
ustovo delo U traganju za izg u b ljen im vrem en o m m o­
žemo sm a tra ti p o k u šajem d a se iskustvo, kako ga B erg­
son zam išlja, sin te tičk i u sp o stav i u d a n ašn jim d ru štv e­
nim uslovim a. J e r sve ćem o m an je i m a n je m oći očeki­
vati, d a će se to iskustvo o stv ariti p riro d n im p u tem .
P roust, uostalom , ne izbegava da u svom e d elu ras­
p ravlja o ovom p ita n ju . On čak uvodi u ig ru nov m o­
m ent, k o ji u seb e u k lju č u je im a n e n tn u k ritik u Berg-
sona. Naim e, B ergson n e p ro p u šta da podvuče an ta ­
gonizam k o ji vlada izm eđu v ita activa (telesnog života)
i posebnog v ita c o n tem p lativ a (duhovnog života), do
kojeg p ro d irem o p re k o p am ćen ja. Ali to k o d Berg-
 18 0 WALTER BENJAMIN

sona izgleda tako kao d a je obraćanje čulnom uprizo­

re n ju životnog toka stvar slobodnog odlučivanja. Pro­
u st već i term inološki n ajavljuje svoje drugačije shva-
tanje. č isto pam ćenje (m ćm oire p u re) Bergsonove teo­
rije p o staje kod njega m ćm oire involontaire — spon­
tano pam ćenje. Pro u st bez oklevanja suprotstavlja ovo ne­
hotično, spontano p am ćenje nam em om pam ćenju, pam ­
ćenju koje se nalazi u poslušnoj inteligenciji. Prve stra­
nice ovog velikog dela posvećene su predočavanju tog od­
nosa. U ra z m a tra n ju u kojem uvodi term in o kojem je
reč, Pro u st govori o tom e kako se, tokom mnogih godina,
njegovom sećanju oskudno ukazivao grad Combray,
gde je, m eđutim , proveo deo detinjstva. Pre nego što ga
je ukus m adlene (jed n e vrste kolača) — kojem se za­
tim često vraća — jednog popodneva vratio u daleku
prošlost, Pro u st se ograničavao n a ono što bi m u ponu­
dilo pam ćenje p otčinjeno apelu pažnje. To je memoire
volontaire, hotim ično sećanje, i za njega važi „da oba­
v ješten ja k o ja ono d aje o prošlosti ne sadrže ništa od
te p ro š lo s ti. . . Isto je tako s našom prošlošću. Uzalu­
dan je tru d kad je sviješću kušam o dozvati u p a m e t. . . ”
(M arcel Proust: P ut k Sw annu, Zora, Zagreb 1965, str.
93). Zato se Pro u st ne ustručava da rezim irajući iz­
javi kako je pro šlo st „skrivena izvan njezina područja
i dom eta, u nekom m aterijalnom predm etu (u uzbu­
đ en ju koje bi taj m aterijaln i predm et mogao u nam a
izazvati). Ali taj nam predm et o staje nepoznat. I samo
od slu čaja zavisi da li ćemo taj predm et p rije sm rti
susresti ili nećem o" (n a istom m estu).
Prem a Proustu, od slučaja zavisi d a li će pojedinac
dobiti sliku o sam om e sebi, da li može ovladati svojim
iskustvom . U ovom pogledu zavisiti od slučaja — ni­
pošto n ije nešto što se sam o po sebi razume. Priroda
Dije čovekovim intim nim težnjam a dala ovaj bezizlazno
lični k arak ter. One taj lični k a ra k te r stiču tek pošto se
sm anjila m ogućnost da se spoljašnje težnje asim iluju
iskustvu. Novine p re d stav ljaju jed n u od mnogih indicija
za pom enuto sm anjivanje. Da je štam pa sm erala da
čitalac usvoji njen e inform acije kao deo svog iskustva,
ne bi postigla svoju svrhu. Ali njena svrha je obrnuta,
0 NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA JgJ

1 postiže se sp rečav an jem d a d o g a đ aji p ro d ru u p o d ru ­

čje gde bd se m ogli o d n o siti n a isk u stv o čitaoca. N ačela
novinske in fo rm acije (novost, k ratk o ća, razu m ljiv o st i,
p re svega, u zajam n a nepovezanost p o je d in a čn ih v esti)
isto ta k o dop rin o se ovom u sp eh u kao i š tam p arsk i p re ­
lom i stv aran je specifičnog jezika. (K a rl K rau s je staln o
ukazivao n a to k o lik o jezički h a b itu s novina p arališe
čitalačku m oć u o b razilje.) N edozvoljavanje in fo rm aciji
d a u đ e u isk u stv o u vezi je, d alje, s a tim što o n a ne
ulazi u „ tra d ic iju ”. N ovine izlaze u velikim tiražim a.
N ijedan čitalac n e m ože to lik o lako rasp o lag ati nečim
što b i d rugi „pričao o n je m u ”. — P o sto ji is to rijs k a kon­
k uren cija m eđ u različitim o b licim a sao p štav an ja. U srne-
n jivanju n e k ad ašn jeg izv eštav an ja in fo rm acijo m , a in­
form acije senzacijom , ogleda se povećano zak ržljav an je
iskustva. Svi ovi oblici o d v a ja ju se, sa svoje stra n e, od
priče, k o ja je je d a n o d n a jsta rijih o b lik a sao p štav an ja.
O na n e ide za tim d a p ren ese čisto zbivanje p o sebi
(kao što to čini in fo rm a cija ); o n a ga u tis k u je u život
izveštača, d a b i ga ovaj p ren eo slu šao cim a k ao isk u s­
tvo. Tako se n a n jo j n alazi tra g prip o v ed ača k ao što se
trag lončareve ru k e nalazi n a po su d i od gline.
Proustovo osm o to m n o delo om ogućuje d a se sazna
kakve su p rip rem e b ile p o tre b n e d a se p re d našim
dobom v aspostavi lik p ripovedača. P ro u st se p o d u h v atio
toga sa veličanstvenom doslednošću. P rito m se od sam og
početk a suočio sa elem en tarn im zad atk o m ; d a nas oba-
vesti o sopstvenom d e tin jstv u . U viđao je svu težinu tog
zadatka, b u d u ć i da je m o gućnost njegovog re šav a n ja
p rikazao kao stv ar slučaja. U sk lo p u tih ra z m a tra n ja,
on stv ara p o ja m sp o n tan o g pam ćenja. Ono nosi tra ­
gove situ acije iz k o je je oblikovano. Ono sp ad a u inven­
ta r m n o g o stru k o izolovane p riv a tn e ličnosti. T am o gde
vlada iskustvo u stro g o m sm islu reči, u p a m ć en ju izve-
sne sad ržin e indiv id u aln e p ro šlo sti s tu p a ju u vezu sa
sadržin am a k olektivne p ro šlo sti. K ultovi sa svojim
cerem onijalom , svojim svečanostim a, n a k o je se ko d
P ro u sta nigde ne b i m oglo pom isliti, uvek iznova su do­
 182 WALTER BENJAMIN

vodili do stap an ja ove dve m aterije pam ćenja. Izaziva­

li su sećanja u određena vrem ena i celog života su
o stajali njegova poluga. N am erno i spontano sećanje
p re staju tako b iti uzajam no isključivi.

III

U trag an ju za sad ržajn ijim određivanjem onoga što

se kao uzgredan proizvod Bergsonove teorije javlja
u Proustovoj m em oire de l'intelligence (pam ćenje inte­
ligencijom ), korisno je v ra titi se na Freuda. Godine
1921. pojavio se esej S one strane principa zadovolj­
stva (Jenseits des L u stp rin zip s), koji uspostavlja kore­
laciju između pam ćenja (u sm islu m ćm oire involontaire)
i svesti. Ova korelacija im a oblik hipoteze. R azm atranja
koja se u sledećem tek stu nadovezuju na n ju neće imati
zadatak da je potvrde. M oraće se zadovoljiti tim e da
ispitaju p lodnost te korelacije u odnosu na stanja stva­
ri k o ja su veoma udaljena o d onih što ih je Freud imao
u vidu u svojoj koncepciji. Freudovi učenici su možda
p re mogli naići n a takva stan ja stvari. Izlaganja u koji­
m a Redk razvija svoju teo riju pam ćenja delimično se
p otp u n o kreću linijom Proustovog razlikovanja sponta­
nog i nam ernog pam ćenja. „Funkcija pam ćenja", stoji
kod Reika, „jeste da zaštiti utiske. Sećanje teži njiho­
vom razlaganju. Pam ćenje je u suštini konzervativno,
sećanje d estru k tiv n o ”. Pretpostavka da „svest nastaje
na m estu traga sećanja" form uliše fundam entalan Freu-
dov stav koji se nalazi u 'temelju ovih -izlaganja. (Po­
jm ovi sećanje i p am ćenje ne pokazuju u Freudovom
eseju nikakvu razliku b itn u u odnosu na ovaj kontekst.)
Svest „bi se, dakle, posebno odlikovala tim e što nad-
ražajni proces u svesti ne dovodi do trajn e prom ene
njenih elem enata, kao u svim drugim psihičkim sis­
temima, već, tako reći, čili u fenom enu dolaženja do
svesnosti". Osnovna form ula ove hipoteze jeste „da se
dolaženje do svesnosti i zadržavanje traga pam ćenja is­
ključu ju u okviru tog sistem a". Tragovi sećanja su,
naprotiv, „često n ajjači i n a jtra jn iji onda kada događaj
O NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 183

koji ih je ostavio n ik a d a i ne dođe do svesti". Preve­

deno na Proustov način izražavanja: sastav n i deo neho­
tičnog pam ćen ja m ože p o stati sam o on o što n ije bilo
izričito i svesno doživljeno, ono što s u b je k ta n ije bilo
doživljaj. N agom ilavati u p ro cesim a n ad raža ja „ tra j­
ne tragove kao tem elj p a m ć en ja " ostav ljen o je, po
Freudu, „drugim sistem im a", k o je tre b a uzeti kao razli­
čite od svesti. Po F reudu, sv est kao tak v a u o p šte ne
p rim a tragove p a m ć en ja . N a su p ro t tom e, o n a im a dru g u
je d n u zn ačajn u funkciju. O na tre b a d a se javi kao zaš­
titn ik o d nad ražaja. „Za živ organizam je zaštita od nad-
ražaja skoro važniji zad atak o d p rim a n ja n a d ra ža ja ; o r­
ganizam je o p rem ljen v lastito m zalihom en erg ije i m ora,
p re svega, težiti tom e d a sačuva po seb n e oblike obnav­
lja n ja energije k o ji u n je m u p o sto je — p ro tiv izjedna­
čava jućeg, d ak le ra z araj ućeg u tic a ja isu v iše velikih en er­
gija koje d elu ju sp o lja ”. Ove en erg ije u g ro žav aju p u te m
šokova. Sto ih lakše sv est re g istru je , u to lik o m a n je m o­
ram o ra č u n ati sa tra u m a tič n im d ejstv o m ovih šoko­
va. P sihoanalitička te o rija p o k u šav a d a sh v ati su štin u
trau m atičn ih šokova ,,u p ro b ija n ju zaštite od n a d ra ­
ž aja”. P rem a n jo j, užas im a „svoje zn ačen je" u „nedo­
s ta tk u sp rem n o sti n a stra h ".
Freudovo isp itiv an je im alo je svoj p o vod u snu, ti­
pičnom za tra u m a tič n e n e u ro tič a re . On re p ro d u k u je ka­
ta stro fu k o ja ih je pogodila. Takvi snovi „p okušavaju",
p re m a Freudu, d a „nad o k n ad e savladavanje n a d ra ž a ja
tim e što će ra zv ijati stra h , čije je izo stajan je p o stalo
uzrok tra u m a tič n e neuroze". N ešto slično izgleda d a je
VaJćry im ao u vidu. V redi da zabeležim o ovo poduda-
ranje, je r V alćry sp ad a m eđ u o ne k o ji su se intereso-
vali za posebno funkoionisanje p sih ičk ih m ehanizam a
p od d an ašn jim egzistencijalnim uslovim a. (Ovo inte-
resovanje m ogao je, p o re d toga, d a dovede u s k lad sa
svojim pesničkim stv aralaštv o m , k o je je o stalo čisto
lirsko. On se tim e p okazuje kao je d in i a u to r k o ji nepo­
sredn o u p u ću je na B audelairea.) „U tisci i čulni o p a­
ža ji čoveka", sto ji kod V alćryja, „prip ad aju , p o sm atra n i
sam i za sebe, v rsti izn en ađ en ja; o n i svedoče o insufici-
je n tn o sti č o v e k a . . . Sećanje j e . . . e lem en tarn a p o jav a i
 184 WALTER BENJAMIN

teži tom e da nam pruži vrem e za organizaciju" prim anja

nadražaja, „koje nam je u početku nedostajalo". Prima­
n je šoka olakšava se treningom u savladavanju nadra­
žaja, u čem u, u slu čaju potrebe, mogu pomoći i san i
sećanje. Ali p o pravilu, kako Freud sm atra, ovaj tre­
ning spada u dužnost budne svesti, koja ima svoje se-
dište u jednom slo ju m oždane k o re „koji j e . . . nadra-
žajem tako p ro b ijen " d a pruža najpovoljnije uslove pri­
jem u n adražaja. To što svest tako dočekuje šok, tako
p a rira šoku, dalo b i d ogađaju k o ji ga izaziva k arak ter
doživljaja u pregnantnom sm islu reči. To bi sterilizovalo
ovaj događaj (neposredno ga uključujući u m aticu sve-
snog sećanja) za književno iskustvo.
Postavlja se p itan je kako bi se lirsko pesništvo
moglo zasnovati na iskustvu kom e je doživljaj šoka
postao pravilo. Takvo pesništvo m oralo bi očekivati vi­
soku m eru svesti; izazvalo bi predstavu plana koji je
prim enjivan prilikom pesničkog rada. To se potpuno
odnosi n a B audelaireovo pesništvo. I povezuje ga, među
njegovim prethodnicim a, sa Poeom; m eđu naslednicima,
opet sa Val6ryjem. Proustova d V alćryjeva razm atranja
o B audelaireu se n a čudesan način uzajam no dopunjuju.
P ro u st je napisao o Baudelaireu esej čiju dalekosežnost
još i n ad m ašu ju izvesne refleksije u njegovom proznom
delu. V alćry je u S ituation de Baudelaire (Baudelaireov
polo ža j) dao klasičan uvod za Cveće zlo.. On tam o kaže:
„Problem se, dakle, m orao Baudelaireu ovako postaviti:
b iti veliki pesnik, ali ne p o stati ni Lam artine, ni Hugo,
ni M usset. Ne kažem da je ova n am era bila svesna; ali
ona se nužno m o rala nalaziti u Baudelaireu, šta više
ta nam era je i bila pravi Baudelaire. Ona je bila njegov
državni princip".
Im a nečeg čudnog kada se u vezi sa pesnikom govori
o državnom principu. To sadrži nešto dostojno pažnje:
em ancipaciju od doživljaja. Baudelaireovo pesničko
stvaralaštvo podređeno je jednom zadatku. On je imao
u vidu p razna m esta, u k o ja je uklapao svoje pesme.
Njegovo delo možem o označiti ne samo kao istorijsko,
p opu t svakog drugog, već je ono to htelo i samo je sebe
tako shvatalo.
0 NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELA1REA 185

IV

Sto je veći udeo m o m en ta šoka u p o je d in a čn im u tis ­

cima, što se n ep rek id n ije m o ra p o jav ljiv ati svest u in te ­
resu z aštite od draži, što je veći u sp eh sa k o jim svest
operiše, uto lik o m a n je p o jed in ačn i u tisc i ulaze u isk u st­
vo; u to lik o p re isp u n ja v aju p o ja m doživljaja. M ožda
ćem o svojstven re z u lta t z aštite o d šo k a videti, na k ra ju ,
u tom e što se d o g ađ aju , n a š te tu in te g rite ta njegove
sadržine, d o d elju je egzaktno vrem en sk o m esto u svesti.
To b i b io v rh u n sk i re z u lta t reflek sije. O na b i događaj
učinila d o življajem . Ako b i to izostalo, u načelu bi se
pojavila ra d o sn a ili (n a jč e šć e ) nag lašen o n e p rija tn a pre-
strašenost, k o ja p o Freu d u , sankcioniše n e d o sta ta k od­
b rane o d šoka. B au d elaire je ovaj nalaz fik sira o u je d ­
noj o štro j slici. O n govori o dvoboju, gde u m etn ik , p re ­
stravljen, viče p re nego što će b iti pob eđ en . Ovaj d vo­
boj je to k sam og um etn ičk o g s tv a ra n ja . B au d elaire je,
dakle, isk u stv o sa šokom un eo u srce svog u m etn ičk o g
rada. Ovo njegovo v lastito svedočanstvo im a veliki zna­
čaj. To p o tv rđ u ju izjave većeg b ro ja savrem enika. Izlo­
ženom p re stra še n o sti, B au d elaireu n ije tu đ e d a i sam
izaziva p re stra še n o st. V allćs sao p štav a o njegovoj ek­
scentričn o j m im ici; P o n tm artin k o n statu je, p re m a je d ­
nom N argeotovom p o rtre tu , B audelaireovo podozrivo
lice; C laudel se zadržava n a o štro m n ag lašav an ju k o je
je B au d elaireu bilo svojstveno u razgovoru; G au tier go­
vori o „razm acim a” k o je je B au d elaire voleo u recito-
vanju; N a d ar o p isu je njegov nagao k o ra k .
P sih ija trija zna za trau m o filn e tipove. B au d elaire
je naučio d a svojom d uhovnom i fizičkom ličnošću p a ­
rira šokovim a, m a odakle o n i dolazili. B o rb a p re d stav ­
lja sliku ove o d b ra n e od šoka. On p o seću je svoga p ri­
ja te lja C o n stan tin a G uysa u vrem e k ad Pariz spava, i opi­
su je ga „kako tu s to ji n ag n u t n ad stolom , sa isto m oš­
trinom p o sm atra ju ći list k ao d a n ju stv ari oko sebe;
kako se b ori sv o jo m olovkom , perom , četkicom ; k ak o
baca vodu iz čaše n a tavan icu i p iše p ero m p o košulji;
k ako se b rz o i žestoko b a ca n a posao, k ao d a se p laši
d a će m u slike uteći; n a ta j n a čin je ra to b o ra n , m a k a r
186 WALTER BENJAMIN

i sam, i p a rira vlastitim udaroim a". U takvoj fantastič­

noj bo rb i Baudelaire je p o rtretisao sam oga sebe u po­
četnoj strofi pesm e Sunce; i to je, svakako, jedino
m esto Cveća zla koje ga pokazuje n a pesničkom radu.
Le long du vieux faubourg, ok pendent aux masures
Les persiennes, abri des secretes luxures,
Quand le soleil cruel frappe a traits redoubles
Sur la ville et les champs, sur les toits et les bles,
Je yais m'exercer seul a ma fantasque escrime,
Flairant dans tous les coins les hasards de la rime,
Trebuchant sur les mots comme sur les paves,
Heurtant parfois des vers depuis longtemps reves.
(Predgrađem starim, gde se s trošnih pročelja viju
zastori iza kojih blud se od sveta skriva,
dok dvojnom jarom zraci sunca svirepo biju
o krovove i žita, preko grada i njiva,
idem, u mačevanju čudnom se vežbajući,
slikove nenadane u svakom njušeći kutu,
o reci, kd o pločnik, stalno se saplićući,
stihove iz sna davnog nalazeći na putu.
Prev. Branimir 2ivojinović)

Iskustva šoka su p o stala presudna za Baudelaireovu

faktu ru . Gade rasp rav lja o prekidim a između slike i
ideje, reči i stvari, u kojim a poetsko uzbuđenje kod
B audelairea nalazi svoje stvarno sediŠte. Rivićre je uka­
zao n a podzem ne u d are koji p o tresaju Baudelaireov stih.
Tada izgleda k ao da se ova ili ona reč ruši. Rivičre je
ukazao na takve tro šn e reči:
E t qui sait si les fleurs nouvelles que je reve
Trouveront dans ce sol lavć comme une greve
Le mystique aliment qui ferait leur vigueur
(I ko zna da 1' će novo cveće iz snova mojih
na ovoj zemlji što je saprana poput žala
naći mističnu hranu što bi mu snagu dala?
Prev. Branimir 2ivojinović)
ili takođe:
Cybkle, qui les aime, augmente ses verdures.
(Kibela, voleći ih, travom im rubi staze.
Prev. Branimir 2ivojinović)
O NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 187

Ovamo spada, dalje, čuveni p o četak pesm e:

La servante au grand coeur dont vous itiez jalouse.
(Služavci plemenitoj, koja je bila m eta Ijubom ornosti
tvoje.
Prev. Branimir 2ivojinović)

Da ove sk riv en e z ak o n ito sti i van s tih a d ođu do svog

prava, b ila je n am era za k o jo m je B au d elaire išao u
Spleen u Pariza — svojim pesm am a u prozi. U njegovoj
posveti zb irk e glavnom u re d n ik u P resse A rsčne H ous-
sayeu sto ji: „Tko od nas n ije u d an im a často h lep lja sa­
n jao o č u d u p jesn ičk e proze k o ja b i b ila glazbena bez
ritm a i rim e, dovoljno p o d a tn a i dovoljno isp rek id an a
d a bi se p rilagodila lirsk im u z b u đ en jim a d u še, leluja-
n jim a s a n ja re n ja i n en ad an im trz a jim a savjesti?
Iz č estih d o d ira s golem im gradovim a, iz u k rš ta n ja
njihovih n eb ro jen ih o dnosa u p ra v o se i stv ara ideal ko­
jim sm o o p sjed n u ti". (C harles B audelaire: S p le e n Pa­
riza, preveo V ladislav K ušan, M ladost, Zagreb 1957,
s tr. 6).
Ovo m esto sugeriše d v o stru k u k o n statac iju . Ono
obaveštava, s jed n e s tra n e , o p risn o j vezi k o ja kod
B audelairea p o sto ji izm eđu figure šoka i d o d ira sa vele­
gradsk im m asam a. O baveštava, d a lje , o to m e šta se po d
tim m asam a, u stv ari, p odrazum eva. Ne m ože b iti go­
vora ni o kakvoj klasi, n i o k a k v o m s tru k tu risa n o m
kolektivu. N ije reč n i o čem u d ru g o m e do o a m o rfn o j
m asi prolaznika, o uličnoj publici.* Ova gom ila, čije
p o sto ja n je B audelaire n ik a d a n e zaboravlja, n ije m u ni
u jed n o m njegovom d elu b ila m odel. Ali ona je u tisn u ta
u njegovo delo k ao skrivena figura, kao što je p rik azu je
i skrivena fig u ra gore navedenog odlom ka. Iz n je se
može d e šifro v ati slika m ačevaoca: u d arci k o je um etnik-
-m ačevalac deli služe to m e da m u p ro k rče p u t k ro z go­
* Pozajmiti dušu ovoj gomili, glavna je briga doko-
ličara. Susreti sa njom za njega su doživljaj koji on neu­
morno iznosi. Iz Đaudelaireovog dela ne mogu se isključi­
ti izvesni odrazi ove iluzije. Onat uostalom, nije još pot­
puno odigrala svoju ulogu. Unammizam Julesa Romainsa
jedan je od njenih poznm plodova kojima se veoma dive.
 188 WALTER BENJAMIN

milu. Doduše, p red g rađ a kroz k oja se probija pesnik

Sunca p o tp u n o su pusta. Ali ta jn u konstelaciju (u njoj
lepota ove strofe p o staje do k ra ja providna) treb a sva­
kako ovako shvatiti: to je avetinjska gomila reči, frag­
m enata, početaka stihova sa kojim a se pevsnik u napu­
štenim ulicam a bori za pesnički plen.

N ijedan p red m et se n ije s većim pravom postavljao

p re d pisce devetnaestog veka od gomile. Ona se pri­
prem ala da se oblikuje kao publika u širokim sloje­
vim a kojim a je čitan je postalo obična stvar. Postala
je nalogodavac; htela je da nađe sebe u suvremenom
rom anu, kao k tito ri n a srednjovekovnim slikama. Naj-
uspešniji a u to r toga veka je iz u n u tra šn je prinude iza­
šao u su sret toj želji. Gomila je značila za njega, skoro
u antičkom sm islu, gom ilu klijenata, publike. Hugo se
prvi obraća gomili u naslovim a Jadnici, Pomorci. Hugo
je u Francuskoj bio jedini koji je mogao konkurisati
feljtonističkom rom anu. M ajstor ovog roda, koji je za
m ale lju d e počeo da biva izvor otkrovenja, bio je, kao
što je poznato, Eugčne Sue. On je 1850, velikom veći­
nom glasova, bio izabran u parlam ent kao predstavnik
grada Pariza. N ije nim alo slučajno što je m ladi Marx
našao povoda da Osudi Tajne Pariza. N jem u je rano
lebdeo p red očim a zadatak da iz am orfne mase, kojoj
je ta d a pokušavao da laska jedan beletristički socija­
lizam, sa naporom stvori čvrstu m asu proletarijata.
Zato opis k o ji Engels uspeva da pronađe za ovu m asu
u -svome m ladenačkom delu, priprem a, m a koliko plaš­
ljivo, je d n u o d M arxovih tem a. U Položaju radničke kla­
se u E n g lesko j stoji: „Takav jedan grad kao što je
London, po kom e se može ići satim a a da se ne dođe
ni do početka kraja, da se ne naiđe ni na najm anji
znak koji bi podsećao na blizinu sela, predstavlja ne­
što osobito; ova kolosalna centralizacija, ovo nagomila-
vanje dva i po m iliona lju d i n a jednom mestu, usto­
stručilo je snagu tih dva i p o miliona . . . Ali će se tek do-
O NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 189

c nije o tk riti koliko je ž rtav a sve to k o štalo . Ako neko­

liko d a n a b u d ete lu tali p o glavnim u lic a m a . . . ta d a ćete
zapaziti d a su ti L ondonci m o rali žrtv o v ati sve što je
n a jb o lje u lju d sk o j p riro d i d a b i stv o rili sva ta ču d a
civilizacije k o jim a n jih o v g rad k ip ti, d a s u m noge la­
te n tn e sp o so b n o sti ostale u n jim a in e rtn e i p rig u š e n e . . .
već i sam a ona u ličn a gungula im a u seb i nečeg o d v ra t­
nog, nečeg p ro tiv čega se b u n i lju d sk a p riro d a. Te
sto tin e h ilja d a lju d i iz svih k lasa i svih staleža, k o ji se
tu tisk a ju je d n i p o re d d ru g ih , n isu li svi oni lju d i sa
istim o sobinam a i spo so b n o stim a, i istim interesom ,
koji se sasto ji u to m e d a b u d u s r e ć n i? . . . Pa ip a k p ro ­
laze oni je d n i m im o d ru g ih k ao d a n e m a ju b aš ničeg
zajedničkog m e đ u sobom , k ao da n isu p o tre b n i je d n i
drugom , i je d in a p re ć u tn a pog o d b a m eđ u n jim a je u
tom e što svaki ide d e sn o m s tra n o m tro to a ra , d a se ne
b i sup ro tn e s tru je su d arile i zadržale; i n ije d a n neće da
u d o sto ji dru g o g ni je d n im pogledom . B ru ta ln a rav n o ­
dušno st, tu p a izolovanost svakog p o je d in c a svojim p ri­
vatnim in teresim a u to lik o su o d v ra tn iji i b o ln ij i uk o ­
liko je veći b ro j p o jed in aca sk u p lje n n a je d n o m m alo m
p ro sto ru ". (F rid rih Engles: P o lo ia j ra d n ičke klase u
E nglesko j, B eograd 1951, s tr. 38—3— ).
Ovaj opis se p rim etn o ra z lik u je o d o n ih k o je m o ­
žem o naći k od fran c u sk ih m a n jih pisaca, jed n o g Goz-
lana, D elvaua ili L urinea. N ed o staje m u s p re tn o st i non-
šala n tn o st sa k o jo m se b e sp o sličar p ro b ija k ro z go­
m ilu, a n a šta se fe ljto n ista revnosno ugleda. Za Engel-
sa gom ila im a nečeg zapanjujućeg. O na k o d njeg a iza­
ziva m o raln u reak ciju . P o red toga, tu su d elu je i e ste t­
sk a reak cija; n a n jeg a n e p rija tn o d e lu je tem p o u k o jem
prolaznici p ro m iču je d n i p o re d d rugih. D raž njegovog
o pisa je u n ačin u n a k o ji se n e p o d m itljiv k ritičk i stav
u n je m u p rep liće sa sta rin sk o m sad ržin o m . A utor dolazi
iz jo š pro v in cijsk e N em ačke; m ožda se jo š n ik a d n ije
suočio sa isk u šen jem d a se izgubi u lju d sk o j bujici.
K ada je H egel, nekoliko godina p re d sm rt, p rvi p u t
d ošao u Pariz, p isao je svojoj ženi: „K ada p rolazim
ulicam a, lju d i izgledaju isto k a o u B erlin u — isto tako
s u odevem , o tp rilik e tak v a lica — isti prizo r, ali u
 190 WALTER BENJAMIN

velikoj m asi". K retati se u ovoj m asi bila je za Parižani-

na p riro d n a stvar. Ma koliko veliko bilo odstojanje koje
je on, sa svoje strane, želeo da održi prem a njoj,
ostajao je njom e obojen, on je n ije mogao posm atrati,
kao Englez, sa spoljašnje strane. Što se Baudelairea
tiče, za njega je m asa nešto toliko malo spoljašnje, da
se u njegovom delu može p ra titi kako se on, dok ga
ona opčarava i privlači, od n je brani.
Masa je za B audelairea nešto toliko intimno da kod
njega uzalud tražim o njeno prikazivanje. Njegove naj­
važnije predm ete jedva d a ćemo ikada naći u vidu
opisa. N jem u je, kako D esjardins vispreno kaže, „više
stalo do toga da sliku uroni u pam ćenje nego da je
ukrasi i živo oboji". Uzalud ćemo tražiti u Cveću zla,
kao i u Spleenu Pariza, pandan onim gradskim slikama
u kojim a je V ictor Hugo bio m ajstor. Baudelaire ne
prikazuje ni stanovništvo ni grad. Ovo odricanje mu
je omogućilo da jedno dočarava u vidu drugog. Njegova
gom ila je uvek velegradska gomila; njegov Pariz je uvek
prenaseljen. To je ono što, ga čini mnogo jačim od
B arbiera, kod koga se, zato što je njegov postupak opi­
sivanje, m asa i grad razlažu na dva dela.2 U Pariškim

* K arakteristična za Barbierov postupak je njegova

pesma London, koja u dvadeset četiri stiha prikazuje grad,
da bi neumešno završila sledećim stihovima:
Enfin dans un amas de choses, sombre, immense,
Un peuple noir, vivant et mourant en silence.
Des etres par milliers, suivant Vinstinct fatal,
Et courant apres l’or par le bien et le mal.
(Na kraju u tmurnoj, ogromnoj gomili stvari,
Jedno crno pleme što živi i umire u tišini.
Bića na hiljade, što slede fatalan nagon,
I jure za zlatom kroz dobro i zlo.)
(Auguste Barbier: Iambes et počmes, Paris 1841). Na Bau­
delairea su uticale znatno jače nego što se to htelo zapa­
ziti Barbierove „tendenciozne pesme", naročito londonski
ciklus Lazare. Završetak Baudelaireovog Sutona glasi:
O NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 1 91

slikam a skoro svuda se može o tk riti sk riv en o p risu stv o

m ase. K ada B audelaire uzim a za tem u svanuće, onda
u p ustim u licam a im a nečeg od „ću tan ja gom ile", k oje
H ugo nalazi u noćnom Parizu. Sam o što je B audelaireov
pogled počinuo n a listovim a a n ato m sk ih a tla sa izlože­
nih na p ro d a ju d u ž p ra šn jav ih sen sk ih kejova, a već
se na tim listovim a n ep rim etn o o b rela m asa p o kojnika,
tam o gde su se videli p o jed in ačn i k o stu ri. K o m p ak t­
na m asa kreće se u figuram a M rtva čko g plesa. Izdvo­
jiti se iz velike m ase k o rak o m k o ji ne može da drži
tem po, m islim a k o je više n išta ne zn aju o sad ašn jici
— u tom e je ju n aštv o o ro n u lih žena koje na n jih o ­
vom p u tu p ra te ciklus Male starice. M asa je bila lelujav
veo; kroz njega je B audelaire video Pariz. N jeno p ris u ­
stvo o d ređ u je je d n u od n ajču v en ijih pesam a Cveća zla.

. . . ils finissent
Leur destinće et vont vers le gouffre com mun;
L’hdpital se rem plit de leurs soupirs. — Plus
d'un
Ne viendra plus chercher la soupe parfum ie,
Au coin du feu, le soir, auprčs d’une ame aimće.
( . . . skončavajući
sudbinu svoju, svaki ka opštoj jam i kreće;
bolnicu pune njini uzdasi. — Mnogi neće
nikada više moći da obedom se toli
uveče, pored vatre, uz biće koje voli.
Prev. Branimir 2ivojinović)
Poredimo ovo sa završetkom osme strofe Barbierovih
Mineurs de Newcastle (Rudara iz N jukastla):
E t plus d ’un qui rivait dans le fond de son Ame
Aux douceurs du logis, A l'oeil bleu de sa fem m e,
Trouve au ventre du gouffre un ćternel tombeau.
(I više nego jedan koji je sanjario u dnu svoje duše
O slastim a stana, o plavom oku svoje žene,
Nalazi u utrobi bezdana večiti grob.)

Sa malo m ajstorskih retuša Baudelaire od „rudarske

sudbine" stvara banalan kraj velegrađanina.
192 WALTER BENJAMIN

N ijedan o b rt, n ijed n a reč ne pom inje m asu u so­

n e tu Jed n o j prolaznici, a ipak se događaj zasniva je­
d in o n a n jo j, kao što k retan je jedrilice zavisi od vetra.
La rue assourdissante autour de moi hurlait
Longue, mince, en grand deuil, douleur majestueuse,
Une fem m e passa, d‘une main fastueuse
Soulevant, balangant le feston et Vourlet;
Agile et noble, avec sa jambe de statue.
Moi, je buvais, crispć comme un extravagant,
Dans son oeil, ciel livide oil germe Vouragan,
La douceur qui fascine et le plaisir qui tue.
Un eclair. .. puis la nuit! — Fugitive beauti
Dont le regard m ’a fait soudainement renaitre,
Ne te verrai-je plus que dans Vdtemite?
Ailleurs, bien loin d’ici! Trop tard! Jamais peut-Stre!
Car j ’ignore oil tu fuis, tu ne sais oil je vais,
O toi que j'eusse aimde, o toi qui le savais!
(Od uličnog urlanja bio sam sav zaglušen.
Visoka, vitka, u bol utonula prigušen,
u dubokoj crnini, tad prođe neka žena
gipka, otmena, kao statua salivena,
a pod raskošnom rukom skut se lelujav vio.
Ja sam, sav zgrčen kao izbezumljenik, pio
iz njenog oka — sivog neba gde bura klija —
blagost što očarava, nasladu što ubija.
M un ja. .. pa mrak! Lepoto što za trenutak sinu,
čije me oči novim životom preplaviše,
zar da te opet vidim tek kad večnosti minu?
Drugde, daleko! kasnol možda nikada više!
Jer ne znam kuda hitaš, ti ne znaš put moj, — o,
ti koju voleo bih, ti što si znala to!
Prev. Branimir živojinović)

N eka nepoznata žena pod udovičkim velom, ta­

janstvena u svojoj nem oj p repuštenosti vrevi, u kršta
pogled sa pogledom pesnika. Ono što sonet saopštava
može se svesti na jednu rečenicu: tek gomila donosi
pojavu k o ja fascinira velegrađanina — daleko od toga
da je gomila sam o n jena suprotnost, sam o n jo j n ep rija­
teljski elem ent. Ushićenje velegrađanina je ljubav ne
0 NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 193

toliko n a p rvi k o lik o n a p o sled n ji pogled. To je ve-

č iti ra stan a k , k o ji se u pesm i p o k lap a s a tre n u tk o m
zanosa. Tako so n et d a je slik u šoka, čak s lik u k a ta stro ­
fe. Ali ta slika po g ađ a n e sam o p o tre sen o g čoveka nego
1 su štin u njegovog o sećan ja. O no što grči telo — crisp ć
com m e u n extravagant, ta k o s to ji — to n ije blaženstvo
onoga kom e je ero s prožeo sve ikutove bića; tu im a
više od seksualnog p o tre sa k ak av m ože obuzeti u sa­
m ljenika. Da su ovi stihovi „m ogli n a sta ti sam o u vele­
gradu ", k ak o je m islio T h ib au d et, ne kaže mnogo. Oni
iznose n a videlo p ečate k o ji život u velegradu u tisk u je
ljubavi. P ro u st n ije d ru k č ije č itao so n et i zato je poznoj
k op iji žene u crn in i, k o ja se jed n o g d an a p o jav ila u
A lbertini, d a o im e „P arižanka", bo g ato aluzijom . „Ka­
da se A lbertina v ra tila u m o ju sobu, im ala je n a sebi
h a ljin u od c rn a saten a, k o ja je p o jačav ala njezino blije-
dilo, činila o d n je v a tre n u P arižan k u , uvelu zbog po­
m a n jk a n ja z ra k a i zbog života m eđ u gom ilam a, a m ož­
da i zbog ra z v ra tn ih navika, d o k su jo j se oči činile
ne m irn ije je r ih n ije u ljep šav alo crvenilo o b ra z a" (M ar­
cel P ro u st: Zatočenica, Zora, Zagreb 1963, s tr. 93). Tako
jo š i kod P ro u sta gleda p re d m e t lju b a v i k a k v u m ože
iskusiti sam o velegrađanin, k ak v u je B au d elaire tran-
sponovao u pesm u, i o k o jo j se n e re tk o m ože reći
d a jo j je m an je b ilo u sk raćen o isp u n je n je nego što ga
je b ila pošteđena.^

VI

M eđu s ta rijim v erzijam a m o tiv a gom ile m ože se

s m a tra ti klasičnom je d n a Poeova prdpovetka k o ju je
preveo B audelaire. O na ispoljava nekoliko zn ačajn ih
* Motiv ljubavi prem a prolaznici preuzima jedna rana
pesm a Stefana Georgea. On je propustio ono sto je pre­
sudno — strujanje, u kojem prolazi žena nošena gomilom.
Tako dolazi do jedne pometene elegije. Pesnikov pogled se,
kao što m ora priznati svojoj dami, „vlažan od čežnje uda­
ljio pre nego što se usudio da uroni u tvoj". (Stefan George:
Hymnen, Pilgeriahrten, Algabal — Himne, hodočašća, Alga-
bal — Berlin 1922.) Baudelaire ne ostavlja nikakve sumnje
o tome da je on duboko pogledao u oči prolaznici.
 194 WALTER BENJAMIN

svojstava, i treb a sam o ići za n jim a p a naići na druš­

tvene instance koje su tako moćne i tako skrivene da
se mogu u b ro ja ti u one od kojih jedino može poteći
m nogostruko posredovano, koliko dalekosežno toliko i
suptilno delovanje n a um etničko stvaralaštvo. Priča no­
si naslov Čo'vek gomile. London je n jena pozornica; a
pripovedačem čini čoveka koji posle duge bolesti prvi
p u t izlazi u gradski metež. U poznim časovima jednog
jesenjeg dana, sm estio se k raj prozora neke velike ka-
fane. P osm atra društvo u kafani, udubljuje se u oglase
novina; ali njegov pogled, pre svega, privlači gomila koja
prolazi pored prozora. „Ta ulica je jedna od glavnih
saobraćajnica u gradu i celog dana bila je prepuna
sveta. Ali kako se spuštao sum rak, gomila je svakog tre­
n u tk a sve više rasla; a kad a se upalila svetlost, dve gu­
ste i neprekidne s tru je stanovništva žurno su tekle mi­
mo ulaza u kafanu. U ovo naročito doba večeri, ja se
još nikada nisam nalazio u sličnom položaju pa me je
uzburkano m ore ljudskih glasova ispunjavalo slatkom
novinom uzbuđenja. N ajzad više uopšte nisam obraćao
pažnju n a stvari k o je su se događale u sam oj kafani i
sasvim sam se udubio u posm atranje prizora napolju".
(E d g ar Alan Po: Odabrana dela, Nolit, Beograd 1964,
str. 90). Ma koliko bila značajna fabula kojoj pripada
ova predigra, ona se m ora zapostaviti; treba posm atrati
okvir u kom e se ona odigrava.
Sam a londonska gomila se kod Poea pojavljuje m ra­
čno i rasuto, kao plinska svetlost pod kojom se ta go­
m ila kreće. To se ne odnosi sam o na ološ, koji se noću
izvlači iz „jazbinia”, Poe ovako opisuje klasu viših činov­
nika: „Svi su pom alo ćelavi, a desno uho, usled duge
navike da drži pero, ima čudan običaj d a odstoji. Za­
pazio sam da šešire uvek skidaju ili stavljaju na glavu
obem a rukam a, i d a nose časovnik na zlatnom lancu
solidne i starinske izrade” (Op. oit., str. 91). Još više
zapanjuje opis k retan ja gomile. „Prolaznici u pretež­
noj većini im aju zadovoljno poslovno držanje i kao
da m isle sam o na to kako da prokrče sebi p u t kroz
tišm u. Obrve su nabirali a očima živo kolutaju; kad ih
neko gum e u prolazu, ne pokazuju znake nestrpljenja,
O NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA X95

nego sam o d o te ra ju odelo, p a žu rn o nastav e p u t. Drugi,

još m n o g obrojniji, n em irn ih su p o k re ta , crveni u licu,
razgovaraju sam i sa sobom i p ri to m m la ta ra n ju ru ­
kam a kao d a se o sećaju u sam ljen i b a š zbog guste
gom ile k o ja dh o k ru žu je. Z au stav ljen i u hodu, ti lju d i
odjed n o m p re s ta ju d a m rm ljaju , ali jo š jače zam lata-
ra ju ru k am a i sa ra seja n im i p re te ra n o lju b azn im osme-
hom n a u sn am a č ek a ju d a p ro đ u lica k o ja su im se
isprečila n a p u tu . Ako dh nek o g u m e, o n i m u se p re te ­
rano revnosno k la n ja ju i izgledaju k ao d a u m iru od
stida" (Op. cit., s tr. 90).4 Pom islili b ism o d a je reč o
polupijanim , p ro p a lim individuam a. U stv ari, to su „ple­
mići, trgovci, advokati i b erzan sk i spekulanti".*

* Za ovo mesto nalazimo paralelu u Un jour de pluie

(Kišnom danu). Mada je tu pesmu signirala druga ruka,
treba je pripisati Baudelaireu. Poslednji stih, koji pesmi
pridaje posebnu mračnost, ima svoj pandan u Coveku go­
mile. „Zraci plinskih lampi", stoji kod Poea, „isprva slabi u
borbi s danom na izmaku, sad (su) najzad preovladali i sve
stvari obasjali nekim ćudljivim i bleštavim sjajem . Sve je
bilo crno a sjajno — kao ona abonosovina s kojom su upo-
ređivali Tertulijanov stil”. (Op. cit., str. 93—94). Baudelai-
reov susret sa Poeom ovde je utoliko čudniji što su sledeći
stihovi bili napisani najkasnije 1843 — dakle u vreme kada
o Poeu ništa nije znao.
Chacun, nous coudoyant sur te trottoir glissant,
Egoiste et brutal, passe et nous iclabousse,
Ou, pour courir plus vite, en s'iloignant nous pousse.
Partout fange, diluge, obscuriti du del.
Noir tableau qu'eut r iv i le noir Ezichiel.
(Svako, muvajući nas na klizavom trotoaru,
Samoživo i grubo prolazi i prska nas blatom,
Ili, da bi požurio, gura nas udaljujući se.
Svuda blato, potop, mračno nebo.
Crna slika koju bi mogao sanjati crni Jezekilj.)
6 Poslovni ljudi im aju kod Poea nečeg demonskog. Mo­
žemo pomisliti na Marxa, koji „grozničavo mladalački po­
kret m aterijalne proizvodnje" u Sjedinjenim Državama čini
odgovornim za to što nije bilo „ni vremena ni prilike da
se ukine stari duhovni svet". Baudelaire opisuje kako se u
vazduhu, prilikom sm rkavanja, bude „zli demoni, trom i kao
poslovni ljudi”. Možda je ovo m esto u Sutonu reminiscen­
cija na Poeov tekst.
 196 WALTER BENJAMIN

Sliku k o ju je Poe skicirao nećemo moći označiti

kao realističku. Ona pokazuje na delu m aštu što plan­
ski izobličava, k o ja ovaj teikst veoma udaljuje od onih
što se obično p rep o ru ču ju kao uzor socijalističkog rea­
lizma. B arbier, na prim er, k o ji je jedan od najboljih
na koje bi se takav realizam možda mogao pozvati, pri­
kazuje stvari m anje čudno. Osim toga, izabrao je tran-
sparen tn iji predm et; to je m asa podjarm ljenih. 0 njoj
kod Poea n e može b iti reči; on ima posla jednostavno
sa „ljudim a". U p rizo ru kojd su m u pružili osetio je,
kao i Engels, n ešto ugrožavajuće. Upravo ova slika
velegradske gomile po stala je za B audelairea presudna.
Ako je podlegao sili s kojom ga je ona privlačila i kao
d okoličara u činila jed nim o d svojih, ipak ga pritom
nije n ap u stilo osećanje o njenoj neljudskoj prirodi. On
p o staje n jen saučesnik, a gotovo istog tren u tk a se od­
vaja od nje. Uveliko jo j se predaje, da bi je neočekiva­
no jednim jedinim prezrivim pogledom odbacio u niš-
tavilo. Ova am bivalentnost im a nečeg ubedljivog, tamo
gde je suzdržano p riznaje. Sa njom je m ožda u vezi
teško dokučivi šarm njegovog Sutona.

V II

B audelaireu se dopalo d a čoveka gomile, čijim tra­

gom Poeov izveštač noću luta uzduž i popreko Londo­
nom, izjednači sa tipom dokoličara. U tom e se nećemo
moći složiti sa njim . Čovek gomile nije dokoličar. U
njem u je ležerno držanje ustupilo m esto manijačkom .
Zato se p o njem u p re može videti ono što je m oralo
postati od d okoličara kada m u je bila oduzeta sredina
kojoj pripada. Ako m u je ik ad a London dao tu sredinu,
onda to svakako nije bio onaj London koji je opisao
Poe. U p o ređ en ju s njim , B audelaireov Pariz čuva izve-
sne c rte dobrog staro g vrem ena. Još je bilo skela koje
su prelazile preko Sene tam o gde će se docnije nadviti
lukovi mostova. Još je jedan preduzim ač, u godini Bau-
delaireove sm rti, mogao doći na pom isao da radi ugod­
nosti im ućnih stanovnika pu sti u p ro m et pet stotina
0 NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 197

nosiljki. Jos su bili o m iljen i p asaži, gde je b e sp o slič a r

bio p o šteđ en p riz o ra kola, k o ja ne p riz n a ju p ešak a k ao
k o nku ren ta« Bilo je p ro lazn ik a k o ji se z a b ija ju u go­
milu, ali p o sto jao je jo š i d o k o ličar kom e je p o tre b a n
slobodan p ro s to r i k o ji neće d a se liši svoga re n tije r-
skog priv atn ištv a. N eka m noštvo ide za svojim poslo­
vima: b esp o sličariti m ože re n tije r sam o o n d a k a d a k ao
takav već izlazi iz okvira. Tam o gde re n tije rstv o d a je
ton, za b esp o sličara im a isto toliko m alo m esta kao
1 u grozničavom s ao b rać a ju S itija. L ondon im a svog
čoveka gomile. D anguba N ante, k o ji je u Parizu bio
popularna fig u ra p re d m arto v sk o g doba*, p re d stav lja, u
izvesnoj m eri, njegov p an d an ; p a rišk i b esp o sličar b io
bi sre d in a 7.
K ako re n tije r gleda n a gom ilu, govori n am je d n a
priča —: p o sled n ja k o ju je nap isao E. T. A. H o ffm ann.
Delo se naziva Des V e tte rs E c k fe n ste r (K u zen o v pro ­
zor na uglu). P etn aest godina je sta rije o d Poeove p ri­
če, i svakako p re d stav lja je d a n od n a jra n ijih p o k u šaja d a
se obu h v atn o p rik aže slika ulice jed n o g većeg grada. Ra­
zlike izm eđu oba te k sta zaslu žu ju da b u d u obeležene.
Poeov p o sm atrač gleda kroz p ro z o r javnog lokala; ku-
zen, n aprotiv, sm ešten je u svoje kućanstvo. Poeov
p osm atrač podleže p rivlačenju, k o je ga k o n ačn o uvlači
u m aticu gomile. H affm annov kuzen k ra j p ro z o ra n a
uglu je paralizo van; o n ne bi m ogao ići za b u jico m čak
ni ond a k a d a b i je asetio n a v la stito j koži. On je, n a p ro ­
tiv, uzdignut n a d tom gom ilom kak o m u to i su g eriše

• Pešak je znao da, ponekad i provokativno, pokazuje

svoju nonšalantnost. Oko 1840. spadalo je u dobar ton da
se u pasažima izvode u šetnju kornjače. Dokoličar je rado
puštao da m u one određuju tempo. Da je to od njega za­
visilo, napredak bi morao naučiti da ide tim korakom. Ali
poslednja reč nije bila njegova, već Taylorova, koji je iz­
bacio parolu „dole besposličenje".
* Misli se na m artovsku revoluciju 1848. u Nemačkoj.
— Prim. prev.
1 U Glasbrennerovom tipu ispoljava se rentijer kao
zakržljao izdanak sitoajena (građanina). N ante nema povo­
da da se mnogo trudi. On se, isto onako udobno kao i ma­
lograđanin među svoja četiri zida, sm ešta na ulici, koja ga,
samo se po sebi razume, nikuda ne vodi.
198 WALTER BENJAMIN

njegov položaj u stanu u visokom prizemlju. Odatle

odm erava gomilu; p ijačni je dan, i gomila se oseća u
svom elem entu. On izdvaja dogledom iz nje žanr-scene.
U potrebi ovog in stru m en ta potpuno odgovara unutra­
šnji stav korisnika. On hoće svoga posetioca, kako sam
priznaje, d a posveti u „načela veštine gledanja”.8 Ta ve-
ština se sasto ji u sposobnosti d a čovek uživa u živim
slikama, onako kako se njim a i inače bavi biderm ajer.
Poučne izreke p red stav ljaju tum ačenje.9 Tekst možemo
p osm atrati kao pokušaj koji je počinjao da dolazi na
dnevni red. Ali jasno je d a je u B erlinu taj pokušaj pre-
duzet pod uslovim a koji su osujetili pun uspeh. Da je
H offm ann ikada kročio u Pariz ili London, da je bio
upućen na prikazivanje m ase kao takve, on se ne bi
držao pijace; ne bi ispunio sliku pretežno ženama; mo­
žda bi se prihvatio m otiva koje Poe nalazi kod gomile
u po k retu pod svetlošću plinskih svetiljaka. Uostalom,
oni m u nisu bili p o trebni da bi izneo na videlo ono
što je stravično, ono što su osetili ostali fizionomičari
velegrada. Ovamo sp ad a jedna sum orna Heineova pri-

8 Značajno je kako dolazi do ovog priznanja. Kuzen po-

sm atra, misli njegov posetilac, vrevu tamo dole samo zato
što uživa u promenljivoj igri boja. To ipak mora biti za­
morno na dugu stazu. Slično, i svakako ne mnogo docnije,
piše Gogolj povodom jednog sajma u Ukrajini: „Toliko je
mnogo ljudi išlo onamo da je čoveku svetlucalo pred oči­
m a”. Možda je svakodnevna slika gomile u pokretu neka­
da predstavljala prizor kome se oko tek moralo prilagoditi.
Ako prihvatimo ovo nagađanje, onda nije nemoguća pretpos­
tavka da su oku, pošto je savladalo taj zadatak, dobro doš­
le prilike u kojima bi moglo potvrditi da vlada tom svojom
novom stečenom sposobnošću. Postupak impresionističkog
slikarstva, da sliku postigne pomoću haosa obojenih mr­
lja, bio bi onda refleks iskustava koja su postala uobičaje­
na oku velegrađanina. Monetova slika katedrale u Chartre-
su, koja je, tako reći, mravinjak kamenja, mogla bi ilustro-
vati ovo shvatanje.
• Hoffmann u ovom tekstu poučno rasuđuje o slepcu
koji visoko drži glavu. Baudelaire je znao za ovu priču i u
zaključnom stihu Slepaca izvlači varijantu iz Hoffmannovog
posm atranja koja opovrgava njegovu poučnost: Que cher-
chent-iis au Ciel, tous ces aveugles? (,,§ta li svi ovi slepci
tamo na Nebu traže?”).
0 NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 199

m edba. „U proleće je veom a bolovao od o čiju " — tako

saopštava je d a n k o resp o n d en t V am hagenu* 1838. „Po-
slednji p u t p ro še tao sa m sa n jim je d n im delom bule­
vara. S ja j, život ove n a svoj n ačin je d in stv en e ulice po­
budio je u m eni b e sk rajn o divljenje, d o k je H eine ovoga
pu ta naglašeno isticao sv u o n u grozotu što je u tk a n a
u ovo sred ište sveta".

V III

S trah , o d v ratn o st i užasav an je izazivala je vele­

gradska gom ila ko d on ih k o ji su je p rv i zapazili. K od
Poea ona im a nečeg varvarskog. D isciplina je k ro ti sa­
mo sa tešk o m m ukom . D ocnije je Jam es E n so r n eu m o r­
no p ro ti vs tavi ja o u n jo j discip lin u d n eobuzdanost. On
u svoje k arn ev alsk e družine ra d o uvodi vojne jed in i­
ce. Oni se u zo rn o slažu. N aim e, k ao u zo r to ta lita rn ih
država, gde se p o licija slaže sa pljačk ašim a. V alćry,
k o ji im a o štro oko za ko m p lek s sim p to m a k o ji ozna­
čavaju „civilizaciju", ovako obeležava jed n o od odgova­
ra ju ć ih sta n ja stvari: „Stanovnik velikih g rad sk ih sre­
dišta", piše on, „pada o p e t u sta n je divljaštva, hoću da
kažem — u sam ljiv an ja. O sećanje d a si u p u ćen n a druge,
ra n ije staln o o d ržavano p o treb o m , p o step en o se o tu p ­
lju je u glatkom to k u so cijaln o g m ehanizm a. Svako u sa­
vršavanje ovog m ehanizm a stav lja van snage izvesne
načine p o n ašan ja, izvesne em ocije". K o m for izoluje. On,
sa d ru g e stra n e , približava njegove k o risn ik e m ehaniz­
m u. Sa p ro n alask o m šibica, sre d in o m pro šlo g veka,
dolazi do niza novina k o jim a je zajedničko to da nag­
lim p o k re to m ru k e izazivaju m nogočlan niz p ro cesa. Do
takvog ra z v itk a dolazi u m nogim p o d ru čjim a; on se,
izm eđu ostalog, vidi i n a telefonu, gde je staln o o k re­
ta n je ru čice zam enjeno p o d izan jem slušalice. M eđu
m nogobrojnim p o k re tim a u k lju čiv an ja, ub aciv an ja, oki-

* Karl August Varnhagen von Ense (1785—1858) —

— liberalni nemački književnik, prijatelj Heineov. —
— Prim. prev.
200 WALTER BENJAMIN

d an ja i tako d alje postalo je naročito značajno „škljo-

canje" fotografa. Pritisak p rsto m bio je dovoljan da
sačuva neki događaj n a neograničeno vreme. A parat je
zadao trenutku, tako reći, posm rtni šok. Takvim isku­
stvim a čula pip an ja p rid ru žila su se optička iskustva,
kakve donosi oglasni deo novina, ali i saobraćaj u
velikom gradu. K retanje u n jem u izaziva u pojedincu
niz šokova i sukoba. N a opasnim raskrsnicam a potre­
saju ga, kao u d ari baterije, inervacije u brzom sledu.
B audelaire govori o čoveku koji ulazi u gomilu kao u
rezervoar elek triciteta. On ga uskoro zatim, opisujući
iskustvo šoka, naziva „kaleidoskopom obdarenim sve-
šću". Dok Poeovi prolaznici još prividno bezrazložno
bacaju poglede na sve strane, današnji prolaznici to
m o raju činiti da bi se orijentišali prem a saobraćajnim
signalim a. Tako je tehnika podvrgla ljudski senzorijum
kom pleksnom treningu. Došao je dan kada je novoj i
neodložnoj po treb i za n adražajem počeo odgovarati
film. U film u se opažanje nalik na šok javlja kao for­
m alni princip. Ono što na tekućoj traci određuje ritam
proizvodnje nalazi se u filmu u ritm u prim anja.
M arx ne naglašava uzalud da je kod zanata postala
labava povezanost m om enata delatnostd. Ova poveza­
nost odnosi se p rem a fabričkom radniku za tekućom
trako m k ao osam ostaljena predm etna povezanost. Pro­
izvod, nezavisno od volje radnika, dospeva u njegov
akoioni rad iju s. I isto toliko svojevoljno ga napušta.
„Svakoj kapitalističkoj p ro iz v o d n ji..." , piše Marx, „za­
jedničko je to da ne p rim en ju je radnik uslov za rad,
već obratno, uslov za ra d radnika, ali ovo izvrtanje do­
bi ja teh n ički o pipljivu stv arn o st tek s m ašinom ” (KarI
M arks: K apital tom 1, preveli Moša Pijade i R odoljub
Čolaković, K ultura, Beograd 1958, str. 308). U radu
na m ašini rad n ik treba da se priuči „da sopstveno kre­
ta n je ” prilagodi „jednoobraznom i neprekidnom kreta­
nju nekog a u to m a ta . . . ” (Op. cit., str. 300). Sa ovim
rečim a posebna svetlost pad a na apsurdne jednoobra­
znosti koje Poe želi da p rid a gomili. Jednoobraznosti
odevanja i ponašanja i, ne na poslednjem mestu, jedno-
O NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 201

obraznostd m im ike. O sm eh nagoni n a razm išljan je. On

je, verovatno, dan as d o b ro p o zn at kao keep sm iling, a
fig u rira tam o kao m im ički am o rtiz a to r. „Svaki ra d n a
m ašini zah tev a”, glasi u gore d o ta k n u to m k o n tek stu ,
„da m u se ra d n ik p riu č i od ra n ih godina" (O p. cit.,
str. 308). Ovo p riu čav an je m o ra se razlikovati od vež-
ban ja. V ežbanje, u z a n a tu je d in o p resu d n o , bilo je jo š
zastup ljen o u m a n u fa k tu ri. N a njegovoj osnovi svaka
posebna g ran a p ro izv o d n je „nalazi u is k u s tv u teh n ičk i
oblik k o ji jo j odgovara; ona se p o la ko usavršava". Ona
se, doduše, b rz o k rista liše „čim je p o stig n u t o d ređen
stu p an j zrelosti". Ali, sa dru g e stra n e, ,,u svakom zan atu
koji zahvati, m a n u fa k tu ra s tv ara k la su takozvanih ne-
kvalifikovanih ra d n ik a , kakve je zan a tsk a ra d in o st stro ­
go isključivala. Pošto je na ra č u n čitave ra d n e sposob­
nosti razvila do v irtu o zn o sti skroz je d n o stra n u sp ecijal­
nost, m a n u fa k tu ra p o činje d a p rav i sp ecijalitet već i
od p o m a n jk a n ja svake razvijenosti. Uz h ije ra rh ijs k u po-
d elu n a stu p n jev e, ide ta d a i p ro s ta p odela ra d n ik a
n a kvalifikovane i nekvalifikovane” (O p. cit., s tr. 259).
N ekvalifikovan ra d n ik je n a jp o n ižen iji p riu č a v a n jem
m ašini. N jegov ra d je izolovan od isk u stv a. Sa n jim je
vežbanje izgubilo svoje p rav o .10 Ono što zabavni p a rk
o stv aru je sv o jim lju lja č k a m a i sličnim zabavam a, sam o
je p rim e r p riu č a v a n ja k o jem je p o d v rg n u t nekvalifi-
kovani ra d n ik u fab rici (p rim e r k o ji m u je povrem eno
m orao zam enjavati celokupni p ro g ram ; je r veština ču­
daka, ko jo j se m ali čovelk u zabavnim p ark o v im a m ogao
učiti, nalazila se u p u n o m p ro c v a tu istovrem eno sa bes-
poslenošću). Poeov te k st p ru ž a uv id u stv arn u poveza­
n ost izm eđu d ivljaštva a discipline. N jegovi prolaznici
po n a ša ju se kao d a su p rilagođeni au to m atim a, kao da
se m ogu jo š sam o a u to m a tsk i p onašati. N jihovo p o n a­
šanje re a k cija je n a šokove. „Ako ih nek o g u m e, o n i
se p re te ra n o revnosno k la n ja ju " (Op. cit., str. 90).

10 Sto je kraće vreme obučavanja industrijskog radni­

ka, utoliko je duže vreme obučavanja vojske. Možda to što
vežba iz proizvodne prak6e prelazi u praksu razaranja spa­
da u priprem u društva za totalni rat.
202 WALTER BENJAMIN

IX
Doživljaju šoka koji prolaznik ima u gomili odgo­
vara „doživljaj” radnika za mašinom. To još ne do­
p u šta pretp o stav k u da je Poe imao pojm a o industrij­
skom procesu. U svakom slučaju, Baudelaire je bio
veoma daleko od taikve predstave. Ali njega je privukao
jedan proces u kom e se refleksni mehanizam, koji ma­
šina pokreće kod radnika, može bliže proučavati na
dokoličaru, kao u nekom ogledalu. Ovaj proces pred­
stav lja h azardna igra. Ovo tvrđenje m ora izgledati
paradoksalno. Gde bi bala verovatnija suprotnost nego
izm eđu rad a i kocke? Alain jasno piše: ,,U p o jm u . . .
kocke . . . sadržano je . . . d a nijedna p a rtija ne zavisi
od prethodne. Igra ne želi da zna ni za kakav osiguran
p o lo ž a j. . . R anije stečene zasluge ne uzima u obzir, i u
tom e se razlikuje od rada. K o c k a . . . brzo obračunava
sa značajnom prošlošću, na koju se rad naslanja”. Rad
koji Alain, rekavši ovo, im a u vidu, jeste visoko izdife-
renciran i rad (rad koji bi, kao i duhovni, mogao saču­
vati izvesne c rte zan ata); to n ije rad većine fabričkih
radnika, n a jm a n je rad nekvalifikovanih radnika. Dodu­
še, ovom poslednjem n ed o staje pnimesa pustolovine, fa­
tam organe k o ja m am i igrača. Ali ono što m u nikako
ne nedostaje, jeste uzaludnost, praznina, nemogućnost
dovršenja, što je, m eđutim , .svojstveno najam nom radu
u fabrici. I p o k ret rad n ik a izazvan autom atskim proce­
som p o jav lju je se u igri, k o ja se ne ostvaruje bez b r­
zog p o k reta što ostavlja ulog ili uzima kartu. Ono što
je trzaj u p o k retu m ašinerije, to je u hazardnoj igri
otvaran je sa dobitkom . Pokret radnika na mašini je ne­
povezan sa p re th o d n im upravo tim e što predstavlja nje­
govo s trik tn o ponavljanje. Time što je svaki pokret
ruke na m ašini isto tako odvojen od prethodnog kao i
o tvaranje hazardne p a rtije od svakog poslednjeg, kuluk
najam nog radnika predstavlja, na svoj način, pandan
kuluku kockara. D elatnost obojice u istoj značajnoj meri
lišena je sadržine.
P ostoji jedna Senefelderova litografija koja prika­
zuje kockarski klub. N ijedan o d prikazanih na slici ne
0 NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 203

odaje se igri n a u o b ičajen način. Svaki je obuzet svo­

jim afektom , je d a n neo b u zd an o m rad o šću , d ru g i nepove-
re n je m p re m a p a rtn e ru , tre ć i tu p im o čajan jem , četv rti
svadljivošću; je d a n se sp re m a da n a p u sti svet. U raz­
nolikim p o n a ša n jim a im a nečeg skrivenog zajedničkog:
okupljene figure p o k a zu ju kak o m eh an izam kom e se
k ockari p re d a ju u h aza rd n o j igri zah v ata n jihovo telo i
dušu, tak o d a i u svojoj p riv a tn o j sferi, m a koliko m o­
gli b iti stra sn o uzbuđeni, m ogu jo š sam o refleksno fun-
g irati. P o n ašaju se kao p rolaznici u Poeovom tek stu .
2ive svoj život kao au to m a ti i liče n a fiktivne Bergso-
nove figure k o je su p o tp u n o likvidirale svoje p am ćenje.
Ne izgleda da je B au d elaire bio od an kocki, m a ko­
liko d a je im ao re č i sim p a tije p a čak i p o što v an ja za
one koji su to činili. M otiv k o ji je o b rad io u n o k tu rn u
K ocka a n tic ip ira n je njegovim sh v atan jem m oderne.
N apisati K o ck u značilo je obaviti d eo svog zadatka.
Slika ko ck ara p o stala je kod B audelairea, u stv ari, m o­
d e ra n d o d atak arh aičn o j : ’ici m ačevaoca. I je d a n i
drugi s u h e ro jsk e figure. B o m e je gledao B audelaireo-
vim očim a k ad a je pisao: „K ada bi se sva snaga i
s t r a s t . . . k o je se svake godine ra s ip a ju za k o ck arsk im
s to lo v im a . . . p rik u p ile . . . bilo b i to dovoljno da se
stvore rim sk i n a ro d i rim sk a isto rija . Ali u p rav o u tom e
1 jeste stv a r što svakog čoveka, rođenog kao R im ljanina,
građan sk o d ru štv o hoće da liši svega rim skog, i zato
s u . . . u v e d e n e . . . h azard n e i d ru štv e n e igre, ita lijan sk e
o pere i elegantne novine". — U g rađ an stv u je h azard n a
igra odom aćena tek u d evetnaestom veku; u osam nae­
stom sam o se plem stvo kockalo. K ocku je ra širila Na-
poleonova vojska, i sad a o n a sp ad a ,,u p rizo re m onden-
skog života i h ilja d a n esređ en ih egzistencija k oje žive
u su teren im a velikih gradova" — u p riz o r u kom e je
B aud elaire h teo da vidi ono h ero jstv o „kakvo je svoj­
stveno n ašo j epohi".
Ako k o cku želim o p o sm a tra ti ne to lik o u tehnič­
kom koliko u psihološkom pogledu, B audelaireova kon­
cepcija izgleda jo š z n ačajn ija. Jasn o je da k o ck ar ide za
dobitkom . Ali ipak njegovu te ž n ju da d o b ije i dođe do
novca nećem o m oći nazvati željom u p ravom sm islu
 204 WALTER BENJAMIN

reči. Možda ga u duši ispunjava požuda, možda neka

m račn a odlučnost. U svakom slučaju on je u stanju
kada se ne može mnogo služiti iskustvom .« Želja, sa
svoje stran e, spada, naprotiv, u kategorije iskustva. „Ono
što čovek želi u m ladosti, ima u s taro sti u izobilju”, stoji
kod Goethea. Što se ran ije izrazi neka želja, utoliko
im a više izgleda d a bude ispunjena. Što se neka želja
više p ruža u daljinu, utoliko se više možemo nadati nje­
nom ispunjenju. Ali ono što je vodilo natrag, u daljinu
vrem ena, jeste iskustvo, koje ispunjava i raščlanjava
to vreme. Zato je ispunjena želja k ru n a dosuđena isku­
stvu. U sim bolici naroda, daljina p ro sto ra može zame-
n iti d aljin u vrem ena. Zato je zvezda padalica, koja pa­
dne u b esk rajn u d aljin u prostora, postala simbol ispu­
n jen e želje. Crvena b ilijarsk a lopta što se k o trlja u
sledeću ru p u , sledeća k a rta koja leži odozgo — prava
su su p ro tn o st zvezdi padalici. Vreme sadržano u tre­
n u tk u kada svetlost zvezde padalice zasija čoveku, po
svojoj građi p rip ad a onom vrem enu koje je Joubert
o crtao s njem u svojstvenom sigurnošću. „Vreme”, kaže
on, „nalazi se u večnosti; ali to nije zem aljsko vreme,
svetsko v re m e . . . To vrem e ne razara, ono samo usavr­
šava”. Ono je p andan paklenom vrem enu u kome se odi­
grava egzistencija onih koji ne sm eju ništa dovršiti
što su započeli. Ozloglašenost hazardne igre potiče, u
stvari, od toga što se sam kockar prihvata posla (nepo­
pravljiva m u šte rija lu trije neće biti tako prezirana kao
hazard er u užem sm islu reči).
N eprestano počinjanje od početka regulativna je ide­
ja kocke ('kao i najam n o g ra d a ). Zato ima punog smisla

11 Igra stavlja poredak iskustva van snage. Možda up­

ravo neko nejasno ošećanje 0 tome čini među kockarima
uobičajenim „prostačko pozivanje na iskustvo”. Kockar ka­
že: „moj broj", kao što bonvivan kaže: „moj tip”. Pred kraj
drugog carstva njihovo je shvatanje bilo merodavno. „Na bu­
levarima je bilo uobičajeno sve objašnjavati slučajem”.
Ovom načinu mišljenja pogoduje klađenje. Ono je sredstvo
da se događajima prida karakter šoka, kako bi se izdvojili
iz iskustvenih veza. Za buržoaziju su i politički događaji la­
ko primali oblik zbivanja za kockarskim stolom.
0 NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 205

k ad a se kod B au d elairea k azaljk a k o ja označava se­

k u nd e — la seconde — ja v lja kao p a rtn e r k ockara.

Souviens-toj que le Tem ps est un jouneur avide

Qui gagne sons tricherf č. tout coupI c’est la loi!
(S eti se): Vreme kao kockar je nezaiasni
koji ne varajući dobija svakog puta!
Prev. Branimir 2ivojinović)

U jed n o m d ru g o m te k stu m esto ovde zam išljene

sek u n d a re zauzim a sam satan a. N jegovom d elokrugu
p rip a d a n esum njivo i ću tijiv i p akao, u k o ji p esm a
K o ck a u p u ću je one što su s e o d ali ko ck an ju .

Voilč. le noir tableau qu’en un rive nocturne

Je vis se derouler sous m on oeil clairvoyant,
Moi-mime, dans un coin de V antre tacitum e,
Je me vis accoudi, froid, muet, enviant,
Enviant de ces gens la passion tenace.
(E to prizora crnog koji u noćnom snu sam
uočavao jasno prodornim svojim okom.
U kutu špilje neme, hladan i ćutljiv, tu sam
bio i ja, podnimljen, sa zavišću dubokom
što se ti ljudi drže žilavo svoje strasti.
Prev. Branimir 2ivojinović)

Pesnik ne učestv u je u kocki. On sto ji u svom e uglu;

nim a lo sre ć n iji o d n jih , k o c k ara. I o n je u svom isk u ­
stv u p rev aren čovek, m o d e ra n čovek. Sam o što on od­
b ija d ro g u k o jo m ko ck ari p o k u šav a ju da o šam u te svest
1 k o ja ih je p re d a la v lasti sek u n d a re .12

'** Dejstvo droge, o kojem je ovde reč, vremenski je

specifikovano kao i patnja, koju ono treba da olakša. Vre­
me je m aterija u koju su utkane fantazmagorije igre. Gour-
don piše u svojim Faucheurs de nuits (Kosači noći): „Tvr­
dim da je strast prem a kocki najplem enitija od svih stras­
ti, je r uključuje sve ostale. Niz srećnih poteza (coups) pru­
ža mi više uživanja nego što ga čovek koji ne igra može
im ati tokom mnogih g o d in a. .. Verujete li, možda, da u
zlatu koje zgrćem vidim samo dobitak? Varate se. Vidim
u tome zadovoljstva koja ono donosi, i naslađujem se nji­
m a. Ona mi dolaze prebrzo da bi me mogla prezasititi, suviše
 206 WALTER BENJAMIN

E t mon coeur s'effraya d’envier maint pauvre homme

Courant avec ferveur a Vabime beant,
E t qui, soul de son sang, prifirerait en somme
La douleur d la mort et Venfer au ndant.
(I zgrozih se što ovim zavidim jadnicima
koje nemirni očaj u provaliju ganja,
koje krv opi, te su bol i pakao njima
ipak od sm rti draži i od nepostojanja!
Prev. Branimir Zivojinović)
B audelaire u ovim poslednjim stihovima uzima ne­
strp lje n je za podlogu kockarske neobuzdane strasti. On
je to nestrp ljen je, u njegovom najčistijem vidu, nalazio
u sebi. Njegovi plahoviti izlivi besa imali su izražajnu
snagu Giottove Irak u n d ije u Padovi.

Ako je verovati Bergsonu, predočavanje trajan ja

(d u ree ) skida čoveku sa duše opsesiju vremena. Proust
se drži te vere i pom oću n je je razvio vežbe u kojim a se
celog života tru d io da iznosi n a svetlost dana prošlost
ispunjenu svim rem iniscencijam a koje su mu, za vreme
njenog o stajan ja u podsvesti, pro d rle u pore. Bio je ne-
uporediv čitalac Cveća zla; je r osećao je da se tu događa
nešto srodno. Ne možem o dobro poznavati Baudelairea
ako ne obuhvatim o Proustovo iskustvo s njim . „Vreme
se", kaže Pro u st, „čudno rasp ad a kod Baudelairea; samo
se m alo re tk ih dana otkriva; to su značajni dani. Tako
razum em o zašto su kod njega česti obrti kao ,kada je­
dne večeri' i slični”. Ovi značajni dani su dani ispunje­
nog vrem ena, d a kažemo sa Joubertom . To su dani seća­
nja. N jih ne obeležava nikakav doživljaj. Oni nisu
raznovrsno da bi mi mogla biti dosadna. 2ivim stotine života
u jednom jedinom. Kada putujem, onda je to kao da putuje
električna varnica. .. Kada sam škrt i svoje banknote za­
državam” za igru, „onda je to zato što isuviše dobro znam
da cenim vreme da "bih novac ulagao kao drugi ljudi. Neko
određeno uživanje koje bih dopustio sebi stajalo bi me hi­
ljade drugih uživanja... Uživam u mislima i ne želim ni­
kakva druga uživanja”. Slično izlaže stvari Anatole France
u svojim lepim zapisima o igri iz Epikurovog vrta.
O NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 207

povezani sa ostalim , o n i se, n ap ro tiv , iz d v ajaju iz vre­

m ena. Ono što čini n jih o v u sad ržin u , B au d elaire je for-
m ulisao u p o jm u c o rresp o n d an ces (sa g lasn o sti). On sto ji
neposred n o uz p o ja m „m oderne lepote".
O dbacujući u č en u lite ra tu ru o sag lasn o stim a (o n e
su zajedničko d o b ro m istič ara; B au d elaire je na n jih
n aišao ko d F o u riera), P ro u st se više ne bavd a rtistič k im
v arijacijam a o činjeničnom stan ju , v a rija c ija m a k o je za
podlogu im a ju sin e stezije. B itn o je d a saglasnosti for-
m ulišu je d a n p o ja m isk u stv a k o ji u sebe u k lju č u je kult-
ske elem ente. Sam o n a ta j n ačin što je prisv o jio te ele­
m ente, B audelaire je m ogao p o tp u n o oceniti šta je, u
stvari, značio slom čiji je on, kao m o d e ra n čovek, bio
svedok. Sam o ga je ta k o m ogao spoznati kao n je m u li­
čno u pućen izazov, k o ji je p rih v a tio u C veću zla. Ako
stvarno p o sto ji n e k a ta jn a a rh ite k tu ra ove knjige, čem u
su posvećene m noge sp ek u lacije, o n d a bi ciklus p esa­
m a ko jim započinje k n jig a m ogao b iti posvećen nečem
n epov ratn o izgubljenom . T om e cik lu su p rip a d a ju dva
soneta isto v etn a p o svojim m otivim a. Prvi, p o d naslo­
vom Saglasnosti, p očinje:
La Nature est un temple oil đe vivants piliers
Laissent parfois sortir đe confuses paroles;
L’hom m e y passe & travers des for its de symboles
Qui Vobservent avec les regards familiers.
Comme de longs ichos qui de loin se confondent
Dans une tinebreuse et profonde uniti,
Vaste com me la nuit et com me la clarti,
Les parfum s, les couleurs et les sons se ripondent.
(Priroda je hram gde mutne reči sleću
Sa stubova živih ponekad, a dole
Ko kroz šumu ide čovek kroz simbole,
Sto ga putem prisnim pogledima sreću.
Ko odjeci dugi što daljem se svode
U jedinstvo mračno i duboko što je
Ogromno ko noć i kao svetlost, boje
Mirisi i zvuci razgovore vode.
Prev. Ivan V. Lalić)
Ono što je B audelaire im ao u vidu govoreći o sa­
glasnostim a, m ožem o obeležiti kao iskustvo k o je pok u ­
šava d a se obezbedi od kriza. Ono je m ogućno sam o u
 208 WALTER BENJAMIN

oblasti kulta. Ako prevaziđe to područje, pokazuje se

kao lepota. U lepoti se javlja kultska vrednost umet-
nosti.ia
13 Lepota se može dvostruko definisati u svom odnosu
prema istoriji i prema prirodi. I u jednom i u drugom doći
će do izraza privid, aporetsko u lepom. (Prvi samo nagove-
štavamo. Lepota je u svom istorijskom biću poziv da se čo­
vek priključi onima koji su joj se ranije divili. Obuzetost
lepotom je ad plures ire, kako su Rimljani nazivali umira­
nje. Privid u lepoti za ovu definiciju sastoji se u tome da
se identičan predmet, za kojim divljenje teži, ne može naći
u delu. Divljenje ubira plodove onog čemu su se ranija poko-
lenja u delu divila. Goethe je rekao, što ovde obelodanjuje
konačan zaključak zemaljske mudrosti: Sve što je izvršilo
veliki uticaj ne može se, u stvari, uopšte više prosuđivati).
Lepota u svom odnosu prema prirodi može se odrediti kao
ono što „suštinski ostaje istovetno samome sebi samo pod
velom”. Saglasja nas obaveštavaju o tome šta se podrazumeva
pod takvim velom. Možemo ovo poslednje (veo), uz doduše
smelo sažimanje, obeležiti kao ono „što odražava” u umet-
ničkom delu. Saglasja predstavljaju instancu pred kojom se
predm et umetnosti nalazi kao nešto što treba vemo odra­
ziti, ali koji je na taj način i potpuno aporetičan (nerešljiv).
Ako bismo hteli pokušati da u samom jezičkom materija­
lu kopiramo tu aporiju, došli bismo do toga da lepotu od­
redimo kao predmet iskustva u stanju sličnosti. Ova od­
redba poklopila bi se sa Valeryjevom formulacijom: „Le­
pota, možda, zahteva ropsko podražavan je onoga što se
ne može odrediti u stvarima”. Ako se Proust tako rado
vraća na taj predmet (koji se kod njega javlja kao pono­
vo nađeno vreme), onda ne možemo reći da razglašava
tajnu. To što on rečito i neprestano stavlja u središte svo­
ga razm atranja pojam umetničkog dela kao odraza, po­
jam lepote, ukratko, samo hermetički aspekt umetnosti,
to pre spada u neskladne strane njegovog postupka. On
raspravlja o nastanku i namerama svoga dela, lakoćom i
velegradskim tonom koji bi pristajao nekom otmenom
amateru. To ima, valja reći, svoj pandan kod Bergsona.
Sledeće reči, u kojima filosof nagoveštava šta se sve može
očekivati od opažajnog predočavanja neprekidnog toka
nastajanja, im aju naglasak koji podseća na Prousta: „Mo­
žemo svoj život iz dana u dan prožimati takvim gledanjem
i na taj način, zahvaljujući filosofiji, uživati isto zado­
voljstvo kao što je ono za koje zahvaljujemo umetnosti;
samo kada bi se češće javljalo, bilo bi stalnije i pristu­
pačnije običnom sm rtniku”. Bergson vidi na domak ruke
ono što Valery, u skladu sa tačnijim Goetheovim uviđa­
njem, vidi kao „ovde”, u kome se zbiva ono što je nedo-
sežno.
0 NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 209

Saglasnosti su p o d aci sećan ja. To n isu isto rijsk i,

već p re d isto rijsk i podaci. Ono što p razn ičn e d a n e čini
velikim, svečanim , to je su sre t sa ra n ijim životom . To
je B audelaire izneo u so n etu R a n iji život. Slike pećina
1 b iljak a, o b lak a i valova k o je priziva p o četak ovog d ru ­
gog soneta, izd v ajaju se iz toplog isp aren ja suza, suza
čežnje za zavičajem . „P u tn ik gleda u te tugom obavijene
daljine, i u njegove o či n av iru suze h isterije, h y sterical
te a rs ”, piše B audelaire u svojoj recen ziji p esam a M arce-
line D esbordes-V alm ore. S im u ltan ih veza, kako su ih
docnije sim b o listi negovali, nem a. P ro šlo st žu b o ri u
odjecim a; p a i s im o k a n o n sk o iskustvo o n jim a im a
svoje m esto u nekom ra n ije m životu:

Les houles, en roulant les images des deux,

Melaient d’une fagon solennelle et m ystique
Les tout-puissants accords de leur riche musique
Aux couleurs du couchant r e fliti par mes yeux.
C’est la que j'ai v ic u . „.
(Njišući lik nebesa, talasi u svom toku
na mističan i svečan način su propUtali
moćna sazvučja zvonka sa ognjem što ga pali
večernje sunce jarkim bojam a u mom oku.
Tu su m i . .. tekli d a n i. ..
Prev. Branimir 2ivojinović)

To što re stau rativ n a P ro u sto v a volja o staje sple­

tena okvirim a zem aljskog p o sto ja n ja, a B au d elaire ih
prelazi, m ožem o sh v atiti kao izraz toga koliko su se
izvom ije i snažnije su p ro tn e sile javile B audelaireu. I
jedva da m u je poezija savršenije polazila za ru k o m nego
tam o gde on, n jim a svladan, izgleda rezigniran. Pribi-
ranje p rik azu je alegorije m rtvog d o b a n a su p ro t dubo­
kom nebu:
. . . Vois se pencher les d ifu n tes A nnies
Sur les balcons du del, en robes surannies.
(...E n o , mrtve Godine zovu mene
sa nebeskih balkona, starinski odevene;
Prev. Branimir 2ivojinović)
U ovim stihovim a B audelaire se zadovoljava tim e
da u vidu staro m o d n o sti slavi ono* što je nezapam ćeno,
 210 WALTER BENJAMIN

što m u je izmaklo. Proust misld da su godine koje se

jav ljaju na balkonu veoma bliske godinama u Combrayu,
kada se u posledmjoj knjizi vraća na iskustvo što ga je
proželo kada je okusio m adlenu. ffU Baudelairea ta
sjećanja, još b ro jn ija, zacijelo nisu tako slučajna, pa su
stoga, po mome m išljenju, presudna. Jer sam pjesnik
pom inje i dokonije traži, na p rim jer, u mirisu neke
žene, u m irisu njene kose i njenih grudi, sličnosti koje
će ga nadahnuti i koje će m u evocirati ,plavet neba
b esk rajn a i ok ru g la’ d .jednu luku punu plamenova i
ja r b o la '" (M arcel Proust: Pronađeno vrijem e, Zora, Za­
greb 1965, str. 221). Ove reči .su javno priznat moto
za Proustovo delo. Ono je srodno Baudelaireovom, koje
je dane sećanja p rik u p ilo u duhovnu godinu.
Ali Cveće zla ne bi bilo ono što jeste d a je u njem u
vladao sam o ovaj uspeh. Ono je pre jedinstveno po tome
što je iz neefikasnosti iste te utehe, što je iz izneverava-
n ja istoga žara, što je iz neuspeha istoga dela izmamilo
pesm e koje ni po ćem u ne zaostaju za onima gde sa-
glasnosti slave svoje svečanosti. Knjiga Splin i ideal
prv a je m eđu ciklusim a Cveća zla. Ideal daje snagu
sećanju; splin, naprotiv, priziva roj sekundi u boj pro­
tiv sećanja. Splin je njihov zapovednik, kao što je đavo
zapovednik gamadi. U nizu pesam a o splinu nalazi se
Želja za ništavilom , u kojoj stoji:
Le Printemps adorable a perdu son odeur!
(Izgubilo je milo Proleće miris svoj!
Prev. Branimir 2ivojinović)

U ovom stih u B audelaire kaže jednu k rajnost na

k ra jn je diskretan način; to ovaj stih čini jedinstveno
njegovim. U reči „izgubilo” priznat je slom iskustva u
kojem je on nekada ran ije učestvovao. Miris je nepristu­
pačan refugijum spontanog pam ćenja. On se teško pri­
družuje nekoj vidnoj predstavi, m eđu čulnim utiscim a
pridružiće se sam o istom m irisu. Ako je prepoznavanju
nekog m irisa p re svakog dirugog sećanja svojstvena p ri­
vilegija da teši, onda je to, možda, zato što takvo sećanje
duboko ošam ućuje svest o proricanju vremena. Miris
O NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 211

utapa godine u m irisu k o ji priziva u sećanje. Za onoga

koji više n išta ne m ože isk u siti nem a u teh e. A u p rav o
ta nem ogućnost čin i stv arn u su štin u srdžbe. O naj ko je
srdit „neće n išta da č u je ”; njegova p raslik a, Tim on,
besni p ro tiv svih lju d i bez razlike; on više n ije u stan ju
da razlikuje p roverenog p rija te lja od sm rtn o g n e p rija ­
telja.* D'Aurevilly je p ro d o rn im pogledom shvatio ovo
stanje u Đ audelaireu; o n ga naziva „T im onom sa geni­
jem A rhiloha". S rd žb a njegovim izlivim a odm erav a ta k t
sekunde, kojem je m elanholik podlegao.
E t le Tem ps m ’engloutit m inute par minute,
Comme la neige im m ense un corps pris ćLe roideur
(I proždire me Vreme, sve dublje svaki tren
tonem, k'o smrzlo telo u nam etu dubokom;
Prev. Branimir 2ivojinović)

Ovi stihovi se nep o sred n o n a sta v lja ju n a navedene.

U splinu je vrem e opredm ećeno; m in u ti p o k riv a ju čo-
veka k a o pah u ljice. To vrem e je b e zisto rijsk o , k ao i
vrem e „nehotičnog p a m ć en ja ”. Ali u splinu p e rc ep c ija
vrem ena je n ep riro d n o zao štren a; svaka s ek u n d a nalazi
na p o p rištu svest, k o ja će p rih v a titi šok sekunde.*4

* Misli se na Šekspirovu dram u Timon Atinjanin —

— Prim. prev.
■4 U mističnom dijalogu između Monosa i Une, Poe
je, tako reći, uklopio u trajan je prazan tok vremena kome
je individua izložena u splinu i čini se da oseća kao bla­
ženstvo to što je sada lišen njegovih užasa. To je „šesto
čulo”, koje pokojnik stiče u vidu dara da čak i iz praznog
toka vremena izvlači harm oniju. Nju, doduše, sasvim bla­
go remeti takt sekundne kazaljke. „Imao sam utisak da
je u m oju glavu ušlo nešto o čemu ljudskoj inteligenciji
nipošto ne mogu dati neki pojam, m akar i nejasan. Naj­
radije bm govorio o nekoj vibraciji mentalnog regulatora.
U pitanju je spiritualni ekvivalent apstraktne ljudske
predstave o vremenu. O pticanja zvezda su bila potpuno
usklađena sa ovim kretanjem — ili nekim odgovaraju­
ćim. Tako sam merio neravnom em osti časovnika na ka­
minu i džepnih časovnika prisutnih. Njihovo kucanje is­
punjavalo mi je uši. N ajm anja odstupanja od pravilnog
ta k ta ...is to toliko bi me zabolela koliko bi me među
ljudima uvredila povreda apstraktne istine”.
 212 WALTER BENJAMIN

R ačunanje vrem ena, koje svoju ravnom ernost nad­

re đ u je tra ja n ju , ipak se ne može odreći toga da ne za­
drži u sebi raznovrsne, izuzetne fragm ente. Spajanje
priznavanja k v aliteta s a m erenjem kvantiteta bilo je
delo kalendara, koji sa praznicim a, tako reći, ostavljaju
m esta za sećanje. Covek k o ji gubi iskustvo oseća se iz­
bačenim iz kalendara. V elegrađanin se u nedelju upozna­
je sa tim osećanjem , B audelaire ga ima avant la lefctre
(u m alom , u slici) u jed n o j pesm i o splinu:

Des cloches tout a coup sautent avec furie

E t lancent vers le d e l un ajfreux hurlement,
Ainsi que des esprits errants et sans patrie
Qui se m ettent a geindre opini&trement.
(Zvona podskoče naglo, razbesnela, i njine
grozne drečave kletve pravo se k nebu penju,
ko kad duhovi koji blude bez domovine
započnu jogunasto da cvile i da stenju.
Prev. Branimir Zivojinović)
Zvona, koja su nekada p ripadala praznicima, izba­
čena su iz kalendara, kao i ljudi. Ona liče na jadne
duše koje m nogo lu taju , ali nem aju istoriju. Dok Baude­
laire u splinu i u „pređašnjem životu" drži u rukam a
razb ijen e sastav n e delove pravog istorijskog iskustva,
dotle se B ergson u svojoj predstavi „ trajan ja" daleko
više otuđio od istorije. „M etafizičar Bergson utajio je
s m rt”. To što u Bergsonovom tra ja n ju sm rt otpada,
ograđuje ga o d istorijskog (kao i predistorijskog) po­
retka. Bergsonov p o jam akcije (action) u skladu je sa
ovim. Kumovao m u je „zdrav ljudski razum ", kojim se
ističe „p raktičan čovek". „Trajanje", iz kojeg je izbri­
sana sm rt, im a lošu b esk rajn o st ukrasa. Ono isključuje
m ogućnost da se u njega unese tradicija.1« Ono je ova-
ploćenje jednog doživljaja koji se šepuri u pozajm lje­
nom ru h u iskustva. Splin, naprotiv, izlaže doživljaj u

15 Zakržljavanje iskustva ispoljava se kod Prousta u

savršenom uspehu krajnje namere. Nema ničeg umetnic-
kijeg od toga kako se on kao uzgred, ničeg poštenijeg od
toga kako se on neprestano trudi da predoči čitaocu: spa­
senje je moja privatna stvar.
0 NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 213

svoj njegovoj golotinji. Melanholik vidi s užasom kako

zemlja pada natrag u golo prirodno stanje. Ne okružuje
je nikakav dašak prethodne istorije. Nikakva aura. Tako
se ona javlja u štihovima Zelje za ništavilom, koji se
nadovezuju na prethodne:
Je contemple d'en haut le globe en sa rondeur,
E t je riy cherche plus l’abri d'une cahute.
(Gledam s visine zemlju i kružni beskraj njen,
ali kolibe zaklon ne tražim više okom!
Prev. Branimir 2ivojinović)

XI

Akp predstave koje, nalazeći se u „spontanom pam­

ćenju", teže da se grupišu oko jednog predmeta opa­
žanja, nazivamo njegovom aurom, onda aura na pred­
metu nekog opažanja upravo odgovara iskustvu koje se
na nekom upotrebnom predmetu taloži kao vežba. Pos­
tupci izgrađeni na kameri i docnijim odgovarajućim
aparaturama proširuju obim „namernog pamćenja",
omogućuju da aparatura u svako doba snimi sliku i
zvuk nekog zbivanja. Ti postupci postaju time bitna
dostignuća društva u kome se vežba gubi. — Dageroti-
pija je imala za Baudelairea nečeg uzbuđujućeg i zastra­
šujućeg; njenu draž on naziva „iznenađujućom i svire­
pom”. On je, prema tome, ipak osećao pomenutu vezu,
mada je, začelo, nije i prozreo. Kao što je stalno težio
da modernosti obezbedi mesto i, naročito u umetnosti,
da joj ga odredi, tako je činio i kad je reč o fotografiji.
Kad god bi osetio opasnost koju sa sobom nosi foto­
grafija, pokušavao bi da za to učini odgovornim njen
„pogrešno shvaćen napredak". Pritom je sebi doduše,
priznavao da je „glupost mase" unapređuje (šari Bodler:
Odabrana proza, Nolit, Beograd, 1957, str. 275). „Ova
idolopoklonska gomila zastupa ideal dostojan n je ...
Neki osvetoljubivi bog uslišio je želje množine i Dager
postade njen mesija" (op. cit., str. 273). Bez obzira
na to, Baudelaire pokušava da pomirljivije posmatra
214 WALTER BENJAMIN

stvari. Fotografija m ože spokojno prisvojiti prolazne

stvari, koje im a ju pravo na „mesto u arhivi našeg pam ­
ćen ja” (op. cit., str. 275), ako p ritom sam o „ne zakro-
či u oblast neopipljivog i imaginarnog, u oblast umet-
nosti, u sve ono što vredi samo onim što mu doda čovek
svojom dušom . . . " (n a istom m estu). Ova presuda teško
da je solom onska. S talna sprem nost voljnog, diskurziv­
nog sećanja, kojem pom aže tehnika reprodukcije, ogra­
ničava p ro sto r m ašti. Ovu pre možemo shvatiti kao spo­
sobnost da izrazimo posebne želje; takve kojim a se kao
ispu n jen je može nam eniti „nešto lepo”. Valery je opet
pobliže označio za šta bi ovo ispunjenje bilo vezano:
„Mi prepoznajem o (um etničko delo) po tome što nijed­
na ,ideja' koja ga može u nam a probuditi, nijedan čin
koji nam ga sugeriše, — n iti ga dovršavaju, niti ga iscrp­
ljuju: uzalud m irišem o neki ovet koji se slaže sa čulom
m irisa, ne možemo se osloboditi ovoga m irisa čije uži­
vanje podstiče potrebu; i nijedno sećanje, nijedna misao
i nijed n o delo ne b rišu njegovo dejstvo niti nas upravo
oslobađaju njegove vlasti. Evo za čime ide onaj koji
hoće da stv o ri um etn ičko d elo"* Umetnička slika bi,
prem a ovom načinu posm atranja, od nekog prizora re-
produkovala ono čega se oko ne može nagledati. Ono
čime ispunjava želju k o ja se može projicirati u njeno
poreklo, bilo bi nešto što ovu želju stalno pothranjuje.
Ono što snim ak odvaja od slike i zbog čega takođe
i za jedno i za drugo ne može p o sto jati zajedničko vlada-
juće načelo „oblikovanja”, jasno je, dakle: pogledu, koji
se ne može nagledati slike, snim ak p re predstavlja ono
što jelo znači za glad ili piće za žeđ.
K rizu um etničkog odraza, koja se tako ocrtava, mo­
žemo p red stav iti kao sastavni deo krize samog opažanja.
— Ono što uživanje u lepoti čini neutoljivim, to je slika
proh u jalo g doba, koje B audelaire prikriveno imenuje
kroz suze tuge za zavičajem. „Ah, u doba iščezla odavno
ti m i sestra ili žena b i” (prev. Velimir Zivojinović).**
Ovo p rizn an je je danak koji lepota kao takva može

* Paul Valćry: Oeuvres, str. 1409. .

** Reč je o Geteovoj pesmi posvećenoj gospođi Stem.
— Prim. prev.
0 NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 215

zahtevati. Ukoliko umetnost ide za lepotom, i lepotu,

ma koliko jednostavno, „odražava”, ona je izvlači (kao
Faust Jelenu) iz dubine vremena.16 Ovo se u tehničkoj
reprodukciji više ne zbiva. (U njoj lepota nema mesto.)
U kontekstu Broustovog prigovora oskudnosti i nedo­
statku dubine sliiki iz Venecije koje mu iznosi „namemo
pamćenje”, on piše da mu se pri samoj reči „Venecija"
ova riznica slika činila isto toliko neukusna kao neka
izložba fotografija. Ako specifičnost slika koje dolaze iz
„spontanog pamćenja” vidimo u tome što imaju auru,
onda fotografija presudno učestvuje u „propadanju
aure”. Ono što smo kod dagerotipije morali osećati kao
neljudsko, mogli bismo reći ubilačko, bilo je (uostalom,
dugotrajno) gledanje u aparat, jer aparat snima sliku
čoveka, ne uzvraćajući mu njegov pogled. U pogledu je,
međutim, sadržano očekivanje da na njega odgovori onaj
kome se on poklanja. Tamo gde se odgovara na to očeki­
vanje (koje se, isto tako, u mišljenju može vezati za ne­
ki intencionalni pažljiv pogled kao i za pogled u obič­
nom smislu reči), pogled stiče iskustvo aure u svoj
njenoj punoći. „Opažljivost”, sudi Novalis, „jeste paž­
nja". Opažljivost o kojoj on ovako govori upravo je
opažljivost aure. Iskustvo aure zasniva se, dakle, na
prenošenju jednog oblika reakcije, uobičajenog u ljud­
skom društvu, na odnos nežive ili žive prirode prema
čoveku. Onaj koga posmatraju ili koji veruje da ga
posmatraju podiže pogled. Iskusiti auru neke pojave
znači omogućiti joj da podigne pogled.17 Tome odgova­
raju nalazi „spontanog pamćenja”. Oni su, uostalom, je-

19 Trenutak takvog uspeha se opet sam odlikuje kao

jedinstven. Na tome se temelji konstruktivan plan Pro-
ustovog dela: svaka situacija u kojoj hroničara obuzi­
ma dah izgubljenog vremena postaje time neuporediva i
izdvaja se iz niza dana.
17 Ovo omogućivanje je izvorište poezije. Tamo gde
čovek, životinja ili nešto neoživotvoreno, omogućeni od
strane pisca, podižu svoj pogled, nešto vuče pisca u da­
ljinu; pogled tako probuđene prirode sanja i povlači knji­
ževnika za svojim snom. I reči mogu imati svoju auru.
K.arl Kraus ju je ovako opisao: „Sto iz veće blizine pos-
matram o reč, to se ona dalje povlači”.
216 WALTER BENJAMIN

dinstveni: oni izmiču sećanju koje pokušava da ih uklju­

či u sebe. Time p o d upiru shvatanje aure koje pod njom
podrazum eva „jedinstvenu pojavu neke daljine". U ovom
određ en ju je značajno što čini providnim kultski ka­
ra k te r fenom ena. (S uštinska d aljin a je ono što je nepri­
stupačno. Doista, nep ristu p ačn o st je glavni k arak ter kul-
tske slike.) Ne treb a podvlačiti koliko je Proust bio
upućen u problem aure. Ipaik je značajno da ga, kada
m u se za to pruži prilika, dotiče u pojm ovim a koji u
sebi u k lju ču ju n jen u teo riju : „Mnogi koji vole tajne
lask aju sebi da stvarim a ostaje nešto od pogleda koji
su nekada na n jim a počivali”. (Ali svakako i sposobnost
da se na n jih odgovori.) „Oni m isle da se spomenici i
slike p rik azu ju sam o pod nežnim velom koji su, to­
kom vekova, oko n jih otkali ljubav i predanost tolikih
obožavalaca. Ova him era", tako Proust uzmičući zaklju­
čuje, „postala bi istina kad bi je ti lju d i dovodili u vezu
sa jedinom realnošću koja postoji za individuu, naime
sa n jenim sopstvenim svetom osećanja". Bliska ali da­
lekosežnija, je r je objektivno orijentisana, jeste Vale-
ryjeva definicija opažanja u snu kao auratičnog opaža­
nja: „K ada kažem: vidim to ovde, ne postavljam jedna-
činu izm eđu sebe i s tv a r i. . . U snu, naprotiv, nalazimo
jednačinu. Stvari koje vidim, vide me isto tako kao
što i ja n jih vidim". Opažanje u snu upravo i jeste
p riro d a hram ova o kojoj B audelaire kaže:

L’homme y passe a travers đes forets đe symboles

Qui Vobservent avec des regards familiers
(Ko kroz šumu ide čovek kroz simbole
što ga putem prisnim pogledima sreću.
Prev. Ivan V. Lalić)

Što je B audelaire to bolje znao, utoliko se raspada­

n je au re nepogrešnije uključivalo u njegovu liriku. To
se događalo u vidu jedne šifre; n ju nalazimo skoro na
svim onim m estim a Cveća zla gde pogled dolazi iz ljud­
skog oka. (Sam o se po sebi razum e da B audelaire nije
tu šifru planski uneo.) Reč je o tom e da očekivanje koje
hrli p rem a ljudskom pogledu o staje neispunjeno. Bau-
O NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 217

delaire opisuje oči za koje bismo mogli reći da su izgu­

bile sposobnost gledanja. Ali u ovom svojstvu obdarene
su jednom draži kojom se velikim, možda pretežnim de-
lom popunjava zaliha njegovih nagona. Pod vlašćuovih
očiju, seks se u Baudelaireu odvojio od erosa.Ako
stihove Goetheove B lažene č ežn je (Selige S e h n su c h t)
Nesmoren udaljenošću,
slećeš opčinjen na plam
(Prev. Branimir Zivojinović)

možemo smatrati klasičnim opisom ljubavi kao takve,

onda teško da u lirici ima stihova koji im se odlučnije
suprotstavljaju od Baudelaireovih stihova:
Je t adore h Vigal da la vodte nocturne,
O, vase de tristesse, 6 grande Tacitum e,
E t t’ aime d’autant plus, belle, que tu me fuis,
E t que tu m e parais, o m em en t de mes nuits,
Plus ironiquement accumuler les lieues
Qui separent m es bras des im m en sitis bleues.
(Obožavam te poput svoda noćnog ii’ duge,
velika ćutljivice, o, ti sasudo tuge,
a još te više volim što me ti izbegavaš,
ukrasu mojih noći, lepša od sveg biserja,
i kao da uz podsmeh milje nagomilavaš
što dele moje ruke od plavog nepremerja.
Prev. Branimir 2ivojinović)

Pogledi su mogli utoliko nadmoćnije delovati uko­

liko su imali da savladaju dublju odsutnost onoga koji
gleda. U očima koje ogledaju, odsutnost ostaje ne­
smanjena. Baš zato te oči ne znaju ništa o daljini. Nji­
hovu glatkoću Baudelaire je uključio u jednu lukavu
rimu:
Plonge tes yeux dans des yeux fixes
Des satyresses ou des nixes.
(Uroni svoje oči u ukočene oči
Satirica ili vodenih vila)
Satirice i vodene vile više ne spadaju u porodicu
ljudskih bića. One su izdvojene. Sto je veoma značaj-
 218 WALTER BENJAMIN

no, B audelaire je pogled opterećen daljinom uveo u

pesm u kao „prisan pogled". On, koji je ostao momak,
p rid ao je reči fam ilier (porodičan, p risan ) sadržinu za­
sićenu obricanjem i odricanjem . Podlegao je očima bez
pogleda i kreće bez iluzija u njihov delokrug.

Tes yeux, illumines ainsi que des boutiques

E t des ifs flamboyants dans les fite s publiques,
Usent insolemment d ’un pouvoir emprunte.
(Tvoje oči, osvetljene kao dućani
I kao postolja za lampione prilikom javnih
svetkovina,
Besramno zrače pozajmljenim sjajem.)

„Tupoglavost”, piše B audelaire u jednom od svojih

prvih objavljenih radova, „često je u kras lepote. Njoj
m ožem o zahvaliti kada su oči tužne i providne kao crn-
kaste m očvare ili pak im aju u lja st m ir tropskih m ora”.
Ako ove oči ožive, onda je to život grabljive zveri, koja
sebe osigurava vrebajući plen. (Tako je i prostitutka,
obraćaju ći p ažnju na prolaznike, u isti mah na oprezu
od p o licijskih agenata.) Fizionomski tip, stvoren takvim
načinom života, našao je B audelaire u mnogim grafič­
kim listovim a koje je Guys posvetio pro stitu tk i. „Ona za­
država pogled na horizontu kao grabijiva zver; u njem u
im a nepostojanosti grabljive z v eri.. . , ali ponekad sa­
drži i n jen u naglu n apetu p ažn ju ”. Jasno je da je oko
velegradskog čoveka preopterećeno funkcijam a obezbe-
đenja. N a jed n u m anje uočljivu opterećenost oka upu­
ćuje Simmel.* „Onaj ko vidi a ne čuje mnogo je . . . uzne-
m iren iji od onog koji ču je a ne vidi. Ovde se nalazi ne­
što . . . k arak terističn o za velegrad. M eđusobni ljudski
odnosi u velegradovima . . . odlikuju se prim etnom pre­
m oći aktivnosti oka nad aktivnošću sluha. Glavni uzrok
tom e su sred stv a javnog saobraćaja. Pre razvitka omni-
busa, železnice i tram v aja u devetnaestom veku ljudi ni­
su bili p rinuđeni da se m eđusobno gledaju duge m inute
ili čak časove a d a jedan drugom e ne upute ni reč”.

* Georg Simmel (1858—1918), nemački filozof. —

— Prim. prev.
O NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 219

Pogled k o ji obezbeđuje lišen je san jalačk e izgublje­

nosti u daljini. On m ože doći do toga d a u d eg rad aciji
daljine o seti n ešto nalik n a zadovoljstvo. U ovom sm islu
mogli bism o čitati sledeće zn ačajn e rečenice. U Salonu
1859. B audelaire d a je re v iju pejzažnog slik a rstv a da bi
zaključio p rizn an jem : „Želeo b ih d a se v ratim dijora-
m am a, čija divlja i ogrom na m ag ija zna da m i n am etn e
korisn u iluziju. Više volim d a p o sm a tra m neke pozo-
rišne dekore, u m etn ičk i izražene i trag ičn o zgusnute
svoje n a jd ra ž e snove. Ove stvari, b aš zato što su lažne,
b esk rajn o s u bliže istin ito m , dok su većina naših pej-
zažista lažovi, u p rav o zato što su zanem arili laž” (S ari
B odler: O dabrana proza, str. 288). M anje bism o pridali
važnosti „k o risn o j ilu z iji” nego „tragičnoj zg u sn u to sti”.
B audelaire n aglašava č a r daljine; on m eri sliku pejzaža
upravo m erilom slik a rstv a u v ašarsk im šatram a. Da li
on želi d a č a r d a ljin e bu d e p ro b ijen a, kao što se to
m ora d o g o d iti gledaocu k o ji se suviše približi nekom
p rosp ek tu ? Taj m otiv je ušao u ove velike stihove Cveća
zia.

Le Plaisir vaporeux fuira vers Vhorizon

Ainsi qu'une sylphide au fond de la coulisse.
(Nestaće za vidikom sva slast i sva lepota
K6 magla, ko kad zađe za kulise silfida.
Prev. Branimir Zivojinović*

X II

Cveće zla b ila je p o sled n ja lirsk a zb irk a k o ja je

izvršila evropski u ticaj; nijed n o docnije delo n ije izašlo
iz okv ira više ili m an je ograničenog jezičkog kruga. To­
me m ožem o d o d a ti d a je B audelaire svoje stvaralačke
sposobnosti skoro isključivo posvetio to j jed in o j knjizi.
I, konačno, ne m ožem o poreći da neki njegovi m otivi,
kojim a se bavilo ovo ispitivanje, čine m ogućnost lirike
problem atičnom . Ovo tro stru k o činjenično sta n je od­
ređ u je Đ audelairea isto rijsk i. Ono p o k azu je d a je B au­
delaire nepokolebljivo b ran io svoju stvar. B audelaire je
 220 WALTER BENJAMIN

bio nepokolebljivo svestan svoga zadatka. To ide tako

daleko d a je kao cilj označio „kreiranje šablona”. U to­
me je video uslov svakog budućeg Hričara. Malo je
držao do onih koji tom cilju nisu dorasli. „Da li pijete
b u jo n e od am vrozije? Da li jedete paroske kotlete? Ko­
liko se d a je u zalagaonici za liru ?” Liričar sa oreolom je,
po Baudelaireu, zastareo. O dredio m u je m esto kao sta­
tisti u jednom proznom delu koje nosi naslov Izgub­
ljen i o reo l Taj tek st je veoma kasno objavljen. Prili­
kom prvog pregleda zaostdvštine izbačen je kao „ne­
p rik lad an za objavljivanje”. Do danas u literatu ri o Ba­
udelaireu n a njega n ije obrađena pažnja.
„ ,Oho, gle, gle, a što vi ovdje tražite, dragoviću moj?
N a tak o zloglasnu m jestu? Vi, koji se oduvijek napajate
nebeskim napitkom i blagujete samo h ran u bogova! Do­
ista, im am se čem u čuditi.'
,Dragi m oj, poznato vam je kako se ja strašno
plašim ko n ja i kočija. Maločas, dok sam brzao i bez
daha prelazio prek o boulevara poskakujući kroz kal
i vrtoglavu vrevu prom eta, gdje u isti tren sa svih
stra n a s m rt u k asu srlja n a čovjeka, svetokrug mi
od naglog p o k reta tijela najednom skliznu s glave i
pade u blato kolnika. N isam se usudio da ga podignem.
M islio sam, ipak je m anje neugodno izgubiti taj zna­
m en časti nego p u stiti da m i tam o polome kosti. A
zatim , od svake nesreće, tješih se, ima i poneke koristi.
Sada se m ogu šetati k ao nepoznat čovjek, mogu činiti
nečasna djela i, p o p u t običnih sm rtnika, odavati se bez
ustezan ja pijančevanju. Pogledajte me i uvjerite se,
isti sam kao i vi!'
,Ali b arem b iste oglasom mogli upozoriti javnost
na gubitak svog svetokruga ili b iste red arstv u trebali
prijav iti d a vam ga pronađe.'
,Bože sačuvaj! M eni je ovdje baš ugodno. Ta jedini
ste m e vi prepoznali! Uostalom, dostojanstvo m i je
već i dodijalo. Napokon, s veseljem pom išljam da će
m ožda kakav nazovipjesnik podići m oj svetokrug i
bestidno ga ustaći na svoju glavu. Velika je naslada kad
nekog učinim o sretnim , pogotovu ako m u se pritom
još možemo i od srca nasm ijati! Sjetite se sam o X-a ili
O NEKIM MOTIVIMA KOD BAUDELAIREA 221

Z-a! Kako će to biti smiješno! Zar n e ? '" (Charles Bau­

delaire: Spleen Pariza, prev. Vladislav Kušan, Matica
Hrvatska, Zagreb 1964, str. 139—140).
Isti motiv nalazimo u dnevnicima; kraj se razlikuje.
Pesnik brzo ponovo podiže oreol. Ali ga uznemiruje
osećanje da taj događaj predskazuje nešto loše.*8
Autor ovih zapisa nikako nije dokoličar. Ti zapisi
ironično fiksiraju isto ono iskustvo koje je Baudelaire,
bez ikakvog kićenja i uzgred, izneo u rečenici: „Perdu
dans ce vilain monde, coudoyi par les joules, je suds
comme im homme lassć dont l'oeil ne voit en arriere,
dans les annees profondes, que desabusement et amer-
tume, et, devant lui, qu'un orage ou rien de neuf n'est
contenu, ni enseignement ni douleur". („Izgubljen u
ovom prostačkom svetu, dok me muva gomila, ja
sam kao umoran čovek čiji pogled vidi iza sebe, u pro­
teklim godinama, samo razočaranje i gorčinu, a ispred
sebe samo buru, gde nema ničeg novog, ni pouke ni
bola”.) Udarce koje prima od gomile Baudelaire iz­
dvaja kao merodavna, kao nezamenljiva među svim is­
kustvima koja su od njegovog života učinila ono što je
postao. U njegovim očima se ugasio sjaj uzburkane i
nadahnute gomile u koju je zijao besposličar. Da bi
oštrije uočio njenu niskost, on pažljivo izgleda dan
kada će čak izgubljene, odbačene žene doći dotle da se
zalažu za sređen život, da prokunu raskalašnost i od­
bace sve osim novca. Izdan od ovih svojih poslednjih
saveznika, Baudelaire ide protiv gomile; on to čini sa
nemoćnim besom borca protiv kiše ili vetra. Takav je
doživljaj kome je Baudelaire pridao težinu iskustva.
On je označio cenu po koju se može dobiti moderno ose­
ćanje: razaranje aure u doživljaju šoka. Saglasnost sa
tim razaranjem skupo ga je stajala. Ali to je zakon
njegove poezije. Ona se nalazi na nebu drugog car­
stva kao „zvezda bez atmosfere”.

18 Niie isključeno da je ovaj zapis podstaknut pato­

loškim šokom. Utoliko ie zammiiivije uobličenje koje taj
šok uključuje u BaUdelaireovo delo.
 IDIOT DOSTOJEVSKOG

Sudbina sveta prik azu je se Dostojevskom u medi-

ju m u sudbine njegovog naroda. To je tipičan način
gledanja velikog nacionaliste, prem a kojem se hum a­
nost može razvijati sam o u m edijum u naroda. Veli­
čina rom ana otkriva se u apsolutnoj međuzavisnosti u
kojo j se p rik azu ju m etafizički zakoni razvitka čove-
čanstva i nacije. Zato nem a nijednog dubokog dušev­
nog p o k reta koji ne bi im ao svoje presudno mesto u
auri ru skog duha. Prikazati duševni pokret usred
njegove aure, kako labavo i slobodno lebdi u nacional­
nom a ipak nerazdvojno od njega kao od svog datog
m esta, m ožda je kvintesencija slobode u velikoj umet-
nosti ovog književnika. Možemo to shvatiti samo ako
postanem o svesni užasnog p abirčenja različitih eleme­
nata koji m anje ili više čine filtere rom ana niskog
žanra. Ovde su infantilno slepljeni nacionalna ličnost,
čovek zavičaja, individualna i socijalna ličnost, odvrat­
na k ra sta psihološki opipljivog preko toga upotpunjuje
lutku. Psihologija ličnosti, naprotiv, uopšte nije ono
od čega Dostojevski polazi. Ona je, tako reći, sam o ne-
žna sfera u kojoj se iz užarenog iskonskog gasa na­
cionalnog po stu p n o stvara čista čovečnost. Psihologija
je sam o izraz graničnog bivstvovanja čoveka. Uistinu sve
ono što se u glavi naših k ritičara prikazuje kao psiho­
loški problem , upravo nije to: kao da je reč o niskoj
„duši" ili o „duši" padavičara. K ritika legitimiše svoje
pravo da p riđ e um etničkom delu tek tim e što poštuje
ID IO T DOSTOJEVSKOG 223

njegovo vlastito tie, čuva se da ne kroči u njega. Takvo

besramno prekoračenje granice jeste pohvala koja se
daje piscu zbog psihologije njegovih likova; kritičar i
pisac su najčešće dostojni jedan drugoga samo zato što
se prosečan romansijer koristi onim izbledelim šabloni-
ma koje onda kritika, naravno, može imenovati pa ih.
baš zato što ih može imenovati, i hvali. Upravo ovu
sferu mora kritika izbegavati: bilo bi besramno i po­
grešno takvim pojmovima meriti delo Dostojevskog. Na­
protiv, treba shvatiti metafizički identitet nacionalnog
i humanog u ideji stvaranja Dostojevskog.
Jer ovaj roman, kao i svako umetničko delo, zas­
niva se na jednoj ideji, „donosi a priori sa sobom nuž­
nost da postoji" — kao što kaže Novalis, i baš ovu nuž­
nost, i ništa drugo, kritika treba da pokaže. Celokupno
zbivanje romana dobija svoj osnovni karakter time što
je epizoda. To je epizoda u životu glavne ličnosti, kne­
za Miškina. Njegov život je u suštini skriven od nas
i pre i posle ove epizode, čak i u tom smislu što Miš-
kin, kako u neposredno prethodnim tako i u potonjim
godinama, boravi u inostranstvu. Kakva nužnost dovodi
ovog čoveka u Rusiju? Njegov ruski život izdvaja se iz
mutnog vremena u tuđini kao što se vidljiva traka
spektra pomalja iz pomrčine. Ali kakva se svetlost ra­
zlaže za vreme ovog njegovog ruskog života? Ne bismo
mogli reći šta on, osim mnogih zabluda i ponekih vr­
lina svoga ponašanja, stvarno započinje u ovo vreme.
Njegov život prolazi beskorisno, čak i u njegovo naj­
bolje vreme protiče kao život nesposobnog bolešljivog
čoveka. On nije promašen samo po društvenim merili-
ma, nego čak ni njegov najbliži prijatelj ne bi mogao
naći nikakvu ideju i usmeravaijiući cilj u njegovom
životu, kada u zbivanju ne bi tako duboko bilo obra­
zloženo da nijednog prijatelja nema. Naprotiv, okružuje
ga, i to gotovo neupadljivo, potpuna usamljenost: svi
odnosi koji ga se tiču kao da ubrzo stupaju u polje
neke sile koja im zabranjuje približavanje. Uz krajnju
skromnost, čak poniznost ovog čoveka, on je potpuno
nepristupačan i njegov život zrači nekim poretkom čije
je središte upravo njegova vlastita, skoro do gubljenja
224 WALTER BENJAMIN

zrela usam ljenost. U suštini, tim e je d ato nešto sasvim

neobično: sva zbivanja, m a koliko daleko proticala od
njega, g rav itiraju njem u, i ova gravitacija svih stvari i
ljud i prem a n jem u jedinom čini sadržinu ove knjige.
Pritom su oni isto toliko m alo skloni d a dopru do
njega kao što je on sklon da izmiče. Ta napetost je,
tako reći, neizbrisiva i jednostavna, to je napetost ži­
vota usm erenog p rem a b u rn ijem razvijanju u besko­
načnost, ali tako da se ipak ne rasplinjava. Zašto je
kneževa a ne Jepančinova kuća središte zbivanja u Pa-
vlovsku?
Život kneza M iškina nalazi se p red nama kao epi­
zoda sam o zato da bi se b esm rtnost ovoga života uči­
nila sim bolično vidljivom. Njegov život, uništen, ne
može da se ugasi, kao što ne može ni sam prirodni
život prem a kom e on ipak ima dubok odnos. Cak se
priro d n i život p re može ugasiti. Priroda je, možda, več-
na, ali knežev život, sasvim izvesno — i to treba shvatiti
duševno i duhovno — b esm rtan je. I njegov život i
život svih onih k o ji grav itiraju prem a njem u. Besmrtan
život n ije večni život prirode, m a koliko izgledalo da se
nalazi blizu njega, je r je u pojm u večnosti ukinuta bes-
krajn o st, dok u besm rtnosti ona dolazi do najvišeg
sjaja. B esm rtni život o kome svedoči ovaj rom an pre
je sve drugo nego b esm rtn o st u uobičajenom značenju.
Jer u takvoj b esm rtnosti je upravo život sm rtan, bes­
m rtn i su, m eđutim , telo, snaga, ličnost, duh u svojim
različitim vidovima. Tako je Goethe govorio Eckerman-
nu o b esm rtn o sti onoga koji dela; prem a njegovim re-
čima, p riro d a će b iti dužna da nam obezbedi
novo polje delatnosti kad a n am ovo ovde bude oduzeto.
Sve je ovo veoma daleko od besm rtnosti života, od
života k o ji svoju b esm rtnost u duhu sve dalje i bes­
krajn o plete, i kom e besm rtnost daje obličje. Jer ovde
nije reč o tra ja n ju . Ali kakav je život besm rtan ako to
nije život prirode, a n ije ni život ličnosti? Za kneza
Miškina možemo, naprotiv, reći da se njegova ličnost
povlači iza njegovog života kao cvet iza svoga m irisa
ili zvezda iza svoga svetlucanja. B esm rtan život je neza­
boravan, to je znak po kome ga prepoznajemo; To je
iD IO T DOSTOJEVSKOG 225

život k o ji bi m o rao b iti n ezab o rav ljen bez sp o m en ik a i

bez spom ena, čak m ožda i bez ikakvog svedočanstva.
On se ne može zaboraviti. Ovaj život o staje, tak o reći,
bez posude i o b lik a neprolazan. A reč „n ezab o rav an ”
kaže p o svom sm islu više nego sam o to d a ga ne
možem o zaboraviti; u p u ću je na n ešto u b iću sam e neza-
boravnosti, na ono po čem u je nezaboravan. Cak i od­
sustvo sećan ja kod kneza u njegovoj d ocnijoj bolesti
sim bol je nezaboravnog u njegovom životu; je r je to
sam o prividno u to n u lo u p o n o r njegovih v la stitih m isli
iz kojeg se više ne diže. D rugi ga po seću ju . K ratk i za­
ključni izveštaj ro m an a zauvek žigoše sve ličnosti ovim
životom, u kom e su one učestvovale ne znajući kako.
Cista reč za život u njegovoj b e sm rtn o sti glasi,
m eđutim : om ladina. To je velika tu ž a ljk a D ostojevskog
u ovoj knjizi: neuspeh om ladinskog p o k reta. Život om ­
ladine o staje b esm rtan , ali se gubi u v lastito j svetlosti:
„idiot”. D ostojevski ja d ik u je što R u sija ne m ože zad r­
žati, u sebe u p iti v lastiti b e sm rtn i život, je r ovi ljudi
nose u sebi m ladalačko srce R usije. T aj život p ad a na
sira n o tie, preliva se i uvire u Evropi, ,,u ovoj vetro-
vitoj E v ro p i”. Kao što političko u čen je D ostojevskog
govori stalno da je obnova u čistom n a ro d u p o sled n ja
nada, tako pisac ove knjige vidi u d e te tu jed in i spas
za m lade ljude i n jihovu zem lju. To bi već proizlazilo
i iz ovog dela, u kom e su likovi K olje i kneza M iškina
najč istiji po svom d e tin jsk o m biću, čak d a D ostojev­
ski i n ije u Braći K aram azovim a p rikazao n eo g ran i­
čeno isceljujuću m oć d e tin jsk o g života. R anjeno detinj-
stvo p a tn ja je ove om ladine, baš zato što je ran jen o
de tinjstv o ru skog čoveka i ru sk e zem lje p aralisalo nje­
govu snagu. Kod D ostojevskog je stalno očigledno da
sam o u d u h u d e te ta dolazi d o plem enitog razvoja lju d ­
skog života iz života n aroda. N ed o statak dečjeg jezika
kao d a dezintegriše jezik ličnosti D ostojevskog, a u ne­
koj p ren ad ražen o j čežnji za detinjistvom — m oderno
rečeno: u h is te riji — tro še se p re svega žene ovoga
226 WALTER BENJAMIN

romana: Lizaveta Prokofjevna, Aglaja i Nastasja Filipov-

na. Celokupna dinamika knjige liči na ogromno stro-
poštavanje u krater. Zato što nedostaju priroda i detinj-
stvo, čovečnost se može postići samo u katastrofalnom
samouništavanju. Dovođenje u vezu ljudskog života sa
živim čovekom, čak. i u času njegove propasti, neizmar-
na provalija kratera iz kojeg bi jednom sa humanom
veličinom mogle provaliti moćne sile, — to je nada
ruskog naroda.
 PRILOG PROUSTOVOM LIKU

Trinaest knjiga ciklusa Marcela Prousta U traganju

za izgubljenim vremenom rezultat su sinteze koja se ne
može konstruisati, u kojoj se u autobiografsko delo
spajaju mističarsko poniranje u sebe, umetnost proznog
pisca, nerv satiričara, znanje naučnika i pristrasnost
monomana. Sa pravom je rečeno da sva velika knji­
ževna dela zasnivaju ili rastaču neki rod, da su, ukrat­
ko, posebni slučajevi. Ali među njima ovaj je jedan
od najneshvatljivijih posebnih slučajeva. Počevši od
kompozicije, koja predstavlja istovremeno književno de­
lo, memoare, komentar, do sintakse beskrajnih reče­
nica (jezičkog Nila, koji ovde oplođavajuće prelazi u
širine istine), sve je van pravila. Da taj veliki pojedi­
načni slučaj književnosti istovremeno predstavlja njeno
najveće ostvarenje u poslednjim decenij ama, prvo je
plodno saznanje do koga posmatrač dolazi. A krajnje
su nezdravi preduslovi koji su mu se nalazili u temelju.
Izuzetna patnja, neobično bogatstvo i nenormalan dar.
Nije sve u ovom životu uzorno, ali je sve egzemplarno.
Taj život smešta vrhunsko književno ostvarenje naših
dana u srce nemogućnosti, u središte, i, doduše, ujedno
u tačku indiferencije svih opasnosti i obeležava ovo veli­
ko ostvarenje „životnog dela" zadugo kao poslednje.
Proustov lik je najviši fizionomijski izraz koji je mogao
postići sve veći nezadrživi raskorak između pesništva i
228 WALTER BENJAMIN

života. To je naravoučenije koje opravdava pokušaj da

se taj lik dočara.
Znamo d a P roust u svome delu nije opisao život ona­
kav kakav je bio, već život kako ga se onaj koji ga je
doživeo seća. A ipak ni <to n ije još dovoljno oštro i isu-
više je grubo rečeno. Je r ovde za autora koji se seća
uopšte ne igra glavnu ulogu sadržina njegovih doživ­
ljaja, već tkanje njegovog sećanja, Penelopin ra d prise-
ćanja. Ili. zar ne bi bilo bolje govoriti o Penelopinom
ra d u zaboravljanja? Zar n ije nevoljno sećanje, Pro-
ustova m em oire involontaire (spontano pam ćenje), mno­
go bliže zab o rav ljan ju nego onom e što najčešće naziva­
m o uspom enom ? I nije li to delo spontanog pam ćenja, u
kome je uspom ena potka, a zaborav osnova, nije li pre
pandan Penelopinom delu nego njegova slika i prilika?
J e r ovde dan rastače proizvod noći. Svakog ju tra, pro­
budivši se, držim o u rukam a, najčešće slabo i labavo,
sam o za nekoliko resa ćilim doživljenoga života, kako ga
je zaborav u nas utkao. Ali svaki dan, delatnošću koja
ima određen cilj i još više sećanjem vezanim za cilj, ra­
zara tkanje, orn am en te zaborava. Proust je zato na kraju
svoje dane pretvorio u noći, da bi u zam račenoj sobi,
p ri veštačkoj svetlosti, neuznem iravan, posvetio sve svoje
časove delu, d a m u n ijedna od isprepletanih arabeski ne
prom akne.
Ako su R im ljani tekst nazivali tkanjem , onda jedva
da neki te k st to može biti više i gušće od Proustovog.
N išta m u n ije bilo dovoljno gusto i trajno. Njegov izda­
vač G allim ard pričao je k ak o su Proustove navike p ri­
likom č itan ja k o rek tu ra bacale u očajanje slagače. On
je vraćao šifove sve ispisane na marginama. Ali nijedna
štam p arsk a greška nije bila ispravljena; sav raspoloživi
p ro sto r ispunjavan je novim tekstom . Tako se zakoni­
tost sećanja ispoljavala i u obim u dela. Jer doživljen
događaj je konačan, iili b a r zatvoren u jednoj sferi doži­
vljaja, dok je događaj kojeg se sećam o beskonačan,
je r je sam o ključ za sve ono što je pre njega bilo i sve
što je posle njega došlo. A ipak, u drugom sm islu, s**-
ćanje ovde strogo p ropisuje tkanje. Jedinstvo teksta,
naime, čini sam o actus p u ru s (čist čin) samog seća-
PRILOG PROUSTOVOM LIKU 22<

nja. Ne piščeva Ličnost, a kam oli ra d n ja . M ožemo č a l

reći da su prek id i ra d n je sam o d ru g a s tra n a k o n tin u
um a sećanja, n aličje šara čilim a. Tako je to h teo Proust,
tako ga tre b a ražum eti k a d a je rek ao da bi n a jv iše volec
da m u delo b u d e o b jav ljen o d v o stu b ačn o u jed n o j
knjizi, bez ijednog odeljka.
Š ta je tak o po m am n o tražio? Š ta se nalazilo u osno­
vi tog b esk rajn o g nap o ra? Da li sm em o reći da svi
životi, dela, p o stu p ci k o ji n e što znače, n ik ad a nisu bili
n išta d rugo d o n ep okolebljivo ra z v ija n je n ajb an aln ijeg
i najprolaznijeg, n ajse n tim e n ta ln ije g i n ajslab ijeg časa u
životu onoga kom e p rip a d a ju ? I kad a je P ro u st na je d ­
nom čuvenom m e stu p rik azao ta j svoj n a jlič n iji čas,
učinio je to tak o d a ga svako m ože ponovo naći u
vlastitom životu. Sam o m alo n e d o sta je , p a b ism o ga
mogli n azv ati sv ak id ašn jim časom . Taj čas dolazi kad
se sp u sti noć, s a nekim izgubljenim cv rk u to m ili kad
čovek ud ah n e vazduh oslonivši se n a o tv o ren prozor.
I ne m ožem o sagledati kakvi bi n a m sve su sre ti bili
dosuđeni kad bism o bili m an je p o d atn i spavanju. Pro­
ust se n ije p redavao spavanju. A ipak, ili i u p rav o zato,
Jean C octeau je mogao, u jed n o m lepom eseju, reći o
internaciji njegovoga glasa d a se povinovala zakonim a
noći i m eda. Podvrgavši se njihovoj vlasti, pobedio je
beznadežnu tugu u svojoj d u ši (to što je jed n o m nazvao
,,1’dm perfection in c u ra b le dans l'essence m em e d u prć-
sent" — nedzlečivom n esavršenošću u sam om biću sa­
d ašnjice), i grad io je iz saća sećan ja k o šn icu pčelinjem
ro ju misld. C octeau je video ono što bi, s p u n im p ra ­
vom, u najvišem step en u m o ralo zanim ati sve Proustove
čitaoce, iak o to n ijed an n ije učinio okosnicom svog raz­
m išljan ja ili svoje ljubavi. Video je u P ro u stu šlepu,
bezum nu i su m an u tu želju za srećo m . Svetlela je iz n je­
govih očiju. One n isu bile srećne. Ali u n jim a je bilo
sreće kao u kocki ili u ljubavi. A n ije ni tešk o reći
zašto njegovi čitaoci tak o re tk o uv iđ aju tu zagrcnutu,
razorn u želju za srećom k o ja p rožim a Proustovo stva­
ralaštvo. Sam P ro u st im je n a m nogim m estim a pom o­
gao d a i to d elo p o sm a tra ju kroz p ro k u šan u , k o m o tn u
persp ek tiv u o d rican ja, heroizm a, askeze. Ta p rim em im
 230 WALTER BENJAMIN

učenicim a života n išta n ije toliko jasno koliko da je

veliko ostvarenje sam o plod napora, jad a i razočaranja.
Je r bilo bi isuviše dobro k ad a bi u lepom mogla učestvo­
vati i sreća, to n ikad ne bi utešilo njihov resantim an.
Ali p o sto ji d v o stru k a želja za srećom, dijalektika
sreće. H im ničko i elegičko obličje sreće. Jedno je: ne-
čuvenost, nešto čega tu još n ikada nije bilo, vrhunac bla­
ženstva. Drugo: večno ponavljanje, večna obnova prvo­
bitne, prve sreće. Ta elegična ideja sreće, koju bismo
mogli nazvati i eleatskom , upravo je ona koja Proustu
život p retv ara u začaranu šum u sećanja. N joj nije samo
u životu žrtvovao p rijate lje i društvo, već i u delu —
radn ju , jedinstvo ličnosti, tok p ričanja, igru mašte. Max
Unold, koji n ije spadao u njegove najgore čitaoce, po­
šao je od tako uslovljene „dosade” njegovih dela da bi
ih poredio sa „nastojndčkim pričam a”, i pronašao je ovu
form ulu: „N jem u je pošlo za rukom da nastojničku pri­
ču učini zanimljivom. On kaže: Pomislite, gospodine
čitaoče, juče sam um očio biskvit u čaj, kad mi pade na
pam et da sam kao dete bio na selu — i za to upotreb­
ljava osam deset stran a; to je tako zanosno da čovek
više i ne m isli da sluša, već m isli da sanja budan”. U
takvim nas tajn ičk im pričam a — „svi obični snovi po­
staju , čim se ispričaju, nastojničke p riče” — Unold je
našao m ost ka snu. Na san se m ora nadovezati svaka
sintetična in terp retacija Prousta. Dosta neupadljiva
k a pija vodi u n u tra. To je Proustovo frenetično prou­
čavanje, njegov pasionirani kult sličnosti. Ta sličnost
ne pokazuje prave znake svoje vlasti tam o gde je on uvek
zap rep ašću ju ći neočekivano otkriva u delima, fiziono­
m ijam a ili načinu izražavanja. Sličnost jednoga sa dru­
gim, sa kojom računam o, koja nas zaokuplja u budnom
slanju, lebdi sam o oko dublje sličnosti sveta snova, u
kom e se ono što se dešava nikada ne javlja istovetno,
već slično: sam om sebi neprogledno slično. Deca znaju
za jed an sim bol toga sveta, za čarapu koja ima struk­
tu ru sveta snova, kada savijena u orm anu za rublje pred­
stavlja ujedno „kesu” i „ono što je doneto”. I kao što
se on a ne mogu zasititi da to oboje — kesu d ono što
se u n jo j nalazi — jednim pokretom pretvore u nešto
PRILOG pr o u s t o v o m l ik u 231

treće: u čarapu, tako je Proust bio nezasitan u tome da

jednim pokretom prazni varljivu masku, da prazni
Ja, kako bi stalno uvodio ono treće: sliku, koja je to-
lila njegovu radoznalost, bolje reći: njegovu nostalgiju.
Rastrzan od nostalgije, ležao je na krevetu. Nostalgije
za svetom, izopačenim u iskrivljenom stanju sličnosti,
u kome se pojavljuje istinsko nadrealističko lice života.
Tom svetu pripada ono što se kod Prousta zbiva, i op­
rezan i otmen način na koji se javlja. Naime, nikada
izdvojeno patetično i vizionarski, nego najavljeno i
mnogostruko poduprto, noseći krhku i dragocenu stvar­
nost: sliku. Ona se izdvaja iz sklopa Proustovih rečenica
kao što se pod Francois inim rukama u Balbecu letnji
dan, prastar, iz nezapamćenih davnina, poput mumije
izljuskava iz zavesa od tila.

II

čovek ne izjavljuje uvek glasno ono najvažnije što

ima da kaže. A ni tiho ne poverava to uvek onome u
koga ima najviše poverenja, najbližem, niti uvek onome
ko je najpredanije izražavao spremnost da primi nje­
govo priznanje. Pa kao što ne samo ličnosti već i vekovi
tako čedno, naime tako prepredeno i frivolno saopšta-
vaju proizvoljnom čoveku svoje najintimnije stvari, tako
i u XIX veku nije ni Zola niti Anatole France, nego
je upravo mladi Proust, neznatan snob, zaneseni sa­
lonski lav, od ostarelog vremena (kao od nekog drugog,
podjednako samrtno umornog Swanna) u lćtu crpao
ispovesti koje najviše zapanjuju. Tek je Proust učinio
devetnaesti vek prikladnim za memoare. Ono što je do
njega bilo beznaponsko razdoblje, postalo je polje sila
u kojem su probuđene najraznovrsnije struje potonjih
pisaca. Takođe uopšte nije nimalo slučajno što oba naj­
značajnija dela ove vrste potiču od pisaca koji su Pro-
ustu lično bili bliski kao obožavaoci i prijatelji. To su
uspomene kneginje Germont-Tonnerre i autobiografsko
delo Lćona Daudeta, od kojih su nedavno objavljene prve
knjige. Eminentno proustovsko nadahnuće dovelo je
 232 WALTER BENJAMIN

Leona Daudeta — čija je politička ludost suviše ne­

zgrapna i ograničena d a bi mogla mnogo nauditi njego­
vom zadivljujućem d aru — do toga da svoj život pri­
kaže u vidu grada. K njigu Paris veću (Proživljeni Pariz)
— p ro jek ciju biografije n a Plan Taride — dodiruje na
više m esta senka Proustovih likova. A što se tiče knegi-
nje Clerm ont-Tonnerre, već se sam naslov njene knjige
— Au tem ps des equipages (U vrem e kočija) — jedva
može zam isliti pre Prousta. Uostalom, to je odjek koji se
tiho vraća dvosm islenom , nežnom i izazivačkom pozivu
književnika iz predgrađa Saint-Germ ain. Uz to, ovo melo­
dično prikazivanje često neposredno ili posredno stoji u
vezi sa Proustom , kako u stavu tako i u figurama, među
kojim a su on sam i neki od njegovih studijskih objekata
iz „Ritza”. Time se, naravno, nalazimo, to ne možemo
poreći, u jednoj veoma feudalnoj sredini, a sa pojavama
kao što je R obert de M ontesquiou, koga kneginja Cler­
m ont-Tonnerre m ajsto rsk i prikazuje, i u veoma poseb­
noj sredini. Aid takva je sredina i kod Prousta; i njemu,
kao što je poznato, ne nedostaje pandan za Montesqui-
oua. O svemu tom e ne bi trebalo diskutovata — tim pre
što je p itan je modela drugostepene važnosti i za Ne-
m ačku beznačajno — kad nem ačka kritika ne bi toliko
volela ud o b n a rešenja. A p re svega: ona nije mogla pro­
p u stiti p rilik u da se pom eša sa ološem pozajm nih bi­
blioteka. N jenim rutinerim a, dakle, ništa nije bilo bliže
nego da, polazeći od snobističke sredine dela, izvedu
zaključak o piscu i da obeleže Proustovo delo kao unu­
tra šn ju francusku stvar, kao zabavni dodatak Gothinim
genealoškim kalendarim a. Sada je savršeno jasno: pro­
blem i Proustovih ljudi potiču iz prezasićenog društva.
Ali ovo se ne poklapa sa piščevim problemima. Ovi su
subverzivni. Ako bism o ih m orali svesti na formulu,
onda bi njegova težnja bila da se cela u n u trašn ja kom­
pozicija društva izgradi kao fiziologija ćaskanja. U riz­
nici p red rasu d a i m aksim a društva nema ni jedne koju
ne bi poricala opasna komika. Na nju je prvi obratio
pažnju Fierre-Quint: „Kada govorimo o hum orističkim
delim a”, piše on, „mislimo obično n a kratke vesele knji­
ge u ilustrovanim koricam a. Zaboravljam o Don Kihota,
PRILOG PROUSTOVOM LIKU 233

Pantagruela i ž il Blasa, sitn o Štam pane glom azne knji-

žurine. R azo rn a snaga P ro u sto v e k ritik e d ru štv a nije,
naravno, p o tp u n o pogođena ovim p o ređ en jim a. Njegov
posao n ije h u m o r, već kom ika; on ne u k id a svet u sm ehu,
već ga u sm ehu b aca na zem lju . Uz op asn o st da se
razbije u p a ra m p a rć ad , p re d čim on lično zna da za­
plače. I ra z b ija ju se u p a ra m p a rč ad : jed in stv o porodice
i ličnosti, seksualni m o ral i stalešk a čast. Pretenzije
buržoazije ra z b ija ju se u sm ehu. N jeno bekstvo natrag,
njena reasim ilacija od stra n e plem stva, sociološka je
tem a dela.
P ro u st se n ije zam orio od vežbe k o ju je zahtevalo
opštenje u feudalnim krugovim a. Is tra jn o i ne m o ra ju ć i
se m nogo p risiljav ati, kovao je svoju p riro d u , d a bi je
učinio onoliko n e p ro b o jn o m i lukavom , p o tčin jen o m i
nezgodnom koliko m u je to bilo p o tre b n o rad i njegovog
zadatka. D ocnije su m u m istifik acija i o p širn o st toli­
ko postale d ru g a p riro d a d a su njegova pism a pone­
kad čitavi sistem i zag rad a i u m e ta k a — i ne sam o g ra­
m atičkih —, p ism a k o ja nas, u p rk o s svom b e sk rajn o
duhovitom , o k retn o m n ačinu izlaganja, k a tk a d a podse-
ćaju n a onu legendarnu shem u: „Poštovana m ilostiva
gospođo, u p rav o sam p rim etio da sam ju č e zaboravio
kod Vas svoj štap i m olim Vas da ga u ru č ite donosi­
ocu ovoga pism a. P. S. O prostite, m olim Vas, za uzne-
m iravanje, u p rav o sam ga n ašao ”. K ako sam o inven­
tivno stv ara teškoće! K asno noću p o ja v lju je se kod kne-
ginje C lerm ont-T onnerre, d a b i sv o je o s tajan je vezao
uz uslov da m u se od kuće donese lek. I šalje sobara,
daje m u o p širan opis k raja, kuće. Na k ra ju : „Ne m o­
žete pogrešiti. Jedini p ro z o r na b u lev aru H au ssm an n
koji je jo š o sv etljen !” Sve sam o ne b ro j! Ako pokušam o
da u nekom s tra n o m grad u dođem o d o ad rese neke
javne kuće, i d o b ijem o o p širn o o b av ešten je — sve drugo
sem ulice i kućnog b ro ja — , razum ećem o n a šta se
ovde m isli i kako je *to povezano sa P roustovom lju ­
bavlju prem a cerem onijalu, sa njegovim obožavanjem
Saint-Sim ona i, n e na poslednjem m estu, s a njegovim
in tran sig en tn im francustvom . N ije li to kvintesencija
iskustva: isk u siti kaiko je k ra jn je teško iskusiti* m nogo
234 WALTER BENJAMIN

šta što se, na izgled, može kazati sa malo reči. Samo da

takve reči p rip a d a ju kastinski i staleški utvrđenom žar­
gonu i da ih stran ac ne može razum eti. N ije nikakvo
čudo što je ta jn i jezik salona oduševio Prousta. Kada
je docnije p ristu p io nem ilosrdnom prikazivanju petit
clan-a (m alog klana), Courvoisierovih, „esprit d ’Ori-
ane”-a (d u h a O rijane), bio je i sam upoznat u opštenju
sa Bibescom im provizacije jednog rebusnog šifrovanog
jezika u koji smo nedavno i m i bili uvedeni.
P ro u st u godinam a svoga salonskoga života nije ra­
zvio sam o p orok lask an ja u em inentnom — rekli bi­
smo: teološkom stepenu, već i radoznalosti. Na njego­
vim usnam a bio je o d sjaj onoga sm eha što na unutraš­
njoj površini svoda m nogih katedrala, koje je toliko
voleo, h itro prelazi preko usana budalastih devica. To
je sm eškanje radoznalosti. Da li je radoznalost u os­
novi od njega stvorila tako velikog parodičara? Tada
bism o ujed n o znali i kakvu ocenu na ovom m estu tre­
ba da dam o reči „p arodičar”. Ne naročito visoku. Jer,
iako ona prikladno označava njegovu ponorau zajed-
ljivost, ipak mimoilazi ono što je gorko, divlje i jetko u
veličanstvenim reportažam a koje je stvorio u stilu Bal-
zaka, Flauberta, Sainte-Beuvea, H enrija de Rćgniera,
G oncourtovih, M icheleta, Renana i, konačno, svog lju­
bim ca Saint-Simona, i koje je prikupio u knjizi Pasti­
ches e t Mdlanges (Pastiši i svaštarije). M im ikrija ra­
doznalca p red stav lja genijalan trik te serije, ali u je­
dno je ona i obeležje celog njegovog stvaranja, u kome
stra st za biljni svet ne može biti uzeta dovoljno oz­
biljno. O rtega y G asset je prvi obratio pažnju na vege-
tabilno biće Proustovdh likova, koji su tako trajn o ve­
zani za svoje socijalno mesto, određeni položajem
feudalnog sunca m ilosti, njihani vetrom što duva od
G uerm antesovih ili iz Mćseglisea, i koji su neprobojno
isprepletani u čestaru svoje sudbine. Iz toga životnoga
kruga potiče m im ikrija kao književni postupak. Prous-
tova n ajjasn ija, n ajevidentnija saznanja nalaze se na
svojim p redm etim a kao insekti na listovima, cvetovi-
m a i granam a, inseikti koji ničim ne otkrivaju svoje
postojanje, do k neki skok ili zam ah krila, odnosno neka
p r il o g pr o u sto v o m uku 235

rečenica, iznenađenom posmatraču ne pokažu da se

ovde u tuđ svet neprimetno uvukao jedan neprora-
čunljiv poseban život. Pravog Proustovog čitaoca stalno
protresaju mali užasi. On u parodiji, kao igri sa „sti­
lovima", nalazi ono što ga je, kao borba za život ovoga
duha pod okriljem društva, pogodilo već i ranije, i na
sasvim drukčiji način. Ovo je mesto da se kaže koja
reč o tome kako su se intimno i oplođavajuće prožela
ta oba poroka, radoznalost ii laskanje. Jedno poučno
mesto kod kneginje Clermont-Tonnerre glasi: ,,I na
kraju ne možemo prećutati: Proust je sa zanosom pro­
učavao poslugu. Da li je to bilo zato, što je tu njegov
njuh bio nadražen jednim elementom koji inače nigde
nije sretao, ili im je zavideo što su bolje mogli posma-
trati intimne detalje stvari koje su podsticale njegovo in-
teresovanje? Bilo kako bilo, različiti likovi i tipovi pos­
luge bili su njegova strast". Uz neobične nijanse jednog
Jupiena, gospodina Aimća, Celestine Albalat, njihov niz
se proteže od lika jedne Frangoise, koja, grubih i oš­
trih crta svete Marte, kao da otelovljeno izlazi iz moli­
tvenika, do onih lakeja i lovaca kojima se ne plaća za
rad već za dokolicu. I reprezentacija, možda, nigde jače
ne zaokuplja interesovanje toga poznavaoca ceremonija
koliko u tim najnižim stepemma. Ko bi mogao da
izmeri koliko je radoznalosti posluge ušlo u Proustovo
ulagivanje, koliko je ulagivanja posluge ušlo u njegovu
radoznalost, i na kojim visinama društvenog života se
zaustavljala ta prepredena kopija uloge sluge? On ju
je igrao i nije mogao drugačije. Skm jednom odaje:
„Voir" (videti) i „dćsirer imiter” (želeti oponašati) bilo
je za njega jedno isto. Taj stav, ujedno i nezavisan i
potčinjen, fiksirao je Maurice Đarrčs najprofilisanijim
rečima koje su ikada bile rečene o Proustu: ,,Un poćte
pensan dans une loge de portićre" (persijski pesnik u
nastojničkom stanu).
U Proustovoj radoznalosti postojala je detektivska
crta. Gornjih deset hiljada bili su za njega klan zloči-
236 WALTER BENJAMIN

naca, zaverenička banda sa kojom se nijedna druga ne

može uporediti: kam ora* potrošača. Ona isključuje iz
svoga sveta sve što učestvuje u proizvodnji, ili b a r za-
hteva da se to učestvovanje u proizvodnji graciozno i
stidljivo k rije iza držan ja kakvo pokazuju savršeni profe­
sionalci p otrošnje. Proustova analiza snobizma, koja je
kudikam o važnija od njegove apoteoze um etnosti, pred­
stavlja vrhunsku tačku njegove društvene kritike. Jer
stav snoba nije n išta drugo d o dosledno, organizovano,
prekaljeno p o sm atran je života sa hem ijski čiste tačke
gledišta potrošača. I pošto je iz tog đavoljeg začaranog
sveta trebalo da bude p ro teran o i najudaljenije kao i
najprim itivnije sećanje na proizvodne snage prirode,
njem u je čak i u ljubavi pervertirana veza bila podes-
n ija od norm alne. Čist potrošač je, m eđutim , čist izrab-
Ijivač. On je to logički i teorijski, on se kod Prousta
nalazi u celokupnoj konkretnosti svoga aktuelnog isto-
rijsk o g po sto jan ja. K onkretan, je r je neproziran i ne
može se pozvati na odgovornost. Proust prikazuje klasu
koja je u svim delovim a dužna da m askira svoju m ate­
rijaln u bazu i upravo se zato obrazovala po uzoru na
feudalizam, koji se, privredno beznačajan, utoliko više
može k o ristiti kao m aska krupne buržoazije. Ovaj čo-
vek lišen iluzija, koji je nem ilosrdno oduzimao čari
ljudskog Ja, ljubavi, m orala — a Froust je voleo da ga
takvim sm atra ju — celu svoju bezgraničnu um etnost
baca kao veo preko ove jedne i životno najvažnije ta j­
ne sopstvene klase: privredne tajne. To ne znači da joj
je na ta j način služio. Ovde govori Marcel Proust, go­
vori nem ilosrdnost dela, govori upornost čoveka koji
je ispred svoje klase. Ono što obavlja, obavlja kao m aj­
stor. I mnogo šta od veličine ovoga dela neće se do­
kučiti i o tk riti d ok ova klasa u završnoj borbi ne pokaže
svoje n ajizrazitije crte.

* Kamora — tajno udruženje u Napulju. — Prim prev.

PRILOG PROUSTOVOM LIKU 237

III

Prošlog veka p o sto ja la je u G renoblu — ne znam da

li još i d an as p o sto ji — g ostionica ,,Au Tem ps Perd u "
(K od izgubljenog v rem en a). I kod P ro u sta sm o gosti
što po d firm o m k o ja se klati, p relaze p ra g iza koga
nas o ček u ju večnost i opojnos.t. S prav o m je Fernandez
razlikovao k o d P ro u sta th ćm e de l'ć te rn ite (te m u več-
nosti) od thćm e d u tem p s (te m e vrem en a). Aid ova več­
nost u o p šte mije plato n sk a, n ije u to p ijsk a : ona je opojna.
Ako, dakle, „vrem e svakom e ko se u d u b i u njegov tok
otkriv a novu i d o sad a n ep o zn atu v rstu v ečn o sti”, p o je­
dinac se tim e ip ak u o p šte ne p rib ližu je „višim regionim a
koje su P lato n ili Spinoza d ostizali je d n im zam ahom
k rila ”. Ne — je r k o d P ro u sta, doduše, p o sto je ostaci još
živog idealizm a; ali u p rav o n jih u č in iti tem eljem tu m a­
čenja — kak o je to n a jn e zg rap n ije u ra d io Benoist-
-Mčchin — pogrešno je. V ečnost, u k o ju P ro u st o tv ara
pogled, isp rep letan o je, n e bezgranično vrem e. N jegovo
istinsko in tereso v an je odnosi se na p ro tica n je vrem ena
u njegovom n ajstv arn ijem , što znači p ro sto rn o ispreple-
tanom vidu, k o je nigde neskirivenije ne vlada nego u
sećanju, iznutra, i u staren ju , spolja. P ra titi u zajam n u
igru sta re n ja d sećan ja znači p ro d re ti u srce Proustovog
sveta, u univerzum isp rep letan o sti. To je svet u stan ju
sličnosti, u n je m u v lad aju „saglasnosti" k oje je prvo
uočila ro m a n tik a a n a jd u b lje B audelaire, ali koje je
jedino P ro u st m ogao p o k azati u našem doživljenom ži­
votu. To je delo m čm oire involontaire (sp o n tan o g pam ­
ć en ja), p o d m lađ u ju će snage k o ja se m ože m e riti sa
neum oljivim staren jem . Tam o gde se p ro šlo st ogleda
u „tre n u tk u " svežem kao rosa, bolni šok p o d m lađ en ja
p rik u p lja jo š jed n o m p ro šlo st tak o nezadrživo kao što
se za P ro u sta u k rs tio p rav ac što vodi od G uerm antesovih
sa pravcem Sw anna, kad a (u trin aesto j knjizi) poslednji
p u t k rs ta ri p o d ru čjem C om braya i o tk riv a d a su se
puitevi prepleli. Predeo je za tre n oka, p o p u t d e te ta, pod-
skočio a o b rn u o se. „Ah, q ue le m onde est gran d & la
cla rtć des lam pes, aux yeux d u souvenir que le m onde
est p e tit”. (Ah, kako je svet velik pod s ja je m svetiljke,
 238 WALTER BENJAMIN

u očim a uspom ene kako je svet mali.) Proust je izveo

fantastičan podvig učinivši u tren oka ceo svet starijim
za čitav ljudski život. Ali baš ta koncentracija, u kojoj
se m unjevito tro ši ono što inače samo vene i gasne,
znači podm lađenje. U traganju za izgubljenim vre­
m en o m je ste n ep rek id an pokušaj da se čitav život ispu­
ni najvećom p o seb n o šću . Proustov postupak n ije re­
fleksija, već predočavanje. O n je prožet istinom da
niko od nas nem a vrem ena d a proživi istinske dram e
života k o ji nam je dosuđen. To čini d a starim o. N išta
drugo. B ore i brazde n a licu posetnice su velikih strasti,
poroka, saznanja, koji su n as pohodili, ali mi, domaćini,
nism o b ili kod kuće.
Teško da je u zapadnoj književnosti, od Loyolinih
duhovnih vežbi, bilo radikalnijeg pokušaja samoudublji-
vanja. I ovo im a u svom sre d ištu usam ljenost, koja sna­
gom M aelstrom a uvlači svet u svoj vrtlog. I preglasno
i nepojm ljivo prazno ćaskanje, koje bučno dopire do
nas iz Proustovih rom ana, zvuk je sa kojim se društvo
ruši u pro v aliju te sam oće. Proustove invektive protiv
p rijate ljstv a odavde potiču. Tišina na dnu ovoga levka
— njegove oči n ajtiše su i najpohlepnije — m orala je
da bude očuvana. Ono što se u tolikim anegdotam a po­
ja v lju je kao n e p rija tn a ćudljivost — spoj je besprim em e
snage govora i nenadm ašne udaljenosti od partnera. Ni­
k ad a n ije bilo nikoga ko nam je kao on mogao pokazati
stvari. N jegov p rs t kojim pokazuje jedinstven je. Ali
p osto ji i još jedan gest u prijateljsk o m društvu, u
razgovoru: dodir. Taj gest n ije nikom e više stra n nego
Proustu. On ne može dotaći n i svoga čitaoca, ne bi to
m ogao ni za šta na svetu. Ako bism o hteli grupisati knji­
ževnost oko ovih stožera — onoga koja pokazuje i
onoga k o ji d o d iru je — onda bi središte prvog bilo Pro-
ustovo delo, drugog — Pćguyjevo delo. To je, u suštini,
ono što je Fernandez izvrsno shvatio: „Dubina ili, bolje
rečeno, p ro d o rn o st uvek je na njegovoj strani, nikada
n a s tr an i p a rtn e ra ''. Uz žicu cinizma, to se virtuozno
ispoljava u njegovoj književnoj kritici. N jen najznačaj­
n iji dokum ent je jed an esej, nastao n a velikoj visini
slave i n a bedi sam rtn ičk e postelje: A propos de Bau-
PRILOG PROUSTOVOM LIKU 239

delaire (P ovodom B o d lera ). Jez u itsk i s p o ra zu m a n sa

vlastitim p a tn ja m a, b ezm em o p rič ijiv k ao svaki čovek
koji m iru je, zap a n ju ju ć i u rav n o d u šn o sti posvećenika
sm rti k o ji ovde jo š jed n o m hoće d a govori, sv ejed n o
0 čem u. Ono što ga je ovde n ad ah n u lo , suočenog sa
sm rću, o d ređ u je ga i u o p šten ju sa savrem enicim a: to­
liko iznenadno i o š tro sm en jiv an je sark az m a i nežnosti,
nežnosti i sark azm a — d a njegov o b je k t p re ti da se od
toga, iscrpen, sruši.
R azdraženost, n e p o sto jan o st ovoga čoveka pogađa
1 čitaoca dela. D ovoljno je d a pom islim o n a nedogledan
lanac njegovih „soit que", k o ji p o k a zu ju ra d n ju na is­
c rp lju ju ći, o b e sh rab ru ju ći n ačin u sv etlo sti b e zb ro jn ih
m otiva k o ji b i jo j se m ogli n alaziti u osnovi. Pa ipak,
u toj p a ra ta k tič k o j k om poziciji izlaza n a videlo ono u
čem u s u ko d P ro u sta isto v etn i slab o st i genije: in te ­
lektualno o d rican je, p ro k u ša n a sk ep sa sa k o jo m doče­
k u je stvari. On je d o šao p o sle sam o d o p ad n ih ro m a n tič ­
n ih p risn o sti i bio je, k ak o kaže Jacq u es Rivičre, rešen
da n e po k lo n i ni n a jm a n ju v e ru „siren am a duše". „Pro­
u s t p ris tu p a d o živ ljaju bez im alo m etafizičkog intere-
sovanja, bez im alo k o n stru k tiv istič k e težn je i bez im alo
sklonosti d a teši". N išta n ije istin itije. T ako je i glavni
lik ovoga dela, za k o ji P ro u st n e u m o rn o tv rd i da je p ro ­
m išljen, sve p re nego k o n stru isan . T aj lak je, m eđutim ,
pro m išljen k ao što su lin ije n a n a še m d la n u ili kao
ra sp o re d p ra š n ik a u čašici. P ra u st, to sta ro dete, dubo k o
um oran , p u stio je d a b u d e b ačen n a tra g n a g ru d i p ri­
rode, n e d a b i se n jo m e n a p ajao , nego d a b i s an ja rio
slušajući n je n e o tk u caje. M oram o ga sagledati ta k o sla­
bog, i ta d a ćem o sh v atiti 'kako ga je Jacq u es R ivićre
srećno razum eo i m ogao reći: „M arcel P ro u st je u m ro
od iste n eisk u sn o sti k o ja m u je dozvolila d a nap iše
svoje delo. U m ro je od o tu đ en o sti o d sveta i zato što n ije
um eo p ro m e n iti svoje životne uslove, k o ji su za n jega
p o stali u n ištav aju ći. U m ro je je r ndje znao kak o se p ali
vatra, k a k o s e o tv a ra p ro zo r". I, n arav n o , o d sv o je n e r­
vozne astm e.
L e k a ii s u p re m a to j b o lesti b ili bespom oćni. To n ije
bio slučaj sa piscem , k o ji ju je v rlo p lan sk i stavio u
240 WALTER BENJAMIN

svoju službu. Bio je — da počnem o sa najspoljašnjijim

— savršen režiser svoje bolesti. Mesecima sa ubistve-
nom ironijom povezuje sliku jednoga poštovaoca, koji
m u je poslao cveće, sa n jem u nepodnošljivim mirisom
toga cveća. I u plim am a i osekam a svoje patnje uznemi­
ru je p rijatelje, koji su se plašili trenutka, isto koliko
su ga i priželjkivali, kada će se književnik iznenada,
kasno posle ponoći, pojaviti u salonu — briše de fatigue
(slom ljen od u m o ra) i sam o na p et m inuta, kako je iz­
javljivao — d a bi ostao do praskozorja, suviše um aran
da se podigne, suviše um oran čak i da prekine svoj
govor. Ćak i u dopisivanju ne p restaje da iz te patnje
izvlači na j razgranati je efekte, „šištan je moga disanja
bučnije je od šk rip an ja moga pera i šum a iz kupatila
što d o p ire sa donjeg sprata." Ali nije samo to. Niti je
stvar sam o u tom e d a ga je bolest lišila mondenoga ži­
vota. Ta astm a ušla je u njegovu um etnost, ako ju je
njegova u m etn o st nije i stvorila. Njegova sintaksa rit­
mički na svakom k o rak u podržava taj njegov strah od
gušenja. I njegova ironična, filosofska, poučna reflek­
sija svagda je p redah sa ko jim m u m ora sećanja pada
sa srca. U većoj meri, m eđutim , stalno je, a najčešće
kada je pisao, imao pred očima sm rt, opasnost da
ne dođe do gušenja. Tako se ona nalazila suočena sa
Proustom još mnogo p re no što su bolovi dostigli
vrhunac. Ali ne kao hipohondrične bubice, već kao ,,re-
alitć nouvelle”, ona nova stvarnost čiji su odraz na
stvarim a i ljudim a carte staren ja. Fiziološka stilistika
odvela bi u srž ovog stvaralaštva. Tako, niko ko zna za
posebnu žilavost sa kojom se čuvaju sećanja u čulu mi­
risa (nikako m irisi u sećanju) neće moći da sm atra
Proustovu osetljivost za m irise slučajem. Svakako, naj­
veći b ro j uspom ena koje ispitujem o jav ljaju nam se
kao optičke slike. A i slobodne tvorevine spontanog
pam ćenja još su dobrim delom samo izdvojene, samo
zagonetno p risu tn e optičke slike. Ali baš zato, da bismo
se svesno predali najintim nijem treperenju toga dela,
treba se p ren eti u poseban i najdublji sloj toga spon­
tanog pam ćenja, u kome nas trenuci sećanja ne više
pojedinačno kao slike, već bezlično i neuobličeno, ne­
PRILOG PROUSTOVOM LIKU 241

jasn o i otežalo, o b av eštav aju o celini o n ak o k ao što ri­

b a ra težina m reže obaveštava o ulovu. M iris, to je čulo
za težinu onoga k o ji u m o ru T em ps p e rd u (izgubljenog
vrem ena) b aca svoje m reže. I njegove rečen ice su celo-
kupna igra m išića inteliigdbilnog tela, sad rže ceo, neizre­
civ n a p o r d a se ta j ulov izvuče.
U ostalom : koliko je b ila p ris n a sim bioza tog o d re­
đenog s tv aran ja i te određ en e p a tn je , n a jja sn ije p o k a­
zuje to što kod P ro u sta n ik a d a n ije došlo do p ro b o ja
onog h ero jsk o g „uprkos svem u", sa k o jim inače stv a ­
raoci u s ta ju p ro tiv svojih p a tn ji.
I zato možemo, sa d ru g e stra n e, reći: tako duboko
saučesništvo sa to k o m stv ari i života kao što je bilo
Proustovo, m o ralo bi neizostavno voditi u b an aln o i
inertn o zadovoljstvo n a sv ak o j d ru g o j osnovi, sem na
osnovi tak o d u b o k e n e p re k id n e p a tn je . U ovom slu čaju ,
m eđutim , to j je p a tn ji bilo o d ređ en o da jo j u velikom
stvaralačkom p ro c e su d odeli m esto je d a n bes lišen že­
lje i k a ja n ja. Po d ru g i p u t podigla se sk ela nalik na
M ichelangelovu, na k o jo j je u m etn ik , zabačene glave, sli­
kao S tv a ra n je n a tavanici Sdkstinske kapele: bolesnička
postelja, n a k o jo j je M arcel P ro u st b ezb ro jn e stran ice,
koje je bez čv rsta oslonca pokrivao svojim rukopisom ,
posvetio stv aran ju svoga m ik ro k o sm o sa.
 FRANZ KAFKA

POTEMKIN

Priča se: Potem kin je patio od teških depresija

k oje su se više ili m anje redovno ponavljale. Tada
m u se niko n ije sm eo približiti, a ulaz u njegovu sobu
bio je n ajstro že zabranjen. Na dvoru tu bolest nisu spo­
m injali, naročito zato što se znalo da je svaka aluzija
na n ju donosila nem ilost carice K atarine. Jedna od ovih
kancelarovih d ep resija tra ja la je, m eđutim , posebno
dugo. Posledica su bile ozbiljne neprilike; u registratu-
ra m a su se nagomilavali spisi, carica je zahtevala da se
oni reše, a to je bilo neizvodljivo bez Potemkinovog pot­
pisa. Visoki činovnici nisu znali šta će. U to vreme mali
činovnik Šuvalkin dospeo je slučajno u predsoblje kan­
celarove palate, gde su, kao i obično, bili okupljeni
državni savetnici, jadikujući i kukajući. „Šta je, ekselen-
cije? Cime m ogu ekselencijam a poslužiti?" — prim eti
h itri Šuvalkin. O bjasniše m u slučaj i izjaviše žaljenje
što se njegovim uslugam a ne mogu koristiti. „Ako nije
u pita n ju n išta drugo, gospodo”, odgovori Šuvalkin, „pre­
p u stite mi spise. Molim vas za to". Državni savetnici,
koji ništa nisu mogli izgubiti, pristadoše na to i Šuvalkin
se uputi, sa svežnjem spisa pod miškom, kroz galerije i
hodnike p rem a Potem kinovoj spavaćoj sobi. Ne zaku-
cavši, čak i ne zaustavivši se, p ritisn u kvaku. Soba nije
bila zaključana. Potem kin je sedeo u polum raku na
svom krevetu, grickajući nokte, u izlizanom domaćem
FRANZ KAFKA 243

ogrtaču. Suvalkin p riđ e p isaćem stolu, um o či pero, i ne

izustivši n i reči tu tn u ga F o tem k in u u ru k u , stavivši m u
na kolena p rv i spis k o ji je do h v atio . Posle o d su tn o g
pogleda n a uljeza, kao u sn u , P o tem k in ga p o tp isa; za­
tim drugi; o n d a d a lje sve ostale. K ad je p o sled n ji p o t­
pis bio stav ljen , S uvalkin n a p u sti p ro s to riju , jed n o stav ­
no kao što je došao, sa d o sije o m p o d m iškom . T riju m ­
falno m ašući spisim a, s tu p i u p red so b lje. U su sre t m u
p o juriše držav n i savertnici, istrg n u še m u h a rtije iz ru k u .
Bez dah a n ad n eše se n a d n jim a. N iko n e izusti ni reč;
grupa se ukoči. O pet se Suvalkin približi, o p e t se h itro
obavesti o razlogu z ap rep a šće n ja gospode. T ada m u
pogled pad e n a p o tp is. Svaki sp is b io je p o tp isan : Su­
valkin, Suvalk in , Suvalkin . . .
Ta p rič a kao d a je glasnik k o ji dve sto tin e godina
prethodi K afkinom delu. Z agonetno p ita n je k o je se u
njoj n a tk rilju je — K afkino je p ita n je . Svet k a n ce la rija i
registratu ra, zagušljivih o trc a n ih m ra č n ih so b a — Kaf-
kin je svet. H itri Suvalkin, k o ji sve ta k o lako uzim a i
na k ra ju o staje p ra z n ih šaka, K afkin je K. Potem kin,
m eđutim , koji, u p o lu sn u i zap u šten , s a n ja ri u sk ro ­
vitoj p ro sto riji, p re d a k je o n ih m oćnika k o ji k o d Kaflke
borave kao su d ije n a tavanim a, k a o se k re ta ri u zam ku,
i koji su, m a koliko visoko stajali, uvek o n i što su
potonuli, ili, p re, oni što tonu, ali k o ji se zato, čak u
najnižem i n a jp ro p a lije m vidu — k ao v ra ta ri i izlapeli
činovnici — o d jed n o m n ep o sred n o m ogu p o jav iti u svoj
svojoj moći. 0 čem u san ja re ? M ožda s u p o to m ci A tlasa
što nose zem aljsk i š a r n a ram en im a? M ožda zato drže
glavu „tak o d u b o k o p o g n u tu n a g ru d i d a su se oči
jedva videle" (F ra n c K afka: Zam ak. Prev. P red rag Mi-
lojević. Prosveta, Bgd. 1961, s tr. 13), kao u p rav itelj
zam ka n a svojoj slici ili K lam m , k a d a je sam s a sobom ?
Zem aljski š a r m eđutim , n ije to što oni nose, sam o što
već i najsv ak o d n ev n ije stv ari im a ju svoju težinu. „N je­
gov je u m o r u m o r g la d ija to ra posle b o rb e, njegov po­
sao se sasto ja o u k re č en ju ugla jed n e činovničke sobe."
Gyorgy Lukžcs je jed n o m rek ao : d a b i se d an as n a p ra ­
vio p ris to ja n sto, čovek m o ra im ati a rh ite k to n sk i genije
M ichelangela. K ao Luk&cs u k ateg o rijam a isto rijsk ih pe-
 244 WALTER BENJAMIN

rioda, tako i K afka misli u kategorijam a vekova. čovek

prilikom krečenja im a da pokrene vekove; a tako je i
sa najneupadljivijim gestom . Mnogo puta, i to često iz
posebnog čudnog razloga, Kafkini junaci tapšu rukam a.
Jednom se ipak u sput kaže d a su te ruke „zapravo parni
čekići” (F. K afka: Pripovetke. Prev. B ranim ir Živojino-
vić. N arodna knjiga, Bgd. 1963, str. 110).
U stalnom laganom k re ta n ju — u tonjenju ili uspi­
n ja n ju — upoznajem o ove moćnike. Međutim, oni nigde
nisu užasniji kao tam o gde se uzdižu iz najdublje pro-
palosti: iz otaca. Otupelog, senilnog oca, koga je upravo
blago stavio u krevet, u m iru je sin: „ ,Ništa ne brini, do­
bro si pokriven' — ,Ne!' — uzviknu o tac tako da se nje­
gov odgovor sudari sa pitanjem , zbaci pokrivač sa toli­
kom snagom da se za tre n u ta k sav raširio u letu, uspravi
se i stade na postelju. Sam o se jednom rukom lako pri­
državao za plafon. ,Hteo si da me pokriješ, znam ja to,
čedo m oje, ali još nisam pokriven. Pa m akar ovo bila
i poslednja snaga, dovoljno je za tebe, i odveć je za
tebe . . . Oca, srećom , ne treb a niko d a uči kako će pro-
zreti s in a . . . ' I stade ne pridržavajući se više, i poče
izbacivati noge. B listao je od unutrašnjeg prosvetlje-
n ja . .. ”
„Sad znaš, dakle, šta je još postojalo osim tebe,
do sada si znao sam o za sebe! Nevino dete, to si ti
istinski bio, ali još istinskije si bio paklen čovek!”
(F. K afka: P ripovetke, str. 27, 28, 31). Otac koji zbacuje
te re t pokrivača zbacuje s n jim teret sveta. On m ora
pokren u ti vekove d a bi učinio živim, sudbonosnim pra­
stari odnos otac-sin. Ali sa kakvim posledicama! On osu­
đu je sina na sm rt davljenjem . Otac je onaj koji kažnja­
va. Njega privlači krivica kao i sudske činovnike. Mnogo
šta nagoveštava da je svet činovnika i svet očeva za
K afku isti svet. Sličnost im ne služi na čast. N jih čini
tupost, pokvarenost, prljavština. Očeva uniform a je sva
um rljana, njegovo donje ru b lje je prljavo. Prljavština
je životni elem ent činovnika. „Bilo joj je nerazum ljivo
zašto uopšte postoji saobraćaj m eđu strankam a. ,Da se
spolja stepenište z ap rlja’, odgovorio joj je jednom neki
činovnik na p itanje, verovatno Ijuteći se, ali njoj je to
FRANZ KAFKA 245

hilo veom a ja sn o .” U to m step e n u je p rljav štin a a trib u t

činovnika d a bism o ih u p ra v o m ogli s m a tra ti ogrom ­
nim parazitim a. To, naravno, ne pogađa ekonom ske
veze, već snage razu m a i h u m an o sti, od k o jih ova b ag ra
životari. Tako, m eđ u tim , i o ta c u ču d n im K afkinim
porodicam a životari na ra č u n sina, leži k ao ogrom an
parazit n a njem u. On ne isp ija sam o njegovu snagu, on
se h ra n i i njegovim p rav o m d a p o sto ji. O tac koji k ažn ja­
va u je d n o je i tužilac. G reh za k o ji o k riv lju je sina iz­
gleda d a je neki p ra ro d ite ljs k i greh. J e r o d ređ en je koje
je K afka dao o n je m u nikog ne p o g ađ a kao sina: „Pra-
roditeljsk i greh, s ta ra n e p rav d a k o ju je čovek počinio,
sastoji se u njegovom staln o m p re b a civ an ju da m u
je u čin jen a n ep rav d a tim e što je p o stao žrtv a p raro d i-
teljskog greha". — Ali ko o p tu ž u je za ta j p ra ro d itelj ski
greh — greh da je stv o rio p o to m k a — ako ne sin oca.
Prem a tom e, g rešnik bi bio sin. Ne sm em o, m eđutim , iz
Kafkinog stav a z ak lju čiti d a je o k riv ljav an je grešno, je r
ie pogrešno. N igde kod K afke ne sto ji da do njega
dolazi neopravdano. Ovde se p re d sud sk o m odlukom na­
lazi jed an n e p re sta n proces, i ni na je d n u stv ar ne može
pasti gora svetlost nego na on u za k o ju o tac traži soli­
darnost tih činovnika, tih su d sk ih k an celarija. K od n jih
bezgranična k o ru m p ira n o st n ije ono što je najgore. J e r
njihovo jezgro je takvog svojstva da je njihova p o d m it­
ljivost je d in a n ada k o ju čovečanstvo, suočeno sa njim a,
može da gaji. Sudovi, doduše, raspolažu zakonicim a.
Ali n jih n ije d o p u šten o videti. ,,U k a ra k te r ovog su d ­
stva sp ad a ne sam o to da se nevini osude već i to da se
osude i bez njihovog z n an ja ” (F ra n c K afka: Proces.
Prev. Vida Pečndk. Novo pokolenje, Bgd. 1953, str. 57—
58), n aslu ću je K. Postavljene i o p asn e n o rm e o staju u
prasvetu nepisani zakoni. Covek ih može p rek o račiti
nem ajući o tom e p o jm a, i tim e se izložiti kazni. Ali m a
koliko teško o ne m ogle pogoditi onoga k o ji n išta ne
naslućuje, n jih o v a pojava, u pravnom sm islu, n ije slu­
čajnost, već su d b in a, k o ja se ovde p rik azu je u svojoj
dvosm islenosti. N ju je jo š H erm an n Cohen u jed n o m
ovlašnom ra z m a tra n ju s tare p red stav e o sudbini nazvao
„neizbežan u v id ”, tvrdeći da n jen i „poreci sam i, izgleda,
 246 WALTER BENJAMIN

uzrokuju d povlače za sobom to istupanje, to otpadništ-

vo". Tako sto ji i sa pravosuđem , čiji se postupak okreče
p rotiv K. On nas vraća, mnogo p re donošenja zakonika
na dv an aest tablica, u jed an prasvet nad kojim je jedna
od p rv ih pobeda bilo pisano pravo. Ovde se, doduše,
pisano pravo nalazi u zakonicima, ali tajno, i prasvet,
oslonjen na njdh, vlada jo š neograničenije.
Prilike u kancelariji i porodici dodiruju se kod Kaf-
ke m nogostruko. U selu pod zam kom postoji jedan
govorni o b rt koji to osvetljava. „Postoji jedna poslovica,
možda je i ti znaš: »Službene odluke su stidljive kao
m lade devojke'. — ,To je, možda, dobro zapaženo', reče
K ,dobro zapaženo, odluke mogu im ati i druge slič­
n o sti s d evojkam a' " (Zam ak, str. 185). Jedna od najzna­
č ajn ijih bez sum nje je ta da se svemu mogu pozajmiti,
kao plašljive devojke k o je susreću K. u Zam ku i Pro­
cesu i koje se p re p u štaju raspusnosti u porodičnom
krugu kao u nekom krevetu. On ih na svome putu nalazi
na svakom koraku; d alje nem a libljenja: kao p ri osva­
ja n ju devojke za šankom . „Oni se zagrliše, njeno malo
telo gorelo je u njegovim rukam a, i oni se kao u be-
svesti iz k o je se K. n eprestano ali uzalud pokušavao da
spase — o tk o trljaše nekoliko koraka dalje, lupiše tupo
o Klam ova vrata, a onda se nađoše ležeći u jednoj
lokvici piva i đ u b re tu koje je pokrivalo pod. Tu pro-
đoše č a s o v i. . . u k o jim a je K. stalno im ao osećanje da
lu ta ili d a je već toliko daleko u tuđini kao nijedan
čovek p re njega, u tuđini u kojoj čak ni vazduh nije
kao vazduh u zavičaju, u kojoj se od tuđinštine čovek
m ora d a ugušd, i p ro tiv čijih se bezum nih om am ljivanja
ne može učin iti n išta dru g o nego ići dalje, dalje lutati"
{Zam ak, str. 49—50). O toj tuđiinštini ćemo još čuti.
Značajno je, m eđutim , d a ove ženturače nikad ne izgle­
d aju lepo. N aprotiv, lepota se pojavljuje u Kafkinom
svetu sam o n a skrivenim m estim a: ko d optuženih, na
prim er. „To je svakako čudna, u izvesnom smislu p ri­
rodno nau čn a p o ja v a . . . Ne može krivica b iti ta koja
ih čini le p im . . . n e može ih ni prava kazna već sada
činiti le p im . . . to se može, dakle, nalaziti sam o u po­
FRANZ KAFKA 247

stu p k u (koji je p o k re n u t p ro tiv n jih , k o ji ih n ekako

p ra ti".
Iz Procesa m ožem o v id eti d a je ta j p o stu p a k obično
beznadežan za o p tu žen e — b ezn ad ežan čak i o n d a k ad
im o staje n a d a n a o slobođenje. T a bezn ad ežn o st m ože
b iti ono što k o d n jih , jed in o n jih kod K afke, iznosi na
videlo lepotu. U n a jm a n ju ru k u , to b i se veom a d o b ro
slagalo sa je d n im frag m en to m razgovora k o ji je pren eo
Max B rod. „Sećam se", p iše on, „jednog razgovora sa
K afkom k o ji je polazio o d d a n ašn je E v ro p e i p ro p a d a n ja
čovečanstva. ,Mi sm o', ta k o je rekao, ,nihilističke m isli,
sam oubilačke m isli k o je se ja v lja ju u b o žjo j glavi'. Me­
ne je to n a jp re p o d setilo n a slik u sveta gnostike. — Bog
kao zao d em iurg, svet n jeg o v p a d u greh. A h , ne', re ­
kao je, ,naš svet je sam o rđ av a b o žja ćud, rđ a v dan'.
Znači li to d a im a n ad e izvan po jav n o g o b lik a ovog
sveta k o ji poznajem o? — N asm ešio se: ,Ah, dov o ljn o
nade, b e sk ra jn o m nogo nad e — sam o n e za n a s '". Ove
reči p re b a cu ju m o st k a o n im n a jč u d n o v atijim K afkinim
likovim a k o ji s u je d in i izm ak li p o ro d ičn o m o k rilju i za
koje m ožda im a nade. To n isu životinje, n isu čak ni
ona u k rš ta n ja ili tv orevine fan tazije, kao m ačka- jag n je
ili odrad ek . Svi oni, nap ro tiv , žive jo š u o k v iru porodice.
Ne bu d i se u zalu d G regor S am sa b aš u po ro d ičn o m sta­
n u kao insekt, n ije u zalud č u d n o v ata životinja polu-
m ačka^polujagnje d eo očeve b aštin e, n ije uzalud o d rad ek
dom aćinova b rig a. Ali „pom oćnici" d o ista is p a d a ju iz
toga kruga.
Ti pom oćnici p rip a d a ju k ru g u likova -koji se p ro ­
vlače kroz čitavo K afkino delo. Iz njihove p o ro d ice su
i lovac seljak a k o ji se razo tk riv a u O p a ia n ju , i stu d en t
koji s e p o ja v lju je n o ću n a b alk o n u k ao isused K arla Ros-
m ana, kao i lude koje žive u onom g rad u n a ju g u i
nikako da se u m ore. S u to n sk a svetlost k o ja p a d a n a
njihov život podseća n a lelujavo o sv etljen je po d ko jim
se ja v lja ju figurine u -kratkim p ro zn im zapisim a R o b erta
W alsera — a u to ra ro m a n a Der G ehilfe (P o m o ćn ik), koyi
je K afka m nogo voleo. Od njihovog s o ja su K afkini po­
m oćnici; ne p rip a d a ju n ijed n o m drugom k ru g u likova,
a nijed n o m e n isu ni tu đ i: o n i su k u riri k o ji se poslovno
 248 WALTER BENJAMIN

kreću izm eđu ta dva kruga. Oni su, kako Kafka kaže,
slični B arnabasu, a on je kurir. Još nisu potpuno pušteni
iz m ajčinskog o k rilja priro d e i zato su se „sm estili. . . u
jednom uglu, na dve stare ženske haljine p ro strte na
podu. N jihova je težnja b ila . . . da zauzim aju što je mo­
guće m anje m esta. U tom pogledu su činili razne poku­
šaje, istina uvek uz ćućorenje i kikotanje, stiskali ruke
i noge, p rip ijali se jedan uz drugog, i, u sumraku, u
njihovom uglu videlo se sam o jedno veliko klube"
(Zam ak, str. 52). Za njih i n jim a slične, nezrele i ne­
spretne, još p o sto ji nada.
Ono što se vidi kao blagost i neobaveznost u poslo­
vanju tih k u rira, to je na tegoban i m račan način zakon
za ceo ovaj svet k reatu ra. N ijedna od n jih nem a svoje
čvrsto mesto, svoje čvrste, nezamenljive obrise, nema
nijedne koja se ne uspinje ili ne pada; nijedne koja se
ne razm en ju je sa svojim neprijateljem ili susedima; ni­
jedne koja ne bi ispunila svoje vreme, a ipak bila ne­
zrela, nijedne k o ja ne bi bila veoma isorpena a ipak tek
na početku dugog trajan ja. N ije ovde moguće govoriti o
porecim a i h ijerarh ijam a. Svet m ita, koji to sugeriše,
neuporedivo je m lađi od K afkinog sveta, kojem je još
m it obećao izbavljenje. Ako, m eđutim , nešto znamo, on­
da je to ovo: da K afka nije popustio p red svojim iskuše­
njem . Kao drugi Odisej, pustio ga je da sklizne „niz
njegov pogled uperen u daljinu", „sirene su se doslovno
izgubile p red njegovom rešenošću, i upravo k ada im je
bio najbliži, n išta više n ije znao o njim a". Među precima
što ih K afka im a u antici, jevrejskim i kineskim, koje
ćem o još sresti, ne sm em o zaboraviti ovog grčkog pretka.
Jer O disej se nalazi na pragu koji odvaja mit od bajke.
Razum i lukavstvo uneld su varke u m it; njegove sile
p re sta ju da bud u nesavladljive. B ajka je predanje o po-
bedi n a d 'n jim a . K afka je .pisao b ajke za dijalektičare
k ada se prihvatio kaža. Unosio je u njih male trikove;
zatim je iz n jih izvlačio zaključak o tome „da i nedo­
voljna, čak i d e tin jasta sredstva mogu poslužiti spase­
nju". Ovim rečim a započinje svoju priču Cutanje sirena.
Sirene, naim e, kod njega ćute; one im aju „još užasnije
oružje od p e sm e . . . svoje ć u tan je”. To ćutanje su isko-
FRANZ KAFKA 249

ristile p ro tiv O diseja. Ali o n je, kaže K afka, „bio toliko

lukav, bio je takav lisac d a čak ni b o g in ja su d b in e n ije
mogla p ro d re ti u njegovu dušiu.'' M ožda je stv arn o pri-
metio, p rem d a to lju d sk i razu m ne m ože da shvati, da
sirene ćute, i u izvesnoj m eri sam o se o g rad io p re d n ji­
ma i p re d bogovim a „ tra d ic io n aln im ” p riv id n im p o stu p ­
kom k ao štitom .
K od K afke sire n e ćute. M ožda i zato što su m uzika
i pevanje kod n jega izraz ili b a re m zalog b ek stv a i spa­
senja. Zalog nade, k o ji im am o iz onog malog, u jed n o
nesavršenog i svakodnevnog, u je d n o u tešnog i glupog
osrednjeg sv eta u kom e su p om oćnici odom aćeni. K af­
ka je k ao onaj m ladić k o ji je k ren u o da upozna stra h .
Dospeo je u Potem kinovu p alatu , n a k ra ju je, m eđutim ,
u pod ru m sk im ru p a m a naišao n a Jozefinu, on u miši-
cu-pevačicu, k o ju ovako op isu je: ,,U tom e se nalazi n ešto
od sirom ašnog d e tin jstv a, n e što od izgubljene sreće
koja se više n ik ad ne m ože naći, ali nalazi se u tom e
i nešto od d elatn o g d a n ašn je g života, od njegove si­
ćušne, neshvatljive, a ipak, p o sto jeće i n eiskorenjive
b odro sti” (P rip o vetke , str. 204— 205).

GURAVI COVECUUAK
K nut H am sun, kao što sm o još poodavno saznali,
običava da s v rem ena na vrem e isp u n jav a svojim nazo­
rim a p o štan sk o sanduče lokalnog lista u g radiću blizu
kojeg stan u je. Pire više godina u to m g ra d u sudio je
porotni su d je d n o j služavci k o ja je ubila svoje novo­
rođenče. B ila je osuđena n a kaznu zatvora. U skoro za­
tim po jav ilo se u lokalnom listu H am sunovo m išljenje.
Izjavio je d a će o k ren u ti leđa g rad u koji m ajci što
ubija novorođenče može izreći n ek u d ru g u kazn u sem
najteže — ako n e već vešala, on d a doživotnu ro b iju .
Prošlo je n ek o lik o godina. Pojavili su se Plodovi zem lje
i u n jim a isto rija jed n e služavke k o ja vrši isti zločin, do-
bija istu kaznu i, čitao cu je to jasno, svakako n ije ni
zaslužila težu.
R efleksije iz K afkine zaostavštine k o je su sadržane
u Izg ra d n ji kin esko g zida d a ju n am povoda, da se seti-
 250 WALTER BENJAMIN

m o tog događaja. J e r tek što je objavljena ova knjiga

iz zaostavštine, pojavila se, oslonjena na njene reflek­
sije, i interpretacija K afke, koja se zadovoljila tumače­
n jem tih refleksija, utoliko m anje im ajući poštovanja
za K afkina p rav a dela. Postoje dva p u ta da se Kafkino
delo u načelu pogrešno shvati. Prirodno tum ačenje je
jedan, n atp riro d n o — drugi; pored suštine prolaze oba
— psihoanalitički kao i teološki — na isti način. Prvo
zastupa H ellm uth K aiser; drugo sada već mnogi autori,
kao H. J. Schoeps, B ernhard Rang, Groethuysen. Među
n jih tre b a u b ro ja ti i W illy Haasa, koji je, doduše, u ši­
rim kontekstim a, o k ojim a ćem o još govoriti, prim etio
k a rak terističn e stvari o Kafki. To ga n ije moglo saču­
vati od tu m ačen ja celokupnog dela u sm islu teološkog
šablona. „Višu silu", tako piše o Kafki, „područje mi­
losti, prikazao je u svom velikom ro m an u Zam ak, a nižu
silu, p o d ru čje su d a i prokletstva, u svom isto tako ve­
likom ro m an u Proces. Zem lju m eđu njim a, zem aljsku
sudb in u i njene teške zahteve pokušao je d ati u strogoj
stilizaciji u trećem rom anu, u Am erici." Prvu trećinu
ovog tu m ačen ja možemo, posle Broda, svakako sm atrati
zajedničkim d o b ro m tum ačenja Kafke. U tome smislu
piše, na p rim er, B ern h ard Rang: „Ukoliko Zam ak može­
m o sm atra ti sedištem m ilosti, onda, teološki rečeno,
upravo ovaj uzaludni n ap o r i pokušaj znači da čovek ne
može postići i iznuditi božju m ilost samovoljno i na-
m erno. N em ir i n estrp ljen je sam o sprečavaju i zarnr-
š u ju uzvišeni m ir božanskog". Kom otno je to tum a­
čenje; da je neodrživo, p o staje utoliko jasnije ukoliko
sm elije n astav lja p u t. N ajjasn ije je zato, možda, kod
W illy H aasa, kad izjavljuje: „K afka d o la z i. . . od Kier-
kegaarda k ao i o d Pascala, svakako ga možemo nazvati
jedin im legitim nim u n u k o m K ierkegaarda i Pascala. Sva
tro jica im a ju surov, krvavo surov religiozan osnovni
m otiv: d a čovek nikad n ije u pravu p red b o g o m . . . Kaf-
k nn. . . g ornji svet, njegov takozvani Z am ak sa svojim
nesagledivim, sitničavim , zam ršenim , i veoma pohotnim
Štabom činovnika, to njegovo čudno nebo, užasno se
igra lju d im a . . . ; a ipak čovek ni n ajm an je nije u pravu
čak i p re d ovim bogom". Ovakva teologija, ostajući
FRANZ KAFKA 251

daleko iza u č en ja o o p ra v d a n ju A nselm a C anterbury-

skog, vraća se v arv arsk im sp ek u lacijam a, koje, u o sta­
lom izgledaju n espojive čak i sa doslovnim K afkinim
tekstom . „Može li", s to ji b aš u Z a m ku , „pojedinačan
činovnik d a o p ra šta? To bi, u n a jb o lje m slu čaju , m ogla
da bude stv ar celokupne vlasti, ali čak ni ona, verovatno,
ne m ože d a o p ra šta, već sam o d a su d i" (Z am ak, str.
230). P u t k o jim se ovako k ren u lo b rzo se p retv o rio u
ćorsokak. „Sve ovo", kaže D enis de R eugem ont, „nije
jadno sta n je čoveka bez boga, već ja d n o stan je čoveka
u vlasti boga, koga ne poznaje, je r n e poznaje H ris ta ”.
Lakše je iz zb irk e K afk in ih beležaka iz zaostavštine
izvlačiti sp ek u lativ n e zak lju čk e nego is tra ž iti m a k a r
sam o je d a n o d m o tiva k o ji se ja v lja ju u njegovim p ri­
čam a i ro m an im a. Ali sam o oni d a ju n ek o o b av ešten je
o prasv etsk im silam a što s u p ritisk iv ale K afkino stv ara ­
nje; silam a koje, istina, sa istim p rav o m m ožem o pos-
m a tra ti i kao sv etsk e sile n aših dana. I ko b i m ogao
da kaže p o d k o jim im enom su se javile sam o m K afki.
Sam o je ovo izvesno: o n se u n jim a n ije snašao. On ih
nije poznavao. O n je sam o u ogledalu, k o je m u je pra-
svet pru žao u o b lič ju krivice, video b u d u ć n o st u o b ličju
suda k o ji po k reće te sile. Ali k a k o d a se ovaj su d zam isli
— n ije li o n p o sled n ji? ne čini li o n o d su d ije optuženog?
n ije li sam p o stu p a k kazna? N a to K afka n ije odgovo­
rio. Da li je n e što očekivao o d tog odgovora? Ili m u je,
možda, p re b ilo stalo d o toga d a okleva sa n jim a? U
njegovim p ričam a, ep ik a d o b ija ponovo onaj zn ačaj k o ji
im a u u stim a Seherezade: d a se odloži ono što nailazi.
O dlaganje je u Procesu n a d a optuženog — k a d sam o
po stu p ak n e b i p o step en o p relazio u p resu d u . I sam om
prao cu o d lag an je tre b a d a k o risti, m a k a r se za to m orao
odreći svoga m e sta u tra d ic iji. „Mogao b ih za m isliti
drugog Avram a, k o ji b i — doduše, o n d a ne b i d o terao
do prao ca, p a čak ni do kakvog sta rin a ra — bio sp re­
m an da o d m ah isp u n i zahtev žrtvovanja, u slu žan k ao ko­
nobar. Ali k o ji ip a k n e b i obavio žrtvu, je r ne m ože
od kuće, n eo p h o d an je, gazdinstvo g a traži, n e p re sta n o
tre b a jo š n ešto n aređ iv ati, k u ć a n ije gotova, ali ako
m u k uća jo š n ije gotova, ak o n e m a ta j oslonac, o n ne
 252 WALTER BENJAMIN

može krenuti, to uviđa i Biblija, je r ona kaže: ,On

uredi svoju kuću'
„Uslužan kao kon o b ar" je ovaj Avram. Nešto je
Kafki uvek bilo shvatljivo samo u gestu. I taj gest,
koji nije razumeo, predstavlja m utno m esto parabole. Iz
njega proizlazi K afkino književno delo. Poznato je kako
se ustručavao da ga objavi. Njegov testam ent preporu­
čuje ga uništenju. Taj testam ent, koji ne može zaobići
nijedno bavljenje K afkom, kaže d a ono nije zadovoljilo
Kafku; da je svoje napore sm atrao prom ašenim , da se
sam u b ra ja o m eđu one koji su m orali propasti. Neu-
speo je njegov veličanstven pokušaj da se književno
delo prevede u učenje i d a m u se, u obliku para­
bole, povrati tra jn o st i neupadljivost koja m u je, u
očim a razum a, izgledala jedino na mestu. N ijedan knji­
ževnik nije se tako strogo pokorio načelu: „Ne gradi
sebi lika rezanoga".
„Činilo se d a će ga stid nadživeti" (Proces, str.
205) — to su reči kojim a se završava Proces. Stid, koji
odgovara njegovoj „elem entarnoj čistoti osećanja", n aj­
snažniji je K afkin gest. Ali on ima dvostruko lice. Stid,
koji je intim na reakcija čovekova, ujedno ima društvene
pretenzije. Stid n ije sam o stid pred drugima, već
može b iti i stid zbog drugih. Tako Kafkin stid nije
n išta ličniji od života i m išljen ja kojim a stid upravlja
i p kojim a je rekao: „On ne živi zbog svog ličnog ži­
vota, on ne m isli zbog svog ličnog m išljenja. Njemu je
kao da živi i m isli pod pritiskom neke p o r o d i c e . . . Zbog
ove nepoznate p o ro d ic e . . . ne može biti otpušten". Ne
znam o ko čini tu nepoznatu porodicu — ljudi ili živo­
tinje. Sam o je toliko jasno d a ta porodica K afku pri­
m orava da p isanjem pokreće vekove. Povinujući se za-
povesti ove porodice, on valja blok istorijskog zbivanja
kao Sizif kam en. Pri tom e se dešava da se njegova
donja stra n a okrene prem a svetlosti. Ta stra n a ne iz­
gleda p rijatn o . Ali Kafika uspeva d a podnese taj prizor.
„Verovati u n ap red ak ne znači verovati da je napredak
već ostvaren. To ne bi bila vera". Vreme u kome Kafka
živi ne znači za njega nikakav napredak u odnosu na
prapočetak. Njegovi rom ani odigravaju se u jednom
FRANZ KAFKA 253

m očvarnom svetu. L ju d sk o stv o re n je se »kod n jega po­

jav lju je na s tu p n ju k o ji B achofen označava kao he-
terski. To što je ovaj stu p a n j zaboravljen, ne znači da
on ne zalazi u sad ašn jicu . N aprotiv: p risu ta n je kroz
ovaj zaborav. N a n jega će naići isk u stv o k o je je d u b lje
od isk u stv a pro sečn o g g rađ an in a. „ Im am isk u stv o ”,
glasi je d n a od n a jra n ijih K afk in ih zabeležaka, ,,i ne
šalim se k ad kažem d a je to m o rsk a b o lest n a k o p n u ”.
Ne polazi uzalud p rv o P o sm a tra n je o d je d n e lju ljašk e.
I neiscrp n o K afk a' govori o kolebljivoj p riro d i isk u ­
stva. Svako p o p u šta, svako se m eša sa su p ro tn im :
„Bilo je to lje ti”, tak o p o č in je Udarac o d vo rska vrata,
„za vrućeg dana. N a p o v ra tk u k u ći prolazio sam sa
sestro m k ra j dvo rsk ih v rata. Ne znam da li je ona
udarila o v ra ta iz o b ije sti ili iz ra stre se n o sti, ili je sam o
p rijetila šakom , a n ije ni u d a rila ” (F. K afka: Pripo-
\njetke, k n j. II. Prev. Zlatko M atetić. Zora, Zagreb, 1969,
str. 136). S am a m ogućnost d o g ađ aja navedenog na
trećem m estu b aca n a p reth o d n e, k o ji na prvi pogled
izgledaju bezazleni, d ru g u svetlost. Iz baro v ito g tla ta ­
kvih isk u stav a izlaze K afkini ženski likovi. Oni su bića
iz m očvare, kao Leni, k o ja širi „ sred n ji i dom ali p rs t
na desnoj ru ci; izm eđu n jih je sp o jen a kožica d o p ira ­
la skoro do g o rn jeg zglavka k ra tk ih p rs tiju ” (Proces,
str. 108). „Lepa su to b ila v rem en a”, seća se dvosm i­
slena F rid a svoga ra n ije g života, „ti m e n ik ad nisi p itao
o m ojoj p ro šlo sti” (Z am ak, s tr. 265). Ona vodi upravo
n a tra g u m ra č n o o k rilje dubine, gde se odigrava ono
spariv an je „čija je n ep rav iln a ra sk a la šn o st”, d a kažem o
sa Đ achofenom , „ m rsk a č istim sila m a nebeske svet-
losti i opravdava naziv lu teae v o lu p tates (b la ta zado­
voljstva) k o jim se A m obije k o risti”.
Tek polazeći odavde m ožem o sh v atiti te h n ik u Ka-
fke kao pripovedača. K ad d ru g e ličnosti iz ro m a n a im aju
nešto da kažu K-u, one to čine — m a k a r to bilo n ešto
najvažnije ili n a j neočekivani je — n ekako uzgred, i tako
kao d a je o n to u osnovi odavno m o rao znati. K ao da tu
nem a ničeg novog, k a o d a se sam o neupadljivo u p u ću je
zahtev ju n a k u d a se ip ak seti onoga što je zaboravio.
Willy H aas je bio u p ra v u k a d a je u tom e sm islu h teo
 254 WALTER BENJAMIN

shvatiti tok Procesa i rek ao d a „predm et Procesa, čak

stvarni ju n ak ove neverovatne knjige jeste z ab o rav . . .
čija je . . . glavna osobina da samog sebe zab o rav lja. . .
Sam zaborav je ovde upravo postao nem a ličnost, u
ovom liku optuženog, i to ličnost najvećeg intenziteta".
Da „to tajanstveno je z g ro . . . potiče iz jevrejske religi­
je", svakako se ne može odbaciti. „Ovde sećanje kao
pobožnost igra sasvim tajan stv en u ulogu. Nije sam o je­
dna m eđu ostalim a, već je . . . n ajd u b lja osobina Jehovina
to što se seća, što čuva nevarljivo sećanje ,do trećeg i
četvrtog kolena', pa čak i d o ,stotog’. N a jsv e tiji...
č i n . . . ritu ala jeste b risa n je grehova iz knjige sećanja".
Ono što je zaboravljeno — sa ovim saznanjem na­
lazimo se p re d jednim novim pragom Kafkinog dela —
nikad a n ije sam o individualno. Sve ono što je zaborav­
ljeno m eša se sa zaboravljenim iz prasveta, stupa s
n jim u bezbrojne, nesigurne, prom enljive veze, stvara­
jući nep restan o nove čudovišne tvorevine. Zaborav je
sasud iz koga u K afkinim pričam a prodire na svetlost
neiscrp an m eđusvet. „On upravo obilje sveta sm atra kao
ono što je jedino stvarno. Svekolik du h m ora biti po-
stvaren, zasebičan, d a bi ovde stekao m esto i pravo na
život. Duhovno, ukoliko još igra neku ulogu, preobraća
se u duhove. Duhovi p o staju potpuno individualne in­
dividue, sam i se im enuju i na izuzetno poseban način
su povezani sa im enom poštovaoca. Njihovim obiljem
se bez p rem išljan ja još povećava obilje s v e ta .. Bez­
brižno se množe ovde rojevi duhova . . . uvek novi pored
starih , svaki svojim posebnim imenom odvojen od dru­
gog”. Doduše, ovde n ije reč o Kafki — već o Kini. Tako
opisuje Franz Rosenzweig, u S tern der Erlosung (Zve-
zdi spasenja), (kineski k u lt predaka. Nesaglediv kao svet
za njega važnih činjenica, bio je, m eđutim , za Kafku
i svet njegovih pred ak a i svakako da je on, kao totem-
ski stubovi p rim itivaca, vodio dole životinjam a. Uosta­
lom, životinje nisu sam o kod Kafke sasudi zaborav­
ljenog. U Tieckovoj dubokoj b ajci Plavi E ckb ert nalazi
se zaboravljeno ime jednog kučeta — Strohm i — kao
šifra zagonetne krivice. Tako možemo razum eti to što
K afki n ik ad a nije dosadilo da od životinja osluškiva-
FRANZ KAFKA 255

njem saznaje zaboravljeno. One, svakako, n isu cilj; ali

bez n jih se n e može. Pom islim o sam o n a Um e tn i ka u
gladovanju, k o ji, „stro g o uzev, p re d s ta v lja sam o p re ­
p re k u n a p u tu k a s ta ja m a " (P rip o vetke, s tr. 188). Z ar
ne vidim o d a živ o tin ja u J a zb in i ili O g ro m n o j k ritici
mozga, kao što je vidim o i d a rije ? A ip ak je, s dru g e
strane, to ra z m išljan je n e što veom a sm eteno. Ž ivotinja
se neodlučno k oleba o d je d n e b rig e d o druge, š trp k a
od svakog stra h a pom alo, i im a lep ršav o st o čajan ja.
O tud k o d K afke i lep tiri; o d opterećen o g krivicom Lov­
ca Grahusa, k o ji n e želi d a iš ta zn a o svojoj krivici, „po­
stao je le p tir”. „N e sm e jte se", rek ao je lovac G rahus.
— Jed n o je sigurno: m eđ u sv im K afk in im stv o ren jim a,
životinje najčešće ra z m išljaju . O no što k o ru p c ija p re d ­
stavlja u p ravu, to je u njih o v o m m išlje n ju stra h . On
u prop ašću je događaj, a ip ak je jed in o što u n je m u p ru ­
ža nadu. Ali p o što je n a jz ab o rav lje n ija tu đ in a n aše telo
— vlastito telo — m ožem o razu m eti zašto K afka težak
kašalj, k o ji je p rovalio iz njegove u n u tra šn jo sti, naziva
,živ o tin jo m ". On je b io n a jis ta k n u tija p re d s tra ž a veli­
koga k rd a.
N a jču d n o v atije kopile k o je su k o d K afke začeli'
prasvet i k riv ica je ste o d rad ek . To biće „izgleda po-
n a jp re kao p ljo sn a t i zvezdast kalem , a d o ista i izgleda
kao obvijeno koncem ; do d u še, to s m e ju b iti sam o is­
kidani, stari, n astav ljen i, ali i u p re d e n i k o m ad i konca
n a jrazličitije v rste i boje. No to n ije sam o kalem , nego
iz sredine zvezde š trč i je d a n m ali p o p rečn i štap ić n a
koji se u p rav o m uglu n a sta v lja jo š jed an . Pom oću ovog
poslednjeg štap ića n a je d n o j stra n i, i jed n o g o d k ra ­
kova zvezde n a d ru g o j, celina m ože s ta ja ti u sp rav n o
kao n a dve noge". O d rad ek „se naizm enično zadržava
na tavanu, n a step en ištu , p o hodnicim a, u p re d so b lju "
(P ripovetke, s tr. 112— 113). N ajviše voli, dakle, ista ona
m esta k o ja i s u d što istra ž u je krivicu. Tavani su m esta
za odbačene, zab o rav ljen e p red m ete. M ožda p rin u d a da
se čovek p ojavi p re d sudom izaziva osećan je slično onom
kad čovek p rilazi go d in am a zatvorenim kovčezim a na
tavanu. R ado b i čovek odgodio ta j p o d u h v at do k ra ja
života, b a š k a o što K. svoj o d b ra m b e n i spis s m a tra po-
256 WALTER BENJAMIN

godnim za to „da jednom posle penzionisanja zabav­

lja podetinjali duh".
O dradek je oblik koji stvari prim aju u zabo­
ravu. One su deform isane. D eform isana je Doma­
ćinova briga, o kojoj niko n e zna šta je, deform isan je
insekt o kom e suviše d obro znamo d a predstavlja Gre-
gora Sam su, deform isana je velika životinja polujagnje-
-polum ačkica kojoj bi, možda, „nož m esara doneo spa­
senje”. Ali ove K afkine figure su dugim nizom likova
povezane sa praslikom deform isanosti, grbavcem. Među
gestovim a u K afkinim pričam a najčešće srećem o gest
čoveka koji je duboko pognuo glavu. Razlog su tome
um or m eđu izvršiteljim a pravde, buka m eđu portirim a
u hotelu, nizak svod za posetioce rudnika. U Kalnje-
n ičko j koloniji, m eđutim , moćnici se koriste starinskom
m ašinom koja upisuje izuvijana slova u leđa krivaca,
koja um nožava ubode, nagomilava šare, sve dok leđa
krivaca ne postanu vidovita te sam a ne uspeju da od-
gonetnu što je napisano i da iz tih slova razaberu ime
svoje nepoznate krivice. Leđa, dakle, sav teret pri­
m a ju na sebe. I ona odvajkada prim aju taj teret. U
jedn o j belešci u dnevniku on kaže: „Da bih bio što teži,
što sm atram da je korisno kad čovek hoće da zaspi,
prek rstio sam ru k e a šake stavio na ram ena, tako da
sam ležao kao pretovaren vojnik”. (Dnevnici. Prev. V.
Stojić i B. Živojinović. — Srpska književna zadruga,
Beograd, 1969, str. 54). Ovde se gotovo opipljivo spaja
opterećenost sa zaboravom spavača. U Grbavom čove-
ču ljk u n aro d n a pesm a je sim bolično predstavila istu
stvar. Ovaj čovečuljak je stanovnik deformisanog ži­
vota; on će n estati kada dođe m esija, o kome je jedan
veliki rab in rekao da ne želi nasilno prom eniti svet,
već da će ga sam o malo ispraviti.
Kad ulazim u svoju sobicu,
Kad hoću da namestim krevet,
Stoji tu grbav čovečuljak,
Počinje da se smeje.
To je smeh odradeka, o kome se kaže: „Zvuči ot­
prilike kao šu šk an je u opalom lišću” (Pripovetke,
str. 113).
FRANZ KAFKA 257

Kad kleknem na klupicu

K ad hoću da se malo pomolim,
S to ji tu grbav čovečuljak,
Počinje da govori:
Drago dete, ah, m olim te,
Pomoli se i za grbavog čovečuljka.

T ako se završava n a ro d n a p esm a. K afka seže do

sam og d ubokog dina, d o podloge k o ju m u ne d a ju ni
.m itsk o n aslu ćiv an je" n i „egzistencijalna teologija". To
je podloga nem ačkog n a ro d a k a o god i jevrejskog. Ako
se K afka n ije m olio — što n e znam o — , ipak m u je u
najvišem s tep e n u bilo sv o jstv en o ono što M alebranche
naziva „ p riro d n o m m olitvom d u še" — pažljivost. I u
nju je, k ao sveci u sv o je m olitve, u k lju čio sva stv o ren ja.
(1934)
 NADREALIZAM
POSLEDNJI TRENUTNI SNIMAK EVROPSKE INTELIGENCIJE

Duhovna stru ja n ja m ogu postići pad dovoljno jak

da k ritič a r na n jem u podigne svoju hidrocentralu. Taka\
pad, u odnosu na nadrealizam , stvara razliku u nivou
izm eđu F rancuske i Nemačke. Ono što je 1919. godine
u F rancuskoj poteklo iz lu u g a nekih pisaca — naveš-
ćem o ovde odm ah najvažnija imena: Andre Breton,
Louis Aragon, Philippe Soupault, R obert Desnos, Paul
E luard — mogao je biti plitak potočić koji su punile
vlažna d o sad a posleratne Evrope i poslednje ocedine
francuske dekadencije. Oni koji se sm atraju veoma mu­
drim a, k o ji ni d an as ne um eju da pođu dalje od „au­
tentičnih izvora" p o k reta i jo š danas ne znaju reći ništa
drugo o tom e sem da ovde opet jedna klika pisaca ob­
m a n ju je uvaženu javnost, izgledaju pomalo kao skup
stru č n ja k a koji k raj nekog izvora, posle zrelog razmiš­
ljanja, dolazi do zaključka d a potočić tu nikada neće
po k re ta ti turbine.
N em ački p o sm atrač ne nalazi se na izvoru. To je
njegova šansa. Nalazi se u dolini. Može oceniti energiju
pokreta. Za njega, koji je kao Nemac odavno dobro
upoznat sa krizom inteligencije, tačnije rečeno hum ani­
stičkog p o jm a slobode, koji zna kakva se pomam na
volja probudila u inteligenciji — volja da se izađe iz
stadija večnih d isk u sija i d a se p o svaku cenu dođe do
odluke, za onoga k o ji je n je n k ra jn je izloženi položaj iz­
NADREALIZAM 259

m eđu an arh ističk e fro n d e i rev o lu cio n arn e d iscipline m o­

rao isk u siti n a v la stito j koži, za n jeg a n em a izv in jen ja
ako, n a n a jp o v ršn iji pogled, s m a tra ta j p o k re t, „um etnič-
kim ". „pesničkim ". Ako je p o k re t to i bio u p o četk u , ip ak
je na sam o m to m p o č etk u B re to n izjavio kak o želi da
prekine p ra k su k o jo m se p u b lici p ru ž a k njiževni izraz
određenog o b lik a egzistencije, a d a se p rito m sam taj
oblik egzistencije u s k ra ć u je publici. K raće i dijalektični-
je izraženo, to, m e đ u tim , znači: ovde je p o d ru č je k n ji­
ževnosti bilo iz n u tra razo ren o , n a taj n ačin što je je ­
dan k ru g sp rija te lje n ih lju d i živeo „pesničkim životom ”
do k ra jn jih granica. I m ožem o im verovati n a re č k a­
da tvrd e d a R im baudov B o ra va k u p a k lu n ije za n jih
bio više nik ak v a ta jn a . J e r ta k n jig a je, u stv ari, p rv a
povelja takvog p o k re ta . (Iz n ovijeg vrem ena. O s ta ri­
jim p reth o d n icim a biće jo š reči.) Da li m ožem o ono
što je ovde u p ita n ju izneti k o n ačn ije i b ritk ije nego
što je to učinio R im b au d n a svom ra d n o m p rim e rk u
pom enute knjige? T am o gde je stajalo : „Na svili m o ra
i ark tičk ih cvetova” on je k a sn ije ispisao n a m argini:
„Nema ih ” („E lies n 'e x iste n t p a s ” ).
U kakvoj sfe n euglednoj, n eobičnoj su p stan ci u po­
četku nalazilo d ija le k tič k o jezgro k o je se razvilo u n ad ­
realizm u, to je, u vrem e k ad se razvoj jo š n ije m ogao
sagledati, 1924, p o kazao A ragon u svojoj Vague de R eves
(P lim i snova). D anas ta j razvoj m ožem o sagledati. Je r
nem a su m n je d a je završen h e ro jsk i p erio d o kojem
nam je tam o A ragon ostavio katalo g ju n ak a. U takvim
p o kretim a uvek p o sto ji tre n u ta k kad a p rv o b itn a n ape­
tost tajn o g u d ru ž e n ja m o ra e k sp lo d ira ti u trezvenoj,
profanoj b o rb i za m oć i vlast. N adrealizam se tre n u t­
no nalazi u to j p re o b ra ž ajn o j fazi. Ali onda, k ad je u
vidu n a d ah n ju ju će g vala snova zap lju sn u o svoje osni­
vače, izgledao je n ajin teg raln iji, n ajzav ršen iji, najapso-
lutniji. Sve sa čim e je dolazio u d o d ir in teg risalo se.
Život je izgledao d o sto ja n življenja sam o o n d a gde je
u svakom e b io izb risan p ra g izm eđu jave i sna, kao od
prolažen ja m n o g o b ro jn ih s lik a što su n avirale tam o
i am o, o n d e gde je o sta o s&m jezik, onde gde su zvuk
i slika i slika i zvuk sa au to m atsk o m pouzdanošću tak o
 260 WALTER BENJAMIN

srećno prelazili jed n o u drugo d a za petparac „smisla"

n ije p reo stala više nikakva pukotina. Slika i jezik ima.
ju prvenstvo. K ada Saint Paul Roux p re d ju tro odlazi
na spavanje, stav lja n a vrata tablicu: „Pesnik radi".
B reton beleži: „Tiho. H oću da prođem tam o kuda još
niko n ije prošao, tiho! — Posle Vas, najdraži jeziče".
Jezik im a prednost.
Ne sam o p re d smislom, č a k i pred sopstvenim Ja.
U stru k tu ri sv eta san ra stač e individualnost kao šupalj
zub. To razlaganje našeg Ja putem opijenosti upravo
je, u isti m ah, ono plodno, živo iskustvo koje je tim
ljud im a omogućilo da iziđu iz uticajne sfere opijenosti.
N ije ovde m esto da se o crta nadrealističko iskustvo u
svoj njegovoj određenosti. Ali onaj ko je shvatio da
u tekstovim a toga k ruga nije u p itan ju književnost nego
nešto drugo: m anifestacija, parola, dokum ent, blef, ako
hoćem o — falsifikat, sve sam o ne književnost, time
ujedno zna d a je ovde bukvalno reč o iskustvima, a
ne o teo rijam a, i jo š m an je o m aštarijam a. I ta isku­
stva ne ograničavaju se nikako na san, na časove uzi­
m a n ja h ašiša ili p u šen ja opijum a. Veoma je velika
zabluda m isliti da od „nadrealističkih iskustava" poz­
najem o sam o religiozne ekstaze ili ekstaze koje dolaze
od u zim an ja droga. Lenjin je religiju nazvao opiju­
m om za narod, i tim e te dve stvari približio više nego
što bi se m oglo d o p asti nadrealistim a. Biće još reči o
gorkoj, stra sn o j pobuni p ro tiv katolicizm a, u kojoj su
R im baud, L autrćam ont, Apollinaire stvorili nadrealizam.
Ali stvarno, stvaralačko prevazilaženje religioznog oza-
re n ja zaista se n e nalazi u drogama. Ono se nalazi u
profa n o m ozarenju m aterijalističkog, antropološkog na­
dahnuća, za š ta hašiš, o p iju m i tako dalje mogu pred­
stav ljati uvod. (Ali opasan uvod. A uvod religija je
nem ilosrdniji.) N adrealizam n ije uvek bio na visini
tog profanog ozarenja, i u p ravo dela k oja ga najsnaž­
n ije dspoljavajiu, neuporedivi Aragonov S eljak iz Pa­
riza i B retonova Nađa, pokazuju tu veoma n e p rijatn u
atro fiju . Tako u N ađi nalazim o jedno vanredno m esto
o „zanosnim p a riškim danim a p ljačk an ja u znaku Saka
NADREALIZAM 261

i V ancetija",* i B re to n n a to nadovezuje tv rd n ju da
je bulev ar B onne-N ouvelle tih d a n a isk u p io s tra te g ijsk o
obećanje p o b u n e k o je je njegovo im e uvek davalo.**
P ojavljuje se, m eđutim , i g ospođa Sako, a to n ije žena
Fulerove žrtve, nego je d n a voyante, vidovita žena, što
stanuje u ulici d es U sines b r. 3 i zna d a p rič a Paulu
E luard u k ak o m u od N ađe n iš ta d o b ro ne p re d sto ji.
Mi doduše, p riz n a je m o v rato lo m n o m p u tu n a d re a ­
lizma, k o ji vodi p re k o krovova, g ro m o b ran a, oluka, ve­
randi, vetrokaza, š tu k a tu ra — fa sad e ru je svaki o rn a ­
m ent k o rista n — p rizn ajem o m u d a m ože zalaziti i u
vlažne bu d žak e sp iritizm a. Ali ga n e ra d o slušam o kak o
oprezno ku ca p o o k n im a d a se ra s p ita o svojoj b u ­
dućnosti. Ko ne b i želeo d a se ta u sv o jen a deca revolu:
cije n a jp recizn ije odvoje od svega što n a ta jn im skupo­
vima ra d e procvale o tm en e d a m e iz s tarač k ih dom ova,
penzionisani m ajo ri, em ig ran tsk i šp ek u lan ti?
U ostalom , B reto n o v a k n jig a je b aš stv o ren a d a na(
Djoj razjasn im o neke o snovne c rte ovog „profanog oza-
ren ja”. On naziva N a đ u ,,un livre k p o rte b a tta n te " —
„knjigom gde lu p a ju v ra ta ". (U M oskvi sam stanovao
u hotelu gde su sk o ro sve sobe zauzele tib e tsk e lam e što
su došle u M oskvu n a k ongres svih b u d istič k ih crkava.
Palo m i je u oči d a je m nogo v ra ta u h odnicim a zgrade
stalno bilo o d šk rin u to . Ono što je n a jp re izgledalo
slučajno, p retv o rilo se u n e što stravično. Saznao sam da
u tim sobam a s ta n u ju p rip a d n ic i je d n e sek te k o ji su
se zavetovali da n ik ad a neće b o ra v iti u zatvorenim p ro ­
storijam a. Sok k o ji sam ta d a iskusio m o ra o setiti či­
talac N ađe.) Živeći u stak len o j zgradi rev o lu cio n arn a
je vrlina p a r excellence. I to je o p ijen o st, m o raln i egzi-
bicionizam , k o ji n am je veom a p o tre b a n . D isk retn o st u
stvarim a v lastite egzistencije p o stajala je o d a risto ­
k ra tsk e v rline sve više s tv a r u sp elih m alograđana. N ađa

* Nicola Sacco i Bartolomeo Vanzetti — dvojica ita-

lijanskih radnika koji su u SAD, na osnovu isfabrikova-
nih optužbi, osuđeni na sm rt.
** Bonne-Nouvelle — na franc, znači dobra vest. —
Prim. prev.
 262 WALTER BENJAMIN

je postigla istinsku, stvaralačku sintezu um etničkog ro­

m ana sa dokum entarnim rom anom .
Potrebno je, uostalom — i na to navodi Nađa —
sam o ozbiljno shvatiti ljubav, da bi se i u njoj spoz­
nalo „profano ozarenje". „Ja sam se”, priča autor, „baš
tada (to je st u vrem e o p šten ja sa N adom ) mnogo bavio
epohom Luja V II, je r je to bilo vrem e .udvaranja', i
pokušavao sam veom a intenzivno -da sebi predočim kako
se tad a gledalo na život”. O provansalskoj viteškoj tru-
badurskoj ljubavi znam o sad a nešto pobliže od jednog
savrem enog au to ra, a to se iznenađujuće približava nad-
realističkoj koncepciji ljubavi. „Svi pesnici ,novog stila’*
im a ju ” — tako sto ji u izvanrednoj stu d iji Ericha Auer-
bacha Dante als D ichter đer irdischen W elt (Dante
kao p esn ik zem aljskog sveta) — „m ističnu draganu,
svim a n jim a se događaju otprilike iste, veoma čudno­
vate ljubavne pustolovine, svim a njim a Amor poklanja
ili u sk raću je darove koji su bliži ozarenju nego čulnom
uživanju; svi p rip a d a ju nekom tajnom savezu koji od­
ređu je njihov u n u trašn ji, a m ožda i spoljašnji život”,
ču d n o sto ji stv ar sa dijalektikom opijenosti. Nije li,
m ožda, svaka ekstaza u jednom svetu unižavajuća trez­
venost u kom plem entarnom ? čem u, inače, teži .truba-
dursk a ljubav — a nju, ne čulnu ljubav, povezuje
B reton sa devojkom telepatom — ako ne tome da po­
kaže kako je čednost ujedno i neka vrsta odsutnosti i
sklan jan ja? U svet koji se ne graniči sam o sa kriptam a
Isusovog srca ili o ltarim a Bogorodice već i sa jutrom
pre b itk e ili posle pobede.
Dama je u ezoteričnoj ljubavi najm anje bitna. Ta­
ko je i kod B retona. On je bliži stvarim a kojim a je blis­
ka N ađa nego n jo j sam oj. Pa koje su to stvari kojim a je
ona bliska? K anon tih stvari je za nadrealizam m aksi­
m alno poučan. Gde početi? On se može pohvaliti zapa­
n juju ćim otkrićem . On je prvi naišao na revolucionarne
energije koje se p o jav lju ju u „zastarelom ”, u prvim gvoz­
denim konstrukcijam a, prvim fabričkim zgradam a, naj­

* Misli se na italijanske pesnike, koji su se oslanjali

na provansalsku trubadursku liriku. — Prim. prev.
NADREALIZAM 263

ranijim fo to g rafijam a, p re d m e tim a k o ji p o č in ju d a od u ­

miru, salonskim klavirim a, h a ljin a m a o d p re p e t godi­
na, m ond en sk im lo k alim a k a d m o d a p o čin je d a se iz
njih povlači. N iko n e m ože p recizn ije o d ovih p isaca zna­
ti kako te stv ari s to je u o d n o su n a rev o lu ciju . K ako be-
da — n e sam o d ru štv e n a, već i b e d a a rh ite k tu re , bed a
en terijera — i s n jim a p o ro b ljen e i p o ro b ljav aju će stva­
ri prelaze u rev o lu cio n arn i n ihilizam , to p re ovih vidov­
njaka i tu m ača znakova jo š nik o n ije zapazio. Da ne go­
vorimo o A ragonovom Passage de l’O pćra (O p erski pro ­
laz): B re to n i N ađ a s u lju b a v n i p a r koji, u revolucionar­
nom isk u stv u ako ne i d e latn o sti, is k u p lju je sve što sm o
iskusili na tu žn im p u to v a n jim a železnicom (železnice p o ­
činju da s ta re ), za v rem e p ro k le tih n e d eljn ih popodneva
u pro letersk im č etv rtim a velikih gradova, p ri p rvom po­
gledu kroz p ro zo re nekog novog stan a , vlažne od kiše.
Oni dovode d o eksplozije m oćne sile „raspoloženja", ko­
je su u ovim stv arim a skrivene, š ta m islite, kako se m o­
že oblikovati život n a k o ji b i u p re su d n o m tre n u tk u
uticao p o sled n ji n a jo m ilje n iji šlager?
T rik k o ji vlada ovim p re d m e tn im svetom — p ris­
tojnije je ovde govoriti o trik u nego o m e to d u — sas­
toji se u zam eni isto rijsk o g pogleda n a p ro šlo st politič­
kim pogledom . „O tvorite se, grobovi, vi m rtv aci p in ak o ­
teka, leševi iza šp an sk ih zidova, u palatam a, zam cim a i
m anastirim a, ovde se nalazi k lju č a r iz b a jk e k o ji u ru ­
kam a d rž i svežanj k ljučeva svih vrem ena, k o ji zna kako
treb a p o stu p ati sa n a j p o d m u k lij im b ra v a m a i k o ji vas
poziva d a u đ e te u sre d ište d an ašn jeg sveta, d a se ume-
šate m eđu nosače, m eh an ičare, k o je o p lem en ju je novac,
da se o d o m aćite u n jih o v im autom obilim a, k o ji su lepi
kao oklopi iz viteškog doba, d a zauzm ete m esta u m eđu­
narodnim spavaćim kolim a, i da se sto p ite sa svim lju ­
dim a k o ji se jo š dan as ponose svojim povlasticam a. Ali
civilizacija će očas sv ršiti sa n jim a ”. Ove reči je Apolli-
naireu stavio u u sta njegov p rija te lj H en ri H ertz. Od
A pollinairea p o tiče ta tehnika. On ju je m akijavelistički
pro raču n ato p rim en io u svojoj k n jizi novela L'Hćrćsiar-
que (J e re tik ), d a bi k atolicizam (za k o ji je intim no bio
vezan) d ig ao u vazduh.
 264 WALTER BENJAMIN

U sred ištu ovog predm etnog sveta nalazi se predm et

o kojem su najviše sanjali, sam grad Pariz. Ali tek po­
b un a potpuno ističe njegovo nadrealističko lice. (Puste
ulice, u kojim a zvižduci i pucnjevi d ik tiraju odluku.) A
nijedno lice n ije u tom stepenu nadrealističko kao istini­
to lice nekoga grada. N ijedna slika Chiricoa ili Maxa
E rn sta ne može se m eriti sa o štrim skicama njegovih
un u trašn jih u tv rđ en ja, koje prvo treb a osvojiti i zapo-
sednuti da bi se zagospodarilo njegovom sudbinom , a u
njegovoj sudbini, u sudbini njegovih masa, i sopstve-
nom sudbinom . N ađa je eksponent ovih m asa i onoga
što ih revolucionarno n ad ah n ju je: „Velika živa i zvučna
nesvesnost k o ja m i n a d ah n ju je m oje vlastite potvrdne
postupke u sm islu da hoću uvek da dokažem da ras-
polažem zauvek svime što je m oje”. Ovde, dakle, nala­
zimo i sp isak ovih u tvrđenja, počevši od onog trga Ma-
ubert, gde je, kao nigde drugde, p rljavština sačuvala svu
svoju sim boličnu moć, do onog „Thćatre m oderne”
(„M odernog po zo rišta” ), za kojim žalim što ga nisam
upoznao. Ali u Bretonovom prikazivanju b ara na prvom
s p r a t u — „sasvim je m račno, hodnici nalik na tunele
kroz koje se ne može naći put, — pravi pravcati salon
na dnu jezera” — im a nečeg što me podseća na onaj
potpuno neshvatljiv p ro sto r stare kafane „Princeza”. Bi­
la je to zadnja so b a na prvom sp ratu sa parovim a u pla­
vom osvetljenju. Zvali smo je „Anatom ija”; bio je to
poslednji lokal za ljubav. Na takvim m estim a se kod Bre-
tona na veom a značajan način upliće fotografija. Ona od
ulica, k ap ija i trgova stvara ilu stracije petparačkog ro­
m ana, izvlači iz te vekovima sta re arh itek tu re njenu ba­
nalnu očiglednost, d a bi je sa najizvom ijom snagom pre­
dala prikazanom zbivanju, na šla, baš kao u starim knji­
gama ženske posluge, upu ću ju doslovni citati sa brojevi­
m a strana. I sva ta ovde p risu tn a m esta Pariza m esta
su oko kojih se okreće, kao kružna vrata, ono što se na­
lazi m eđu tim ljudim a.
I nadrealistički Pariz je „mali sv et”. To znači da i
u velikpm, u kosm osu, n ije drukčije. I tam o ima ras­
kršća na kojim a se pale avetinjski saobraćajni signali,
gde su na dnevnom red u nezamislive analogije i ukršta-
NADREALIZAM 265

Dja događaja. To je p ro s to r o kom e n a m govori nadre-

alističk a lirika. I to tre b a istaći, m a k a r sam o zato da b is­
m o naišli na obavezno n erazu m ev an je u vidu p re k o ra o
„l’a rt p o u r l’art-u". J e r l'a r t p o u r l'a r t gotovo n ik ad a
n ije treb alo uzim ati bukvalno, to je sk o ro uvek b ila zas­
tava pod ko jo m plovi nek a ro b a k o ja se ne m ože dekla-
risa ti je r je jo š bezim ena. Bilo bi v rem e d a se p riđ e p o ­
slu ko ji bi, kao n ije d a n drugi, rasv etlio krizu u m e tn o sti
čiji sm o svedoci: d a se p riđ e is to riji ezoteričnog pesniš-
tva. N ije nim alo slu čajn o što je jo š nem am o. J e r n ju
n ap isati onako kako bi o n a m o ra la b iti n ap isan a — d a­
kle, ne kao zbornik u kom e p o jed in i „stru čn jaci", svaki
n a svom polju, „d aju n a jz n ač a jn ije p rilo g e" — već k ao
tem eljan spis p o jed in ca k o ji b i iz u n u tra š n je p o tre b e
prikazivao m an je razv o jn u isto riju , a više n e p re sta n u
obnovu i izvorno oživljavanje ezoteričnog p esn ištv a —
tako n ap isan a, bila bi to je d n a od onih u čen ih ispovesti
k oje se ističu u svakom veku. B reto n nagoveštava u
In tro d u c tio n au discours su r le p eu de r ia liti (U vodu
u razgovor o n ed o vo ljn o sti stva rn o sti) d a se filozofski re ­
alizam sred n jeg veka nalazi u tem elju pesničkog isk u s­
tva. Ali taj realizam — verovanje, dakle, u stv arn o po­
sebno p o sto ja n je pojm ova, bilo van stv ari, bilo u n jim a
sam im a — uvek je veom a brzo prelazio iz logičkog
carstv a pojm ova u m agično carstv o reči. A p asio n iran e
igre fonetičkog i grafičkog p reo b ražav an ja, k o je se već
p e tn a est godina provlače kroz celo k u p n u lite ra tu ru avan­
garde, zvala se ona fu tu rizam , d adaizam ili nadrealizam ,
je su m agični ek sp erim en ti rečim a, a n e a rtistič k e igra­
rije. K ako se ovde m e ša ju p aro la, čaro b n a fo rm u la i
pojam , p o k azu ju A pollinaireove reči iz njegovog posled-
njeg m an ifesta N o vi d u h i pesnici. Tu on, 1918, kaže:
„B rzina i je d n o stav n o st s k o jim a sm o se svi m i privikli
na to d a jed n o m jed in o m re č ju označavam o tak o slo­
žene su štin e kao što su m asa, n aro d , univerzum , n em aju
savrem enog p an d an a u poeziji. Ali d a n ašn ji pesnici is­
p u n ja v a ju tu p razninu; njihove sin tetičk e p esm e stva­
ra ju nove suštine, čija je p lastičn a p o jav a isto onoliko
složena kao što je i p o jav a reči k o je označavaju kolek­
tivne su štin e." D oduše, ako sad a A pollinaire i B reto n
266 WALTER BENJAMIN

još energičnije ju riša ju u istom pravcu, i povezuju nad­

realizam sa okolnim svetom pom oću objašnjenja: „Nauč­
na dostignuća zasnivaju se mnogo više n a nadrealistič-
kom nego na logičkom m išljen ju ”, ako, drugim rečima,
m istifikaciju, čiji vrhunac B reton vidi u poeziji (to se
može b ra n iti), čine tem eljem i naučnog i tehnološkog
razvitka, onda je takva integracija suviše žestoka. Veoma
je poučno da prenagljeno povezivanje toga pokreta sa
neshvaćenim m ašinskim čudom (Apollinaire: „ . . . stare
priče su najvećim delom ostvarene, sad je na pesnicima
da zam išljaju nove, koje će izum itelji ostvariti” ), da te
zagušljive m aštarije porodim o sa prom išljenim utopija­
m a jednog S ch eerb arta*
„Pom isao n a svaku lju d sk u aktivnost nagoni me na
sm eh”. Ova Aragonova izjava označava veoma jasno ka­
kav je p u t nadrealizam im ao d a prevali od svojih poče­
taka do svoje politizacije. Sa pravom je Pierre Naville,
koji je prvobitno pripadao toj grupi, u svom izvrsnom
spisu La R ivo lu tio n et les Intellectuels (Revolucija i
intelektualci), taj razvitak nazvao dijalektičkim . U ovak­
voj prom eni jednog ekstrem no kontem plativnog stava u
revolucionarnu opoziciju, neprijateljstvo buržoazije pre­
m a svakom ispoljavanju radikalne duhovne slobode igra
glavnu ulogu. To neprijateljstvo je oteralo nadrealizam
u levicu. Politički događaji, p re svega ra t u Maroku,
ubrzali su taj razvoj. M anifestom Intelektualci protiv
rata u M aroku, koji je doneo „H um anite”, postignuta je
načelno drugačija p latform a nego što je, recimo, obele-
žava poznati skandal na banketu kod Saint-Paul-Rouxa.
Tada, odm ah posle rata, kad su nadrealisti sm atrali
da je prisustvom nacionalističkih elem enata kompromi-
tovana proslava jednog pesnika koga su cenili, te su
povikali „Živela N em ačka!” — ostali su u granicama
skandala, na k o ji je buržoazija, kako znamo, isto to ­
liko neosetljiva koliko je osetljiva na svaku akciju. Zna­
čajno je kako se slaže, pod uticajem takvih političkih
bura, Apollinaireova i Aragonova vizija budućnosti pes-

* Paul Scheerbart (1863—1915), nemački pisac fantas­

tičnih romana. — Prim. prev.
NADREALIZAM 267

nilra. Poglavlja „ P ro g an jan je" i „U bistvo" iz Apoliina-

ireovog Pobte a ssa ssin i (U b ijen o g p e sn ik a ) sad rže ču­
ven p rik az p ogrom a p esnika. J u riš a s e n a izdavačke
kuće, zb irk e pesam a b a ca ju se u v a tru , pesn ik e u b ija ju .
Iste scen e o d ig rav aju se isto v rem en o n a celoj zem lji.
K od A ragona „im aginacija" p red o seća tak v e u žase i po­
ziva svoju d ru ž in u n a p o sled n ji k rs ta š k i pohod.
Da bism o razum eli tak v a p ro ro ča n stv a i s tra te šk i
ocenili lin iju d o k o je je d o šao n ad realizam , m o ram o
pogledati k akav je n ačin m išlje n ja bio ra šire n m eđ u ta ­
kozvanom d o b ro n am ern o m levom g rađ an sk o m in teli­
gencijom . On se ispoljava d o v o ljn o ja sn o u sad a šn jem
stavu ovih krugova p re m a R usiji. Ne govorim o ovde, na­
ravno, o B ćrau đ u , k o ji je p ro k rč io p u t laži o R usiji, ili o
Fabre-Luceu, k o ji n a to m p ro k rče n o m p u tu k a sk a za
n jim kao d o b a r m ag arac n ato v aren svojom g rađ an sk o m
m ržnjom . Ali k ak o je p ro b le m a tič n a čak i tip ič n a Duha-
m elova p o sred n ičk a knjiga. K ako je tešk o p o d n o šljiv
fo rsiran o čestit, fo rsiran o srč an i srd a ča n jezik p ro te s ­
tantsk o g teologa što se k ro z n ju provlači. K ako je o trc a n
m etod, d ik tira n zb u n jen o šću i n ep oznavanjem jezika,
da se stv ari p re d stav e u nek o m sim b o ličn o m o sv etljen ju .
K ako ga sam o o d aje rezim e: „Još n ije d ošlo do istinite,
dub lje revolucije, o n e k o ja b i u izvesnom sm islu m ogla
izm eniti sam u su štin u slovenske d u še". Tipično je za
tu levu fran c u sk u in telig en ciju — kao i za o d g o v araju ću
ru sk u — da njih o v a p ozitivna fu n k c ija p o tp u n o proizlazi
iz osećan ja obaveze, ne p re m a revoluciji, već p re m a na-
sleđenoj k u ltu ri. N jihovo kolektivno o stv aren je, ukoliko
je pozitivno, prib ližav a se o stv aren ju k o n zerv ato ra. Po­
litički i ekonom ski, m eđ u tim , m oraćem o k o d n jih uvek
ra č u n ati sa o p asn o šću od sabotaže.
Za ceo ta j levograđanski stav k a ra k te rističn o je n je ­
govo neizlečivo sp aja n je idealističkog m o rala s a poli­
tičko m p raksom . Izvesna k lju čn a m esta nadrealizm a, p a
čak i n ad realističk e trad icije, m ožem o razu m eti sam o
u k o n tra s tu p re m a bespom oćnim k o m p ro m isim a ,,na-
s tro je n ja " . Za to razu m ev an je jo š n ije m nogo u rađeno.
Bilo je suviše zavodljivo sh v atiti sata n iz a m jed n o g Rim-
b a n d a i Lautzrćamonta kao p a n d an la rp u rlartizm u u in-
 268 WALTER BENJAMIN

ven taru snobizm a. Ali ako se odlučimo da otvorimo tu

rom antičnu zam ku, naći ćem o u n jo j nešto korisno. Naći
ćem o kult zla kao, m akar i -romantičan, dezinfekcioni i
izolacioni a p arat politike p ro tiv svakog moralizatorskog
diletantizm a. U tom ubeđenju ćem o se, kad naiđemo na
B retonov scenarij jezivog kom ada u čijem je središtu
obeščašćivanje dece, m ožda v ratiti nekoliko decenija
unazad. U godinam a od 1865. d o 1875. neki veliki anar­
histi, ne znajući jedan za drugog, rad ili su na svojim
paklenim m ašinam a. Z apanjujuće je to što su ih oni,
nezavisno jedan od drugog, navili tačno na isti sat, te
su, četrdeset godina docnije, u Zapadnoj Evropi isto­
vrem eno eksplodirala d ela Dostojevskog, Rimbauda i
L autream onta. Mogli bism o biti precizniji i iz celokup-
nog dela Dostojevskog uzeti sam o jedno mesto, koje je
stvarno bilo objavljeno tek 1915: „Stavroginovu ispo-
vest" iz Zlih duhova. To poglavlje, koje se najbliže do­
d iru je sa trećim pevanjem M aldororovih pevanja, sadr­
ži opravdanje zla. Ono snažnije izražava izvesne motive
nadrealizm a nego što je to pošlo za ru k o m bilo kojem
današnjem njegovom predstavniku. J e r Stavrogin je nad-
realista avant la le ttre (u m alom ). Niko nije tako kao
on shvatio koliko je naivno m išljenje ćifta da je ono što
je d obro, doduše uz svu muževnu vrlinu onoga ko je
dobar, inspirisano bogom; da zlo, m eđutim , isključivo
p otiče iz naše spontanosti, da smo u tom e sam ostalni i
potp u n o upućeni na sebe same. Niko nije kao on, čak
i u najnižem postupku, i upravo u njem u, video nadah­
nuće. On je čak i.n isk o st shvatao kao nešto što je p ret­
hodno oblikovano u toku stvari, ali i u nam a samima,
nešto što nam se prep o ru ču je, m ada se ne nalaže, —
upravo onako kao što buržuj idealista shvata vrlinu. Bog
D ostojevskog n ije stvorio sam o nebo i zem lju i čoveka i
životinju, već i niskost, osvetu, okrutnost. Ni ovde nije
dozvolio da m u đavo pokvari posao. Zato su svi kod
njega potpuno izvorni, m ožda ne „divni", ali uvek novi
„kao prvoga dana", i b eskrajno daleki od klišea u kojim a
se filistru jav lja greh.
Koliko je velika n apetost koja omogućava da nave­
deni pisci na upravo zapanjujući način deluju u buduć­
NADREALIZAM 269

nosti, p okazuje n am , n a u p ra v o la k rd ija šk i način, pism o

k o je Isid o re D ucasse 23. o k to b ra 1869. šalje svom izda­
vaču, k ak o bi m u o b ja sn io svoje delo. S ta v lja ju ć i sebe u
isti red sa M ickiewiczem, M iltonom , Southeyem , Alfre-
dom de A^Ussetom i B audelaireom , o n kaže: „N aravno,
m alo sam p re te ra o u to n u d a b ih u n eo n e k u novinu u tu
uzvišenu k njiževnost, k o ja o peva o č ajan je sam o ra d i
toga d a b i m učila čitaoca i tim e ga nagnala d a zaželi
d o b ro kao lek. To znači d a se, u stv ari, uvek opeva dobro,
sam o n a n ačin m alo više filozofski i m a n je naivan nego
što je to čin ila s ta ra škola, č iji s u je d in i živi p re d stav ­
nici V ik to r Igo i jo š n ek i d ru g i" (L o tream o n : Sabrana
dela. Preveli D anilo Kiš i M irjan a M iočinović. N o lit, B eo­
grad 1964, s tr. 272—273). Ako se L au trćam o n to v a u sam ­
lje n a i zabasala k n jig a u o p šte n alazi u povezanosti sa
nečim ,, ak o se, b o lje reći, m ože stav iti u n ek u vezu,
onda je to veza sa po b u n o m . Z ato je bio vrlo sh v atljiv i
sam p o sebi n im alo n ep ro m išljen p o k u šaj k o ji je Sou-
p a u lt u čin io 1927, u svom iz d a n ju c elo k u p n ih dela, da se
Isid o re u D ucasseu p riz n a p o litičk i život. N a žalost, ne­
m am o nikakvih d o k u m en ata o tom e, a ono što je Sou-
p a u lt naveo zasniva se n a zam eni. N a su p ro t tom e, uspeo
je, srećom , odgovarajući p o k u šaj s a R im baudom . Zaslu­
ga je M arcela Coulona što je o d b ran io njegovu istin itu
sliku od katoličke u zu rp acije C laudela i B erichona. R im ­
b a u d je katolik, svakako, ali o n je to, p re m a sopstvenim
rečim a, u svom n a jja d n ije m d elu , k o ji on n e p re s ta je
da d en u n cira, d a izlaže sv o jo j i sv ačijo j m ržn ji, svom
i svačijem p reziru : d e lu k o ji g a p risilja v a d a p rizn a
kako n e razu m e p o b u n u . Ali to je ispovest k o m u n ara
ko ji n ije m ogao b iti zadovoljan so b o m sam im , i to p o što
je pesn ištv u o k re n u o leđa, p o što se s a relig ijo m već
odavno b io o p ro stio u svom n a jra n ije m pesn ištv u . „Mrž­
njo, vam a je m o je blago bilo po v eren o " (A rtu r R em bo:
Sabrana dela. Preveo N ikola Đ ertolino. N o lit, B eograd,
1961, str. 201), p iše u B o ra v ku u pa klu . N a tim rečim a
m ogla bi se ra z g ra n ati je d n a n a d re alistič k a poetika, i
o n a bi, čak d u b lje o d te o rije „ su rp rise ”, iznenađenog
pesništva, k o ja p o tiče o d A pollinairea, p u stila sv o je ko-
re n je d o d u b in a Poeovih m isli.
270 WALTER BENJAMIN

Posle B akunjina, u Evropi n ije više bilo radikalnog

pojm a slobode. N adrealisti ga im aju. Oni su prvi koji
žele da d o k rajče liberalni m oralno-hum anistički sklero­
tični ideal slobode, je r su sigurni da ,.slobodu”, koja na
ovoj zem lji može b iti iskupljena samo pomoću hiljada
najtežih žrtava, lju d i hoće d a uživaju neograničeno, u
svoj njenoj punoći i bez ikakvog pragm atičnog prora­
čuna, sve dok traje. I to im dokazuje „da oslobodilačka
b orb a čovečanstva u svom najjednostavnijem revolu­
cionarnom vidu (koji je, ipak, i upravo, oslobođenje u
svakom pogledu) o staje jedina stvar kojoj se isplati slu­
žiti.” Ali da li će im poći za rukom da spoje to iskustvo
slobode sa d rugim revolucionarnim iskustvom , koje ipak
m oram o priznati, je r sm o ga imali: sa konstruktivnim ,
diktato rsk im iskustvom revolucije? U kratko — da po-
vežu pobunu sa revolucijom ? Kako da zamislimo život
koji je p otpuno usm eren na bulevar Bonne-Nouvelle, u
p ro sto rijam a Le C orbusiera i Ouda?
N adrealizam u svim knjigam a i pothvatim a misli o
tom e kako d a se snage opijenosti iskoriste za revoluciju.
To on može nazvati svojim pravim zadatkom . Za taj za­
datak n ije ništa učinjeno tim e što se konstatuje da je
u svakom revolucionarnom činu živa kom ponenta opi­
jenosti. Ona je identična sa anarhičnom 'komponentom.
Ali isključivo naglašavati tu kom ponentu značilo bi pot­
puno p o tisn u ti u pozadinu m etodično i disciplinovano
prip rem an je revolucije u korist takve prakse koja se
koleba izm eđu vežbe i preranog slavlja. Tome treba
dodati isuviše sažetu, nedijalektičku predstavu o suštini
opijenosti. E stetik a slikara, pesnika ,,en etat de su rp ri­
se” (u stan ju iznenađenosti), .umetnosti kao reakcije iz­
nenađenog, u k o ren jen a je u nekim veoma opasnim ro ­
m antičnim predrasudam a. Svako ozbiljno ispitivanje
okultnih, nadrealističkih, fantasm agoričnih talenata i
fenom ena 'im a za p retpostavku dijalektičko u k rštan je,
koje rom antična glava nikada neće moći usvojiti. Ne­
ćemo, naime, otići d alje ako patetično ili fanatično pod­
vlačimo zagonetnu stra n u zagonetnog; naprotiv, prodre-
ćemo u ta jn u sam o utoliko ukoliko je otkrivam o u sva-
kodnevici, zahvaljujući dijalektičkom načinu gledanja,
NADREALIZAM 27 1

koji svakodnevicu sh v ata kao n ep ro n icljiv u , neproniclji-

vost kao svakodnevnu. N ajp asio n iran ije isp itiv a n je te­
lepatskih fenom ena, n a p rim er, neće čoveka ni u pola
toliko p o u čiti o č ita n ju (k o je je em in en tn o telep atsk i
proces), koliko će p ro fan o ozaren je što ga donosi č ita n je
o telep atsk im pojavam a. Ili: n a jp a sio n ira n ije isp itiv an je
op ijen o sti od h ašiša neće čoveka n i u p o la toliko poučiti
o m išljen ju (k o je je e m in e n tan n a rk o tik ), koliko će
profan o ozaren je što ga d onosi m išlje n je o o p ijen o sti od
hašiša. Čitalac, m islilac, o n aj k o ji čeka, tu m aralo , isto
su ta k o tipovi ozarenog k ao i uživalac o p iju m a, sanjali-
ca, opijeni. Sam o što su p ro fan iji. Da n e govorim o o onoj
na južasn ijo j drogi — n a m a s am im a — k o ju u u sam lje­
no sti uzim am o.
„ Isk o ristiti snage o p ijen o sti za rev o lu ciju " — d ru ­
gim rečim a: pesn ičk a p o litik a? „N ous en avons soupć.*
Sve ra d ije nego to !" Pa — vas će tim više zan im ati koli­
ko je d a n izlet u pesništvo ra sv etljav a stv ari. Je r: šta je
program g rađ an sk ih p a rtija ? Loša p ro le ć n a p esm a. Isp u ­
n je n a p o ređ en jim a d o p rsk a n ja . S o cijalista vidi „lepšu
bu d u ć n o st n aše dece d n aše u n u č ad i" u to m e d a svi po­
stu p aju „kao d a su anđeli" i d a svako im a toliko „kao
da je b o g at" i da svako živi ta k o „kao d a je slo b o d an ”.
Od anđela, bogatstva, slobode ni trag a. Sve sam e slike.
A riznica slika tih p esn ik a so cijald em o k ratsk o g saveza?
N jihove po etik e? O ptim izam . O sećam o ipak d ru g i vaz-
duh u sp isu Navillea, k o ji „organizaciju pesim izm a"
čini zahtevom d an a. U im e svojih lite ra rn ih p rija te lja
po stav lja u ltim a tu m p re d k o jim ta j nesavesni, ta j dile­
ta n tsk i o ptim izam bezuslovno m o ra o tk riti k a rte : gde se
nalaze p retp o stav k e revolucije? U p ro m e n i m išlje n ja
ili u p ro m en i sp o lja šn jih o dnosa? To je su štin sk o p ita ­
n je k o je o d re đ u je o dnos p o litik e i m o rala i k o je ne
d o p u šta nikakvo zabašurivanje. N adrealizam se sve više
približavao k o m u n ističk o m odgovoru n a to p ita n je . A
to znači: pesim izam n a celoj lin iji. Svakako i p o tp u n o .
N epoverenje u su d b in u lite ra tu re , n ep o v eren je u sud-

\,T o smo večerali", tj.: Poznato nam je to. — Prim.

prev.
 272 WALTER BENJAMIN

binu slobode, nepoverenje u sudbinu ljudi Evrope, ali,

p re svega, nepoverenje, nepoverenje i nepoverenje u
svako sporazum evanje: m eđu klasam a, m eđu narodima,
m eđu pojedincim a. I neograničeno poverenje samo u
I. G. Farben** i m iroljubivo usavršavanje vojnog vazdu-
hoplovstva. Ali šta sada, šta zatim?
Ovde dobija za pravo pogled koji u Traite du style
(R aspravi o stilu ), Aragonovoj poslednjoj knjizi, zahteva
razlikovanje po ređ en ja i slike. Srećan pogled u stilska
pitan ja, koji zahteva da bude proširen. Proširenje: nigde
se to dvoje — poređenje i slika — ne sudaraju tako
d rastičn o i nepom irljivo kao u politici. Organizovati pe­
sim izam ne znači, naime, n išta drugo do izvesti m oralnu
m etafo ru iz politike i u p ro sto ru političke aktivnosti
o tk riti stop o sto tan p ro sto r za sliku. Ali taj p ro sto r se
u opšte više ne može kontem plativno izmeriti. Ako je
dvostruki zadatak revolucionarne inteligencije da sruši
intelektualnu prevlast buržoazije i da ostvari kontakt sa
p roletersk im m asam a, onda je ona p red drugim delom
ovoga zadatka skoro potpuno izneverila, je r se on kon­
tem plativno više ne može savladati. A ipak je to tek
nekolicinu sprečavalo da ga neprestano postavljaju tako
kao da je on kontem plativan, i d a zahtevaju proleterske
pesnike, mislioce i um etnike. Protiv toga m orao je
u stati već Trocki — u K njiževnosti i revoluciji, i ukazati
na to d a će oni proizaći sam o iz pobedonosne revolucije.
U stvari, mnogo m anje je po treb n o d a um etnik građan­
skog p o rek la p ostane m a jsto r „proleterske um etnosti"
nego d a se on, m ak ar i n a štetu svog umetničkog delo-
vanja, uvede u ra d na važnim m estim a ovoga prostora
slika, štaviše, z ar ne bi, možda, trebalo da prekid
njegove „um etničke k a rije re " bude bitan deo ovog rada?
U toliko će bolje biti dosetke koje on priča. I uto­
liko će ih bolje p ričati. Jer i u doseći, u građenju, u ne­
sporazum u, svuda gde neko dalanje samo iz sebe stvara
sliku i je ste slika, gde u sebe uvlači i proždire tu sliku,
gde blizina sam u sebe posm atra, o tv a ra se ta j traženi
p ro sto r slika, svet svestrane i potpune aktuelnosti, u ko-

** Nemački industrijski koncem. — Prim. prev.

NADREALIZAM 273

m e o tp a d a „lepo v asp itan je", u k ra tk o , p ro s to r u kom e

politički m aterijalizam i fizička k re a tu ra dele m eđ u so­
bom u n u tra šn je g čoveka, psihu, in d iv id u u ili m a kako
nazvali to za šta im p reb acu jem o , d ele ga p re m a d ija le k ­
tičkoj p rav ed n o sti, ta k o d a m u je ra s trg n u t svaki delić
tela. Ali ip ak — čak u p rav o p o sle takvog d ijalek tičk o g
u n ište n ja — ta j p ro s to r će jo š b iti p ro s to r slika i, kon-
kretn ije: p ro s to r tela. J e r u zalud je svako o p iran je, na
dnevnom re d u je p rizn an je: m etafizički m aterijalizam
Vogtovog i B uharinovog tip a ne m ože se n eoštećen p re ­
vesti u a n tro p o lo šk i m aterijalizam , o n ak av kakav po­
kazuje iskustvo n ad realista, a ra n ije H ebela, G eorga
B iichnera, N ietzschea, R im b au d a. O staje o statak . I ko­
lektiv je telesan. A fizis k o ji m u se org an izu je u tehnici
može se, p re m a čitavoj svojoj p o litičk o j i m a te rija ln o j
stvarn o sti, stv o riti sam o u onom p ro s to ru slika u kom e
nas odom aćuje p ro fan o o zaren je. Tek k ad a se u n je m u
telo i p ro s to r slika tak o d uboko p ro žm u da sva revolu­
cio n arn a n a p eto st p o stan e telesn a k olektivna inervacija,
sve telesnc inervacije kolektiva p o stan u rev o lu cio n arn a
eksplozija, stv arn o st će sam u sebe prevazići toliko ko­
liko to zahteva K o m u n istič k i m a n ifest. T ren u tn o , nad-
realisti su jed in i k o ji su shvatili njegovu d n evnu zapo-
vest. Oni zam en ju ju , je d a n za drugim , svoju m im ik u
za b ro jč a n ik b u d iln ik a k o ji svakog m in u ta izb ija šez­
d eset sekundi.
(1 9 2 9 )
IV
 KOMENTARI UZ BRECHTOVE PESME

Poznato je d a je k o m e n ta r raz lič it o d ocene, k o ja

odm erava i ra sp o re đ u je svetle i osenčene površine. K o ­
m e n ta r polazi o d k lasično sti svoga te k sta i tim e, ta k o
reći, od je d n e p re d ra su d e. On se, dalje, ra z lik u je o d
ocene tim e što im a po sla sam o sa lep o to m i sa pozitiv­
nom sadržinom svoga te k sta. I veom a d ija le k tič k a situ ­
acija n a sta je k ad se k o ristim o tim arh a ič n im oblikom ,
kom en taro m , k o ji je u isti m a h i a u to rita tiv a n oblik, u
službi jednog p esn ištv a k o je n e sam o što u seb i n em a
ničeg arh aičn o g već p ru ža o tp o r i onom e čem u se d an as
p rizn aje a u to rite t.
Ova situ acija se p o k la p a sa o n o m k o ju im a u v id u
je d n a s ta ra d ijalek tičk a m ak sim a: sav lad av an je tešk o ća
p u te m nagom ilavanja teškoća. T eškoća k o ju ovde tre ­
b a savladati sledeća je: postići d a se lirik a d a n as uop-
šte čita. Š ta b i se desilo ako b i se to j tešk o ći m oglo p a ri­
ra ti tim e što b i se tak av te k st do k ra ja ta k o č itao kao d a
je po sred i n eki p ro k u šan i, m isan o m sad ržin o m obre-
m enjen i te k st — u k ra tk o klasični te k st? Š ta će se zatim
desiti ako bism o, uhvativši b ik a za rogove, i im aju ći u
vidu on u p o seb n u okolnost 'koja ta č n o odgovara tešk o ći
da se d a n as čita lirik a: naim e, tešk o ću d a se d a n as piše
lirika — ako b ism o uzeli n ek u d a n a šn ju z b irk u lirike
za osnov p ri p o k u šaju d a čitam o lirik u kao k ak av kla­
sični te k st?
Ako n as n e što m ože o h ra b riti d a p red u zm em o ta ­
kav p o k u šaj, o n d a je to sazn an je iz koga se d a n as i ina­
278 WALTER BENJAMIN

če može c rp sti h ra b ro st očajanja: da, naime, već sutraš­

n ji dan može doneti razaran ja u takvim ogromnim raz-
m eram a d a ćem o se naći kao vekovima odeljeni od ju ­
čerašn jih tekstova i proizvoda. (K om entar koji se da­
nas jo š glatko p rip ija uz svoj predm et, može već sutra
pokazivati klasične nabore. Tam o gde bi njegova preciz­
nost mogla skoro nep risto jn o delovati, može se sutra
vaspostaviti tajn a.)
Sledeći kom entar može, možda, probuditi intere-
sovanje još i sa dru g e strane. Ljudim a kojim a izgleda da
kom unizam nosi pečat jednostranosti, može pažljivije
čitanje zbirke pesam a kao što je Brechtova prirediti iz­
nenađenje. Doduše, ne smem o sam i sebi uništiti to izne­
nađenje, što bi se desilo ako bism o samo naglasili „raz­
v oj” kojim se k retala B rechtova lirika od Duhovne
pouke (H auspostille) do Svendborških pesam a (Svend-
borger G edichte). Asocijalan stav D uhovne pouke pre­
tv ara se u S v en d b o rškim pesm am a u socijalan stav. Ali
nije reč, u stvari, o nekoj konverziji. Ne spaljuje se tu
ono što se ran ije obožavalo. Pre b i trebalo ukazati na
zajedničke c rte u tim zbirkam a pesama. Među njihovim
mnogim stavovim a uzalud ćemo tražiti jedan: to je ne­
politički, ne-socijalni stav. K om entaru je stalo da izne­
se na videlo političku sadržinu upravo lirskih partija.

O DUHOVNOJ POUCI
Razum e se d a je naslov D uhovna pouka ironičan.
N jena reč ne dolazi sa Sinaja ni iz jevanđelja. Izvor nje­
nog nadahnuća je građansko društvo. Pouke koje po-
sm atrač iz njega izvlači razlikuju se suštinski i u naj­
većoj m eri od pouka koje ono samo širi. Duhovna pouka
se bavi sam o onim prvim poukam a. Ako je anarhija adut
— m isli pesnik —, ako je u njoj sadržan zakon građan­
skog života, tad a je, barem , treb a imenovati. I pesničke
form e kojim a buržoazija ukrašava svoju egzistenciju
nisu m u dosta do b re da otvoreno izrazi suštinu njene
vladavine. Horal, ikoji služi vaspitanju parohijana, na­
rodna pesm a, ko jo m treb a zadovoljiti narod, otadžbin­
ska balada, koja vojnika p rati na klanicu, ljubavna pes-
KOMENTARI UZ BRECHTOVE PESME 279

ma, koja reklamira najjeftiniju utehu — svi ovi oblici

dobijaju ovde novu sadržinu time što neodgovoran i
asocijalan čovek govori o tim stvarima (o bogu, narodu,
otadžbini i nevesti) tako kao što o tome treba govoriti
neodgovornim i asocijalnim ljudima: bez lažnog i bez
pravog stida.
O pesmama iz Mahagonnyja
Završni refren pesm e iz Mahagonnyja br. 2

Ali danas sede svi

U jeftinom salonu dragog boga
Dobijaju u svakom slučaju
I nemaju ništa od toga.
Pesma iz Mahagonnyja br. 3
Jednog sivog prepodneva
U isparenju viskija
Došao je bog u Mahagonny,
Došao je bog u Mahagonny.
U isparenju viskija
Videli sm o boga u Mahagonny ju.
1
Da li destilišete m oju dobru pšenicu
I ločete kao sm ukovi iz godine u godinu?
N iko me nije očekivao
Sad kad sam došao, da li su svi spremni?
Pogledaše se m uškarci iz Mahagonnyja.
Da, rekoše muškarci iz Mahagonnyja.
Jednog sivog prepodneva
U isparenju viskija
Došao je bog u Mahagonny.
U isparenju viskija
Došao je bog u Mahagonny.
Videli sm o boga u Mahagonny ju.
2
Da li se sm ejete petkom uveče?
Video sam Mary weem ann izdaleka
K ako nemo kao riba pliva u slanom jezeru
Ona više neće biti suva, gospodo.
Pogledaše se muškarci iz Mahagonnyja.
Da, rekoše muškarci iz Mahagonnyja.
 280 WALTER BENJAMIN

Jednog sivog prepodneva

U isparenju viskija
Došao je bog u Mahagonny.
Došao je bog u Mahagonny.
U isparenju viskija
Videli smo boga u Mahagonnyju.
3

Poznajete li ove m etke?

Da li ćete pucati u moga dobrog misionara?
Da li treba da sa vama živim u nebu
Da gledam vaše sede pijane glave?
Pogledaše se muškarci iz Mahagonnyja.
Da, rekoše muškarci iz Mahagonnyja.
Jednog sivog prepodneva
U isparenju viskija
Došao je bog u Mahagonny.
Došao je bog u Mahagonny.
U isparenju viskija
Videli smo boga u Mahagonnyju.
4

Idite svi do đavola

Ugasite sada cigare!
Marš u m oj pakao, momci,
U crn pakao sa vašim šljamom!
Pogledaše se muškarci iz Mahagonnyja.
Da, rekoše muškarci iz Mahagonnyja.
Jednog sivog prepodneva
U isparenju viskija
Dolaziš u Mahagonny,
Dolaziš u Mahagonny.
U isparenju viskija
Hoćeš da nas zagnjaviš u Mahagonnyju!

Neka sada niko ne mrda nogom!

Neka svako štrajkuje! Za kosu
Ne možeš nas odvući u pakao:
Jer smo uvek bili u paklu.
Pogledaše boga muškarci iz Mahagonnyja.
Ne, rekoše muškarci iz Mahagonnyja.

„M uškarci iz M ahagonnyja" p redstavljaju grupu eks­

centrika. Sam o su m uškarci ekscentrici. Samo na sub­
jektim a k o ji su od rođenja obdareni m uškom potenci­
KOMENTARI UZ BRECHTOVE PESME 281

jo m m ože se širo k o p rik azati d o kog su step e n a o tu p ­

ljeni čovekovi p riro d n i reflek si životom u d a n ašn je m
društvu. E k sc en trik n ije n iš ta d ru g o d o istro šen pro-
sečan čovek. B rech t je više n jih sp o jio u je d n u grupu.
N jihove reak cije su toliko b lede kolik o se to sam o m ože
zam isliti, p a i n jih isp o lja v aju sam o kao kolektiv. Da
bi uop šte m ogli reagovati, m o ra ju se o sećati k ao „kom ­
p a k tn a m a sa ” — a i u tom e su slika i p rilik a pro sečn o g
čoveka, d ru k č ije rečen o m alo g rađ an in a. „M uškarci iz
M ahagonnyja” g led aju je d a n dru g o g p re nego što će
se izjasniti. Iz ja šn jav a n je p a k ide lin ijo m n ajm a n jeg
o tpora. „M uškarci iz M ah agonnyja” o g ran ičav aju se n a
to da kažu da svem u onom e što im bog saopšti, što ih
bog u p ita ili što bog nagovesti. Takav m o ra, svakako,
p rem a B rech tu , b iti kolektiv k o ji p rih v a ta boga. Ovaj
bog je, uostalom , i sam red u k o v an . F o rm u lacija:

Videli sm o boga

u re fren u treće p esm e to nagoveštava, a n je n a p o sled n ja

stro fa to p o tv rđ u je.
Prva sag lasn o st nalazi se u k o n statac iji:

N iko me nije očekivao.

O čigledno je, m eđ u tim , d a o tu p lje n im re a k c ija m a

grupe iz M ahagonnyja ne pom aže ni efek t iznenađenja.
Slično ovome docnije im izgleda ja sn o d a p u c an je u
m isio n ara ne s m a n ju je njihovo p ra v o d a o du n a nebo.
U četv rto j stro fi isp o stav lja se d a bog d ru k č ije m isli.

Marš u m oj pakao, momci!

Ovde se nalazi zglob, d ra m a tu rš k i rečen o — p e rip e tija

pesm e. Bog je svojom n ared b o m n ap rav io p o g rešan ko­
rak. Da b i se izm erila njegova dalekosežnost, m o ram o
precizn ije sagledati lo k alitet „M ahagonnyja”. On je od­
ređ en u zak lju čn o j s tro fi d ru g e p esm e iz M ahagonnyja.
282 WALTER BENJAMIN

I to onde, gde se pesnik obraća svojoj epohi slikom tog

određivanja m esta.

Ali danas sede svi

U jeftinom salonu dragoga boga.

Pridev „jeftin" obuhvata d o sta stvari. Zašto je salon

jeftin ? On je jeftin zato što su ljudi u njem u na jeftin
način gosti boga. On je jeftin zato što ljudi u njem u sve
odobravaju.* On je jeftin zato što se u njega opravda­
no ulazi.** Jeftin salon dragoga boga je pakao. Taj
izraz im a pregnantmost slika duševnih bolesnika. Polu-
deli m ali čovek lako zam išlja pakao kao jeftin salon,
kao njem u p ristu p ačan deo neba. (Ćovek kakav je bio
A braham a S anta Clara*** mogao bi govoriti o „jefti­
nom salonu dragoga boga".) U svom jeftinom salonu
bog se, m eđutim , srodio sa svojim stalnim gostima. Nje­
gova p re tn ja d a će ih poslati u pakao ne znači više
od p re tn je k rčm ara d a će izbaciti svoje m ušterije.
M uškarci iz M ahagonnyja su to shvatili. Oni ipak
nisu toliko glupi da bi ma n jih mogla ostaviti utisak
p re tn ja d a će b iti oterani u pakao. A narhija građanskog
d ruštva paklena je anarhija. Za ljude koji su u nju
dospeli jednostavno ne može biti ničega što im uliva
veći užas od nje.

...Z a kosu
Ne možeš nas odvući u pakao:
Jer smo uvek bili u paklu

kaže treća pesm a iz M ahagonnyja. Čitava razlika između

pakla i ovog društvenog p o retk a jeste u tome što kod
m alograđanina (ekscentrika) nije jasna razlika između
jadne duše i đavola.

* Igra rečima. Billig znači jeftin a billigen odobra­

vati. — Prim. prev.
** Igra sa dva značenja reči billig. — Prim. prev.
*** Abraham a Santa Clara (1644—1709) — austrijski
kaluđer-propovednik, čije su propovedi bile jarko satirično
obojene. — Prim. prev.
KOMENTARI UZ BRECHTOVE PESME 283

O pesm i Protiv zavođenja

Protiv zavođenja
1
Ne dozvolite da vas zavode!
Povratka nema.
Dan je na vratima;
M oiete već osetiti noćni vetar.
Jutro više neće doći.
2
Ne dozvolite da vas obm anjuju!
Život je tako mali.
Pijte ga naiskap
Neće vam ga biti dosta
Kad budete morali da ga ostavite!
3
Ne dozvolite da vas zavaravaju utehom!
Nem ate suviše vremena!
Prepustite trulei blalenopočivšima!
Život je najveći:
Ništa vas više ne Čeka.

4
Potom ništa neće doći.
Na kuluk i na gladovanje!
š ta vas još m oje uplašiti?
Umrećete sa svim životinjam a
I potom ništa neće doći.

P esnik je o d ra sta o u p re d g ra đ u s a p retežn o k ato ­

ličkim stanovništvom ; ipak s u se rad n ici velikih fa b rik a
iz gradskog h a ta ra v eć'p om ešali sa m alo g rađ an sk im ele­
m entim a. To o b ja šn jav a s ta v i rečn ik p esm e P rotiv za­
vođenja. Sveštenstvo o p o m in je lju d e d a s e č u v aju zavo­
đenja, koje će ih skupo s ta ja ti u d ru g o m životu, posle
sm rti. Pesnik ih o p o m in je d a se ču v aju zavođenja k o ja
ih s k u p o s ta ju u ovom životu. O n p o riče d a p o sto ji drugi
život. N jegova opom ena n ije m a n je svečana od opom ene
sveštenstva; njegova uv erav an ja s u isto tak o ap o d ik tič­
na. K ao sveštenstvo, tak o se i on k o risti po jm o m zavo­
 284 WALTER BENJAMIN

đen ja apsolutno, bez dodatka; on preuzim a njegovu po­

učnu zvučnu boju. Svečani ton pesm e može nas zavesti
da previdim o pojedine pasaže, koji omogućuju više tu­
m ačenja i sadrže u sebi skrivene lepote.

Povratka nema.

Prvo tum ačenje: n em ojte se zavesti verovanjem da

im a povratka. Drugo tum ačenje: ne činite ni jednu
grešku, sam o se jednom živi.

Dan je na vratima.

Prvo tum ačenje: sprem an za odlazak, oprašta se.

D rugo tum ačenje: u svoj svojoj punoći (a ipak se već i
u n jo j oseća noćni vetar).

Jutro više neće doći.

Prvo tu m ačenje: neće biti sutrašnjice. Drugo tum a­

čenje: neće b iti zore, noć im a poslednju reč.

Da je život tako mali.

Ova verzija privatnog izdanja objavljenog kod Kie-

penheuera razlikuje se dvostruko od docnijeg oblika u
javnom izdanju: „Život je tako m ali”. Prva razlika sa­
stoji se u tom e što ona definiše prvi stih strofe „Ne do­
zvolite da vas o b m an ju ju !” tim e što im enuje tezu va­
ralica da je život mali. Drugu razliku možemo sagledati
u tom e što stih „Život je tako m ali” neuporedivo izraža­
va bedu života i na taj način podvlači zahtev da se čovek
odupre njegovom zakidanju.

Ništa vas više ne čeka.

Prvo tum ačenje: „N išta vas više ne čeka” ništa ne
dodaje p rethodnom stihu: „Život je najveći". Drugo tih
m ačenje: „N išta vas više ne čeka” — već ste upola p ro ­
pustili ovu najveću šansu. Vaš život vas više ne čeka;
on je već n ačet d stavljen kao ulog u igru.
KOMENTARI UZ BRECHTOVE PESME 285

Pesm a navodi čoveka n a to d a ga p o tre se k ra tk o ć a

življenja. D obro je setiti se d a n em ačk i jezik u rćči
E rsc h iitte ru n g (p o trese n o st) sad rži re č sch iitte r (ra ­
stresen, red ak , reh av ). T am o gde se n ešto ru ši n a s ta ju
pukotin e i p ra z n a m esta. K ao što proizlazi iz analize,
pesm a im a m noga m esta gde se reći labilno i labavo
povezuju sa sm islom . To ide n a ru k u n je n o m p o tre sn o m
dejstvu.

O SIROTOM B. B.
Ja, Bertolt Brecht, ja sam iz crnih šuma.
Moja m ati me je u gradove nosila tm urno
dok sam jo j letao u telu. I hladnoća šuma
os toče u meni do sm rti zasigurno.
U asfaltnom gradu m i je dom. Od samog početka
ovakvi posm rtni m i se sakram enti daju:
Novine. I duvan. I rakija.
Nepoverljiv sam i lenj. Ipak zadovoljan na kraju.
Prijazan sam s ljudima. Sve što propišu,
poslušam: stavio sam na glavu šešir kruti.
Kažem: to su životinje koje naročito mirišu,
i kažem: ne mari, i sam si takav, ćuti.
Pre podne pokatkad stavim nekoliko žena
u prazne stolice — Ijuljaške da se klate
i posmatram ih bezbrižno, pa im kažem tiho:
na mene nikad ne m ožete da računate.
Predveče okuljam oko sebe muškarce.
Oslovljavamo se sa „džentlm en" i pom injem o rad.
Oni drže noge na m ojim stolovima
i kažu: biće sve bolje. A ja ih ne pitam : kad?
Pred zoru sred sivog svetla piške jele
i njihova gamad, ptice, otpočne da viče.
Tog časa nekako ispijam čašu u gradu i bacam
pikavac i zaspim nemirno, jer senka se miče.
Mi sm o sedeli, jedno lako pokolenje,
u kućama za koje sm o m isliti da večnost
predstavljaju.
(Tako sm o sagradili dugačka zdanja ostrva
Menheten
i tanke antene koje Atlantsko more zabavljaju.)
 286 WALTER BENJAMIN

Od ovih gradova ostaće onaj koji ko prođe kroz njih,

Kuća razvedrava gosta: on je prazni žedno* V6tar'
Mi znamo da smo samo privremeni
i da će doći za nama: ništa pomena vredno.
Pri zemljotresima, koji će doći, nadam se
dozvoliti neću
da mi se ugasi virdžinija od gorčine,
ja, Bertolt Brecht, prognan u asfaltne gradove
iz crnih šuma u mojoj majci, punih tmine.**
(Prevod Ivana Ivanjija)
Ja, Bertolt Brecht, ja sam iz crnih šuma.
Moja mati me je u gradove nosila tmurno
dok sam joj ležao u telu. I hladnoća šuma
ostaće u meni do sm rti zasigurno.

U šum am a je hladno, ne može biti hladnije u gra­

dovima. Pesniku je već u m ajčinom telu bilo tako hlad­
no kao u asfaltnim gradovim a u kojim a će m orati da
živi.

Tog časa nekako ispijam čašu u gradu i bacam

pikavac i zaspim nemirno, jer senka se miče.

Ovaj nem ir možda se, na kraju, ipak odnosi na

m irotvoran sa n koji odm ara udove. Da li će san bolje
postu p iti sa spavačem od m aterinskog krila sa nerođe­
nim ? V erovatno neće. N išta ne čini san tako nem irnim
kao stra h od buđenja.
(Tako smo sagradili dugačka zdanja ostrva
Menheten
i tanke antene koje Atlantsko more zabavljaju)
Antene svakako ne „zabavljaju" A tlantsko m ore mu­
zikom i govorenim vestim a već kratkim i dugim tala-
sima, m olekularnim zbivanjim a koja čine fizički aspekt
radija. U ovom stih u odbacuje se sleganjem ram ena da­
našnje korišćenje tehničkih sredstava.
* Bukvalno: kuća razvedrava jelca; on je prazni. —
Prim. prev.
** Bukvalno: iz crnih šuma, u mojoj majci, u proš­
losti. — Prim. prev.
KOMENTARI UZ BRECHTOVE PESME 287

Od ovih gradova ostaće: onaj ko prođe kroz njih,

vetar!
Ako o d ovih gradova o stan e sam o v e ta r koji kroz
n jih p rođe, on d a to više n ije s ta ri v etar, k o ji n išta n ije
znao o gradovim a. Jed n o m u n išten i i razo ren i gradovi,
sa svojim asfaltom , svojim av en ijam a i m nogim prozo­
rim a, boraviće u sre d vetra.

Kuća razvedrava jelca; on je prazni.

Jelac (E ss e r) sto ji ovde u m e sto onoga k o ji razara.

Jesti (essen ) ne znači sam o h ra n iti se, znači i g rab iti
zubim a i razarati. Svet se u žasno p o je d n o stav lju je kada
se ne p itam o to lik o u k o jo j m eri je jestiv, već u kojoj
m eri zaslužuje da b u d e razo ren . Zaslužuje d a bu d e ra ­
zoren — evo veze k o ja sve p o sto jeće stv ari d rži u skladu.
Pogled n a ta j sk lad čini p e sn ik a tak o veselim . On je
jelac sa gvozdenom vilicom , k o ji p razn i kuću sveta.

Mi znamo da sm o samo privrem eni

i da će doći za nama: ništa pomena vredno.

„Privrem eni" — m ožda bi b ili p reth o d n ici* ; ali

kako b i to m ogli b iti kad a iza n jih dolazi „n išta pom ena
vred n o ”. N ije toliko njih o v a g rešk a što se bez im ena i
slave gube u isto riji. (P esm a R o đ en im a posle nas p re ­
uzim a d eset godina d o cn ije sličnu m isao.)

Ja, Bertolt Brecht, prognan u asfaltne gradove

iz crnih šum a u m ojoj majci, u prošlosti.

G om ilanje predloga k o jim a se označava m esto —

tri u dva stih a — m o ra n eo b ičn o z b u n ju ju će delovati.
N aknadna, zaostala v rem en sk a o d re d b a ,,u p ro šlo sti" —
(m ožda je p ro p u stila p rilik u d a se nadoveže n a sad aš­
n jic u ) — p ojačava u tisa k n ap u šten o sti. P esnik govori
kao da je već u m aterin sk o m k rilu b io o stav ljen n a
m ilost i nem ilost.

* U nemačkom „privremeni" (Vorlaufige) i „prethod­

nici" (Vorlaufer) istog su korena. — Prim. prev.
288 WALTER BENJAMIN

Onaj ko je čitao tu pesm u prošao je kroz pesnika

kao kroz k ap iju na kojoj se m ogu pročitati izbledela
slova B. B. Pesnik ne želi da zadrži čitaoca, baš kao ni
kapija prolaznika. K apija je, možda, već više vekova
zasvođena: ona još stoji je r se nikom nije nalazila na
putu . B. B. bi, nikom e ne stojeći na putu, učinio čast
svom nadim ku jadni B. B. Onome koji nikome ne stoji
na p u tu i koji n ije značajan ne može se više ništa bitno
dogoditi — osim odluke da stane nasred puta i da po­
stane značajan. O to j odluci svedoče docniji ciklusi.
N jihova stvar je klasna borba. N ajbolje će se zauzeti za
svoju stv ar onaj koji je započeo tim e što je samog sebe
ostavio.
Jelac sa gvozdenom vilicom, koji prazni kuću sveta.
Mi znam o da smo sam o privrem eni.

O G RE ŠN IC IM A U PAKLU
U ovoj pesm i se naročito dobro vidi iz kakve dalji­
ne dolazi pesnik D uhovne pouke i kako on, došavši iz
takve daljine, lako prelazi na ono što je najbliže. To
najbliže jeste bavarski folklor. Pesma pom inje p rijate­
lje u paklenoj vatri kao što tablica kraj p uta preporu­
čuje m olitvi prolaznika one koji su ispustili dušu ne
ispovedivši se*. Ali ova pesm a, koja izgleda tako skrom ­
na, dolazi, u stvari, iz velike daljine. N jeno porodično
stablo stablo je tužbalice, jednog od najvećih oblika
srednjovekovne književnosti. Možemo reći: nadovezuje
se na staru tužbalicu da bi zatužila zbog ovog najnovijeg:
što nem a čak više ni jadikovke.
Tu dolazi Mullereisert
On je umro u Americi
To njegova verenica još nije znala
Zato tu nije bilo suza.
Pesma, svakako, istinski ne žali zbog tog nedostatka
suza. Jedva, uostalom , možemo i prihvatiti da je
M ullereisert m rtav, je r je ovaj odeljak knjige, prem a
„uvodu”, posvećen njem u, a ne njegovoj uspomeni.
* Ove posmrtne tablice (Marterl) veoma su česte u
Bavarskoj. — Prim. prev.
KOMENTARI UZ BRECHTOVE PESME 289

Ovde p o stav ljen a tab lica p rik a z u je navedene p rija ­

telje u p aklenoj v atri; ali u je d n o (to dvoje je u pesm i
m ogućno s p o jiti) o b raća im se kao prolaznicim a, k ak o
bi ih p o d setila d a se ne n a d a ju n ikakvoj m olitvi. To
im pesn ik p o tp u n o m irn o p rik azu je. Ali njegov m ir ga,
na k ra ju , izneverava. Tu p o čin je d a govori o sopstvenoj
siro to j duši, k o ja je slika i p rilik a n ap u šten o sti. O na se
nalazi u p u n o m o sv etljen ju , i to jed n o g ned eljn o g pre-
podneva, p o red nekog psećeg k am ena, š t a je to, ne zna­
m o tačno; m ožda neki k am en uz k o ji p si m okre. S iro to j
duši je to tak o p risn o kao z atv o ren ik u vlažna m rlja na
zidu ćelije. Ig ra tre b a da p re stan e za p esn ik a i, p o što
je ispoljio toliko m nogo o m alovažavanja, o n m oli, do­
duše sa om alovažavanjem , za suze.

LE G EN D A O PO STAN K U K N J IG E T A O T E K IN G
N A LAOCEOVOM PUTU U EM IG RA C IJU

Učitelj kad star i loman stade,

da se najzad sm iri ielju zače.
Jer dobrota na sve strane ponovo opade,
a zlo opet bivaše sve jače i jače.
I na put se mače.

I pokupi što m u je najpreče:

malo. Al se opet nade ponešto.
Lulu tako, što pušio je svako veče,
knjigu što je vazda čitao.
Bela hleba kom ad pristao.

Pogleda još jednom dć i zaboravt,

omiljeni, ušav u planinu.
A vo m u se obradova sveto j travi,
preiivajuć dok je nosio starinu.
Jer on nije mario brzinu.
 WALTER BENJAMIN

No četvrtog dana kroz planinu

zadrta ga jedan carinar.
„Ima li šta vredno, na carinu!"
„Ništa." — „Bavio se naukom," reče tada dečak mu
volar.
Tako i ta objasni se stvar.

No carinar sa poleta neka

upita: ,,A sazno nešto da li je?"
Dečak reče: „Da kad teče, onda voda meka
polagano silni kamen razbije.
Čvrsto, shvataš, to je slabije."

6
Zatim dečak krete vola, kad ne mora,
da ne gubi dana u smiraj.
I sve troje zađoše već iza nekog crnog bora,
kad carinar — šta mu bi, ti bože znaj —
viknu: „Hej ti.1 Pričekaj!

Starče, sa tom vodom, kakva je to stvar?"

A starac će: „Ti se za to zanimaš?"
Reče onaj: „Ono, ja sam samo carinar,
ali ko je jači, zanima i mene ako hoćeš baš.
Reci ako znaš!
8
Napiši mi! Govori u pero dečku tom!
Ne ide se samo tako s tim.
Naći će se kod nas pero s mastilom,
i večere biće: eno, onde boravim.
Ha, je V dobro mnim?"
9

Okrete se starac i pogleda njega:

bos. A kaput poderan i star.
Bora mu do bore preko čela svega.
Ah, nije to pred njim pobednik bojar.
I progunda: ,,I ti zar?"
KOMENTARI UZ BRECHTOVE PESME 291

10
Prestar beše starac m ole biti
da učtivu m olbu odbije.
Glasno reče jer: „Odgovoriti
treba ko te pita ." A dečak će: „Već biva hladnije
,,E, pa nek ti je."
U
Skide mudrac s vola kosti stare,
sedam dana pisa s dečkom to.
A carinar donosaše jelo ( i u po je glasa krijumčare
čitavo to vrem e još psovo).
Tad bi gotovo.
12

Jednog jutra dečak carinaru

osamdeset jednu sentenciju da.
Pa zahvaliv na m alenom putničkom e dam ,
m im o onog bora sve ih troje u goru nesta.
E pa: im a V lepše šta?

13
No mudraca čije ime stoji
na toj knjizi ne hvalimo samo!
Od mudraca mudraca m udrost treba tek da se
osvoji.
Stog i carinaru hvalu da odamo:
što je sad imamo.
(Preveo BoSko Petrović)

Ova p esm a m ože d a ti povoda d a se pokaže po seb n a

uloga k o ju ig ra lju b azn o st u p esnikovom u n u tra š n je m
svetu. B rech t jo j d a je visoko m esto. Ako pažljivo p o ­
gledam o legendu k o ju on priča, o n d a n a je d n o j stra n i
nalazim o m u d ro st Laocea — o n se, u o stalom , u pesm i
ne im enuje. Ova m u d ro st im a izgleda d a m u donese
izgnanstvo. N a d ru g o j stra n i n alazi se ra d o z n alo st ca-
rin a ra , k o jo j se n a k ra ju o d aje hvala je r je izm am ila o d
m u d ra c a njegovu m u d ro st. To, m eđ u tim , n ik a d a n e b i
pošlo za ru k o m bez nečeg trećeg: to treće je lju b azn o st.
Ako b i n eo p rav d an o b ilo reći d a je sad ržin a k n jig e
T ao tekin g lju b azn o st, ipak b ism o b ili u p ra v u tvrdeći
 292 WALTER BENJAMIN

da Taoteking, p rem a legendi, im a da zahvali duhu lju­

baznosti što je ostavljen potom stvu. 0 toj ljubaznosti
saznajem o u pesm i dosta.
Na prvom m estu — d a se ona ne ispoljava nepro­
m išljeno:

Okrete se starac i pogleda njega:

bos. A kaput poderan i star.

Cak ako je m olba carin ara učtiva koliko to samo

može biti, Laoce se n ajp re uverava d a ona dolazi od
pozvanog čoveka.
N a drugom m estu: ljubaznost se ne sastoji u tome
da se uzgred čine m alenkosti, nego da se učini najveća
stv a r kao da je u p ita n ju m alenkost. Pošto je ocenio da
c a rin a r ima prava da postavlja pitanja, Laoce naredne
istorijsk e dane, za vrem e kojih prekida svoje putova­
n je kako bi m u učinio zadovoljstvo, stavlja pod moto:
,,E, pa nek ti je."*

Na trećem m estu saznajem o da ljubaznost ne ukida

ra sto ja n je m eđu ljudim a, ali da ga čini živim. Pošto
je m u d rac učinio tako veliku stvar za carinara, nema
više posla sa njim , i ne p red aje m u on osamdeset jednu
sentenciju, već to čini njegov dečak.
„K lasičari", rekao je jedan stari kineski filosof, ,,ži-
veli su u najkrvavijim , n ajm račnijim vremenima i bili
su n ajlju b azn iji i n ajv ed riji lju d i koji su ikada posto­
ja li”. Laoce iz ove legende kao d a širi vedrinu svuda
kuda pođe i gde se zaustavi. V edar je njegov vo koga
starčeva težina n e sprečava da uživa u svežoj travi.
V edar je njegov dečak, koji ne može p ropustiti priliku
da Laoceovo sirom aštvo ne objasni škrtom prim edbom :
„Bavio se naukom ”. V edar postaje carin ar pred svojom
ram pom , i ova vedrina inspiriše ga za srećno raspitivanje
o rezultatim a Laoceovih istraživanja. .Kako, konačno,
ne bi sam m udrac bio vedar i čem u bi koristila njegova

* U originalu: Dobro, mali odmor. — Prim. prev.

KOMENTARI UZ BRECHTOVE PESME 293
m u d ro st kad a on, k o ji je već n a sledećem z ao k retu p u ta
zaboravio dotle o m iljen i dd, ne b i već zaboravio b rig e
o bud ućnosti, k o je sam o što je osetio.
U D uh o vn o j p o u ci B re ch t je n ap isao je d n u b a la d u
o ljub azn o stim a ovog sveta. Im a ih tri: m a jk a u v ija
dete u pelene, o tac ga uzim a za ru k u , lju d i b a c a ju zem lju
n a grob. I to je dovoljno. J e r n a k ra ju ove pesm e sto ji:

Gotovo je svako voleo ovaj svet

u času kad m u daju dve pregršti zemlje.

Svedočanstva o lju b azn o sti sveta n alazim o u n a jte ­

žim životnim tren u cim a; p rilik o m ro đ e n ja , p rilik o m p r ­
vog k o rak a u život, i p rilik o m p o slednjeg, k o ji vodi iz
života. To je m inim alni p ro g ram h u m a n o sti. N jega po­
novo susrećem o u p esm i o Laoceu, gde je dobio vid
izreke:

čvrsto, shvataš, to je slabije*

Pesm a je b ila n ap isan a u vrem e u kom e je ta izreka

lju d im a dodirivala slu h k ao o b ećan je k o je n i u čem u
ne zao staje za m esijan ističk im . Ali za d a n ašn je g čitaoca
pesm a n e sad rži sam o o b ećan je već i p o u k u .

. . . „Da kad teče, onda voda m eka

polagano silni kamen razbije.

Ovi stihovi p o u čav aju d a se o n o što je n estaln o i

prom enljivo u stv arim a ne gubi iz vida i d a tre b a p ri­
sta ti uz ono što je neugledno i trezveno, ali i n ep resu šn o
kao voda. M aterijalističk i d ija le k tič a r p rito m će m isliti
n a stv ar potlačenih. (O na je neugledna s tv a r za vlada-
ju ć u klasu, trezvena za p otlačene, a što se tiče posle-
dica, n aj n ep resu šn i ja .) N a tre ć e m m estu , konačno, sto ji
— p o red ob ećan ja i te o rije — m o ral k o ji proizlazi iz
pesm e. O naj ko hoće d a p o b ed i o k ru tn o s t n e tre b a da
p ro p u sti n ije d n u p rilik u d a b u d e ljubazan.

* Bukvalno: Shvataš li me, ono što je tvrdo podleže

 WALTER BENJAMIN

NEMACKI RATNI BUKVAR

5
Radnici viču za hlebom.
Trgovci viču za tržištima.
Nezaposleni je gladovao. Sada
Gladuje zaposleni.
S krš tene ruke opet se pokreću:
Prave granate.

13
Noć je. Bračni parovi
Leiu u krevete. Mlade žene
Radaće siročad.

15
Oni koji su gore kažu:
Ide se u slavu.
Oni koji su dole kažu:
Ide se u grob.

18
Kada dođe do marširanja, mnogi neće znati
Da njihov neprijatelj na njihovom čelu maršira.
Glas koji komandu je njima.
Glas je njihovog neprijatelja.
Onaj ko govori o neprijatelju
Sam je neprijatelj.

R atni b u kvar napisan je u lapidarnom stilu. Ova reč

dolazi od latinskog lapisa, kam en, i označava stil stvoren
za natpise. Njegovo najvažnije svojstvo bila je kratkoća.
K ratkoća je, prvo, bila uslovljena teškoćom da se reč
ugravira u kamen, drugo — svešću da je sažeto izraža­
vanje prikladno za onoga koji govori nizu pokolenja.
Ako, prirodna, m aterijaln a uslovljenost lapidarnog
stila otpada u ovim pesm am a, onda smo u pravu da se
zapitam o koji su njegovi odgovarajući uslovi u ovom
slučaju. Kako se opravdava stil natpisa u ovim pesma*
ma? Jedna od n jih nagoveštava odgovor. U njoj čitamo:
KOMENTARI UZ BRECHTOVE PESME 295

Na zidu je bilo napisano kredom:

Oni hoće rat.
Taj ko je napisao ove reči.
Već je pao.

Prvi stih ove p esm e m ogao b i se stav iti n a čelo sva­

ke od onih k o je čine R a tn i bu kva r. N jihovi n a tp isi n isu
stvoren i za k a m e n kao n a tp isi R im ljana, već za palisade,
kao n atp isi ilegalnih bo raca.
P rem a tom e, k a ra k te r R a tn o g b u kva ra ja v lja se u
jedno j jed in stv en o j p ro tiv rečn o sti: u rečim a, o d k o jih
očekujem o d a će, p re m a sv o jo j p esn ičk o j form i, preži-
veti b u d u ću p ro p a st sveta, fik sira n je gest prog o n jen o g
čoveka k o ji je u n ajv ećo j b rzin i ostavio nekoliko p a ­
rola n a nekoj d a šč a n o j ogradi. U to j p ro tiv re čn o sti sa­
sto ji se izvanredno u m e tn ič k o o stv aren je ovih rečenica
sazdanih od n a jje d n o sta v n ijih reči. P esn ik p rid a je Ho-
racijev a trib u t aere p eren n iu s (o d bro n ze tra jn iji) o n o ­
m e što je neki p ro leter, izručen kiši i a g en tim a G esta-
poa, napisao k red o m n a zidu.

O D E T E TU K O JE N IJ E H TE LO DA S E P E R E
Beše jednom jedno dete
Koje nikako nije htelo da se pere,
/ kada bi se opralo, brzo bi se
Zamazalo pepelom.
Car je došao u posetu
I popeo se na sedm i sprat,
Majka je traiila krpu
Da opere prljavo dete.
Ali nije bilo nijedne krpe
I car je otišao
A da ga dete nije ni videlo:
Dete nije ni moglo to poieleti.

P esnik s ta je n a s tra n u d e te ta k o je se n ije h telo

p ra ti. T rebalo bi, m isli on, da se nag o m ilaju n a jlu đ i
slučajevi p a d a d e te o d svog n e p ra n ja im a stv arn e štete.
Ne sam o što se n e dešava svakog d an a d a se c a r popne
n a sedm i sp ra t, već je jo š m o rao d a za m esto svoje
296 WALTER BENJAMIN

posete izabere dom aćinstvo u kome se ne može naći čak

ni krpa. Iskidana dikcija pesme stavlja do znanja da
bi takvo nagom ilavanje slučajeva moglo postojati samo
u snovima.
Možda sm em o podsetiti na jednog drugog pristalicu
ili branioca prljavog deteta; na Fouriera, čiji falanster
nije bio sam o socijalistička već i pedagoška utopija.
Fourier deli decu falanstera u dve grupe, u petites ban-
des i u petites hordes. Petites bandes treba da se bave
baštovanstvom i ostalim p rijatn im stvarim a. Petites hor­
des im aju posla sa n ajp rljav ijim obavezama. Svako dete
može da b ira izm eđu dve grupe. Ona koja su se odlučila
za petites hordes bila su najcenjenija. Nijedan posao
u falan steru nije se smeo preduzeti a da ga oni ne za­
počnu; m učenje životinja potpadalo je pod njihovo pra­
vosuđe; imali su p atu ljaste ponije, na kojim a su u bes-
nom galopu jurili kroz falanster. I kada bi se skupljali
na rad, signal bi bila zaglušna kakofonija trum beta,
zviždaljki, crkvenih zvona i bubnjeva. Kod pripadnika
tih petites hordes Fourier je video četiri velike strasti
na delu: gordost, nestidljivost, nepodređivanje, ali naj­
važnija od sviju je bila četvrta: „gout de la salete” (uži­
vanje u p rljav štin i).
Čitalac se vraća na prljavo dete i pita se: da li se
ono, možda, sam o zato maže pepelom što se društvo ne
koristi njegovom strašću za prljavštinom u korisne i
dobre svrhe? Sam o da bi se kao_kamen spoticanja, kao
m račna opom ena, suprotstavljalo poretku društva (slič­
no grbavom čovečuljku koji, u staroj pesmi, razara sre­
đeno dom aćinstvo)? Ako je Fourier u pravu, onda dete,
svakako, n ije mnogo izgubilo ne susrevši cara. Car
koji želi d a viđa sam o čistu decu, nije nimalo značajniji
od ograničenih podanika koje posećuje.

ŠLJIV A
U dvorištu se nalazi šljiva,
Jedva da poveruješ koliko je mala,
Ograđena je žicom,
Tako da je niko ne može izgaziti.
KOMENTARI UZ BRECHTOVE PESME 297

Mala ne m oie da poraste,

Ali bi rado htela da poraste.
O tome nema govora,
N em a dovoljno sunca.
Jedva da poveruješ da je šljiva,
Jer nikada nema plodova,
Ipak je šljiva,
Poznaje se po listu.

N ačin na k o ji p riro d a u lazi u različite cikluse B rech-

tovih p esam a m ože poslužiti kao p rim e r za u n u tra š n je
jedinstv o ove lirsk e poezije i u je d n o za b o gatstvo n je n ih
perspektiva. U D u h o vn o j p o u ci o n a se p rik a z u je p re
svega u vidu čistog, gotovo isp ran o g neba, n a kom e se
povrem eno p o ja v lju ju nežni o blaci i p o d k o jim se razli­
ku je b ilje o c rta n o o štro m p isaljk o m . U Pesm am a, poezi­
ji, ko ro vim a (Lieder, G edichte, C hore) n išta više n e
ostaje od p riro d e. O na je p o k riv en a „zim skom snežnom
bu ro m " k o ja prolazi kroz ta j ciklus. U S v e n d b o ršk im
pesm a m a p o jav lju je se ovde-onde; bledo i plašljivo. Ta­
ko bledo da kočevi p o bodeni ,,u d v o rištu za d e čju lju-
Ijašk u ” već čine n je n deo.
P riro d a S ven d b o rških p esa m a p rib ližav a se onoj
p riro d i za k o ju u jed n o j B rechtovoj p rič i isp o ljav a po­
sebnu lju b av izvestan gospodin K euner. P rija te lji su
saznali od njega d a voli d rvo što životari u d v o rištu
njegove n ajam n e kućerine. P ozivaju ga d a po đ e s n jim a
u šu m u i čude se što gospodin K eu n er to od b ija. Z a r
niste rek li da volite drveće? G ospodin K eu n er odgo­
vara: „Rekao sam d a volim drvo u svo m d v o rištu ”. Ovo
b i drvo moglo b iti identično sa onim d rvetom k o je u
D uho vn o j po u ci nosi im e Green. N jega je slavio p esn ik
ob raćaju ći m u se u ju tru .

Sigurno nije bio m ačji kašalj da se tako visoko popnete

izm eđu svih tih kuća,
tako visoko, Grine, da bura
m oie tako do vas, kao noćas?
(Prevod Ivana IvanJIJa)

Ovo d rvo G reen k o je se k ro šn jo m su p ro tstav lja b u ri

potiče jo š iz takozvane „ h ero jsk e p riro d e". (P esn ik se
298 WALTER BENJAMIN

od n je ipak distancirao, tim e što je drvo oslovljavao sa

„vi”.) U toku godina B rechtovo lirsko interesovanje
okrenulo se onom e po čem u je to drvo slično ljudim a
čiji prozori gledaju n a njegovo dvorište: osrednjem i
zakržljalom . Takvo drvo, koje više nema ničeg heroj­
skog, p ojavljuje se u Sven d b o rškim pesm am a kao
šljiva. O grada ga m o ra sačuvati od toga da ne bude
izgaženo. Ono ne donosi plodove.

Jedva da poveruješ da je šljiva,

Jer nikada nema plodova,
Ipak je šljiva,
Poznaje se po listu.
(U n u trašn ja rim a prvog stiha* čini da je završna
reč trećeg stiha** nepodesna za rim u. Pokazuje da je
sa šljivom, k o ja tek što je počela da raste, već gotovo.)
Tako izgleda drvo u dvorištu koje je voleo gospodin
K euner. Od priro d e i svega što je ona ranije pružala
pesniku, ostao je danas sam o jedan list. Verovatno da
neko m ora b iti veliki p esnik da bi se danas mogao za­
dovoljiti sam o ovim.

* U originalu stih glasi: „Den Pflaumenbaum glaubt

man ihm kaum ”. — Prim. prev.
** U originalu: „Pflaumenbaum . — Pnm. prev.
 ŠTA J E EPSK O PO ZO R ISTE

I. P u b lika oslobođena n a p eto sti. — „N em a ničeg

lepšeg od ležanja n a o to m a n u i č ita n ja ro m a n a ”, sto ji
kod jed n o g epskog p isca iz p ro šlo g veka. T im e je nago-
vešteno koliko prip o v ed ačk o d elo m ože o slo b o d iti n ape­
tosti onoga k o ji u n je m u uživa. P red stav a k o ju obično
stvaram o o gledaocu d ram e o tp rilik e je su p ro tn a . Za­
m išljam o čoveka k o ji telo m i dušom , u n ap eto sti, p ra ti
neku ra d n ju . P o jam epskog p o z o rišta (k o ji je Đ recht
stvorio kao te o re tič ar svoje p o e tsk e p ra k s e ) nagovešta-
va, p re svega, d a to p o zo rište želi p u b lik u oslobođenu
napeto sti, k o ja o p u šten o p ra ti ra d n ju . Ova p u b lik a će
se, naravno, uvek p o jav ljiv ati k ao kolektiv, i to je razli­
k u je od čitaoca, k o ji je sam sa svojim tek sto m . Ta p u b ­
lika će, takođe, b iti p o d sta k n u ta d a b aš kao kolektiv,
najčešće odm ah, zauzm e stav. Ali to zauzim anje stava,
m isli B recht, tre b a d a b u d e p ro m išljen o , i tim e o slobo­
đeno n ap eto sti, u k ra tk o rečeno, zauzim anje stav a za-
interesovanih. Za n jihovo učešće p red v iđ en je d v o stru k
pre d m e t. Prvo, ra d n ja ; o na m o ra b iti tak v a d a je p u b ­
lika, polazeći o d svog iskustva, n a k lju č n im m estim a
može k o n tro lisati. D rugo, izvođenje; što se njegove a rtis ­
tičke a rm a tu re tiče, tre b a ga o blikovati ta k o da b u d e
p rozirn o . (T o oblikovanje p o tp u n o je s u p ro tn o „jedno­
s tav n o sti”; ono, u stv ari, p re tp o sta v lja stru č n o st i oštro-
u m n o st režisera.) E p sk o p o zo rište o b raća se zaintere-
sovanim ličn o stim a „koje n e m isle bezrazložno”. B rech t
ne isp u šta iz v id a m ase, č ija se uslovna u p o tre b a m išlje­
 300 WALTER BENJAMIN

n ja bez sum nje može obuhvatiti ovom formulom. U

težnji da svoju publiku stručno, ali nikako pomoću
puke obrazovanosti, zainteresuje za pozorište, autor po­
stiže p olitičku nam eru.

II. Fabula. — E psko pozorište treb a da „liši pozor­

nicu njene m aterijalne senzacije”. Zato će mu neka
s ta ra fabula često više k o ristiti od nove. B recht je sebi
postavio p itan je ne bi li događaji koje predstavlja epsko
pozorište m orali već b iti poznati. Ovo pozorište odnosilo
bi se prem a fabuli kao b aletm ajsto r prem a učenici;
njegova prva dužnost je da jo j do k rajn jih mogućnosti
razlabavi zglobove. (Tako zaista i postupa kinesko po­
zorište. B recht je u The Fourth Wall of China* izneo šta
m u duguje.) Ako pozorište treb a da traga za poznatim
događajim a, „onda bi za prvi m ah istorijski bili najpo-
d esn iji”. N jihovo epsko uobličavanje, kroz glumu, pla­
k ate i natpise, ide za tim da iz n jih izagna k arak ter
senzacije.
Tako B recht u svom poslednjem kom adu obrađuje
život G alileja. B recht Galileja, p re svega, predstavlja
kao velikog u čitelja. Galilej ne samo što p redaje novu
fiziku, već je p red aje na nov način. E ksperim ent u nje­
govim ru k am a ne postaje sam o dostignuće nauke već i
pedagogije. Glavni naglasak tog kom ada nije na Galilej e-
vom odricanju. S tvarni epski događaj pre treba tražiti
u onom e što se vidi iz natp isa pretposlednje slike:
„1633—1642. K ao zatvorenik inkvizicije, Galilej do svoje
sm rti nastavlja naučni rad. Polazi m u za rukom da iz
Ita lije p ro k riju m čari svoja glavna dela.”
To pozorište je sasvim drugačije povezano sa pro-
ticanjem vrem ena no tragično pozorište. Pošto se nape­
to st m anje odnosi na rasp let nego na pojedinačne doga­
đaje, ono može obuhvatiti n a jd alja vrem enska razdoblja.
(Tako je bilo nekada i u m isterijam a. D ram aturgija
E dipa ili D ivlje p a tk e p red stav lja pol suprotan epskoj
d ram atu rg iji.)

* (četvrti Kineski zid), u: Life and letters today, vol.

XV, 1936, No. 6.
STA JE EPSKO POZORIŠTE 301

III. N etragični ju n a k. — U fran c u sk o m klasičnom

p o zo rištu p rip ad n ici višeg staleža sedeli su u fo teljam a
n a sam oj pozornici, m eđ u glum cim a. N am a to izgleda
neum esno. P rem a sh v ata n ju o „ d ra m sk o m ”, n a k o je
nas je naviklo pozorište, izgledalo b i isto tak o n eum esno
k ad bi se d ogađajim a n a scen i p rik lju čilo neko treće
lice koje u n jim a ne su d elu je, ali ih p ra ti kao trezven
po sm atrač, kao „m islilac”. N ešto slično B rech t je često
nam eravao. M ožemo poći d a lje i reći d a je B rech t po­
kušao d a d ram sk im ju n a k o m u čin i o n oga k o ji razm i­
šlja, p a i sam og m u d raca. U pravo polazeći odavde, m o­
žem o njegovo po zo rište d efin isati kao epsko. U tom po­
k u ša ju n a jd a lje se otišlo fig u ro m Galy Gaya, nosača.
Galy Gay, ju n a k k om ada Č ovek je čo vek (M ann ist
M ann), n ije n išta d rugo do po zo r je p ro tiv re čn o sti k o je
čine n aše d ruštvo. M ožda u B rechtovom sm islu n ije
p re te ra n o sm elo uzeti m u d ra c a kao sav ršen u po zo r­
nicu d ijalek tik e ovog d ru štv a. U svakom slučaju, Galy
Gay je m u d rac. Ali već je P lato n vrlo d o b ro shvatio
n e d ra m a tičn o st savršenog čoveka — m u d raca. On ga
je u svojim dijalozim a doveo d o p rag a d ra m e — u Fe-
donu do p rag a p rik aziv an ja stra d a n ja H ristovih. Sred-
njovekovni H risto s, k o ji je, k ak o to nalazim o kod c rk ­
venih otaca, u je d n o zastu p ao m u d raca, prev ash o d n o je
netrag ičan ju n ak . Ali ni u zapadnoj svetovnoj d ram i
nik ad a n ije p re stalo tra g a n je za n etrag ičn im ju n ak o m .
Cesto u nesuglasici s a svojim teo retičarim a, ta se d ra m a
n a uvek nov način o d v ajala o d au ten tičn o g o b lik a tra-
gike, to je st o d grčke tragike. T aj važan ali loše označen
p u t (k o ji ovde m ožem o uzeti k ao sliku za je d n u o d re­
đ e n u tra d ic iju ) pro tezao se u sre d n jem veku p rek o
H rosw ith e i m iste rija ; u b a ro k u p re k o G ryphiusa i
C alderona. D ocnije se o c rta v a o k o d Lenza i G rabbea i,
na k ra ju , kod S trin d b erg a. Shaikespearovi p rizo ri nalaze
se kao spom enici n a ivici toga p u ta , a G oethe ga je do­
d irn u o u d rugom delu Fausta. To je evropski, ali i
nem ačk i p u t. Ako se u o p šte m ože govoriti o p u tu , a ne
sam o o k riju m ča rsk o m skrivenom p u tu k o jim je za-
veštan je srednjovekovne i b a ro k n e d ram e došlo do nas.
302 WALTER BENJAMIN

Ta u sk a planinska staza, m a koliko zarasla u korov,

pojav lju je se danas u Brechtovim dram am a.

IV. Prekid. — B recht svoje pozorište kao epsko

odvaja od dram skog u užem smislu, č iju je teoriju for-
m ulisao A ristotel. Zato B recht uvodi odgovarajuću dra­
m a tu rg iju kao n earistotelovsku kao što je R eim ann uveo
neeuklidovsku geom etriju. Ova analogija jasnije poka­
zuje d a n ije posredi k o n kurentski odnos m eđu tim ob­
licim a pozornice. Kod R iem anna je otpao aksiom o pa­
ralelam a. U Brechtovoj dram atu rg iji je otpala aristote-
lovska katarza, čišćenje od afek ata kroz uživljavanje u
uzbudljivu su d b in u junaka.
N enapeto interesovanje publike kojoj su nam enjene
pred stav e epskog pozorišta im a svoju posebnost baš
u tom e što ovde gotovo i nem a obraćanja gledalačkoj
sposobnosti uživanja. N aprotiv, um etnost epskog po­
zorišta se sasto ji u tom e d a se um esto uživljavanja iza­
zove čuđenje. Izraženo u obliku obrasca: um esto da se
uži vijava u junaka, p ublika treb a da se nauči kako će
se čuditi odnosim a u k o jim a se ju n ak kreće.
E psko pozorište, sm atra B recht, ne treb a toliko da
razvija ra d n ju koliko d a prikaže stan ja. Ali prikaziva­
n je n ije ovde rep ro d u k cija k ao kod teo retičara natura-
lizma. Reč je, n ap ro tiv , p re svega o tom e d a se stanja
prvo o tk riju . (Moglo bi se isto -tako reći: da se otuđe.)
To o tk riv an je (o tuđenje)* s ta n ja vrši se pomoću prekida
tokova rad n ji. N ajprim itivniji prim er: porodična scena.
Iznenada ulazi stran ac. 2 ena je upravo nam eravala da
zgrabi s ta tu u o d bronze i baci je na svoju ćerku; otac
je kren u o da otvori prozor, kako bi pozvao policajca.
Tog tre n u tk a se n a v ratim a pojavljuje stranac. „Ta­
blo” — kako se obično govorilo oko 1900. To jest: stra­
nac se k o n fro n tira sa jednim određenim stanjem ; zbu­
njen a lica, otvoren prozor, razbacan nam eštaj. Ali pos­

* Nemački Verfremdung, što znači otuđenje od syega

ličnog. Kod nas ovaj poznati Brechtov efekt prevodi se
i kao efekt začuđenja, začudnosti (Darko Suvin). — Prim,
prev.
STA JE EPSKO POZORISTE 303

to ji je d a n pogled p re d k o jim č ak i u o b ičajen ije scene

građanskoga života n e izgledaju b itn o d ru k č ije .
V. G est k o ji se m o ie navoditi. — „D ejstvo svake
rečenice”, sto ji u je d n o j B rechtovoj d ra m a tu rš k o j p o u ­
čnoj pesm i, „sačekivano je i otk riv an o . I sačekivano je
sve do k gom ila ne b i stavila rečenice n a ta s te ra z ija ”.
U kratko, igra je b ila p re k id a n a . M ožemo ovde poći i
d alje i p o d setiti se d a je p re k id a n je je d a n o d fu n d am en ­
taln ih p o stu p ak a svakog o b likovanja. O no daleko preva-
zilazi p o d ru č je u m etn o sti. N alazi se, da istak n em o sam o
je d n u stv a r, u osnovi navo d a. N avoditi te k st: znači p re ­
kin u ti njegovu povezanost sa o k olnim tek sto m . Zato je
potp u n o razum ljivo što je epsko p ozorište, k o je se ori-
jen tiše n a p re k id a n je , u specifičnom sm islu p o zo rište
ko je se m ože navoditi. M ogućnost n av o đ en ja njegovih
teksto v a ne b i p re d stav ljala n išta p osebno. D ru k čije sto ji
sa gestovim a k o ji se p o ja v lju ju to k o m igre.
„U činiti gestove tak v im a d a se m o g u n a v o d iti” — je ­
dno je o d b itn ih d o stig n u ća epskog p o zo rišta. G lum ac
m o ra u m eti d a ističe sv oje gestove kao slagač reči. T aj
e fek t m ože se, n a p rim er, p o stić i tim e što glum ac n a
sceni sam navodi svoj gest. T ako sm o u H epiendu* p ra ­
tili k ak o je C arola N eher, u ulozi p o d o ficirk e V ojske
spasa, ra d i p rid o b ija n ja v e m ik a pevala u n ek o j m o r­
n a rsk o j k rč m i je d n u p e sm u ikoja više sp ad a ta m o nego
u crkvu, p a je o n d a p re d sav eto m V ojske sp asa m o ra la
da navede i p esm u i gest sa k o jim ju je in te rp re tira la .
Tako se u K a zn en o j m e ri (D ie M a ssn a h m e) p re d p a r­
tijsk i su d iznosi n e sam o izveštaj k o m u n ista već, k ro z
n jihov u igru, i niz gestova d ru g a p ro tiv koga su po­
kren u li p o stu p ak . O no što je u ep sk o j d ra m i u o p šte
n a jsu p tiln ije u m etn ičk o sredstvo, to p o sta je u po seb ­
n o m slu ča ju poučnog ko m ad a je d a n o d n ajb ližih ci­
ljeva. U ostalom , e p sk o p o zo rište je p o d efin iciji ges-
tovno. J e r gestove d o b ijam o u to lik o više što češće p re ­
kidam o crnoga k o ji izvodi ra d n ju .

* Happy end (1929) — komad Dorothy Lane (Elisabeth

H auptm ann), za koji je songove napisao Brecht. — Prim,
prev.
304 WALTER BENJAMIN

VI. Poučni kom ad. — Epsko pozorište je, u sva­

kom slučaju, nam enjeno isto toliko glumcima koliko
i gledaocima. Poučni kom ad se kao poseban slučaj u
suštini izdvaja tim e što naročito sirom ašnim apara­
tom uprošćava i p rep o ru ču je izm enu publike i glumaca,
glum aca i publike. Svaki gledalac će moći postati i glu­
m ac. I doista, lakše je igrati „učitelja” nego „junaka”.
U prvoj verziji Lindbergovog leta (Lindberghflug),
objavljenoj u jednom časopisu, pilot je još figurirao
kao junak. Ona je bila n am enjena njegovom veličanju.
D ruga verzija može za svoj n astan ak da zahvali —
to je sim ptom atično — B rechtovoj autokorekciji. —
K akvo je sam o oduševljenje obuzelo oba kontinenta u
danim a posle ovog leta. Ali ono se ispucalo kao sen­
zacija. B recht se tru d i d a u Letu Lindbergovih (Flug
der Lindberghs) razloži sp ek ta r „doživljaja” kako bi iz
njega izvukao boje „iskustva”. Iskustva koje je trebalo
c rp sti sam o iz Lindbergovog dela, a ne iz uzbuđenja
publike, i koje je trebalo uneti u Let Lindbergovih.
K ada je T. E. Lawrence, a u to r Sedam stubova m u­
drosti*, odlazio u vojnu avijaciju, pisao je R obertu
Gravesu da je taj ko rak za današnjeg čoveka isto ono
što je za srednjovekovnog čoveka bilo stu p an je u ma­
n astir. U ovoj izjavi opet nalazimo onaj razvojni luk
svojstven L etu Lindbergovih, ali u docnijim Brechto-
vim poučnim kom adim a. K lerikalna strogost obraća
se obučavanju u m odernoj tehnici — ovde avijatičar-
skom , docnije obučavanju u klasnoj borbi. Ova druga
p rim en a n ajo b u h v atn ije je izvedena u Majci (M utter).
Bilo je sm elo baš jed n u socijalnu d ram u osloboditi
e fekta k o je donosi uživljavanje i n a koje je publika
bila toliko navikla. B recht to zna: on to kazuje u epi­
stolarnoj pesm i k o ju je povodom njujo ršk o g izvođenja
toga kom ada uputio tam ošnjem radničkom pozorištu:
„Pitali su nas poneki: Da li će vas rad n ik i razumeti?
Da li će se odreći droge n a ikoju se p ri vikao: duhovnog
učešća u tuđoj pobuni, u usponu drugih; sve te ilu-

* Kod nas pre rata objavljeno pod naslovom Ustanak

u pustinji. — Pnm. prev.
STA JE EPSKO POZORISTE 305

zije k o ja ga, u to k u d v a časa, u z b u đ u je i o stav lja jo š

iscrpenijim , s a m aglovitim s eć a n je m i jo š m aglovitijom
n adom ?”
V II. Glumac. E p sk o p o z o rište kreće se, p o p u t slika
na film skoj traci, skokovito. N jegova osnovna fo rm a je
form a šoka sa k o jim se su d a ra ju p o jed in e, u zajam n o
različite situ a cije u k o m adu. Songovi, n atp isi, gestovne
konvencije o d v a ja ju je d n u situ a c iju o d druge. Tako n a­
s tu p a ju in tervali, k o ji u m a n ju ju ilu ziju kod publike. Oni
lom e n je n u sp re m n o st d a se uživi. Ti intervali p re d ­
viđeni su zato d a bi o n a zauzela k ritič k i stav (p rem a
p rikazanom p o n a ša n ju ličnosti i n ačin u kak o je ono
prikazan o ). Sto se n ačin a p rik aziv an ja tiče, z ad atak
glum ca u epskom p o zo rištu sasto ji se u tom e d a svojom
igrom pokaže da zadržava b is tru glavu. I on jed v a m ože
d a se k o risti uživljavanjem . Za tak v u glum u „glum ac”
dram sk o g p o zo rišta n ije uvek u svem u p rip rem ljen .
Pom oću p red stav e o „ig ran ju p o z o rišta ”, m ožem o se
m ožda sa n a jm a n je p re d ra s u d a p rib ližiti ep sk o m po­
zorištu.
B rech t kaže: „G lum ac m o ra p rik a z a ti je d n u stv ar
i m o ra sebe p rik azati. On će p riro d n o p rik a z a ti stv ar
prik azu ju ći sebe, a p rikazaće sebe p rik a z u ju ć i stv ar.
Iak o se to poklapa, ne srne se ip ak tak o p o k lo p iti da
n estan e razlike izm eđu oba ova zad a tk a .” D rugim re-
čim a: glum ac tre b a d a zadrži m ogućnost d a vešto isp a­
dne iz uloge. N e tre b a da se u d a to m tre n u tk u o d rek n e
uloge rezo n era (n a d svojom ulogom ). Ne b ism o b ili
u p ra v u ako bism o u tak v o m tre n u tk u p o m islili n a
ro m a n tič k u ironiju, kako je, n a p rim er, k o risti Tieck
u Mačku u čizmama (Der gestiefelte Kater). O na nem a
d id ak tičk i cilj; u osnovi d o kazuje sam o filosofsku oba-
veštenost pisca, kom e se, p rilik o m p isan ja kom ada,
stalno nalazi p re d očim a: konačno, i sam svet m ože b iti
pozorište.
U pravo će n ačin igre u epskom p o zo rištu neusi-
ljeno pokazati koliko su n a to m p o lju p o d u d a rn i um et-
nički i p olitički in teresi. Pom islim o n a B rechtov ciklus
Strah i beda Trećega Rajha (Furcht und Zittem des Drit-
306 WALTER BENJAMIN

ten Reiches). Lako možemo uvideti da bi zadatak stva­

ra n ja esesovca ali člana hitlerovskog narodnog suda ne-
m ačkom glum cu u izgnanstvu predstavljao suštinski
nešto drugo nego, recim o, nekom dobrom ocu porodice
zadatak da ovaploti M oliereovog Don Zuana. Sto se p r­
vog tiče, teško d a uživi javan je možemo sm atrati pri­
kladnim p ostupkom — je r on se i ne može uživeti u
ubicu njegovih drugova i saboraca. N ekom drugom, dis-
tancirajućem načinu prikazivanja, moglo bi u takvim
slučajevim a p rip asti novo pravo i možda naročiti uspeh.
Taj način bio bi epski.
V III. Pozorište na podijum u. Do čega je epskom
pozorištu stalo, može se lakše definisati ako se pođe od
p ojm a pozornice nego ako se pođe od pojm a nove dra­
me. E psko pozorište raču n a sa jednom okolnošću o
kojoj se prem alo vodilo računa. O na se može označiti
kao zatrpavanje o rkestarskog prostora. Ta provalija
koja odvaja glum ce o d publike kao m rtve od živih, pro­
valija čija ću tn ja u pozorišnom kom adu pojačava uzvi-
šenost, a čije zvučanje u operi pojačava opijenost, ta
provalija koja m eđu svim elem entim a pozornice najupe­
čatljivije nosi tragove svog sakralnog porekla, sve je
više gubila svoj značaj. Još je pozornica izdignuta. Ali
ona se više ne uzdiže iz neizm em e dubine: postala je
podijum . Poučni kom ad i epsko pozorište pokušaj su
da se n a tom podijum u nađe mesto.
 RAZGOVORI SA BRECHTOM

Zapisi iz Svendborga
1934.

4. jul. Ju če se ok o m og e seja Pisac kao proizvođač

vodio dug razgovor u B rechtovoj b o lesn ičk o j sobi u
Svendborgu. J a sam tu razvio te o riju p re m a k o jo j b i
nivo tehničkog n a p re tk a k o ji dovodi do p ro m e n e fu n k ­
cije u m e tn ičk ih ob lik a, a sam im tim i du h o v n ih sre d ­
stava proizvodnje, bio p re su d a n k rite riju m za revolu­
cio n arn u fu n k ciju književnosti. P rem a B rech tu , ova
te o rija važila b i sa m o za je d a n tip p isaca: za buržo ask o g
pisca, u k o je o n u b ra ja sam o g a sebe: „B u ržo ask i p isac ,”
rekao je, „ d o is ta je u jed n o j tačk i so lid a ra n 6a in te­
resim a p ro le ta rija ta : u ta č k i d a ljeg razv itk a svojih sre d ­
stava proizvodnje. Ali dok je o n to u ovoj je d n o j tački,
nalazi se, kao proizvođač, p ro letarizo v an n a to j isto j
tački, i to p o tp u n o . Ova p o tp u n a p ro le ta riz a cija u je d ­
noj tačk i čini ga, m eđutim , so lid a rn im sa p ro le ta rija to m
u svem u”. B rech t je sm atra o suviše a p stra k tn o m m o ju
k ritik u p ro le te rsk ih p isaca k o ji se s trik tn o p rid rža v a ju
B ec h e ra * P okušao ju je u b la ž iti analizom B echerove
pesm e o b jav ljen e u jed n o m o d p o sled n jih b ro je v a je­
dnog zvaničnog p ro le te rsk o g časopisa, p o d naslovom
Kalem potpuno otvoreno (Ićh sage ganz o ffe n ...).
* Johannes R obert Becher (1891—1958) — nemački pe­
snik. Posle ra ta m inistar kulture NDR. — Prim. prev.
308 WALTER BENJAMIN

B recht ju je poredio, s jedne strane, sa poučnom pes-

m om o um etnosti glume ko ju je napisao za Carolu
N eher*, a s druge stran e — sa Pijanim brodom. „Ja
sam m nogo čem u naučio C arolu N eher”, rekao je. „Ona
nije sam o učila da glumi; naučila je od mene, na pri­
m er, kako se umiva. Umivala se, naime, samo koliko
da više ne bude prljava. To m eni n ije ni bilo važno.
Ja sam je naučio kako se pere lice. Ona je docnije tu
veštinu dovela do takvog savršenstva da sam želeo
da je snim am za film dok to radi. Ali do toga nije
došlo je r u to vrem e nisam hteo da snim am film, a
ona to nije htela da čini p red nekim drugim. Ova
poučna pesm a bila je model. Svaki početnik bio je od­
ređen da se postavi na m esto svoga „ja”. Kad Becher
kaže „ ja ”, onda se sm atra, kao predsednik Saveza re-
volucionarno-proleterskih pisaca Nemačke, uzorom. Sa­
m o što niko ne želi da ga podražava. Saznajemo, je­
dnostavno, da je on zadovoljan sam im sobom ”. B recht
izjavljuje ovim povodom kako odavno nam erava da
napiše izvestan b ro j takvih uzornih pesam a za razne
pozive: inženjera, pisca. B recht poredi, sa druge strane,
Becherovu pesm u sa Rim baudovom. Sm atra da bi u
n jo j i M arx i Lenjin — da su je čitali — osetili veliki
istorijsk i p o k ret koji ona na svoj način izražava. Vrlo
bi dobro shvatili da se u njoj ne opisuje ekscentrična
šetn ja nekog m uškarca, već bekstvo, skitanje čoveka
koji više ne može da živi u okviru svoje klase, je r ona
počinje — krim skim ratom , m eksičkom avanturom^ —
da čak i egzotične predele u ključuje u svoje trgovačke
interese. Uneti u uzorno prikazivanje proleterskog bor­
ca gest neobuzdanog skitnice, koji poverava svoju sud­
binu slučajnosti, okreće leđa društvu, — čini m u se
nemogućim.
6, ju l. B recht u toku jučerašnjeg razgovora: „Mi­
slim često na sud p red kojim bih bio saslušavan. ,šta
Vam je? Da li ste zaista ozbiljni?’ M orao bih onda
* Carola Neher (1900 —?) nemačka glumica. Emigrira­
la u SSSR, gde je stradala kao žrtva nezakonitih repre­
sija. — Prim. prev.
RAZGOVORI SA BRECHTOM 309

p riznati: n isam b aš sasvim o zb iljan . P a ja suviše često

m islim n a artizam , n a ono što k o risti p o zo rištu , d a b ih
m ogao b iti p o tp u n o o zbiljan. Ali odgovorivši negativno
na to važno p ita n je , d o d aću jo š v ažn iju tv rd n ju : d a je
m oje po n ašan je, naim e, d o zvo ljen o ”. D oduše, to je b ila
form u lacija d o k o je je došlo docnije, u to k u razgovora.
B rech t n ije počeo su m n ja m a u p rih v a tljiv o st, nego u
efikasnost svoga p o stu p k a. I to ovom rečenicom , k o ja
je pošla od nek ih m o jih o p ask i o G e rh a rtu H au p tm an n u :
„Ponekad se p ita m nisu li ip ak su p sta n c ija ln i p esn ici
jedini k o ji zaista n ešto p o stižu ". B re ch t po d ovim pod-
razum eva p esnike k o jim a je sasvim ozbiljno stalo
do onoga što kažu. I d a b i o b ja sn io ovo sh v atan je,
polazi o d sledeće fikcije: p re tp o sta v im o d a je K onfu-
čije nap isao tra g e d iju a L en jin ro m an . S m a tralo b i se
to neum esnim , tak o izjavljuje, i k ao p o stu p ak n jih n e­
dostojan. „P retpostavim o d a č ita te n ek i izv rstan poli­
tički rom an, p a n ak n ad n o razu m ete d a je od L enjina:
prom enili b iste m išljen je, i to n a š te tu i L en jin a i ro ­
m ana. Ni K o n fu čiju n e b i bilo dozvoljeno d a piše
kom ad nalik n a E uripidov, sm atra lo b i se to n e d o sto j­
nim njega. Ali za njegove p a ra b o le to se n e b i re k lo ”.
U kratko, sve se ovo svodi n a ra zlik o v an je dva književna
tipa: vizionara, k o ji je ozbiljan, i p ro m išljen o g pisca,
k oji n ije p o tp u n o ozbiljan. T u sad ja p o stav ljam p ita ­
n je o K afki. K ojoj od d v eju g ru p a o n p rip a d a ? Znam ,
to p ita n je se n e m ože lako rešiti. I u p ra v o n erešiv o st
tog p ita n ja za B rech ta je znak d a K afka, koga sm atra
velikim piscem , n ije usp eo kao ni K leist, G rab b e ili
Biichner*. N jegova polazna tačk a je s tv a rn o p arab o la,
alegorija k o ja polaže ra č u n a p re d ra z u m o m i k o ja usled
toga, što se tiče n je n e sad ržin e, n e m ože b iti p o tp u n o
o zbiljna. Ali zatim se ta p a ra b o la ipak podvrgava ob­
radi. Ona izrasta u rom an. I, precizno p o sm atran o , n o ­
sila je od p o četk a ovaj ro m an u klici. O na n ik ad a n ije
b ila p o tp u n o tra n sp aren tn a. U ostalom , B re ch t je uve-
re n d a K afka ne b i našao sopstven o b lik bez V elikog
* Heinrich von Kleist (1777—1811), Christian Dietrich
Grabbe (1801—1836) i Georg Biichner (1813—1837) — poz­
nati nemački dram ski pisci. — Prim. prev.
310 WALTER BENJAMIN

inkvizitora D ostojevskog i onog drugog paraboličnog

o deljk a Braće Karam azovih u kom e leš svetoga starca
počinje da širi zadah. K od K afke se, dakle, paraboličnost
sukobljava sa vizionarstvom . Ali, kako 'kaže Brecht, Kaf­
k a je video vizionairski ono što će doći ne videći ono
što postoji. Podvlači, k ao već jednom u Le Lavandouu*,
i jasn ije za m ene, pro ro čan sk u stra n u njegovog dela.
Tvrdi da je K afka im ao isamo jedan problem , problem
organizacije. N jega je zahvatio s tra h p red državom-mra-
vinjakom , p red tim k ak o se lju d i o tuđuju jedni od
drugih usled oblika svog zajedničkog života. I predvi-
deo je izvesne oblike ovog otuđenja, kao, na prim er,
p ostu p ak GPU-a. Ali n ije našao rešenje i nije se probu­
dio iz svog k ošm ara. B recht kaže d a je preciznost Kafke
preciznost nepreciznog, sanjalačkog duha.
12. jul. Juče, posle p a rtije šaha, B recht izjavljuje:
„Dakle, k ad dođe Korsch** m oraćem o sa njim razraditi
novu igru, u kojoj položaji ne o staju uvek isti, gde se
fu nk cija figura m enja k ad se neko vreme nalaze na
istom m estu: p o staju onda ili efikasnije ili slabije. Ova­
ko n em a nikakvog razvitka; sve ostaje suviše dugo
isto ”.
23. jul. Juče, p o seta K arin Michaelis***, koja se u p ­
ravo v ratila sa svog p utovanja u R usiju i oduševljena
je. B rech t se seća svoje posete u p ra tn ji Tretjakova.
Ovaj ga vodi kroz Moskvu, ponosan na sve što pokazuje
gostu, m a šta to bilo. „To n ije loše”, kaže Brecht, „vidi
se to d a m u to p ripada, čovek se n e ponosi stvarim a
drugih lju d i”. O dm ah zatim dodaje: „No, na k raju sam
se ipak m alo zam orio. N isam se m ogao svemu
nisam to ni hteo. Tako je to: to su njegovi vojnici,
njegovi kam ioni. Ali na žalost, ipak nisu i m oji”.

* Le Lavandou — kupalište u Francuskoj pored Tou-

lona. — Prim. prev.
**Kari Korsch (1886—1961) — poznati nemački mark­
sista. Brechtov prijatelj. U emigraciji u Danskoj stanovao
zajedno s njim u istoj kući. — Prim. prev.
*** Karin Michaelis (1872—1950) — danska knjiševmca.
— Prim. prev.
RAZGOVORI SA BRECHTOM 311

24. jul. N a gredi k o ja p o d u p ire tav an icu B rechtove

rad n e sobe ispisane su sledeće reči: „ Istin a je kon­
k re tn a ". N a jed n o j p ro zo rsk o j d a sc i n alazi se m ali d r­
veni m agarac k o ji m ože k lim a ti glavom . B re ch t m u je
okačio m alu ta b lu oko v ra ta i n a n jo j ispisao: „I ja to
m oram razum eti".

5. avgust. P re tri n ed elje d ao s a m B rech tu svoj

esej o K afki. Svakako d a ga je čitao, ali sam ga n ik ak o
n ije p o m in jao , a uvijeno je odgovorio dva p u ta k ad sam
n a to sk ren u o razgovor. K onačno sam d o b io n a tra g
ru k o p is bez reči. Sinoć se iznenada v ratio n a ta j esej.
Uvod u to — do n ek le neočekivan i nagao — p re d stav ­
lja la je p rim ed b a p re m a k o jo j se n i ja ne m ogu p o tp u ­
no op rav d ati p re d p rig ovorom d a se bavim p isan jem u
vidu dnevnika, u N ietzscheovom s tilu . Moj esej o K afki,
n a p rim er, bavi se K afkom sam o sa fenom enalne stra n e
— uz im a delo k ao n e što što se nezavisno razv ijalo — čo-
veka tak o đ e — izdvaja ga iz svih veza, čak z ap o sta v lja i
vezu sa p iscem . K od m en e s e u p ra v o utvek sve svodi n a
p ita n je o esen ciji (W esen). K ako bi, m eđ u tim , tre b a lo
p ris tu p iti tak v o m slu čaju ? K afk i b i se tre b a lo o b ra titi
pita n je m : š ta o n čini, k ak av je n jegov stav. I tu n a jp re
više o b ra titi p a žn ju n a o p šte c rte nego n a posebne.
O nda će se isp o stav iti d a je živeo u P rag u u lošoj sre­
d in i novinara, n ad u v en ih lite ra ta ; u to m sv etu k n ji­
ževnost je b ila glavna s tv arn o st, ako n e i je d in a; snaga
i slab o st K afke u je d n o su vezane za ovaj n ačin shva-
ta n ja ; kako njegova u m etn ičk a v re d n o st, tak o i n je ­
gova v išestru k a n ek o risn o st. On je m lad Jev rejin —
kao što bism o isto tak o m ogli stv o riti p o ja m o m la­
dom A rijcu — jad n o , neveselo stv o ren je, u p rv i m a h
n išta d ru g o d o m e h u r n a d šaro lik o m b a ru štin o m p ra šk e
k u ltu re. Ali zatim ip ak im a i o d ređenih, veom a zanim ­
ljivih s tra n a . M ogućno b i bilo izneti ih n a videlo; tre ­
b a lo b i zam isliti razgovor izm eđu Laocea i učen ik a
K afke. Laoce kaže: „Učeniče K afka, organizacije, oblici
zakupnine i p riv red e u k o jim a živiš p o stali su, dakle,
za teb e nelagodni? — Da. — Ti se više u n jim a ne sna­
laziš? — Ne. — Izgleda d a te u zn em iru je nek a ak cija
312 WALTER BENJAMIN

na berzi? — Da. — I sada tražiš nekog vođu koji bi

te pridržavao, učeniče K afka”. To je, naravno, za osudu,
kaže Brecht. Ja odbacujem K afku. Pa navodi parabolu
jednog kineskog filosofa o „patnjam a upotrebljivosti".
U šum i im a različitih stabala. Od najdebljih se tešu gre­
de za brodove; od m anje debelih, ali još povećih sta­
bala, prave se poklopci kovčega i stran e m rtvačkih
sanduka; vrlo tanka stabla služe za prutove; ali pot­
puno zakržljala stabla ne služe ničemu, ona se spa­
šavaju od p a tn ji upotrebljivosti. „Po onome što je na­
pisao K afka treb a se osvrtati kao u takvoj šumi. Onda
ćem o naći izvestan b ro j veoma upotrebljivih stvari.
Slike su dobre. Ali ostatak je m istifikacija. To je ko­
ješta. To treb a ostaviti po stran i. Ko rije po dubini —
ne napreduje. Dubina je dim enzija po sebT ona je
dubina i ništa drugo — i u njoj onda savršeno ništa
ne izlazi na videlo". Zaključujući, objašnjavam B rechtu
da p ro d iran je u dubinu predstavlja moj način kre­
ta n ja ka antipodim a. Doista, u svom rad u o K rausu do­
p ro sam tamo. Znam da m oj rad o Kafki nije u istoj
m eri uspeo; ne mogu odbaciti prigovor da sam tako
došao do dnevničkih zapisa. Istin a da sam sklon is­
pitiv an ju u onoj graničnoj oblasti koju zauzim aju Kraus
i, n a drugi način, K afka. Sto se tiče Kafke, još nisam
do k ra ja ispitao tu oblast. Jasno m i je d a tam o ima
m nogo šu ta i otpadaka, mnogo stvarnih m istifikacija.
Ali presu d n o je ipak ono drugo, i m oj ra d je nešto od
toga dotakao. B rechtovo prilaženje problem u svakako se
m ora p o tv rd iti u tum ačenju pojedinosti. Otvaram N aj­
bliže selo. O dm ah sam m ogao primetitd kako je to
izazvalo u n u tra šn ji sukob u B rechtu. Izričito je odbacio
E islerovu tv rd n ju d a je ova priča „bezvredna". Ali,
sa druge strane, ne polazi m u za rukom ni da jasno
označi njenu vrednost. „Trebalo bi je podrobno pro­
učiti", rekao je. Zatim se razgovor prekinuo; bilo je
deset časova — vrem e za vesti bečkog radija.

31. avgust. Prekjuče, duga i uzbuđena diskusija po­

vodom m oje studije o Kafki. Glavna tačka: optužba da
favorizuje jevrejski fašizam. Da povećava i širi neja-
RAZGOVORI SA BRECHTOM 313

snost oko ove ličnosti u m e sto da je razb ija. N a su p ro t

tom e, glavni je z ad atak u tom e d a se K afk a osvetli, to
jest, d a se fo rm u lišu u p o tre b ljiv i p red lo ži k o ji se m ogu
izvesti iz njegovih p riča. M ožemo p re tp o sta v iti da se
ti predloži m ogu izvesti, p a m a k a r sam o zbog su p eri­
ornog m ira k o ji se ja v lja kao stav ovih p riča. Ali takve
predloge bi tre b a lo tra ž iti s obzirom n a velika o p šta
zla k o ja p ritisk u ju d a n ašn je čovečanstvo. B re ch t p o k u ­
šava da pokaže njih o v o d raz u K afkinom delu. Drži
se pretežn o Procesa. K ako sm atra , ovde se p re svega
nalazi s tra h o d b e sk rajn o g i nezadrživog ra šće n ja ve­
likih gradova. Tvrdi d a iz n ajličn ijeg isk u stv a p o zn aje
k ošm ar k o jo m ova p re d stav a o p te re ć u je čoveka. N esa-
gledive p o sred n e veze, zavisnosti, v išestru k e ograđeno-
sti u k o je lju d i d o spevaju u sled svojih d a n ašn jih oblika
egzistencije, nalaze o d g o v araju ći izraz u ovim gradovi­
ma. Sa d ru g e stran e, nalaze izraz u želji za „vođom ",
koji, naim e, p re d stav lja za m alo g rađ an in a onoga koga
m ože u č in iti odgovornim za sve svoje nesreće, — u
svetu u kom e svako m ože u k azati n a d ru g o g i gde svako
tog drugog izbegava. B rech t naziva P roces p ro ro ča n ­
skom knjigom . „Vidi se p o G estapou šta m ože p o s ta ti
od Čeke". — K afkina p e rsp ek tiv a: p ersp ek tiv a čoveka
ko ji je pao po d točkove. O dradek je k a ra k te ristič a n za
to: B rech t tu m ači dom aćinovu b rig u kao b rig u odr-
žavaoca porodice. M alograđaninu n u žno sve ide nao­
pako. N jegova situ acija je K afk in a situ acija. Ali do k
običan tip d a n ašn je g m alo g rađ an in a — što znači fa­
šiste —rešava, suočen sa ovom situ acijo m , da pribe-
gne svojoj gvozdenoj, nepobedivoj volji, K afka jedva
da se o d u p ire to j situaciji, on je m u d a r. Tam o gde fa­
šista po čin je s a ju n aštv o m , o n p o čin je sa p itan jim a.
On p ita kakve s u g a ra n tije za njegov položaj. Ovaj je
m eđu tim takav d a g a ra n tije m o ra ju prevazići svaku
razu m n u m eru . P rav a je k afk in sk a iro n ija u čin jen ici
da je on — za koga izgleda da je bio najviše u b eđ en u
nesig u rn o st svih g a ra n tija — boo činovnik o sig u rav aju ­
ćeg zavoda. U ostalom , njegov bezgranični pesim izam je
slobodan o d svaikog trag ičn o g o sećan ja sudbine. J e r
n e sam o što se o čekivanje nesreće k o d n jeg a zasniva
 314 WALTER BENJAMIN

sam o na iskustvu — tam o, u svakom slučaju, potpuno

— već on sa nepokolebljivom naivnošću vidi krite­
rij um konačnog uspeha u najbeznačajnijim i naj svako­
dnevni j im poduhvatim a: poseti trgovačkog putnika ili
upućivanju ak ta vlastim a. — Razgovor se povremeno
usredsređivao na p riču N ajbliže selo. B recht izjavljuje:
ona je pandan p riči o Ahilu i kornjači. Čovek nikada
neće stići u obližnje selo ako putovanje sastavlja od
njegovih n ajm an jih delova — ne računajući slučajnosti.
Onda je život za to putovanje p rek ratak . Ali greška se
ovode k rije u „čoveku”. Jer, kao što se putovanje rastav­
lja, rastav lja se i onaj koji putuje. I kao što je sa jedin­
stvom života svršeno, tako je svršeno i sa njegovom k rat­
koćom. Ma koliko taj život bio k ratak . To ništa ne znači,
je r neko drugi, a ne onaj koji je krenuo na put, dolazi
u selo. — Sto se m ene tiče, ja d ajem sledeće tumačenje:
pravo m erilo života je sećanje. Ono se osvrće i pro-
leće kroz ceo život kao m unja. Sa istom brzinom sa
kojom unazad prelistavam o nekoliko strana, ono se iz
susednog sela vraća n a m esto gde se jahač odlučio da
krene. Oni k o jim a se život preo b ratio u slova, kao što
je starim a, k a d ri su d a ta slova čitaju samo’ unatraške.
Sam o će tako sre sti sam e sebe i samo će tako, bežeći
od sadašnjosti, moći to razum eti.
27. septem bar, Dragor. U jednom večernjem raz­
govoru p re nekoliko dana, B recht m i je dugo govorio
o čudnoj neodlučnosti k o ja sada sm eta određivanju nje­
govih planova. Prvi osnov ove neodlučnosti — kako on
sam podvlači — jesu p rednosti koje razlikuju njegov
lični položaj od položaja većine em igranata. — Pošto
na ta j način, uopšte uzev, jedva priznaje emigraciju
kao podlogu za poduhvate i planove, za njega samog
utoliko kategoričnije o tp ad a ikakav odnos prem a njoj.
Njegovi planovi idu dalje. Pritom se on nalazi pred
alternativom . Sa jedne stran e, ček aju prozne teme.
M anja tem a o Uiju* — satira na H itlera u stilu.rene-

* Brecht ie ovu temu obradio u komadu Zadrživi us­

pon Artura JJija (Der aufhaltsame Aufstieg des Arturo Vi,
1957). — Prim. prev.
RAZGOVORI SA BRECHTOM 315

sansn ih isto rig rafa — i velika tem a ro m an a o Tuiju.

R om an o T u iju tre b a d a d a en cik lo p ed ijsk u p an o ram u
o lu d o stim a T elektual-Ina (in tele k tu a la ca ); on će se,
kako izgleda, b a r delim ičn o o digravati u K ini. Mali
m odel ovog dela je završen. Ali p o re d ovih planova u
prozi, bavi se d ru gim p ro je k tim a k o ji p o tič u iz veoma
s ta rih s tu d ija i razm išljan ja. D ok su reflek sije n astale
u o k v iru rad o v a o ep sk o m p o zo rištu donekle već bile
fiksiran e u p rim ed b a m a i uvodim a Ogleda, id eje po­
tekle iz istih in tereso v an ja prevazišle su tak av ograničeni
okvir, o tk ak o su se spojile, s je d n e stra n e, sa stu d ira n je m
lenjinizm a, a s d ru g e stra n e — sa prirodno^naučnim
tenden cijam a e m p irista. O ne se već godinam a g ru p išu
čas p od jednom , čas p o d dru g o m ru b rik o m , tak o da
su se n earisto telo v sk a logika, u č en ja o p o n ašan ju , nova
enciklopedija, k ritik a p re d stav a naizm enično nalazili u
sre d ištu B rechtovih p reo k u p acija. Ovi različiti radovi
sa b ira ju se tre n u tn o u id e ji o je d n o m filosofskom p o u ­
čnom spevu. B rech t se sad a sk ru p u lo zn o bavi p ita n je m
d a li će — p re m a ćelom njegovom ra n ije m stv a ra n ju , ali
n a ročito s obzirom na njegove satirič k e delove i p o se­
b no n a P ro sja čki rom an — naći ko d p u b lik e p o tre b n o
poverenje za takvo izlaganje. U takvoj s u m n ji stiču se
dva različita to k a m isli. Prvo, ta k o se isp o lja v aju prig o ­
vori k o jim a b i — u to lik o jače ukoliko se B rech t p risn ije
posvećivao p ro b lem im a i m eto d im a klasn e b o rb e —
m o rali b iti izloženi, kao takvi, s a tirič k i i n a ro č ito iro ­
ničan stav. Mogli bism o razu m eti ove prigovore — k o ji
su više p ra k tič n e p riro d e —, ali n e ako ih poistovetim o
sa drugim a, d u b ljim . Ti prigovori, p o rek lo m iz jednog
d ubljeg sloja, odnose se n a elem ente artiz m a i puke
igre u m etn o sti, a p re svega n a one m o m en te k o ji je
delim ično i u nekim p rilik am a čine o d b o jn im p re m a
razum u. Ovi h e ro jsk i B rechtovi n a p o ri da ozakoni um et-
n o st u o dnosu n a razu m svaki p u t su ga vraćali p a­
raboli, gde se tehničko m a jsto rstv o p o tv rđ u je tim e što
se um etn ičk i elem enti n a k ra ju izd v ajaju i osam osta-
Ijuju. I u p rav o ovi n a p o ri d a se dođe d o p a ra b o le ističu
se sad a ra d ik a ln ije u razm išljan jim a o k re n u tim prem a
poučn o j p esm i. U to k u sam og razgovora po k u šao sam
 316 WALTER BENJAMIN

objasn iti B rechtu d a bi takav poučni spev trebalo m anje

da se pravda p red buržoaskom publikom nego u odnosu
na p ro letersk u publiku, koja će, verovatno, svoja me-
rila m anje uzeti iz Brechtovog ranog stvaralaštva, de-
lim ično građanske orijentacije, a više iz dogmatske i
teorijske sadržine sam og poučnog speva. „Ako je ovaj
poučni spev sposoban d a za sebe mobiliše autoritet
m arksizm a'' — rekao sam m u — „teško da će činjenica
Vašeg ranijeg svaranja moći da pokoleba taj spev''.

4. oktobar 1934. Juče je B recht otputovao za Lon­

don. Bilo da B recht s vrem ena na vrem e zahvaljujući
m eni oseća izuzetno iskušenje d a zauzme takav stav,
bilo da m u je ovako nešto u poslednje vreme uopšte
bliže no ranije: tek, to što on sam naziva provokativnim
stavom svoga razm išljanja, sada se u razgovoru oseća
m nogo jasn ije nego pre. Staviše, pada mi u oči i poseban
rečnik koji proizlazi iz toga stava. N aročito se rado ko­
risti term inom „sitn u rija" u takvoj nam eri. U Dragoru
sam čitao Zločin i kaznu Dostojevskog. On je najpre
ovom č itan ju pripisao glavnu odgovornost za m oju bo­
lest. I d a bi to potkrepio, ispričao mi je kako je u mla­
dosti p atio od neke dugotrajne bolesti, koja je nesum­
njivo već duže vrem ena tin jala u njem u, a koja je izbila
p ošto m u jednog popodneva neki školski drug, pro­
tiv čijih nam era je već bio isuviše slab da protestuje, na
klaviru svirao Chopina. B recht pripisuje Chopinu i Do-
stojevskom naročito zlokoban uticaj na zdravlje. Ali
on je i inače na svaki mogući način zauzimao stav prem a
m ojoj lektiri, p a kako je sam u isto vreme čitao šve jk a ,
n ije p ro p u štao priliku da poredi vrednost te dvojice pi­
saca. Pritom se D ostojevski n ije mogao ni m eriti sa
H ašekom , bio je, naprotiv, bez ustručavanja ub ro jan
m eđu „sitnuriju", i malo je trebalo d a se i na njegova
dela ne protegne naziv koji B recht u poslednje vrem e
prim en ju je na sva dela k o ja nem aju instruktivan ka­
ra k te r ili kojim a on taj k a ra k te r osporava. Naime, nazi­
va ih „čo rb u ljak ”.
RAZGOVORI SA BRECHTOM 317

1938.
28. jun. N alazio sam se u n ekakvom la v irin tu ste­
penica. Ovaj lav irin t n ije b io svuda p okriven. P en jao
sam se; druge stepenice vodile su u dub in u . N a jed n o m
odm o rištu p rim etio sam da sam se popeo n a neki vrh.
š iro k vidik n a okolne pred ele p u k a o m i je tu p re d oči­
ma. Video sam druge osobe n a d ru g im vrhovim a. Jed n u
od ovih u h v atila je iznenada vrtoglavica i ona je p ala.
V rtoglavica se počela širiti; d rugi lju d i p adali su sa
dru g ih vrhova u dubine. K ada m e je obuzelo ovo oseća-
nje, p ro b u d io sam se.
22. ju n a došao sam B rech tu .
B rech t u k azu je n a eleganciju i n o n šala n tn o st u d r­
žan ju V ergilija i D antea i k a ra k te riše ih k ao p o zad in u
p re d k o jo m se izdvaja veliki V ergilijev „gestus”. On
obojicu naziva „šetačim a”. Podvlači k lasičan nivo P akla:
„Može se č ita ti u zelenilu”.
B rech t govori o svojoj u k o re n je n o j m rž n ji p re m a
popovim a, k o ju je nasledio od babe. Iz njegovih reči se
m ože ra z ab rati da će oni k o ji su p risv o jili te o rijsk a
u č en ja M arxa, i koji m an ip u lišu n jim a , uvek čin iti po­
povsku k am arilu . M arksizam se veom a lako p o d a je „tu ­
m a č en ju ”. N jem u je sto godina i pokazalo s e . . . (N a
ovom m estu b ili sm o p re k in u ti). „'D ržava tre b a da
odum re'. Ko to kaže? D ržava”. (O n ovde m ože m isliti
sam o na Sovjetski Savez). B rech t lukavo i sk ru šen o
s taje p re d fo te lju u k o jo j sedim — izigrava „d ržavu” —
i kaže b acaju ći kos pogled p re m a im ag in arn o m b iraču :
„Ja znam da treba d a o d u m re m ”.
R azgovor o novom sovjetskom ro m an u . Ne p ra tim o
ga više. Z atim prelazim o na p oeziju i n a prevode so v jet­
ske poezije sa n a jra z ličitijih jezika k o jim a je p rep lav ljen
Das W o rt (R eč).* B rech t s m a tra da književnicim a ta­
m o n ije b aš lako. „Uzima se kao p re d u m išlja j već i čir
n jen ica d a se u nekoj pesm i ne p o ja v lju je S taljinovo
im e”.

* Das Wort — nemački književni časopis koji ie iz­

lazio u Moskvi od 1936—1939, a čiji je Đrecht bio jedan
od urednika. — Prim. prev.
 318 WALTER BENJAMIN

29. jun. B reoht govori o epskom pozorištu; pom inje

dečje pozorište u kom e greške u prikazivanju, igrajući
ulogu efekta otu đ en ja, p rid a ju kom adu epske crte. Ista
se stv ar može dogoditi sa pozorištem lošeg kvaliteta.
Pada m i na p am et ženevska predstava Sida, kada m i je,
pošto sam video nak riv ljen u k ru n u na kraljevoj glavi,
sinula prvi p u t ideja o onom što sam , devet godina doc-
nije, razvio u svojoj knjizi o tragediji*. B recht navodi
ovde tren u tak kada se u tv rd ila ideja epskog pozorišta.
Bilo je to za vrem e jedne probe Eduarda I I u Min-
henu**. B itka u ovom kom adu treb a d a vlada scenom
tri četvrti časa. B recht n ije mogao da iziđe na kraj sa
vojnicim a (n ije to m ogla ni Asja (Lacis)***, njegov
asisten t). K onačno se okrenuo Valentinu,**** sa kojim
je ta d a bio veom a blizak i koji je prisustvovao probi.
B recht je to učinio u očajanju, upitavši ga: „Dakle, šta
je to, šta je to zapravo s vojnicim a; šta se dešava s
n jim a ? ” — Valentin: „Bledi su — plaše se”. Ova primed-
b a b ila je odlučujuća. B recht je još dodao: „Umorni su”.
Lica vojnika bila su debelo prekrivena kredom . I toga
dana o tk riv en je stil izvođenja.
N ešto docnije ponovo je iskrsla stara tem a „logički
pozitivizam ”. Ispoljio sam priličnu nepom irljivost i raz­
govor je zapretio -da uzm e n ep rijatan obrt. To je bilo
izbegnuto tim e što je B recht p rv i p u t priznao površnost
svojih form ulacija. I to lepom form ulom : „Dubokoj
p o treb i odgovara površna intervencija”: Docnije, kada
sm o prešli k n jem u — je r se razgovor vodio u m ojoj
sobi: „Dobro je kada čoveka sa ekstrem nim stavovima

* Benjamin ima u vidu svoju raspravu Poreklo ne-

mačke tragedije (Ursprung des deutschen Trauerspiels),
pisanu od 1925—1927. — Pnm. prev.
**Misli se na obradu tragedije Christophera Marlowa
Eduard I I koju su napravili Brecht i Lion Feuchtwanger.
*** Asja Lacis — sovjetska (letonska) režiserka koja
je odigrala važnu ulogu u Benjaminovom usvajanju mark­
sizma. — Prim. prev.
**** Kari Valentin (1882—1948) — minhenski narodni
klovn i humorista sa kojim je Brecht i zajednički nastupao.
— Prim. prev.
RAZGOVORI SA BRECHTOM 319

stigne p erio d reak cije. Tako čovek dolazi d o s re d n jeg

stan o v išta”. To se i n jem u , veli desilo; p o stao je blaži.
Uveče: h teo b ih d a p o verim nek o m e je d a n m ali po­
klon za Asju: rukavice. B re ch t m isli d a će to b iti teško.
Može se d e siti d a pom isle k ak o jo j je Jah n n * p a ro m
rukavica p la tio za n ek u šp iju n sk u uslugu. — „N ajgore
je što se uvek u k la n ja ju čitavi pravci**. Ali njihovi p ro ­
pisi verovatno o s ta ju n a sn az i”.
1. jul. D obijam vrlo sk ep tičn e odgovore kad god u
razgovoru (dodirnem p rilik e u R u siji. K ada sam se po-
slednji p u t ra sp itiv ao d a li je O ttw ald jo š u zatvoru,
odgovorio m i je: „Ako m u je jo š m ogućno da sedi u
zatvori, onda sedi". Ju če je Steffin*** re k la kak o sm a tra
d a T retjak o v po svoj p rilici n ije više živ.
4. jul. Sinoć. B rech t (u je d n o m razgovoru o Bau-
d elaireu ): N isam p ro tiv asocijalnog, ja sam p ro tiv neso-
ci jalnog.
21. jul. T ekstovi Lukžosa, K urelle**** i d ru g ih za­
d a ju m nogo m u k e Đ rechtu. S m atra, m e đ u tim , d a im se
ne tre b a su p ro tstav ljati u te o rijsk o j oblasti. P reb a c u je m
p ita n je n a o b la st politike. On se n i tam o ne uzdržava
o d isp o ljav an ja svojih fo rm u lacija: „S o cijalističk o j eko­
n om iji n ije p o tre b a n ra t, zato ga n e m ože n i p o dnositi.
To je ono što izražava »ljubav ru sk o g n a ro d a ' p re m a m i­
ru, i n iš ta dru g o . N e m ože b iti so cijalističk e p riv red e
sam o u jed n o j zem lji. Zbog p o litik e n a o ru ž an ja ru sk i
p ro le ta rija t je nužno bio tešk o b ačen un azad ; i to deli-
m ično u davno prevaziđene s ta d ij um e isto rijsk o g raz-

* Ovo ime nesumnjivo mogućeg posetioca ne može

se sigurno dešifrovati. Možda je to Hans Henny Jahnn
(1894—1959) — nemački književnik koji se sa Brechtom
nalazio u emigraciji u Danskoj. — Prim. prev.
** Rukopis nejasan.
*** M argarete Steffin ( f 1941) — nemačka novinarka
i glumica. — Prim. prev.
**** Brecht je vodio polemiku sa Lukžcsem. Alfred
Kurella (1895) — nemački književnik i funkcioner Komu­
nističke partije. — Prim. prev.
320 WALTER BENJAMIN

voja. U stad iju m m o n arh ije m eđu ostalim . R usija je

podvrgnuta režim u lične vlasti. Naravno, sam o šupljo-
glavci mogu to odricati". Ovo je. bila sadržina jednog
kratkog razgovora koji je uskoro bio prekinut. — Uosta­
lom, B recht je tim povodom podvukao da su Marx i
Engels, posle ra sp u šta n ja Prve internacionale, bili otrg­
nu ti od akcione veze sa radničkim pokretom i da su
od tad a pojedinim vođam a upućivali sam a savete, i to
p riv atn e prirode, koji nisu bili nam enjeni objavljivanju.
Takođe n ije nim alo slučajno — m ada je za žaljenje —
što se Engels n a k ra ju okrenuo prirodnim naukam a.
Bela Kun je, kaže B recht, njegov najveći obožava-
lac u R usiji. B recht i Heine su jedini nemački pesnici
k oje on čita [sic ]. (Tim povodom B recht aludira na iz-
vesnog čoveka iz C entralnog kom iteta koji ga podržava.)

25. jul. Juče u ju tru B recht me je posetio da mi

pokaže svoju pesm u o S taljin u koja nosi naslov Seljak
svom e volu (Der Bauer an seinen O chsen). U prvom tre­
n u tk u nisam razum eo smisao pesme; a kad mi je u
sledećem tre n u tk u p ro ju rila kroz glavu pomisao na Sta­
ljina, nisam se usudio da je zadržim . Takvo dejstvo je
približno odgovaralo Brechtovoj nam eri. Objasnio je to
zatim tokom razgovora, u kojem je podvukao, između
ostalog, upravo pozitivne m om ente u pesmi. Rekao je
d a je to stvarno slavljenje Staljina, koji, po njegovom
m išljenju, im a ogrom nih zasluga. Ali on još nije mrtav.
U ostalom , njem u, B rechtu, ne priliči neki drugi, odu-
ševljeniji oblik pohvale; on se nalazi u izgnanstvu i oče­
ku je Crvenu arm iju. Prati razvitak u Rusiji; isto tako
spise Trockog. Oni dokazuju da i dalje postoji sumnja;
opravdana sum nja koja zahteva skepticizam je u duhu
klasika. Ako se on jednog dana opravda, treb a se boriti
pro tiv režima, i to javno. Ali, „na žalost, ili hvala bogu,
kako hoćete”, ova sum nja danas još nije izvesnost. Izvo­
diti iz tog skepticizm a takvu politiku kakva je trockis-
tička nije opravdano. „Nema sum nje da, sa druge stra­
ne, u sam oj R usiji deluju izvesne krim inalne klike. Vi­
dim o to s vrem ena na vrem e po njihovim zločinima".
K onačno B recht ističe da smo m i naročito pogođeni
RAZGOVORI SA BRECHTOM 321

takvim nazadovanjem . „Mi sm o platili za svoje pozicije;

prekriv en i sm o ožiljcim a. P riro d n o je i to što sm o po­
sebno osetljivi".
Predveče m e je B rech t zatekao u v rtu kako čitam
K apital. B recht: „ S m atram da je vrlo d o b ro što sad a
izučavate M arxa — sad a k ad ga srećem o sve m an je i
m anje a posebno m alo kod n a ših lju d i”. O dgovorio sam
da n a jra d ije čitam po zn ate k n jig e o n d a kad izađu iz
m ode. Prešli sm o na ru sk u k njiževnu politiku. „Sa ovim
lju d im a”, rek ao sam , im aju ći u vidu Luk&csa, Gdbora*
i K urellu, „ne m ožem o se p o dičiti; oni ne bi valjali za
državu". „Ili m ožda sam o za državu, ali ne i za zajed­
nicu. To su, u stv ari, n e p rija te lji proizvodnje. Proizvod­
n ja im n ije p rija tn a . Ne m ože se u n ju im ati p o verenja.
O na se ne m ože predvideti. N ikada se ne zna šta će sve
ona ispiliti. A oni sam i ne žele d a proizvode. Oni hoće
da izigravaju fu nkcionere i d a k o n tro lišu druge. Svaka
njihova k ritik a sad rži nek u p re tn ju ”. — Prešli sm o, ne
znam kako, na G oetheove ro m an e. Đ rech t p o zn aje sa­
m o Izb o r p o srodnosti. R ekao je d a se u to m ro m an u
divio eleganciji m ladoga G oethea. K ad sam ga obavestio
da je G oetheu bilo gotovo šezdeset godina k a d je pisao
ovu knjigu, bio je veom a začuđen. Po n jem u , k n jig a ne­
m a ničeg filistarskog. To je ogrom no postignuće. On bi
mogao m nogo govoriti o tom e, je r n em ačk a dram a,
u klju ču ju ći i n a jz n ač a jn ija dela, nosi tragove filistarsk o g
duha. Prim etio sam da je Izb o r po sro d n o sti i p rim ljen
u sk lad u s tim , naim e veom a hladno. B recht: „R adujem
se tom e. — N em ci s u o d v ratan n aro d . N ije istin a da na
osnovu H itlera ne sm em o izvoditi zaključke o N em cim a.
I kod m ene je sve loše što je nem ačko. To što je nepod­
nošljivo k o d N em aca jeste njih o v a ograničena sam o­
stalnost. N ešto tak o k ao slobodni carsk i gradovi, na p ri­
m er onaj o d v ratan g rad Augsburg**, n ije p o sto jalo nigde.
Lyon n ik ad a n ije bio slobodan grad; nezavisni gradovi

* Andor GAbor (1884—1953) — m ađarski književnik.

— Prim. prev.
** Augsburg je grad u kome se Brecht rodio. — Prim.
prev.
 322 WALTER BENJAMIN

renesanse bili su gradovi-države. — Lukdcs je Nemac

po izboru. On se potpuno ispucao”.
Povodom N ajlepših legendi o razbojniku Vojnoku
(Die schdnsten Sagen vom Rauber W oynok) Anne
Seghers, B recht je isticao sa zadovoljstvom da one po­
kazuju oslobođenje Anne Seghens od rad a po porudžbi-
ni: „Anna Seghers ne može stv arati po porudžbini, dok
ja ne bih znao da počnem pisati bez porudžbine”. Pohva­
lio je, takođe, što se tvrdoglav čovek i individualista po­
ja vlju je kao glavna ličnost u ovim pričam a.

26. jul. B recht sinoć: „Ne može se više u to sum­

n ja ti — bo rb a protiv ideologije postala je nova ideo­
logija”.

29. jul. B recht m i čita tekst više polemičkih disku­

sija sa Lukdcsem koje hoće d a objavi u W ortu. Posredi
su p rikriveni ali o štri napadi. B recht me p ita za savet
što se tiče njihovog objavljivanja. Kako nii istovremeno
priča d a Lukdcs tam o sada ima visok položaj, kažem
da m u ne m ogu d a ti savet. „Ovde je reč o pitanjim a
vlasti. O tom e bi trebalo da se izjasni neko (tamo. Pa Vi
tam o im ate dosta p rija te lja ”. B recht: ,,U stvari, nemam
tam o p rijatelja. Ni sam i M oskovljani ih nem aju — kao
m rtvaci”.

3. august. 29. ju la predveče, u vrtu, došlo je do raz­

govora o tom e da li jed an deo ciklusa Pesama za decu
(K inderlieder) treba d a bude uključen u novu. knjigu
pesam a. N isam bio za to, je r sam sm atrao da k o n trast
između političkih i intim nih pesam a naročito jasno
ističe iskustvo stečeno u izgnanstvu; ta j kontrast se ne
srne u m anjiti novim, disparatnim nizom pesama. Nedvo­
smisleno sam m u nagovestio d a se u ovom predlogu još
jednom ispoljava Brechtov destruktivan karakter, koji
ono što je tek postignuto ponovo stavlja pod znak p ita­
nja. B recht: „Znam, govoriće o meni: to je bio m anijak.
Ako potom stvo bude znalo za ovo vreme, imaće razume-
vanja i za m oju m aniju. Vreme će d a ti pozadinu m ojoj
m aniji. Ali ono što bih, u stvari, hteo jeste da se jednog
RAZGOVORI SA BRECHTOM 323

dana kaže: bio je umeren m an ijak ". Svest o onom e što

je um ereno ne bi treb alo da bude zaobiđena ni u knjizi
pesam a; id eja d a se život n astav lja, u p rk o s H itleru , da
će uvek b iti dece. B rech t m isli n a ep o h u bez isto rije
0 kojo j njegova pesm a u p u ćen a likovnim u m etn icim a
d aje sliku i o ko jo j m i je posle nekoliko d ana re k a o d a
n jen dolazak sm atra v ero v atn ijim od pobede n ad fašiz­
m om . Ali zatim je, jo š uvek kao obrazloženje za u k lju ­
čivanje Pesama za decu u Pesme iz izgnanstva (Gedi-
chte aus dem Exit), d ošlo n ešto d ru g o kao arg u m en t.
1 B rech t ga je, sto jeći p re d a m n o m u travi, izneo sa
žestinom re tk o m k o d njega. ,,U b o rb i p ro tiv tih lju d i
ništa ne srne b iti p ro p u šten o . N jihove am b icije nisu
m ale. Oni p la n ira ju za trid ese t h ilja d a godina. Užas.
U žasni zločini. Oni se ni p re d čim ne zau stav ljaju . Oni
po svem u u d a ra ju . Svaka ćelija p o d rh ta v a po d n jihovim
udarcim a. Zato ne sm em o zaboraviti n ije d n u n a šu ćeliju.
Oni sak ate d ete u telu m ajke. Decu ni po k o ju cenu
ne sm em o izostaviti". Dok je to govorio, osetio sam da
n a m ene zrači snagom d o raslo m da se suoči sa silom
fašizm a; hoću da kažem snagom k o ja izvire iz du b in a
isto rije nim alo plićih o d on ih iz k o jih izvire fašističk a
snaga. To je bilo veom a čudnovato, m eni novo osećanje.
A sa n jim je zatim bio u sk lad u jed an nov zao k ret Brech-
tove m isli: „Oni sm eraju p u sto še n ja nečuvenih razm era.
Z ato se n e m ogu složiti ni sa orkvom , k o ja je isto tako
u tem eljen a za m ilenijum e. I m ene su proletarizovali.
O duzeli s u m i ne sam o kuću, rib n ja k i kola, nego su m i
u k ra li i m o ju scenu i p ubliku. Sa svog stan o v išta ne
m ogu p riz n a ti d a je Sh ak esp eare u osnovi bio o b d aren i­
ji. Ali n i on ne bi m ogao pisati očekujući b o lje dane.
On je, uostalom , im ao sv o je ličnosti p re d sobom . L judi
k oje je prikazivao viđali su se n a sv ak o m k o rak u . Sa
tru d o m je izvukao nek e c rte njihovog p o n ašan ja; m n o ­
ge p o d jed n ak o važne izostavio je".
Početak avgusta. ,,U R usiji vlada d ik ta tu ra nad p ro ­
le ta rija to m . T reb a izbegavati d a je se čovek o d rek n e sve
324 WALTER BENJAMIN

dok ona praktično još radi za p ro letarijat — to znači

dok doprinosi izjednačavanju pro letarijata i seljaštva,
vodeći u suštini računa o interesim a pro letarijata”. Ne­
koliko dana docnije B recht je govorio o „radničkoj kra­
ljevini”, a ja sam poredio taj organizam sa grotesknim
igram a prirode izvučenim sa m orskog dna u vidu ro­
gate ribe ili nekog drugog čudovišta.

25. avgust. Jed n a Brechtova maksima: ne treba se

nadovezivati na dobro staro već na loše novo.
 SADRŽAJ

Zoran Konstantinović:
0 Walteru Benjam inu i njegovom đelu 9
I
0 jeziku uopšte i jeziku ljudi 29
Sudbina i karakter 46
Prilog kritici sile 54
Istorij sko-filozofske teze 79
Iz Podnevnih senki 91

II
Pisac kao proizvođač 95
Umetničko delo u veku svoje tehničke reprodukcije 114

III
Dve pesme Friedricha Holderlina 153
O nekim motivima kod Baudelairea 177
Idiot Dostojevskog 222
Prilog Proustovom liku 227
Franz Kafka 242
Nadrealizam 258

IV
Komentari uz Brechtove pesme 277
Sta je epsko pozorište 299
Razgovori sa Brechtom 307
 1. E r ih F rom : B E K ST V O OD SL O BO D E
2. L e še k K o la k o v sk i: FIL O Z O F SK I E S E J I
3. P jer F r a n k a ste l: U M E T N O ST I T E H N IK A
4. S e r g ej M . A jz en šta jn : M O N TA 2A ATRAKCIJA
5. C O V EK D A N A S , z b o r n ik o g le d a
6. H . R a jh en b a h : R A Đ A N JE N A U Č N E FILO ZO FIJE
7. N ik o la M ilo še v ić: A N T R O P O L O ŠK I E S E J I
8. S u z u k i, F rom : Z E N BU D IZA M I PSIH O A NA LIZA
9. N o rb er t V iner: K IB E R N E T IK A I D R U ŠT V O
10. R o že K ajoa: IG R E I LJU D I
11. D e.jvid R ism a n : U SA M LJEN A GOM ILA
12. K lo d L e v i-S tro s: D IV LJA M ISA O
13. B e r to lt B r ec h t: D IJA L E K T IK A U TE AT R U
14. F. F rich a n d : ET IČ K A M ISA O MLADOG M ARKSA
15. E . B lo ch : T U B IN G E N S K I UV OD U FILO ZOFIJU
16. R om a n J a k o b so n : L IN G V IS T IK A I PO ET IK A
17. M . B a h tin : P R O BL EM I P O E T IK E DO STO JEV SK O G
18. A. Saf: M AR K SIZA M I LJU D SK A JE D IN K A
19. T e o d o r A dorno: F ILO ZOFIJA N O V E M U Z IK E
20. K arl M a n h a jm : ID EO L O G IJA I U TOPIJA
21. 2 a n P ijaže: PSIH O LO G IJA IN T E L IG E N C IJ E
22. J. H r istić: O B L IC I M O D E R N E K N J IŽ E V N O ST I
23. S r e te n M arić: G L A SN IC I A PO K A LIP SE
24. F. d e S o s ir: O PSTA L IN G V IS T IK A
25. 2 . P. Sa rtr: EG Z IST E N C IJA L IZ A M I M AR KSIZA M
26. Luj A ltise: ZA M ARKSA
27. R. B art: K N J IŽ E V N O S T . M ITOLOGIJA . SEM IO LO G IJA
28. 2 . P ija že: M U D R O ST I ZA BL U D E FILO ZO FIJE
29. F u n g Ju-Lan: IS T O R IJA K IN E S K E F IL O SO F IJE
30. M išel F uk o: R IJ E C I I ST V A R I
31. N o a m C o m sk i: G RAM ATIKA I UM
32. D . B o m : U ZR O C N O ST I SL U Č A JN O ST U SA V R EM EN O J FIZIC I
33. V e r n e r H a jze n b er g : FIZIK A I M ETA FIZIK A
34. R a n k o B u g a rsk i: J E Z IK I L IN G V IS T IK A
35. B o r is E jh e n b a u m : K N J IŽ E V N O S T
36. M ik e l D ifre n : ZA C OVEKA
37. S te fa n B a rk er: FILO ZOFIJA M AT EM AT IK E
38. Jan K ot: J E D E N J E BOGOVA
39. P. F ra n ca s te l: S T U D IJ E IZ SO CIO LO G IJE U M JE TN O ST I
40. T o m a s K u n: ST R U K T U R A N A U Č N IH R EVOLUCIJA
41. W a lter B e n ja m in : E S E J I

U pripremi
S te fa n M o ra vsk i: P R E D M E T I M ETOD A E S T E T IK E
T o m a s K un: ST R U K T U R A N A U Č N IH REVOLUCIJA
F re d r ik D že jm so n : M AR KSIZA M I FORMA
P o l d e M an: P R O B L E M I M O D E R N E K R IT IK E
G. H . v o n W right: O B J A Š N J E N J E I R A ZU M E VA N JE
A nri L efev r: U R B A N A R EV OLU C IJA
J ir g e n H a b er m a s: SA Z N A N JE I IN T E R E S
A lfre d V a jth ed : N A UK A I M O D E R N I SV E T
P." M e ^ e c k v ^ F O R M A L N T ^ E T O D U IZU Č A V AN JU K N JIŽ E V N O ST I
F r a n so a 2 a k o b : LOGIKA 2IV O T A
K e n e t B erk : G RAM ATIKA M OTIVA

NOLIT