Recepture Za Čišćenje Pojedinih Metala PDF

RECEPTURE ZA ČIŠĆENJE
POJEDINIH METALA
1.ČIŠĆENJE PREDMETA OD ZLATA:

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Au-od latinskog aurum
Atomski broj: 79
Atomska masa: 196,96655
Temperatura topljenja: 1 064 °C
Temperatura ključanja: 2 856 °C
Gustina: 19 290 kg/m3
Tvrdoća po Brinellu- 18,5
Boja- žuta
Važnije osobine- u čistom obliku premeko za preradu u nakit ili posude, zato se legira sa srebrom ili
bakrom u slučaju žutog, crvenog ili ružičastog i zelenkastog zlata, kod belog zlata kao dodaci dolaze
najčešće nikl ili paladijum, može se izvrsno kovati pa se može izvući u najtanju žicu, izrazito
otporno na koroziju, otpornost opada sa povećanjem količine drugih metala, legure sa do
20% primesa vrlo su otporne na koroziju.
Važnije legure-žuto, crveno, ružičasto i belo zlato (po pravilu se stapa sa bakrom i srebrom, kod
belog zlata sa paladijumom, srebrom, platinom, cinkom ili niklom- ove legure mogu biti različitih
finoća, pod finoćom podrazumijevamo količinu zlata na 1000 delova legure, najčešće su legure sa
333,585 i 750 delova zlata).
OPŠTE NAPOMENE : Zbog mekoće materijala posebno treba biti oprezan kod mehaničkog čišćenja
arheoloških predmeta. Hemijskim putem čistimo samo novije predmete. Kako je zlato najčešće
stopljeno sa bakrom ili srebrom za čišćenje možemo koristiti i rastvore za čišćenje spomenutih
metala. Pozlaćene predmete čistimo zavisno o osnovnom metalu.
1.1 ČIŠĆENJE AMONIJAČNOM VODOM

Vrućoj vodi dodamo par kapi amonijaka(25%).Nakratko uronimo predmete pa ih iščetkamo
četkicom za zube ili kratko ošišanim kistom. Umesto amonijačne vode možemo koristiti i rastvor
biljke sapunike (Saponaria Officinalis). Na kraju dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom
materijalu!
1.2 ČIŠĆENJE KISELIM RASTVOROM

1-25 delova sumporne kiseline
1-10 delova hlorovodonične kiseline
1-15 delova natrijumovog hipohlorita
1 litar destilovane vode
Samo za neporozne, masivne predmete! Koncentracija zavisi od debljine korozionog sloja. Po
završetku dobro isprati i neutralizovati eventualni ostatak kiseline, najbolje 5% rastvora natrijum
bikarbonata. Ne koristiti na arheološkom materijalu!
1.3 SAPUN ZA POLIRANJE ZLATA

25 delova običnog tvrdog sapuna za rublje
1 deo kalajnog pepela
2 dela amonijakovog karbonata
4 dela krede
Umešati sa što manje vode pa pomoću četkice za zube čistiti predmete. Dobro isprati!
Receptura ne potiče iz restauratorske već iz zanatske literature! Ne koristiti za rad na arheološkom
materijalu!
1.4 RASTVOR ZA ČIŠĆENJE PLEMENITIH METALA

300 gr natrijum-tiosulfata
Uronjavati predmete. Povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces. Dobro isprati! Receptura ne
potiče iz restauratorske već iz zanatske literature! Ne koristiti na arheološkom materijalu!
1.5 IDENTIFIKACIJA ZLATA
1.5.1 IDENTIFIKACIJA KISELIM RASTVOROM KALAJ HLORIDA

I. 37 gr natrijum hlorida rastvoriti u 100 ml destilovane vode
II. 5 gr bezvodnog kalaj hlorida rastvoriti u 10 ml vode
III. rasvoru kalaj hlorida polako dodati 9 ml hlorovodične kiseline
IV. na kraju rastvoru dodati još 6 ml vode i dobro izmešati
Komadić filter papira natopimo slanom vodom, pa ga prihvatimo pincetom koju spojimo na minus
pol 9 voltne baterije. Predmet koji ispitujemo spojimo na plus pol pa ga nakratko dodirnemo
natopljenim papirom koji držimo pincetom-cca 10 sekundi. Na papir nakon toga kapnemo kap
rastvora kalaj hlorida. Ako se pojavi crna boja radi se o zlatu. Odmah dobro isprati! Probu raditi na
zadnjoj strani predmeta, ili na nekom neuočljivom mestu!
2. ČIŠĆENJE PREDMETA OD SREBRA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Ag-od latinskog argentum
Temperatura topljenja: 960 °C
Temperatura ključanja: 2162 °C
Specifična težina – 10,5 g/cm3
Tvrdoća po Brinellu - 26
Boja - bleštavo bela
Važnije osobine- izvrstan provodnik električne struje, po kovnosti tek malo zaostaje za zlatom,
osetljivo na prisutnost sumpornih spojeva u atmosferi, kao i zlato u čistom stanju premeko za
preradu, zato se legira sa bakrom, kod legura za lemljenje kao dodaci dolaze cink, kadmijum i
kalaj.
Važnije legure- srebro finoće 800, 900 i 925 (pod finoćom podrazumevamo količinu srebra u
1000 delova legure, ostatak po pravilu bakar), legure za lemljenje.
OPŠTA NAPOMENA: Arheološke predmete u principu rađe čistimo mehanički, a hemijskim

metodama pribegavamo samo nakon što dobro promislimo o potrebi i mogućim posledicama
istog. Kod novijih predmeta prvo koristimo najblaža sredstva, a tek ako ista zakažu radimo
hemijskim putem ili elektrolitčki. Glavni problem kod arheoloških nalaza hloridna korozija, kod
novijih sulfidna.
2.1 ČIŠĆENJE RASTVOROM NA BAZI TIOURE

100 gr tioure
15 ml hlorovodične kiseline
Uronjavati predmete. Dobro isprati! Povremeno vađenje i četkanje četkicom za zube ubrzava
proces! Sumlj se da tiourea izaziva kancerogenost, zato raditi u rukavicama, izbegavati dodir
sa rastvorom, ne udisati prah niti plin koji se razvija za vreme čišćenja! Spomenuti plin je
(sumporovodik) ujedno i zapaljiv pa zato ne raditi kod otvorenog plamena ili izvora varnica!
Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!
2.2 ČIŠĆENJE ELEKTROLIZOM
50 gr natrijum hidroksida
Anoda (+) od nerđajićeg čelika, predmet spajamo na minus pol (katoda/-/), cca 6-12 V, max 2
A/dm2.
Predmet mora biti potpuno potopljen u rastvor. Proces ubrzava povremeno vađenje i četkanje.
Umesto natrijum hidroksida možemo koristiti i natrijum ili kalijum karbonat i natrijum
tetraborat. Na kraju dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!
2.3 ČIŠĆENJE KREDNOM KAŠOM

Najfiniju taloženu kredu i vodu pomešamo u gustu kašu. Možemo dodati i malo amonijaka ili
nekog deterdženta. Nanositi četkicom za zube ili tamponom vate. Pri čišćenju ne koristiti
pritisak! Dobro isprati!
2.4 KUPKA NA BAZI AMONIJAK - TIOSULFATA

150 gr amonijak-tiosulfat
10 gr nejonskog deterdženta
1 lit. destilovane vode
Predmete potopiti u rastvor. Veće predmete prelivati. Uklanja i deblje slojeve hlorida i sulfid!
Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!
2.5 KUPKA NA BAZI NATRIJUM- TIOSULFATA

300 gr natrijum-tiosulfat
Rastvara sulfid i oksid! Deluje brzo, zato paziti! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom
materijalu!
2.6 ELEKTROHEMIJSKA REDUKCIJA

5-25% rastvora mravlje kiseline (ili sirćetne ili limunske)
aluminijumski ili cinkani opiljci
Koristi se za deblje korozione slojeve. Predmet stavimo u plastičnu ili staklenu posudu u kojoj
se već nalaze opiljci ili gruba strugotina i rastvor. Može se koristiti i lokalno- tampone vate koje
natopimo rastvorom i pospemo strugotinom i čistimo predmet. Na kraju dobro isprati, najbolje
uz prethodnu neutralizaciju 2o % rastvora sode bikarbone! U principu ne koristiti na
arheološkom materijalu!
2.7 ALKALNO DITIONITSKA REDUKCIJA

40 gr natrijum-hidroksida
50 gr natrijum-ditionita(Na2s2O4)
Rastvorimo hidroksid u vodi i odmah po njegovom potpunom topljenju, tečnost ulijemo u do

vrha napunjenu posudu koja se može hermetički zatvoriti (ulaženje vazduha pretvorilo bi
ditionit u sulfat!) i u kojoj se već nalaze predmeti. Dodamo ditionit i zatvaramo posudu. Proces
traje sedam dana i za to vreme posudu svaki dan protresemo. Po vađenju predmete isperemo i
očetkamo od srebrnog praha. Ovim postupkom obrađeni predmeti imaju poroznu površinu.
Obavezno raditi u rukavicama! Ditionit čuvati na suvom jer na vlagi postaje samozapaljiv!
Samo za arheološke predmete, ali s obzirom da potpuno uklanja patinu korišće se ne može
preporučiti!!
2.8 PRAH ZA ČIŠĆENJE SREBRA

4 gr natrijum-nitrata
2,5 gr natrijum-hlorida
2,5 gr kalijalum-sulfata
2,5 gr amonijak-hlorida
Sastojke smrviti u fini prah. Krpicom, četkicom za zube ili tamponom vate koji natopimo
alkoholom trljati predmet. Temeljno isprati i odmah dobro osušiti!
2.9 OBNOVA POSREBRENJA
2.9.1 SREBRENJE UTRLJAVANJEM

10 gr srebrnog hlorida
20 gr natrijumovog hlorida
20 gr kalijumovog bitartrata
Sastojke izmešati u gustu pastu. Pomoću komadića pluta ili kože utrljavati na dobro očišćen i
odmašćen predmet. Kod izrazito reljefnih predmeta koristimo kratko ošišanu četkicu ( kist). Po
formiranju sloja istrljati finom žičanom četkom (debljina žice 0,10-0,15 mm) koju natopimo
sapunicom. Dobro isprati! Što brže osušiti i lakirati ! Ne koristiti na arheološkom materijalu!
2.9.2 RASTVOR ZA POSREBRENJE URONJAVANJEM

15 gr srebrnog nitrata
10 gr amonijakovog hlorida
30 gr natrijumovog tiosulfata
Rastvorimo nitrat u 50 ml vode i pošto se rastvori dodamo ovom rastvoru rastvor

amonijakovog hlorida u istoj količini vode. Tiosulfat rastvorimo u 900 ml vode i pomešamo sa
prethodnom rastvorom. Uronjavati dobro odmašćene i od oksida očišćene predmete. Rastvoru
možemo dodati i 150 gr krede (taložene) i tako dobijemo smesu za srebrenje utrljavanjem. Za
bakar i legure! Po formiranju sloja dobro isprati, i što pre osušiti i lakirati! Ne koristiti na
2.9.3 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / I

23 gr srebrnog difosfata
100 gr kalijumovog difosfata
24 gr amonijakovog karbonata
Rastvor srebro difosfat (pirofosfat) u 0,2 lit vode, te odvojeno rastvori kalij difosfat u 0,6 litara
vode. Pomiješaj rastvore i dodaj rastvor karbonata u 0,2 litra vode. Predmet vežemo na minus
pol jednosmernog transformatora, na plus ploču od nerđajućeg čelika. Napon 6V,temperatura
rastvora 18 C. Držati u rastvoru do formiranja sloja. Isprati i istrljati finom žičanom četkom,
ponovo isprati ,dobro osušiti i po potrebi lakirati. Ne koristiti na arheološkom materijalu!
2.9.4 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / II

10 gr srebrnog hlorida
20 gr kalijumovog ferocijanida
20 gr kalijumovog karbonata
40 gr natrijumovog sulfita
Rastvori ferocijanid u vrijućoj vodi. po rastvaranju istog dodaj karbonat, dodaj srebro hlorid i
na kraju sulfit, kuvaj 30-120 min. Po hlađenju filtriraj. Anoda nerđajući čelik ili čisto srebro. Po
srebrenju istrljati finom žičanom četkom natopljenom sapunicom. Dobro isprati! Nipošto ne
mešati sa kiselinama- može doći do razvijanja vrlo otrovnog plina (cijanovodik)! Raditi u
rukavicama! Možemo raditi i lokalno- predmet spojimo na minus pol ispravljača, na plus
spajamo komad nerđajućeg čelika koji je omotan vatom koju natopimo rastvorom. Tamponom
prelazimo po mestu koje želimo posrebriti a koje je prethodno dobro očišćeno i odmašćeno. Po
formiranju sloja dobro isperemo i zaštitimo lakom ili voskom! Ne koristiti na arheološkom
materijalu!
2.10. OBNOVA POZLATE

2.10.1 POZLATA UTRLJAVANJEM
3 gr zlato hlorida rastvori u što manje vode (ili rastvori 2 gr čistog zlata u 10 gr mešavine od 3
dela hlorovodične i jednog dela azotne kiseline, dobijeni rastvor ugustiti zagrejavanjem u
vodenoj kupki i istu razrediti sa što manje vode). Dobijenim rastvorom natopimo lanenu krpicu
koju zatim po potpunom sušenju spalimo. Pepeo koji dobijemo služi nam kao prah za
pozlaćivanje- pomoću pluta ili komadića kože koji natopimo slanom vodom utrljavamo isti na
predmet. Na kraju predmet istrljamo finom čeličnom četkicom natopljenom sapunicom. Dobro
isperemo! Za bakar i njegove legure i srebro! Ako želimo pozlatu više crvenkaste boje gore
spomenutom rastvoru dodamo najviše 1 gr bakar hlorida, a ako želimo više zelenkastu boju
onda najviše 1 gr srebro hlorida (postepeno uz probe)! Ne koristiti na arheološkom materijalu!
2.10.2 ELEKTROLITSKA POZLATA/I

1 gr zlato hlorida
75 gr natrijum fosfata
2,5 gr natrijum sulfita
Rastvori zlato hlorid u 0,1 lit. vode. Ovaj rastvor pomešaj sa rastvorom fosfata u 0,5 lit vode-
na kraju dodati sulfit rastvoren u 0,4 lit. vode. Anoda nerđajući čelik. 4-8 V,20 C. Za srebro,
bakar i njegove legure! Po formiranju pozlate iščetkati finom čeličnom četkicom koju natopimo
sapunicom. Dobro isprati, osušiti i lakirati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!
2.10.3 ELEKTROLITSKA POZLATA /II

2,65 gr zlato hlorida
15 gr natrijumovog karbonata
Rastvori ferocijanid u vrijućoj vodi, po rastvaranju dodaj karbonat, na kraju zlato hlorid. Kuvati
30-150 min. Po hlađenju filtrirati. Anoda nerđajući čelik. Postupak kao 2.9.4!
2.11 IDENTIFIKACIJA SREBRA
2.11.1 IDENTIFIKACIJA POMOĆU RASTVORA KALIJUM BIKROMATA

3 gr kalijum bikromata
3 ml sumporne kiseline
12 ml destilovane vode
Probu raditi ili na zadnjoj strani predmeta ili na bazi. Rastvor kapnemo na dobro očišćeno i
odmašćeno mesto. Kap se u slučaju da se radi o srebru odmah oboji tamno crveno. Odmah
dobro isprati! Kalijum bikromat je kancerogen spoj-izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom!
3. ČIŠĆENJE PREDMETA OD BAKRA I

NJEGOVIH LEGURA
OSNOVI PODACI:
Hemijski simbol Cu-od latinskog cuprum
Temperatura topljenja- 1083 C
Specifična težina- 8,92 g/cm3
Tvrdoća po Brinellu- 45
Boja- crvenkasta
Važnije osobine - odličan provodnik elektriciteta i topline, po kovnosti odmah iza zlata i srebra, kod
dužeg izlaganja spoljnim uslovima prevlači se prvo tamnim a na kraju zelenim korozionim slojem
takozvanom patinom, ovaj sloj je stabilan i štiti ga od daljeg razvoja korozije.
Važnije legure- bronza (sa kalajem-npr 90 Cu/10 Sn), mesing (sa cinkom-npr 70 Cu/30 Zn) ,novo
srebro (sa cinkom i niklom, npr.60 Cu/20Ni/20Zn) aluminijska bronza (95 Cu/5 Al).
OPŠTE NAPOMENE: Na arheološkim predmetima, velikim skulpturama radimo u principu

mehaničkim putem. Čistimo do tkz. originalne površine (kuprit/tenorit), nipošto do samog metala.
Hemijske metode koristimo samo za uklanjanje hlorida i stabilizaciju predmeta, kao i za rad na
novijem materijalu. Namerno hemijski obojene predmete, te predmete sa patinom nastalom zbog
kontinuiranog korištenja ili delovanja atmosfere čistimo isključivo mehanički, hemijska sredstva
izbegavamo. Predmete od poliranog mesinga (tkz. goldlack, javlja se na optičkim instrumentima,
satovima itd.) takođe nikako ne čistimo hemijskim metodama.
3.1 ČIŠĆENJE AMONIJAKOVIM CITRATOM

50 gr limunske kiseline
Kiselinu rastvorimo u vodi i rastvoru dodajemo amonijak (25%) do postizanja pH 9 – vrednost

ustanovimo univerzalnim pH papirom. Predmete uronjavati u rastvor. Povećena temperatura
ubrzava process (najviše 80 C). Može se koristiti i za pozlaćene predmete! Kod rada na većim
predmetima možemo koristiti rastvor u obliku želea (isti pomešamo sa celuloznim lepkomom za
tapete). Dobro isprati! U principu ne koristiti za rad na arheološkom materijalu!
3.2 ČIŠĆENJE INHIBIRANOM LIMUNSKOM KISELINOM

40 gr tiouree (NH2)2CS
Uronjavati predmete! Zagrejan rastvor deluje bolje (70 C)! Stalno paziti na tok procesa – predmete
držati u rastvoru cca 10 minuta. Na kraju iščetkati finom četkom i dobro isprati ! Jedan pocenat
rastvora limunske kiseline može se u kombinaciji sa naknadnom obradom 1% rastvorom
natrijumovog seskvikarbonata koristiti za uklanjanje hlorida na velikim predmetima.
3.3 ČIŠĆENJE INHIBIRANOM FOSFORNOM KISELINOM

100-200 ml fosforne kiseline
10 gr tiouree
Manje predmete uronjavati ,veće prelijevati! Dobro isprati! Nije za rad na arheološkim predmetima!
Obavezno raditi u rukavicama-tiourea je kancerogen spoj!
3.4 ČIŠĆENJE OKSALNOM KISELINOM

300 gr oksalne kiseline
400 gr drvenog uglja u prahu
300 gr etanola
200 gr terpentina
Za čišćenje većih predmeta! Obratiti pažnju na abrazivno delovanje ugljenog praha! Dobro isprati!
Bolje deluje na bakar nego na njegove legure! Obavezno raditi u rukavicama !Ne koristiti na
3.5 ČIŠĆENJE AMONIJEVIM KARBONATOM I SUMPORNOM KISELINOM

Rastvor A: amonijakov karbonat 250 gr, voda 1 lit.
Rastvor B: sumporna kiselina 2%, dodati 0,5% želatina na 1 lit rastvora
Za čišćenje većih objekata(arh.ukrasi, skulpture). Rastvorom A čistimo predmet od prašine,

prljavštine i mineralnih naslaga, nakon toga isperemo i rastvorom B čistimo do metalne površine.
Dobro isprati-najbolje uz neutralizaciju pomoću 5% rastvora natrijumovog bikarbonata! Ne koristiti
na arheološkom materijalu!
3.6 ČIŠĆENJE KOMPLEXONOM III

Rastvor A: 40 gr komplexona III (kod nas kompleksal)
Rastvor B: 77 gr amonijakovog acetata
200 ml vode
350 ml amonijaka 25%
dodati vode do 1000 ml!
Rastvoru A dodamo toliko rastvora B da dobijemo pH10 (kolorimetrijski).Odličan rastvor za čišćenje

bakra i njegovih legura! Uklanja samo korozioni sloj- ne nagriza sam metal! Povećana temperatura
pojačava delovanje (8o C)! Može se koristiti i za pozlaćene predmete! Dobro isprati! Ne koristiti na
3.7 ČIŠĆENJE NATRIJUMOVOM BAZOM

1 lit vode
40 ml glicerina
2% betanaftola ili 0.2% furfurola
Namenjeno postepenom rastvaranju korozionih slojeva. Bakar (II) spojeve rastvara brzo, bakar (I)
sporo. Obavezno raditi u rukavicama! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!
3.8 PASTA ZA ČIŠĆENJE

15 gr kalijum-natrijum tartarata (C4H4KNaO6 x 4H2O)
5 gr komplexona III
2 gr natrijumove baze
10 gr metilceluloze
Namenjeno lokalnoj primeni i predmetima nepodesnim za kupku. Dobro rastvata korozione slojeve!
Kod debljih korozionih slojeva postupak po potrebi ponoviti. Temeljno isprati! Pre poslednjeg
ispiranja neutralizovati 5% rastvorom limunske kiseline pa tek onda vodom! Ne koristiti na
3.9 ČIŠĆENJE KALIJUM-NATRIJUM TARTARATOM

150 gr kalijum-natrijum tartarata
100 ccm vodonik peroksida
Rastvoriti sastojke, peroksid dodati na kraju. Temperatura rastvora 8o C! Rasvara bazne bakar
karbonate. Povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces! Dobro isprati! Koristiti samo sveže
pripremljen rastvor! Možemo koristiti i rastvor od 250 gr kalijum-natrijum tartarata na litar vode
(bez dodataka), posebno za pozlaćene predmete! Ne koristiti na arheološkom materijalu!
3.10 ELEKTROLITIČKO ČIŠĆENJE

Natrijumova baza 2-5%
Anoda nerđajući čelik
Dodati najviše 2% nekog tečnog deterdženta. Predmet spajamo kao katodu (-). Cca 1A/dm2. Oko
12 V. Raditi u rukavicama! Povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces. Možemo koristiti i blaže
elektrolite- rastvor sode ili boraksa a može i natrijumov fosfat .Nije za rad na meko lemljenim
predmetima. Ne koristiti na arheološkom materijalu! Dobro isprati!
3.11 TERPENTIN
Služi za obradu predmeta koji su bili u dodiru sa kožom. Pri dodiru kože i bakra i njegovih legura
nastaju u određenim uslovima bakreni, cinkani i kalajni sapuni- terpentin iste rastvara.
3.12 CALGON (natrijum heksametafosfat)

5-15% rastvora u vodi
Uklanja naslage kalcijumovih i magnezijumovih karbonata na arheološkim predmetima. Deluje i na

bakar okside (CuO,Cu2O). Zagrijavanje ubrzava process (8oC)!
3.13 UKLANJANJE HLORIDA I STABILIZACIJA
3.13.1 UKLANJANJE HLORIDA NATRIJUMOVIM SESKVIKARBONATOM

10-25 gr natrijum karbonata
10-25 gr natrijum bikarbonata
1 litara destilovane vode
Predmete stavimo u rastvoru. Proces traje do nekoliko nedelja, ako rastvor menjamo svaki dan.
Postupak uklanja hloride i stabilizuje patinu (pri dodiru rastvora i bakra nastaje bazni bakar
karbonat/malahit/, ovaj prekriva metal i popunjava pore u patini). Proces prekidamo u trenutku
kada srebro nitratnom probom više ne možemo ustanoviti prisustnost hlorida. Nakon toga možemo
predmet stabilizovati benzotriazolom. Danas se ovaj postupak rađe izvodi tako da predmete prvo
tretiramo 1% rastvorom limunske kiseline a tek nakon toga koristimo rastvor natrijum
seskvikarbonata (1%).
SREBRONITRATNA PROBA NA HLORIDE

Uzimamo 2 epruvete, prvu punimo vodom iz kupke u kojoj ispiremo predmet a drugu čistom
destilovanom vodom. U svaku kapnemo po 3-5 kapi ( u svaku jednako!) azotne kiseline i 3 kapi
rastvora srebrnog nitrata (1%). Ako se u prvoj epruveti pojavi beli, zgrušani sloj srebrnog hlorida
postupak nastavljamo sve do negativne probe. Puno je pouzdanije raditi sa elektronskim meračem
prvodljivosti!
3.13.2 UKLANJANJE HLORIDA ALKALNO –DITIONITSKOM REDUKCIJOM

Vidi 2.7! Potpuno uklanja patinu pa se ne može preporučiti.
3.13.3 EKSTRAKCIJA HLORIDA POMOĆU AMONIJAKOVIH PARA (Thouvenin-ov postupak)

10 % amonijak
Benzotriazol 3 % rastvora u etanolu
U hermetički zatvorenu posudu stavimo do 1/10 njene zapremine amonijaka. Predmet sa patinom
koja u sebi sadrži hloride obesimo iznad amonijaka. Nakon kraćeg izlaganja amonijakovim parama
na predmetu se pojave plave kapljice bogate hloridima- u slučaju da je sadržaj hlorida slabiji
predmet se samo ovlaži. Predmet isperemo, osušimo i ponovo izložimo isparenjima- postupak
ponavljamo sve dok predmet za izlaganja ne ostane suv. Nakon toga potopimo predmet u rastvor
benzotriazola(najbolje u vakumu) pa ga zatim osušimo. Suvišni nevezani benzotriazol uklonimo
pomoću acetona. Lakiramo ili voskiramo. Postupak se više ne primenjuje (patina jako potamni
,izaziva pucanje mesinga).
3.13.4 STABILIZACIJA RASTVOROM BENZOTRIAZOLA(BTA)

Rastvor BTA 3% u etanolu
Odmašćene predmete potopimo u BTA rastvor, najbolje u vakumu, sve dok ne prestanu da izlaze
mehurići. Suvišni ,nevezani BTA uklonimo vatom natopljenom acetonom. Raditi u rukavicama!
Izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom! Ne udisati isparenja niti prah!
3.14 OBNOVA OŠTEĆENIH PREMAZA
3.14.1 OBNOVA POZLATE

Vidi 2.10.1, 2.10.2, 2.10.3!
3.14.2 OBNOVA POSREBRENJA

Vidi 2.9.1, 2.9.2, 2.9.3, 2.9.4!
3.14.3 NIKLOVANJE UTRLJAVANJEM

60 gr nikal hlorida
30 gr kalaj hlorida
10 gr gvožđe hlorida
1 lit destilovane vode

Rastvor zakiseliti sa malo sumporne kiseline. Tkaninu ili sunđer ili tampon vate natopimo rastvorom
i zahvatimo malo cink praha (ili finih strugotina).Utrljavati na dobro očišćen predmet. Po stvaranju
sloja isprati, osušiti i lakirati.
3.14.4 KALAJISANJE UTRLJAVANJEM
50 gr kalaj hlorida
10 gr vinske kiseline
1 lit vode
Tkaninu, sunđer ili tampon natopimo rastvorom i sa njom zahvatimo malo cink praha ili finih
strugotina. Utrljavati na predmet do pojave novog sloja, po potrebi ponoviti. Dobro isprati! Lakirati
ili voskirati!
3.14.5 ELEKTROLITSKO NIKLOVANJE

68 gr nikl sulfata
35 gr natrijumovog citrata
1 gr borne kiseline
Anoda nikl 0,3-0,6 A/dm - 2,3 V, pH 5,8. Predmet = katoda (-).
3.14.6 ELEKTROLITSKO KALAJISANJE

17 gr kalaj hlorida
35 gr natrijum fosfata
Anoda nerđajući čelik ili kalaj. Predmet = katoda (-).
3.15 IDENTIFIKACIJA BAKRA
3.15.2 IDENTIFIKACIJA AMONIJAKOM

Na zadnju stranu predmeta(ili bazu) kapnemo razređenu sumpornu kiselinu (1:1). Nakon 2-3
minuta delovanja kiseline kap upijemo komadićem filter papira koji zatim uronimo u razređeni
amonijak(1/1). Ako se javi plava boja radi se o bakru ili nekoj njegovoj leguri! Odmah dobro isprati!
4. ČIŠĆENJE PREDMETA OD GVOŽĐA I ČELIKA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Fe- od latinskog ferrum

Tvrdoća po Brinellu- 45-55
Boja- srebrno sivkasta
Važnije osobine - u prirodi izrazito rašireno ali neotporno na koroziju, zato se mora stapati sa
drugim metalima kao što su ugljenik i silicijum, osim legiranjem i galvanskim ili termičkim
prevlakama štitimo ga i pomoću posebnih antikorozivnih premaza.
Važnije legure- livano gvožđe (2-5% C), gvožđe za kovanje (0,35% C), nerđajući čelik (npr 18
Cr/8Ni) i brojne druge vrste čelika (sa bakrom, manganom, titanijumom, silicijumom,
vanadijumom, volframom, hromom i niklom)
OPŠTE NAPOMENE: Što se tiče arheoloških predmeta vredi isto što je rečeno za bakar (ali uslovno
rečeno originalna površina se znatno teže uočava, pošto se radi o tankom sloju između spoljnog i
unutarašnjeg korozionog sloja, u spomenutom sloju očuvan je izvorni oblik predmeta) preferiramo
mehaničko čišćenje, dok hemijske i druge metode koristimo samo za uklanjanje hlorida i
stabilizaciju. Kod čišćenja potpuno korodiranih predmeta obavezno koristimo rendgenske snimke
istih. Brunirane predmete čistimo isključivo mehanički ili uljnim sredstvima za skidanje rđe (WD 4o,
Balistol, Ivazok, petrolej). Obojene predmete čistimo pomoću rastvora (white spirit, aceton,
alkohol, amonijak itd.). Glavni problem na arheološkim predmetima je uklanjanje hlorida.
4.1 ČIŠĆENJE FOSFORNOM KISELINOM
10-20 % fosforna kiselina

1 % tutkala ili želatina
Manje predmete uronjavati veće prelivati. Povećana temperatura ubrzava proces! Povremeno
četkanje takođe! Dobro isprati! Samo za novije predmete, nije za rad na arheloškom materijalu.
4.2 ČIŠĆENJE AMONIJUMOVIM CITRATOM
Rastvoru dodavati amonijak (25%) do postizanja pH3,5. Vrednost ustanoviti univerzalnim pH
papirom. Povećana temperature i povremeno vađenje i četkanje ubrzavaju proces! Dobro isprati! Uz
odgovarajući oprez može se koristiti i za predmete sa umetcima ili prevlakom od drugih metala!
Postoji i složenija varijanta ovog procesa. Samo za novije predmete!
4.3 ČIŠĆENJE TIOGLIKOLNOM KISELINOM
3-30 % tioglikolna kiselina

Pomoću amonijaka (25%) podesiti pH na 7.
Delotvorno neutralno sredstvo za čišćenje. Delovanjem se oboji ljubičasto. Povremeno vađenje i
četkanje ubrzava tok procesa. Dobro isprati. Samo za novije predmete.
4.4 ČIŠĆENJE RASTVOROM KOMPLEXONA III
30 gr koplexona III (kod nas kompleksal III)

pH 5,5 / temperatura rastvora 8o C
pH korigujemo limunskom kiselinom ili natrijumovom bazom. Možemo čistiti i predmete sa
umetcima od drugih metala. Dobro isprati! Samo za novije predmete!
4.5 ČIŠĆENJE MEŠAVINOM ORGANSKIH KISELINA I NATRIJUMOVOG GLUKONATA
47,5 gr natrijumovog glukonata

47,5 gr limunske kiseline
1 lit vode
Temperatura rastvora do 80 C. Posebno dobro za niklovane, pocinkovane ili hromirane predmete i
nerđajući čelik. Na kraju dobro isprati!
20-50 gr natrijum hidroksida

Anoda (+) od nerđajućeg čelika
napon do 24 V, jačina 0,5 A/dm2
Rastvoru dodamo i do 30 ml nekog deterdženta da podspeši stvaranja pene kako bi se sprečilo
raspršivanje sitnih kapljica baze. Predmet ne sme biti u rastvoru ako nije uključena struja.
Povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces. Nije za predmete koji u sebi sadrže opruge i slične
elastične delove. Ne koristiti za meko lemljene predmete. Samo za novije predmete! Dobro isprati!
4.7 NEKOLIKO POSTUPAKA ZA UKLANJANJE HLORIDA
4.7.1 KATODNO ODSOLJAVANJE
Čista destilovana, dejonizirana voda za elektrolit, 2-4 V napona. 0,25 A/dm2. Anoda od nerđajućeg
čelika.
Predmet spajamo kao katodu (-). Trajanje 6-48 sati, nakon čega vodu zamenimo čistom, uz
prethodno merenje prodljivosti (pomoću uređaja za merenje prvodljivosti).Proces traje do
smanjenja količine hlorida na najmanju moguću meru- znači do nekoliko meseci.
4.7.2 ODSOLJAVANJE ALKALNIM RASTVOROM NATRIJUM SULFITA
63 gr natrijum sulfita(Na2SO3)
1 litar deionizirane destilovane vode
U rastvor NaOH stavljamo predmete koje ćemo odsoljavati, posuda u kojoj radimo mora biti od
nerđajućeg čelika koja se mora hermetički zatvoriti. Dodajemo sulfit u obavezno do ivice napunjenu
posudu, pa istu zatvaramo. Nakon 7 dana posudu otvaramo, merimo provodljivost rastvora i
količinu hlorida, pa po potrebi nastavljamo postupak sa novim rastvorom. Proces nastavljamo sve
dok količinu hlorida ne svedemo na najmanju moguću meru- za to obično treba barem nekoliko
nedelja. Postupku ne izlažemo predmete koji na sebikalaja ili imaju umetke od bakra i njegovih
legura ili srebra. Po završetku procesa predmet moramo dobro isprati kako bismo uklonili ostatke
rastvora. I u ovoj fazi koristimo se meračem provodljivosti. Na samom kraju predmete isperemo
3% rastvorom barijevog sulfata, pa opet vodom (destilovanom, dejoniziranom!). Proces je
dugotrajan i zahtevan ali i izrazito efikasan. Opisana je labaratorijska, probna varijanta procesa,
danas se za sprovođenje istog mogu nabaviti gotovi uređaji.
4.7.3 ODSOLJAVANJE PAROM I VRUĆOM VODOM
Najjednostavniji, tehnički najmanje zahtjevan postupak. Manje predmete izlažemo pari u ekspres
loncu oko 3 sata. Nakon toga ih još 3 sata držimo u vrijućoj vodi, pa ih onda sušimo nad vrućom
vodom. Količinu izvučenih klorida kontrolišemo meračem provodljivosti (ili srebro nitratnom
probom). Postupak traje do svođenja istih na najmanju meru. Na kraju osušimo predmete
infracrvenom svetiljkom, pa ih stabilizujemo i zaštitimo. Koristimo isključivo deioniziranu
destilovanu vodu.
4.8 STABILIZOVANJE GVOZDENIH PREDMETA
4.8.1. STABILIZOVANJE POMOĆU FOSFATA
2-3,5 gr primarnog cink fosfata

0,5-18 gr primarnog kalcijum fosfata
Pripremljenom rastvoru dodamo 4 gr natrijum nitrita, radi potsticanja reakcije. Trajanje
uronjavanja 10-20 minuta. Veće predmete polivati ili prskati. Rastvor možemo i zagrejati na najviše
95 C. Na kraju osušiti, pa obavezno voskirati ili lakirati. Ne pruža trajnu zaštitu- postupak treba
periodično ponavljati, a stanje predmeta redovno kontrolisati. Samo za novije predmete!
4.8.2 STABILIZOVANJE TANINOM
200 gr taninske kiseline

150 ml alkohola
Korodirane ili očišćene predmete uronimo u rastvor. Veće predmete premazivati. Predmete 72 sata
držati na 30 C- u tom razdoblju trebao bi se formirati sloj gvožđe(III)tanata. Višak očetkamo sa
predmeta pa isti obavezno lakiramo ili voskiramo. Mogu se koristiti i znatno manje koncentracije
rastvora - minimalno 10 grama tanina. Koristi se i na novijim i na arheološkim predmetima
(efikasnost upitna)! Ne pruža trajnu zaštitu, redovno kontrolisati stanje predmeta!
4.8.3 STABILIZOVANJE MEŠAVINOM TANINA I FOSFORNE KISELINE
Prethodnom rastvoru dodamo 15-19 ml fosforne kiseline. I za korodirane i za čiste predmete .U

principu samo za novije predmete!
4.9 IDENTIFIKACIJA GVOŽĐA
4.9.1 IDENTIFIKACIJA MAGNETOM
Nedostatak iste je taj što su neke vrste čelika nemagnetične.
4.9.2 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM BAKARNOG SULFATA
Na predmet kapnemo kap 10 % rastvora bakar sulfata. Ako nastane bakarna mrlja radi se o
gvožđu.
4.9.3 IDENTIFIKACIJA KALIJUM FEROCIJANIDOM
Na predmet kapnemo kap 10% azotne kiseline. Pustimo da neko vreme deluje pa kap upijemo
komadićem filter papira i isti uronimo u 10% rastvor kalijevog ferocijanida. Ako se javi plava boja
radi se o gvožđu.
5. ČIŠĆENJE PREDMETA OD KALAJA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Sn-od latinskog stannum

Tvrdoća po Brinellu- 3,9
Važnije osobine- Kalaj je metal srebrnobele boje, male tvrdoće. Čist kalaj (beli kalaj) je rastegljiv,
vrlo kovan. Pri sobnoj temperaturi kalaj je otporan na dejstvo vode i vazduha, slabih kiselina i baza.
Valjanjem se izvlači u tanke listiće- staniol. Zbog dostupnosti, niske temperature topljenja, lakoću
livenja, dobrih mehaničkih osobina, a takođe i zbog niske cene, kalajni predmeti su bili veoma
popularni.
Važnije legure- meki lem (sa olovom), britanija metal (70-90 Sn, 10-25 Sb, 2-10 Cu)
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Arheološki materijal čistimo mehanički dok su hemijske i elektrohemijske metode namenjene pre
svega novijim predmetima. Za održavanje sjaja i čišćenje tanjih korozionih slojeva može se koristiti
biljka preslica (Equisetum Arvense-predmete trljamo sa svježom biljkom).
5.1 ČIŠĆENJE SONOM KISELINOM
5 % hlorovodonična kiselina
0,5% heksametilentetramin
Za uklanjanje tanjih korozionih slojeva. Manje predmete uroniti , veće prelivati. Po završetku dobro
isprati, najbolje uz prethodnu neutralizaciju kiseline pomoću 5% rastvora sode bikarbone! U
principu samo za novije predmete!
20-50 gr natrijum karbonata

Anoda (+) od nerđajućeg čelika, napon do 24 V, 0,5A/dm2
Predmet spojiti na minus pol i uroniti u rastvor u koji je već uronjena čelična anoda. Možemo dodati
i malo tečnog deterdženta kako bismo pospešili stvaranje pene. Nakon 5-10 minuta izvaditi iz
rastvora, iščetkati krednom kašom pa dobro isprati !Samo za novije predmete!
5.3 ZAŠTITA
5.3.1 ANODNA PASIVIZACIJA
Predmet spajamo na plus pol (anoda), ploču od nerđajućeg čelika na minus pol (katoda) ispravljača.
Napon 6 V,1-2 A/dm2. Predmet uroniti u rastvor u koji je već uronjena katoda! Trajanje 2-3
sekunde. Dobro isprati! Samo za novije predmete!
5.4 IDENTIFIKACIJA KALAJA
5.4.1 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM NATRIJUM SULFIDA
koncentrisana hlorovodična kiselina

10 grama natrijum sulfida u 100 ml vode
Kapnuti kiselinu na predmet (zadnja strana, ili baza), pustiti da kratko deluje, to upiti komadićem
filter papira. Na dobijenu mrlju kapnuti kap rastvora sulfida- ako se pojavi žuto smeđa boja radi se
o kalaju. Odmah dobro isprati!
6. ČIŠĆENJE PREDMETA OD CINKA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Zn-od latinskog zincum

Specifična težina – 7,13 g/cm3
Boja –plavkasto bela
Važnije osobine- srazmerno lomljiv i neotporan na koroziju , odlično se lije
Važnije legure- zamak (za livenje, 4%Al,1%Cu), bidri (indijska legura 32-93%Zn, kao dodaci Cu,
Pb, Sn)
OPŠTE NAPOMENE: Obzirom na izrazitu osetljivost na koroziju pri primeni hemijskih metoda kod
korišćenja istih neophodan je oprez .Temeljno ispiranje i neutralizacija korišćenih rastvora takođe
su u slučaju cinka neophodni. Osim navedenih rastvora možemo koristiti i rastvore amonijakovog
tartarata (5-30%) , ta sredstva za skidanje stare boje na bazi metilen hlorida i dimetil formamida.
6.1 ČIŠĆENJE SUMPORNOM KISELINOM
sumporna kiselina 5%
Predmete uroniti u rastvor, stalno nadzirati proces, po završetku dobro isprati ,najbolje uz
prethodnu neutralizaciju 5% rastvora natrijum bikarbonata!
5% rastvora Komplexona III, pH7

Uroniti predmete, stalno nadzirati proces, dobro isprati!
6.3 ELEKROLITIČKO ČIŠĆENJE
5% rastvora natrijum karbonata ili trinatrijum fosfata, anoda nerđajući čelik. Predmet spojimo na
minus pol ispravljača. Stalno nadzirati tok procesa, povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces.
Dobro isprati! U principu nije za predmete sa prevlakom od nekog drugog metala!
6.4 OBNOVA OŠTEĆENIH PREVLAKA
6.4.1 BAKRENJE CINKA URONJAVANJEM
30 gr bakar sulfata
50 ccm amonijaka 25%
1 litar vode
Potpuno čiste i odmašćene predmete uroniti u rastvor. Veće predmete polivati. Odmah po
formiranju prevlake izvaditi i isprati, pa obavezno voskariti ili lakirati! Kod predmeta koji predugo
ostanu u rastvoru dolazi do ljuštenja prevlake!
6.4.2 MESINGANA PREVLAKA NA CINKU
10 delova zasićenog rastvora amonijakovog hlorida

1 deo bakar karbonata
Smesu utrljavati na čist i dobro odmašćen predmet. Po formiranju prevlake isprati i lakirati ili
voskariti!
6.4.3 NIKLOVANJE CINKA URONJAVANJEM

60 gr nikl sulfata
30 gr natrijum hlorida
10 gr natrijum karbonata
1 litar vode
Uronjavati čiste i odmašćene predmete u zagrejani rastvor. Ako ide prebrzo razrediti.
6.5 ZAŠTITA
6.5.1 ZAŠTITA KOROZIONIM INHIBITOROM
3% rastvora benzotriazola u alkoholu

Predmet premazati rastvorom. Nevezani suvišni BTA nakon sušenja ukloniti acetonom. Lakirati ili
zavariti u polietilenske vrećice. Izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom, ne udisati isparenja niti
prah!
6.5.2 HROMIRANJE CINKA
10 gr hromne kiseline
0,5 gr sumporne kiseline
Predmete uroniti u rastvor. Po stvaranju žutog sloja isprati! Hromna kiselina je kancerogen spoj -
zato oprez! Služi isključivo kao podloga za zaštitu bojom!
6.6 IDENTIFIKACIJA CINKA
6.6.1 IDENTIFIKACIJA MEŠAVINOM SOLI I BAKAR SULFATA
3O gr bakar sulfata
15 gr natrijum hlorida
1 dl vode
Kap rastvora kapnuti na dobro očišćen i odmašćen deo predmeta (zadnju stranu ili bazu). Ako se
javi crna boja radi se o cinku. Odmah dobro isprati.
6.6.2 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM NATRIJUM SULFIDA
mešavina čiste hlorovodonične kiseline i vode 1:1

10 gr natrijum sulfida rastvorenog u 100 ml vode
Kiselinu kapnuti na predmet (zadnja strana, ili baza)- pustiti da kratko deluje, pa zatim upiti
komadićem filter papira. Kap sulfida kapnemo na mrlju. Ukoliko se pojavi bela boja radi se o cinku.
Odmah dobro isprati!
7.ČIŠĆENJE PREDMETA OD OLOVA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Pb-od latinskog plumbum

Tvrdoća po Brinellu- 4
Boja-plavkasto bela (na sveže zarezanom mestu)
Važnije osobine- To je mek metal, velike gustine i niske temperature topljenja.
Važnije legure- meki lem (sa kalajem), štamparska legura (sa antimonom)
OPŠTE NAPOMENE: Zbog izrazite mekoće olova mehaničko čišćenje koristimo samo kod debljih
korozionih slojeva na arheološkom materijalu. Hemijsko čišćenje kod olova predstavlja standardni
postupak, a isto možemo reći i za elektrolitičko. Kao i kod cinka neutralizacija ostataka korišćenog
rastvora i temeljno ispiranje neophodni su. Olovne predmete nikako ne čuvati u kutijama od
običnog kartona ili drveta, iverice, šperploče i polivinil hlorida!
7.1 ČIŠĆENJE SONOM KISELINOM I AMONIJAKOVIM ACETATOM
Rastvor A: hlorovodonična kiselina 5%

Rastvor B: 10 % rastvora amonijakovog acetata, uz dodatak 0,2% agar-agar
Pomoću rastvora A skidamo sve naslage osim oksida, postupak traje sve dok se razvijaju mehurići
plina. Potom isprati vrućom destilovanom vodom (vodu prokuvati neposredno pre upotrebe, kako bi
istisnuli eventualno prisutan ugljen dioksid). Ako je na predmetu zaostao sloj oksida isti uklonimo
rastvorom B. Isprati hladnom destillovanom vodom. Rastvor B može se koristiti i samostalno!
40 gr komplexona III
pH rastvor 5,5 (koregovati sa NaOH i limunskom kiselinom)
Ovo sredstvo posebno dobro uklanja bazni olovni karbonat. Zagrejavanje na 8o C ubrzava proces.
Isprati prokuvanom destilovanom vodom!
7.3 SREDSTVO ZA SKIDANJE STARE BOJE NA BAZI KREČA
200 gr gašenog kreča

100 gr natrijum karbonata
Vode dodati da dobijemo gustu tečnost. Dobro isprati! Obavezno neutralizovati 5% hlorovodičnom
kiselinom pa opet isprati! Uklanja karbonate, sulfate i okside!
50 gr NaOH ili Na2CO3

1 litar vode
Anoda (+) od nerđajućeg čelika, 2-5 A/dm 2,12 V
Samo za predmete sa dobro očuvanim jezgrom. Po završetku možemo na kratko obrnuti polove- na
predmetu će doći do stvaranja tankog sivog sloja olovnog dioksida, koji ima zaštitna svojstva.
Predmete sa debelim slojem karbonata možemo podvrgnuti «učvrščujućoj redukciji»- proces je
jednak prethodnom, s tim da koristimo elektrolit na bazi NaOH ili 10 % H2SO4. Ovim postupkom
korozione produkte ponovo prevodimo u metalni oblik. Predmet mora da bude spojen olovnom
žicom! Za razliku od čišćenja koristimo minimalnu jačinu struje (max.25o mA/dm2). Proces traje
sve dok na predmetu nastaju mehurići vodonika - ako do stvaranja istih dođe na metalnojmjezgru
doći će do ireverzibilnog oštećenja izvornog izgleda predmeta!
7.5 ZAŠTITA
7.5.1 ZAŠTITA ANODNOM PASIVIZACIJOM
14,2 gr natrijum sulfata

katoda nerđajući čelik, trajanje oko 6o min.
Predmet spojimo na plus pol (anoda). Samo za čiste i temeljno odmašćene površine. Umesto
predloženog možemo koristiti i elektrolit od 9,8 gr H2SO4 i 1 litar vode! Obavezno lakirati ili
voskariti!
7.6 IDENTIFIKACIJA OLOVA
7.6.1 IDENTIFIKACIJA POMOĆU RASTVORA KALIJUMOVOG JODIDA
Na metal koji ispitujemo kapnemo 2 kapi čiste hlorovodonične kiseline. Nakon što kiselina kraće
vreme deluje ispitivano mesto pokrijemo komadićem filter papira pa kapnemo par kapi 10%
rastvora kalijumovog jodida. Ako nastane žuta mrlja radi se o olovu! Odmah dobro isprati!
8.ČIŠĆENJE PREDMETA OD ALUMINIJUMA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Al
Temperatura topljenja - 660 C
Specifična težina- 2,70
Boja – srebrno bela
Važnije osobine- izrazito lak metal i srazmjerno mek, na vazduhu se prevlači tankim oksidnim
slojem koji ga štiti od daljih korozionih procesa, spomenuti sloj se može stvoriti i hemijskim ili
elektrokemijskim putem-tako dobijen sloj znatno je deblji i otporniji a može se i obojiti, dobro se
lije, dobar provodnik elektriciteta i toplote.
Važnije legure-duraluminijum (Al+3-5% Cu,1% Mg),silumin(do14% Si),magnalijum(10-15 %Mg)
OPŠTE NAPOMENE: Mehaničko čišćenje u principu rađe izbegavamo. Kod hemijskog načina rada
rastvorima obavezno dodajemo inhibitore korozije , pa temeljno ispiremo predmete.
8.1 ČIŠĆENJE RASTVOROM SAPUNIKE
Željenu količinu sapunike prelijemo vrelom vodom. Nakon 1o min. stajanja možemo rastvor
koristiti. Sveže priređen rastvor potpuno je neutralna ( pH 7 )! Ne dodavati nikakva abrazivna
sredstva! Nakon par dana stajanja rastvor postaje blago kiseo ( pH 5,5 ). Čistiti pomoću tampona
vate ili četkice za zube. Ne pritiskati! Jedina metoda pogodna i za anodički ili hemijski oksidirane
predmete! Teoretski bismo mogli koristiti i neko drugo blago kiselo ili alkalno sredstvo za pranje(
pH 5-8 ).
8.2 ČIŠĆENJE INHIBIRANIM ALKALNIM RASTVOROM
10-40 gr (25) natrijum karbonata

5-10 gr (25) vodenog stakla
Uronjavati predmete. Dobro isprati! Samo za predmete koji nisu anodički ili hemijski oksidirani, niti
fosfatirani! Može se koristiti i za čišćenje cinka ili kalaja!
8.3 ČIŠĆENJE INHIBIRANIM KISELIM RASTVOROM
50 ml dušične kiseline
10 gr kalijumovog bikromata
Uronjavati predmete na najviše 3o minuta, potom dobro isprati. Ovaj rastvor uklanja Al2O3 i
Al(OH)3! Samo za predmete koji nisu anodički ili hemijski oksidirani, niti fosfatirani! Kalijumov
bikromat kancerogen je spoj pa se korišćenje rastvora ne može preporučiti!

8 gr vodenog stakla
Predmet spojimo na minus pol ispravljača (katoda/-/). Anoda (+) nerđajući čelik. Trajanje 3-5
minuta. Temperatura rastvora 7o-8o C. Dobro isprati! Samo za predmete koji nisu anodički ili
hemijski oksidirani niti fosfatirani!
8.5 IDENTIFIKACIJA ALUMINIJA
8.5.1 IDENTIFIKACIJA POMOĆU NATRIJUMOVE BAZE
100 gr destilovane vode
Kapnuti na zadnju stranu ili bazu predmeta par kapi rastvora, pa pustiti da deluje 5-1o minuta. Ako
izostane bilo kakva reakcija radi se o magnezijumu, ukoliko se pak razvijaju mehurići vodonika radi
se o aluminijumu ili nekoj njegovoj leguri. Odmah dobro isprati! Ukoliko ostane tamna mrlja
verovatno se radi o nekoj od aluminijumovih legura.
DODATAK I : PRIPREMA ZAŠTITNIH
PREVLAKA
LAK PARALOID B72
20-75 gr Paraloida B 72
1 litar toluola
Akrilnu smolu rastvorimo u toluolu, po rastvaranju koristimo. Nanosimo kistom ili prskanjem, manje
predmete možemo uroniti u lak. Ako želimo možemo dodati i inhibitor korozije benzotriazol, recimo
5 gr na litar toluola. U tom slučaju prvo rastvaramo BTA u toluolu, nakon toga dodamo smolu. Po
nekim izvorima BTA nakon 2 godine potpuno ispari iz laka. Umesto Paraloida B 72 možemo koristiti
i B 67 (topiv u white spiritu),pa B 44.
VOŠTANA PASTA
7gr parafina
2 gr pčelinjeg voska
1 gr montan voska (pročišćenog)
2 gr silikonskog ulja
75 gr toluola
5gr benzotriazola
U loncu sa dvostrukim dnom rastvorimo sve sastojke osim benzotriazola i toluola. BTA rastvorimo u
toluolu i dodamo na kraju. Pastu možemo izraditi i samo od mikrokristalnog voska, toluola i BTA.
Nanositi krpom, obavezno koristiti zaštitne rukavice!
DODATAK II: KUPKE ZA

GALVANOPLASTIKU
BAKAR:
150-250(200) gr bakar sulfata

45-110(30) gr sumporne kiseline
anoda= elektrolitski bakar
ZLATO

50 gr zlato hlorida
anoda= platinirani titanijum ili nerđajući čelik ili zlato, temp. 70 C
SREBRO

20 gr kalijumovog karbonata
40 gr srebro hlorida
anoda= platinirani titanijum ili nerđajući čelik ili srebro, temp. 60-80 C
GVOŽĐE
240 gr gvožđe hlorida

180 gr kalijumovog hlorida
anoda= gvožđe, temp. 25 C, 2-5 A/dm2, pH 5-5,5
DODATAK III : METALI KOJE REĐE

SREĆEMO U MUZEJSKIM ILI PRIVATNIM
ZBIRKAMA
Antimon- u skladu sa literaturom može se naići na arheološke predmete od čistog antimona, dolazi
u nekim legurama (štamparsko olovo, britanija metal)
Hrom- koristi se za elektrolitsko prevlačenje drugih metala-hromiranje, vrlo otporan na koroziju,
dolazi i u nekim legurama(nerđajući čelici)
Nikl- isto kao i hrom ali manje otporan na koroziju, koristi se za elektrolitsko prevlačenje drugih
metala-niklovanje, pa u nekim legurama(nerđajući čelici , novo srebro , neke vrste belog zlata)
Magnezijum- vrlo lak metal (33% lakši od aluminija),koristi se većinom u obliku legura, glavna
primena automobilska industrija(delovi motora), nekad dosta korišćen i u avio industriji
Paladijum- plemeniti metal iz grupe platinijumskih metala, koristi se u proizvodnji belog zlata, retko
za nakit
Platina- plemeniti metal, vrlo otporan na koroziju, koristi se u izradi skupocenog nakita
Rodijum- plemeniti metal iz grupe platinijumskih metala, vrlo otporan na koroziju ,koristi se za
elektrolitsko prevlačenje srebra i belog zlata-rodiniranje
Titanijum- laki metal, po osobinama sličan nerđajućem čeliku, može se obojiti termičkim ili
elektrolitskim putem, koristi se u izradi savremenog nakita
Živa- jedini metal koji je tečan na sobnoj temperaturi , korišćena za tkz amalgamsku pozlatu i
posrebrenje, do 1840. jedina šire korišćena metoda pozlate i posrebrenja, koristila se i za izradu
ogledala, kao I za izradu termometara i barometara, spojevi su joj vrlo otrovni
AUTOR SE NE SMATRA ODGOVORNIM ZA ŠTETU NASTALU POGREŠNOM ILI NESTRUČNOM

PRIMENOM BILO KOJE OD NAVEDENIH METODA RADA - AKO SE ODLUČITE DA KORISTITI NEKI OD
POSTUPAKA TO ČINITE NA VLASTITU ODGOVORNOST - UKOLIKO NEKU OD METODA NISTE NIKADA
KORISTILI NAJBOLJE JE DA PRIMENU ISTE PRVO ISPROBATE NA VEŠTAČKO KORODIRANIM
UZORCIMA ILI OTPADNOM MATERIJALU. OVAJ TEKST SASTAVLJEN JE U NAJBOLJOJ NAMJERI I
POSTAVLJEN JE NA FORUM U SVRHU POTPUNO BESPLATNOG KORIŠĆENJA. BILO KAKVO
NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENJE OVOG TEKSTA U KOMERCIJALNE SVRHE ZABRANJENO JE I KAŽNJIVO .

Recepture Za Čišćenje Pojedinih Metala PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Recepture Za Čišćenje Pojedinih Metala PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

RECEPTURE ZA ČIŠĆENJE

1.ČIŠĆENJE PREDMETA OD ZLATA:

1.1 ČIŠĆENJE AMONIJAČNOM VODOM

1.2 ČIŠĆENJE KISELIM RASTVOROM

1.3 SAPUN ZA POLIRANJE ZLATA

1.4 RASTVOR ZA ČIŠĆENJE PLEMENITIH METALA

1.5 IDENTIFIKACIJA ZLATA

1.5.1 IDENTIFIKACIJA KISELIM RASTVOROM KALAJ HLORIDA

2. ČIŠĆENJE PREDMETA OD SREBRA

OPŠTA NAPOMENA: Arheološke predmete u principu rađe čistimo mehanički, a hemijskim

2.1 ČIŠĆENJE RASTVOROM NA BAZI TIOURE

2.3 ČIŠĆENJE KREDNOM KAŠOM

2.4 KUPKA NA BAZI AMONIJAK - TIOSULFATA

2.5 KUPKA NA BAZI NATRIJUM- TIOSULFATA

2.6 ELEKTROHEMIJSKA REDUKCIJA

2.7 ALKALNO DITIONITSKA REDUKCIJA

Rastvorimo hidroksid u vodi i odmah po njegovom potpunom topljenju, tečnost ulijemo u do

2.8 PRAH ZA ČIŠĆENJE SREBRA

2.9 OBNOVA POSREBRENJA

2.9.1 SREBRENJE UTRLJAVANJEM

2.9.2 RASTVOR ZA POSREBRENJE URONJAVANJEM

Rastvorimo nitrat u 50 ml vode i pošto se rastvori dodamo ovom rastvoru rastvor

2.9.3 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / I

2.9.4 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / II

2.10. OBNOVA POZLATE

2.10.2 ELEKTROLITSKA POZLATA/I

2.10.3 ELEKTROLITSKA POZLATA /II

2.11 IDENTIFIKACIJA SREBRA

2.11.1 IDENTIFIKACIJA POMOĆU RASTVORA KALIJUM BIKROMATA

3. ČIŠĆENJE PREDMETA OD BAKRA I

OPŠTE NAPOMENE: Na arheološkim predmetima, velikim skulpturama radimo u principu

3.1 ČIŠĆENJE AMONIJAKOVIM CITRATOM

Kiselinu rastvorimo u vodi i rastvoru dodajemo amonijak (25%) do postizanja pH 9 – vrednost

3.2 ČIŠĆENJE INHIBIRANOM LIMUNSKOM KISELINOM

3.3 ČIŠĆENJE INHIBIRANOM FOSFORNOM KISELINOM

3.4 ČIŠĆENJE OKSALNOM KISELINOM

3.5 ČIŠĆENJE AMONIJEVIM KARBONATOM I SUMPORNOM KISELINOM

Za čišćenje većih objekata(arh.ukrasi, skulpture). Rastvorom A čistimo predmet od prašine,

3.6 ČIŠĆENJE KOMPLEXONOM III

Rastvoru A dodamo toliko rastvora B da dobijemo pH10 (kolorimetrijski).Odličan rastvor za čišćenje

3.7 ČIŠĆENJE NATRIJUMOVOM BAZOM

3.8 PASTA ZA ČIŠĆENJE

3.9 ČIŠĆENJE KALIJUM-NATRIJUM TARTARATOM

3.10 ELEKTROLITIČKO ČIŠĆENJE

3.12 CALGON (natrijum heksametafosfat)

Uklanja naslage kalcijumovih i magnezijumovih karbonata na arheološkim predmetima. Deluje i na

3.13.1 UKLANJANJE HLORIDA NATRIJUMOVIM SESKVIKARBONATOM

SREBRONITRATNA PROBA NA HLORIDE

3.13.2 UKLANJANJE HLORIDA ALKALNO –DITIONITSKOM REDUKCIJOM

3.13.3 EKSTRAKCIJA HLORIDA POMOĆU AMONIJAKOVIH PARA (Thouvenin-ov postupak)

3.13.4 STABILIZACIJA RASTVOROM BENZOTRIAZOLA(BTA)

3.14 OBNOVA OŠTEĆENIH PREMAZA

3.14.1 OBNOVA POZLATE

3.14.2 OBNOVA POSREBRENJA

3.14.3 NIKLOVANJE UTRLJAVANJEM

1 lit destilovane vode

3.14.5 ELEKTROLITSKO NIKLOVANJE

3.14.6 ELEKTROLITSKO KALAJISANJE

3.15 IDENTIFIKACIJA BAKRA

3.15.2 IDENTIFIKACIJA AMONIJAKOM

4. ČIŠĆENJE PREDMETA OD GVOŽĐA I ČELIKA

Hemijski simbol Fe- od latinskog ferrum

4.1 ČIŠĆENJE FOSFORNOM KISELINOM