AutoCAD 2011 Poglavlja U PDF U 13 17 PDF

Kratak sadržaj
POGLAVLJE 1:
Upoznavanje sa AutoCAD-om. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
POGLAVLJE 2:
Osnovne komande . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
POGLAVLJE 3:
Podešavanje crteža. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
POGLAVLJE 4:
Strategije za crtanje: Prvi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
POGLAVLJE 5:
Strategije za crtanje: Drugi deo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
POGLAVLJE 6:
Organizacija crteža pomoću nivoa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
POGLAVLJE 7:
Kombinovanje objekata pomoću blokova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
POGLAVLJE 8:
Kontrola teksta na crtežu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367
POGLAVLJE 9:
Dinamički blokovi i tabele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439
vii
viii Kratak sadržaj
POGLAVLJE 10:
Elevacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505
POGLAVLJE 11:
Šrafure, gradijenti i palete sa alatima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 555
POGLAVLJE 12:
Dimenzionisanje crteža. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593
POGLAVLJE 13:
Upravljanje spoljašnjim referencama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 657
POGLAVLJE 14:
Podešavanje crteža za štampanje pomoću
radnih listova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 699
POGLAVLJE 15:
Štampanje crteža iz AutoCAD-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 781
POGLAVLJE 16:
Crtanje geometrije u tri dimenzije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 831
POGLAVLJE 17:
Renderovanje i materijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 911
REČNIK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 945
INDEKS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 961
Sadržaj
POGLAVLJE 1
Upoznavanje sa AutoCAD-om. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Pokretanje AutoCAD-a.............................................................................................................................. 2
Ekran dobrodošlice............................................................................................................................ 2
Upoznavanje sa novim mogućnostima
(New Features Workshop)............................................................................................................... 3
Opcija Customer Involvement Program
(uključivanje kupaca)......................................................................................................................... 4
Upoznavanje sa korisničkim interfejsom AutoCAD-a............................................................ 4
Standardni radni prostori AutoCAD-a................................................................................ 5
Prelaz iz jednog u drugi radni prostor................................................................................ 6
Upoznavanje sa prozorom aplikacije AutoCAD-a............................................................................ 9
Upotreba prozora za unos komandi...................................................................................................17
Traka...............................................................................................................................................................18
Prikazivanje alata trake...................................................................................................................20
Skupljanje, premeštanje i skrivanje trake........................................................................20
Alati na traci........................................................................................................................................21
Prilagođavanje trake........................................................................................................................23
Okvir za dijalog Initial Setup.........................................................................................................24
Meni Aplikacije ..........................................................................................................................................25
Otvaranje crteža pomoću menija aplikacije............................................................................26
Prelaz iz jednog u drugi otvoreni crtež.....................................................................................29
Padajući meniji...........................................................................................................................................30
Palete.............................................................................................................................................................32
Radni prostori.....................................................................................................................................33
Upotreba tastature....................................................................................................................................34
Upotreba miša............................................................................................................................................34
Da li ste naučili?..........................................................................................................................................35
ix
x Sadržaj
POGLAVLJE 2
Osnovne komande . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Komanda LINE............................................................................................................................................38
Koordinate...........................................................................................................................................44
Relativne koordinate.......................................................................................................................48
Relativne dekartove koordinate..........................................................................................49
Relativne polarne koordinate..............................................................................................49
Režim direktnog unosa rastojanja..............................................................................................50
Crtanje oblika..............................................................................................................................................50
Crtanje pomoću relativnih dekartovih koordinata...............................................................51
Brisanje linija.......................................................................................................................................52
Kontrolisanje načina na koji se
prikazuju alati za izbor....................................................................................................................52
Upotreba relativnih polarnih koordinata.................................................................................53
Upotreba režima direktnog unosa rastojanja.........................................................................54
Komanda Offset.................................................................................................................................55
Komanda FILLET................................................................................................................................58
Kompletiranje slike...................................................................................................................................63
Kopiranje linija pomoću komande OFFSET
radi markiranja pozicije otvora....................................................................................................63
Produžavanje linija...........................................................................................................................64
Odsecanje linija.................................................................................................................................66
Ako vam je potrebno još vežbe............................................................................................................70
Da li ste naučili?..........................................................................................................................................71
POGLAVLJE 3
Podešavanje crteža. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Podešavanje jedinica crteža.................................................................................................................74
Podešavanje veličine crteža...................................................................................................................78
Mreža.....................................................................................................................................................79
Podešavanje granica crteža...........................................................................................................83
Crtanje uz pomoć opcija Grid i Snap..................................................................................................87
Bliže upoznavanje sa opcijom Dynamic Input.......................................................................90
Zapisivanje onog što ste uradili...........................................................................................................92
Jedinice u AutoCAD-u – rezime............................................................................................................95
Dužinske jedinice..............................................................................................................................95
Jedinice koje se koriste za uglove...............................................................................................96
Da li ste naučili?..........................................................................................................................................96
POGLAVLJE 4
Strategije za crtanje: Prvi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Raspoređivanje zidova.......................................................................................................................... 100
Polilinije............................................................................................................................................. 101
Uređivanje polilinije...................................................................................................................... 105
Crtanje linija spoljašnjeg zida.................................................................................................... 107
Crtanje unutrašnjih zidova......................................................................................................... 109
Sadržaj xi
Čišćenje linija zidova............................................................................................................ 112

Komanda Zoom..................................................................................................................... 115
Završetak unutrašnjih zidova............................................................................................ 119
Odsecanje otvora na zidovima................................................................................................. 121
Kreiranje otvora od 3'-0" (915 mm)................................................................................. 122
Kreiranje otvora od 7'-0" (2134 mm).............................................................................. 124
Kreiranje unutrašnjeg otvora za vrata od 2'-6" (762 mm)....................................... 125
Otvor za vrata plakara.......................................................................................................... 127
Kreiranje otvora....................................................................................................................................... 130
Crtanje vrata koja se polukružno otvaraju............................................................................ 130
Rotacija vrata.......................................................................................................................... 135
Crtanje luka za vrata............................................................................................................. 136
Kopiranje objekata........................................................................................................................ 140
Preslikavanje objekata poput slike u ogledalu.................................................................... 142
Promena veličine vrata kupatila............................................................................................... 145
Crtanje kliznih, staklenih vrata.................................................................................................. 147
Crtanje dvostrukih vrata ............................................................................................................. 156
Ako Vam je potrebno još vežbe........................................................................................................ 162
Alternativna staklena, klizna vrata........................................................................................... 162
Dodatak brvnari.............................................................................................................................. 163
Crtanje tri pogleda na blok......................................................................................................... 164
Da li ste naučili?....................................................................................................................................... 166
POGLAVLJE 5
Strategije za crtanje: Drugi deo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
Crtanje pragova....................................................................................................................................... 170
Crtanje prednjeg praga............................................................................................................... 170
Crtanje zadnjeg praga.................................................................................................................. 176
Crtanje verande i stepenica................................................................................................................ 177
Crtanje prednje verande ............................................................................................................ 178
Crtanje stubova verande.................................................................................................... 182
Crtanje stepenica................................................................................................................... 186
Crtanje zadnje verande i stepeništa............................................................................... 191
Završetak verande pomoću filtera za tačke................................................................. 195
Uređaji u kuhinji...................................................................................................................................... 198
Crtanje sudopere........................................................................................................................... 199
Opcija Object Snap Tracking i direktan unos rastojanja......................................... 199
Komande OFFSET i FILLET.................................................................................................. 201
Crtanje štednjaka i frižidera........................................................................................................ 203
Kompletiranje štednjaka pomoću parametara................................................................... 205
Geometrijska ograničenja.................................................................................................. 207
Crtanje ringli štednjaka....................................................................................................... 209
Primena dodatnih geometrijskih ograničenja............................................................ 210
Primena dimenzionih ograničenja.................................................................................. 213
Crtanje sudopere........................................................................................................................... 216
Crtanje kupatila....................................................................................................................................... 220
Uključivanje fiksnih kriterijuma za hvatanje karakterističnih tačaka objekata........ 220
Crtanje tuša...................................................................................................................................... 221
xii Sadržaj
Crtanje umivaonika i ogledala u kupatilu............................................................................. 224

Postavljanje WC šolje i polica.................................................................................................... 227
Crtanje jakuzi kade........................................................................................................................ 230
Ako vam je potrebno još vežbe......................................................................................................... 234
Ponovno crtanje brvnare............................................................................................................ 234
Crtanje nečeg drugog.................................................................................................................. 234
Crtanje nameštaja u brvnari....................................................................................................... 234
Crtanje zaptivača............................................................................................................................ 235
Crtanje parkinga............................................................................................................................. 237
Da li ste naučili?....................................................................................................................................... 238
POGLAVLJE 6
Organizacija crteža pomoću nivoa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
Upotreba nivoa kao alata za organizaciju..................................................................................... 242
Podešavanje nivoa......................................................................................................................... 243
Lista Layer List........................................................................................................................ 247
Kreiranje novih nivoa i dodeljivanje boja..................................................................... 248
Ostale kartice u okviru za dijalog Select Color............................................................ 252
Dodeljivanje tipova linija nivoima.................................................................................................... 256
Još malo o debljini linije..................................................................................................... 258
Pomoću editora Notepad................................................................................................... 259
Komanda LINETYPE.............................................................................................................. 259
Postojeći tipovi linija............................................................................................................ 259
Alat Express Tools.................................................................................................................. 260
Upotreba tekućeg nivoa kao alata za crtanje.............................................................. 260
Dodeljivanje objekata nivoima.......................................................................................................... 261
Izbor objekata pomoću prozora za izbor...................................................................... 264
Pano Quick Properties.................................................................................................................. 266
Izbor vrata i njihovih lukova....................................................................................................... 268
Izbor uređaja u kuhinji i kupatilu..................................................................................... 271
Izbor zidova pomoću komande Select Similar........................................................... 273
Automatski izbor prozorom.............................................................................................. 275
Uklanjanje objekata iz skupa izabranih objekata ..................................................... 276
Isključivanje i zamrzavanje nivoa............................................................................................. 276
Crtanje veznika............................................................................................................................... 280
Crtanje krova................................................................................................................................... 283
Kreiranje nadstrešnice......................................................................................................... 283
Podešavanje faktora razmere
tipova linija............................................................................................................................................... 289
Crtanje linije slemena krova....................................................................................................... 291
Alat Layer Walk............................................................................................................................... 292
Podešavanje osobina nivoa i objekata........................................................................................... 295
Izbor boja za nivoe i objekte...................................................................................................... 295
Dodeljivanje boje i tipa linije objektu
umesto nivou.................................................................................................................................. 295
Kako da boju ili tip linije proglasite tekućim........................................................................ 296
Alat ActionRecorder.............................................................................................................................. 297
Kreiranje stanja nivoa............................................................................................................................ 300
Sadržaj xiii
Ako vam je potrebno još vežbanja................................................................................................... 304

Eksperimentisanje sa tipovima linija i
razmerama za tipove linja........................................................................................................... 304
Podešavanje nivoa prema onome što se radi u vašoj grani ili profesiji..................... 305
Da li ste naučili?....................................................................................................................................... 305
POGLAVLJE 7
Kombinovanje objekata pomoću blokova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
Kreiranje bloka za vrata........................................................................................................................ 308
Umetanje bloka za vrata.............................................................................................................. 314
Kreiranje bloka i umetanje unutrašnjih vrata.............................................................. 317
Dinamički blokovi.......................................................................................................................... 319
Pronalaženje blokova na crtežu........................................................................................................ 321
Detekcija blokova pomoću čvorova....................................................................................... 321
Detekcija bloka pomoću komande LIST.............................323
Ispitivanje bloka pomoću palete Properties........................................................................ 325
Kreiranje bloka za prozor............................................................................................................ 326
Umetanje bloka za prozor................................................................................................................... 331
Rotacija bloka tokom umetanja................................................................................................ 333
Definisanje tačke umetanja pomoću opcije
Snap Tracking.................................................................................................................................. 335
Promena faktora razmere bloka pomoću
osobina objekata............................................................................................................................ 337
Završetak prozora.......................................................................................................................... 338
Popravljanje bloka.................................................................................................................................. 343
Deoba informacija između crteža..................................................................................................... 346
Prevlačenje između dva otvorena crteža.............................................................................. 346
Kopiranje objekata sa jednog na drugi crtež.............................................................. 349
Alat DesignCenter.......................................................................................................................... 350
Drugi način da se informacije dele
između crteža.................................................................................................................................. 356
Komanda WBLOCK............................................................................................................... 356
Umetanje jednog crteža u drugi...................................................................................... 359
Istraživanje paleta AutoCAD-a.......................................................................................... 359
Ako vam je potrebno još malo prakse............................................................................................ 363
Da li ste naučili?....................................................................................................................................... 365
POGLAVLJE 8
Kontrola teksta na crtežu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367
Podešavanje stilova teksta.................................................................................................................. 369
Definisanje veličine teksta i razmere crteža......................................................................... 370
Definisanje stila teksta za naslove pogleda.......................................................................... 371
Postavljanje naslova pogleda na crtež................................................................................... 375
Tekst Tipa Annotative........................................................................................................................... 378
Definisanje stila teksta za komentare..................................................................................... 379
Postavljanje natpisa sa imenima prostorija
na plan sprata.................................................................................................................................. 381
xiv Sadržaj
Premeštanje teksta i faktori razmere komentara....................................................... 384

Sinhronizacija položaja teksta komentara
sa različitim razmerama...................................................................................................... 387
Prekidanje linije pomoću komande BREAK........................389
Prekid linija pomoću komande TRIM............................................................................. 390
Tekst i mreža.................................................................................................................................... 391
Ravnanje teksta...................................................................................................................... 398
Završavanje mreže................................................................................................................ 399
Crtanje okvira i bloka sa zaglavljem........................................................................................ 401
Crtanje okvira.......................................................................................................................... 402
Crtanje zaglavlja.................................................................................................................... 405
Postavljanje teksta u zaglavlje.......................................................................................... 408
Zaglavlja koja postoje u AutoCAD-u.............................................................................. 415
Tekst u više redova................................................................................................................................. 417
Ubacivanje linka..................................................................................................................... 424
Provera pravopisa.......................................................................................................................... 427
Provera pravopisa na celom crtežu................................................................................ 430
Još neki aspekti teksta u više redova...................................................................................... 431
Tačke ravnanja........................................................................................................................ 431
Ubacivanje specijalnih karaktera..................................................................................... 435
Ako vam je potrebno još prakse....................................................................................................... 436
Da li ste naučili?....................................................................................................................................... 437
POGLAVLJE 9
Dinamički blokovi i tabele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439
Atributi mreže.......................................................................................................................................... 440
Definisanje blokova sa atributima........................................................................................... 445
Umetanje blokova sa atributima.............................................................................................. 446
Uređivanje teksta atributa.......................................................................................................... 449
Podešavanje više atributa za blok.................................................................................................... 450
Definisanje bloka sa više atributa............................................................................................ 454
Izračunavanje površine....................................................................................................... 456
Ubacivanje bloka sa informacijama
o prostorijama................................................................................................................................. 459
Uređivanje atributa....................................................................................................................... 464
Kontrola vidljivosti atributa........................................................................................................ 467
Još neki načini za upotrebu atributa....................................................................................... 471
Kreiranje dinamičkog bloka................................................................................................................ 472
Podešavanje parametara i akcija.............................................................................................. 473
Fino podešavanje dinamičkih blokova
pomoću palete Properties.......................................................................................................... 477
Umetanje dinamičkog bloka..................................................................................................... 480
Kreiranje tabela....................................................................................................................................... 485
Definisanje stila za tabelu........................................................................................................... 485
Crtanje tabele........................................................................................................................................... 489
Ubacivanje formula.............................................................................................................. 493
Kreiranje tabela na osnovu atributa........................................................................................ 497
Promena prikaza tabele...................................................................................................... 502
Sadržaj xv

Da li ste naučili?....................................................................................................................................... 504
POGLAVLJE 10
Elevacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505
Crtanje južne elevacije.......................................................................................................................... 506
Crtanje južne elevacije................................................................................................................. 506
Podešavanje linija koje definišu visinu................................................................................... 509
Projektovanje tačaka elevacije
pomoću konstrukcionih linija.................................................................................................... 510
Kopiranje objekata pomoću čvorova............................................................................. 512
Skraćivanje linija na elevaciji...................................................................................................... 515
Dodela nivoa elevaciji.................................................................................................................. 520
Crtanje stepenica na elevaciji.................................................................................................... 521
Crtanje prednje verande..................................................................................................... 521
Crtanje stubova ograde...................................................................................................... 525
Crtanje stepenika.................................................................................................................. 527
Crtanje oslonca i osnove..................................................................................................... 530
Preslikavanje verande.......................................................................................................... 532
Crtanje ostalih elevacija....................................................................................................................... 534
Kreiranje suprotne elevacije...................................................................................................... 534
Fino podešavanje nove južne elevacije................................................................................. 537
Kreiranje prednje i zadnje elevacije........................................................................................ 542
Razmera crteža i unutrašnje elevacije............................................................................................. 552
Crtanje unutrašnje elevacije............................................................................................................... 553
Ako vam je potrebno još vežbanja................................................................................................... 553
Da li ste naučili? ..............................................................................................................................................
POGLAVLJE 11
Šrafure, gradijenti i palete sa alatima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 555
Šrafiranje elevacije sa juga.................................................................................................................. 557
Pregled raspoloživih obrazaca.................................................................................................. 560
Šrafiranje ostatka elevacije sa juga.......................................................................................... 562
Primena šrafure za beton na temelju............................................................................. 562
Šrafiranje zida......................................................................................................................... 564
Šrafiranje ispupčenog dela................................................................................................ 565
Šrafiranje nekom bojom..................................................................................................... 566
Dodavanje specijalnih efekata ................................................................................................. 568
Senčenje sa gradijentom.................................................................................................... 568
Šrafure na planu sprata........................................................................................................................ 573
Šrafiranje poda................................................................................................................................ 573
Kreiranje korisnički definisanog obrasca za šrafure.................................................. 573
Kontrola početka šrafure.................................................................................................... 575
Završetak šrafiranja podova....................................................................................................... 576
Promena šrafirane površine................................................................................................................ 580
Kreiranje i rukovanje paletama
sa alatima................................................................................................................................................... 581
xvi Sadržaj
Kreiranje nove palete sa alatima.............................................................................................. 582

Podešavanje palete sa šrafurama............................................................................................. 584
Kreiranje palete sa komandama............................................................................................... 586
Kreiranje obrazaca za šrafiranja
ostalih elevacija.............................................................................................................................. 588
Kreiranje palete sa šrafurama.................................................................................................... 591
Da li ste naučili?....................................................................................................................................... 592
POGLAVLJE 12
Dimenzionisanje crteža. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593
Uvod u stilove kotiranja....................................................................................................................... 594
Kreiranje novog stila kotiranja.................................................................................................. 596
Ime stila kotiranja.................................................................................................................. 596
Kartica Lines............................................................................................................................ 598
Podešavanja na kartici Symbols and Arrows............................................................... 599
Promene na kartici Text...................................................................................................... 599
Podešavanja na kartici Fit................................................................................................... 601
Podešavanje kartice Primary UNITS
(arhitektonske jedinice)...................................................................................................... 602
Podešavanje kartice Primary UNITS (za metričke jedinice)................................... 604
Završno podešavanje stila kotiranja............................................................................... 605
Upoznavanje sa karticom Alternate UNITS........................608
Upoznavanje sa karticom Tolerances............................................................................ 609
Postavljanje kota na crtež.................................................................................................................... 614
Postavljanje horizontalnih kota................................................................................................ 614
Comanda Dimension Continue....................................................................................... 616
Komanda Dimension Baseline.......................................................................................... 618
Podešavanje vertikalnih kota............................................................................................ 619
Završetak kotiranja............................................................................................................... 621
Drugi tipovi kota..................................................................................................................................... 622
Radijalne kote.................................................................................................................................. 623
Ubacivanje radijalne kote................................................................................................... 623
Kotiranje prečnika................................................................................................................. 624
Dužina luka.............................................................................................................................. 625
Podešavanje osnovnih i izvedenih stilova................................................................... 626
Poravnate i dimenzije uglova.................................................................................................... 628
Poravnate kote....................................................................................................................... 629
Kotiranje uglova..................................................................................................................... 629
Kotiranje koordinata............................................................................................................ 631
Vodeće linije.................................................................................................................................... 634
Ubacivanje vodećih linija................................................................................................... 637
Promena kota........................................................................................................................................... 639
Promena kotnog teksta............................................................................................................... 640
Promena sadržaja kotnog teksta..................................................................................... 640
Premeštanje kota................................................................................................................... 642
Podešavanje razmaka između paralelnih kota........................................................... 644
Preklapanje kota............................................................................................................................. 645
Sadržaj xvii
Kotiranje kratkih rastojanja........................................................................................................ 647

Kotiranje garaže..................................................................................................................... 651
Kotiranje osne linije.............................................................................................................. 651
Dalja vežbanja................................................................................................................................. 654
Da li ste naučili? ...................................................................................................................................... 655
POGLAVLJE 13
Upravljanje spoljašnjim referencama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 657
Crtanje plana gradilišta........................................................................................................................ 658
Geodetske jedinice (Surveyor).................................................................................................. 658
Uvod u geodetske jedinice................................................................................................ 659
Raspoređivanje linija međe............................................................................................... 660
Crtanje prilaznog puta................................................................................................................. 663
Završetak automobilskog prilaza.................................................................................... 665
Dodavanje strelice za sever............................................................................................... 668
Podešavanje spoljašnje reference.................................................................................................... 670
Paleta sa spoljašnjim referencama.......................................................................................... 670
Organizacija nacrtanih objekata...................................................................................... 676
Premeštanje i rotacija spoljašnjih referenci.......................................................................... 678
Promena crteža koji se koristi kao spoljašnja referenca........................................................... 679
Promena spoljašnje reference proglašavanjem
te reference za tekući crtež......................................................................................................... 679
Promena spoljašnje reference iz crteža domaćina............................................................ 682
Ubacivanje slike na crtež............................................................................................................. 686
Upotreba spoljašnji referenci............................................................................................................. 690
Dodatne karakteristike spoljašnjih referenci................................................................................ 691
Podešavanje putanje spoljašnje reference........................................................................... 692
Ugrađivanje spoljašnjih referenci............................................................................................ 694
Dalje istraživanje..................................................................................................................................... 696
Poređenje tipova referenci......................................................................................................... 697
Da li ste naučili?....................................................................................................................................... 698
POGLAVLJE 14
Podešavanje crteža za štampanje pomoću
radnih listova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 699
Spremite se............................................................................................................................................... 701
Priprema bloka sa zaglavljem............................................................................................................ 702
Kreiranje reference bloka zaglavlja......................................................................................... 702
Podešavanje veličine i postavljanje zaglavlja u anglosaksonskim jedinicama.706
Podešavanje veličine i postavljanje zaglavlja
u metričkim jedinicama...................................................................................................... 707
Definisanje atributa.............................................................................................................. 709
Kreiranje bloka sa informacijama o listovima............................................................. 713
Podešavanje šablona za listove......................................................................................................... 714
Podešavanje parametara radnog lista.................................................................................... 716
xviii Sadržaj
Završetak šablona za listove...................................................................................................... 721

Kreiranje prvog lista iz skupa listova............................................................................................... 725
Sheet Set Manager................................................................................................................................. 727
Kreiranje novog skupa listova................................................................................................... 728
Dodavanje postojećeg crteža u skup listova....................................................................... 733
Kreiranje crteža pomoću Sheet Set Managera.................................................................... 737
Podešavanje radnih listova................................................................................................................. 741
Referenciranje modela................................................................................................................. 741
Kreiranje prikaza u prostoru modela...................................................................................... 744
Podešavanje razmere prikaza.................................................................................................... 746
Kopiranje radnih listova............................................................................................................... 749
Ubacivanje sadržaja iz DesignCenter-a......................................................................... 749
Kreiranje dodatnih radnih listova.................................................................................... 753
Ubacivanje novog radnog lista u Sheet Set Manager ............................................. 756
Promena imena i broja lista u Sheet Set Manageru.................................................. 756
Podešavanje sadržaja prikaza............................................................................................................ 759
Podešavanje razmere tipa linije................................................................................................ 760
Upravljanje datotekom u kojoj je list za plan sprata......................................................... 761
Lista sa planom sprata......................................................................................................... 762
Lista sa planom materijala za plan sprata.................................................................... 764
List sa vratima......................................................................................................................... 765
Upravljanje datotekom u kojoj je list sa elevacijama........................................................ 768
Podešavanje ostalih radnih listova za elevacije......................................................... 769
Podešavanje lista sa planom gradilišta.................................................................................. 771
Definisanje razmere novog prikaza................................................................................ 774
Zaključavanje i isključivanje prikaza....................................................................................... 776
Isključivanje prikaza.............................................................................................................. 777
Da liste naučili?........................................................................................................................................ 780
POGLAVLJE 15
Štampanje crteža iz AutoCAD-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 781
Upotreba okvira za dijalog Plot......................................................................................................... 783
Printer/Plotter ................................................................................................................................ 785
Veličina papira i broj kopija ....................................................................................................... 785
Grupa Plot Area (oblast koja se štampa)................................................................................ 786
Opcija Display......................................................................................................................... 786
Opcija Extents......................................................................................................................... 787
Opcija Limits............................................................................................................................ 787
Opcija View.............................................................................................................................. 789
Opcija Window....................................................................................................................... 790
Opcija Layout.......................................................................................................................... 791
Grupa Plot Scale............................................................................................................................. 791
Opcije Plot Offset i Plot................................................................................................................ 792
Prošireni okvir za dijalog Plot.................................................................................................... 794
Primena tabela sa stilovima za štampanje.................................................................................... 796
Uvod u datoteke sa tabelama
sa stilovima za štampanje........................................................................................................... 796
Sadržaj xix
Kako su organizovane datoteke sa tabelama

sa stilovima za štampanje.................................................................................................. 797
Pridruživanje tabela sa stilovima za štampanje crtežu............................................ 801
Štampanje crteža.................................................................................................................................... 806
Definisanje debljina linija za crtež........................................................................................... 806
Dodela debljina linija nivoima.......................................................................................... 809
Podešavanje ostalih osobina nivoa......................................................................................... 812
Podešavanje ostalih parametara za štampanje.................................................................. 812
Prethodni pregled pre štampanja........................................................................................... 814
Pregled odštampanih datoteka u programu Design Review................................................. 816
Štampanje crteža pomoću radnih listova...................................................................................... 818
Ažuriranje osobina nivoa u datoteci modela ...................................................................... 818
Štampanje jednog radnog lista................................................................................................ 820
Štampanje crteža sa više prikaza.............................................................................................. 822
Štampanje na štampaču velikih dimenzija.................................................................. 822
Publikovanje više radnih listova............................................................................................... 824
Publikovanje pomoću Sheet Set Managera......................................................................... 826
Rezime........................................................................................................................................................ 829
Da li ste naučili?....................................................................................................................................... 830
POGLAVLJE 16
Crtanje geometrije u tri dimenzije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 831
Modeliranje u tri dimenzije................................................................................................................. 833
Podešavanje radnog prostora za rad u tri dimenzije........................................................ 833
Podešavanje vizuelnog stila.............................................................................................. 838
Kreiranje zidova.............................................................................................................................. 839
Ubacivanje unutrašnjih zidova......................................................................................... 841
Kreiranje otvora za prozore i vrata........................................................................................... 842
Kreiranje kvadra za prozor................................................................................................. 846
Pomeranje i rotacija u tri dimenzije........................................................................................ 847
Prvo pravilo desne ruke...................................................................................................... 847
Odsecanje otvora........................................................................................................................... 850
Kreiranje poda, temelja i pragova.................................................................................................... 852
Kreiranje temelja i potpore......................................................................................................... 854
Kreiranje prozora............................................................................................................................ 855
Rotacija u tri dimenzije (drugo pravilo desne ruke).................................................. 861
Završavanje prozora............................................................................................................. 862
Ubacivanje obrtnih vrata i dvokrilnih vrata................................................................. 867
Navigacija pomoću kocke sa pogledom............................................................................... 869
Ubacivanje kliznih vrata...................................................................................................... 871
Kreiranje verandi............................................................................................................................ 874
Crtanje stepenika.................................................................................................................. 879
Crtanje ograde stepeništa.................................................................................................. 882
Crtanje pokrivača za verandu........................................................................................... 884
Preslikavanje prednje verande......................................................................................... 886
Postavljanje krova na brvnaru................................................................................................... 889
Podešavanje zidova brvnare............................................................................................. 894
Doterivanje zidova i krova................................................................................................. 898
xx Sadržaj
Smernice za rad u tri dimenzije......................................................................................................... 901

Ostali alati za zapreminsko modeliranje................................................................................ 903
Alati za modeliranje pomoću mreža....................................................................................... 906
Alati za površinsko modeliranje............................................................................................... 907
Da li ste naučili?....................................................................................................................................... 909
POGLAVLJE 17
Renderovanje i materijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 911
Kreiranje kamera za reprodukciju pogleda................................................................................... 912
Alat Loft............................................................................................................................................. 912
Kreiranje kamera............................................................................................................................ 916
Definisanje šeme osvetljavanja......................................................................................................... 921
Definisanje izvora svetlosti......................................................................................................... 921
Uključivanje senčenja................................................................................................................... 925
Prvo renderovanje......................................................................................................................... 926
Kontrola pozadine kod renderovanja..................................................................................... 930
Dodavanje materijala............................................................................................................................ 932
Podešavanje mapiranja materijala.......................................................................................... 937
Podešavanje veličine mape............................................................................................... 937
Ubacivanje teksture.............................................................................................................. 939
Renderovanje u datoteku........................................................................................................... 940
Da li ste naučili:........................................................................................................................................ 944
Rečnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 945
Brojevi i simboli.............................................................................................................................. 945
Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 961
POGLAVLJE 13
Upravljanje spoljašnjim
referencama
Plan sprata neke složene zgrade može se sastojati od nekoliko datoteka AutoCAD-a koje
su, kao spoljašnje reference, povezane sa tekućim crtežom. Na taj način je moguće da se razli-
čiti delovi crteža rade na različitim radnim stanicama (ili u različitim kancelarijama), a da sve,
ipak, ostane povezano sa centralnom datotekom. U mašinstvu se ovakav crtež može smatrati
sklopom, koji je povezan sa crtežima na kojima su prikazani delovi sklopa.
Spoljašnje reference (koristi se i termin xref) su datoteke tipa .dwg, koje se privremeno pove-
zuju sa tekućim crtežom i koje se koriste kao referentne informacije. Crtež koji je povezan
kao spoljašnja referenca prikazan je u tekućem crtežu. Iz tekućeg crteža je moguće manipuli-
sati njegovim nivoima, bojama, tipovima linija ili vidljivošću, ali taj crtež ipak nije stalan deo
tekućeg. Promene, napravljene na spoljašnjoj referenci u tekućem crtežu, se ne primenjuju na
osnovnu datoteku, koja je pridružena.
Spoljašnje reference su slične blokovima, po tome što se ponašaju kao zasebni objekti i što
se na crtež ubacuju na isti način. Blokovi su, međutim, delovi tekućeg crteža, dok spoljašnje
reference nisu.
Blokovi se mogu rastaviti na osnovne elemente, dok se sa spoljašnjim referencama to ne
može učiniti. Spoljašnje reference se, međutim, mogu konvertovati u blokove, i na taj način
postaju stalan deo tekućeg crteža. U sedmom poglavlju, „Kombinovanje objekata pomoću
blokova“, ste videli kako se menja blok sa prozorom i da se time menjaju svi primerci tog
bloka u tekućem crtežu. Blok, pritom, nije morao da se rastavlja. Isti mehanizam ažuriranja se
može primeniti i kod spoljašnjih referenci. Moguće je menjati crtež koji je referenciran, dok
ste u crtežu koji ga referencira. Upravljanje spoljašnjim referencama podrazumeva njihovo
podešavanje, manipulisanje njihovim izgledom na crtežu domaćinu, kao i njihovo ažuriranje.
Pre nego što počnete sa podešavanjem spoljašnje reference, treba da napravite plan gradilišta
brvnare. Nakon toga, na planu sprata ćete koristiti taj plan gradilišta. Na slici 13.1 se vide
linije plana gradilišta, koje čine spoljašnju referencu, dok su ostali objekti deo crteža doma-
ćina. Nakon ovih vežbanja, sagledaćete nekoliko načina koji se u projektnim biroima koriste
kao spoljašnje reference.
ff Upoznavanje sa spoljašnjim referencama
ff Kreiranje spoljašnjih referenci
ff Promena spoljašnjih referenci
657
ff Konvertovanje spoljašnjih referenci u blokove
658 POGLAVLJE 13 Upravljanje spoljašnjim referencama
Crtanje plana gradilišta

Plan sprata koji ćete koristiti je pojednostavljen, tako da ga možete nacrtati vrlo brzo, posle
čega ćete preći na spoljašnje reference. Osnovni elementi su:
ff Granične linije placa
ff Pristupni put do gradilišta
ff Strelica koja pokazuje sever
ff Indikacija mesta gde se na gradilištu nalazi zgrada
Prvi korak je da nacrtate granične linije placa.
SLIKA 13.1 Brvnara sa planom gradilišta kao spoljašnjom referencom
Geodetske jedinice (Surveyor)

Linije međe ćete nacrtati koristeći geodetske jedinice za uglove i decimalne stope za dužinske
mere. Prilikom definisanja linija međe, koristićete relativne polarne koordinate. Koordinate
se unose u formatu @rastojanje<ugao, gde se rastojanje zadaje u stopama i stotim delovima
stopa, dok se ugao zadaje u minutima.
Crtanje plana gradilišta 659
Uvod u geodetske jedinice

Geodetske jedinice (u građevini se koristi i termin azimut) opisuju smer linije od početne
tačke. Smer (azimut) se opisuje kao odstupanje od severa ili juga (naviše i naniže duž y ose),
prema istoku ili zapadu (desno i levo duž x ose). Smer se daje kao ugao u stepenima, minu-
tima i sekundima. Uglovi koji se ovde koriste nikad ne mogu biti veći od 90°, što znači da
linije azimuta moraju da budu u jednom od četiri kvadranta: severoistočnom, severozapad-
nom, jugoistočnom ili jugozapadnom. Ako se podesi da sever bude na vrhu plana sprata, onda
je jug dole, istok sa desne strane i zapad sa leve. Prema tome, kad linija ide naviše i udesno,
ona ima severoistočni smer, kad ide naniže i ulevo, ona ima jugozapadni smer itd. Linija koja
ima severoistočni smer sa odstupanjem od severa za 30 stepeni i 30 minuta se, u notaciji koja
se koristi u AutoCAD-u, prikazuje kao N30d30‘E. Na slici 13.2 možete da vidite nekoliko
primera linija, koje su nacrtane pomoću geodetskih jedinica.
Prva tačka Prva tačka

Druga tačka Druga tačka ug
ao ao
ug ug
ao ao
ug
Druga tačka
Druga tačka
Prva tačka Prva tačka
SLIKA 13.2 Crtanje linije pomoću geodetskih jedinica
Kod geodetskih jedinica, kosa linija koja ide naviše i ulevo, ima smer naniže i udesno, ako
krenete sa suprotnog kraja. To znači da kod crtanja linija međe treba da vodite računa da se,
prilikom crtanja segmenata linija, krećete u istom smeru (smeru kazaljke na satu ili suprotnom
od kazaljke na satu).
Važniji razlog zbog kojeg linije treba da se kreću u istom smeru je u načinu na koji se međa
opisuje. Pored crteža (geodetski plan), svaki deo međe ima i nešto što se zove zakonski opis.
Ovaj zakonski opis definiše jedan ugao kao početnu (kontrolnu) tačku, a onda se nastavlja sa
tekstualnim opisom međe, pri čemu se koriste azimuti i rastojanja. Svaki azimut i rastojanje se
zadaju na osnovu prethodnih, čime se dobija nešto što geometri zovu traverzama.
Konstruisanje, uravnotežavanje i zatvaranje traversi je tema za sebe. Razlog što sam ovo pomi-
njao je da vam pomognem da shvatite kako je geometrija, koja leži iza graničnih linija, na
mnogo načina bitnija nego sama ilustracija. Način na koji crtate graničnu liniju ima uticaj i
na način na koji će se ta parcela definisati u zemljišnim knjigama i kako će se definisati njen
vlasnik.
Raspoređivanje linija međe

Linije međe se, generalno, dimenzionišu pomoću azimuta i natpisa sa rastojanjima. Ove kote
se razlikuju od kota koje ste pravili u poslednjem poglavlju. One se obično definišu pomoću
nekoliko delova teksta koji sadrži smer (ugao) i rastojanje (dužinu) linije. Na slici 13.3 je
prikazano kako bi geometar nacrtao deo međe za parcelu na kojoj je brvnara. Podesićete novi
crtež, a zatim pomoću azimuta i rastojanja, koji su prikazani na slici 13.3, nacrtati liniju međe.
Ići ćete u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu.
SLIKA 13.3 Linija parcele sa azimutima i natpisima sa rastojanjima
1. Sa palete Quick Access izaberite dugme New, a zatim otvorite novu datoteku.
Kao šablon treba da se upotrebi datoteka acad.dwt.
U ovih prvih nekoliko odeljaka, sve jedinice su označene kao arhitektonske. Kasnije
ću vam pokazati kako da se dobije crtež i sa drugom razmerom.
2. Iz menija aplikacije izaberite Drawing Utilities  UNITS. Otvoriće se okvir
za dijalog Drawing UNITS. Promenite vrednost za Precision u oblasti
Length, na dva decimalna mesta (0.00).
SS
Decimalne jedinice za dužinu se koriste tako što se smatra da jedna jedinica predstavlja jednu stopu. U AutoCAD-u i
‚
AutoCAD-u LT se oznaka stope ( ) koristi samo kod arhitektonskih jedinica i jedinica tipa engineering.
3. U oblasti Angle, otvorite padajuću listu Type i izaberite opciju Surveyor‘s. Nakon
toga, promenite vrednost za Precision na minute (N 0d00‘ E).
4. Crteži plana sprata na kojima ste do sada radili su crtani tako da jedna jedinica
predstavlja jedan inč. Pošto je ovo crtež za geometre, promenićemo to, tako da jedna
jedinica predstavlja jednu stopu.
Promenite razmeru umetanja crteža, tako što ćete iz liste UNITS To Scale Inserted
Content izabrati opciju Feet. Okvir za dijalog Drawing UNITS bi kod vas trebalo da
liči na onaj sa slike 13.4. Izaberite OK.
SLIKA 13.4 Okvir za dijalog Drawing UNITS je podešen na jedinice tipa surveryor
Za plan gradilišta vam treba prostor od 250‘ x 150‘.

5. Podesite granice crteža. To možete uraditi pomoću komande LIMITS↵, koju unosite
na komandnoj liniji. Pritisnite ↵ da biste prihvatili podrazumevanu vrednost 0.00,
0.00 za donji levi ugao. Unesite 250, 150↵. Nemojte da koristite oznaku stope.
6. Unesite Z↵E↵ ili dva puta brzo kliknite srednji taster miša. Ovim se poziva opcija
extents, komande Zoom.
SS
Ako ste učitali liniju menija, granice crteža možete da podesite i pomoću opcije Drawing Limits, koja se nalazi u
meniju Format.
7. Napravite novi nivo, po imenu C-PROP-LINE. Dodelite mu boju sa brojem 172 i

proglasite ga tekućim.
8. Na statusnoj liniji uključite opciju Dynamic Input.
9. Pokrenite komandu LINE. Kao prvu tačku unesite 220, 130↵. Ovim se pokreće nova
linija pored gornjeg desnog ugla mreže.
10. Proverite da li je isključeno skokovito kretanje kursora (režim Snap). Nakon toga,
unesite sledeće:
@140<N90DW↵
@90<S42D30′W↵
@140<S67D30′E↵
@80<N52D49′E↵
@72<N6D9′30″E↵
↵
Komanda LINE se završava, a sada su nacrtane sve linije koje omeđuju parcelu
(slika 13.5).
SLIKA 13.5 Linije koje omeđuju parcelu na planu gradilišta
11. Pomoću komande Zoom malo približite oblast gornjeg desnog ugla linija međe.
Primetićete da poslednja linija koju ste nacrtali prelazi preko početne tačke (slika
13.6). Ovo se dešava zbog malog zaobljenja koje postoji, kad se linijski segmenti
crtaju sa uglovima koji se zaokružuju na sekundu. Ako ste od geometara čuli termin
uravnoteženje ili zatvaranje traverze, onda treba da znate da se misli na ispravljanje
ove male greške.
12. Sredite presek pomoću komande FILLET, sa poluprečnikom podešenim na 0.
Pozovite komandu Zoom Extents, da bi se prikazala cela parcela.
SLIKA 13.6 Otvorena traverza u početnoj i krajnjoj tački linije parcele
Crtanje prilaznog puta

Prilazni automobilski put je širok 8' i nalazi se na 5' od linije međe. Pristupni put je na 8' od
paralelne granične linije. Presek pristupnog puta i pristupnog automobilskog puta formiraju
uglove. U svakom od ovih preseka ćete napraviti ivičnjak sa poluprečnikom od 3'. Automobil-
ski prilaz se prostire na 70' od gornjeg desnog ugla parcele.
Nastavićete sa crtanjem:
1. Ako se ne vidi cela granična linija parcele, pozovite Zoom Extents i smanjite malo
faktor zumiranja.
2. Komandom Offset iskopirajte gornju horizontalnu liniju međe za 5' naniže.
Iskopirajte i ovu novu liniju za 8' naniže.
UPOZORENJE Prilikom unosa rastojanja treba da imate na umu da je jedna jedinica jed-
naka jednoj stopi, a ne inču kao što je bilo na planu sprata koji ste do sada crtali. U skladu
sa tim, kao rastojanje za kopiranje komandom Offset, treba da se unese 5 i 8, a ne 5' i 8'.
Pošto je jedna jedinica jednaka jednoj stopi, nema potrebe da iza broja stavljamo oznaku
stope.
3. Komandom offset iskopirajte krajnju desnu graničnu liniju parcele za 8' udesno
(pogledajte gornji deo slike 13.7). Ova linija pokazuje granicu pristupnog puta.
4. Napravite novi nivo po imenu C-ROAD. Dodelite mu belu boju (white) i proglasite
ga tekućim.
5. Izaberite tri nove linije, otvorite padajuću listu Layer (pano Layers, na kartici
Home), a zatim kliknite nivo C-ROAD. Ovim ste izabrane linije prebacili na nivo
C-ROAD. Pritisnite Esc da biste poništili izbor linija.
6. Produžite linije automobilskog prilaza do preseka sa pristupnim putem. Skratite
liniju pristupnog puta između dve linije automobilskog prilaza.
7. Zaoblite dva ugla, tamo gde se automobilski prilaz seče sa pristupnim putem.
Poluprečnik zaobljenja treba da bude 3' (pogledajte donji deo slike 13.7).
SLIKA 13.7 Kopiranje graničnih linija parcele komandom offset (gore) i završen presek
automobilskog prilaza i pristupnog puta (dole)
Završetak automobilskog prilaza

Osnovni element na planu gradilišta je informacija koja pokazuje kako je zgrada postavljena
na gradilištu, relativno u odnosu na granične linije parcele. Geometri kočićima označavaju
međe. Nakon označavanja međe, geometar počinje da označava i granice građevine. Kočići
se, generalno, postavljaju u kritičnim uglovima građevine i koriste kad građevinar počne da
pravi zgradu. Na ovom gradilištu vam je potreban samo jedan ugao, pošto se pretpostavlja da
su prednja vrata brvnare usmerena na istok. Ako malo detaljnije pogledate sliku 13.1, koju
smo dali ranije u ovom poglavlju, videćete da je kraj automobilskog prilaza u ravni sa gornjim,
zadnjim uglom brvnare. Od automobilskog prilaza se prostire trotoar, koji ide do prednjih i
zadnjih stepenica. Ovim je na planu gradilišta postavljena i brvnara (slika 13.8).
SLIKA 13.8 Automobilski prilaz i dvorište su poravnati sa brvnarom
Kotiranje plana gradilišta

Građevinski inženjeri i geometri obično, za definisanje dužina linija i lukova, koriste nat-
pise umesto kota. Pošto ne postoje pomoćne kotne linije koje pokazuju šta se kotira, to
je vrlo bitno gde će se postaviti natpis. Osim ako nije drugačije naznačeno, natpis pred-
stavlja dužinu linije ili krive do njenog kraja, ili do preseka sa drugim objektom.
Na primer, natpis 83' kod automobilskog prilaza govori da je taj prilaz dugačak 83 stope
i da je to dužina od njegovog preseka sa međom, do tačke gde se prilaz završava, blizu
brvnare. Pošto nema preseka, nije bitno da li se natpis stavlja ispod ili iznad linije. Postav-
ljanje natpisa, međutim, postaje bitno ako pogledamo donju ivicu prilaza.
Gornja strana donje ivice prilaza se ne seče ni sa jednom drugom linijom. To znači da
natpis 22' ukazuje na ukupnu dužinu linije (od jedne do druge krajnje tačke). Druga
strana linije je druga priča, jer se seče sa trotoarom. To znači da natpis 18.5' ukazuje na
dužinu od krajnje desne tačke, do preseka sa trotoarom.
Kotiranje plana gradilišta nastavak

Konvencionalne kote, poput onih koje ste kreirali u poslednjem poglavlju, se koriste
samo za označavanje rastojanja između dva objekta, a ne za definisanje dužine objekta.
Pogledajmo, na primer, širinu automobilskog prilaza ili trotoara. Pošto se meri rastojanje
između dva objekta, a ne rastojanje duž jednog objekta, to se koristi konvencionalna
kota. Sećate se da je TYP skraćenica za typical (tipičan). To govori da su trotoari široki 3.5',
dok ivičnjaci imaju poluprečnik od 3'.
Zamislite gradilište na litici, na nekom brdu, sa spektakularnim pogledom na jug i zapad. Da

biste omogućili da se taj pogled vidi, treba da promenite orijentaciju crteža gradilišta kada ga,
kao spoljašnju referencu, budete ubacivali u svoj crtež.
1. Na statusnoj liniji uključite Object Snap Tracking i proverite da li je uključen fiksni
kriterijum Endpoint. Nakon toga, počnite liniju u tački 83', sa leve strane od preseka
sa gornjom linijom automobilskog prilaza i međe.
2. Nacrtajte liniju pravo naniže za 24'. Nacrtajte još jednu liniju koja ide 22' udesno.
Nakon toga, prekinite komandu LINE.
3. Komandom OFFSET iskopirajte vertikalnu liniju za 22' udesno. Ovim se označava
kraj automobilskog prilaza.
4. Komandom Fillet zaoblite presek gornje linije automobilskog prilaza i leve
vertikalne linije (poluprečnik zaobljenja 0), kao i presek donje linije automobilskog
prilaza i desne vertikalne linije (poluprečnik zaobljenja 6') (slika 13.9).
5. Zadnji trotoar ćete nacrtati pomoću alata Object Snap Tracking. Liniju započnite na
3.333' (3'-4") od gornjeg, levog ugla automobilskog prilaza, do tačke koja je na
10.916' (10'-11") sa leve strane. Nastavite crtanjem prave linije naviše za 3.5' (3'-6"),
zatim još 10.916' (10'-11") unazad udesno, a onda prekinite komandu LINE.
Pogledajte gornji deo slike 13.10. Ako je potrebno, dimenzije možete da pogledate
na slici 13.8.
Ovaj ugao zaoblite

sa poluprečnikom 0
Ovaj ugao zaoblite sa poluprečnikom 6‘
SLIKA 13.9 Završetak automobilskog prilaza
6. Da biste nacrtali trotoar sa prednje i zadnje strane, pokrenite ponovo komandu LINE.
Nakon toga, kao prvu tačku, pokažite donji, levi ugao automobilskog prilaza.
7. Sledeća rastojanja možete da unesete pomoću direktnog unosa rastojanja i tako
nacrtate preostale linije trotoara, a možete i da uglove i rastojanja unesete onako
kako su prikazani:
43.333 <270↵
12.25<180↵
3.5<270↵
15.75<0↵
Dok je komanda LINE još uvek aktivna, pomoću kriterijuma Perpendicular završite
trotoar, a zatim pritisnite ↵, da biste završili komandu LINE.
NAPOMENA Pošto je u pitanju crtež sa decimalnim stopama, inči se unose preko deci-
malnog ekvivalenta. Na primer 4" je 0.333', pošto je 4"+12" = 0.33. Ako bi se koristile
arhitektonske jedinice, rastojanja u koraku 7 bi bila 43'-4" (43.333), 12'-3" (12.25), 3'-62
(3.5) i 15'-9" (15.75).
8. Napravite novi nivo po imenu C-SWLK, dodelite mu boju White (bela), a zatim
prednji i zadnji trotoar prebacite na novi nivo.
9. Na donjem delu slike 13.10, možete da vidite završen prednji i zadnji trotoar.
Pritisnite ↵ da biste završili komandu.
SLIKA 13.10 Prvi trotoar (gore) i drugi trotoar (dole)
Dodavanje strelice za sever

Zaključili ste da se istok nalazi sa desne strane brvnare, dok se sever nalazi na vrhu. Sada ćete
ubaciti strelicu za oznaku severa, koja će smerove pokazati nekome ko gleda crtež. To možete
uraditi na sledeći način:
1. Napravite nivo po imenu C-ANNO-NARW, sa belom bojom i proglasite ga tekućim.
2. Pokrenite komandu INSERT, a zatim pomoću dugmeta Browse, pronađite datoteku
SITE-MISC-NARW.dwg, koja se nalazi u okviru materijala koji se može skinuti za
trinaesto poglavlje.
Ako to već niste uradili, materijal za ovo poglavlje možete da preuzmete sa veb sajta
ove knjige, na adresi www.sybex.com/go/autocad2011ner ili www.autocadner.com.
3. U okviru za dijalog Insert proverite da li je Insertion Point jedina opcija podešena sa
Specify on Screen, a zatim kliknite OK. Postavite blok u gornji levi kvadrant plana,
izvan međe, kao što je prikazano na slici 13.11.
4. Otvorite okvir za dijalog Layer Properties Manager i promenite tip linije sa C-PROP-
LINE na PHANTOM2. (Moraćete da učitate ovaj tip linije. Pogledajte šesto
poglavlje "Organizacija crteža pomoću nivoa", ako je potrebno.)
5. Proverite da li su sistemske promenljive LTSCALE, PSLTSCALE i MSLTSCALE
podešene na 1, a zatim razmeru komentara (Annotation Scale) promenite na 1:20.
Sada je međa nacrtana linijom tipa PHANTOM2.
6. Na kraju, treba da podesite baznu tačku, odnosno lokaciju koja će biti zakačena za
kursor, kad se crtež bude ubacivao kao blok ili spoljašnja referenca.
Unesite BASE↵, a zatim pokažite donji, levi ugao automobilskog prilaza. Ako je
potrebno, pogledajte sliku 13.8. Crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 13.11.
7. Upamtite crtež pod imenom 13C-SPLAY1.dwg i smestite ga u fasciklu Training
Data.
SLIKA 13.11 Završen plan gradilišta

SAVET Sada ste počeli da uviđate kako Američki nacionalni standard obezbeđuje
izvesnu konzistentnost između disciplina. C je kôd discipline za građevinske planove
(Civil), dok je SP skraćenica za Site Plan (Plan gradilišta). To znači da je u pitanju crtež za
plan gradilišta u građevini.
Ovim ste završili plan gradilišta. Naredni korak je da se plan gradilišta, kao spoljašnja refe-
renca, pridruži crtežu brvnare.
Podešavanje spoljašnje reference

Kad se podešava spoljašnja referenca, prolazi se kroz proces koji je sličan sa umetanjem bloka
na crtež, kao što ste radili u sedmom poglavlju. Prvo se bira crtež koji se referencira, a zatim
se definiše položaj tačke umetanja. Postoje opcije i za faktore razmere u X i Y pravcu, kao i za
ugao rotacije, što je sve isto kao kod umetanja blokova. I ovde, kao i kod umetanja blokova,
možete da podesite komandu tako da se koriste podrazumevane opcije i da se ne postavljaju
pitanja.
Paleta sa spoljašnjim referencama

Operacije vezane za spoljašnje reference možete da pokrenete preko palete External Referen-
ces. Ova paleta se otvara ako izaberete karticu Insert, a zatim, na panou Reference, kliknete
dugme External References (mala strelica u donjem desnom uglu). Možete i da unesete XR↵.
Preko ove palete možete da pristupite različitim vrstama datoteka, uključujući i datoteke iz
AutoCAD-a (DWG). Mogu se koristiti i popularni formati za rasterske slike, kao što su JPG ili
TIF. Tu su i datoteke tipa DWF, DGN i PDF. DWF datoteke su vektorske datoteke sa slikama,
koje se mogu dobiti u nekim proizvodima Autodeska i koje su slične sa PDF datotekama.
Datoteke koje imaju ekstenziju .dgn su crteži napravljeni pomoću softvera MicroStation iz
firme Bentley Systems.
Naredne dve serije koraka će vas voditi kroz proces pridruživanja datoteke 13C-SPLAY1.dwg,
koja se kao spoljašnja referenca ubacuje u crtež 12A-FPLAY4.dwg:
1. Iz fascikle Training Data otvorite crtež 12A-FPLAY4 (ili sa mesta gde ste postavili
datoteke koje ste preuzeli uz ovo poglavlje), zumirajte tako da se vidi sve što je
nacrtano, a zatim napravite novi nivo po imenu A-ANNO-REFR. Dodelite mu boju
broj 162, a zatim nivo C-SITE-REFR proglasite tekućim.
2. Izaberite karticu Insert, a zatim kliknite dugme External References (mala
strelica u donjem desnom uglu panoa Reference). Ovim se otvara paleta
External References.
3. Izaberite dugme Attach DWG sa palete, kao što je prikazano na slici 13.12.
Otvoriće se okvir za dijalog Select Reference File.
Podešavanje spoljašnje reference 671
SLIKA 13.12 Dugme Attach DWG na paleti External References
4. U okviru za dijalog Select Reference File koji se otvara, pronađite fasciklu Training
Data (ili fasciklu u kojoj se nalaze datoteke iz ovog poglavlja) i izaberite crtež
13C-SPLAY1.dwg.
U prozoru za prethodni pregled će se prikazati mala sličica, kao što je prikazano na
slici 13.13.
5. Izaberite Open, da biste otvorili okvir za dijalog Attach External reference, a zatim
kliknite dugme Show Details, koje se nalazi u donjem levom uglu. Prikazaće se
putanja reference (slika 13.14).
U padajućoj listi Name, na dnu okvira za dijalog, će se prikazati datoteka koja se ubacuje –
13C-SPLAY1. Tu je i puna putanja do mesta gde se nalazi datoteka. U sredini okvira za dijalog
se nalaze tri opcije za proces umetanja, koje su slične onima koje se koriste kod okvira za
dijalog Insert, prilikom umetanja blokova. Jedino što treba da se definiše na ekranu je tačka
umetanja. Opcije Scale i Rotation treba da budu podešene na podrazumevane vrednosti. Ako
to nije slučaj, kliknite odgovarajuća polja za potvrdu, tako da okvir za dijalog odgovara pret-
hodnoj grafici. Nastavite na sledeći način:
1. Dok je okvir za dijalog Attach External reference još uvek otvoren, potvrdite polje
Specify on Screen u delu Insertion Point. To polje nemojte potvrđivati u oblastima
Scale i Rotation.
SLIKA 13.13 Izbor spoljašnje reference u okviru za dijalog Select Reference File
2. Proverite da li je u oblasti Reference Type potvrđena opcija Overlay. Tip putanje

podesite na Relative Path.
Okvir za dijalog Attach External Reference bi trebalo da izgleda kao na slici 13.14.
SLIKA 13.14 Okvir za dijalog External Reference sa referencom 13C-SPLAY1

Obratite pažnju na razliku između stavki Found In i Saved Path, koje su prikazane na
dnu okvira za dijalog. Različiti tipovi putanja su objašnjeni u odeljku pod naslovom
„Različiti tipovi putanja“.
Različiti tipovi putanja

Podrazumevani tip putanje je Full Path (puna putanja). Ako je izabrana opcija Full Path,
onda se referencirana datoteka nalazi na apsolutnoj putanji, koja uključuje i disk, fasciklu
i podfascikle na kojima se datoteka nalazi. Ako se koristi ovakav tip putanje, onda i drugi
korisnici moraju da imaju istu strukturu datoteka. To znači da prebacivanje reference sa
njene originalne lokacije vodi ka raskidu veze, tako da se crtež više neće prikazivati, osim
ako promenite putanju.
Druga mogućnost je Relative Path (relativna putanja). Ako je izabrana ova opcija,
AutoCAD će putanju pamtiti relativno u odnosu na crtež domaćin. Osnovna prednost
ovakvog načina rada se vidi ako su oba crteža na istom disku (C:\). Pošto su datoteke na
istom disku, relativna putanja ne sadrži ime diska, kao što je slučaj kod pune putanje. To
znači da možete da projekat prebacite na drugi disk ili ga smestite na CD ili DVD, a da
spoljašnje reference i dalje rade, pod uslovom da struktura fascikli ostane nepromenjena.
Treća opcija se retko koristi pošto kod nje i crtež domaćin i spoljašnja referenca moraju
da se nađu u istoj fascikli. U pitanju je opcija No Path, koja sadrži samo ime datoteke. U
skladu sa tim, AutoCAD prilikom rešavanja reference pretražuje samo fasciklu u kojoj je
i crtež domaćin.
Od tri ponuđene opcije najbolji izbor je opcija Relative Path. Ako se koristi ova opcija
morate da pazite da, pre nego što napravite spoljašnju referencu, upamtite crtež. Pošto
je putanja reference zasnovana na relativnoj poziciji dve datoteke, to je obavezno pam-
ćenje crteža pre nego što se izabere.
3. Izaberite OK. Vratićete se na crtež, a crtež plana gradilišta će se pojaviti na ekranu i

biće vezan za kursor.
4. Kao tačku umetanja pokažite gornji levi ugao stuba zadnje verande. Nakon toga,
zumirajte sa opcijom Zoom Extents.
Na crtežu će se prikazati plan gradilišta (slika 13.15).
SLIKA 13.15 Crtež 13C-SPLAY1 je pridružen crtežu 12A-FPLAY4
SAVET Ako se crtež 13C-SPLAY1 nalazi u pozadini ili je providan, proširite karticu refer-
ence na kartici Insert i poništite izbor dugmeta Xref Fading.
Obratite pažnju na razmeru crteža gradilišta. Uprkos razlici u jedinicama (crtež gradilišta kori-
sti jedinice koje su jednake jednoj stopi, a crtež plana sprata jedinice jednake jednom inču),
AutoCAD je automatski prilagodio veličinu plana gradilišta. Ova konverzija je urađena na
osnovu vrednosti Insertion UNITS, koju ste podesili pomoću komande UNITS. Kao što se
sećate, plan sprata je koristio inče, dok se na planu gradilišta koriste stope. Ako budete pažljivi
kad podešavate svoje crteže, omogućićete da i ovakve male stvari za vas uradi AutoCAD.
Tipovi referenci Attachment i Overlay: U čemu je razlika?

Spoljašnje reference su posebno popularne kod arhitektonskih i inženjerskih projekata.
Delimično je razlog i u tome što se u obe grane radi u timovima. Podelom projekta na
logičke celine pomoću spoljašnjih referenci, jedan član arhitektonskog tima može da
radi na planu prvog sprata, dok u isto vreme drugi član tima može da radi na planu
nameštaja. Dok arhitekte rade na svom projektu, elektronci mogu na svojim crtežima da
rade na planu električnih instalacija. Spoljašnje reference su, takođe, način da projektni
timovi kasnije sklope različite crteže u celinu.
Pošto su spoljašnje reference tako važan deo mnogih projekata, vrlo je bitno da pre nji-
hovog uključivanja malo razmislite. Ako izaberete pogrešan tip reference, to se može
negativno odraziti na ceo projekat.
Tipovi referenci Attachment i Overlay: U čemu je razlika? nastavak
Na ovoj slici su u crtežu SQUARE.DWG referencirane dve druge datoteke: PENTAGON.

DWG i CIRCLE.DWG. Tip reference kod datoteke PENTAGON.DWG je Attachment, dok
je tip za datoteku CIRCLE.DWG Overlay. Uprkos različitim tipovima referenci, ne postoji
razlika u načinu njihovog prikazivanja u crtežu SQUARE.DWG. U toj datoteci se vide i
petougao i krug i kvadrat.
Razlika između tipova Attachment i Overlay se ne može videti sve dok se crtež SQUARE.
DWG ne uključi, kao spoljašnja referenca u neki drugi crtež. Pogledajte objekte koji su
prikazani u datoteci TRIANGLE.DWG. Prikazani su petougao i kvadrat, ali krug nije.
Tip reference Overlay

Kad je tip reference podešen na Overlay, ta referenca se odbacuje prilikom ubacivanja
crteža domaćina u drugi crtež. U ovom primeru se datoteka CIRCLE.DWG kao referenca
pridružuje datoteci SQUARE.DWG. Tip je overlay. Rezultat je da se krug prikazuje u dato-
teci Square.dwg, ali se ne prikazuje kad se ta datoteka kao referenca ubaci u drugi crtež
(TRIANGLE.DWG).
Tip reference Attachment

Ako je tip reference podešena na Attachment, onda se referenca uvek prikazuje. Iako
crtež PENTAGON.DWG nije direktno ubačen u crtež TRIANGLE.DWG, njegovi objekti se
tamo ipak prikazuju. U ovom scenariju je crtež PENTAGON.DWG ugnežđena spoljašnja
referenca. Može se reći da se u datoteci TRIANGLE.DWG prikazuje datoteka PENTAGON.
DWG, pošto je ona pridružena datoteci SQUARE.DWG i da će ona biti ugnežđena refe-
renca u svakoj datoteci u kojoj se referencira datoteka SQUARE.DWG.
Tipovi referenci Attachment i Overlay: U čemu je razlika? nastavak

Pazite na kružne reference
Kada se koristi tip reference Attachment, postoji opasnost i da se jave kružne reference.
U prethodnom primeru je crtež PENTAGON.DWG pridružen datoteci SQUARE.DWG, dok
je datoteka SQUARE.DWG pridružena datoteci TRIANGLE.DWG. To znači da je datoteka
PENTAGON.DWG ugnežđena referenca u datoteci TRIANGLE.DWG. Pošto se koristi tip
reference Attachment, crtež TRIANGLE.DWG se ne može referencirati u datotekama
SQUARE.DWG ili PENTAGON.DWG, a da se pri tome ne dobiju kružne reference.
Kružna referenca se javlja kad crtež, koji sadrži niz ugnežđenih referenci, na kraju refe-
rencira na samog sebe. Pošto je sve sa leve strane ugnežđena referenca, to niz referenci
PENTAGON.DWG ® SQUARE.DWG ® TRIANGLE.DWG ® PENTAGON.DWG, predstavlja
kružnu referencu.
Iz tog razloga preporučujem da uvek kao podrazumevanu vrednost koristite referencu
tipa Overlay, osim ako imate specijalan razlog da koristite tip Attachment. Ako se koristi
referenca tipa Overlay, onda mogu da se prave reference između bilo kojih crteža, a da
pri tome ne mora da se vodi računa o kružnim referencama.
Organizacija nacrtanih objekata

Pridružene spoljašnje reference se prikazuju potpuno isto kao što izgledaju u osnovnom crtežu.
Crtež sada izgleda pretrpano. Kada budete koristili ovu datoteku, kao deo plana gradilišta,
ili deo crteža brvnare, nećete želeti da se vide sve informacije. Čak, suprotno, želećete da se
većina informacija ne vidi. Ovo ćete uraditi zamrzavanjem nivoa, kao što ćemo objasniti u
narednom poglavlju. Za sada ćete samo prebaciti elevacije i napomene izvan oblasti gradilišta.
Koristićete stanje nivoa, pomoću kojeg se možete vratiti na trenutnu konfiguraciju nivoa. Evo
kako se to radi:
1. Sa panoa Layers, na kartici Home, proširite padajuću listu Layer State i izaberite
opciju Manage Layer States (slika 13.16).
SLIKA 13.16 Pristup okviru za dijalog Layer States Manager, sa trake
2. U okviru za dijalog Layer States Manager, izaberite dugme New, a zatim novom
stanju dajte ime Plan and Elev No Hatch.
3. Izaberite OK da biste zatvorili okvir za dijalog New Layer States, a zatim izaberite
Close, da biste upamtili stanje nivoa i vratili se na crtež.
4. Uključite i odmrznite sve nivoe.
SAVET Isprobajte kako rade komande LAYON (Turn All Alyers On) i LAYTHW (Thaw All
Layers) koje se nalaze na proširenom panou Layers, na kartici Home.
5. Pažljivo premestite elevacije i napomene izvan linija međe. Na slici 13.17 su

prikazane elevacije, koje su postavljene sa desne strane prostora za crtanje.
SLIKA 13.17 Elevacije i napomene su pomerene sa desne strane prostora za crtanje
6. Proširite još jednom padajuću listu Layer States i izaberite stanje Plan and Elev No
Hatch.
Ovim se vraća izabrano stanje, a nivoi se vraćaju u stanja u kojima su bili u trenutku
zapisivanja stanja.
Premeštanje i rotacija spoljašnjih referenci

Sada ćete da zarotirate plan gradilišta, da bi odgovarao orijentaciji brvnare.
1. Zamrznite nivo A-ANNO-DIMS.
2. Pokrenite komandu ROTATE, kliknite plan sprata, a zatim pritisnite ↵.
3. Da biste kao tačku rotacije pokazali tačku umetanja spoljašnje reference, aktivirajte
kriterijum Insert, a zatim pokažite bilo koji objekat na planu gradilišta.
4. Kada se pojavi odziv Specify rotation angle or: unesite 90↵.
Ovim se plan gradilišta rotira za 90° u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu,
što odgovara orijentaciji brvnare (slika 13.18).
SLIKA 13.18 Spoljašnja referenca plana gradilišta je sada zarotirana i pravilno postav-
ljena u odnosu na crtež brvnare
5. Upamtite tekući crtež (12A-FPLAY4), pod imenom 13A-FPLAY1.dwg.

Promena crteža koji se koristi kao spoljašnja referenca 679
U ovom crtežu ste definisali crtež 13C-SPLAY1, kao spoljašnju referencu. Naredni korak je da
se promeni crtež 13C-SPLAY1 i da se vidi kako to utiče na crtež domaćin.
Promena crteža koji se koristi kao

spoljašnja referenca
Spoljašnja referenca se menja tako što se taj crtež proglasi tekućim, promeni se šta je potrebno,
te promene se upamte, a zatim se crtež domaćin proglasi tekućim i ponovo se učita spoljašnja
referenca. Korisnici koji koriste verziju AutoCAD, mogu i da menjaju spoljašnju referencu
pomoću specijalnih komandi za modifikaciju, koje se pozivaju dok je aktivan crtež domaćin. U
ovom odeljku ću demonstrirati oba metoda. Počećemo otvaranjem crteža 13C-SPLAY1.dwg i
podešavanjem širine puta. Nakon toga ćemo preći u crtež 13A-FPLAY1 i pomoću AutoCAD-
a promeniti plan gradilišta, kao spoljašnju referencu. U ovom slučaju ćemo promeniti liniju
međe i strelicu koja označava sever.
Promena spoljašnje reference proglašavanjem

te reference za tekući crtež
Najduži deo automobilskog prilaza je širine 8‘-0“. Ovo želimo da povećamo na 10‘-0“. Pro-
menu ćemo napraviti na planu gradilišta, a posle ćemo to učitati u crtež brvnare.
1. Dok je crtež 13C-SPLAY1 tekući, zumirajte oblast koja sadrži put i automobilski
prilaz.
2. Komandom offset iskopirajte donju liniju puta za 2‘ naniže, kao što je prikazano na
gornjem delu slike 13.19.
NAPOMENA Upamtite da jedna jedinica na planu gradilišta predstavlja jednu stopu, a

ne inč, kao što je na crtežu brvnare. U skladu sa time, ovde kod unosa rastojanja nije
potrebno unositi oznake stopa. Na primer, u koraku 2 treba uneti 2↵, a ne 2'↵.
3. Komandom Fillet zaoblite desnu stranu, sa poluprečnikom 3', a levu sa

poluprečnikom 6'.
4. Obrišite originalnu liniju i poluprečnik.
Automobilski prilaz je sada širine 10', kao što je prikazano na donjem delu slike
13.19.
5. Upamtite crtež 13C-SPLAY1.
Iako ćemo kasnije menjati još neke stvari, ovim se završavaju promene koje se
odnose na plan gradilišta u ovom vežbanju. Sada možete da se vratite na crtež
brvnare.
SLIKA 13.19 Komandom Offset iskopirajte donju liniju automobilskog prilaza (gore), zao-
blite nove linije i izbrišite postojeće poluprečnike (dole)
6. Pređite u datoteku 13A-FPLAY1. Na dnu prozora AutoCAD-a će se prikazati balon

sa porukom (slika 13.20), koja ukazuje na ikonu Manage Xrefs.
SLIKA 13.20 Balon sa porukom koji ukazuje na to da je spoljašnja referenca promenjena
Ovo ukazuje na to da je crtež koji je ubačen kao spoljašnja referenca, zapisivan

nakon pridruživanja tekućem crtežu. Mogli biste da kliknete link plave boje i da tako
ažurirate datoteku, ali ćemo u ovom slučaju pogledati kako se to radi pomoću palete
External reference.
7. Otvorite paletu External reference, kao što je prikazano na slici 13.21, a zatim je
razvucite da bi se proširila.
Na paleti se prikazuju najvažnije informacije koje se odnose na datoteke koje su

pridružene kao spoljašnje reference, uključujući i njihov status. Kad iznad reference
postavite kursor, prikazaće se podsetnik sa slikom i dodatnim informacijama o toj
datoteci. U ovom slučaju, paleta ukazuje na to da datoteka 13C-SPLAY1 treba da se
ponovo učita.
SLIKA 13.21 Paleta External Reference sa prikazanim statusom spoljašnjih referenci
8. Sa palete izaberite spoljašnju referencu 13C-SPLAY1, kliknite desnim tasterom miša

i iz kontekstnog menija izaberite opciju reload.
Ovim se AutoCAD-u nalaže da ponovo pročita spoljašnju referencu i da ažurira
tekući crtež. Na crtežu brvnare je sada prikazan automobilski prilaz širine 10' (slika
13.22).
9. Zatvorite datoteku 13C-SPLAY1, ali neka crtež 13A-FPLAY1 ostane otvoren.
10. Crtež brvnare upamtite pod imenom 13A-FPLAY2.dwg.
U ovoj vežbi ste videli kako se crtež domaćin ažurira kad se pređe u crtež koji je ubačen kao
spoljašnja referenca, koji se zatim promeni, upamti i ponovo učita. Kad se radi sa spoljaš-
njim referencama nivoi dodatno dobijaju na značaju. Na jednom crtežu ih možete podesiti na
jedan način, a na drugi način u spoljašnjoj referenci te iste datoteke u datoteci domaćinu. Isti
crtež možete da kao spoljašnju referencu ubacite u veći broj drugih datoteka i da u svakoj od
njih podesite drugačije karakteristike nivoa, kao što su vidljivost, boja ili tip linije. Te dato-
teke se kao takve pamte sa datotekama domaćinima. Spoljašnje reference su vrlo moćan alat
koji postoji u AutoCAD-u. O mogućim primenama ovog alata ćete više naučiti do kraja ovog
poglavlja.
SLIKA 13.22 Crtež brvnare sa ažuriranim planom gradilišta, koji je ubačen kao spoljašnja referenca
Promena spoljašnje reference iz crteža domaćina

Ponekad su potrebne samo male promene na crtežu koji je ubačen kao spoljašnja referenca.
Komanda Edit reference in Place (REFEDIT) je sjajan alat da se to uradi, a da se pri tome ne
napušta crtež. Pomoću ovog alata ne možete da radite takve stvari, kao što je kreiranje novog
nivoa, ali su na raspolaganju mnoge uobičajene komande. Ovo ćemo demonstrirati tako što
ćemo na planu gradilišta promeniti nekoliko stvari.
1. U datoteci 13A-FPLAY2 proglasite nivo 0 tekućim.
2. Zumirajte tako da se vidi brvnara i donji deo linije međe (slika 13.23).
3. Izaberite liniju međe, ili neki drugi objekat koji se nalazi na crtežu 13C-SPLAY1.
Otvoriće se kontekstna kartica External reference (slika 13.24), na kojoj se nalaze
mnoge od komandi koje se koriste sa spoljašnjim referencama.
SS
Komanda REFEDIT se odnosi i na blokove i na spoljašnje reference. Tehničkim žargonom, u AutoCAD-u se i blokovi
i spoljašnje reference označavaju kao reference.
SLIKA 13.23 Brvnara i donji deo linije međe
SLIKA 13.24 Kontekstna kartica External reference koja se otvara nakon što se izabere
spoljašnja referenca
4. Na panou Edit, kontekstne kartice External reference, izaberite komandu Edit

reference in Place (REFEDIT).
Komandu REFEDIT možete i da izaberete sa panoa Reference, koji se nalazi na
kartici Insert, ili ako izaberete spoljašnju referencu i iz kontekstnog menija koji se
otvara desnim tasterom miša izaberete opciju Edit Xref In Place. Otvoriće se okvir
za dijalog Reference Edit (slika 13.25). Na kartici Identify Reference je, kao
izabrana referenca, prikazan crtež 13C-SPLAY1, dok je kao ugnežđena referenca
prikazan blok sa strelicom koja označava sever. U prozoru za prethodni pregled se
vidi kako ovaj crtež izgleda.
5. Izaberite OK. Na desnom kraju trake će se otvoriti kontekstni pano Edit Reference.
SLIKA 13.25 Okvir za dijalog Reference Edit
UPOZORENJE Čak i ako ste alat Auto Save podesili tako da se crtež automatski zapisuje
u određenim vremenskim intervalima (Meni aplikacije  Options  Open and Save 
File Safety Precautions  Automatic Save, ili SAVETIME↵), tokom promene reference se
zapisivanje ne obavlja.
Sada na planu gradilišta, koji ste izabrali, možete da koristite mnoge od komandi za
crtanje ili promenu crteža.
6. Otvorite Layer Properties Manager. Primetićete da se tu pojavilo nekoliko novih
nivoa.
Na vrhu su nivoi $0$ C-PROP-LINE i $0$ C-ROAD, dok su niže u listi opcije
0-REfEdit0, 13C-SPLAY1|C-PROp-LINE i 13C-SPLAY1|C-ROAD. Imena nivoa
koja su odvojena uspravnom crtom ukazuju da su ti nivoi sa crteža koji je ubačen
kao spoljašnja referenca (C-SPLAY1). Za njih se kaže da su zavisni od spoljašnje
reference. Nivoi 13C-SPLAY1|C-PROp-LINE i 13C-SPLAY1|C-ROAD se u okviru
za dijalog Layer Properties Manager prikazuju čak i ako tog trenutka ne radite sa
spoljašnjom referencom.
Jedno od ograničenja koja postoje kod rada sa nivoima, je da nivo koji dolazi iz
crteža koji je ubačen kao spoljašnja referenca, ne možete da, u crtežu domaćinu,
proglasite tekućim. Nivoi na vrhu okvira za dijalog (oni koji imaju znak $ u imenu)
su privremeni i sadrže objekte koji se kreiraju tokom sesije u kojoj se menja
spoljašnja referenca. Kad se ta sesija završi objekti se prebacuju na odgovarajući
nivo iz spoljašnje reference.
7. Proglasite nivo $0$C-PROP-LINE tekućim, a zatim komandom offset iskopirajte
donju, desnu dijagonalnu liniju međe za 10'-0" (3048) udesno (slika 13.26).
UPOZORENJE Kada se pomoću komande REFEDIT menja crtež koji ima drugačije
jedinice od tekućeg crteža, tekući crtež uvek ima prioritet. To važi i za ovaj primer. Iako je
referenca koju ste menjali podešena da koristi decimalne stope, tekući crtež je podešen
sa arhitektonskim jedinicama, pa se zbog toga, prilikom unosa stopa, mora koristiti
oznaka stope ('). Zbog toga ste, kod unosa rastojanja za koje se linija međe kopira kom-
andom offset (10'), morali da postavite oznaku stope.
Zaoblite ovaj ugao
Komandom offset
iskopirajte, a zatim
obrišite ovu liniju
Zaoblite ovaj ugao
SLIKA 13.26 Nova linija međe kreirana u crtežu koji je referenciran
Zaoblite ovaj ugao

Komandom offset iskopirajte, a zatim obrišite ovu liniju
Zaoblite ovaj ugao
8. Zaoblite dve linije koje se seku sa linijom koju ste upravo iskopirali komandom
offset, sa poluprečnikom 0. Obrišite originalnu liniju (slika 13.26).
9. Izaberite dugme Save Changes na kontekstnom panou Edit Reference na
traci, koja je dodata na kraj svake kartice na traci.
Kada se otvori okvir za dijalog Warning, kliknite OK. Promene koje ste napravili na
planu gradilišta su sada zapisane u datoteci 13C-SPLAY1, a alat Edit In-Place
završava svoj posao.
10. Pozovite komandu Zoom Extents, a zatim malo smanjite faktor zumiranja, tako da se
vidi celo gradilište (slika 13.27). Upamtite ovu datoteku. Ime je i dalje
13A-FPLAY2.dwg.
SLIKA 13.27 Crtež 13C-SPLAY2 sa promenjenom referencom plana gradilišta
U ovoj vežbi ste videli kako se crtež domaćin ažurira, kad se promeni spoljašnja referenca.
Videli ste i kako, pomoću zavisnih nivoa, možete da kontrolišete izgled objekata na spoljašnjoj
referenci iz crteža domaćina. Crtež može da posluži kao spoljašnja referenca na više crteža u
isto vreme i da u svakom od njih izgleda drugačije, uključujući položaj, rotaciju i razmeru.
Rezultat promene spoljašnje reference na licu mesta se, međutim, mora da upiše u originalni
crtež, da bi se videlo i u referenci. Promena spoljašnje reference na licu mesta se obično vrši
kad rezultat vodi ka stalnim promenama originalnog crteža.
Ubacivanje slike na crtež

Kao spoljašnje reference ne moraju da se ubacuju samo crteži, već je to moguće uraditi i sa
datotekama u kojima se nalaze slike. Na ovaj način možete da na crtež ubacite digitalne foto-
grafije ili skenirane slike, kao i umetničke slike ili građevinske oblike. Procedura je slična sa
ubacivanjem crteža kao spoljašnje reference. Samo pratite sledeće korake:
Napravite novi nivo po imenu A-ANNO-REFR-IAMG, proglasite ga tekućim, a zatim otvorite

paletu External References (pano Palettes, na kartici View).
2. Desnim tasterom miša kliknite u praznom delu oblasti File References, ispod
postojećih imena datoteka i iz kontekstnog menija izaberite opciju Attach Image
(slika 13.28). Otvoriće se okvir za dijalog Select Image File.
Možete i da kliknete strelicu usmerenu naniže, koja se nalazi pored dugmeta Attach
DWG i da iz kontekstnog menija izaberete opciju Attach Image.
SLIKA 13.28 Pridruživanje slike pomoću palete External References
3. Većina formata datoteka u kojima se nalaze slike je kompatibilno sa AutoCAD-om

2011. P
ronađite datoteku CabinLand.jpg koja se nalazi u materijalu koji ste preuzeli
uz ovo poglavlje, a zatim izaberite dugme Open (slika 13.29).
Datoteku CabinLand.jpg možete da preuzmete sa veb sajta ove knjige, sa adrese
www.sybex.com/go/autocad2011ner, ili www.autocadner.com.
SAVET Pomoću programa AutoCAD Raster Design možete da proširite listu kompatibil-
nih formata, tako da se tu nađu i drugi popularni formati za slike, kao što su USGS Digital
Elevation Model (DEM) ili MrSID (SID) datoteke. I DEM i SID datoteke su posebno popu-
larne u građevini i u oblasti geografskih informacionih sistema (GIS).
SLIKA 13.29 Izbor slike koja će se referencirati u okviru za dijalog Select Reference File
SAVET Kad birate datoteku sa slikom u okviru za dijalog Select Reference File se prika-
zuje prethodni pregled. Pomoću strelica sa tastature možete da promenite izabranu
sliku i pridruženi prethodni pregled.
4. Okvir za dijalog Attach Image, koji se otvara, je sličan sa okvirom za dijalog

External reference, koji ste već videli u ovom poglavlju. Kao tip putanje izaberite
opciju Relative Path. Potvrdite opcije Specify on Screen i za Scale i za Insertion
Point (slika 13.30), a zatim kliknite OK.
SLIKA 13.30 Izbor opcije Relative Path i tipa putanje u okviru za dijalog Attach Image
5. Kliknite jednom u prostoru za crtanje, da biste definisali donji levi ugao slike, a
zatim pomerite kursor i kliknite ponovo da biste definisali pravougaonik u kome se
nalazi slika.
Slika će se prikazati unutar pokazanog okvira (slika 13.31). Tačna veličina i lokacija
okvira u ovoj vežbi nije bitna, tako da to možete da zanemarite. U narednom
poglavlju ćete odlučiti kako da se slika prikaže u kontekstu ostatka crteža.
SLIKA 13.31 Postavljanje referencirane slike na crtež
Promenljiva IMAGEFRAME određuje vidljivost okvira slike, kao i njegovo ponašanje

kad se klikne. Ako se promenljiva podesi na nula, onda se okvir ne vidi, a ni slika ne
može da se bira ili menja. Ako se vrednost promenljive podesi na 1, onda se okvir
prikazuje, a slika se može birati. Okvir se prikazuje i kad se slika štampa (štampanje
je objašnjeno u petnaestom poglavlju „Štampanje crteža iz AutoCAD-a“). Ako se
IMAGEFRAME podesi na 2, onda se okvir prikazuje u prikazu i može se birati, ali se
okvir ne prikazuje tokom štampanja. Ova promenljiva se odnosi na sve slike na
crtežu.
6. Unesite IMAGEFRAME ↵ 2↵, da biste promenljivu podesili na 2.
7. Upamtite crtež pod imenom 13A-FPLAY3.dwg i zatvorite datoteku.
Ovo je sve što se tiče ubacivanja slika na crteže u AutoCAD-u. Sliku možete da rotirate i da joj
menjate veličinu pomoću istih alata, koje biste koristili za druge objekte. Veličinu slike možete
da menjate tako što izaberete sliku i pomerate čvorove. Ako dva puta brzo kliknete sliku,
možete da dođete do nekih osnovnih alata za uređivanje slike. Slobodno isprobajte ove alate,
ali se nemojte brinuti o samoj slici. Ono što promenite odnosi se samo na AutoCAD.
Upotreba spoljašnji referenci

Spoljašnje reference se mogu koristiti na više načina. Opisaću dva načina primene koji se često
koriste.
Pretpostavimo da na projektu radite kao projektant enterijera i da vas je angažovao vodeći arhi-
tekta. Arhitekta vam je dao crtež sa planom sprata, koji se još uvek menja. Vi ste tu datoteku
prebacili na svoj disk, u fasciklu koju ste specijalno pripremili za to. Nakon toga ste taj crtež
kao spoljašnju referencu ubacili u svoj crtež i postavili to kao pozadinu (preko ovog crteža
ćete crtati). Nakon toga možete da nastavite da raspoređujete nameštaj, pregrade i ostalo, dok
arhitekta i dalje radi na svom planu sprata.
U ugovoreno vreme vam arhitekta daje novu verziju plana sprata. Novi plan stavljate preko
starog. Nakon toga, ponovo učitavate spoljašnju referencu u svoj crtež i sada je nova verzija
plana sprata pozadina vašeg crteža. U ovom primeru bi vodeći arhitekta mogao da istu verziju
plana sprata pošalje i konstruktorima i mašincima, kao i arhitekti odgovornom za eksterijer,
odnosno svima koji rade na projektu i koriste njegov plan sprata kao spoljašnju referencu na
svojim crtežima (slika 13.32).
Spoljašnje reference se često koriste kada se delovi crteža rade u kancelarijama koje su umre-
žene. Pretpostavimo da projekat obuhvata rad na nekoliko zgrada, koje se nalaze na istom gra-
dilištu. Ako projekat koristi spoljašnje reference, onda se svaka zgrada može zasebno ubaciti
na plan gradilišta. Na taj način plan gradilišta neće postati suviše velik, a time se omogućava i
da se posao deli na različite radne stanice. Pored toga, menadžer projekta može da otvori plan
gradilišta i da prati napredak celog projekta (slika 12.33).
Ovakav način upotrebe spoljašnjih referenci u odnosu na crtež domaćin se može primeniti u
skoro svim profesijama i granama u kojima se koristi AutoCAD.
Dodatne karakteristike spoljašnjih referenci 691
Enterijer Struktura Zemljište
Arhitekta
SLIKA 13.32 Plan sprata koji se referencira kod tri podizvođača
Zgrada A Zgrada B Zgrada C
Plan gradilišta
SLIKA 13.33 Tri zgrade kao spoljašnje reference u jednom planu gradilišta
Dodatne karakteristike spoljašnjih

referenci
Do sada ste videli kako da promenite spoljašnju referencu u crtežu domaćinu i kako da ubacite
slike. Postoje još neke karakteristike spoljašnjih referenci koje zaslužuju da budu pomenute.
Podešavanje putanje spoljašnje reference

Kad se spoljašnja referenca pridružuje crtežu domaćinu, AutoCAD čuva ime te reference i
putanju do nje.
Svaki put kad otvorite crtež domaćin, AutoCAD pretražuje spoljašnje reference koje su upam-
ćene sa tom datotekom i prikazuje ih na crtežu. Ako je crtež koji je ubačen kao spoljašnja refe-
renca prebačen u novu fasciklu, nakon ubacivanje reference AutoCAD neće biti u stanju da
pronađe referencu, pa ni da je prikaže. Da bi se izbegle takve situacije, crtež domaćin mora da
se ažurira, odnosno mora da se ubaci nova putanja do datoteke sa referencom. Naredna vežba
će vam pokazati kako se to radi:
1. Pomoću Windows Explorera napravite novu podfasciklu po imenu Xref. Ona treba
da se nađe u fascikli Training Data, koju ste prethodno napravili. U tu fasciklu
prebacite datoteku 13C-SPLAY1.dwg.
2. Vratite se u AutoCAD i ponovo otvorite crtež 13A-FPLAY3.dwg.
Referenca se neće prikazati. Otvoriće se okvir za dijalog References – Unresolved
Reference Files (slika 13.34).
SLIKA 13.34 Okvir za dijalog References – Unresolved Reference Files
Pošto je putanja promenjena, AutoCAD nije u stanju da pronađe datoteku.

3. Izaberite opciju Update The Location Of The Reference Files. Otvoriće se paleta
External references.
4. U oblasti File references gde su prikazane putanje do spoljašnjih referenci, ispod
naslova Saved Path se prikazuje putanja za svaku referencu (slika 13.35). Tačka i
kosa crta (.\) koji stoje ispred imena datoteke ukazuju na to da je putanja relativna i
da se datoteka nalazi u istoj fascikli sa tekućim crtežom. Možete da povećate širinu
prikaza, tako da se vidi cela paleta. Obratite pažnju na to da u koloni Status za ovu
referencu stoji „Not Found“.
SLIKA 13.35 Spoljašnja referenca koja nedostaje se identifikuje na paleti

External references
5. Kliknite referencu 13C-SPLAY1, da biste je istakli. Pređite u oblast details, a zatim

kliknite u prazan prostor sa desne strane stavke Found At.
Na desnom kraju praznog prostora će se pojaviti dugme sa tri tačke.
6. Kliknite to dugme. Otvoriće se okvir za dijalog Select New Path. Pronađite crtež
13C-SPLAY1, koji se nalazi u novoj fascikli Xref. Istaknite tu datoteku, a zatim
izaberite Open.
7. Kad se vratite na paletu External References, putanja je ažurirana i prikazuje se
trenutna lokacija datoteke 13C-SPLAY1. Pomerite ili smanjite paletu, a zatim
pozovite komandu Zoom Extents. Na crtežu će se prikazati spoljašnja referenca.
UPOZORENJE Pri radu sa spoljašnjim referencama, treba da pazite gde smeštate

datoteke koje se kao reference pridružuju drugim datotekama. Sve putanje datoteka
moraju biti u redu, da bi referenca mogla da se pronađe.
Ugrađivanje spoljašnjih referenci

Ponekad ćete poželeti da spoljašnju referencu trajno ubacite u drugi crtež. Ako svoje crteže
šaljete na štampanje, onda uključivanje skupa datoteka koje se referenciraju može biti kompli-
kovano. Ukoliko je potrebno arhivirati urađeno, bolje je da se smanji broj datoteka. Može se
desiti i da je spoljašna referenca promenjena i da više nije potrebno da bude posebna datoteka.
U takvim situacijama možete da upotrebite komandu BIND i da spoljašnju referencu konvertu-
jete u blok, koji se trajno smešta na crtež domaćin.
1. Na paleti External References, u listi File references, desnim tasterom miša kliknite
opciju 13C-SPLAY1.
2. Iz kontekstnog menija koji se otvara izaberite opciju Bind. Otvoriće se okvir za
dijalog Bind Xrefs (slika 13.36).
SLIKA 13.36 Okvir za dijalog Bind Xrefs
Dve opcije koje se nalaze u oblasti Bind Type definišu način na koji se posle
ubacivanja reference u crtež domaćin tretiraju nivoi. Podrazumevana opcija je Bind.
Ova opcija vodi ka tome da se nivoi iz referencirane datoteke zadržavaju i u crtežu
domaćinu. Ako se izabere opcija Insert, nivoi koji imaju isto ime na oba crteža se
kombinuju u jedan. Nijedan od nivoa u datoteci 13C-SPLAY1 nema isto ime kao
neki nivo u datoteci 13A-FPLAY3. Upotrebićemo opciju Insert.
3. Promenite opciju Bind type na Insert, a zatim kliknite OK.
Iz liste File References će nestati ova referenca.
4. Zatvorite paletu External references. Izgleda kao da crtež nije promenjen.
5. Izaberite plan gradilišta, a zatim otvorite paletu Properties. Polja na vrhu palete
identifikuju plan gradilišta kao blok (slika 13.37).
6. Otvorite okvir za dijalog Layer Properties Manager. Na slici 13.38 možete da vidite
da su nivoi sa plana gradilišta postali nivoi crteža 13A-FPLAY3 i da više nema
prefiksa 13C-SPLAY1 |.
SLIKA 13.37 Gornji deo palete Properties sa izabranom bivšom referencom
SLIKA 13.38 Okvir za dijalog Layer Properties Manager sa prikazanim novim nivoima
7. Izaberite dugme Insert na panou Block, na kartici Insert. U okviru za dijalog Insert,
otvorite padajuću listu Name.
Pored blokova za prozore i vrata koje ste napravili u sedmom poglavlju, kao i
blokova mreže i strelice za označavanje severa, sada je i stavka 13C-SPLAY1
prikazana kao blok. Može se desiti da u listi postoje i neki dodatni blokovi. Ti
blokovi su nastali prilikom kotiranja.
8. Zatvorite padajuću listu, tako što ćete kliknuti u prazan deo okvira za dijalog. Nakon
toga kliknite Cancel, da biste se vratili na crtež.
Plan gradilišta je sada stalan deo crteža 13A-FPLAY3. Ako želite da menjate plan
gradilišta, možete da ga rastavite i da onda menjate. Ako želite da plan gradilišta
menjate dok je blok, možete da koristite komandu REFEDIT (Edit Reference in
Place) ili alat BEDIT (Block Edit), koje ste u sedmom poglavlju koristili za promenu
bloka sa prozorom.
9. Na ovom crtežu ne želite da upamtite promene. Izaberite dugme Close u gornjem
desnom uglu prostora za crtanje, a zatim u okviru za dijalog koji se otvara izaberite
dugme No.
10. Prebacite datoteku 13-SPLAY1 nazad u fasciklu Training Data, gde se nalazila pre
početka odeljka „Dodatne karakteristike spoljašnjih referenci“.
Ovo je bilo kratko upoznavanje sa osnovnim operacijama koje se koriste za podešavanje i kon-
trolu spoljašnjih referenci. Za rad sa spoljašnjim referencama postoje i druge komande, ali vi
sada znate dovoljno, da biste mogli da se samostalno upoznate sa njima.
Dalje istraživanje
Ono što sledi je još nekoliko dodatnih operacija i karakteristika koje bi mogle biti od koristi
kad se budete detaljnije pozabavili spoljašnjim referencama. Pogledajte malo okolo i videćete
da je moguće i:
ff Spoljašnje reference mogu takođe biti crteži domaćini, odnosno mogu da imaju
crteže koji su u njih ubačeni kao spoljašnje reference. Ovo su tzv. ugnežđene
spoljašnje reference. Nema ograničenja u broju ugnežđenih nivoa koje neki crtež
može da ima.
ff Spoljašnju referencu ne možete da rastavite, ali možete da je odvojite od domaćina.
Komanda DETACH se nalazi u kontekstnom meniju, koji se otvara kad na paleti
External references, desnim tasterom miša, kliknete spoljašnju referencu.
ff Kod velikih i složenih crteža se prilikom umetanja spoljašnjih referenci kao tačka
umetanja obično koristi tačka 0,0 crteža domaćina. Na taj način crteži ostaju
poravnati kako treba. Podrazumevana opcija je da se crtež koji se ubacuje kao
spoljašnja referenca, ubacuje u tačku 0,0. Koordinate tačke umetanja, međutim,
možete da promenite pomoću komande BASE. Pređite u crtež koji želite da
promenite, unesite BASE↵ i unesite koordinate nove tačke umetanja.
ff Pomoću indeksiranja i učitavanja na zahtev možete da ograničite koji će se nivoi i u
određenoj meri i koji objekti, referencirati u novom crtežu.
ff Crtež domaćin može da bude ubačen kao spoljašnja referenca u crtež koji je
spoljašnja referenca u crtežu domaćinu, čime nastaje kružna referenca. Jedna od
opcija da se izbegne takav scenario je da se u okviru za dijalog Attach Xref koristi
opcija overlay. Na taj način se zanemaruju kružne reference.
ff Ako zamrznete nivo koji je bio tekući kada je spoljašnja referenca ubacivana, onda i
cela referenca ostaje zamrznuta. Isključivanje istog nivoa ne utiče na vidljivost
spoljašnje reference.
ff Opcija Unload, koja je dostupna kad se desnim tasterom miša na paleti External
Reference klikne referenca, omogućava da deaktivirate spoljašnje reference, a da ih
pri tome ne odvajate od crteža domaćina. One ostaju u listi spoljašnjih referenci i
mogu se ponovo ubaciti pomoću opcije Reload. Ova opcija može biti od koristi kada
budete radili sa složenim crtežima kod kojih ima mnogo spoljašnjih referenci.
Ako vam je potrebno još malo prakse 697
Ako vam je potrebno još malo prakse

U ovom poglavlju ste na crtež brvnare ubacivali plan gradilišta kao spoljašnju referencu. Isto
bi tako uradio i arhitekta koji radi na projektu. Ako ste arhitekta, onda biste mogli da imate
nekoliko dodatnih crteža. Probajte da uradite sledeće:
1. Napravite nekoliko novih crteža nameštaja i šupe. Svaki objekat treba da ima svoj
nivo. Napravite više od jednog crteža za neke objekte, kao što su dva kreveta ili
stolovi.
2. Ubacite digitalnu sliku koja prikazuje nameštaj, onako kako izgleda u prirodi. Ova
slika treba da bude na svom nivou.
3. U crtež brvnare ubacite sve crteže nameštaja i šupe, kao spoljašnje reference.
4. Pomoću Layer States Managera, koji smo objasnili u šestom poglavlju, napravite
stanja nivoa za svaku kombinaciju nameštaja.
Poređenje tipova referenci

Isprobajte tipove referenci Attachment i Overlay. Za to ćete upotrebiti datoteke koje se nalaze
u fascikli refTypes, koja je preuzeta uz materijal za ovo poglavlje. Pogledajte šta se dešava ako
probate da na sledeći način, napravite kružnu referencu:
1. Otvorite datoteku SQUARE.DWG i PENTAGON.DWG i ubacite ih kao reference tipa
Attachment. Ubacite i datoteku CIRCLE.DWG, ali kao referencu tipa Overlay.
Za sve crteže je tačka umetanja 0,0, a razmera 1.
2. Upamtite datoteku SQUARE.DWG i otvorite datoteku PENTAGON.DWG.
3. Pomoću komande XREF ubacite datoteku SQUARE.DWG.
4. Upamtite i zatvorite datoteku SQUARE.DWG, a zatim otvorite datoteku TRIANGLE.
DWG.
5. U datoteku TRIANGLE.DWG ubacite datoteku SQUARE.DWG, bilo sa tipom
Attachment bilo sa tipom Overlay.
Da li ste naučili?
Sada ste u stanju da ..
;; Nacrtate osnovni plan sprata
;; Koristite geodetske jedinice za definisanje linije međe
;; Pridružujete spoljašnje reference
;; Menjate crtež koji je ubačen kao spoljašnja referenca
;; Menjate spoljašnju referencu iz crteža domaćina
;; Ubacujete slike na crteže AutoCAD-a
;; Ažurirate putanje spoljašnjih referenci
;; Ugrađujete spoljašnju referencu u crtež domaćin

POGLAVLJE 14
Podešavanje crteža za
štampanje pomoću
radnih listova
Projekat je onoliko dobar koliko je u mogućnosti da komunicira sa ljudima koji će
ga koristiti. Štampanje, ili crtanje, kako se ponekad naziva ovaj proces u AutoCAD-
u, se smatra završnom fazom tog procesa komunikacije. Priprema dokumenata može
predstavljati isti izazov kao i njihovo štampanje. U ovom poglavlju ćete podesiti niz
datoteka na takav način da se maksimalno iskoriste mogućnosti nivoa i spoljašnjih
referenci. Korisnici AutoCAD-a će još naučiti kako da automatizuju upravljanje listo-
vima crteža uz pomoć Sheet Set Managera.
Prilikom proučavanja ovog i narednog poglavlja, brzo ćete uočiti da možete ostva-
riti neverovatnu kontrolu u procesu štampanja. Na kraju, te mnogobrojne mogućnosti
vode vas ka tome da možete da navedete AutoCAD da crtež odštampa baš onako kako
želite. Sa druge strane, pamćenje svih ovih podešavanja može predstavljati problem.
U skladu sa tim, da biste štampali na konzistentan način, najvažnije je da pronađete
način da se sva podešavanja obrade, tako da ih možete kasnije ponovo upotrebiti na
novim crtežima.
Iako je štampanje interesantno za skoro svakog korisnika AutoCAD-a, različiti načini
na koje se ono može obavljati predstavlja temu o kojoj profesionalci najčešće rasprav-
ljaju. Ovo poglavlje teži da vam ukaže na tehnike koje se najviše koriste, a najviše
pažnje je posvećeno podešavanjima koja možete kasnije ponovo upotrebiti. Pošto na
tržištu postoji mnogo različitih štampača i crtača, verovatno ćete podešavanja morati
da prilagođavate svojim uređajima, da biste se prilagodili konkretnim uslovima. Zbog
toga, da biste bili sigurni da možete da radite potpuno isto kao i ja u knjizi, konfiguri-
saćete crtež tako da se štampa u datoteku tipa .dwf.
Štampanje u datoteku tipa .dwf je isto kao štampanje na realnom štampaču. Jedina
razlika je u izlazu. Umesto fizički odštampanog crteža dobićete datoteku tipa .dwf,
koju možete da vidite na ekranu, slično kao datoteku tipa PDF. Da biste stekli osećaj
u kom trenutku možete da počnete sa štampanjem, primenićete znanje koje ste priku-
pili tokom prethodnih poglavlja, uključujući ono što ste naučili u šestom poglavlju
„Organizacija crteža pomoću nivoa“, devetom poglavlju „Dinamički blokovi i tabele“
i trinaestom poglavlju „Upravljanje spoljašnjim referencama“.
699
700 POGLAVLJE 14 Podešavanje crteža za štampanje pomoću radnih listova
ff Postavljanje zaglavlja u radni list
ff Podešavanja prikaza u radnim listovima
ff Zaključavanje izgleda prikaza
ff Kontrola vidljivosti prikaza
ff Ubacivanje teksta u radne listove

Spremite se 701
Spremite se
Do sada ste radili u prostoru modela. Brvnaru ste u tom prostoru nacrtali sa realnim jedini-
cama, što znači da, ako je zid debljine 6“, vi ste crtali zid debljine 6“. Sasvim sigurno, brvnaru
nije moguće odštampati korišćenjem realnih jedinica. Umesto toga, potrebno je da redukujete
veličinu. To je trenutak kad u igru ulaze standardne razmere, kao što su 3/16“ ili 1/4“ = 1‘-0“
(ili 1 = 60), koje koriste arhitekte i inženjeri.
Ovo se uobičajeno radi pomoću kartica radnih listova (Layout), mada se ponekad koristi i staro
ime – prostor papira. Svakom radnom listu je dodeljen štampač i veličina papira, a vi možete
da podešavate položaj crteža kao i razmeru štampanja. Teže je razumeti način na koji se dve
razmere postavljaju jedna uz drugu u istoj datoteci. Tu je razmera crteža na odštampanom
papiru (obično standardna razmera koju koriste arhitekte kao što je 3/16“ ili 1/4“ = 1‘-0“ ili
1=60), kao i razmera radnog lista, koja je skoro uvek 1:1, odnosno u pitanju je veličina papira.
I druge profesije, kao što su mašinski ili građevinski inženjeri na isti način podešavaju svoje
razmere. Oni mogu da koriste drugačije standardne razmere, kao što je 1“=30‘, za svoje crteže,
ali razmera radnog lista skoro uvek ostaje 1:1.
Jedan od načina da shvatite kako funkcionišu radni listovi, odnosno prikazi, je da razmislite o
gledanju kroz dvogled. Podešavanjem jednog dugmeta možete da podesite koliko su veliki ili
mali objekti. Ovo se odnosi na promenu uvećanja, odnosno razmere tekućeg pogleda. Drugim
dugmetom možete da podešavate fokus pogleda, odnosno u kontekstu AutoCAD-a, način na
koji se vide nivoi i crteži, kao i koji se ne vide. Na kraju se, pomeranjem ulevo ili udesno u
potpunosti menja sve što se nalazi u trenutnom pogledu.
Drugi način da zamislite radne listove, jeste da ih shvatite kao drugi crtež ili specijalizovani
nivo, koji je postavljen iznad tekućeg crteža. Svaki radni list koji napravite ima jedan ili više
prikaza. Prikazi su specijalni prozori kroz koje gledate crtež u razmeri u kojoj će se štampati.
Radni listovi su obično u razmeri 1:1 (stvarna veličina) i sadrže neke od informacija koje ste
originalno ubacivali zajedno sa objektima, kao što su okvir ili blok sa zaglavljem, napomene,
razmera, strelica za označavanje severa itd.
Razmislite na trenutak o crtežu plana sprata na tradicionalnoj tabli za crtanje. Prvo biste zgradu
nacrtali sa razmerom, na primer 3/16“=1‘-0“ (1=60). Nakon toga biste, na istom listu papira,
odštampali napomene, pri čemu bi veličina slova bila, na primer 3/16“ (5 mm). Ako biste ta
slova pogledali u istoj razmeri koju ste primenili na zgradu, onda bi njihova veličina bila 1‘
(300 mm) i to je ono što smo do sada radili na crtežu brvnare. U tradicionalnom crtanju se
ne razmišlja na taj način. Umesto toga, radi se sa dve razmere, a da se o tome i ne razmišlja.
Prema tome, slovo je veličine 3/16“ (5 mm) (stvarna veličina), dok se za deo crteža koji je na
papiru veličine 3/16“ (5 mm) smatra da je veličine 1‘ (300 mm), sa razmerom 3/16“ = 1‘-0“
(1:60). Radni listovi su i napravljeni da bi vam omogućili da baratate sa dve ili više razmera na
crtežu i tako podesite crtež za štampanje.
Priprema bloka sa zaglavljem

U osmom poglavlju „Kontrola teksta na crtežu“ ste napravili zaglavlje, odnosno okvir vaše
brvnare. Sećate se, verovatno, da ste zaglavlje morali da nacrtate mnogo veće nego što će ono
biti kad se odštampa na papiru veličine 8 1/2“ x 11“ (treba da stane cela brvnara). Pošto je rad-
nim listovima uvek dodeljena standardna veličina papira, kao što je veličina 8 1/2“ x 11“ (A4
– 210 mm x 297 mm), onda morate da napravite verziju zaglavlja koja bi bila u razmeri 1:1. Na
taj način imate referentni crtež koji će se koristiti kao osnova za sve listove plana.
Kreiranje reference bloka zaglavlja

Sigurno ne želite da „bacite“ vreme koje ste u osmom poglavlju proveli na kreiranju bloka sa
zaglavljem. Zbog toga će u ovom odeljku biti osnovno da napravite referencu bloka sa zaglav-
ljem koju ćete moći da koristite, ali ćemo pritom pokušati da upotrebimo što više onog što smo
već uradili. To ćemo postići pomoću komandi sa kojima ste se već upoznali.
Da biste definisali referencu bloka sa zaglavljem, pratite sledeće korake:
1. Otvorite crtež 13A-FPLAY3.dwg, koji ste napravili u prethodnom poglavlju, ili iz
materijala koji ste preuzeli za ovo poglavlje, sa adrese www.sybex.com/go/
autocad2011ner ili www.autocadner.com.
2. Uključite nivoe sa zaglavljem A-ANNO-TTLB i A-ANNO-TTLB-TEXT. Za to
upotrebite komandu Layer. Kada završite, zatvorite ili smanjite paletu Layer
Properties Manager.
3. Pomoću alata Create, koji se nalazi na panou Block, na kartici Insert, pokrenite
komandu BLOCK.
4. U okviru za dijalog Block Definition, kao ime bloka, unesite TTLB-8H11.
Izaberite dugme Pick Insertion Base Point, a zatim pokažite krajnju tačku
donjeg, levog ugla unutrašnje granice, kao što je prikazano na slici 14.1.
Do sada ste već pomoću komande BLOCK manuelno birali objekte na crtežu. Drugi
način za izbor objekata je da se upotrebi opcija Quick Selection. Objekti se tada
biraju na osnovu zajedničkih osobina.
5. Izaberite dugme Quick Select koje se nalazi sa desne strane okvira za dijalog
Write Block. Otvoriće se okvir za dijalog Quick Select, koji je prikazan na
slici 14.2.
Priprema bloka sa zaglavljem 703
SLIKA 14.1 Izbor bazne tačke kod bloka zaglavlja
Okvir za dijalog Quick Select se može upotrebiti za izbor objekata koji imaju neku
zajedničku osobinu. Osobina može biti bilo šta, počev od tipa objekta, do svih
krugova sa određenim tipom linije. Mi ćemo ovaj okvir za dijalog koristiti za
pronalaženje svih objekata koji se nalaze na nivoima A-ANNO-TTLB.
6. Uz sliku 14.2 kao vodič, proverite da li je opcija Apply To podešena na Entire
Drawing, kao i da li je opcija Object Type podešena na Multiple. U listi Properties su
prikazane sve osobine koje su na raspolaganju. Obratite pažnju na to da opcije koje
se nalaze u listi Properties zavise od tipa objekta koji ste izabrali.
SLIKA 14.2 Filtriranje nivoa bloka sa zaglavljem pomoću okvira za dijalog Quick Select
7. Izaberite Layer Property i proverite da li je opcija Operator podešena na Equals, a

zatim pomoću padajuće liste Value izaberite nivo A-ANNO-TTLB. Izaberite OK da
biste se vratili u okvir za dijalog Write Block.
Nakon povratka u okvir za dijalog Block Definition, videćete da je broj objekata koji
su izabrani sada promenjen i u skladu sa objektima koji se nalaze na nivou
A-ANNO-TTLB.
8. Ponovite korake 5 do 8, ali ovog puta iz liste Values izaberite opciju A-ANNO-
TTLB-TEXT. Proverite da li je, u okviru za dijalog Quick Select, izabrana opcija
Append To Current Seelction Set.
Broj izabranih objekata će se još jednom ažurirati. Ovog puta je to vrednost koja
predstavlja kombinaciju objekata na nivoima A-ANNO-TTLB i T-ANNO-TTLB-
TEXT.
9. Ispod naslova Objects, izaberite opciju Delete, a zatim potvrdite opciju Open in
Block Editor, koja se nalazi u donjem levom uglu. Nakon toga, kliknite dugme OK.
Otvoriće se Block Editor i u njemu novi blok TTLB-8H11. U njemu ćete promeniti
veličinu zaglavlja, tako da dimenzije budu 8 1/2“ x 11“ (210 mm x 297 mm).
10. Pokrenite komandu SCALE i izaberite celo zaglavlje, a zatim, kao baznu tačku,
pokažite donji desni ugao unutrašnje granice.
11. Umesto da unosite faktor razmere, pritisnite R↵ da biste izabrali opciju reference.
Nakon toga, pokažite donji desni ugao spoljašnje granice, a zatim pokažite gornji
desni ugao spoljašnje granice (slika 14.3).
Prva tačka
referentne dužine
Bazna tačka
Druga tačka
referentne dužine
SLIKA 14.3 Definisanje referentne dužine pomoću komande SCALE
12. Nakon što izaberete tačke koje definišu referentnu dužinu, unesite 8.5↵ (210↵).
Ovim ste promenili veličinu zaglavlja na tačno 8.5" (210 mm).
Da bi se videlo celo zaglavlje možda ćete morati da pozovete komandu Zoom

Extents. Na panou Open/Save, na kartici Block Editor, izaberite dugme Save Block.
Nakon toga, izaberite dugme Close Block Editor, koje se nalazi na panou Close.
Ovim ste napustili Block Editor.
13. Na komandnoj liniji unesite WBLOCK. Otvoriće se okvir za dijalog Write Block, koji
je prikazan na slici 14.4. Kao izvor (source) izaberite Block, a zatim iz padajuće liste
izaberite blok TTLB-8H11.
14. Na kraju, izaberite dugme sa tri tačke na kraju polja za unos teksta File Name And
Path, da biste datoteku 14A-BD8H11 postavili u fasciklu Training Data za četrnaesto
poglavlje.
SLIKA 14.4 Okvir za dijalog Write Block
Proverite da li okvir za dijalog Write Block izgleda kao na slici 14.4, a zatim
izaberite OK da biste završili komandu.
15. Crtež 13A-FPLAY3.dwg upamtite pod imenom 14A-FPLAY1.dwg, a zatim ga
zatvorite.
SS
Nema zvanične preporuke Američkog nacionalnog standarda koja se odnosi na imena zaglavlja. Pošto će se zaglavlje
koristiti u modelu, ime ćete odrediti na isti način kao što ste radili ranije. Kôd BD označava datoteku kao Border
(okvir), a kôd tipa modela je u WWHH formatu. Prva dva karaktera definišu širinu (8-1/2” inča, pa je to 8H), dok druga
dva karaktera definišu visinu (11”). Na taj način dobijamo ime 14A-BD8H11.
Upravo ste „izvadili“ zaglavlje sa crteža plana sprata i napravili novi crtež u kome nema ničeg
osim zaglavlja. Konstrukcioni dokument, koji se ponekad naziva CD dokumentom, će koristiti
list papira veličine 8 1/2" x 11" (A4 – 210 mm x 297 mm). Kada se u AutoCAD-u, koristi štam-
pač tipa DWF, onda je površina na kojoj se može štampati veličine 7.65" x 10.54" (285.4 mm x
188.4 mm). Trenutno je veličina oblasti koju zahvata zaglavlje veličine 7-3/4" (7.75") x 10-3/16"
(10.1875") (190 mm x 277 mm). Da bi blok odgovarao maksimalnom prostoru na kome je

moguće štampanje, za izabranu veličinu papira, moraćete da podesite njegovu širinu i visinu.
Anglosaksonska veličina papira Letter i metrička A4 imaju različite odnose. Rezultat je da
smo naredno vežbanje dali u obe verzije. Čitaoci koji koriste anglosaksonske jedinice mogu da
preskoče vežbu sa metričkim jedinicama i obrnuto, oni koji koriste metričke jedinice mogu da
preskoče vežbu u kojoj se koriste anglosaksonske jedinice.
Podešavanje veličine i postavljanje zaglavlja u

anglosaksonskim jedinicama
Ako koristite metričke jedinice, pređite na odeljak „Podešavanje veličine i postavljanje zaglav-
lja u metričkim jedinicama“. Ako radite sa anglosaksonskim jedinicama, zaglavlje ćete pode-
siti na sledeći način:
1. Pomoću komande MOVE premestite celo zaglavlje (uključujući i tekst) na desno za
3/10“ i naviše za 1/16“.
2. Pokrenite komandu STRETCH, a zatim, pomoću presečnog prozora, izaberite gornji
deo zaglavlja, kao što je prikazano na slici 14.5.
SLIKA 14.5 Razvlačenje gornje ivice zaglavlja
3. Pokažite baznu tačku, a zatim pomoću polarnog praćenja pomerite kursor pravo
naniže i unesite .2↵. Ovim se veličina zaglavlja smanjuje za 0.2".
4. Obrišite spoljašnju granicu zaglavlja i upamtite ga (zadržite ime 14A-BD8H11.dwg).
Zaglavlje bi trebalo da izgleda kao na slici 14.6.
SLIKA 14.6 Podešeno zaglavlje sa obrisanom granicom
Podešavanje veličine i postavljanje zaglavlja

u metričkim jedinicama
Da bi veličinu zaglavlja podesili na pravi način, čitaoci koji koriste metrički sistem trebalo
bi da urade sledeću vežbu. Ako ste brvnaru završili u arhitektonskim jedinicama, možete da
preskočite ovu vežbu.
1. Pomoću komande MOVE premestite celo zaglavlje (uključujući i tekst) ulevo za 3 mm
i naviše za 1 mm.
2. Pokrenite komandu STRETCH i pomoću presečnog prozora izaberite gornji deo
zaglavlja, kao što je prikazano na slici 14.7.
3. Pokažite baznu tačku. Pomoću opcije polarnog praćenja postavite kursor pravo
naviše i unesite 6↵. Ovim se visina zaglavlja povećava za 6 mm.
SLIKA 4.7 Razvlačenje gornje ivice zaglavlja

4. Pokrenite ponovo komandu STRETCH, ali ovog puta pokažite presečni prozor koji
ide duž leve ivice zaglavlja, kao što je prikazano na slici 14.8.
SLIKA 14.8 Razvlačenje leve ivice zaglavlja
5. Pokažite baznu tačku, a zatim pomoću polarnog praćenja pomerite kursor udesno i
unesite 11↵. Ovim se širina zaglavlja smanjuje za 11 mm.
6. Obrišite spoljašnju granicu zaglavlja i upamtite crtež (neka ime ostane
14A-BD8H11.dwg).
Zaglavlje bi trebalo da izgleda kao na slici 14.9.
SLIKA 14.9 Podešeno zaglavlje sa obrisanom spoljašnjom granicom

Definisanje atributa
Umesto da počnete od početka, za blok sa informacijama o listovima ćete upotrebiti referencu
bloka koju već imate. Naredna vežba vas vodi kroz proces kreiranja atributa na osnovu posto-
jećeg teksta u zaglavlju.
1. Ako već nije otvoren, otvorite crtež 14A-BD8H11.dwg. Ovaj crtež se nalazi u
fascikli Training Data.
2. Sa panoa Attribute, na kartici Insert, izaberite dugme Define Attributes. Otvoriće se
okvir za dijalog Attribute Definition.
Definicije atributa ćete napraviti na isti način kao u devetom poglavlju, osim što ćete
se ovog puta fokusirati na ravnanje teksta, a ne na stil teksta. Nakon što definišete
atribute, naučićete kako da upotrebite postojeći tekst kao podlogu za stil. Koristićete
komandu MATCHPROP (Match Properties).
3. Za prvi atribut, u polje tag unesite PROJECT, a kao Prompt unesite Enter Project
Name (unesite ime projekta).
4. Sheet Set Manager je skup karakteristika koje pomažu da upravljate crtežima koji
čine projekat. Ovu opciju ću objasniti malo kasnije u ovom poglavlju, dok ćemo u
ovom trenutku samo podesiti blok sa informacijama o listu, tako da mogu da se
koriste neke od naprednih karakteristika.
Izaberite dugme Insert Field, koje se, u okviru za dijalog Attribute Definition, nalazi
pored polja za unos teksta Default.
5. Otvorite padajuću listu Field Category i iz nje izaberite opciju SheetSet.
Ovim se filtriraju imena polja koja stoje na raspolaganju (Field Names), tako da su
sada tu samo one opcije koje se odnose na Sheet Set Manager.
6. Iz liste Field Names izaberite opciju CurrentSheetSetProjectName, a zatim iz liste
Format, sa desne strane izaberite opciju Uppercase. Okvir za dijalog Field bi trebalo
da izgleda kao na slici 14.10. Izaberite OK da biste napustili ovaj okvir za dijalog.
NAPOMENA U crtežima koji se odnose na projektovanje se obično koriste velika slova,

posebno kada su u pitanju bitne stvari.
U okviru za dijalog Attribute Definition, u polju Default sada stoji #### i pozadina je
sive boje, kao što je prikazano na slici 14.11.
SLIKA 14.10 Izbor imena projekta Sheet Set Manager iz okvira za dijalog Field
7. U grupi opcija Text Settings, podesite opciju Justification na Middle Center, Text
Style na Standard i unesite proizvoljnu visinu teksta, kao što je 1/8" (3 mm). Ako
vaše opcije odgovaraju onima sa slike 14.11, izaberite OK.
SLIKA 14.11 Okvir za dijalog Attribute Definition sa podešenim podrazumevanim

vrednostima
8. Pomoću kriterijuma Insertion postavite atribut PROJECT na vrh postojećeg teksta

MY CABIN.
9. Sa panoa Clipboard, na kartici Home, izaberite dugme Match Properties, da
biste pokrenuli komandu MATCHPROP. Možete i da na komandnoj liniji
unesete MP↵.
10. Dok je uključena komanda Match Properties, izaberite tekst MY CABIN. Ovo je
izvorni objekat (levi deo slike 14.12). Nakon toga, kao odredišni objekat, izaberite
atribut PROJECT (desni deo slike 14.12).
SLIKA 14.12 Uparivanje osobina teksta MY CABIN sa definicijom atributa PROJECT
11. Obrišite tekst MY CABIN. Definicija atributa PROJECT je sada na svom mestu.
12. Ponovite korake 2 do 11 za kreiranje definicija atributa za blokove DRAWN BY
(nacrtao) i DATE (datum). Parametre atributa PROJECT zamenite sledećim
vrednostima:
ff DRAWB BY (nacrtao)
Tag: DRAWN_BY
Prompt: Enter Drafter‘s Initials (unesite inicijale onog ko je crtao)
Default: Izaberite polje Uppercase Author iz kategorije Document Field.
Justification: Bottom Right (dole desno)
ff DATE (datum)
Tag: DATE
Prompt: Enter Date Drawn (unesite datum crtanja)
Default: Iz liste SheetSet Field Category izaberite CurrentSheetRevisionDate
Justification: Bottom Right (dole desno)
ff SHEET (list)
Tag: SHEET_NO (broj lista)
Prompt: Enter Sheet number (unesite broj lista)
Default: Iz liste SheetSet Field Category izaberite Uppercase CurrentSheetNumber
Justification: Top Center (gore u sredini)
Podesite položaj atributa DRAWN_BY i DATE, ako je potrebno. Zaglavlje bi
trebalo da izgleda kao na slici 14.13.
SLIKA 14.13 tekst koji je zamenjen atributima
Umesto statičkog teksta u zaglavlju se sada nalazi niz atributa koji omogućavaju lakše pro-
mene i što je još važnije, lakše upravljanje podacima u zaglavlju. Kasnije u ovom poglavlju
ćete napraviti listove plana, tako da se komandom Xref može ubaciti zaglavlje u svaki list.
Kreiranje bloka sa informacijama o listovima

Iako se blokovi i spoljašnje reference ponašaju slično, spoljašnje reference se ne mogu koristiti
za upravljanje atributima. U skladu sa tim, pored crteža 14-BD8H11.dwg, koji ste već napra-
vili, potrebno je da se napravi i blok sa informacijama o listu, koji bi sadržao definicije atributa
i koji potom može da se ubacuje na svaki crtež iz ukupnog skupa. Iz crteža sa zaglavljem ćete,
pomoću komande WBLOCK, izvaditi atribute:
1. Ako već nije otvoren, otvorite crtež 14A-BD8H11.dwg iz fascikle Training Data.
2. Izaberite svaku od definicija atributa i promenite nivo na 0, a boju na ByBlock.
3. Na komandnoj liniji unesite WBLOCK. Otvoriće se okvir za dijalog Write Block.
4. U okviru za dijalog Write Block, opcija Source treba da bude podešena na Objects,
Base Point na 0,0,0, a Objects na Delete From Drawing.
5. Unutar grupe Objects izaberite dugme Select Objects, da biste se vratili na crtež.
6. Kad pravite blokove sa atributima, redosled po kojem birate atribute diktira redosled
koji će AutoCAD koristiti za postavljanje pitanja, kad se blok ubacuje. To znači da
je bitno da atribute birate pojedinačno, a ne pomoću nekog od metoda za grupni
izbor objekata.
Atribute izaberite sledećim redosledom: SHEET-NO, PROJECT, DRAWN_BY,
DATE. Kad završite sa izborom pritisnite ↵.
7. U okviru za dijalog Write Block izaberite dugme sa tri tačke, pored polja za unos
teksta File Name And Path i blok upamtite pod imenom TTLB-INFO. Smestite ga u
fasciklu Training Data, za četrnaesto poglavlje.
8. Kad završite, okvir za dijalog Write Block bi trebalo da izgleda kao na slici 14.14.
Izaberite dugme OK, da biste napravili datoteku TTLB-INFO.dwg.
Kad se okvir za dijalog Write Block zatvori i vi se vratite na crtež, videćete da
atributi bloka više nisu na crtežu.
SLIKA 14.14 Definisanje bloka TTLB-INFO u okviru za dijalog Write Block
Primetili ste da su natpisi PROJECT i DRAWN BY ostali na crtežu. U primeru koji smo radili
je ime kompanije THE CAD GEEK. Ovo može i da ostane u referenci bloka, pošto se ime
kompanije verovatno neće menjati. Čak i ako se promeni ono će opet biti isto na svim listo-
vima. Ako niste planirali da koristite Sheet Set Manager, onda biste mogli i ime projekta da
ostavite u referenci bloka.
Podešavanje šablona za listove

Kao što je pomenuto u uvodnom delu ovog poglavlja, način štampanja crteža se može kontro-
lisati. Posledica ovog nivoa granularnosti je da postoji veliki broj podešavanja, kojima treba
rukovati. Održavanje konzistentnosti svih ovih vrednosti na više crteža može biti prilično pro-
blematično. Jedan od najboljih načina da se osigura da je ceo skup crteža konfigurisan na isti
način, je da se počne sa šablonom. Kreiranjem šablona za jedan list, sve listove možete da
napravite na osnovu tog šablona, čime se prave kopije i svih podešavanja za štampanje.
U ovom odeljku ćemo se fokusirati na kreiranje šablona za listove, koji ćemo kasnije, kad
budemo pravili listove, koristiti.
1. Napravite novu fasciklu po imenu Sheets i smestite je ispod fascikle Chapter 14.
U ovu fasciklu će se smeštati listovi koje ćete crtati.
2. Otvorite novi crtež (meni aplikacije  New  Drawing). Pomoću strelice usmerene
naniže koja se nalazi pored dugmeta Open, izaberite opciju Open With No Template
– Imperial (Open With No Template – Metric).
Podešavanje šablona za listove 715
3. Pre nego što napravite novi radni list, trebalo bi interfejs AutoCAD-a podesiti tako
da se radni listovi lako prikazuju. Desnim tasterom miša kliknite prazan deo statusne
linije i potvrdite opcije Paper/Model, Quick View Layouts i Quick View Drawings,
kao što je prikazano na slici 14.15.
SLIKA 14.15 Uključivanje opcija Paper/Model i Quick View iz kontekstnog menija
Na sredini statusne linije će se pojaviti dugmad Model ili Paper Space,

Quick View Layouts i Quick View Drawings. Ova dugmad
omogućavaju brz prelaz iz prikaza sa radnim listom u prostora modela (kako smo do
sada koristili AutoCAD).
Svaki radni list ima podešavanja koja definišu koji će se uređaj koristiti za štampanje
i kako će odštampani crtež izgledati. Ova podešavanja se definišu putem opcija za
podešavanje strane, koja se, zatim, pridružuju radnom listu.
NAPOMENA Termine štampanje i crtanje ću koristiti kao sinonime, isto kao i termine
štampač i crtač. U prošlosti su termini crtanje i crtač ukazivali na uređaje velikih dimen-
zija, ali to danas nije obavezno. Štampanje i štampač se danas mnogo više koriste, jer je
došlo do promena u tehnologiji, koja se koristi za izradu uređaja za štampanje crteža
velikih dimenzija.
4. Na statusnoj liniji izaberite dugme Model. Ovim se prelazi iz prostora

modela u prostor papira, sa radnim listovima. Izgled prostora za crtanje se
menja. Prikazaće se pogled na prostor modela, koji se nalazi unutar pravougaonika
bele boje, koji se nalazi ispred sive pozadine.
Crtež po obimu ima dva okvira (jedan je iscrtan isprekidanim linijama, a drugi
punim). Ako se UCS ikona sastoji od dve strelice unutar pune granice (levi deo slike
14.16), onda se trenutno nalazite u prostoru modela. Ako je UCS ikona u obliku
trougla i ako se nalazi u delu prostora za crtanje (desni deo slike 14.16), onda ste
trenutno u prostoru papira. Puna linija je granica prikaza, dok je isprekidana linija
granica prostora na kome se može štampati.
SLIKA 14.16 Radni list u prostoru modela (levo) i u prostoru papira (desno)
SAVET Ako dva puta brzo kliknete kursorom u trenutku dok ste izvan unutrašnjeg,
punog pravougaonika, preći ćete u prostor papira. Isto se dešava i ako unesete ps↵.
Podešavanje parametara radnog lista

Papir koji je prikazan (pravougaonik bele boje) ima podrazumevanu veličinu i orijentaciju,
koji dolaze iz šablona ACAD.DWT. Da biste iskoristili štampač DWFx ePlot (koji je instaliran
sa AutoCAD-om) treba da podesite parametre.
1. Izaberite dugme Quick View Layouts, koje se nalazi na statusnoj liniji, pored
dugmeta Layout. Ovim se ta opcija uključuje. Na dnu prostora za crtanje će se
pojaviti male ikonice koje predstavljaju postojeće radne listove (slika 14.17).
SLIKA 14.17 Radni listovi na crtežu prikazani pomoću alata Quick View Layouts
2. Postavite kursor iznad ikonice Layout1. Ta ikonica će postati plave boje, a unutar nje
će se pojaviti dve ikonice, koje ukazuju na to da će se promene odnositi samo na taj
radni list.
3. Kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Page Setup
Manager. Otvoriće se okvir za dijalog Page Setup Manager (gornji deo slike 14.18).
Ovo je mesto gde ćete napraviti novo podešavanje strane ili dodeliti neko od
postojećih. Ona se pridružuju novom ili izabranom radnom listu.
4. Izaberite New. Otvoriće se okvir za dijalog New Page Setup. U polju za unos teksta
New Page Setup Name, unesite DWFX-8H11, a zatim izaberite OK.
5. Otvoriće se okvir za dijalog Page Setup u kome je u naslovu i tekst Layout1 (donji
deo slike 14.18). Ime DWFX-8H11 će se prikazati na vrhu okvira za dijalog u delu
Page Setup. U ovom okviru za dijalog postoji 10 grupa za podešavanje, koja
kontrolišu način na koji se papir postavlja na stranu i koji deo crteža će se štampati.
6. Ako ranije niste napravili podešavanje strane, biće izabrana opcija None.
Podrazumevano se u listi Printer/Plotter Name prikazuju svi štampači (crtači) koji su
instalirani na računaru.
Iz padajuće liste Printer/Plotter Name izaberite opciju DWFX ePlot (XPS
Compatible).pc3.
SS
Ovo poglavlje je tako osmišljeno da možete da ga pratite, čak i kad nemate štampač. Štampač koji ćemo koristiti u
knjizi se instalira sa AutoCAD-om i kreira elektronske datoteke sa ekstenzijom .dwfx. DWF je format sličan PDF for-
matu. Njega je napravio Autodesk u cilju elektronskog skladištenja, deobe i ilustrovanja crteža.
7. U grupi Printer/Plotter je izabran štampač DWFX ePlot (XPS Compatible).pc3.

Nakon izbora štampača iz padajuće liste, u grupi Paper Size izaberite ANSI expand
A (11.00x8.50 Inches) (ISO expand A4 (210.00x297.00 MM).
Pošto svaki štampač verovatno ima različite veličine strana, najbolje je da prvo
izaberete štampač, a tek onda i veličinu papira.
SLIKA 14.18 Okvir za dijalog Page Setup Manager (gore) i okvir za dijalog Page Setup (dole)
a biste otvorili okvir za dijalog Plotter Configuration Editor (slika 14.19) izaberite
D
dugme Properties, koje se nalazi pored padajuće liste Name. Izaberite karticu Device
And Document Settings. U gornjoj grupi istaknite opciju Modify Standard Paper
Sizes (Printable Area). U grupi Modify Standard Paper Sizes koja se nalazi ispod,
idite naniže do opcije ANSI expand A (11.00x8.50 Inches) (ISO expand A4
(210.00x297.00 MM) i istaknite je. Na dnu ove oblasti se prikazuju podaci o veličini
papira ANSI expand A, uključujući i Printable Area: 10.54"x7.65" (275.4 mm x
188.4 mm) u ovom slučaju. Ovo je maksimalna površina na kojoj vaš štampač može
da štampa, ako je papir veličine 11"x8.5" (297 mm x 210 mm). Odavde možete da
dobijete ideju koliko će se blizu ivice papira štampati. Zabeležite raspoloživu
površinu za štampanje.
SLIKA 14.19 Okvir za dijalog Plotter Configuration
Izabeite Cancel da biste zatvorili okvir za dijalog.

8. U okviru za dijalog Page Setup, pređite u grupu Drawing Orientation (donji levi
ugao) i izaberite Landscape.
9. U grupi Plot Area ćete videti padajuću listu sa četiri opcije koje se odnose na izbor
dela crteža koji će se štampati. Tu treba da bude izabrana opcija Layout.
10. U grupi Plot Scale, treba da bude izabrana razmera 1:1, dok jedinice treba da budu
podešene na inče (mm). Ako već nije izabrana, otvorite padajući listu Scale i iz liste
unapred podešenih razmera izaberite 1:1. Proverite i da li je u padajućoj listi UNITS
podešena opcija inches (mm).
SS
U padajućoj listi Scale postoji nekoliko razmera koje su unapred podešene, kao i opcija Custom. Ako želite da obrišete
razmere koje nisu potrebne, da dodate nove ili promenite postojeće, izaberite alat Scale List, koji se nalazi na panou
Annotation Scaling, na kartici Annotate. Možete i da iz menija izaberete Format  Scale List ili da na komandnoj
liniji unesete scalelistedit↵. Ovim se otvara okvir za dijalog Edit Drawing Scales.
11. Izaberite OK. Vratićete se u okvir za dijalog Page Setup Manager. U listi Page
Setups je sada prikazana opcija WFX-8H11.
12. Izaberite opciju DWFX-8H11, a zatim izaberite dugme Set Current.
Površina radnog lista iza okvira za dijalog će se promeniti u skladu sa podešavanjima
koja ste promenili u okviru za dijalog Page Setup. Izaberite Close, da biste zatvorili
okvir za dijalog Page Setup Manager. Vratićete se na crtež i pojaviće se radni list
Layout1 (slika 14.20).
SLIKA 14.20 Podešavanje strane sa zadatim imenom, koje je primenjeno na radni list
Layout1 u brvnari
Ne želite ovakav prikaz (prozor kroz koji gledate crtež iz rasporeda). Ubrzo ćete
napraviti svoj prikaz.
13. Proverite da li se nalazite u prostoru papira, a zatim unesite E↵ALL↵ da biste
izabrali sve objekte u radnom listu. U prozoru za unos komandi možete da vidite da
je izabran samo prikaz. Pritisnite ↵ da biste obrisali prikaz.
14. Izaberite još jednom dugme Quick Views Layout, ali ovog puta desnim tasterom
miša kliknite Layout 2. Da biste ovaj radni list obrisali sa tekućeg crteža, iz
kontekstnog menija izaberite opciju delete.
15. Upamtite tekući crtež kao šablon AutoCAD-a (izaberite meni aplikacije  Save As
 AutoCAD Drawing template). Pronađite koren svoje fascikle za četrnaesto
poglavlje i upamtite crtež pod imenom 14A-BDTPLT.dwt.
Kad se otvori okvir za dijalog Template Options, unesite Title block layout template,
a zatim kliknite OK.
Osnovni list je sada podešen, ali na njemu trenutno ništa nije nacrtano. U narednih nekoliko
vežbanja ćete nastaviti sa sklapanjem komadića, da biste dobili uobičajeno zaglavlje.
Završetak šablona za listove

Iako trenutno u vašem šablonu za listove ništa nije nacrtano, podesili ste mnoge vrednosti
koje se ne vide na prvi pogled. Sada je ostalo da referencirate zaglavlje i ubacite blok sa infor-
macijama o listovima. I jedno i drugo ste već napravili, tako da će ovaj odeljak predstavljati
podsetnik na komande XREF i INSERT.
1. Proverite da li je otvorena datoteka 14A-BD8H11.dwt koju ste napravili u
poslednjem poglavlju.
Datoteke sa ekstenzijom .dwt se otvaraju malo drugačije od uobičajenih datoteka sa
ekstenzijom .dwg. Ovog puta morate da iz liste Files Of Type izaberete opciju
Drawing Template (*.dwt) i da pronađete odgovarajuću datoteku.
2. Pomoću Layer Properties Managera napravite novi nivo po imenu A-ANNO-NPLT i
dodelite mu crvenu boju (1).
3. Izaberite ikonu štampača koja se nalazi u koloni Plot. Ovim ste nivo A-ANNO-
NPLT proglasili za nivo koji se ne štampa.
Pored ikone će se prikazati crveni krug sa linijom preko njega. Ovo ukazuje na
to da se nivo neće štampati.
NAPOMENA Nivo A-ANNO-NPLT će se koristiti za kreiranje prikaza u ovom poglavlju.

Prikazi omogućavaju da model papira gledate kroz svoj radni list. Svaki prikaz ima
granicu koja omogućava da njime upravljate. Podesili ste da se nivo A-ANNO-NPLT ne
štampa, zato što želite da se granica na crtežu vidi, ali ne želite da se štampa.
4. Dok je Layer Properties Manager još uvek otvoren, napravite još jedan nivo, po
imenu A-ANNO-REFR. Ostavite mu podrazumevanu belu boju i proglasite ga
tekućim.
Nakon kreiranja nivoa A-ANNO-REFR možete da zatvorite, vežete ili smanjite
paletu Layer Properties Manager.
5. Otvorite paletu External References (kartica View, Pano Palettes, paleta External
References).
6. Desnim tasterom kliknite negde u grupi File References i izaberite opciju Attach
DWG. Nakon toga, pronađite datoteku 14A-BD8H11.dwg, koju ste napravili ranije
u ovom poglavlju.
Otvoriće se okvir za dijalog Attach External Reference. Tu možete da podesite kako
će se referencirati zaglavlje.
7. Uz sliku 14.21 kao vodič, podesite Path type na Relative Path, a Reference Type na
Overlay. Opcije Specify On-Screen za Scale, Insertion Point i Rotation ne treba da
budu potvrđene. Na kraju, proverite da li su opcije X, Y i Z za razmeru (Scale)
podešene na 1, da li je Insertion Point podešena na 0,0,0, a Rotation Angle na 0. Ako
je sve podešeno na ovaj način, kliknite OK.
Zaglavlje će se referencirati na kartici radnog lista DWFX-8H11.
SLIKA 14.21 Pridruživanje zaglavlja kao spoljašnje reference
8. Upamtite tekući šablon (ime datoteke treba da ostane 14A-BDTPLT.dwt). Šablon bi

trebalo da izgleda isto kao na slici 14.22.
Nakon što je zaglavlje ubačeno u šablon, ostalo je još da se ubaci blok sa informacijama o
listovima. Sećate se, verovatno, da je ovaj blok napravljen sa nekoliko ugrađenih polja, koja su
podrazumevane vrednosti atributa bloka. Većina od njih su vezana za Sheet Set Manager, sa
kojim ćete se upoznati kasnije u ovom poglavlju, ali atribut Drawn By (nacrtao) svoju vrednost
vadi iz samog crteža. Pored toga što ćete ubaciti blok sa informacijama o listovima, naučićete
i kako da, promenom crteža, podesite vrednost ovog atributa.
SLIKA 14.22 Šablon lista sa ubačenom referencom zaglavlja
1. Nastavite sa crtežom 14A-BDTLPT.dwt, ili ga otvorite ako već nije otvoren.

2. Napravite nivo po imenu A-ANNO-TTLB-TEXT, dodelite mu boju 5 i proglasite ga
tekućim.
3. Sa panoa Block, na kartici Insert izaberite dugme Insert. Otvoriće se okvir za dijalog
Insert.
4. U okviru za dijalog Insert izaberite dugme Browse i pronađite datoteku TTLB-INFO.
dwg koju ste kreirali ranije u ovom poglavlju.
5. Pošto je blok TTLB-INFO, kao i zaglavlje, napravljen sa opštom tačkom umetanja,
to ćete koristiti podrazumevanu vrednost za tačku umetanja 0,0,0, razmeru 1 i
rotaciju 0. Proverite da li okvir za dijalog Insert kod vas izgleda kao na slici 14.23, a
zatim kliknite OK.
6. Pošto blok TTLB-INFO sadrži atribute, nakon njegovog umetanja na crtež otvoriće
se okvir za dijalog Edit Attributes. Za popunjavanje ovih atributa ćete koristiti Sheet
Set Manager, tako da možete da izaberete OK i time prihvatite podrazumevane
vrednosti.
Sa izuzetkom atributa DRAWN_BY (nacrtao), podrazumevana vrednost svakog od
atributa bloka TTLB-INFO dolazi iz Sheet Set Managera. Vrednost atributa
DRAWN_BY se dobija na osnovu osobina crteža.
SLIKA 14.23 Umetanje bloka TTLB-INFO
7. Otvorite okvir za dijalog Properties (meni aplikacije  Drawing Utilities  Drawing

Properties).
8. U okviru za dijalog Properties za crtež 14A-BDTLPT.dwt, pređite na karticu
Summary. Na ovoj kartici promenite vrednost u polju Author na vaše inicijale (slika
14.24). Izaberite OK da biste se vratili na crtež.
SLIKA 14.24 Promena osobine crteža Author
9. Atribut DRAWN_BY se neće ažurirati čim se vratite na crtež. Umesto toga, na

komandnoj liniji treba da unesete REA↵, čime se vrši regeneracija celog crteža.
Kreiranje prvog lista iz skupa listova 725
Kao što je prikazano na slici 14.25, atribut DRAWN_BY sada prikazuje vaše
inicijale.
SLIKA 14.25 Osobina crteža Author je prikazana kao polje u zaglavlju
10. Zapamtite ovaj crtež pod istim imenom (14A-BDTLPT.dwt).

Ovim se završava podešavanje šablonskog crteža. Sada ste spremni za kreiranje listova na
osnovu tog šablona. Prvi list koji ćete napraviti, i verovatno najjednostavniji, je poveznica.
Kreiranje prvog lista iz skupa listova

Zaglavlje ste ubacili u šablon za listove da ne biste morali da ga manuelno ubacujete na svaki
list. Kad ga jednom referencirate u šablonu, AutoCAD automatski ubacuje tu referencu u svaki
novi list. Referenca je na odgovarajućem nivou. Sheet Set Manager omogućava da taj proces
teče glatko, ali je u slučajevima kada ne želite da koristite Sheet Set Manager, ovo proces koji
se najviše koristi. Ne morate u početku da odlučite da li ćete koristiti Sheet Set Manager. Sada
ćete u skup listova ubaciti poveznicu.
Ograničenje koje postoji u verziji AutoCAD LT je da ne postoji Sheet Set Manager. Korisnici
koji koriste ovu verziju će morati da prave listove na sledeći način:
1. Napravite novi crtež pomoću menija aplikacije ili palete za brzi pristup. U okviru za
dijalog Select Template ćete, pomoću strelice pored dugmeta Open, izabrati opciju
Open With No Template – Imperial (Open With No template – Metric).
2. Kliknite desnim tasterom miša na dugme Quick View Layout, na statusnoj liniji i
izaberite opciju From Template (slika 14.26).
SLIKA 14.26 Izbor opcije From Template iz kontekstnog menija Quick View Layouts.
3. U okviru za dijalog Select Template From File pronađite datoteku 14A-BDTLPT.

dwt, koju ste napravili u poslednjem odeljku i izaberite Open.
4. Otvoriće se okvir za dijalog Insert Layout(s). U njemu će se prikazati kartice za
svaki od radnih listova, koji postoje u šablonskoj datoteci. Izaberite opciju
DWFX-8H11, kao što je prikazano na slici 14.27, a zatim kliknite OK.
U tekućem crtežu će se kreirati nova kartica sa radnim listom. Njeno ime je
DWFX-8H11. Ova kartica je potpuna kopija kartice radnog lista sa istim imenom iz
datoteke 14A-BDTLPT.dwt.
SLIKA 14.27 Izbor radnog lista koji će se koristiti kao šablon
5. Slično sa standardnima koji postoje kod definisanja imena nivoa i datoteka,

Američki nacionalni standard ima i preporuke koje se odnose na numerisanje listova.
Standardni broj poveznice u arhitekturi je A-000.
Sa statusne linije izaberite dugme Quick View Layouts. Prikazaće se kartice sa
radnim listovima u vašem crtežu (slika 14.28). Desnim tasterom miša kliknite karticu
DWFX-8H11 i iz kontekstnog menija izaberite opciju rename.
Sheet Set Manager 727
6. Ime nove kartice je A-000. Nakon unosa imena pritisnite ↵ (slika 14.28).
Pošto se kartice sa radnim listovima koriste na puno različitih načina, vrlo je važno
definisati konvenciju kod definisanja njihovih imena. Jedan od najpopularnijih
načina za to je da se ime da prema broju lista koji predstavlja.
SLIKA 14.28 Promena imena kartice radnog lista, tako da odgovara broju radnog lista
7. Za crtež poveznice vam treba samo jedna kartica sa radnim listom. Ako na crtežu
imate suviše radnih listova, to može dramatično da smanji performanse, tako da
ukupan broj treba da bude što manji. Iz tog razloga ćete obrisati nepotrebne listove
Layout 1 i Layout 2.
Kliknite dugme Quick View Layouts, na statusnoj liniji, da biste prikazali ikone sa
radnim listovima na crtežu. Desnim tasterom miša kliknite list Layout 1 i iz
kontekstnog menija izaberite opciju Delete. Isto uradite i za list Layout 2.
Kad završite i izaberete dugme Quick View Layouts, prikazaće se samo dve ikone.
Jedna se odnosi na model, a druga na radni list A-000.
8. Upamtite crtež pod imenom A-000. Smestite ga u fasciklu Sheet, koju ste ranije
napravili.
Sheet Set Manager

Sheet Set Manager je snažan skup alata koji u AutoCAD-u pomažu kod kreiranja i
ACAD upravljanja listovima nekog projekta. Ovi alati su dostupni samo u punoj verziji
ONLY
AutoCAD-a i ne postoje u verziji AutoCAD LT. Iako se većina karakteristika može

naći samo u Sheet Set Manageru, ipak su mnoge od karakteristika, vezane za štampanje, slične
sa onima koje postoje kod komande PUBLISH, koja postoji i u verziji AutoCAD i u verziji
AutoCAD LT. U narednom poglavlju ću detaljnije objasniti komandu PUBLISH. Za sada ćemo
ostati na podešavanju i kreiranju listova. Čitaoci koji koriste verziju AutoCAD LT mogu da
pređu na odeljak "Podešavanje radnih listova".
Za mnoge Sheet Set Manager nije ništa drugo do poboljšana komanda PLOT. Iako se sigurno
može koristiti i na taj način, njegova uloga je da pomogne da se upravlja listovima u projektu,
od momenta kad se list napravi, pa do trenutka kad se odštampa. U ovom odeljku ćemo se
fokusirati na upotrebu Sheet Set Managera za kreiranje i upravljanje listovima. Da biste mogli
da počnete da ga koristite, morate prvo da napravite skup listova.
Kreiranje novog skupa listova

Kada se koristi Sheet Set Manager, svaki od listova (radnih listova) na crtežu je deo nečeg što
se zove skup listova. Skup listova skladišti linkove do svakog od crteža, a čuva i informacije o
crtežima, kao i o tome kako će se kreirati novi crteži. Svi ovi podaci se čuvaju u datoteci skupa
listova, sa ekstenzijom (.dst). Ova datoteka se kreira nakon završetka čarobnjaka u kome pra-
vite skup listova od početka ili na osnovu šablona.
Da biste napravili datoteku sa podacima o skupu listova za projekat brvnare, treba da uradite
sledeće:
1. Dok je otvoren bilo koji crtež, izaberite alat Sheet Set Manager, koji se
nalazi na panou Palettes, na kartici View. Ovim se otvara skup paleta Sheet
Set Manager.
NAPOMENA Za skup paleta Sheet Set Manager se obično koristi termin Sheet Set
Manager. Ponekad se koristi i skraćenica SSM.
2. Sa otvorenim skupom paleta Sheet Set Manager, izaberite padajuću listu na paleti
Sheet List i izaberite opciju New Sheet Set, kao što je prikazano na slici 14.29.
Otvoriće se okvir za dijalog Create Sheet Set.
SLIKA 14.29 Kreiranje skupa listova pomoću palete Sheet List
3. Okvir za dijalog Create Sheet Set je podeljen na četiri segmenta: Begin, Sheet Set
Example, Sheet Set Details i Confirm. U koraku Begin izaberite An Example Sheet
Set, a zatim izaberite dugme Next.
4. Preći ćete na drugi korak, Sheet Set Example. Kao što je moguće napraviti šablone
za crteže, tako je moguće napraviti i šablone za skup listova. Ako ste skup listova
napravili na osnovu šablona, onda se ovde definiše skup listova koji se koristi kao
primer.
Skup listova ćete praviti od početka, tako da treba da izaberete radio dugme, A Sheet
Set to Use As An Example. Nakon toga, iz liste koja se nalazi ispod, izaberite
Architectural Imperial Sheet Set (Architectural Metric Sheet set). Izaberite Next, da
biste prešli na naredni korak.
5. Sada treba da date ime svom skupu listova. Iako se ime neće koristiti kod štampanja
i dalje je važno da se unese ime koje ima smisla. Pored toga što treba dati ime skupu
listova, treba da naložite AutoCAD-u i gde da smesti taj skup listova.
U polju Name Of New Sheet Set unesite My Cabin. U polju Description možete da
unesete i dodatni opis. Na kraju, a možda i najvažnije, izaberite dugme sa tri tačke,
koje se nalazi pored polja za unos teksta Create Sheet Set – Sheet Set Details. Tu
treba da izaberete fasciklu Sheet koju ste napravili ranije u ovom poglavlju. Kad
završite, okvir za dijalog Create Sheet Set – Sheet Set Details bi trebalo da izgleda
kao na slici 14.30.
SLIKA 14.30 Izbor imena i lokacije skupa listova

6. Izaberite dugme Sheet Set Properties, koje se nalazi na dnu okvira za dijalog Create
Sheet Set – Sheet Set Details. Otvoriće se okvir za dijalog Sheet Set Properties My
Cabin.
Pošto ste izabrali jedan od šablona koji dolaze sa AutoCAD-om, većina podešavanja
vezana za skup listova imaju generičke vrednosti. Neke od vrednosti ćete promeniti
da bi odgovarale projektu, kao i šablonu za listove koji ste ranije napravili.
7. Izaberite dugme Page Setup Overrides File, koje se nalazi u grupi Sheet Set
Property. Nakon toga, izaberite dugme sa tri tačke. U okviru za dijalog Select
Template koji se otvara izaberite datoteku 14A-BDTLPT.dwt, a zatim kliknite
Open.
8. Proverite da li je osobina Sheet Set Location u grupi Sheet Creation, podešena tako
da ukazuje na fasciklu Sheets, koju ste napravili u fascikli za četrnaesto poglavlje.
9. Izaberite osobinu Sheet Creation Template, koja se takođe nalazi u grupi Sheet
Creation, a zatim pronađite datoteku 14A-BDTLPT.dwt, koju ste izabrali u
koraku 7.
Kad jednom izaberete šablonsku datoteku, otvoriće se okvir za dijalog Select Layout
A Sheet template, koji je prikazan na slici 14.31. Iz liste izaberite radni list
DWFX-8H11, a zatim izaberite dugme OK, da biste napustili okvir za dijalog.
SLIKA 14.31 Izbor šablona za kreiranje radnih listova
10. Proverite da li okvir za dijalog Sheet Set Properties – May Cabin izgleda kao na slici
14.32, a zatim izaberite dugme OK, da biste upamtili podešavanja i napustili okvir za
dijalog.
11. U okviru za dijalog Create Sheet izaberite dugme Next, da biste krenuli dalje sa
čarobnjakom. Preći ćete na deo Confirm. U njemu izaberite Finish, da biste napravili
skup listova i napustili čarobnjaka.
SLIKA 14.32 Okvir za dijalog Sheet Set Properties konfigurisan za projekat My Cabin
Nakon što se čarobnjak zatvori, na paleti Sheet List, unutar skupa paleta Sheet Set
Manager, se prikazuje više grupa. Ove grupe su nastale na osnovu šablona za listove,
koji ste izabrali kada ste pravili skup listova (slika 14.33).
SLIKA 14.33 Podešen list May Cabin

12. Tokom životnog ciklusa projekta, može se desiti da treba da promenite nešto što
utiče na sve listove. Sheet Set Manager se sastoji iz dva dela. To su list i skup
listova. Razlika je u tome što podešavanja skupa listova utiču na sve listove (svaki
crtež koji postoji u listi Sheet Manager Set), dok osobine lista utiču samo na jedan
list. Razlika će postati očigledna kad budete više radili sa Sheet Set Managerom.
Možda se sećate da se ime skupa listova ne štampa. Umesto toga će Sheet Set
Manager za pojedinačne crteže koristiti različitu vrednost osobine Project Name.
Ova osobina je vezana za skup listova, što znači da utiče na sve listove i biće ista za
svaki crtež iz skupa.
Na paleti Sheet List u Sheet Set Manageru, desnim tasterom miša kliknite stavku My
Cabin, na vrhu liste listova i izaberite opciju Properties (slika 14.34).
SLIKA 14.34 Promena osobina skupa listova
13. Otvoriće se okvir za dijalog Sheet Set Properties – May Cabin. U njemu se prikazuju
osobine koje su zajedničke za sve listove. Primetićete da je osobina Project Name, u
grupi Project Control trenutno prazna.
Kliknite osobinu Project Name, da biste je aktivirali i kao ime projekta unesite My
Cabin (slika 14.35). Ovo je jedino što ćete trenutno da promenite, tako da nakon toga
možete da izaberete OK.
Upravo ste napravili skup listova za projekat brvnare. Trenutno taj skup sadrži samo podeša-
vanja koja AutoCAD-u govore da biste voleli da kreirate listove, kao i gde ti listovi treba da
se smeste. Narednih nekoliko vežbanja će vam pokazati ne samo kako da pomoću Sheet Set
Managera napravite novi list, već i kako da postojeći list dodate u skup listova.
SLIKA 14.35 Promena osobine Project Name u Sheet Set Manageru
Dodavanje postojećeg crteža u skup listova

U vežbi „Kreiranje prvog lista“ ste napravili poveznicu. Koristili ste šablon koji je napravljen
u odeljku „Podešavanje šablona za listove“. Iako je datoteka zapisana u fascikli Sheets, crtež
A-000.dwg još uvek nije deo skupa listova za projekat My Cabin. Pošto je ovaj crtež naprav-
ljen nezavisno od Sheet Set Managera, treba da ga manuelno ubacite u skup.
1. Desnim tasterom miša kliknite grupu Architectural, na panou Sheet List u Sheet Set
Manageru i izaberite opciju Import Layout As Sheet (slika 14.36). Otvoriće se okvir
za dijalog Import Layouts As Sheets.
2. U ovom okviru za dijalog izaberite dugme Browse For Drawings, koje se nalazi na
vrhu ekrana. Pronađite i izaberite crtež A-000.dwg, koji ste zapisali u fascikli Sheets.
3. Nakon što izaberete crtež A-000.dwg, radni listovi koji postoje u ovom crtežu će se
prikazati u okviru za dijalog (slika 14.37). Pošto crtež koji ste izabrali ima samo
jedan radni list, to je prikazan samo radni list A-000.
Kad uvozite postojeće radne listove, vrlo je važno da obratite pažnju na kolonu
Status. Status radnog lista A-000 je „Available for import“ (može da se uveze). Na
levoj strani okvira za dijalog treba da bude potvrđeno polje za potvrdu. Izaberite
dugme Import Checked da biste ubacili radni list i vratili se na skup paleta Sheet Set
Manager.
SLIKA 14.36 Uvoz postojećeg radnog lista u Sheet Set Manager
SLIKA 14.37 Uvoz kartice sa radnim listom A-000 u Sheet Set Manager
4. Radni list A-000 se u Sheet Set Manager uvozi sa opštim imenom A-000-A-000,
koje je prikazano sa leve strane slike 14.38. Da bi radni listi bio koristan, treba da mu
date broj koji nešto znači, kao i naslov.
Na paleti Sheet List, koja se nalazi na Sheet Set Manageru, desnim tasterom miša
kliknite list A-000-A-000 i izaberite Properties, kao što je prikazano na desnoj strani
slike 14.38.
SLIKA 14.38 Pristupanje osobinama pojedinačnog lista, da bi se zamenilo podra-

zumevano ime. Sve ovo se dešava u Sheet Set Manageru
5. Otvoriće se okvir za dijalog Sheet Properties. U njemu su prikazana podešavanja

koja su vezana za list A-000. Za stavku Sheet title (naslov) unesite Cover Sheet, za
Sheet Number (broj lista), unesite A-000, za Revision Date (datum revizije) unesite
današnji datum (slika 14.39). Izaberite OK da biste napustili Sheet Set Manager.
6. U listi sa listovima, u Sheet Set Manageru, dva puta brzo kliknite list A-000 – Cover
Sheet da biste ga otvorili. Možda ćete morati da unesete REA↵ i da time regenerišete
crtež, ali ćete videti da je zaglavlje uglavnom kompletno (slika 14.40). Sve ove
informacije su dobijene iz osobina koje ste podesili u Sheet Set Manageru.
7. Primetićete da je polje Drawn By prazno. Sećate se da ovo nije polje iz Sheet Set
Managera. Ovo polje dolazi iz osobina .dwg datoteke. Izaberite meni aplikacije 
Drawing Utilities  Drawing Properties i promenite osobinu Author, na kartici
Summary. Ubacite svoje inicijale, a zatim izaberite OK.
Okvir za dijalog Properties će se zatvoriti, a vi ćete se vratiti na crtež. Možda ćete
opet morati da unesete REA↵ da bi se crtež regenerisao, ali nakon toga će se, na
bloku sa informacijama o listu, prikazati ono što ste promenili kod osobina crteža.
SLIKA 14.39 Promena osobina lista A-000
SLIKA 14.40 Blok sa informacijama o listu je popunjen na osnovu vrednosti iz Sheet Set Managera
Uvoz postojećih radnih listova u Sheet Set Manager je dobar način da se napravi skup listova
koji se sastoji od postojećih crteža. Ovaj proces se vrlo često koristi i kad se prave novi crteži.
U narednom odeljku ćemo se fokusirati na kreiranje novih listova. Kasnije u ovom poglavlju,
na radne listove ćete ubaciti i prikaze. Te listove ćemo nakon toga kopirati, i tako praviti nove
radne listove na svakom od novih crteža. Nakon toga ćete u skup listova uvoziti dodatne radne
listove, na isti način kao što ste to radili u ovom odeljku.
Kreiranje crteža pomoću Sheet Set Managera

Umesto da uvozite postojeće listove, pomoću Sheet Set Managera možete da pravite i nove
listove. Možda se sećate podešavanja Sheet Storage Location i Sheet Creation Template, koja
ste koristili dok ste pravili skup listova za projekat My Cabin. Ove vrednosti će se koristiti
za određivanje šablona na osnovu kojeg će se praviti novi listovi. U skladu s tim, kad budete
pravili listove, Sheet Set Manager će tražiti da unesete samo tri stavke: broj lista, ime lista i
ime crteža.
Ako na jednom crtežu postoji mnogo radnih listova, to može dramatično da utiče na perfor-
manse, tako da bi broj crteža trebalo da bude minimalan. (Ovo sam već pomenuo, ali sam do
sada video da mnogi korisnici to ignorišu, tako da nije loše da ponovim.) Sheet Set Manager
radi u skladu sa ovom preporukom i pravi crteže sa samo jednim radnim listom. Nakon pode-
šavanja prikaza, ćete, u ovom poglavlju, naučiti kako da iskopirate radne listove. Kopirani
radni listovi se mogu dodati u skup listova pomoću iste komande za uvoz radnog lista kao lista,
koju ste koristili za ubacivanje poveznice u skup listova.
Za sada ćete Sheet Set Manager koristiti za kreiranje tri datoteke. Svaka će predstavljati razli-
čit deo ukupnog skupa listova. Konkretno, napravićete list koji ilustruje plan sprata, drugi za
elevacije i još jedan za plan gradilišta. Kopiraćete inicijalni radni list koji postoji u svakom
od crteža koje ćete napraviti kasnije u ovom poglavlju. Nakon kopiranja radnih listova ćete ih
uvoziti u skup listova.
Da biste kreirali crtež u svakoj od pomenutih grupa, pratite sledeće korake:
1. Dok je otvoren bilo koji crtež, desnim tasterom miša kliknite My Cabin na vrhu
palete Sheet List u Sheet Set Manageru, a zatim izaberite New Sheet (slika 14.41).
SLIKA 14.41 Kreiranje novog lista pomoću Sheet Set Managera
Otvoriće se okvir za dijalog New Sheet, koji je prikazan na slici 14.42. U njemu
možete da unesete osnovne informacije o crtežu koji ćete da napravite. Tu spadaju
informacije o broju lista, njegovom imenu i imenu datoteke crteža.
Pre nego što unesete ove informacije, pogledajte podešavanja Folder Path i Sheet
template. Obe opcije su sive boje i ne mogu se menjati. Pošto ste ove osobine
podesili prilikom kreiranja skupa listova, Sheet Set Manager automatski koristi
šablon i zapisuje crtež na pravoj lokaciji.
2. U polju Number unesite A-101, a u polju Sheet title unesite Floor Plan (plan sprata).
Podrazumevano se ime datoteke generiše automatski na osnovu kombinacije onog
što ste uneli u poljima Number i Sheet Title. Da biste ovo promenili, kliknite u polje
za unos teksta i unesite A-100. Kad završite, okvir za dijalog New Sheet bi trebalo
da izgleda kao na slici 14.42. Izaberite OK da biste napravili novi crtež.
SLIKA 14.42 Unos broja lista, imena lista i imena datoteke u okviru za dijalog New Sheet
3. Pogledajte gde se list A-101 nalazi u skupu listova. Za razliku od crteža A-000 koji
ste ranije uvezli, A-101 ne pripada nijednoj grupi. Listovi se mogu premeštati u
skupu listova, tako što se uhvate i prebace na novu lokaciju. Ovde treba da znate da
možete da menjate samo mesto gde se list nalazi u Sheet Set Manageru, a ne i .dwg
datoteku ili fasciklu u kojoj se on čuva.
Prevucite crtež A-101 – Floor Plan sa dna palete Sheet List u grupu Architectural,
ispod crteža A-000 – Cover Sheet (levi deo slike 14.43). Kad završite, list A-101 će
biti prikazan u grupi Architectural nakon lista A-000 (desni deo slike 14.43).
SS
U ovom slučaju list A-101 će pripadati grupi crteža označenih sa A-100. To znači da umesto imena datoteke A-101.
dwg, treba da date ime A-100.dwg i tako tačnije predstavite grupu radnih listova koju će on obavezno da sadrži.
SLIKA 14.43 Promena redosleda crteža u listi Sheet Set Managera
4. Desnim tasterom miša kliknite grupu Architectural i izaberite opciju New Sheet.
Pogledajte ime radnog lista i putanju do šablona Sheet Template. Putanja Sheet
Template se razlikuje od one koju ste videli na slici 14.42.
Svaka grupa (ili podskup, što je termin koji se koristi u Sheet Set Manageru) ima
svoja podešavanja. Podskup Architectural treba da konfigurišete tako da se koristi
šablon za listove i radni list DWFX-8H11. Izaberite dugme Cancel da biste napustili
okvir za dijalog New Sheet.
5. Desnim tasterom miša kliknite podskup Architectural i izaberete Properties. Otvoriće
se okvir za dijalog Subset Properties.
6. U okviru za dijalog Subset Properties izaberite osobinu Sheet Creation template i
pronađite datoteku 14A-BD8H11.dwt i u njoj izaberite radni list DWFX.8H11, kao
što je prikazano na slici 14.44.
7. Vratite se na podskup Architectural i kliknite ovaj podskup desnim tasterom miša. Iz
kontekstnog menija izaberite opciju New Sheet.
Ponovo će se otvoriti okvir za dijalog New Sheet. Ovog puta putanja Sheet Template
počinje sa DWFX.8H11 i u zagradama sadrži i putanju do fascikle u koju smeštate
podatke za ovo poglavlje.
8. U okviru za dijalog New Sheet, u polju Number, unesite A-201, u polju Sheet Title
unesite North Elevation, a u polju File Name, unesite A-200. Izaberite OK da biste
napravili crtež.
9. Promenite opciju Sheet Creation Template za podskup Civil, tako da odgovara
podskupu Architectural, a zatim napravite novi list sa brojem C-100, naslovom Site
Plan i imenom datoteke C-100.
Sada bi trebalo da ukupno imate četiri lista, koji su prikazani u Sheet Set Manageru. Tri su u
podskupu Architectural, a jedan u podskupu Civil (slika 14.45).
SLIKA 14.44 Izbor radnog lista DWFX-8H11 kao šablona za kreiranje listova u podskupu
Architectural
SLIKA 14.45 Paleta Sheet List nakon uvoza poveznice i kreiranja tri nova lista
Podešavanje radnih listova 741
Podešavanje radnih listova

Poslednji odeljak je posvećen procesu podešavanja niza praznih crteža i njihovom ubacivanju
u Sheet Set Manager. Za sada je većina posla sa Sheet Set Managerom završena. Ovaj ode-
ljak je posvećen ubacivanju sadržaja u radne listove koje ste do sada napravili. Sadržaj ćete u
listove dodati odsecanjem prikaza.
Prikazi čine neku vrstu otvora, odnosno prozora u radnom listu, tako da se kroz taj otvor može
pogledati crtež zgrade. Možete da smatrate da se građevina nalazi „ispod“ radnog lista. Prikaze
ćete napraviti tako da prikazuju brvnaru u prostoru modela sa preciznom razmerom. Po zavr-
šetku će se sve što se nađe unutar okvira nacrtanog isprekidanom linijom, štampati kao da je u
pitanju jedan crtež.
Referenciranje modela
U trinaestom poglavlju ste se upoznali sa spoljašnjim referencama, koje su koristan i moćan
alat za prikaz drugog crteža, unutar tekućeg. U ovom odeljku ćete naučiti kako da spoljašnje
reference upotrebite u sklapanju listova projekta i da tako od njih izvučete dodatnu korist.
Spoljašnje reference omogućavaju da kombinujete nekoliko crteža u jedan složeni crtež. Radni
listovi omogućavaju da podesite i odštampate više pogleda na istu datoteku. Radni list je
pogled na crtež, koji ga prikazuje onako kako će se odštampati.
Prvi korak u kreiranju prikaza je da osigurate da u prostoru modela koji gledate, postoji nešto
nacrtano. To ćete uraditi tako što ćete referencirati radne listove sa planom sprata i planom
gradilišta. Ovakva praksa je prilično česta u građevinskoj industriji, jer tipičan projekat sadrži
veliki broj datoteka modela, koji predstavljaju različite elemente građevine.
Na primer, mašinski inženjer će verovatno kreirati više datoteka modela sa planom sistema za
ventilaciju, planom instalacija grejanja, ako se za grejanje koristi prirodni gas ili topla voda,
kao i plan tehničke opreme. Svaki od ovih planova će kao pozadinu koristiti arhitektonski plan
sprata. U konkretnom slučaju pojedini arhitektonski elementi, kao što je plan nameštaja, nisu
posebno bitni za mašinskog inženjera. Zbog toga će arhitekta, kao i stručnjaci drugih profila,
koji rade na projektu, podeliti projekat na više datoteka.
Iako se projekat brvnare sastoji od samo nekoliko datoteka modela, vi ćete svoje crteže pode-
siti da koriste isti okvir za saradnju. Koristićete spoljašnje reference i tako definisati koji će
se delovi projekta prikazati na određenom listu. Sa izuzetkom poveznice, svaki od listova iz
skupa listova će referencirati datoteku 14A-FPLAY1.dwg. Pored te datoteke, plan gradilišta
će referencirati i datoteku 13C-SPLAY1.dwg.
Da biste ubacili reference na datoteke sa modelom u svoje listove, treba da uradite sledeće:
1. Otvorite datoteku A-100.dwg, tako što ćete u Sheet Set Manageru dva puta brzo
kliknuti list A-101. Alternativno, korisnici koji koriste verziju AutoCAD LT, mogu
da koriste komandu OPEN:
2. Dok je otvoren crtež A-100.dwg, pomoću dugmeta Quick View Layouts, pređite u
prostor modela.
3. Podesite tekući nivo na A-ANNO-REFR.
4. Pomoću komande XREF pridružite tekućem crtežu datoteku 14A-FPLAY1.dwg.

Podesite opcije u okviru za dijalog Attach External Reference na isti način kao na
slici 14.46.
SLIKA 14.46 Okvir za dijalog Attach External Reference
5. Upamtite tekući crtež. Zadržite isto ime datoteke.

6. Ponovite korake 2 do 5 i za crteže A-200.dwg i C-101.dwg.
7. List sa planom gradilišta je jedini koji traži dve spoljašnje reference.
Otvorite datoteku C-101.dwg, ako već nije otvorena. Proverite da li je tekući nivo
A-ANNO-REFR i da li je crtež 14A-FPLAY1.dwg već pridružen kao spoljašnja
referenca. Podesite vrednosti kao na slici 14.47 i pridružite datoteku
13C-SPLAY1.dwg.
SLIKA 14.47 Pridruživanje crteža plana gradilišta
8. Kad se postavi pitanje o tački umetanja, pomoću kriterijuma Endpoint izaberite

gornji, levi ugao verande, kao što je prikazano na slici 14.48.
SLIKA 14.48 Pokazivanje tačke umetanja za referencu plana gradilišta
9. Zadržite postojeća imena datoteka i upamtite i zatvorite sve datoteke sa listovima

koje su još uvek otvorene (A-100.dwg, A-200.dwg, C-101.dwg).
Sada ste pridružili sve potrebne spoljašnje reference. Iako su reference pridružene, radni listovi
i dalje ne sadrže ništa više osim zaglavlja, koje ste ubacili ranije u ovom poglavlju. Naredni
korak je da se pomoću prikaza napravi pogled na crtež. Prikazi će omogućiti da na prostor
modela gledate u tačno definisanoj razmeri.
Kreiranje prikaza u prostoru modela

Nakon što ste napravili datoteke sa listovima i referencirali potrebne datoteke modela, treba da
pogledate model koji je sakriven ispod radnih listova. Ovo ćete uraditi tako što ćete napraviti
novi prikaz, koji se neće prikazati pri štampanju crteža. Evo kako se to radi:
1. Otvorite crtež A-100.dwg, a zatim pomoću liste Layer, sa panoa Layers, na kartici
Home, promenite tekući nivo na A-ANNO-NPLT.
Prikaze ćete napraviti na ovom nivou, tako da se granice prikaza kasnije neće
štampati.
SAVET Pogledajte koja je boja dodeljena nivou A-ANNO-NPLT. Pošto će se ovaj nivo
koristiti za prikaze, korisno je da mu dodelite boju koja odudara od crteža, kako biste
mogli brzo da identifikujete prikaz i da ga ne biste pomešali sa nekim drugim objektom
AutoCAD-a, kao što su polilinije.
Jedan deo ovog odeljka je posvećen konfigurisanju vidljivosti nivoa unutar prikaza.
Kad budete kreirali prikaze, najbolje je da se objekti koji se nalaze u njima vide od
početka.
2. Proširite pano Layers, na kartici Home, a zatim izaberite dugme Turn
All Layers On. Ovim ćete uključiti sve nivoe na tekućem crtežu i
crtežima koji su pridruženi kao spoljašnje reference. Ponovite isti proces, ali ovog
puta izaberite dugme Thaw All Layers, da biste odmrzli sve nivoe.
3. Izaberite karticu View i u panou Viewports, izaberite dugme New.
4. U okviru za dijalog Viewports, koji se otvara, izaberite karticu New Viewports.

U prozoru Standard Viewports, izaberite opciju Single (slika 14.49). Nakon toga,
izaberite OK.
5. Kada se pojavi odziv Specify First Corner:, pokažite krajnju tačku u gornjem
desnom uglu zaglavlja.
6. Kada se pojavi odziv Specify Opposite Corner, pokažite krajnju tačku donjeg
levog ugla zaglavlja.
7. Otvorite datoteku A-200.dwg i ponovite korake 2 do 6. Pazite da nivo A-ANNO-NPLT
bude tekući pre nego što napravite prikaz.
SLIKA 14.49 Okvir za dijalog Viewports
SLIKA 14.50 Brvnara koja je prikazana kroz novi prikaz

Veza između prostora papira i prostora modela je prilično interesantna. Prikazi omogućavaju
da iz prostora papira virite u prostor modela. Krajnji rezultat je list, koji kad se odštampa prika-
zuje sve što je nacrtano u prostoru papira, plus objekte iz prostora modela koji se nalaze unutar
granica prikaza. Da biste istražili kako ova veza funkcioniše, probajte sledeće:
1. Postavite kursor iznad nekog objekta u brvnari, kliknite jednom i pomerite kursor.
Umesto da se izabere objekat, započeli ste prozor za izbor. Pokažite prozor oko
nekih od objekata blizu brvnare i kliknite ponovo. Ništa se neće izabrati.
2. Pomerajte kursor iznad oblasti sive i bele boje u prostoru za crtanje i videćete da se
končanice pojavljuju na oba mesta.
Ovo vam govori da trenutno radite u prostoru papira i da možete da birate samo
objekte iz tog prostora, kao što su prikaz (kad ga jednom prebacite u prostor papira,
što ćemo uraditi u narednom odeljku), zaglavlje i okvir. Da biste radili na brvnari
morate da pređete u prostor modela. To možete da uradite na dva načina. Jedan je da
izaberete dugme Model. Ovim se privremeno briše radni list, tako da ostajete sa
samo jednim crtežom – modelom. Drugi način je da pređete u prostor modela, dok je
radni list još uvek aktivan.
3. Postavite kursor unutar prikaza i ovog puta kliknite dva puta brzo.
Okvir prikaza će postati deblji i kad postavite kursor iznad prikaza, on menja oblik
od končanice u strelicu. Sada ste u prostoru modela i možete da birate objekte iz tog
prostora, ali ne možete da birate objekte koji se nalaze u prostoru papira.
SS
Kad aktivirate prostor modela dok je radni list još uvek aktivan, to je slično kao da otvarate prozor i kroz njega gledate
i dodirujete crtež koji se nalazi iza.
4. Dva puta brzo kliknite izvan prikaza. Vratiće se kursor u obliku končanica i vi ste
ponovo u prostoru papira.
SAVET Prelaz iz prostora modela u prostor papira je moguće ostvariti i pomoću dug-
meta MODEL, koje se nalazi na sredini statusne linije. Kad ste u prostoru papira, natpis na
dugmetu postaje PAPER. U tom slučaju vas dugme vraća u prostor papira.
Podešavanje razmere prikaza

Radni list treba da se štampa na papiru veličine 8.5“x11“ (201 mm x 297 mm), a želite i da se
sadržaj prikaza odštampa u određenoj razmeri. U ovom odeljku ćete podesiti razmeru prikaza,
tako da se objekti iz prostora modela prikažu u razmeri 3/16“=1‘ (1=70). Ovo se radi dodelji-
vanjem razmere prikazu.
1. Izaberite prikaz. Znate da je izabran prikaz, a ne okvirna linija, ako se na
statusnoj liniji pojavi dugme Viewport Scale.
SAVET Pošto su prikaz i zaglavlje nacrtani jedan preko drugog, možete da, u slučaju
problema sa izborom, probate sa opcijom cikličnog izbora.
2. Ako koristite metričke jedinice, preskočite ovaj korak i pređite na korak 3. Ako
koristite arhitektonske jedinice, izaberite 3/16“=1‘-0“ (slika 14.51).
Prikaz dobija razmeru 3/16“=1‘-0“, a ta razmera se vidi i na statusnoj liniji.
SLIKA 14.51 Podešavanje razmere prikaza
SAVET Razmeru prikaza možete da promenite i ako izaberete prikaz i promenite vred-
nost Standard Scale, koja se nalazi na paleti Properties ili na panou Quick Properties.
3. Ako koristite metričke jedinice, dva puta brzo kliknite prikaz i unesite Z↵ 1/70XP↵.
Ovim ste AutoCAD-u naložili da promeni razmeru prikaza, tako da se svi objekti
prikažu sa razmerom od jednog sedamdesetog dela razmere, relativno u odnosu
na prostor papira. Ovo je bilo neophodno, pošto u listi Scale ne postoji
razmera 1/70.
4. Dva puta brzo kliknite prikaz, da biste prešli u prostor modela. Nakon toga, pomoću
alata Pan podesite pogled, tako da se brvnara prikaže sa planom sprata u sredini
(slika 14.52).
SAVET Preporučuje se da umesto srednjeg tastera miša koristite komandu PAN. Pošto
srednji taster miša može da se koristi i za komandu Pan i za komandu Zoom, može se
desiti da slučajno promenite razmeru crteža. Ako se koristi komanda PAN, ovo se ne
može desiti.
SLIKA 14.52 Crtež brvnare sa faktorom zumiranja tako da se vidi plan sprata
5. Možda u ovom trenutku crtež izgleda malo pretrpano, ali će se to kasnije ispraviti.
Dva puta brzo kliknite sivu površinu izvan zaglavlja, da biste prešli nazad u prostor
papira.
SAVET Tabele i napomene mogu da se nalaze ili u prostoru modela, kao što je slučaj u
ovoj vežbi, ili u prostoru papira. Kad se nalaze u prostoru papira, onda je lako da se
napravi i održava konzistentan stil teksta ili tabele, koji isto izgleda na svim crtežima. Kad
se napomene i tabele nalaze u prostoru modela, imate mogućnost da jednostavno men-
jate njihovu veličinu, tako što ćete menjati faktor zumiranja prikaza. Objekti iz prostora
modela se mogu prikazivati u većem broju radnih listova istog crteža. Vi ćete, za tabele i
napomene, razviti svoj standard, ili usvojiti standard koji se koristi u vašem preduzeću.
6. Upamtite promene u crtežu A-100.dwg i otvorite crtež A-200.dwg.

7. Ponovite korake 1 do 5 i za datoteku A-200.dwg. Umesto da pomoću komande
PAN prikažete plan sprata, prevucite elevaciju sa severa.
Elevacija sa severa je trenutno usmerena na suprotnu stranu u svetskom koordinatnom sistemu.
U narednim vežbanjima ćete promeniti pogled na elevaciju.
Kopiranje radnih listova

Radni list koji ste napravili je odlična početna tačka. Prvo ćete dodati nekoliko stavki iz Desi-
gnCenter-a, a zatim ćete podesiti informacije u zaglavlju i na kraju nekoliko puta kopirati radni
list, tako da se prikažu različiti pogledi na brvnaru. Svaki put kad se radni list kopira, sa njim se
kopira sav njegov sadržaj, uključujući i prikaze i njihova podešavanja. Kopije su međusobno
nezavisne, tako da ako promenite jednu od njih, to ne utiče na druge.
NAPOMENA Možete da obrišete radne listove iz prostora papira, ali ne možete da

obrišete prostor modela.
Ubacivanje sadržaja iz DesignCenter-a

Pre nego što budete kopirali radne listove, dodaćete blok koji se nalazi u DesignCenter-u, a
zatim ćete promeniti njegove atribute.
1. Pomoću Sheet Set Managera otvorite radni list A-101, koji se nalazi u datoteci
A-100.dwg. Korisnici koji koriste verziju AutoCAD LT treba da otvore crtež
pomoću standardnih komandi AutoCAD-a, a zatim da pređu na radni list A-101.
2. Pomoću padajuće liste Layers, koja se nalazi na kartici Home, proglasite nivo
A-ANNO-TTLB-TEXT tekućim.
3. Otvorite DesignCenter, izaberite karticu Folders i pronađite crtež C:\Program Files\
AutoCAD 2011\Sample\Dynamic Blocks\ Annotation - Imperial.dwg. Nakon toga,
izaberite Blocks.
Ako je vaš crtež u metričkim jedinicama, pronađite datoteku Annotation –
Metric.dwg.
NAPOMENA Kopije ovih datoteka postoje u materijalu koji ste preuzeli uz četrnaesto
poglavlje, sa sajta www.sybex.com/go/autocad2011ner ili www.autocadner.com.
4. Kliknite i prevucite blok Drawing Title – Imperial (Drawing Title – Metric) (slika
14.53) na svoj radni list, a zatim zatvorite DesignCenter.
5. Dva puta brzo kliknite blok i u okviru za dijalog Enhanced Attribute Editor
promenite opcije Viewport Scale i View Number na 3/16" = 1'-0" (1:70) i 1,
respektivno (slika 14.54).
6. Ime crteža je sada isto kao ime lista u Sheet Set Manageru. Korisnici koji koriste
AutoCAD LT treba da u okviru za dijalog Enhanced Attribute Editor unesu Floor
Plan. Korisnici koji koriste verziju AutoCAD treba da nastave sa sledećim:
a. U okviru za dijalog Enhanced Attribute Editor izaberite stavku VIEWNAME.
Desnim tasterom miša kliknite polje Value i izaberite Insert Field.
b. Promenite stavku Field Category na SheetSet, a zatim iz okvira za dijalog Field,
izaberite CurrentSheetTitle Field Name. Izaberite OK.
Nakon što u okviru za dijalog Enhanced Attribute Editor unesete Drawing Name
(ime crteža) izaberite OK, da biste napustili okvir za dijalog i vratili se na crtež.
Novi blok će naslovu pogleda dodati razmeru, što je podatak koji uvek treba da postoji na
crtežu. Nakon umetanja bloka više nije potreban statički tekst FLOOR PLAN, koji je zapisan
u datoteci 14A-FPLAY1.dwg. Pomoću alata Edit Reference In-Place ovaj tekst ćete obrisati iz
spoljašnje reference sa planom sprata.
1. Izaberite dugme Quick View Layouts, koje se nalazi na statusnoj liniji, da biste
prešli u prostor modela.
2. Zumirajte tekst FLOOR PLAN, a zatim izaberite spoljašnju referencu
14A-FPLAY1.dwg.
Otvoriće se kontekstna kartica External Reference i na njoj će se prikazati neke
komande, koje se odnose na rad sa spoljašnjim referencama.
SLIKA 14.53 Izbor bloka sa imenom u DesignCenter-u

SLIKA 14.54 Promena atributa bloka sa imenom
SS
Korisnici koji koriste verziju AutoCAD će primetiti sivu pozadinu teksta FLOOR PLAN u polju Value, u okviru za dijalog
Enhanced Attribute Editor, na slici 14.54. Siva pozadina ukazuje na to da se vrednost u ovom polju automatski ažurira
na osnovu izabrane osobine.
3. Sa panoa Edit, na kontekstnoj kartici External reference, izaberite alat Edit

Reference In-Place.
Alternativno možete da dva puta brzo kliknete spoljašnju referencu, ili da na
komandnoj liniji unesete REFEDIT↵ i time pokrenete istu komandu.
4. U okviru za dijalog Reference Edit koji se otvara (slika 14.55) izaberite referencu
14A-FPLAY, a zatim izaberite OK.
Kontekstni pano Edit Reference će se dodati na svaku karticu trake.
5. Obrišite tekst FLOOR PLAN.
SLIKA 14.55 Otvaranje reference 14A-FPLAY1.dwg iz okvira za dijalog Reference Edit

6. Dok je u Reference Editoru otvorena referenca plana sprata, podesite dimenzije, ako
je potrebno, tako da se crtež smesti na list bez problema.
7. Nakon što završite, izaberite dugme Save Changes (REFCLOSE), koje se nalazi na
kontekstnoj kartici Edit References.
U okviru za dijalog koji vas upozorava da će se sve promene reference upamtiti,
izaberite OK.
8. Pređite nazad na karticu radnog lista A-101 i ako je potrebno podesite položaj bloka
sa naslovom crteža.
Radni list A-101 bi trebalo da izgleda kao na slici 14.56. Nakon promena upamtite
crtež A-100.dwg.
9. Izaberite blok Drawing title, kliknite ga desnim tasterom miša i iz kontekstnog
menija izaberite opciju Clipboard  Copy.
10. Otvorite datoteku A-200.dwg i pređite na radni list A-201, ako taj radni list već nije
tekući.
11. Kliknite desnim tasterom miša bilo gde u prostoru za crtanje i izaberite opciju
Clipboard ↵ Paste to Original Coordinates.
Obratite pažnju na to gde se, na kartici radnog lista, ubacuje blok Drawing title.
Njegova lokacija je potpuno ista kao na kartici radnog lista A-101. Slično ovom,
naslov u okviru bloka automatski se ažurira sa naslovom (ovo važi za korisnike koji
koriste verziju AutoCAD, koji su datoteku A-200.dwg napravili pomoću Sheet Set
Managera).
12. Korisnici koji koriste verziju AutoCAD LT treba dva puta brzo da kliknu blok
Drawing title i da promene naslov na North Elevation.
SLIKA 14.56 List sa planom sprata sa ubačenim blokom naslova
Kreiranje dodatnih radnih listova

Završni skup dokumenata bi trebalo da sadrži i Materijale za plan sprata i vrata na planu sprata.
Radni list A-101 sada sadrži pogled na plan sprata sa odgovarajućom razmerom. Umesto da
duplirate posao, koristićete postojeći radni list A-101 kao šablon, koji ćete kopirati. Evo kako
se to radi:
1. Otvorite crtež A-100.dwg, tako što ćete dva puta brzo kliknuti list A-101 – Floor
Plan sa palete Sheet List, u Sheet Set Manageru. Korisnici verzije AutoCAD LT bi
trebalo da crtež A-100.dwg otvore pomoću ikone Open sa palete za brzi pristup.
Otvoriće se datoteka A-100.dwg i u njoj radni list A-101.
SAVET Primetićete mali katanac koji je prikazan pored lista A-101 u Sheet Set Manageru,
nakon što ste ga otvorili. Ovaj katanac ukazuje na to da je crtež zaključan, što verovatno
znači da ga je još neko otvorio. Ako zadržite kursor iznad stavke A-101, prikazaće se infor-
macije o tom listu, uključujući i ko je trenutno otvorio crtež. Ovo je posebno korisno kad
više ljudi u isto vreme radi na istom projektu.
2. Desnim tasterom miša kliknite dugme Quick View Layouts, na statusnoj liniji i iz
kontekstnog menija izaberite opciju Move or Copy.
3. Otvoriće se okvir za dijalog Move or Copy. U oblasti Before Layout izaberite opciju
(Move To End), a zatim potvrdite pole Create A Copy (slika 14.57). Izaberite OK da
biste iskopirali radni list i napustili okvir za dijalog Move Or Copy.
SLIKA 14.57 Kopiranje radnog lista pomoću okvira za dijalog Move Or Copy
4. Izaberite dugme Quick View Layouts na statusnoj liniji, da bi se prikazale ikonice

radnih listova na crtežu. Sada je tu prikazan i drugi radni list A-101 (2).
Desnim tasterom miša kliknite ikonu radnog lista A-101 (2) i izaberite opciju
Rename. Promenite ime na A-102 i pritisnite ↵ (slika 14.58).
SLIKA 14.58 Promena imena iskopiranog radnog lista A-101
5. Ponovite korake 3 i 4 i napravite još jedan radni list po imenu A-103.

6. Upamtite tekući crtež A-100.dwg (ime ostaje isto), a zatim dva puta brzo kliknite
list A-201 sa palete Sheet Set Managera, da biste otvorili datoteku A-200.dwg.
7. Ako odmah ispod prostora za crtanje nisu prikazane dve kartice (Model i A-201)
(slika 14.59), pokrenite komandu OPTIONS i idite na karticu Display u okviru za
dijalog Options.
Na kartici Display potvrdite polje Display Layout And Model Tabs, koje se nalazi u
grupi Layout Elements u donjem levom delu okvira za dijalog. Izaberite OK da biste
napustili okvir za dijalog Option i u prozoru aplikacije prikazali kartice Model i
Layouts (slika 14.59).
8. Pritisnite i držite pritisnut levi taster miša, a zatim pritisnite taster Ctrl sa tastature.
Pomerite miša udesno i kad se sa desne strane kartice A-201 prikaže mala strelica,
otpustite taster miša (levi deo slike 14.60).
SLIKA 14.59 Kartice Layout I Model u prozoru aplikacije
SLIKA 14.60 Kopiranje radnog lista pomoću tastera Ctrl i levog tastera miša (levo) i
iskopirani radni list (desno)
SAVET Ako se radni list iskopira sa leve strane radnog lista A-201, mišem prevucite kop-
iju (A-201 (2) do kraja, kao što je prikazano na desnom delu slike 14.60.
9. Ponavljajte korak 8 sve dok ne dobijete ukupno četiri kartice sa radnim listovima.
10. Izaberite karticu radnog lista A-201 (2), a zatim kliknite desnim tasterom miša i iz
kontekstnog menija izaberite opciju Rename. Promenite ime na A-202.
Ponovite ovu proceduru i za druge dve kartice. Promenite im imena na A-203 i
A-204, respektivno. Kad završite, kartice Model i Layout bi trebalo da izgledaju kao
na slici 14.61.
11. Upamtite tekući crtež A-200.dwg (ime ostaje isto).
SLIKA 14.61 Četiri kartice radnih listova označene redom. Svaka se koristi za po jednu
elevaciju
SAVET Ako želite da brzo prelazite sa jednog na drugi radni list, pritisnite Ctrl+Page Up
ili Ctrl+Page Down. Page Up vas ciklično vodi udesno, a Page Down ulevo. Ova prečica
radi i sa radnim listovima u Microsoft Excelu.
Napravili ste sve radne listove koji su vam potrebni. Iako su ovi radni listovi smešteni u dato-
tekama A-100.dwg i A-200.dwg, oni još uvek nisu deo skupa listova. Korisnici koji koriste
verziju AutoCAD, treba da ubace nove radne listove u skup listova za projekat My Cabin.
Korisnici koji koriste verziju AutoCAD LT mogu da preskoče narednu vežbu, pošto Sheet Set
Manager postoji samo u punoj verziji.
Ubacivanje novog radnog lista u Sheet Set Manager

Ako treba da se podsetite kako se ovo radi, pogledajte odeljak pod naslovom "Ubaci-
ACAD vanje postojećih crteža u skup listova". Ukratko, procedura je sledeća:
ONLY
1. Desnim tasterom miša kliknite podskup Architectural i izaberite opciju Import

Layout As Sheets.
2. Pronađite datoteke A-100.dwg i A-200.dwg.
3. Proverite da li su svi radni listovi koji postoje u datotekama A-100.dwg i A-200.
dwg potvrđeni (slika 14.62). Nakon toga, izaberite dugme Import Checked.
Radni listovi A-101 i A-201 bi trebalo da imaju status "This layout is already part of a sheet set
– not available for import". Pošto je po jedan radni list na svakom crtežu već deo skupa listova,
za četiri nova radna lista je prikazan status "Warning: this layout may belong to another sheet
set" (Upozorenje: ovaj radni list možda pripada drugom skupu listova).
Promena imena i broja lista u Sheet Set Manageru

Svaki od novih radnih listova je sada deo skupa listova My Cabin. Pošto ovi radni
ACAD listovi nisu napravljeni pomoću Sheet Set Managera, već kopiranjem postojećih rad-
ONLY
nih listova, njihova imena su u skladu sa obrascem: ime crteža – ime radnog lista. U
vežbi koja sledi ćemo na brz način promeniti ime i broj svakog od ovih listova.
SLIKA 14.62 Uvoz novih kartica sa radnim listovima u skup listova My Cabin
1. Dok je otvoren bilo koji crtež, desnim tasterom miša kliknite prvi list koji predstavlja
neki od listova sa novim radnim listovima (slika 14.63), a zatim iz menija koji se
otvara izaberite opciju Rename & Renumber.
SLIKA 14.63 Izbor opcije Rename & Renumber sa panoa Sheet List u Sheet Set Manageru
Otvoriće se okvir za dijalog Rename & Renumber, koji je prikazan na slici 14.64.
Ovaj okvir za dijalog je vrlo sličan sa okvirom za dijalog New Sheet. U njemu
postoji nekoliko dodataka koji se odnose na rukovanje datotekama. Pomoću ovog
okvira za dijalog možete i da promenite kartice sa radnim listovima unutar svakog
crteža.
SLIKA 14.64 Promena imena i broja novih radnih listova
Redosled po kojem Sheet Set Manager uvozi nove radne listove u skup listova može
biti različit, u zavisnosti od redosleda kojim ste ih birali prilikom uvoza. U poljima
Number i Sheet Title, u okviru za dijalog Rename & Renumber Sheet, unesite
vrednosti iz tabele 14.1.
TABELA 14.1 Brojevi listova i njihova imena
Datoteka sa crtežom Ime radnog lista Broj Ime lista
A-100.dwg A-102 A-102 Floor Plan Materials
A-103 A-103 Floor Plan Doors
A-200.dwg A-202 A-202 East Elevation

A-203 A-203 South Elevation
A-204 A-204 West Elevation
Uz tabelu 14.1 kao vodič, izaberite dugme Next i ponovite proces za svaki list.
3. Nakon promene imena i broja svih listova, sa novim radnim listovima, izaberite
dugme OK, da biste napustili okvir za dijalog Rename & Renumber. Spisak listova u
Sheet Set Manageru bi trebalo da izgleda kao na slici 14.65.
Podešavanje sadržaja prikaza 759
SLIKA 14.65 Promenjena imena listova (levo) i uređeni listovi (desno)
Primetićete da listovi na paleti Sheet List nisu poređani po redu. Mišem prevucite
svaki list na odgovarajuću poziciju. Kad završite, podskup Architectural bi trebalo da
bude sortiran, kao na desnom delu slike 14.65.
Završili ste podešavanje skupa listova u Sheet Set Manageru. Dok ste pravili listove (radne
listove), na njima nije postojali ništa osim zaglavlja. U narednim vežbanjima ćete naučiti kako
se kreiraju i koriste prikazi, pomoću kojih kroz prostor papira (radne listove) gledate u prostor
modela. Pri tome se koristi zadata razmera.
Podešavanje sadržaja prikaza

Kada se pomoću spoljašnjih referenci pridružuju samo datoteke koje su neophodne za odre-
đeni list, onda se upravljanje nivoima prepušta komandi XREF. Iako ste koristili takav način
rada, već prvi pogled na listove A-100 skupa otkriva da je skup listova pretrpan, da bi bio od
stvarne koristi. Crtež koji izgleda kao ovaj, u mnogim proizvodnim okruženjima nije prihvat-
ljiv. Jedna od prednosti AutoCAD-a je mogućnost da se jednostavno podešavaju objekti koji
postoje na crtežu.
Za kreiranje listova se obično koriste spoljašnje reference, zato što, u kombinaciji sa standar-
dima za upravljanje datotekama, mogu značajno da smanje pretrpanost crteža. Grupisanjem
sličnih listova u jednu datoteku, iz prostora modela možete da obavite veliki deo upravljanja
nivoima. Pošto se karakteristikama kao što su stanja nivoa, mnogo lakše upravlja iz prostora
modela, želećete da se nivoima što više upravlja iz tog prostora.
Ako to imate na umu, onda u trenutku kad dva lista počnu da se razlikuju imate mogućnost
izbora. Da pogledamo, kao primer, nivo sa materijalima poda. On je prikazan samo na jednom
listu od svih listova iz skupa. Pošto nivoi, koji su zamrznuti ili isključeni u prostoru modela,
ostaju u tom stanju, ovim konkretnim nivoom, koji se nalazi u datoteci A-100.dwg, ne možete
da upravljate iz prostora modela. Postoji nekoliko načina da se ovaj problem reši.
Prvi je da zaključite da su razlike između ovog i drugih crteža u skupu dovoljno velike, da je
opravdano kreiranje posebne datoteke za taj list. Pošto se nivo koristi samo na jednom listu
u celom skupu, možete odlučiti da dalje delite projekat, tako što ćete napraviti datoteku sa
materijalima za podove. Na taj način ne morate da brinete o isključivanju tog nivoa na drugim
listovima, ali i dalje možete jednostavno da ubacite tu referencu na listove kad vam bude bila
potrebna.
Druga opcija je da napravite prikaz koji preklapa taj nivo. Pošto je ovo teško za praćenje i
održavanje, upotreba prikaza za preklapanje nije optimalan pristup, ali ako se koristi štedljivo,
u nekim situacijama može biti opravdan izbor. Kad pravite svoj skup listova, metod koji ćete
izabrati zavisi najviše od vremena koje je potrebno za svaku od opcija. Na primer, preklapanje
samo jednog nivoa u 10 prikaza će verovatno trajati mnogo duže nego da jednostavno napra-
vite novu datoteku za specijalan slučaj.
U ovom odeljku ćemo objasniti oba pristupa, koja se koriste za upravljanje sadržajem prikaza.
Niz crteža A-100 će tražiti da prikazi preklope neke nivoe, dok ćemo nizom crteža A-200 u
potpunosti upravljati iz prostora modela.
Podešavanje razmere tipa linije

Pre nego što počnete sa podešavanjem nivoa u svakom prikazu, treba da budete sigurni da će
se nivoi prikazati na pravi način. Možda ste primetili da linije krova, ni u prostoru modela ni u
prostoru papira nisu isprekidane. Razlog je u tome što dve promenljive koje kontrolišu izgled
tipa linija nisu podešene konzistentno na celom crtežu. Razmere tipova linija ćete podesiti na
sledeći način:
1. Podesite faktor razmere za tipove linija na 1 (unesite LTSCALE ↵1↵, na komandnoj
liniji).
2. Unesite PSLTSCALSE↵1↵. Ovim ste konfigurisali AutoCAD tako da se u svakom
prikazu koristi faktor razmere tipa linija, koji je definisan razmerom prikaza. Na taj
način će u svakom prikazu crtice biti iste dužine.
3. Na komandnoj liniji unesite MSLTSCALE↵1↵. Ovim ste AutoCAD konfigurisali

tako, da se u prostoru modela, za prikaz isprekidanih linija, koristi trenutno podešena
razmera za napomene. Kad završite, crtež bi trebalo da izgleda kao onaj sa slike
14.66.
SLIKA 14.66 Radni list sa planom sprata brvnare, nakon selektivnog zamrzavanja nivoa u prikazu
Upravljanje datotekom u kojoj je list za plan sprata

Ova datoteka sadrži tri radna lista i zbog toga je pomalo atipična. Svaki radni list, iako je sličan
ima i elemente koji ga razlikuju od ostalih. Veliki deo upravljanja nivoima za ceo crtež je već
urađen kroz spoljašnje reference. To znači da, pošto plan gradilišta nije ubačen u crtež A-100.
dwg, to nema potrebe da brinemo o isključivanju nivoa koji se u njemu nalaze.
Čak i kad su izbačeni svi nivoi plana gradilišta i dalje postoji mnogo nivoa čiju vidljivost treba
podesiti. Pošto se većina ovih podešavanja primenjuje samo na ovaj list, to ćemo veći deo
upravljanja nivoima za ovu datoteku da uradimo putem preklapanja nivoa prikazima.
1. Proverite da li je otvoren crtež A-100.dwg, a zatim pređite u prostor modela.
2. Jedini nivo koji je trenutno prikazan, a koji treba da bude zamrznut u svim prikazima
je nivo A-AREA-NPLT. Iako je moguće da je on već promenjen pomoću osobine
Plot, ipak ćete ga i zamrznuti.
Otvorite Layer Properties Manager i zamrznite nivo 14A-FPLAY1|A-Area-NPLT.

Primetićete da ispred imena stoji ime reference. Na taj način možete da lako odredite
kojoj spoljašnjoj referenci nivo pripada. To dalje znači da nivoi sa prefiksom
pripadaju trenutnom crtežu.
SAVET Probajte da u delu sa filterima u Layer Properties Manageru izaberete grupu

Xreffs. Na taj način će se prikazati samo nivoi koji su referencirani u tekućem crtežu. Da
biste videli samo nivoe koji postoje u tekućem crtežu, potvrdite polje Invert Filter, koje se
nalazi u donjem levom uglu Layer Properties Managera. Ako uradite ovako, po završetku
treba da budete sigurni da je grupa All izabrana i da polje Invert Filter nije potvrđeno.
Lista sa planom sprata

Nakon podešavanja vidljivosti nivoa za sve radne listove u tekućoj datoteci, možete da počnete
sa podešavanjem vidljivosti nivoa za pojedinačne listove na planu. Prvi list je A-101. Na ovom
planu ne želite da se vidi mreža, plan materijala i natpisi koji se odnose na vrata. U narednoj
vežbi ćete to da promenite:
1. Proverite da li je otvorena datoteka A-100.dwg, a zatim pređite na radni list Floor
Plan A-101.
2. Dva puta brzo kliknite negde unutar granica prikaza, da biste prešli u prostor modela.
3. Izaberite alat Freeze (LAYFRZ) koji se nalazi na panou Layers, na kartici
Home, a zatim grafički izaberite jednu od šrafura poda, koje se nalaze na nivou
A-FLOR-PATT.
Nakon što izaberete objekat koji se nalazi na nivou A-FLOR-PATT, taj nivo se više
ne vidi na ekranu. Pošto ste ovo promenili iz prikaza, promena se primenjuje samo
na taj prikaz. To znači da je nivo A-FLOR-PATT i dalje vidljiv u ostalim prikazima
u okviru istog crteža, ali se više ne prikazuje u prikazu na listu A-101.
NAPOMENA Prikazi u radnim listovima se opisuju kao pokretni, pošto se mogu pomer-
ati. Oni se uvek nalaze u delu crteža sa radnim listovima. U AutoCAD-u postoji i druga
vrsta prikaza. U pitanju su prikazi u prostoru modela, odnosno pločasti prikazi. Ako želite
više informacija o tome, pogledajte sistem pomoći koji postoji u AutoCAD-u. Potražite
stavku "set model space viewports". Da ne bi bilo zabune, u ovom poglavlju ću pod ter-
minom prikaz podrazumevati prikaze u prostoru papira.
4. Pomoću alata Freeze izaberite jednu od oznaka vrata (krug sa brojem, blizu vrata).
5. Ostanite u okviru prikaza na listu A-101, otvorite Layer Properties Manager i
pronađite nivo 14A-FPLAY|A-GRID. Ako je potrebno, pomerite se udesno dok
ne pronađete kolonu VP Freeze. Izaberite ikonu u toj koloni, da biste zamrzli nivo sa
mrežom u tekućem prikazu.
6. Zatvorite paletu Layer Properties Manager, da biste se vratili na crtež. Nakon ovih
promena crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 14.67.
SLIKA 14.67 Radni list A-101 Floor Plan, nakon što su zamrznuti pojedini nivoi u prikazu
Lista sa planom materijala za plan sprata

Slično kao što ste uradili sa prethodnim listom i na list Floor Plan Materials ćete primeniti
podešavanja prikaza koja će preklopiti prethodna podešavanja. Ovog puta ćete promeniti vid-
ljivost nivoa sa mrežom, kotama i podacima o vratima.
1. Proverite da li je otvoren crtež A-100.dwg, a zatim pređite na radni list Floor Plan
Materials A-102.
2. Dva puta brzo kliknite prikaz, a zatim pomoću alata Freeze (LAYFRZ) izaberite
neku od kota.
Nivo 14A-FPLAY1|A-ANNO-DIMS je sada zamrznut samo u tekućem prikazu.
3. Pomoću alata Freeze izaberite neku od vertikalnih linija mreže, koje se nalaze iznad
plana sprata. Izborom neke od ovih linija zamrzava se nivo 14A-FPLAY1|A-GRID.
4. Na kraju, pomoću alata Freeze izaberite neku od oznaka za vrata, da biste zamrzli i
nivo 14A-FPLAY1|A-ANNO-TABL.
Za korisnike verzije AutoCAD LT

Da biste ubacili naslov lista moraćete manuelno da ažurirate blok sa naslovom crteža.
Razlog je u tome što u ovoj verziji ne postoji Sheet Set Manager.
1. Dva puta brzo kliknite blok Drawing title. Otvoriće se okvir za dijalog Enhanced
Attribute Editor.
2. Promenite oznaku VIEWNAME na Floor Plan Materials, a zatim kliknite OK da biste
se vratili na crtež.
3. Pomoću Enhanced Attribute Editora promenite Sheet Number (donji desni ugao) na
A-102.
5. Blok Drawing title je dinamički. Kliknite ga i prevucite na desni kraj horizontalne

linije, sve dok ne dođe ispod celog naslova. (Pogledajte sliku 14.68.)
SLIKA 14.68 Podešavanje dinamičkog bloka Drawing title

6. Pomoću komande PAN možete bolje da orijentišete plan sprata na listu sa

materijalima. Kad završite, crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 14.69.
SLIKA 14.69 Radni list A-102 Floor Plan Materials, nakon što su u prikazu zamrznuti neki
od nivoa
List sa vratima
List Floor Plan Doors je prvi radni list koji treba da ima više od jednog prikaza. Evo koraka
koji su potrebni da bi se crtež sredio:
1. Proglasite radni list A-103 aktivnim.
2. Unutar prikaza, zamrznite nivoe A-ANNO-DIMS i A-FLOR-PATT.
3. Izaberite dugme Viewport Scale na statusnoj liniji i izaberite 1/8"=1'-0" (1:100).
Faktor zumiranja se smanjuje u skladu sa novom razmerom.

Iako u ovoj verziji ne postoji Sheet Set Manager i ovde je moguće kreirati i upravljati sku-
pom dokumenata. U ovoj vežbi ćete nastaviti sa podešavanjem listova, pomoću dina-
mičkih atributa blokova.
1. Pređite u prostor papira i promenite SHEET number na A-103.
2. Dva puta brzo kliknite blok Drawing Title i promenite Drawing Name na Floor Plan
Doors.
4. Dva puta brzo kliknite blok Drawing Title i promenite razmeru na 1/8"=1'-0"
(1:100). Nakon toga, podesite dužinu horizontalne linije u bloku, dok ne dođe ispod
celog naslova.
5. Izaberite prikaz i pomoću čvorova ga podesite tako da u potpunosti stane na plan
sprata. Crtež bi trebalo da liči na onaj sa slike 14.70.
SLIKA 14.70 Radni list A-103 Floor Plan Doors nakon što su zamrznuti nivoi
i podešen prikaz
6. Proglasite nivo A-ANNO-NPLT tekućim i napravite novi prikaz (pogledajte odeljak

"Kreiranje prikaza u prostoru papira", ako je potrebno da se podsetite kako se to
radi). Prikaz postavite u donji levi ugao radnog lista (pogledajte sliku 14.71).
7. U prikazu će se prikazati sav sadržaj prostora modela. Iako će pogled biti obeležen
kao da nije u razmeri, trebalo bi da napravite prikaz sa razmerom 3/16"=1'-0" (1:70).
8. Izaberite spoljašnju referencu 14A-FPLAY1.dwg, kliknite desnim tasterom miša i iz
kontekstnog menija izaberite opciju Open Xref.
U novom prozoru za crtanje će se otvoriti crtež 14A-FPLAY1.dwg.
9. Promenite polje za unos teksta General Notes, tako da bude samo jedna kolona. Ovo
možete da uradite ako kursor postavite odmah iza prve napomene u levoj koloni i
pritisnete taster Delete.
10. Da biste na listu dobili više prostora, razvucite linije mreže 1, 2, 3 i 4 tako da budu
bliže brvnari.
11. Upamtite i zatvorite crtež 14A-FPLAY1.dwg i vratite se na karticu radnog lista
A-103 u datoteci A-100.dwg.
12. Iskopirajte ovaj prikaz, dva puta brzo kliknite unutar novog prikaza, a zatim
komandama PAN i ZOOM podesite pogled tako da tekst General Notes ispuni
prikaz.
13. Iskopirajte blok Drawing Title u nove prikaze i podesite atribute (slika 14.71).
NAPOMENA Većina listova traži određeno podešavanje kad se postavljaju zajedno. Da

biste u tome bili efikasni, vrlo je bitno da naučite kako da brzo prelazite iz jedne u drugu
spoljašnju referencu. Kad budete imali više iskustva sa ovim programom, sami ćete
zaključiti da li je bolje da se spoljašnje reference menjaju na licu mesta ili treba da se
otvaraju.
Crteži koji se odnose na plan sprata su skoro kompletni. U ovom odeljku ste naučili kako
da napravite prikaze sa određenom razmerom, kako da upravljate nivoima u tim prikazima
i kako da (samo za verziju AutoCAD) uvozite dodatne radne listove u Sheet Set Manager.
U narednom odeljku ćete podešavati listove sa elevacijama, ali ćete uglavnom koristiti iste
koncepte.
SLIKA 14.71 Prikazi sa napomenama i tabelom
Upravljanje datotekom u kojoj je list sa elevacijama

Veći deo poslednjeg odeljka bio je posvećen upravljanju nivoima u prikazima. Pošto je bilo
puno nivoa koji su se videli samo u jednom ili dva prikaza, mnogo vremena ste potrošili na
preklapanje tih nivoa od strane prikaza. Postojala je mogućnost da su ti listovi dovoljno razli-
čiti, da bude opravdano kreiranje posebnih datoteka tipa .dwg za svaki od njih.
U datoteci u kojoj je list sa elevacijama nema potrebe da nivoe preklapate prikazima. Ele-
vacije su savršen primer kako spoljašnje reference mogu da upravljaju nivoima kod listova.
Nema nikakvog konflikta kod objekata ili nivoa, u bilo kom pogledu koji ćete praviti. U skladu
sa tim, treba samo da proverite da li se u prostoru modela vide svi nivoi koji su vezani za
elevacije.
Počećete sa južnom elevacijom, pošto je to jedina elevacija, koja je nacrtana bez rotacije UCS-a.
U skladu sa tim se ova elevacija najbrže podešava. Evo kako se to radi:
1. Pomoću Sheet Set Managera otvorite list A-203 – South Elevation, koji se nalazi u
datoteci A-200.dwg. Korisnici verzije AutoCAD LT, koji nemaju Sheet Set
Manager, treba da otvore datoteku i pređu na karticu radnog lista A-203.
2. Uključite i odmrznite sve nivoe na tekućem crtežu (komande Turn All Layers On
(LAYON) i thaw All Layers (LAYTHW). Ove komande se nalaze na proširenom
panou Layers, na kartici Home.
3. Pomerite pogled tako da se južna elevacija postavi u centar prikaza.

4. Obrišite tekst SOUTH ELEVATION iz crteža 14A-FPLAY1.dwg.
5. Podesite granicu prikaza, tako da se na listu A-203 vidi samo južna elevacija.
Kad završite, list sa južnom elevacijom bi trebalo da izgleda kao na slici 14.72.
Korisnici verzije AutoCAD LT

2. Dva puta brzo kliknite blok Drawing Title i promenite Drawing Name na South Ele-
vation (Južna elevacija). Nakon toga, podesite dužinu horizontalne linije u bloku,
sve dok ne dođe ispod celog naslova. Pomerite blok Drawing Title bliže elevaciji.
SLIKA 14.72 Radni list sa južnom elevacijom nakon što su zamrznuti nivoi i podešen prikaz
Podešavanje ostalih radnih listova za elevacije

Preostale elevacije su bile nacrtane sa zarotiranim korisničkim koordinatnim sistemom (UCS),
tako da su bile dobro orijentisane kad ste ih crtali, ali su zarotirane kad crtež gledate u svet-
skom koordinatnom sistemu (WCS). Na sličan način ćete, u prikazu, zarotirati UCS.
1. Proglasite aktivnim radni list A-202 (istočna elevacija), a zatim dva puta brzo
kliknite unutar prikaza.
2. Da biste zarotirali UCS kliknite karticu View, a zatim i dugme Z na panou
Coordinates. Kad se pojavi odziv Specify Rotation Angle About Z Axis, unesite
90↵.
3. Da biste pomoću komande PLAN zarotirali pogled tako da bude u skladu sa UCS-om,
unesite PLAN↵↵.
4. Izaberite dugme Viewport Scale, a zatim izaberite 3/16“=1‘-0“, ako koristite
arhitektonske jedinice, ili dva puta brzo kliknite prikaz i unesite Z↵1/70XP↵, da
biste napustili prostor modela. Postavite prikaz tako da se istočna elevacija postavi u
centru.
5. Podesite granice prikaza tako da se u radnom listu A-202 vidi samo istočna elevacija.
6. Obrišite tekst EAST ELEVATION.
Radni list bi trebalo da izgleda kao na slici 14.73.
7. Ponovite korake 1 do 6 i za preostala dva radna lista sa elevacijama. Zamenite
odgovarajući tekst i vrednosti. Na primer, za prikaz A-201 – North Elevation, radni
list mora da se zarotira za 180 stepeni, dok se prikaz A-204 – West Elevation treba
da zarotira za 270 stepeni ili za 90 stepeni u negativnom smeru. Korisnici verzije
AutoCAD LT treba da urade dodatnu vežbu i promene atribute bloka, jer to ne mogu
da urade preko Sheet Set Managera.
Kad se završe elevacije, radni list A-201 – North Elevation bi trebalo da izgleda kao
gornji deo slike 14.74, a radni list A-204 – West Elevation kao donji deo slike 14.74.

2. Dva puta brzo kliknite blok Drawing Title i promenite Drawing Name na East Ele-
vation. Podesite dužinu horizontalne linije u bloku, tako da se proširi ispod celog
naslova. Blok pomerite bliže elevaciji.
SLIKA 14.73 Radni list sa istočnom elevacijom nakon što su zamrznuti neki nivoi i podešen prikaz
Podešavanje lista sa planom gradilišta

Na planu gradilišta bi trebalo da se vidi plan brvnare, pristupni put i slika, ali ne i elevacije, niti
veći deo informacija koje su prikazane u prethodnim radnim listovima. Zbog čudnog oblika
linije međe, moraćete da obrišete tekući prikaz, da nacrtate poliliniju i pretvorite je u prikaz.
Evo kako se to radi:
1. Otvorite datoteku C-101.dwg i napravite radni list C-101.
2. Pređite u prostor modela (ikona Quick View Layouts, na statusnoj liniji, pa ikona
modela).
3. Nivo A-ANNO_REFR proglasite za tekući i pridružite crtež 13C-SPLAY1.dwg.
Ovo ćete uraditi pomoću okvira za dijalog Attach External Reference, koji je
prikazan na slici 14.75.
4. Kao tačku umetanja za referencu plana gradilišta pokažite gornji levi ugao verande
(slika 14.76).
5. Proglasite nivo A-ANNO-NPLT tekućim i napravite novi prikaz, koji se proteže od
gornjeg levog ugla zaglavlja do donjeg desnog ugla zaglavlja.
SLIKA 14.74 List sa severnom elevacijom (gore) i list sa zapadnom elevacijom (dole)
SLIKA 14.75 Definisanje tačke umetanja plana gradilišta
SLIKA 14.76 Definisanje tačke umetanja plana gradilišta
6. Dva puta brzo kliknite unutar prikaza, zumirajte do granica crteža, a zatim dva puta
brzo kliknite izvan prikaza, da biste se vratili u prostor papira.
7. Dok je nivo A-ANNO-NPLT još uvek tekući, pokrenite komandu PLINE (Polyline) i
nacrtajte zatvorenu poliliniju, koja otprilike prati oblik linije međe, kao što je
prikazano na slici 14.77. Tačan oblik nije bitan pošto još uvek nije definisana
razmera prikaza.
8. Da biste poliliniju pretvorili u prikaz prvo izaberite karticu View. Nakon toga
izaberite dugme Create From Object koje se nalazi na panou Viewports, a onda
pokažite poliliniju. Možda ćete morati da kliknete strelicu usmerenu naniže, koja se
nalazi pored dugmeta Create Polygonal i da onda dugme Create from Object
izaberete iz pokretnog menija.
U novom prikazu će se prikazati sadržaj prostora modela, kao i u originalnom
prikazu.
9. Obrišite pravougaoni prikaz.
SLIKA 14.77 Crtanje polilinije koja pratu među.
SAVET Dugme Create Polygonal se može koristiti i za direktno crtanje prikaza, ali alat
Polyline daje više kontrole nad oblikom prikaza, jer omogućava i ubacivanje lučnih seg-
menata, a omogućava i da prikaz ima debljinu, što je korisno u slučajevima kad se prikazi
štampaju.
Definisanje razmere novog prikaza

Za razmere koje koriste konvenciju razlomak=1‘-0“ kaže se da su arhitektonske. Na plano-
vima spratova se generalno koriste inženjerske razmere, koje se prikazuju u obliku 1“=broj,
gde je broj neki umnožak broja 10. Za ovaj plan gradilišta ćete definisati novu razmeru pri-
kaza i dodati je u listu Viewport Scale.
1. Izaberite prikaz, kliknite dugme Viewport Scale i izaberite Custom. Otvoriće se

okvir za dijalog Edit Scale List, koji je prikazan na slici 14.78.
SLIKA 14.78 Okvir za dijalog Edit Scale List
2. Izaberite dugme Add, da biste otvorili okvir za dijalog Add Scale.

3. Najbolja inženjerska razmera za plan gradilišta, koja je pronađena nakon
eksperimentisanja je 1“=30‘-0“ (1=400). Ovim se dobija odnos 1“=360“ (1=400). U
polje Name Appearing in The Scale unesite 1‘=30“ (1:400), ali nemojte još da
pritiskate ↵.
4. U donjem delu okvira za dijalog podesite Paper UNITS na 1 (1) i Drawing UNITS na
360 (400), kao što je prikazano na slici 14.79.
SLIKA 14.79 Okvir za dijalog Add Scale
5. Izaberite OK u svim okvirima za dijalog da biste prihvatili promene i zatvorili ih.

6. Izaberite ponovo prikaz, kliknite dugme Viewport Save i izaberite opciju 1'=30"
(1:400). Razmera prikaza će se promeniti u skladu sa razmerom koju ste izabrali.
7. Pomerite prikaz ili ga izaberite u prostoru papira i podesite mu krajnje tačke, tako da
se vide samo informacije vezane za gradilište.
8. Pomoću dugmeta Freeze u Layer Properties Manageru zamrznite sledeće nivoe:
A-AREA-NPLT, A-ANNO-DIMS, A-DOOR, A-FLOR-FIXT, A-GRID, A-FLOR-
PATT, A-ROOF, A-ANNOTABL, A-ANNO-TEXT i A-GLAZ.
9. Iskopirajte blok Drawing title sa nekog drugog lista i promenite opciju Viewport
Scale (razmera) na 1“=30‘ (1:400).

Umesto da koristite Sheet Set Manager koji se ne isporučuje u ovoj verziji, vi ćete
pomoću atributa bloka podesiti informacije koje se nalaze unutar bloka sa naslovom.
Blok sa naslovom ćete u verziji LT ažurirati na sledeći način:
1. Pređite u prostor papira i promenite SHEET number na C-101.
2. Dva puta brzo kliknite blok Drawing Title i promenite Drawing Name na Site Plan
(plan gradilišta).
10. Napravite novi prikaz i povećajte faktor zumiranja, tako da se vidi datoteka sa
slikom koja se referencira. Nakon toga, iskopirajte i sredite blok Drawing title. Radni
list bi trebalo da bude sličan onom sa slike 14.80.
11. Upamtite tekući crtež C-101.dwg (ime ostaje isto).
Napravili ste skup od osam crteža, zajedno sa prikazima koji su u određenoj razmeri i sa želje-
nim sadržajem. U narednom odeljku ćete se upoznati sa nekoliko načina da se crtež zaštiti od
slučajnih grešaka.
Zaključavanje i isključivanje prikaza

Jedna od čestih grešaka, koje se prave kad se radi sa prikazima, je zumiranje i pomeranje dok
se nalazite u prikazu, nakon čega se zaboravi da se prikaz vrati u prvobitno stanje. Promena
prikaza se može zabraniti ako se on zaključa. Ova opcija ne sprečava da menjate sadržaj pri-
kaza, već se odnosi na način na koji mu pristupate i na koji ga vidite. Kad u zaključanom pri-
kazu izvršavate komande PAN i ZOOM, AutoCAD privremeno napušta prikaz, primenjuje te
komande u prostoru papira i onda se vraća u prostor modela. Ovo vodi ka malom vremenskom
zaostajanju kad se radi sa ovim komandama, ali je to vreme sigurno kraće od vremena koje
biste proveli na ispravljanju, ponovnom crtanju i popravkama skupa crteža u kojima postoje
prikazi sa pogrešnim faktorom razmere. Prikaz se zaključava na sledeći način:
SLIKA 14.80 Završen radni list sa planom gradilišta
1. Otvorite crtež A-100.dwg i aktivirajte radni list A-101.

2. Izaberite prikaz, a zatim izaberite dugme Lock/Unlock Viewport, koje se nalazi
na statusnoj liniji, pored dugmeta Viewport Scale.
Ikona otvorenog katanca će postati zatvoreni katanac. Prikaz je sada zaključan.
3. Ponovite korak 2 za sve prikaze koji prikazuju brvnaru i u preostalim radnim

listovima.
Isključivanje prikaza
Pored kontrolisanja vidljivosti nivoa u svakom prikazu, moguće je i isključivanje prikaza, tako
da se objekti iz prostora modela koji se nalaze u njemu, ne vide.
1. Proglasite radni list A-103 – Floor Plan Doors aktivnim i izaberite prikaz koji
prikazuje tabelu.
Šta se radi u prostoru modela i prostoru papira (radnim listovima)

Evo rezimea nekih stvari koje se rade u svakom od ova dva okruženja:
Prostor modela
U prostoru modela možete da radite sledeće:
ff Zumiranje do razmere prikaza
ff Rad na građevini (ili projektu koji crtate)
ff Proglašavanje prikaza tekućim
ff Globalna kontrolna vidljivosti nivoa
Prostor papira (radni listovi)

U prostoru papira možete da radite sledeće:
ff Kreiranje prikaza
ff Promena veličine i položaja prikaza
ff Podešavanje razmere prikaza pomoću palete Viewports
ff Zaključavanje i otključavanje razmere prikazivanja prikaza
ff Isključivanje i uključivanje prikaza
2. Kliknite desnim tasterom miša i izaberite Display Viewport Object, a nakon toga
kliknite No. Sadržaj prikaza će nestati (slika 14.81). Isti rezultat možete da dobijete i
pomoću palete Properties, ako otvorite padajuću listu pored dugmeta On, u delu
Misc, a zatim izaberete opciju No.
3. Uključite ponovo prikaz.
4. Upamtite ovaj crtež, pod istim imenom A-100.dwg.
Mogućnost isključivanja prikaza može biti prednost kod složenih crteža sa mnogo prikaza, ili
ako u svakom prikazu ima mnogo informacija. Upamtite da, iako su svi radni listovi zasno-
vani na jednom crtežu, AutoCAD crta najmanje jedan deo tog crteža u svakom prikazu. Kod
složenih crteža to može da uspori računar, tako da je korisno da se privremeno isključe prikazi
na kojima se ne radi. To je, takođe, jednostavan način da se proveri koji su objekti u prostoru
modela, a koji u radnom listu (prostoru papira).
Ako vam je potrebno još prakse 779
SLIKA 14.81 Radni list Plan Notes, sa isključenim prikazom u kome je tabela
Sa prikazima i radnim listovima ćete ponovo raditi u narednom poglavlju, kad ćemo zaokru-
žiti vaše znanje o crtanju u AutoCAD-u u dve dimenzije. Tada ćete se upoznati sa principima
štampanja crteža.
Ako vam je potrebno još prakse

Napravite novi crtež od početka, pridružite mu spoljašnje reference i napravite još jedan radni
list za crtež brvnare, koji ima orijentaciju landscape i koji treba da stane na papir veličine
30“x42“. Napravite četiri ili više prikaza: jedan za plan sprata i ostale za različite poglede na
crtež. Novi radni list bi mogao da bude nalik slici 14.82.
Upamtite crtež pod imenom A-100-extra.dwg.
SLIKA 14.82 Dodatni radni list za projekat brvnare
Da liste naučili?
Sada ste u stanju da ...
;; Napravite radni list i povežete ga sa podešavanjem strane
;; Prebacujete objekte iz prostora papira u prostor modela
;; Napravite i upravljate listovima pomoću Sheet Set Managera (samo u verziji

AutoCAD)
;; Podešavate prikaze u radnim listovima
;; Kontrolišete vidljivost nivoa u pojedinačnim prikazima
;; Zumirate i time menjate razmeru prikaza
;; Zaključate ono što se vidi u prikazu
;; Isključujete i uključujete prikaze

POGLAVLJE 15
Štampanje crteža iz
AutoCAD-a
Uz opremu koja danas postoji nema razlike između štampanja i crtanja. Termin
štampanje se nekad koristio da ukaže na štampanje na uređajima malih dimenzija, dok
je termin crtanje ukazivao na crtače sa perima, od kojih je većina štampala na papiru
velikih dimenzija. Danas se, međutim, oba termina koriste kao sinonimi. Crtači sa
perima su skoro zamenjeni inkjet i laserskim štampačima velikih dimenzija, koji imaju
i neke dodatne mogućnosti koje se ne mogu pronaći na drugim uređajima za štampa-
nje. U svemu ostalom, bar što se tiče AutoCAD-a, razlika između crtača i lasera, inkjet
i elektrostatičkih štampača je minimalna. U ovoj knjizi se termini štampanje i crtanje
koriste kao sinonimi.
Štampanje crteža može biti jednostavno, čak i kad računar nije direktno povezan sa
štampačem. Najčešći oblik štampanja je kad je uređaj povezan sa računarom, ali se
može štampati i u nekom od elektronskih formata. Bilo da štampate na stvarnom ure-
đaju ili u nekom od elektronskih formata, pomoću alata sa kojima ćete se upoznati u
ovom poglavlju možete lako da upravljate štampanjem.
Iako neki od vas možda imaju velike ili male štampače povezane sa računarom, mi
ćemo u ovom poglavlju pretpostaviti da postoji standardni DWFx ePlot (XPS compati-
ble).pc3 štampač. Pošto je svaki štampač specifičan, izborom ovog štampača ćemo biti
sigurni da svako može da prati korake koje ćemo objasniti u ovom poglavlju.
Štampaćete iz crteža A-100.dwg, A-200.dwg i C-101.dwg, odnosno iz njihovih
radnih listova sa podrazumevanom veličinom lista Letter, od 8 1/2“x11“ (A4 – 210
mm x 297 mm) i drugim listom veličine 24“x36“ (A1 – 594 mm x 841 mm).
Pored toga što treba osigurati da se može štampati u svakom od ovih formata, štam-
panje u formatima, kao što su .dwf ili .dwfx nije ništa neobično u industriji. Često je
potrebno da postoji elektronski trag svega što projekat isporučuje, a format .dwf je
jedna od mogućnosti. Neke od elektronskih formata ću pomenuti malo kasnije u ovom
poglavlju, ali je za sada važno da napomenem da je svrha upotrebe DWF štampača da
vas upozna sa osnovnim principima štampanja, bez obzira na to da li imate pristup do
nekog štampača.
781
782 POGLAVLJE 15 Štampanje crteža iz AutoCAD-a
ff Podešavanje crteža koji će se štampati
ff Upotreba okvira za dijalog Plot
ff Zaključavanje stilova za štampanje
ff Dodela debljina linija nivoima na crtežu
ff Izbor dela crteža koji će se štampati
ff Pregled pre štampe
ff Štampanje radnog lista
ff Publikovanje više radnih listova
ff Publikovanje pomoću Sheet Set Managera

Upotreba okvira za dijalog Plot 783
Upotreba okvira za dijalog Plot

Štampanje datoteke iz AutoCAD-a (elektronski ili u čvrstom formatu) je posao koji se može
podeliti na pet celina. AutoCAD-u treba da saopštite sledeće:
ff Uređaj za štampanje koji će se koristiti
ff Debljina linije koja je dodeljena svakom objektu na crtežu
ff Deo crteža koji će se štampati
ff Veličina papira na kome će se štampati
ff Razmera, orijentacija i položaj odštampanog dela na papiru
ff Većina ovih zadataka se obavlja pomoću okvira za dijalog Plot:
1. Otvorite datoteku A-100.dwg (slika 15.1). Izaberite radni list A-101 da biste ga
aktivirali i osigurali da se nalazite u prostoru papira.
SLIKA 15.1 Crtež A-100 sa prikazanim planom sprata
2. Izaberite karticu Output, a zatim kliknite dugme Plot, koje se nalazi na panou
Plot. Otvoriće se okvir za dijalog Plot.
Na naslovnoj liniji je prikazano ime radnog lista, pošto u ovom slučaju štampate iz
prostora papira (radni list). Ako štampate iz prostora modela, na naslovnoj liniji će
stajati reč „Model“. Ovaj okvir za dijalog je sličan okviru za dijalog Page Setup, sa
kojim ste radili u četrnaestom poglavlju „Podešavanje crteža za štampanje pomoću
radnih listova“, kada ste podešavali radne listove (slika 15.2).
SLIKA 15.2 Okvir za dijalog Plot
SS
Okvir za dijalog Plot možete da otvorite i ako pritisnete Ctrl+P ili ako unesete PLOT↵ ili PRINT↵.
Nerešeni nivoi
Ako se prikaže okvir za dijalog Layer Notification Warning, sa upozorenjem da postoje
nivoi koji nisu rešeni, to treba rešiti pre nego što se počne sa štampanjem. Nerešeni nivoi
su novi nivoi, koji su dodati na crtež od trenutka kad je crtež poslednji put upamćen, kad
je korišćena komanda PLOT ili kad je upamćeno stanje nivoa. Svrha ovog upozorenja je
da vam signalizira da treba da pogledate ove nove nivoe i odredite šta sa njima treba
uraditi. Otvorite Layer Properties Manager i izaberite opciju Unreconciled New Layers
u levom panou. U desnom panou će se prikazati lista tih nivoa. Izaberite sve nivoe koji
su prikazani, kliknite ih desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju
Reconcile Layer. Nakon toga, zatvorite okvir za dijalog Layer Properties Manager. Svi
nivoi su sada rešeni, a upozorenje će nestati dok ne dodate nove nivoe.
Upoznaćemo se, najpre, sa ovim okvirom za dijalog. Nakon toga ćete početi sa podešavanjem
za štampanje.
U verziji okvira za dijalog koja nije proširena, postoji sedam oblasti sa podešavanjima. Neka
od dugmadi i polja se neće aktivirati. Neke opcije ću pomenuti samo usput, pošto su name-
njene za stvari koje su naprednije od onih kojima se mi bavimo u ovoj knjizi. Te funkcije
postoje i u prostoru modela.
Printer/Plotter
U ovoj grupi postoji padajuća lista Name, koja sadrži različite uređaje za štampanje koji su
konfigurisani za rad sa AutoCAD-om. Na slici 15.2 je prikazan jedan od njih – DWFx ePlot
(XPS Compatible).pc3. Odmah ispod liste je prikazano ime drajvera, kao i dodeljeni port ili
mrežna putanja. Ovo se odnosi na izabrani štampač.
Ako izaberete dugme Properties, koje se nalazi sa desne strane, otvoriće se okvir za dijalog
Plotter Configuration Editor. U njemu postoje tri kartice, sa podacima koji su specifični za tre-
nutni štampač. Da bi dugme Properties bilo na raspolaganju, mora da postoji podrazumevani
štampač. To je, uglavnom, podešeno od strane Windowsa.
U okviru za dijalog Plot postoji i polje za potvrdu Plot To File, koje je u ovom slučaju potvr-
đeno i sive je boje. DWF štampač koji ste izabrali je virtuelan uređaj, što znači da ne možete da
napravite fizički otisak na papiru i da možete da napravite samo datoteku. U ovom slučaju će
nastati datoteka sa ekstenzijom .dwfx, koja se, zatim, može pregledati i štampati iz besplatnog
programa Autodesk Design Review.
Ako je u okviru za dijalog Plot izabran neki fizički uređaj koji je priključen na računar, polje
Plot To File neće biti sive boje. Ako se izabere to polje, onda se AutoCAD-u nalaže da odštam-
panu datoteku upamti kao datoteku sa ekstenzijom .plt i da ne koristi izabrani štampač. Ako
crtež treba da odštampate u nekoj štampariji, oni više vole da im ga pošaljete u nekom od elek-
tronskih formata, kao što su .plt, .dwf, .dwfx ili čak i .pdf, nego da im šaljete AutoCAD-ove
datoteke. Za razliku od .dwg datoteka, ovi elektronski formati ne traže da šaljete i datoteke
koje su ubačene kao spoljašnje reference, ili datoteke za podršku (fontovi, slike itd.).
SS
Autodesk Design Review je deo standardne instalacije AutoCAD-a, a može se i besplatno preuzeti sa Autodeskovog
veb sajta, na adresi www.autodesk.com/designreview.
Veličina papira i broj kopija

U grupi Paper Size, postoji padajuća lista koja sadrži veličine papira, koje uređaj za štampanje
može da prepozna. Sa desne strane se nalazi grupa Number Of Copies, koja je, u slučaju da
štampate u datoteku, sive boje. Ovde možete da definišete broj kopija koje treba da se odštam-
paju. Kad je potrebno da se odštampa veliki broj kopija, bolje je odštampati jednu kopiju,
pogledati da li postoje greške, a zatim odštampati više kopija svake strane.
Grupa Plot Area (oblast koja se štampa)

U ovoj grupi postoji padajuća lista koja sadrži opcije za definisanje dela crteža koji se štampa.
Zamrzavanjem nivoa čiji objekti ne treba da se štampaju, u pojedinim prikazima, već ste defi-
nisali koji će se nivoi videti. Sada treba da odlučite koji deo crteža će se štampati. Dok prola-
zite kroz ove opcije nije loše da razmišljate sa dva aspekta. Jedan se odnosi na štampanje celog
crteža, a drugi samo na štampanje plana sprata. Radni listovi eliminišu potrebu za nagađanjem
u procesu štampanja.
Da biste videli kako ove opcije rade, uzećemo u obzir nekoliko pretpostavki. Prvo ćemo pret-
postaviti da je u delu Plot Scale izabrana opcija razmera 1:1, tako da će AutoCAD probati
da crtež štampa u punoj veličini. Druga pretpostavka je da se crtež štampa sa orijentacijom
landscape.
1. U delu Plot Scale, proširite padajuću listu Scale i izaberite opciju 1:1. Proverite
da li je u padajućoj listi Plot Scale UNITS izabrana opcija inches (mm) (slika 15.2).
O razmeri štampanja ćete više naučiti u odeljku „Razmera štampanja“, kasnije u
ovom poglavlju.
2. Da biste proširili okvir za dijalog, kliknite strelicu usmerenu udesno, koja se
nalazi u donjem, desnom uglu.
Proverite da li je u grupi Drawing Orientation izabrana opcija Landscape, a
zatim kliknite strelicu usmerenu ulevo, da biste ponovo smanjili okvir za
dijalog.
Opcija Display
Ako iz padajuće liste What to Plot izaberete opciju Display, štampaće se sve što je trenutno na
ekranu, uključujući i prazan prostor oko crteža. Ako je list orijentisan kao Landscape i ako je
koordinatni početak u donjem levom uglu prostora za crtanje, izaberite ovu opciju. Izaberite
dugme Preview, koje se nalazi u donjem levom uglu okvira za dijalog Plot. Prethodni pregled
bi trebalo da liči na onaj sa slike 15.3. Ako je izabrana ova opcija, onda se crtež ne uklapa
dobro na papir. Orijentacija i veličina su dobri, ali ako se štampanje počne od donjeg levog
ugla papira, onda se crtež štampa suviše naviše i udesno od onog kako bi trebalo. Tu ima i
odsecanja, pa veliki deo crteža nije prikazan. Štampanje sa opcijom Display je brz način da
se odštampa sve što je prikazano na radnom listu, ali je retko najbolje rešenje, posebno ako se
štampa u prostoru modela. Kliknite desnim tasterom miša i izaberite Exit, ili pritisnite taster
Esc, da biste napustili režim prethodnog pregleda.
SLIKA 15.3 Crtež brvnare odštampan sa opcijom Display
Opcija Extents
Ako izaberete ovu opciju, AutoCAD pokušava da na list stavi sve objekte koji se na crtežu
vide. Izaberite opciju Extents, a zatim kliknite dugme Preview. Rezultat bi trebalo da liči na
sliku 15.4.
Ovo se skoro može prihvatiti, ali još uvek nije dovoljno dobro. Okvir nije centriran, pošto
granice crteža počinju u donjem levom uglu bele površine u prostoru papira, koji predstavlja
stvarni papir. Ovo je način štampanja koji se može koristiti ako se okvir ne štampa ili ako uop-
šte nema okvira. Treba da imate na umu da, u slučaju da postoji neki objekat koji se nalazi sa
leve strane, ili ispod prostora za crtanje, taj objekat pomera početak granica i smanjuje stvarnu
površinu crteža koja se vidi. Pritisnite taster Esc da biste se vratili u okvir za dijalog Plot.
Opcija Limits
Da li se sećate granica crteža koje ste podešavali u trećem poglavlju, pod naslovom „Podeša-
vanje crteža“? Da biste se podsetili, uradite sledeće:
1. Otvorite datoteku sa modelom plana sprata – 14A-FPLAY1.dwg iz poslednjeg
poglavlja ili iz materijala koji ste preuzeli za petnaesto poglavlje.
SLIKA 15.4 Crtež odštampan sa opcijom Extents
2. Izaberite dugme Quick View Layouts sa statusne linije, da biste prešli u prostor
modela. Ova opcija nije dostupna ako se nalazite u radnom listu.
3. Zumirajte plan sprata i ponovo pokrenite komandu PLOT i dodelite isti štampač
DWFx. Kad je izabran štampač, iz padajuće liste What to Plot izaberite opciju
Limits. U delu Plot Scale izaberite opciju Fit To Paper. Štampanje sa razmerom 1:1
u prostoru modela dovodi do gubitka samo malog dela prostora za crtanje. Kad
štampate sa opcijom Limits, AutoCAD štampa samo ono što leži unutar definisanih
granica i to stavlja u ugao gde je koordinatni početak.
4. Izaberite strelicu usmerenu udesno u donjem desnom uglu i proverite da li je u grupi
Drawing Orientation izabrana opcija Landscape. Nakon toga, izaberite dugme
Preview, koje se nalazi u donjem levom uglu (slika 15.5). Ovo štampanje neće raditi
pošto granice crteža ne pokrivaju sve što je nacrtano, a i zaglavlje je već prebačeno u
prostor papira. Štampanje sa opcijom Limits može biti dobar alat za podešavanje
štampanja, ali se pre toga obično menjaju granice crteža od originalnih koordinata,
na nove koje odgovaraju onom što se štampa.
5. Kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Exit.
SLIKA 15.5 Prethodni pregled crteža koji se štampa sa opcijom Limits
NAPOMENA Ako ste u radnom listu neke .dwg datoteke, onda se, u padajućoj listi What
to Plot, u delu Plot Area, opcija Limits menja opcijom Layout.
Opcija View
Kad se štampa sa opcijom View, AutoCAD štampa pogled koji je prethodno definisan i upam-
ćen uz crtež. Kad se štampa iz prostora modela, opcija View nije ni prikazana u listi What To
Plot, ako niste definisali i upamtili neki pogled. Ako štampate iz prostora papira (radni list),
ova opcija ne postoji.
1. Otvorite crtež 14A-FPLAY1.dwg iz materijala za petnaesto poglavlje ili ažurirajte
poglede sa imenima za svoje elevacije, a zatim pozovite datoteku modela za plan
sprata, koju ste napravili u poslednjem poglavlju.
NAPOMENA Pošto ste u prethodnim poglavljima pomerali svoje elevacije, možda ćete
morati da promenite definicije pogleda da bi ovo radilo. Pogledi sa imenima, koji se
nalaze u datoteci 14A-FPLAY1.dwg, u materijalu za petnaesto poglavlje, su ažurirani.
2. Pokrenite još jednom komandu PLOT, proširite padajuću listu What to Plot i izaberite
View. Sa desne strane će se prikazati nova padajuća lista.
3. Proširite novu padajuću listu i izaberite East_elev.
4. Izaberite dugme Preview. Pregled bi trebalo da liči na onaj sa slike 15.6. Pogled se
uvek uzima sa iste, fiksne lokacije. U prethodnom poglavlju ste premeštali neke
komponente na crtežu brvnare, tako da ćete možda morati da ažurirate poglede u
skladu sa tim. Opcija View za grupu What To Plot je dobar alat ako želite da
odštampate samo deo crteža.
SLIKA 15.6 Štampanje prostora modela u pogledu sa imenom (East_elev)
5. Pritisnite Esc da biste napustili prethodni pregled, a zatim izaberite Cancel da biste
zatvorili okvir za dijalog Plot.
Opcija Window
Označavanje dela koji se štampa, pomoću prozora, je najfleksibilniji od pet metoda koje smo
do sada pomenuli. Ovo je kao da na crtežu koristite prozor zumiranja. Kad izaberete ovu
opciju, vraćate se na crtež, gde treba pokazati prozor oko oblasti koja se štampa. Kad se vratite
u okvir za dijalog Plot, sa desne strane dela Plot Area će se pojaviti i dugme Window (slika
15.7). Ono se koristi u slučajevima kada treba da promenite prozor.
SLIKA 15.7 Grupa Plot Area u okviru za dijalog Plot sa otvorenom padajućom listom i prikazanim
dugmetom Window pored nje
AutoCAD će štampati samo ono što je u prozoru, bez obzira kako se to uklapa na crtež. Ovo
je slično sa metodom View, koji smo već objasnili. Razlika je u tome što se pomoću metoda
View štampa samo ono što je u pogledu koji je ranije definisan (koji je mogao biti definisan
i preko prozora, ali i na neki drugi način), dok se pomoću metoda Window štampa ono što je
u prozoru koji definišete tokom pripreme za štampanje. Prozor koji koristite u ovom drugom
slučaju se ne može pamtiti i kasnije povratiti.
Pokazali smo pet načina za definisanje onog što se štampa, bilo u prostoru papira, bilo u pro-
storu modela. Opciju Window ćete koristiti kasnije u vežbanju za štampanje dela crteža iz
prostora modela. U ovom poglavlju ćete štampati, uglavnom, iz radnih listova.
Opcija Layout
Najveća prednost radnih listova je mogućnost da se na ekranu vidi tačno ono što će se odštam-
pati. To je i namena opcije Layout u okviru za dijalog Plot. Ako se koristi razmera 1:1 i ako
se koristi veličina papira koja je označena u okviru za dijalog Page Setup, odštampani crtež će
izgledati isto kao u radnom listu. Opcija layout je detaljnije objašnjena u odeljku „Štampanje
crteža pomoću radnih listova“, kasnije u ovom poglavlju. Kad god ne želite da samo nešto
odštampate na brzinu iz prostora modela, preporučuje se da koristite opciju Layout.
Grupa Plot Scale

Sa desne strane okvira za dijalog Plot se nalazi grupa Plot Scale, pomoću koje kontrolišete
razmeru štampanja. Ako je potvrđeno polje Fit To Paper, AutoCAD uzima oblast koju ste
izabrali za štampanje i automatski podešava razmeru tako da sve stane na izabranu veličinu
papira. Ako ova opcija nije potvrđena, može se koristiti padajuća lista Scale. U ovoj listi se
nalaze neke razmere koje su unapred podešene, a tu je i opcija Custom, koja omogućava da
sami dodate neku razmeru. Neke od razmera u listi su prikazane kao odnosi, na primer, 1:50.
Druge razmere su prikazane u standardnom formatu, kao što je 1/4“=1‘-0“. Ispod padajuće
liste je par polja za unos teksta, u kojima se unosi korisnički definisana razmera. Ako koristite
razmeru koja je unapred podešena, onda se u ovim poljima za unos teksta prikazuje odnos za
tu razmeru.
Za podešavanje korisnički definisane razmere birate jedinice koje ste koristili na crtežu (inči
ili milimetri), a u poljima za unos teksta, odmah ispod padajuće liste Scale, unosite rastojanje
koje se štampa. Nakon toga se u polju za unos teksta UNITS, koje se nalazi odmah ispod, unosi
broj jedinica na crtežu, koji će biti predstavljen rastojanjem koje ste uneli u polju za unos
teksta iznad. Rastojanje u inčima (ili milimetrima) je rastojanje na odštampanom crtežu, a
rastojanje u polju UNITS je rastojanje koje odštampane jedinice predstavljaju. Za razmeru 1/4“
(1/4“=1‘0“) možete da unesete nekoliko kombinacija:
Polje za unos teksta = Polje za unos teksta UNITS
1/4 inč 1‘
1 inč 4‘
1 inč 48 inča
SS
U AutoCAD-u postoji i mogućnost štampanja u formatima koji se koriste za rasterske slike, kao što je .jpg. Ako se
izabere neki od ovih štampača, onda se u delu Plot Scale, u okviru za dijalog Plot, kao jedinice koriste pikseli.
Radni listovi se skoro uvek štampaju sa razmerom 1:1. Skupovi sa polovinom veličine su čest
slučaj u mnogim projektnim biroima. Ovi skupovi se mogu dobiti promenom razmere štam-
panja u okviru za dijalog Plot. Na ovo ću se vratiti kad budem govorio o pripremi crteža za
štampu.
Opcije Plot Offset i Plot

Ispod grupe Plot Area se nalazi grupa Plot Offset (Origin Set to Printable Area), u kojoj postoje
dva polja za unos teksta i jedno polje za potvrdu. Ako želite da crtež centrirate na papiru, iza-
berite opciju Center The Plot. Ako ovo polje za potvrdu nije potvrđeno, AutoCAD podrazu-
mevano postavlja donji levi ugao crteža (koordinatni početak) u donji levi ugao prostora za
štampanje na papiru. Promenom vrednosti u poljima za unos teksta X i Y, možete da pomerate
crtež po horizontali i vertikali. Ako je izabrana opcija Center The Plot, u polja X i Y ne može
se ništa unositi, ali se tu prikazuje rastojanje od donjeg levog ugla lista, koje je potrebno za
centriranje crteža.
Kao što svaki crtež ima koordinatni početak (0,0), tako i svaki štampač pravi početak za štam-
panje. Obično je ovaj početak u donjem levom ili gornjem levom uglu, ali ne mora uvek biti
tako. Prilikom štampanja, štampač prvo pronalazi koordinatni početak i odatle počinje sa štam-
pom, pomerajući se bočno u suprotnom smeru od ulaska papira. Ako je početak u donjem
levom uglu, odštampani crtež bi izgledao kao na gornjem delu slike 15.8. Ako bi početak bio u
gornjem levom uglu, crtež bi izgledao kao u sredini slike 15.8.
Pomoću vrednosti X i Y u delu Plot Offset možete da podesite da jedna od margina bude šira,
radi kasnijeg povezivanja. Ako želite da crtež postavite u centru papira, potvrdite polje Center
The Plot (donji deo slike 15.8). Ako postoje radni listovi i ako se oni koriste za štampanje, oni
određuju te vrednosti, tako da opcija Center The Plot nije na raspolaganju.
SLIKA 15.8 Odštampani crtež sa početkom u donjem levom uglu (gore), u gornjem levom uglu
(sredina) i centrirani crtež (dole)
SAVET Štampači koji koriste format 8.5“x11“ (210 mm x 297 mm) su obično podešeni za
orijentaciju Portrait. Ako je i crtež podešen sa tom orijentacijom, početak štampanja će
biti u donjem levom uglu. Ako je crtež podešen sa orijentacijom landscape, kao što je u
ovom primeru, početak štampanja prelazi u gornji levi ugao strane, pošto se crtež rotira
da bi se uklopio na stranu. Ova rotacija je razlog zašto postoje uočljive razlike između
crteža u gornjem i središnjem delu slika 15.8.
Tačno postavljanje materijala koji se štampa na papiru je rezultat proba i grešaka. Zato treba
dobro da poznajete i štampač koji koristite. Vratiću se na ovu temu vrlo brzo, kad budete učili
kako da pripremite crtež za štampanje. Ako radite u nekom preduzeću, trebalo bi da proučite
standarde koji se koriste u vašem preduzeću da biste sagledali koja se podešavanja koriste za
štampanje.
Prošireni okvir za dijalog Plot

Ako okvir za dijalog Plot još uvek nije proširen, izaberite strelicu usmerenu udesno, koja se
nalazi u donjem desnom uglu. Prikazaće se četiri dodatne grupe opcija. Za sada nas interesuje
grupa na dnu, Drawing Orientation (slika 15.9).
SLIKA 15.9 Prošireni okvir za dijalog Plot
Drawing Orientation Podešavanja u ovoj grupi su sama po sebi jasna. Radio dugmad služe
kao prekidač, koji prebacuje sa orijentacije portrait na orijentaciju landscape i obrnuto. Polje
Plot Upside-Down, takođe, radi kao prekidač. Ova opcija je ponekad korisna, kada kod nekih
štampača treba tačno podesiti ivicu koja služi za povezivanje. Pošto se neke stavke, kao što su
OLE objekti, ne mogu štampati na ovaj način, ne preporučuje se upotreba opcije Plot Upside
Down. Bolja alternativa je da se koriste opcije X i Y Plot Offset u glavnom delu okvira za
dijalog Plot.
Plot Option U ovoj grupi postoji osam polja za potvrdu koja definišu kako se štampa. Sa
većinom vrednosti ćete se, kasnije u ovom poglavlju, detaljnije upoznati. Ovde ćemo dati
samo kratak opis svake od opcija:
Plot in Background Ako je ovo polje potvrđeno, štampanje se odvija iza scene,
tako da možete da nastavite da radite na svom crtežu. Ako štampate veće i kom-
plikovanije crteže, možda će biti potrebno da isključite ovu opciju, jer je tada
potrebno više memorije za štampanje.
Plot Object Lineweights Umesto da se koristi tabela sa stilovima za štam-
panje, može se koristiti osobina Lineweight, koja je dodeljena nivoima i poje-
dinačnim objektima. Na taj način se može obezbediti dodatni vizuelni pregled
različitih objekata na crtežu.
Plot Transparency Ova opcija je slična sa opcijom transparency koja postoji
na statusnoj liniji. Ovo polje ne bi trebalo da bude potvrđeno, osim ako na crtežu
specijalno koristite transparentnost. Razlog je što je, u tom slučaju, potrebno više
memorije, čak i ako na crtežu nemate transparentne objekte.
Plot with Plot Styles Uključuje tabele sa stilovima za štampanje umesto dode-
ljene vrednosti za Lineweight. Debljina linija se, u tom slučaju, određuje na
osnovu boje objekta, ako se koriste tabele tipa .ctb, odnosno na osnovu stila štam-
panja, ako se koriste tabele .stb.
Plot Paperspace Last Prostor papira je drugo ime za radne listove, pa ova
opcija vodi ka tome da se prvo štampaju objekti koji postoje u prikazu, a nakon
toga se štampaju objekti koji su nacrtani na kartici Layout.
Hide Paperspace objects Kad se radi sa trodimenzionalnim modelima, ova
opcija kontroliše da se na objekte iz prostora papira primenjuje komanda HIDE.
Plot Stamp On Pečati se na crtežima koriste za ubacivanje informacija kao što
su datum štampanja, vreme štampanja i ime osobe koja je štampala. Ako uključite
ovu opciju, te informacije se ubacuju na crtež.
Save Changes to Layout Promene napravljene u okviru komande PLOT se pri-
menjuju i na podešavanje strane za taj radni list.
Shaded Viewport Options Ova grupa opcija kontroliše štampanje renderovanja i osenčenih
pogleda (ne postoji u verziji AutoCAD LT) i biće detaljnije objašnjena kasnije.
Plot Style Table (Pen Assignments) Ovo je mesto gde se definišu boje i debljine linija. Sti-
lovi za štampanje i dodela pera su detaljnije objašnjeni u narednom odeljku, u ovom poglavlju.
Upoznali ste se sa okvirom za dijalog Plot. Još uvek su tu crteži A-100.dwg, A-200.dwg i
C-101.dwg, koje treba odštampati. Kada malo kasnije budete podešavali crteže za štampu,
možete da se vratite na ovaj odeljak, ako su vam potrebna objašnjenja pojedinih alata.
Primena tabela sa stilovima za štampanje

Štampanje u boji je obično rezervisano za crteže koji idu na izložbe ili neke druge prezentacije.
Razlog je cena. Velika je verovatnoća da će vaš crtež biti deo većeg skupa dokumenata, koji
se pripremaju u crno beloj tehnici. Pogledajmo na trenutak nivoe koji postoje na crtežu. Svaki
nivo ima dodeljenu boju, koja se koristila za prikaz objekata koji su na tom nivou. Ako mu ne
date nikakve instrukcije, AutoCAD će prilikom štampanja u crno beloj tehnici, prikazati sve-
tlije i tamnije nijanse. To obično nije ono što želite. Tabele sa stilovima za štampanje vam daju
kontrolu nad načinom na koji AutoCAD, prilikom štampanja, interpretira boje.
Kao što ćete u ovom odeljku naučiti, tabele sa stilovima za štampanje rade i mnogo više od
pukog definisanja boja prilikom štampanja. Ove tabele kontrolišu i način na koji se dodeljuju
debljine linija, a određuju i da li se primenjuje skeniranje. Kod većine profesionalaca je vrlo
popularno da se tabele sa stilovima za štampanje koriste za kontrolu boja, skeniranja i debljine
linija. U ovom poglavlju će se koristiti tabela monochrome.stb. Ova tabela određuje debljinu
linija koje se štampaju na osnovu osobine Lineweight kod nivoa. O ovoj osobini nivoa ćete
više naučiti kasnije, u toku ovog poglavlja.
Uvod u datoteke sa tabelama

sa stilovima za štampanje
Stil za štampanje je grupa vrednosti koje se dodeljuju nivou, boji i objektu. Stil definiše kako
se taj nivo, boja ili objekat štampaju. Stilovi za štampanje su grupisani u tabele sa stilovima,
koje se kao datoteke smeštaju na disk. Postoje dve vrste stilova za štampanje:
Stilovi vezani za boje Ove stilove ćete prepoznati po ekstenziji datoteke .ctb. Oni povezuju
svaku od 255 boja. Stilovi za štampanje su definisani na osnovu boje objekta.
Stilovi sa imenima Prepoznaćete ih po ekstenziji .stb. Oni omogućavaju da stilu date ime
koje ima smisla. Možete kreirati koliko god hoćete stilova. Ovi stilovi se dodeljuju nivoima na
isti način kao što se to radi sa bojama.
Ostavite na trenutak AutoCAD i pomoću Windows Explorera pronađite fasciklu C:\Docu-
ments and Settings\your name\Application Data\Autodesk\AutoCAD 2011\R18.1\enu\Plotters
(na operativnim sistemima Windows Vista ili Windows 7 idite na C:\Users\your name\appdata\
roaming\Autodesk\AutoCAD 2011\r18.1\enu\plotters). Otvorite podfasciklu Plot Styles. Na
slici 15.10 je prikazan sadržaj ove fascikle. Tu postoji trinaest datoteka sa podešenim stilovima
za štampanje. Devet od njih su datoteke za stilove sa bojama, odnosno ekstenzija datoteka je
.ctb. Četiri datoteke su sa stilovima koji imaju imena. Ove datoteke imaju ekstenziju .stb. (Ako
ne možete da vidite ove ekstenzije, izaberite Tools  Folder Options  View ili u Windowsu
7, Organize  Folder and Search Options  View i kliknite polje Hide Extensions For Known
File Types. Ovo polje ne treba da bude potvrđeno.) Na kraju ćete videti i prečicu do čarobnjaka
Add-A-Plot Style table, koji se koristi za podešavanje korisničkih tabela sa stilovima. Zatvo-
rite Windows Explorer i vratite se u AutoCAD.
SS
U verziji LT je putanja do datoteka sa stilovima slična, ali se koristi fascikla AutoCAD LT 2010 i R16 umesto
R18.1.
Primena tabela sa stilovima za štampanje 797
SLIKA 15.10 Sadržaj fascikle Plot Styles
Kako su organizovane datoteke sa tabelama

sa stilovima za štampanje
Ove datoteke se dodeljuju crtežu i sadrže sve stilove koji kontrolišu način na koji se crtež
štampa. Stilovi za štampanje zasnovani na bojama kontrolišu parametre štampanja pomoću
boja. U svakoj tabeli postoji 255 parametara, po jedan za svaku boju. Tabele sa stilovima koje
imaju imena, sa druge strane, imaju onoliko stilova za štampanje koliko je potrebno, moguće i
dva ili tri. Sada ćete videti kako ove tabele izgledaju i kako su organizovane:
1. Pokrenite komandu PLOT, da biste otvorili okvir za dijalog Plot.
2. Proširite ovaj okvir za dijalog, ako je potrebno i iz padajuće liste Plot Style Table,
koja se nalazi u gornjem desnom uglu, izaberite acad.ctb (slika 15.11).
SLIKA 15.11 Pridruživanje crtežu stila za štampu zasnovanog na bojama

3. Izaberite dugme Edit koje se nalazi pored padajuće liste. Otvoriće se okvir za
dijalog Plot Style table Editor, kod kojeg u naslovnoj liniji stoji acad.ctb (slika
15.12). U ovom okviru za dijalog postoje tri kartice. Na kartici General su prikazane
neke informacije, a tu je i polje za unos teksta Description u koje možete nešto da
unesete.
SLIKA 15.12 Kartica General u okviru za dijalog Plot Style Table Editor,
za datoteku acad.ctb
4. Izaberite karticu View (slika 15.13). Tu postoje stilovi za štampanje na vrhu i

osobine stila koje su prikazane sa leve strane. Informacije su na ovoj kartici
organizovane kao unakrsna tabela. Pomoću klizača možete da proverite da li stvarno
ima 255 stilova. Primetićete da svaki stil za štampanje ima 12 osobina i jedno polje
za unos opisa. Na ovoj kartici su informacije o stilu prikazane tako da se vidi tabela
kao celina.
SLIKA 15.13 Kartica Table View u okviru za dijalog Plot Style Table Editor,
za datoteku acad.ctb
5. Izaberite karticu Form View (slika 15.14). Iste informacije su sada organizovane na
malo drugačiji način. Ovde su stilovi za štampanje prikazani u polju sa leve strane.
U istom trenutku možete da istaknete više stilova. Osobine stilova koji su istaknuti,
su prikazane sa desne strane. Ovaj pogled se koristi za promenu osobina izabranih
stilova. Primetićete da prva osobina, Color, za sve stilove ima vrednost Use Object
Color. To znači da će se objekti crvene boje štampati tom bojom, plavi plavom itd.
Ovo možete da izmenite ako proširite padajuću listu i izaberete drugu boju.
6. Izaberite dugme Cancel da biste napustili Plot Style table Editor, dodelite crtežu
datoteku monoschrome.ctb (stil sa bojama) i otvorite datoteku da biste je
promenili. Izaberite karticu Table View. Pogledajte sada osobinu Color. Svi stilovi
za štampanje imaju dodeljenu crnu boju (Black) (slika 15.15).
7. Izaberite Cancel da biste napustili okvir za dijalog Plot Style Table Editor i zatvorite
okvir za dijalog Plot Styles.
SLIKA 15.14 Kartica Form View u okviru za dijalog Plot Style Table Editor za datoteku acad.ctb
SLIKA 15.15 Kartica Table View okvira za dijalog Plot Style table Editor
za datoteku monochrome.ctb
Kad se koristi datoteka monochrome.ctb sve boje će se na crtežu štampati kao crne, ali se
neće menjati u datoteci AutoCAD-a. Ovo je tabela sa stilovima za štampanje koju ćete koristiti
u projektu My Cabin.
Pridruživanje tabela sa stilovima za štampanje crtežu

Jednom crtežu može biti pridružena samo jedna vrsta datoteke sa stilovima za štampanje. Ili će
se pridružiti datoteka sa bojama ili sa imenima. Ovo se definiše kada se crtež prvi put napravi.
NAPOMENA Iako je tip stila za štampanje u novom crtežu određen podešavanjima u

okviru za dijalog Plot Style Table Settings, ipak postoje dve pomoćne komande koje
omogućavaju da promenite stil za štampanje. To su komande CONVERTPSTYLES i
CONVERTCTB.
Pratite sledeće korake:

1. Otvorite meni aplikacije i izaberite dugme Options, koje se nalazi u donjem desnom
uglu.
2. Otvoriće se okvir za dijalog Options. U njemu izaberite karticu Plot and Publish.
Nakon toga, izaberite dugme Plot Style Table Setting koje se nalazi u donjem
desnom uglu okvira za dijalog. Otvoriće se okvir za dijalog Plot Style table Settings.
U grupi na vrhu se nalaze dva radio dugmeta koja kontrolišu koji će se tip stila za
štampanje prihvatiti, da li onaj sa bojama ili sa imenima (slika 15.16). Novi crteži će
prihvatiti samo onaj tip stila za štampanje koji ste ovde izabrali.
SLIKA 15.16 Okvir za dijalog Plot Style Table Settings

3. Ispod radio dugmadi se nalazi padajuća lista Default Plot Style Table. Ovde možete
da izaberete datoteku sa tabelom stila za štampanje (onog tipa koji je podešen preko
radio dugmadi), koja će se automatski pridružiti novim crtežima. Jedna od opcija je i
None.
4. Zatvorite okvir za dijalog Plot Style Table Settings. Nakon toga, zatvorite i okvir za
dijalog Options.
Svi crteži na kojima ćemo raditi u ovoj knjizi su podešeni tako da se koriste stilovi za štam-
panje sa bojama, tako da bi ovaj tip stila trebalo dodeliti vašem crtežu. Ovo se obično radi
pridruživanjem konkretne datoteke sa tabelom stilova za štampanja radnom listu ili u prostoru
modela. Da biste završili ovo upoznavanje, dodelićete crtežima A-100.dwg, A-200.dwg i
C-101.dwg jednu od datoteka sa tabelama stilova za štampanje, koje stoje na raspolaganju.
Pomoću opcije Preview možete da pogledate kako izgleda rezultat:
1. Proglasite crtež A-100.dwg tekućim, ako to već nije slučaj.
2. Izaberite radni list A-101 da biste ga aktivirali.
3. Desnim tasterom miša izaberite dugme Quick View Layouts na statusnoj liniji i
izaberite opciju Page Setup Manager. Otvoriće se okvir za dijalog Page Setup
Manager, koji je prikazan na slici 15.17.
4. Izaberite opciju DWFX-8H11, a zatim izaberite i dugme Modify.
SLIKA 15.17 Izbor opcije DWFX-8H11 u okviru za dijalog Page Setup Manager
5. Nakon što u okviru za dijalog Page Setup Manager izaberete dugme Modify, otvara
se okvir za dijalog Page Setup – DWFX-8H11, koji je prikazan na slici 15.18. Ovaj
okvir za dijalog je skoro identičan sa proširenim okvirom za dijalog Plot, koji ste
koristili sa komandom PLOT.
6. Promenite Plot Style Table na monochrome.ctb, a zatim izaberite OK, da biste
napustili ovaj okvir za dijalog (slika 15.18) .
SLIKA 15.18 Promena podešavanja DWFX-8H11 tako da se koristi tabela sa stilovima za

štampanje monochrome.ctb.
7. Pošto ste promenili podešavanje strane koje je pridruženo radnom listu, otvara se
okvir za dijalog Question, koji je prikazan na slici 15.19. U njemu se postavlja
pitanje o tome kako da se primene promene koje ste napravili. Ako izaberete opciju
Yes, promene se primenjuju na sve radne listove koji koriste ovo podešavanje strane.
Izaberite Yes.
SLIKA 15.19 Okvir za dijalog Questions se otvara kada se podešavanje strane primenjuje
na više radnih listova
8. Pokrenite komandu PLOT i pomoću strelice u donjem desnom uglu proširite okvir za
dijalog (osim ako već nije proširen). U gornjem desnom uglu treba da budete sigurni
da je u padajućoj listi Plot Style Table izabrana opcija monochrome.ctb. Nakon
toga, izaberite dugme Preview.
AutoCAD će boje koje ste koristili na crtežu zameniti crnom bojom, a nakon toga će
prikazati kako bi izgledao odštampani crtež (slika 15.20).
SLIKA 15.20 Prikaz kako izgleda radni list A-100 sa pridruženom tabelom sa stilovima za
štampanje
9. Prekinite komandu PLOT i upamtite datoteku A-100.dwg (pod istim imenom).

Upravo ste primenili promenjeno podešavanje strane DWFX-8H11 na sve radne listove unutar
datoteke A-100.dwg. Ove promene se ne primenjuju na druge radne listove u skupu crteža.
Umesto da ponovo manuelno menjate tabelu sa stilovima za štampanje u svakom crtežu, vi
ćete da uvezete promenjeno podešavanje strane, koje postoji u datoteci A-100.dwg.
1. Otvorite datoteku A-200.dwg, a zatim otvorite Page Setup Manager (desnim
tasterom izaberite dugme Quick View Layouts na statusnoj liniji).
2. U okviru za dijalog Page Setup Manager, izaberite dugme Import i pronađite
datoteku A-100.dwg, koja se nalazi u fascikli sa materijalom koji ste preuzeli za
petnaesto poglavlje.
3. Nakon što izaberete datoteku A-100.dwg, otvoriće se okvir za dijalog Import Page
Setups, koji je prikazan na slici 15.21. Tu su prikazana sva podešavanja strane za
izabrane crteže. Izaberite opciju DWFX-8H11, a zatim izaberite dugme OK.
SLIKA 15.21 Izbor podešavanja strane koje se uvozi pomoću okvira za dijalog Import
Page Setups
4. Otvoriće se okvir za dijalog Options u kome se postavlja pitanje: „A layout page

setup named DWFX-8H11 has already been defined. Would you like to redefine it?“
(Podešavanje strane DWFX-8H11 je već definisano. Da li želite da ga promenite?).
Izaberite Yes, da biste promenili postojeće podešavanje strane.
5. Otvoriće se druga verzija okvira za dijalog Question, ovog puta sa tekstom: „The
page setup you just edited is referenced by additional layouts in the current drawing.
Would you like to update all layouts that reference this page setup?” (Podešavanje
strane koje ste promenili se koristi i u drugim radnim listovima na tekućem crtežu.
Da li želite da ažurirate sve radne listove koji koriste ovo podešavanje?). Izaberite
Yes, da biste promene primenili i na ostale radne listove u crtežu A-200.dwg.
Zatvorite okvir za dijalog Page Setup Manager da biste se vratili na crtež.
6. Podešavanje strane DWFX-8H11 će se ažurirati unutar crteža elevacije, tako da se
uključe promene tabele monochrome.ctb. Upamtite datoteku A-200.dwg (pod istim
imenom) i ponovite korake 1 do 5 i za datoteku C-101.dwg.
Štampanje crteža
Vrlo brzo ćete videti kako se štampaju pojedini listovi, ali ćete prvo da odštampate crtež
14A-FPLAY1.dwg i to iz prostora modela. Razmera je 3/16“=1‘-0“ (1=70), a format papira je
8.5“x11“ (210 mm x 297 mm). U ovoj vežbi ćete koristiti štampač DWFx ePlot (XPS Com-
patible).pc3. Pošto se na ovaj način štampa u datoteku, možete da izaberete bilo koju veličinu
papira. Da bismo ostali konzistentni sa radnim listovima koje ste već napravili, koristićemo
standardnu veličinu lista Letter (A4).
Prvi korak je konfigurisanje nivoa, tako što ćete im dodeliti debljine linija.
Definisanje debljina linija za crtež

Izaberite Cancel da biste zatvorili okvir za dijalog Plot i pogledajte crtež 14A-FPLAY1 kao
celinu. Treba da odlučite koja će biti debljina linija različitih objekata. Plan sprata je nacrtan
kao da je zgrada presečena ispod vrha prozora i otvora za vrata. Sve to bi trebalo da bude nacr-
tano debljom linijom. Objekti iznad i ispod tog preseka bi trebalo da budu sa tanjim linijama,
čija debljina zavisi od toga koliko su daleko od preseka.
U ovom sistemu bi zidovi, prozori i vrata trebalo da budu sa najdebljim linijama. Krov, veznici,
nameštaj, veranda i stepenice bi trebalo da budu sa tanjim linijama. Da bi se istakli, zidovi bi
mogli da budu malo deblji od prozora i vrata. Šrafura bi trebalo da se nacrta vrlo tankim lini-
jama, dok bi ono što ograničava šrafirane površine trebalo da bude sa debljim linijama. Tekst
i informacije u zaglavlju bi trebalo da budu sa srednjim debljinama linija. Generalno se može
reći da je debljina linija različita za svaki crtež.
NAPOMENA Standardi, vezani za debljine linija, su različiti za različite profesije koje

koriste AutoCAD. Detalji obično prate sistem koji je nezavisan od onog koji se koristi na
drugim crtežima u istom skupu. Linije preseka, isprekidane linije, osne linije, linije ravni
odsecanja, linije prekida, itd. bi trebalo da budu sa određenim debljinama linija.
U ovom projektu ćemo koristiti četiri debljine linija. One su prikazane u tabeli 15.1.
TABELA 15.1 Četiri debljine linija koje će se koristiti u projektu My Cabin.
Debljina Debljina u inčima
Vrlo tanke 0.005 (0.13 mm)

Tanke 0.008 (0.20 mm)
Srednja 0.010 (0.25 mm)
Debele 0.014 (0.35 mm)
Štampanje crteža 807
U datoteci 14A-FPLAY1, postoji 30 nivoa koji se vide na planu sprata, planu gradilišta, kao i
radnim listovima sa elevacijama. Ovim nivoima će se debljine linija dodeliti u skladu sa tabe-
lom 15.2.
TABELA 15.2 Debljine linija dodeljene nivoima u datoteci 14A-FPLAY1
Nivo Debljina linije
A-ANNO-DIMS Vrlo tanka

A-ANNO-TABL Srednja
A-ANNO-TEXT Srednja
A-ANNO-TTLB Srednja
A-ANNO-TTLB-TEXT Srednja
A-DECK Srednja
A-DECK-STRS Tanka
A-DOOR Srednja
A-ELEV-DECK Srednja
A-ELEV-DECK-STRS Srednja
A-ELEV-DOOR Srednja
A-ELEV-DOOR-PATT Srednja
A-ELEV-FNDN Tanka
A-ELEV-FNDN-PATT Vrlo tanka
A-ELEV-GLAZ Srednja
A-ELEV-GLAZ-PATT Srednja
A-ELEV-ROOF Srednja
A-ELEV-ROOF-PATT Vrlo tanka
A-ELEV-SHAD-PATT Vrlo tanka
A-ELEV-TEXT Srednja
A-ELEV-WALL Srednja
A-ELEV-WALL-PATT Vrlo tanka
A-FLOR-FIXT Tanka
A-FLOR-PATT Vrlo tanka
A-GLAZ Srednja
A-GRID Srednja
A-ROOF Vrlo tanka
TABELA 15.2 Debljine linija dodeljene nivoima u datoteci 14A-FPLAY1 nastavak

A-TTLB-LABL Srednja
A-WALL Debela
A-WALL-HEAD Tanka
Datoteka modela sa planom gradilišta 13C-SPLAY1.dwg ima pet nivoa. Otvorite ovu dato-
teku i nivoima dodelite debljine koje su prikazane u tabeli 15.3.
TABELA 15.3 Debljine linija pridružene nivoima u datoteci 13C-SPLAY1
C-ANNO-NARW Vrlo tanka

C-PROP-LINE Srednja
C-ROAD Srednja
C-SITE-REFR Srednja
C-SWLK Vrlo tanka
Ako pogledate debljine linija koje su trenutno pridružene nivoima u dve datoteke, možete
da napravite tabelu koja pokazuje koje se debljine linija dodeljuju pojedinim grupama nivoa
(tabela 15.4).
TABELA 15.4 Vrednost za svaku debljinu linije i nivoi kojima je dodeljena
Debljina Nivoi
Vrlo tanka: 0.005 (0.13) A-ANNO-DIMS, A-ELEV-FNDN-PATT, A-ELEV-ROOF-PATT,

A-ELEV-SHAD-PATT, A-ELEV-WALL-PATT, A-FLOR-PATT, A-ROOF
Tanka: 0.008 (0.20) A-DECK-STRS, A-ELEV-FNDN, A-FLOR-FIXT,A-WALL-HEAD, C-ANNO-NARW,
C-SWLK
Srednja: 0.010 (0.25) A-ANNO-TABL, A-ANNO-TEXT, A-ANNO-TTLB,A-ANNO-TTLB-TEXT, A-DECK,
A-DOOR, A-ELEV-DECK,A-ELEV-DECK-STRS, A-ELEV-DOOR, A-ELEV-DOOR-
PATT,A-ELEV-GLAZ, A-ELEV-GLAZ-PATT, A-ELEV-ROOF, A-ELEVTEXT,A-ELEV-
WALL, A-GLAZ, A-GRID, A-TTLB-LABL,C-PROP-LINE, C-ROAD, C-SITE-REFR
Debela: 0.014 (0.35) A-WALL
Dodela debljina linija nivoima

Za dodelu debljina linija nivoima ćete, kao vodič, koristiti tabele 15.1 i 15.2. Tabela 15.1 se
koristi za crtež 14A-FPLAY1, a tabela 15.2 za 13C-SPLAY1. Procedura je sledeća:
1. Otvorite datoteku 14A-FPLAY1.dwg iz fascikle za petnaesto poglavlje i pokrenite
komandu Layer. Otvoriće se okvir za dijalog Layer Properties Manager. Proglasite
nivo 0 tekućim.
2. Nivoi A-AREA i Defpoints ne treba da se štampaju, tako da ih u ovom trenutku
nećemo razmatrati. Proverite da li su oni podešeni tako da se ne štampaju. Nivoi
E-POWR i L-PLNT su prazni.
SS
Stanje nivoa 15-FPLineweight.las se, takođe, može preuzeti iz materijala koji ste preuzeli za petnaesto poglavlje.
Pomoću njega se automatski dodeljuju debljine linija koje su objašnjene u narednoj vežbi.
3. Izaberite nivo A-ANNO-DIMS da biste ga istakli. Držite pritisnut taster Ctrl i

izaberite nivoe A-ELEV-FNDN-PATT, A-ELEV-ROOF-PATT, A-ELEV-SHAD-
PATT, A-ELEV-WALL-PATT, A-FLOR-PATT, A-ROOF. Nakon toga, otpustite
taster Ctrl.
4. U koloni Lineweight u okviru za dijalog Layer Properties Manager, izaberite jednu
od istaknutih reči default u koloni Lineweight. Otvoriće se okvir za dijalog
Lineweight (slika 15.22).
SLIKA 15.22 Dodeljivanje debljine linija nivoima u okviru za dijalog Lineweight

NAPOMENA Ako su jedinice za debljine linija prikazane u milimetrima, umesto u inčima,

izaberite Cancel, unesite LWUNITS↵ 0↵, a zatim ponovo otvorite okvir za dijalog
Lineweight.
5. Izaberite opciju 0.005“ (0.13 mm). Nakon toga, izaberite OK da biste dodelili
debljinu linije i napustili okvir za dijalog Lineweight.
U okviru za dijalog Layer Properties Manager, istaknuti nivoi imaju debljinu linije
0.005“ (0.13 mm) (slika 15.23).
6. Ponovite korake 3 do 5 još tri puta, da biste i ostalim nivoima u crtežu
14A-FPALY1.dwg dodelili debljine linija.
a. Debljinu 0.008“ (0.20 mm) dodelite nivoima A-DECK-STRS, A-ELEV-FNDN,
A-FLOR-FIXT i A-WALL-HEAD.
b. Debljinu 0.010“ (0.25 mm) dodelite nivoima A-ANNO-TABL, A-ANNO-
TEXT, A-ANNO-TTLB, A-ANNO-TTLB-TEXT, A-DECK, A-DOOR,
A-ELEV-DECK, A-ELEV-DECK-STRS, A-ELEV-DOOR, A-ELEV-DOOR-
PATT, A-ELEV-GLAZ, A-ELEV-GLAZ-PATT, A-ELEV-ROOF, A-ELEV-
TEXT, A-ELEV-WALL, A-GLAZ i A-GRID.
c. Nivou A-WALL dodelite debljinu linije 0.014“ (0.35 mm).
SLIKA 15.23 Nove debljine linija u Layer Properties Manageru
7. Upamtite datoteku 14A-FPLAY1.dwg i otvorite datoteku 13C-SPLAY1.dwg.

Ponovite prethodnu vežu sa dodeljivanjem debljina linija, na sledeći način:
a. Debljinu od 0.008“ (0.20 mm) dodelite nivoima A-ANNO-NARW i C-SWLK.
b Debljinu od 0.10“ (0.25 mm) dodelite nivoima C-PROP-LINE, C-ROAD i
C-SITE-REFR.
8. Upamtite crtež 13C-SPLAY1.dwg (pod istim imenom).
SS
Stanje nivoa 15-SP Lineweight.las je, takođe, u okviru materijala za petnaesto poglavlje. Ono automatski dodeljuje
debljine linija svim nivoima na planu gradilišta.
Dodelili ste debljine linija. Nakon što se crtež odštampa možete da prosudite da li su ove
debljine odgovarajuće ili treba da se dalje prilagođavaju. U biroima se puno vremena posve-
ćuje razvoju standarda koji su vezani za debljine linija. To je obično posao CAD menadžera, a
odluku donosi CAD komitet, koji čine ključni korisnici CAD programa u preduzeću.
Podešavanje ostalih osobina nivoa

Još dve osobine nivoa zaslužuju pažnju. To su osobine Plot i Description. Obe kolone se nalaze
na desnom kraju u okviru za dijalog Layer Properties Manager.
Osobina Plot uključuje i isključuje štampanje objekata koji se nalaze na nekom nivou. Podra-
zumevana vrednost je uključeno. Ako se isključi, za konkretan nivo, objekti koji se nalaze na
tom nivou se neće štampati, ali ostaju vidljivi na ekranu. Ovu osobinu ste koristili kad ste želeli
da se nivoi sa sufiksom NPLT ne štampaju, a možete je koristiti i da označite nivo koji se neće
štampati, a na kome se nalaze interni podaci, koje oni koji gledaju crteže ne treba da vide.
Kolona Description je na kraju prozora Layer List. Ako izaberete ovu kolonu za istaknuti nivo,
otvoriće se polje za unos teksta u kome možete da unesete opis nivoa. Imena nivoa obično
sadrže neke kodove ili skraćenice, iz kojih se ne može uvek zaključiti koji se objekti nalaze na
tom nivou. Ovo je mesto na kome se može dati taj opis.
Podešavanje ostalih parametara za štampanje

Nakon što ste podesili debljine linija, vreme je da pređete u okvir za dijalog Plot i da završite
podešavanje crteža za štampu. Deo koji će se štampati izabraćete pomoću opcije Window.
1. Ako to već nije slučaj, otvorite crtež 14A-FPLAY1.dwg i pređite u prostor modela.
2. U Layer Properties Manageru, izaberite nivoe A-ANNO-TABL, A-FLOR-PATT,
A-GRID i tri nivoa Site. Nakon toga, kliknite ikonu upaljene sijalice da biste
isključili ove nivoe.
3. Pokrenite komandu PLOT.
4. U okviru za dijalog Plot, u oblasti Printer/Plotter proverite da li je u padajućoj listi
izabrana opcija DWFx ePlot (XPS Compatible).pc3. U delu Paper Size proverite da
li je izabrana veličina papira ANSI Expand A (11.00 x 8.50 Inches) (A4). Nakon
toga, pređite u oblast Plot Area, otvorite padajuću listu What To Plot i izaberite
opciju Window.
5. Na crtežu isključite opciju Object Snap. Prozor započnite u tački iznad i sa desne
strane od krajnje gornje i desne kote.
6. Kao drugu tačku prozora pokažite tačku ispod i sa leve strane krajnje donje i leve
kote. Kad se vratite u okvir za dijalog Plot, u padajućoj listi What To Plot je izabrana
opcija Window, a sa desne strane oblasti Plot Area je prikazano novo dugme
Window. Izaberite ovo dugme ako, nakon pregleda, zaključite da želite da promenite
prozor.
7. Ako to već niste uradili, kliknite strelicu usmerenu udesno u donjem desnom uglu
okvira za dijalog Plot, da bi se prikazale i ostale kolone. U delu Drawing Orientation
u donjem desnom uglu treba da bude potvrđena opcija Landscape.
8. Dodelite tabelu stilova monochrome.ctb. Ovo se radi pomoću padajuće liste Plot
Style Table, koja se nalazi u proširenom delu okvira za dijalog Plot.
9. U oblasti Plot Scale, polje Fit To Paper ne treba da bude potvrđeno i ako koristite
arhitektonske jedinice otvorite padajuću listu Scale i izaberite 3/16“=1‘-0“.
Primetićete da u poljima za unos teksta, koja se nalaze ispod, stoji 0.1875 i 12, što je
odnos za razmeru od 3/16“. Ako koristite decimalne jedinice, iz padajuće liste Scale
izaberite Custom, a zatim u gornjem polju za unos teksta unesite 1, a u donjem 70.
10. U oblasti Plot Offset izaberite polje Center The Plot. Okvir za dijalog bi trebalo da
liči na onaj sa slike 15.24.
SLIKA 15.24 Okvir za dijalog Plot sa podešenim vrednostima
Ovim se završava podešavanje prvog crteža za štampanje. Nije loše da pogledate kako izgleda
rezultat, pre nego što crtež i odštampate.
Prethodni pregled pre štampanja

Opcija Preview omogućava da pogledate kako će crtež izgledati kad se odštampa.
1. Izaberite dugme Preview koje se nalazi u donjem levom uglu okvira za dijalog Plot.
Računaru će trebati koji trenutak da proračuna sve što je potrebno, a nakon toga će
se prikazati crtež onako kako se smešta na strani za štampanje (slika 15.25). Ako se
otvori okvir za dijalog Plot Scale Confirm, izaberite Continue.
SLIKA 15.25 Prethodni pregled crteža brvnare, spremnog za štampanje
2. Kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Zoom

Window.
3. Pokažite prozor koji uokviruje kupatilo, prostoriju sa kadom i nekoliko kota. Morate
da kliknete i držite pritisnut taster miša, da pokažete prozor, a zatim otpustite taster
miša. U novom pogledu će se prikazati debljine linija koje ste podesili (slika 15.26).
4. Kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Zoom
Original, da biste se vratili na prvi pogled.
SLIKA 15.26 Zumirani pogled na brvnaru sa prikazanim debljinama linija
5. Kliknite ponovo desnim tasterom miša i izaberite opciju Exit. Vratićete se u okvir za
dijalog Plot. Ako je crtež na papiru postavljen kako treba, spremni ste za štampanje.
Ako nije, morate da proverite podešavanje i pronađete gde ste pogrešili.
6. Na dnu okvira za dijalog Plot, izaberite dugme Apply To Layout, a nakon toga
izaberite OK.
7. U okviru za dijalog Browse For Plot File, pronađite fasciklu sa materijalom iz
petnaestog poglavlja, prihvatite podrazumevano ime datoteke, a zatim izaberite
dugme Save.
Računar će početi da izračunava sve što je potrebno za štampanje, nakon čega će to
eventualno poslati i na štampač.
8. Nakon završenog štampanja će se, u donjem desnom uglu prozora AutoCAD-a
(slika 15.27), prikazati balon sa obaveštenjem. Ovo obaveštavanje možete da
uključujete i isključujete, ako desnim tasterom miša kliknete ikonu Plot/Publish
Detail, koja se nalazi na traci AutoCAD-a i izaberete odgovarajuću opciju.
SLIKA 15.27 Balon sa obaveštenjem da je štampanje završeno
9. Upamtite i zatvorite crtež 14A-FPLAY1.dwg.

Odštampani crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 15.25. Proverite debljine linija različi-
tih komponenti. Kada budete koristili štampač koji je priključen na vaš računar, možda ćete
morati da menjate debljine koje smo preporučili.
SS
Na desnoj strani oblasti Printer/Plotter, u okviru za dijalog Plot, AutoCAD prikazuje delimičan izgled odštampanog
crteža u formi dijagrama. Ako postoji neki problem, on se prikazuje crvenim linijama, kao upozorenje. Ponekad taj
dijagram ne prikazuje baš potpuno verno ono što će se odštampati. Bolje je da koristite opciju Preview, pomoću koje
možete da vidite crtež baš onakav kakav će biti posle štampanja.
Pošto je izabran štampač DWFx, umesto odštampanog crteža dobićete datoteku sa ekstenzijom
.dwfx. U narednom vežbanju ćemo vas upoznati sa programom Autodesk Design Review.
Ovo je besplatan program koji je napravio Autodesk i koji se koristi za prikazivanje ovakvih
datoteka.
NAPOMENA U okviru za dijalog Lineweithg možete da promenite podešavanja da biste

videli debljine linija pre štampanja, ali to nije baš potpuno verno, osim ako se ne koriste
radni listovi. Kad štampate iz prostora modela, morate da koristite opciju Preview iz
okvira za dijalog Plot, da biste videli kolike su debljine linija.
Pregled odštampanih datoteka u

programu Design Review
Autodesk Design Review je proizvod koji dolazi zajedno sa podrazumevanom instalacijom
AutoCAD-a, a može se i besplatno preuzeti, bez instalacije AutoCAD-a. Verziju koja se preu-
zima sa interneta možete pronaći na adresi http://autodesk.com/designreview.
Uz pomoć ovog programa možete da pogledate, odštampate i markirate puno različitih tipova
datoteka, uključujući i .dwg, .dwfx, .pdf i različite formate za rasterske slike. Ono što se mar-
kira u ovom programu, može se učitati u AutoCAD, tako da se dobija ciklus pripreme u kome
nema utroška papira, već je sve digitalno. Iako program Design Review može i mnogo više, mi
ćemo ga koristiti za pregled datoteke sa ekstenzijom .dwfx, koju smo odštampali u poslednjem
vežbanju.
SAVET Više informacija o mogućnostima programa Autodesk Design Review možete

naći na veb sajtu ove knjige, na adresi www.autocadner.com ili blogu autora, na adresi
www.thecadgeek.com.
1. Pokrenite Autodesk Design Review (izaberite Start  Program  Autodesk 

Autodesk Design Review 2011).
2. Nakon što ste otvorili Design Review, pomoću palete za brzi pristup ili pomoću
menija aplikacije i njegovih opcija Open, odnosno Open File, otvorite datoteku
.dwfx, koju ste upamtili u fascikli za petnaesto poglavlje, u poslednjem vežbanju.
Pregled odštampanih datoteka u programu Design Review 817
3. Crtež koji ste odštampali se prikazuje u tzv. Design Review Canvasu, koji je
prikazan na slici 15.28. Ovo je u potpunosti ekvivalentno sa izgledom crteža na
papiru, koji bi se odštampao na fizičkom uređaju za štampanje.
SLIKA 15.28 Pregled crteža odštampanog iz prostora modela u programu Autodesk

Design Review
4. Nakon što ste pogledali elektronsku verziju odštampanog crteža, zatvorite program
Autodesk Design Review.
Mogućnosti upotrebe datoteka sa ekstenzijom .dwfx daleko prevazilaze ono što možemo da
ovde izložimo. Ukratko, ovaj format predstavlja besplatan način za komunikaciju sa dru-
gim članovima projektnog tima, bez obzira da li oni, na svojim računarima, imaju instaliran
AutoCAD. Korisnici AutoCAD-a mogu, dalje, da koriste mogućnosti ovog formata i upo-
trebe ga za publikovanje njihovih projekata u trodimezionalnu DWF datoteku. Bez obzira
da li publikujete u dvodimenzionalnu ili trodimenzionalnu datoteku, format .dwf je posebno
napravljen za komunikaciju sa drugim proizvodima Autodeska, tako da je u pitanju izvrsna
alternativa formatu .pdf, koji često daje datoteke koje su mnogo veće.
Štampanje crteža pomoću radnih listova

Štampanje crteža pomoću radnih listova je vrlo slično sa štampanjem iz prostora modela.
Osnovna razlika je u načinu na koji se definiše razmera crteža. Kad se štampa iz prostora
modela, u okviru za dijalog Plot morate da izaberete razmeru, a ako štampate iz radnih listova
taj parametar je već podešen. Iako se povremeno javlja potreba da se crteži publikuju sa polo-
vinom razmere, razmera u okviru za dijalog je skoro uvek 1:1.
Ažuriranje osobina nivoa u datoteci modela

U odeljku „Štampanje crteža“ smo, između ostalog, objasnili kako da se nivoima dodele
debljine linija. Ove debljine linija se trenutno primenjuju samo u prostorima modela odgova-
rajućih datoteka, kao što je 14A-FPLAY1.dwg. Podrazumevano se promene osobina nivoa u
spoljašnjoj referenci ne odražavaju na crtež domaćin, odnosno, u ovom slučaju, datoteku sa
listovima. U ovom odeljku ćete se upoznati sa promenljivom VISRETAIN i načinom na koji se
ona zajedno sa stanjima nivoa koristi za ažuriranje debljina linija u datotekama sa listovima.
Da počnemo:
1. Otvorite datoteku A-100.dwg i pređite u prostor modela.
2. Pokrenite komandu LAYER da biste otvorili Layer States Manager.
3. Izaberite dugme Layer States Manager, koje se nalazi na paleti Layer
Properties Managera.
4. U okviru za dijalog Layer States Manager napravite novo stanje nivoa. Ovo se radi
tako što se izabere dugme New, koje se nalazi na desnoj strani okvira za dijalog
Layer States Manager.
5. Novom stanju nivoa dajte ime 15-LayerBackup, a zatim izaberite OK, da biste se
vratili u Layer States Manager. Izaberite dugme Close, da biste napustili Layer States
Manager. Neka Layer Properties Manager ostane na ekranu.
6. Promenljiva VISRETAIN kontroliše način na koji se nivoi u spoljašnjim referencama
čuvaju u okviru vašeg crteža. Podrazumevana vrednost je 1, u kom slučaju se stanja
nivoa čuvaju u okviru crteža domaćina, a promene u referenciranom crtežu ne utiču
na tekući crtež. U skladu sa tim, vrednost 0 vodi ka tome da se promene u
spoljašnjim referencama odražavaju i na tekući crtež.
Na komandnoj liniji unesite VISRETAIN i promenite vrednost na 0.
7. Pokrenite komandu XREF, da biste otvorili paletu External References. Desnim
tasterom miša izaberite referencu 14A-FPLAY1 i izaberite opciju reload.
Crtež 14A-FPLAY1.dwg će se ponovo učitati u tekući crtež. Pogledajte kolonu
lineweight u Layer Properties Manageru. Debljine linija su ažurirane.
Štampanje crteža pomoću radnih listova 819
8. Vratite vrednost promenljive VISRETAIN nazad na 1 i otvorite ponovo Layer States

Manager.
9. Pomoću strelice u donjem desnom uglu proširite okvir za dijalog Layer States
Manager. Prikazaće se oblast Layer Properties To Restore. Polje Lineweight ne treba
da bude potvrđeno, kao što se vidi na slici 15.29. Nakon toga, izaberite Restore.
SLIKA 15.29 Preuzimanje svih osobina, osim osobine Lineweight, iz stanja nivoa
15-LayerBackup
10. Ponovite korake 2 do 9 i za crteže A-200.dwg i C-101.dwg.

Da biste izbegli preklapanje debljina linija koje ste upravo učitali u datoteku A-100, ne treba
da iz stanja nivoa 15_LayerBackup preuzimate osobinu Lineweight. Ako biste preuzeli i ovu
osobinu, debljine linija bi se vratite na podrazumevane vrednosti. Nedostatak ovog načina rada
je u tome da će svi nivoi u prikazima biti vraćeni na osobine tog nivoa iz prostora modela.
Pomenuti nedostatak je i jedan od glavnih razloga zašto većina preduzeća izbegava da koristi
preklapanja prikaza, kad god je to moguće i svojim nivoima upravljaju iz prostora modela.
Pošto je projekat My Cabin vrlo mali, to ponovno kreiranje preklapanja prikaza nije tako
teško. Da zaključim, treba da ponovo napravimo sledeća preklapanja prikaza:
Radni list A-101 Zamrzavanje u prikazu: A-FLOR-PATT i A-ANNO-TABL iz reference
14A-FPLAY1
Radni list A-102 Zamrzavanje u prikazu: A-GRID, A-ANNO-TABL i A-ANNO-DIMS iz
reference 14A-FPLAY
Radni list A-103 Zamrzavanje u prikazu: A-FLOR-PATT i A-ANNO-DIMS iz reference

14A-FPLAY1
NAPOMENA Pošto se u crtežima A-200.dwg i C-101.dwg svim nivoima upravlja iz pro-

stora modela, kod njih nema potrebe za kreiranjem preklapanja prikaza.
Štampanje jednog radnog lista

Nakon što su podešene debljine linija, spremni ste za štampanje radnih listova. Ostatak ovog
poglavlja je posvećen različitim načinima za štampanje radnih listova iz AutoCAD-a. Svaki
metod ima svoje prednosti i nedostatke. Metod koji ćete koristiti će verovatno zavisiti od onog
što se konkretno radi. Za početak ćemo pogledati kako se štampa jedan radni list.
Da zaključimo. Kad je radni list pravilno podešen i kad je aktivan, štampate u razmeri 1:1.
Elementi crteža u radnom listu se onda štampaju sa stvarnom veličinom, dok se deo iz prostora
modela štampa sa razmerom koja je podešena na nivou prikaza. Pratite sledeće korake:
1. Dok je otvoren crtež A-100.dwg, pređite na radni list A-101 (pomoću alata Quick
View Layouts). Ako je potrebno da se podsetite kako se radi sa radnim listovima i
prikazima, pogledajte četrnaesto poglavlje. Radni list bi trebalo da izgleda kao na
slici 15.30.
2. Proverite da li ste u prostoru papira, da biste mogli da pokrenete komandu PLOT.
3. Koristićete podešavanje strane DWFX-8H11. Proverite da li štampač, veličina papira
i orijentacija odgovaraju prethodnim vrednostima.
4. U oblasti Plot Area proverite da je u listi What To Plot izabrana opcija Layout.
SLIKA 15.30 Crtež brvnare spreman za štampu iz radnog lista
5. U oblasti Plot Scale je razmera podešena na 1:1. To je ono što želimo.

6. U grupi Plot Offset je polje Center The Plot sive boje. Ono nije potrebno kad se
štampa iz radnog lista.
7. Proširite okvir za dijalog Plot, ako je potrebno i proverite da li je tabela sa stilovima
monochrome.ctb.
Ovde ne treba ništa menjati. Pošto je radni list podešen za štampanje još prilikom
kreiranja, sva podešavanja u okviru za dijalog Plot su automatski podešena kako
treba.
8. Izaberite Preview u donjem levom uglu. Pregled bi trebalo da liči na sliku 15.31.
Primetićete da pogled izgleda potpuno isto kao radni list, ali nema okvira sa
isprekidanim linijama.
9. Kliknite desnim tasterom miša i izaberite Exit da biste zatvorili prozor sa prethodnim
pregledom. Izaberite OK da biste započeli štampanje. Datoteku koja se dobija kao
rezultat, upamtite pod imenom 15-A-100.dwfx.
Ova vežba je pokazala da je, kad se jednom napravi radni list, većina podešavanja za štampu
već urađena. Ovo znatno pojednostavljuje štampanje, pošto su parametri štampanja određeni
pre nego što komanda PLOT i počne.
SLIKA 15.31 Prethodni pregled trenutnog radnog lista
Štampanje crteža sa više prikaza

Višestruki prikazi u radnom listu ne traže ništa specijalno. Štampanje se vrši na osnovu aktiv-
nog radnog lista, sa razmerom 1:1. I za naredno štampanje ćete koristiti štampač DWFx, ali
sa većim papirom. Crteži sa velikim formatima, obično većim od 11“x17“, su vrlo česti kod
velikih projekata, kao što su zgrade.
Štampanje na štampaču velikih dimenzija

Ova procedura se malo razlikuje od one koju ste upravo koristili za štampanje radnog lista
u razmeri 1:1. Ovde ćemo podesiti crtež tako da se uklopi u papir velikih dimenzija, u cilju
prezentacije.
1. Otvorite datoteku C-101.dwg sa planom gradilišta i pređite na radni list C-101
(slika 15.32).
2. Pokrenite komandu PLOT da biste otvorili okvir za dijalog Plot. Proverite da li je još
uvek tekući štampač DWFx, a u oblasti Paper Size izaberite neki od papira velikih
dimenzija, koje ovaj štampač može da podrži. U ovom primeru sam koristio papir
veličine 24“x36“ (A1-594 mm x 841 mm).
SLIKA 15.32 Datoteka sa listom za plan gradilišta (C-101.dwg) sa aktivnim radnim listom C-101
NAPOMENA U realnom okruženju bi možda bilo bolje da napravite radni list za veliki
format.
3. U oblasti Plot Area izaberite Extents, a zatim izaberite opciju Center the Plot.
4. U oblasti Plot Scale potvrdite polje Fit To Paper, a zatim potvrdite i polje Scale
Lineweights. Ova opcija vodi ka tome da AutoCAD promeni razmeru debljina linija
u skladu sa time, koliko radni list treba da se promeni, da bi stao na ceo papir.
5. Izaberite dugme Preview. Bela površina oko okvira nije ravnomerna (slika 15.33).
Razlog je u tome što je odnos za radni list različit od onog koji važi za papir veličine
24“x36“ (A1-594 mm x 841 mm).
6. Kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite Exit da biste
prekinuli prethodni pregled. Izaberite OK da biste odštampali crtež. Smestite ga u
datoteku 15-C-101-Enlarged.dwfx.
7. Zatvorite datoteku C-101.dwg, bez zapisivanja.
SLIKA 15.33 Prethodni pregled crteža sa gradilištem brvnare
Publikovanje više radnih listova

U terminologiji koja se koristi u AutoCAD-u se jedan radni list ili pogled štampaju jednom ili
više puta. Termin publikovanje ili grupno štampanje ukazuje na to da se odjednom štampa više
radnih listova ili pogleda. U ovoj vežbi ćete sve radne listove publikovati odjednom.
1. Otvorite crtež A-100.dwg, izaberite karticu Output, a zatim izaberite dugme
Batch Plot, koje se nalazi na panou Plot. Možete i da iz menija aplikacije
izaberete opciju Publish ili da unesete PUBLISH↵. Otvoriće se okvir za
dijalog Publish (slika 15.34). Tu su prikazani svi radni listovi, uključujući i prostor
modela, za sve otvorene crteže.
2. Ne želite da štampate objekte iz prostora modela, tako da u listi Sheet Name
treba da izaberete radni list Model i da onda izaberete dugme Remove Sheets.
3. Da biste sprečili da se radni list Model u budućnosti automatski dodaje, kliknite
desnim tasterom miša i ostavite polje Include Model When Adding Sheets
nepotvrđeno.
U koloni Page Setup možete videti da svi radni listovi imaju podešavanje strane
<Defaults: DWFX-8H11>. To ukazuje da će svi radni listovi koristiti originalno
podešavanje strane, koje je napravljeno za prvi radni list, a to je bio plan sprata za
brvnaru. Sećate se da su ostali radni listovi iskopirani od ovog prvog.
SLIKA 15.34 Okvir za dijalog Publish
4. Da biste dodali i druge datoteke sa listovima u skup dokumenata, izaberite

dugme Add Sheet. Izaberite datoteke A-000.dwg, A-200.dwg i C-101.dwg.
Ako je potrebno, podesite raspored listova.
5. Izaberite dugme Publish koje se nalazi na dnu okvira za dijalog. U okviru za dijalog
Save Sheet List izaberite Yes.
Na ovaj način imate mogućnost da posao oko publikovanja upamtite u datoteku sa
ekstenzijom .dsd (Drawing Sheet Description – Opis lista za štampanje), koja
kasnije može da se učita pomoću dugmeta Load Sheet List. Nije uvek neophodno da
se, pomoću alata Publish, štampaju svi radni listovi. Ako se napravi .dsd datoteka sa
kombinacijama koje se često štampaju, možete da skratite vreme koje je potrebno za
štampanje.
6. U okviru za dijalog Save List As, dajte ime datoteci i postavite je u fasciklu u kojoj
trenutno radite. Nakon toga, izaberite Save.
7. Okvir za dijalog Publish će se zatvoriti i počeće štampanje. Ako se pojavi okvir za
dijalog Processing Background Job, izaberite Close.
Pošto se štampa veći broj crteža, to može da potraje u zavisnosti od složenosti crteža
i brzine štampača. Operacija publikovanja se odvija u pozadini, tako da možete da
nastavite da radite na svojim crtežima.
8. Ako želite da pogledate informacije koje se odnose na prethodna ili tekuća
štampanja, možete da izaberete dugme Plot And Publish Details, koje se nalazi
u donjem desnom uglu prozora AutoCAD-a.
U jednom trenutku se može obavljati samo jedna operacija publikovanja. Ako
pokrenete novu operaciju pre nego što se završi prethodna, prikazaće se okvir za
dijalog Job Already In Progress, koji je prikazan na slici 15.35. On ukazuje na to da

morate da sačekate pre nego što počnete ponovno publikovanje.
SLIKA 15.35 Okvir za dijalog Job Already In Progress
Kad ne bi bilo komande PUBLISH morali biste da otvarate svaku karticu radnog lista i pozi-
vate komandu PLOT. Pored mogućnosti da se štampa više crteža odjednom, opcija zapisivanja
Drawing Set Description (.dsd) datoteke pomaže kod automatizacije procesa štampanja. Ove
datoteke su posebno korisne kod projekata kod kojih se očekuju višestruke isporuke.
Postoji još jedan način da se odjednom štampa više crteža, a to je pomoću Sheet Set Managera.
Kao što se možda sećate Sheet Set Manager postoji samo u verziji AutoCAD-a, tako da je
za korisnike koji koriste verziju LT i dalje najbolja opcija komanda PUBLISH. U narednom
odeljku ćemo vam pokazati kako se koristi jedna od najboljih osobina Sheet Set Managera.
Publikovanje pomoću Sheet Set Managera

U četrnaestom poglavlju ste naučili kako se Sheet Set Manager može upotrebiti za
ACAD kreiranje i upravljanje listovima na crtežu. Ovog puta je vreme da se crteži štampaju,
ONLY
tako da ćete videti kako se pomoću Sheet Set Managera može odštampati bilo koja
kombinacija listova.
1. Ako nije prikazana, otvorite paletu Sheet Set Manager (izaberite alat Sheet Set
Manager na panou Palettes, na kartici View, na traci).
2. Proširite padajuću listu na vrhu palete Sheet List i izaberite opciju Open. Pronađite
datoteku My Cabin.dst u fascikli sa materijalom iz petnaestog poglavlja. Nakon
što otvorite skup listova, na paletama Sheet Set Managera će se prikazati svi listovi u
projektu (slika 15.36).
SLIKA 15.36 Listovi za projekat My Cabin
3. Desnim tasterom miša izaberite My Cabin Sheet Set Name, na vrhu palete Sheet List
i iz kontekstnog menija izaberite Publish  Publish To Plotter (slika 15.37).
SLIKA 15.37 Publikovanje skupa listova na podrazumevani štampač
Kad se u Sheet Set Manageru izabere opcija Publish To Plotter, onda se koristi
štampač koji je pridružen pojedinačnim radnim listovima. To znači da, ako je na
polovini radnih listova pridružen štampač A, a na drugoj polovini štampač B,
polovina će se štampati na jednom, a polovina na drugom štampaču. To dalje znači
da, ako želite da koristite Sheet Set Manager, crteže morate da podešavate na isti
način. Sheet Set Manager nudi više načina za štampanje skupa listova:
Publish to DWF/DWFx Koristi se podešavanje strane koje je pridruženo pojedinačnim rad-

nim listovima i nastaje .dwf ili .dwfx datoteka. Veličina papira i tabela sa stilovima za štampa-
nje, koji se koriste, dolaze iz pridruženog podešavanja strane.
Publish to PDF Isto kao prethodna opcija, ali je promenjen tip izlazne datoteke. Kao što i ime
ukazuje, opcija Publish to PDF će dovesti do kreiranja .pdf datoteke, koja je kompatibilna sa
popularnim programom Adobe Acrobat.
Publish to Plotter Kao što je objašnjeno, ova opcija koristi podešavanje strane pridruženo
pojedinačnim radnim listovima. Ako su radnim listovima dodeljeni različiti štampači, onda se
oni i koriste.
Publish Using Page Setup Override Kad ste pravili list My Cabin podešavali ste i lokaciju
za Page Setup Overrides. Ova opcija je bila podešena na isti šablon koji ste koristili za kre-
iranje listova. To znači da se svako dodatno podešavanje strane, koje napravite u šablonskoj
datoteci za listove, automatski pojavljuje i ovde. Opcija Page Setup Override nasleđuje sva
podešavanja, koja postoje u tom podešavanju, uključujući i štampač.
Neće uvek biti potrebno da se štampaju svi listovi iz skupa. Recimo da iz skupa listova želite
da štampate samo arhitektonske. Umesto da desnim tasterom miša pokazujete listove u pro-
jektu My Cabin, mogli biste da desnim tasterom izaberite podskup Architectural. Prikazaće se
meni sa slike 15.37. Umesto da se štampa svaki crtež iz skupa listova, Sheet Set Manager će
štampati samo one listove koji pripadaju ovom podskupu.
Moguće je izabrati bilo koju kombinaciju listova i podskupova. Za to se koristi taster Ctrl.
Štampaće se samo izabrani listovi. Iako podešavanje Sheet Set Managera traži više vremena
nego komanda PUBLISH, ova prilagodljivost, zajedno sa osobinama vezanim za upravljanje
koje smo objasnili u četrnaestom poglavlju, opravdava vreme koje se potroši, naravno ako je
skup listova malo veći.
Koja je razlika između formata DWF i DWFX?

Format DWF je napravljen 1995. godine, pre nego što su računari postali ono što su
danas. Datoteke sa ekstenzijom .dwf koje se prave u verziji AutoCAD 2011 koriste verziju
6 ovog formata, koji je danas postao prilično pouzdan. Za razliku od njega, format DWFx
je tehnički verzija 7 formata DWF. Osnovna razlika između ovih verzija je u mogućnosti
komunikacije.
Jedini način da se pogledaju i otvore DWF datoteke je pomoću neke od Autodeskovih
aplikacija, kao što je Design Review. DWFx datoteke se prave na osnovu Microsoftove
XMP Paper Specifikacije. Iako vam je i dalje potreban Design Review da biste iskoristili
prednosti elektronskog označavanja u samoj datoteci, DWFx datoteke su kompatibilne
i sa programom XPS viewer. Postoji verzija ovog programa za Windows XP, a isporučuje
se kao deo operativnog sistema Windows Vista i novijih verzija. Komponente ovog pro-
grama za pregled moguće je preuzeti i sa interneta i ugraditi ih u Internet Explorer 7 ili
novije verzije. Nakon toga se DWFx datoteke mogu pregledati i pomoću ovog programa.
Rezime 829
Rezime
Ovo poglavlje predstavlja kratak uvod u stilove za štampanje, koji pomažu u kontroli štampa-
nja. Da biste stalno iz AutoCAD-a dobijali pravi izlaz, potrebno je da uložite izvesno vreme,
bilo vi, bilo menadžer zadužen za CAD sisteme, jer je potrebno pronaći prava podešavanja
štampača i AutoCAD-a. Kao što ste videli, radni listovi su dobar alat za podešavanje štampa-
nja, kad se jednom pronađe prava konfiguracija.
Naredna dva poglavlja se odnose na rad u tri dimenzije (samo kod verzije AutoCAD). Tu ćete
naučiti kako da napravite trodimenzionalne modele, da ih renderujete i tako dobijete fotoreali-
stičnu ilustraciju brvnare, nakon izgradnje. Postoji i rečnik termina koji su vezani za AutoCAD,
AutoCAD LT, građevinarstvo i projektovanje. Na veb strani ove knjige (www.sybex.com/go/
autocad/2011ner i www.autocadner.com) postoji kolekcija svih crteža u AutoCAD-u i pomoć-
nih datoteka koje ste koristili ili generisali tokom rada sa ovom knjigom.
To što rad u tri dimenzije postoji u verziji AutoCAD, a ne i u verziji AutoCAD LT ne znači da
vaše putovanje ovde završava. Posetite veb sajt ove knjige na adresi www.autocadner.com, na
kojem možete naći dodatne resurse, koji će vam pomoću u upoznavanju sa AutoCAD-om, a tu
možete i da dobijete odgovore na pitanja koja su se javila tokom čitanja knjige.
Da li ste naučili?
Sada ste u stanju da ..
;; Podesite crtež za štampu
;; Dodelite debljine linija nivoima na crtežu
;; Izaberete oblast na crtežu koja treba da se odštampa
;; Izaberete veličinu papira na kojem će se štampati crtež
;; Kontrolišete orijentaciju i početak štampanja
;; Podesite razmeru štampanja
;; Pogledate kako će izgledati odštampani crtež
;; Odštampate radni list
;; Pregledate elektronske datoteke nastale posle štampe, pomoću programa

Autodesk Design Review
;; Publikujete jedan ili više crteža pomoću Sheet Set Managera
;; Publikujete više radnih listova
;; Birate različite karakteristike vezane za stilove za štampanje

POGLAVLJE 16
Crtanje geometrije
u tri dimenzije
Ništa u AutoCAD-u nije tako fascinantno kao crtanje u tri dimenzije. U poređenju
sa tradicionalnim trodimenzionalnim renderovanjem zgrade na crtaćoj tabli, kada se
koriste privremene tačke i ravni projekcije, trodimenzionalni računarski model, koji
se može rotirati i pogledati iz bilo kojeg ugla, predstavlja svet za sebe. Pored toga
što se trodimenzionalni model može koristiti za analizu, trodimenzionalni pogledi se
mogu uvesti u druge proizvode kompanije Autodesk, kao što su Autodesk Impression
i Autodesk Alias Sketch, u kojima se mogu dobiti trodimenzionalne ilustracije, koje
izgledaju kao da su skicirane rukom.
SS
U verziji AutoCAD LT postoje alati za pregled trodimenzionalnih modela, ali nema alata za modeliranje u
tri dimenzije, koji postoje u AutoCAD-u. To znači da se ovo poglavlje ne primenjuje na verziju LT.
Ahitektonske firme sve više koriste trodimenzionalne mogućnosti AutoCAD-a za

kreiranje složenih trodimenzionalnih modela, koji se renderuju i kod kojih se mogu
izračunavati efekti osvetljavanja i materijala. Rezultat se može dobiti i u obliku dato-
teke sa slikom. Poznavanje rada u tri dimenzije je postalo obavezno, a istovremeno
je i zabavno. Ovo poglavlje se odnosi na modeliranje u tri dimenzije, dok se naredno
odnosi na materijale i renderovanje.
Konstruisanje trodimenzionalnog modela građevine traži mnoge alate koje ste već
koristili, ali i neke nove, koje ćete upoznati u ovom poglavlju. Da biste bili uspešni
u radu u tri dimenzije, vrlo je važno da dobro poznajete osnovne komande za crtanje,
promenu i prikazivanje. Dva su razloga za to. Prvi je što crtanje u tri dimenzije izgleda
složenije i teže nego rad u dve dimenzije, tako da može biti frustracija dok time ne
ovladate. Ako niste familijarni sa osnovnim komandama, bićete mnogo više frustri-
rani. Drugo, za crtež u tri dimenzije je kritična tačnost. Efekat grešaka se uvećava, tako
da morate da imate naviku upotrebe određenih alata, kao što su kriterijumi za hvatanje
karakterističnih tačaka, da biste bili maksimalno precizni.
Nemojte se obeshrabriti. Ovo je samo upozorenje. Crtanje u tri dimenzije je fascinan-
tan proces u kome se uživa, a rezultat može biti zaprepašćujući. Iskreno vam preporu-
čujem da uložite trud i ovladate osnovnim veštinama potrebnim za rad u tri dimenzije,
koje su ovde objašnjene.
831
832 POGLAVLJE 16 Crtanje geometrije u tri dimenzije
Danas na tržištu postoji mnogo programa za rad u tri dimenzije. Neki su bolji za konstruisanje
građevina od drugih. Često se dešava da se, zbog preciznosti koju nude, datoteke nastale u
AutoCAD-u izvoze kao trodimenzionalne .dwg datoteke u specijalizovane pakete za rad u tri
dimenzije. Postoje još dva proizvoda kompanije Autodesk, 3ds Max i 3ds Max Design, koji su
namenjeni radu sa .dwg datotekama, koje dolaze iz AutoCAD-a. U ovim programima ostaje
konstantna veza sa datotekama koje su nastale u AutoCAD-u. Ponekad se crteži nacrtaju u dve
dimenzije, pa se konvertuju u tri dimenzije, nakon čega se dodaju senke, boje i teksture, sa
zadatim osvetljenjem i senkama. U ovom poglavlju ćete se upoznati sa osnovnim tehnikama
zapreminskog modeliranja, a pomenućemo i neke alate koji se koriste kod mreža i modeliranja
površina. Tokom tog procesa ćete se upoznati i sa nekim tehnikama za pregled trodimenzio-
nalnih modela.
ff Podešavanje radnog prostora za rad u tri dimenzije
ff Rad sa alatom Polysolid
ff Rad bulovim funkcijama
ff Izvlačenje dvodimenzionalnih objekata
ff Kreiranje površina u tri dimenzije
ff Kretanje kroz trodimenzionalno okruženje

Modeliranje u tri dimenzije 833
Modeliranje u tri dimenzije

Počećemo sa kreiranjem trodimenzionalnog modela brvnare. Koristićemo nekoliko tehnika za
kreiranje trodimenzionalnih tela i površina. Kad se koriste alati za zapreminsko modeliranje,
objekti koje dobijate su tela, kao grudvice od gline. Oni se mogu sabirati ili oduzimati čime
se dobijaju složeniji oblici. Za razliku od toga trodimenzionalne površine se sastoje od dvodi-
menzionalnih ravni, koje se postavljaju preko okvira, na sličan način kao što se šator postavlja
preko konstrukcije.
Dok budete radili na konstruisanju trodimenzionalnih objekata, bolje ćete se upoznati sa kori-
sničkim koordinatnim sistemom (UCS), naučićete kako se on koristi u tri dimenzije, a poče-
ćete i da koristite neke osnovne metode za pregled modela u tri dimenzije.
Podešavanje radnog prostora za rad u tri dimenzije

Do sada ste za kreiranje crteža koristili radni prostor 2D Drafting & Annotation. Prvi zadatak u
procesu prelaza na tri dimenzije je prelaz na novi radni prostor, za rad u tri dimenzije. Tu treba
promeniti i način na koji AutoCAD prikazuje alate koji stoje na raspolaganju.
Da počnemo sa datotekom 15A-FLAY1.dwg. Ovo je verzija brvnare koju ste upamtili na
kraju poslednjeg poglavlja. Ako niste pratili sve vežbe u knjizi, ovu datoteku možete da pre-
uzmete sa veb sajta ove knjige, koji se nalazi na adresi www.sybex.com/go/autocad2011ner ili
www.autocadner.com. Radni prostor ćete promeniti na sledeći način:
1. Ako prilikom otvaranja AutoCAD prikazuje okvir za dijalog Initial Setup, pređite na
korak 2. Ako to nije slučaj, pokrenite komandu OPTIONS (meni aplikacije  Options).
U okviru za dijalog Options, koji se otvara, pređite na karticu User Preferences (slika
16.1) i izaberite dugme Initial Setup.
2. U čarobnjaku Initial Setup Wizard iz liste industrija u prvom prozoru izaberite
Architectural, a zatim izaberite dugme Next (slika 16.2).
3. U drugom prozoru se nalazi lista sa kategorijama alata koji se mogu prikazati u
radnom prostoru. Potvrdite opcije 3D Modeling i Photorealistic rendering, kao što je
prikazano na slici 16.3, a zatim izaberite Next.
SLIKA 16.1 Kartica User preferences u okviru za dijalog Options
SLIKA 16.2 Izbor industrijske grane u prvom prozoru Initial Setupa

SLIKA 16.3 Izbor kategorije alata u drugom prozoru Initial Setupa
4. U trećem prozoru treba da izaberete opciju Use AutoCAD 2011‘s Default Drawing
template File. Nakon toga, izaberite dugme Start AutoCAD 2011 (slika 16.4).
Ako ste čarobnjaka Initial Setup pokrenuli pomoću komande OPTIONS, onda je
umesto dugmeta Start AutoCAD 2011 postavljeno dugme Finish.
5. Otvorite crtež 14A-FPLAY1.dwg. Nakon toga, pomoću dugmeta Quick View
Layouts pređite u prostor modela.
6. Zumirajte plan sprata, proglasite nivo A-WALL tekućim i zamrznite sve ostale
nivoe. Crtež i podešavanje AutoCAD-a bi trebalo da izgledaju isto kao na slici 16.5.
Probajte da počnete da razmišljate u tri dimenzije. Ceo crtež je u ravni paralelnoj sa
ekranom monitora. Kad dodajete elemente u trećoj dimenziji, oni se projektuju od
ekrana prema vama, ako se zadaje pozitivna dimenzija i od vas prema ekranu, ako je
dimenzija negativna. Pravac je upravan na ravan ekrana i to je z osa. Već poznajete x
i y ose, koje idu zdesna ulevo i odozdo naviše. Z osa je upravna na ekran.
7. Ako se na ekranu ne vidi ikona USC sistema, izaberite karticu View i kliknite
dugme Show UCS Icon, koje se nalazi na panou Coordinates.
SLIKA 16.4 Podešavanje podrazumevane šablonske datoteke u trećem prozoru čarobnjaka

Initial Setup
SLIKA 16.5 Crtež 14A-FPLAY1.dwg, kod kojeg su zamrznuti svi nivoi, osim nivoa A-WALL
UCS ikonu ćete vrlo brzo upotrebiti, ali za sada samo pratite kako ona izgleda kad se
crtež menja. Sećate se da strelice ikone ukazuju na pozitivne smerove x, y i (u tri
dimenzije) z ose.
8. Otvorite padajuću listu Workspace pored menija aplikacije, izaberite Save
Current As i u okviru za dijalog Save Workspace, koji se otvara, unesite 3D
Architecture. Ako se radni prostor promeni, možete da se vratite na trenutno
podešavanje, ako iz liste Workspace izaberete radni prostor koji ste ranije upamtili.
Sada možete da promenite pogled sa pogleda odozgo, na neki, koji na crtež gleda
pod uglom. Postoji nekoliko unapred podešenih tačaka iz kojih se posmatra i mi
ćemo ovde da upotrebimo neku od njih.
9. Sa panoa View, na kartici Home, proširite padajuću listu 3D Navigation i izaberite
Southwest Isometric, kao što je prikazano na slici 16.6. Ime pogleda će možda biti
odsečeno granicom liste.
SLIKA 16.6 Izbor pogleda Southwest Isometric iz padajuće liste 3D Navigation
Pogled će se promeniti i izgledaće kao na slici 16.7. Sa promenom pogleda se

promenila i UCS ikona. Strelice X i Y su i dalje paralelne sa stranom i prednjim
delom brvnare, ali su ikona i plan sprata sada pod uglom u odnosu na ekran, a vidi se
i z osa. Končanice kursora su sada obojene i prikazana je i z osa.
10. Upamtite crtež pod imenom 16A-3DMOD1.dwg.
SLIKA 16.7 Izgled zidova sa pogledom Southwest Isometric
Podešavanje vizuelnog stila

Kao što ste bili u mogućnosti da fino podešavate i prilagođavate radni prostor u dve dimen-
zije, tako to možete da uradite i kad radite u tri dimenzije. Sada ćemo da promenimo nekoliko
opcija. Ovo se radi promenom opcije Visual Style, koja definiše način na koji se objekti prika-
zuju u prostoru za crtanje.
1. Proširite palete Tool, a zatim izaberite X u gornjem desnom uglu da biste ih za sada
isključili. Na narednih nekoliko strana nećete mnogo koristiti ove palete, ali ih
kasnije, kad vam budu trebale, možete lako ponovo da otvorite.
2. U prostoru za crtanje, zumirajte sa opcijom Extents, smanjite malo faktor zumiranja i
pomerite se tako da se dobije malo prostora iznad plana sprata. Tu ćemo da stavimo
trodimenzionalne zidove.
NAPOMENA Konvencija u trodimenzionalnoj grafici je da se vektori ili druge ose koje

ukazuju na elemente oboje nekom bojom, pa tako crvena boja označava x osu, zelena y
osu i plava z osu. Fraza koja se koristi da se ovo upamti je „RGB=XZY“. Na ovu konvenciju
ćete u ovom i narednom poglavlju naići više puta.
3. Otvorite padajuću listu Visual Styles, koja se nalazi na panou View i izaberite X-Ray
(slika 16.8).
Prostor za crtanje će postati sive boje, a UCS ikona će promeniti oblik i biće
prikazana sa tri boje. Primetićete i da položaj kocke za poglede u gornjem desnom
uglu odražava trenutnu orijentaciju crteža (slika 16.9). ViewCube (kocka za poglede)
je alat za navigaciju koji ću objasniti malo kasnije u ovom poglavlju.
SLIKA 16.8 Izbor vizuelnog stila X-Ray
SLIKA 16.9 Crtež kod kojeg se koristi vizuelni stil X-Ray
Kreiranje zidova
Osnovni zadatak je kreiranje trodimenzionalnog modela brvnare. Za prozore, vrata, zidove
brvnare, podove, verande i stepenice ćete koristiti zapreminske elemente. Naučićete nekoliko
načina da tokom rada vidite ono što radite. Zidove ćete početi kreiranjem poligonalnih zapre-
minskih objekata, nakon čega ćete, slično kao vajar, uklanjati sve što nisu zidovi. Elementi
koji se izbacuju su praznine namenjene vratima i prozorima. Pratite sledeće korake:
SS
Kad trodimenzionalnim nivoima dodeljujete boje, izbegavajte upotrebu sive i sličnih boja, jer je to boja pozadine u
tri dimenzije.
1. Uključite fiksni kriterijum Endpoint. Napravite novi nivo po imenu A-WALL-

EXTR-3DOB, dodelite mu boju 22 i proglasite ga tekućim.
2. Sa panoa Modeling izaberite alat Polysolid. Ovaj pano se nalazi na krajnjoj

levoj strani kartice Home. Možda će AutoCAD-u trebati malo vremena dok
učita aplikacije, koje se koriste za rad u tri dimenzije.
3. Kada se pojavi odziv _Polysolid 0′-4″, Width = 0′-0 1/4″,
Justification = Center Specify start point or [Object/ Height/
Width/Justify] <Object>: unesite H↵7'7-1/4"↵ (2318↵), da biste visinu
objekta podesili na 7'-71/4" (2318 mm). Ovo je visina na kojoj se seku stranice
spoljašnjih zidova i krov.
Spoljašnji zidovi su debljine 6" (150 mm), tako da i objekat polysolid treba da ima
istu debljinu.
4. Kada se pojavi odziv Specify width <0'-0 1/4">: unesite W↵, a zatim i 6↵ (150↵).
5. Opcija Justification definiše stranu tela na kome ćete pokazivati krajnje tačke.
Pokazivaćete spoljašnje linije brvnare, u smeru suprotnom od smera kretanja
kazaljke na satu, tako da smer treba da bude podešen na Right. Unesite J↵ R↵.
6. Sada ste spremni da počnete sa kreiranjem zidova. Pomoću kriterijuma Endpoint
pokažite ugao gde je spoljašnji zid brvnare najbliži dnu ekrana, a zatim pomerite
kursor. Pojaviće se prvi zid, koji će biti zakačen za kursor, kao što je prikazano na
slici 16.10.
SLIKA 16.10 Početak crtanja prvog zida
7. Pomerajte se u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu i pokazujte krajnje tačke

duž obima brvnare, sve dok samo jedan segment ne bude odvajao prvi i poslednji.
Crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 16.11.
8. Kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Close. Ovim
se zatvara telo koje crtate.
SLIKA 16.11 Spoljašnji zidovi koji su nacrtani kao tela
Ubacivanje unutrašnjih zidova

Unutrašnji zidovi brvnare su tanji nego spoljašnji i verovatno će se praviti od drugačijeg mate-
rijala. Za ove zidove bi trebalo da napravite novi nivo. Treba i da promenite parametre tela
koje se pravi.
1. Napravite novi nivo po imenu A-WALL-INTR-3DOB, dodelite mu boju 44 i
proglasite ga tekućim.
2. Pokažite gornji ugao kocke za poglede da biste pogled promenili na severoistočnu
orijentaciju ((North East) (slika 16.12), a zatim zumirajte donji levi ugao brvnare,
tako da se vide zidovi kupatila.
SLIKA 16.12 Promena orijentacije pogleda pomoću kocke za poglede

3. Pokrenite ponovo komandu POLYSOLID.

4. Pritisnite strelicu usmerenu naniže na tastaturi, da biste otvorili kontekstni meni na
mestu gde se nalazi kursor. Nakon toga, izaberite opciju Width, kao što je prikazano
na slici 16.13.
SS
Komandu Polysolid možete da pokrenete i ako na komandnoj liniji unesete PSOLID↵.
SLIKA 16.13 Izbor opcije Width iz kontekstnog menija
Unesite 4↵ (100↵), da biste širinu promenili na 4" (100 mm).

5. Počevši od unutrašnje krajnje tačke, unutrašnjeg zida, koji je najbliži zadnjim
vratima, nacrtajte dva zida koji okružuju kupatilo. Kliknite desnim tasterom miša i
izaberite Exit, da biste završili komandu.
Ako prilikom izbora tačaka imate poteškoća, možete privremeno da zamrznete nivo
3D-Walls-Ext, da napravite novi zid, a zatim odmrznete nivo.
6. Pritisnite razmaknicu da biste ponovo pokrenuli komandu, a zatim nacrtajte dva zida
koji okružuju plakar, počevši od krajnje tačke koja je najviše udaljena od kliznih
staklenih vrata. Pazite da sve poravnate kako treba, a zatim zumirajte sa opcijom
Extents. Crtež bi trebalo da liči na onaj sa slike 16.14.
Kreiranje otvora za prozore i vrata

Pre nego što dodate geometriju za prozore i vrata, u zidovima morate da napravite otvore.
Ovo ćete da uradite pomoću bulovih alata. U pitanju su alati koji omogućavaju da se objekat
napravi na osnovu zapremina objekata koji se preklapaju. To su operandi. Postoje tri bulove
funkcije: unija, presek i oduzimanje. Unija kombinuje dve zapremine, oduzimanje odbacuje
jedan objekat kao i deo koji se preklapa sa drugim objektom, dok se kod preseka odbacuju oba
objekta, a ostaje samo zapremina koja je zajednička. Kod prozora i vrata treba da napravite
otvore, odnosno treba da napravite kvadre, koji su po veličini jednaki otvorima i da ih onda
pomoću komande Subtract (oduzimanje) odbacite i tako dobijete praznine u zidovima. Kva-
dri su te praznine, odnosno zapremine koje treba da se odbace. Jedina njihova funkcija je da
pomognu da se odbaci deo zida.
1. Napravite novi nivo po imenu A-DOOR-3DOB i proglasite ga tekućim. Zamrznite
nivoe A-WALL 3DOB, a odmrznite nivo A-GLAZ.
SLIKA 16.14 Brvnara sa zidovima koji su nacrtani komandom PSOLID.
NAPOMENA Na slici 10.1, u desetom poglavlju „Elevacije“, možete da pogledate kako

izgledaju prozori.
2. Kliknite gornji ugao kocke za poglede, da biste promenili trenutni pogled sa

severoistočnog na jugozapadni.
3. Zumirajte brvnaru, tako da se vide zadnja vrata i prozor u kuhinji.
4. Sa panoa Modify, na traci, izaberite dugme Box. Možete i da na komandnoj
liniji unesete BOX↵.
Ako se alat Box ne vidi, izaberite strelicu usmerenu naniže ispod alata na krajnjoj
levoj strani panoa i izaberite alat Box iz menija. Napravićete telo, koje će služiti kao
operand, koji se oduzima od zida.
NAPOMENA Kvadri se, kao i cilindri i konusi i drugi trodimenzionalni objekti u ovom
pokretnom meniju, nazivaju primitivama. U pitanju su blokovi koji se često koriste kod
kreiranja složenijih objekata.
5. Da biste napravili dva kvadra, morate da unesete tri informacije. To su dve tačke
koje definišu suprotne uglove osnove i vrednost za visinu.
Kad se pojave odgovarajući odzivi, pokažite dva suprotna ugla otvora zadnjih vrata,
SLIKA 16.15 Definisanje osnove zadnjih vrata
6. Kada se pojavi odziv Specify height or [2Point]: unesite 7'6↵ (2286↵).

Pojaviće se kvadar.
SLIKA 16.16 Otvor za prva vrata na svom mestu
SS
Kad kažem da pokažete objekat, a radite u tri dimenzije, treba da pokažete ivicu objekta, ili liniju koja pomaže da se
taj objekat definiše. Ako probate da izaberete površinu, može se desiti da izbor ne uspe.
7. Ponovite korake 4 do 6, da biste napravili otvore i za dvoja unutrašnjih vrata, kao i

za klizna staklena vrata.
8. Kada se koriste bulove operacije, najbolje je izbegavati situacije kad dva operanda
imaju stranice koje su u istoj ravni. Izaberite kvadar kod zadnjih vrata. Pojaviće se
čvorovi oko osnove i jedan čvor na vrhu.
Povlačenje trougaonih čvorova menja dužinu stranica kvadra, ali ne menja uglove
između njih. Kvadratni čvorovi pomeraju uglove kvadra, dok čvor na vrhu menja
visinu kvadra.
9. Izaberite trougaoni čvor na prednjoj strani kvadra i povucite ga napred, da biste

odvojili prednji deo kvadra od prednjeg dela brvnare. To ne mora da bude veliko
rastojanje, već samo toliko da kvadar i zamrznuto telo nemaju zajedničku ravan.
10. Povucite zadnji trougaoni čvor nazad i postavite ga izvan spoljašnjeg zida. Osnova
vrata bi trebalo da izgleda kao na slici 16.17.
SLIKA 16.17 Osnova za vrata nakon prevlačenja čvorova
11. Ponovite proces i za ostala tri kvadra za vrata, tako da svaki od njih bude tanji od
odgovarajućeg otvora. Ekran bi trebalo da izgleda kao onaj sa slike 16.18.
SLIKA 16.18 Kvadri za vrata na svom mestu

Kreiranje kvadra za prozor

Kao što možda očekujete, proces kreiranja kvadra za prozor, je sličan sa onim kod kreiranja
kvadra za vrata. Jedina razlika je u tome, da se donji delovi otvora za prozore nalaze na različi-
tim visinama iznad ravni sa planom sprata. Evo koraka koje treba slediti:
1. Uz pomoć iste procedure, kao u prethodnom odeljku, napravite kvadre za sve
prozore. Visina svakog od njih treba da bude 3'6" (1067 mm).
SAVET Nakon što napravite prvi kvadar za prozor, podrazumevana visina kod komande
BOX je ona koja je potrebna i za ostale prozore. Kad se postavi pitanje o visini, samo pri-
tisnite razmaknicu ili ↵.
2. Promenite debljinu kvadara, tako da se preklopi debljina spoljašnjih zidova. Crtež bi

SLIKA 16.19 Crtež sa postavljenim kvadrima

Pomeranje i rotacija u tri dimenzije

Dok ste radili u dve dimenzije i pomerali objekte, termini kao što su "levo", "desno", "gore"
ili "dole" su imali smisla, pošto je pomeranje bilo definisano na osnovu strane u prostoru za
crtanje. Čak i kad ste u desetom poglavlju rotirali poglede, relativno je bilo lako definisati rota-
ciju u odnosu na ekran. Kad se radi u tri dimenzije, ovi termini se više ne mogu lako povezati
sa pomeranjem na ekranu. Ako kažem da se nešto pomeri napred, da li to znači da se pomeri
prema brvnari, od brvnare ili prema dnu ekrana? Vidite u čemu je problem. Kad se tačka,
odakle se posmatra, bitno razlikuje od onog što biste mogli da očekujete, recimo kad se gleda
odozdo ili otpozadi, onda termini napred i nazad mogu da izazovu još veću konfuziju.
Prvo pravilo desne ruke

Bitnu ulogu prilikom orijentisanja u trodimenzionalnom prostoru ima UCS. Svaka od osa UCS
ikone ima svoju boju i usmerena je u pozitivnom smeru određene ose. Da biste bolje shvatili
pomeranje, posebno u smeru z ose, trebalo bi da poznajete prvo od dva pravila desne ruke. Ovo
pravilo povezuje vašu ruku sa korisničkim koordinatnim sistemom i pomaže da se razjasne
smerovi osa. Počnite tako što ćete raširiti palac i kažiprst desne ruke, tako da se dobije slovo
"L". Nakon toga se srednji prst postavi upravno na dlan, kao što je prikazano na slici 16.20.
Pravilo kaže: Kad palac ukazuje na pozitivan smer X ose, a kažiprst na pozitivan smer Y ose,
onda srednji prst mora da ukazuje u pozitivnom smeru Z ose.
Da bismo ovo primenili na kvadre sa otvorima za prozore u primeru sa brvnarom, uporedite
desnu ruku sa UCS ikonom u prostoru za crtanje. Kad palac pokazuje prema brvnari, a kažiprst
od brvnare i ulevo, onda srednji prst pokazuje prema vrhu ekrana. To znači da se naši kvadri,
koji se trenutno nalaze u ravni osnove, zajedno sa kvadrom za vrata, treba da pomere u pozi-
tivnom smeru Z ose.
1. Sa panoa Modify, na kartici Home, izaberite alat 3D Move.
Kad se koristi ovaj alat, objekti se pomeraju pomoću čvorova, koji izgleda
slično sa UCS ikonom.
2. Kada se pojavi odziv Select objects: izaberite kvadar za prozor kupatila, a
zatim pritisnite ↵ da biste završili proces izbora.
SLIKA 16.20 Identifikacija x, y i z osa pomoću prvog pravila desne ruke
Alat Move grip se prikazuje u centru kvadra, kao što je prikazano na slici 16.21.
Obratite pažnju na različite boje strelica koje čine alat za pomeranje u tri dimenzije.
Boja strelica odgovara konvenciji RGB=XYZ, koju smo koristili kod
trodimenzionalne UCS ikone.
3. Postavite kursor iznad svake od obojenih osa alata Move grip i primetićete da ose
postaju žute, što ukazuje na to da su tekuće. U liniji sa osom se prikazuje i vektor,
kao što se vidi na slici 16.22. U trenutku kad se vidi vektor, sva pomeranja, bilo ona
definisana kursorom i mišem, ili definisana pomoću tastature, su ograničena na
pomeranja u pravcu te ose.
SLIKA 16.21 Alat Move grip u centru kvadra
Z osa
Postavite kursor
iznad z ose
SLIKA 16.22 Vektor z ose koji ukazuje da je pomeranje ograničeno na taj pravac
4. Postavite kursor iznad z ose, koja je plave boje. Nakon toga, u trenutku kad se pojavi
vektor, kliknite i pomerite kvadar u pozitivnom smeru Z ose i unesite 2'11↵ (889↵).
Ovim se kvadar pomera za 2'-11" (889 mm) iznad linija zida.
SAVET Možete da koristite i standardan alat Move i unesete @0,0,2'11 (@0,0, 889), da
biste kvadar pomerili duž Z ose.
5. Pokrenite ponovo alat 3D Move, ali ovog puta pokažite četiri preostala kvadra za
prozore.
6. Postavite kursor direktno iznad alata Move grip i kliknite i prevucite z osu.
Primetićete da se pomeraju sva četiri kvadra i da od svakog od njih na originalnoj
lokaciji, ostaje verzija iscrtana tačkastim linijama (slika 16.23).
Unesite 2'11↵ (889) da biste pomerili izabrane kvadre.
SLIKA 16.23 Pomeranje preostalih kvadara za prozore za 2'-11" (889 mm) u pozitivnom
smeru z ose
7. Operacija pomeranja u trodimenzionalnom pogledu ponekad može da prevari.

Izaberite tekst Top, koji se nalazi na vrhu kocke sa pogledom, da biste prešli na
pogled odozgo i tako proverili da li su kvadri postavljeni kako treba. Ako jesu,
pomoću kocke sa pogledom se vratite ponovo na pogled sa jugozapada. Ako nisu,
poništite operaciju pomeranja i probajte ponovo.
Odsecanje otvora
Sada ste spremni da počnete sa bulovim procesom i da odsečete otvore na zidovima. Kad se
zatraži da izaberete objekat, pazite da pokažete ivice objekata u tri dimenzije, a ne njihove
površine, pošto se može desiti da izbor ne bude odgovarajući.
1. Odmrznite nivoe A-WALL-EXTR-3DOB i A-WALL-INTR-3DOB i zamrznite nivo
A-GLAZ.
2. Izaberite dugme Subtract na panou Solid Editing, koji se nalazi na kartici
Home. Možete i da unesete SUBTRACT↵.
3. Kada se pojavi odziv Select solids and regions to subtract from..

Select objects:, izaberite spoljašnji zid, a zatim pritisnite ↵ da biste završili sa
izborom.
Bulove operacije se mogu obavljati i nad više objekata, ali ćemo početi samo sa
jednim.
4. Kad se pojavi odziv Select solids, surfaces and regions to subtract
↵ Select objects:, izaberite zadnja vrata i pritisnite ↵. Kvadar koji predstavlja
vrata, kao i zapremina koja taj kvadar deli sa zidom će se oduzeti od spoljašnjeg zida
(slika 16.24).
5. Pokrenite ponovo komandu SUBTRACT i ponovo izaberite spoljašnji zid.
SLIKA 16.24 Zadnja vrata su oduzeta od spoljašnjeg zida brvnare
SAVET Ako imate problema da vidite kvadre koji predstavljaju prozore, privremeno
pređite na vizuelni stil 3D Wireframe, izvršite bulove operacije, a zatim se vratite na stil
X-ray.
6. Kad se zatraži da se izaberu objekti koji se oduzimaju, izaberite preostala spoljašnja

vrata i kvadre za prozore, a zatim pritisnite ↵.
Na spoljašnjim zidovima bi trebalo da se pojave otvori, kao što je prikazano na slici
16.25.
7. Ponovite proces oduzimanja i za dva unutrašnja zida, da biste oduzeli zapremine

vrata kupatila i plakara.
SLIKA 16.25 Napravljeni su svi spoljašnji i unutrašnji otvori za brvnaru
Kreiranje poda, temelja i pragova

Na projektu brvnare niste crtali pod, ali se podrazumevalo da postoji. Kod spoljašnjih vrata
postoje pragovi, koji ukazuju na promenu nivoa između poda brvnare i verande. Sada ćete
napraviti dodatne objekte, koji će predstavljati pod, temelj, potporu i pragove. Pratite sledeće
korake:
1. U nastavku prethodnog niza koraka, otvorite Layer Properties Manager i uradite
sledeće:
a. Napravite nove nivoe po imenu A-DOOR-THRE-3DOB, A-FLOR-3DOB i
A-FNDN-3DOB. Nivo A-DOOR-THRE-3DOB proglasite tekućim. Svakom
nivou dodelite jedinstvenu boju.
b. Zamrznite nivoe A-WALL-EXTR-3DOB i A-WALL-INTR-3DOB.
c. Odmrznite nivo A-DECK-STRS.
Da biste videli kuda ste krenuli, pogledajte sliku 16.28. Pomoću komande EXTRUDE
ćete napraviti niz tela, koja predstavljaju pragove, stepenice i pod.
Kreiranje poda, temelja i pragova 853
SAVET Da biste u Layer Properties Manageru brzo pronašli nivoe sa trodimenzionalnim

objektima, probajte da u polje za unos teksta u gornjem desnom uglu unesete *3DOB.
2. Zumirajte otvor zadnjih vrata i njihov prag.

3. Nacrtajte poliliniju oko obima praga. Poliliniju zatvorite pomoću opcije Close. Da bi
crtež bio jasniji, polilinija je na slici 16.26 prikazana masnom linijom.
SLIKA 16.26 Oko obima praga je nacrtana polilinija
4. Alat Extrude izvlači dvodimenzionalni objekat u smeru Z ose, čime se dobija

telo u tri dimenzije.
Sa panoa Modeling, izaberite alat Extrude, izaberite poliliniju praga, a zatim
pritisnite ↵. Kad se pojavi odziv At the Specify height of extrusion or
[Direction/Path/Taper angle] <-1′-0″>:, unesite 1.05↵ (27↵). Prvi prag je
završen, kao što je prikazano na slici 16.27.
SLIKA 16.27 Izvučena polilinija

5. Na isti način, napravite i prag za klizna staklena vrata.

6. Proglasite nivo A-FLOR-3DOB tekućim. Da biste napravili pod, prvo nacrtajte
poliliniju oko unutrašnjeg obima brvnare. Zanemarite unutrašnje zidove i pragove.
7. Pokrenite komandu EXTRUDE, izaberite poliliniju na planu sprata i izvucite je za 1"
(25 mm) (slika 16.28).
SLIKA 16.28 Pod sa pragovima u tri dimenzije
Kreiranje temelja i potpore

Temelj brvnare je betonska ploča debljine 18" (457 mm), koja se nalazi direktno na zemlji.
Temelj se nalazi ispod cele brvnare, osim tamo gde postoji ispupčeni deo. Na svakom od
spoljašnjih uglova verandi se nalaze betonski potporni stubovi. Svi objekti se nalaze na nivou
3D-Foundation.
1. Proglasite nivo A-FNDN-3DOB tekućim i odmrznite nivo A-DECK.
2. Zamrznite nivoe A-FLOR-3DOB i A-DOOR-THRE-3DOB.
3. Nacrtajte zatvorenu poliliniju oko spoljašnjeg obima brvnare i pazite da obuhvatite i
deo sa ispupčenjem, kao da ono i ne postoji. Alternativno, možete da upotrebite i
komandu RECTANGLE.
4. Izvucite poliliniju za 18" (457 mm) u smeru negativne Z ose. Ovo možete i da
uradite pomoću opcije Dynamic Input, ako kursor postavite u negativnom smeru i
unesete 18↵ (457↵), ili ako kursor postavite u pozitivnom smeru i unesete -18↵
(-457↵).
5. Pomoću komande RECTANGLE nacrtajte pravougaonik dimenzija 12"x12" (305 mm

x 305 mm), na svakom od četiri spoljašnja ugla verandi. Spoljašnji ugao
pravougaonika treba da odgovara spoljašnjem uglu stubova verande.
6. Pokrenite komandu EXTRUDE, izaberite četiri pravougaonika i izvucite ih za 2'-10"
(864 mm) u smeru negativne Z ose. Kad završite, temelj i potporni stubovi bi trebalo
da izgledaju kao na slici 16.29.
SAVET Slično kao što ste koristili opciju Quick Filter da biste napravili WBLOCK, možete
da pomoću dugmeta Quick Select, sa palete Properties izaberete četiri stuba temelja.
SLIKA 16.29 Temelj i potporni stubovi
Kreiranje prozora
Nakon što ste postavili otvore i završili temelj, treba da ubacite geometriju koja predstav-
lja vrata i prozore. Možete da ubacite i prozorske pragove, žlebove za odvod vode, kutije za
cveće, štitnike itd.
U narednim vežbanjima ćemo napraviti jednostavne okvire, panoe za vrata i stakla.
1. Napravite novi nivo po imenu A-GLAY-SILL-3DOB i proglasite ga tekućim.
Zamrznite nivo A-FNDN-3DOB, odmrznite nivo A-WALL-EXTR-3DOB i
zumirajte deo sa kuhinjskim prozorom, pored zadnjih vrata.
2. Izaberite dugme Allow/Disallow Dynamic UCS na statusnoj liniji da biste

uključili režim Dynamic UCS.
Kad se nalazite u komandi, dinamički UCS dovodi do toga da se tekući UCS
prilagođava orijentaciji površine iznad koje se nalazi kursor. Ovo je vrlo bitno, pošto
se kod nekih komandi kao što je BOX, pravi projekcija u XY ravni, a zatim se zadaje
visina u pravcu z ose. Kada je aktivna opcija Dynimc UCS, UCS ikona koja se
prikazuje pored kursora preklapa standardni UCS.
3. Pokrenite komandu BOX i postavite kursor blizu ikone UCS.
Primetićete da ose (koje su u različitim bojama) menjaju boje u skladu sa osama
UCS ikone. Postavite kursor iznad površina na zadnjem zidu brvnare i videćete da z
osa, plave boje, ukazuje u istom smeru kao i y osa UCS-a. Ovim se identifikuje
orijentacija konkretne površine zida.
4. Sa uključenim kriterijumom Endpoint, izaberite donji levi, spoljašnji ugao prozora u
kuhinji, a zatim pomerite kursor od tog ugla. Započeće se kvadar čija je orijentacija
paralelna sa spoljašnjim zidom, a UCS ikona će privremeno promeniti svoju
orijentaciju (pogledajte gornji deo slike 16.30). Pokažite suprotan spoljašnji ugao
prozora, da biste definisali osnovu kvadra (pogledajte donji deo slike 16.30).
5. Kad se pojavi odziv Specify height or [2Point]: pomerajte kursor sve dok
ne vidite da se crta kvadar koji ide od zida. U tom trenutku unesite -4↵ (-100↵).
6. Isključite dinamički UCS, izaberite kvadar i pomerite ga za 1" (25 mm) u smeru
pozitivne X ose, da biste ga centrirali u odnosu na zid.
7. Kvadar koji ste napravili će biti okvir prozora u kuhinji. Sada treba da napravite telo
koje ćete oduzeti od ovog kvadra, da biste napravili otvor za stakla.
NAPOMENA Da bi crtež bio jasniji, ilustracije kuhinjskog prozora su nacrtane pomoću

vizuelnog stila Conceptual.
SLIKA 16.30 Sa uključenim dinamičkim UCS-om, osnova kvadra se orijentiše paralelno sa zidom
(gore) i završena je osnova kvadra (dole)
Iskopirajte kvadar koji ste upravo napravili i pomerite ga ispred zadnjeg zida. Nakon
toga izaberite tu kopiju, da bi se prikazali čvorovi. Pomoću režima Ortho i tastature
ili preko alata Move grip, osigurajte da se kvadar pomera samo u pravcu x ose.
8. Uključite opciju polarnog praćenja, a zatim izaberite svaki od četiri spoljašnja čvora,
trouglastog oblika, duž obima. Pomerite ih za 1“ (25 mm) prema unutrašnjosti
kvadra (pogledajte levi deo slike 16.32). Izaberite trougaoni čvor na zadnjem delu
kvadra i prevlačite ga sve dok ne pređe spoljašnji zid (desni deo slike 16.31).
9. Pređite na vizuelni stil 3D Wireframe i uključite alat Selection Cycling na statusnoj
liniji.
10. Pomoću bulove funkcije Subtract oduzmite kvadar od okvira. Vratite se nazad na
vizuelni stil Conceptual ili X-Ray. Prozor bi trebalo da liči na onaj sa slike 16.32.
11. Napravite novi nivo po imenu A-GLAZ-3DOB, dodelite mu svetlo plavu boju, kao
što je boja sa brojem 151 i proglasite ga tekućim.
12. Polilinija se može nacrtati samo u ravni XY, ali se trodimenzionalna polilinija
može crtati duž bilo koje ose. Sa panoa Draw izaberite dugme 3D Polyline, ili
na komandnoj liniji unesite 3DPOLY↵, ili iz menija Draw izaberite stavku 3D
Polyline.
13. Uključite fiksni kriterijum Midpoint, a zatim nacrtajte trodimenzionalnu poliliniju uz
upotrebu središnjih tačaka okvira. Linija treba da bude debljine 4" (100 mm).
Pređite na vizuelni stil 3D Wireframe i zamrznite nivo A-WALL-EXTR-3DOB, ako
imate problema da pronađete središnje tačke. Kad završite, treba da se vratite na
vizuelni stil Conceptual ili X-Ray i da odmrznete nivo.
14. Pomoću alata Extrude izvucite staklo za 0.25" (6 mm). Ako imate problema da
izaberete 3D poliliniju, unesite L↵, da biste pozvali opciju Last. Ovo treba uraditi u
trenutku kad se pojavi odziv Select objects:. Prozor u kuhinji bi trebalo da
izgleda kao na slici 16.33.
SLIKA 16.31 Premeštanje čvorova po obimu kvadra da bi se on malo smanjio (gore); povećana
dubina kvadra (dole)
SLIKA 16.32 Završen okvir kuhinjskog prozora
SLIKA 16.33 Završen prozor u kuhinji

Rotacija u tri dimenzije (drugo pravilo desne ruke)

Kad objekte rotirate u dvodimenzionalnom okruženju, sve rotacije su upravne na ekran i ne
morate da razmišljate o osi rotacije. Pošto se rotacije u dve dimenzije dešavaju u ravni XY,
to se objekti rotiraju oko z ose. Pozitivna rotacija je u smeru suprotnom od smera kazaljke na
satu, dok je negativna u smeru kazaljke. Kad se radi u tri dimenzije, rotacija se može odvijati
oko bilo koje ose, a može se odvijati u pozitivnom i negativnom smeru. Da biste shvatili kako
se u tri dimenzije odvija rotacija, koristićete drugo pravilo desne ruke. Ovo pravilo kaže da ako
osu uhvatite desnom rukom, tako da palac pokazuje u pozitivnom smeru, ostali prsti će biti
savijeni u pozitivnom smeru rotacije. Koncept je ilustrovan na slici 16.34.
SLIKA 16.34 Pravilo desne ruke koje se primenjuje na rotaciju
Za rotaciju objekta u tri dimenzije se koristi alat 3D Rotate, koji je prikazan na slici 16.35. On
se sastoji od tri kruga koji se seku. Centar krugova je centar rotacije. Svaki krug je druge boje
(RGB=XYZ), čime se identifikuju ose oko kojih se objekti rotiraju. Kad se postavi pitanje o
osi rotacije, možete da izaberete neki krug, na primer zeleni i tako rotaciju ograničite na y osu.
SLIKA 16.35 Alat 3D Rotate
Završavanje prozora
Kad se koriste bulove operacije, onda se objekti koji u tome učestvuju (operandi) ne zamenjuju
novim objektom. Oni samo postaju njegovi podobjekti. Uvek postoji mogućnost da se ope-
randi dalje menjaju, čime se menja i sam objekat. Evo kako se to radi:
1. Iskopirajte postojeći okvir prozora i staklo, a zatim pomerite kopiju ispred prozora
na južnoj strani brvnare, za 5‘-0“ (1525 mm). Nakon toga, zumirajte taj prozor.
2. Dok su dva objekta izabrana, izaberite alat 3D Rotate koji se nalazi na panou
Modify.
3. Kad se pojavi odziv Specify base point: izaberite krajnju tačku donjeg ugla
okvira, koja je najbliža brvnari. Krugovi alata 3D Rotate će se postaviti u taj ugao.
4. Kad se pojavi odziv Pick a rotation axis: izaberite prsten z ose, koji je
zelene boje. On će postati žut, što ukazuje da je to osa koja je trenutno izabrana.
Prikazaće se i linija plave boje, koja ide iz alata 3D Rotate, a koja identifikuje osu
rotacije.
5. Zamislite da ste ovu osu obuhvatili desnom rukom, pri čemu palac ide naviše, kao
što je prikazano na slici 16.34. Videćete da je ovde potrebna rotacija u pozitivnom
smeru, što znači da je rotacija u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu.
Kad se pojavi odziv Specify angle start point or type an angle:
unesite 90↵ (slika 16.36). Prozor će se zarotirati za 90 stepeni.
Prozor trenutno ima širinu od 4'-0" (1220), dok je otvor širine 5'-0" (1525 mm). Ovu razliku
možete da korigujete ako promenite podobjekte prozorskog okvira. Podobjekte ćete izabrati
ako držite pritisnut taster Ctrl i izaberete objekat. Pratite sledeće korake:
1. Isključite fiksne kriterijume za hvatanje karakterističnih tačaka objekata i uključite
opciju polarnog praćenja.
SLIKA 16.36 Rotacija prozora za 90 stepeni u smeru suprotnom od smera kazaljke

na satu
2. Izaberite prozorski okvir, kliknite desnim tasterom miša i izaberite Properties. U delu
Solid History, kod opcije Show History izaberite Yes. Pogledajte sliku 16.37.
SLIKA 16.37 Podešavanje opcije Show History, na paleti Properties, na vrednost Yes
Pojaviće se obris kvadra, koji se koristio za oduzimanje zapremine od otvora, kao što
je prikazano na slici 16.38.
3. Držite pritisnut taster Crtl i pokažite prozorski okvir. On će biti izabran, a prikazaće
se i čvorovi.
SLIKA 16.38 Izbor kvadra koji se koristio kod bulove operacije oduzimanja
NAPOMENA Objekat koji menjate je prozorski okvir, a operand je podobjekat. Kad

birate podobjekat morate da držite pritisnut taster Ctrl. Samo tako će se prikazati njegovi
čvorovi.
4. Izaberite neki od trougaonih čvorova koji kontrolišu širinu kvadra i povucite ih da

biste proširili kvadar. Nakon toga, unesite 12↵ (305↵) da biste kvadru povećali
dimenziju za 12" (305 mm) u smeru X ose, kao što je prikazano na slici 16.39.
SLIKA 16.39 Podešavanje veličine prozorskog okvira
Stranica prozorskog okvira je sada mnogo šira od ostalih ivica okvira. Ovo možete da popra-
vite podešavanjem veličine kvadra, koji je služio kao operand.
5. Držite pritisnut taster CTRL i izaberite kvadar da bi se prikazali njegovi čvorovi.

6. Izaberite trougaoni čvor na istoj strani, koju ste koristili kod izbora prozorskog
okvira, povucite čvor da biste okvir povećali, a zatim unesite 12↵ (305↵), kao što je
prikazano na slici 16.40. Operand će se povećati za 12" (305 mm).
SLIKA 16.40 Podešavanje veličine kvadra koji je korišćen kod bulove

operacije oduzimanja
7. Izaberite prozor i pomoću palete Properties isključite opciju Show History.

Promenite vizuelni stil na Wireframe.
8. Izaberite staklo, a zatim izaberite svaku od dve prikazane krajnje tačke. Pomoću
kriterijuma Midpoint postavite te tačke tako da budu u skladu sa veličinom
prozorskog okvira (slika 16.41).
9. Na kraju, treba i da pomerite novi prozor i postavite ga u otvor. Uključite fiksne
kriterijume za hvatanje karakterističnih tačaka objekata, a zatim izaberite okvir i
staklo.
Pomoću kriterijuma Endpoint, kao prvu tačku pomeranja, pokažite donji levi ugao
okvira, a kao drugu donji levi, prednji ugao otvora. Prozor će se postaviti na svoje
mesto (slika 16.42).
10. Okvir je u ravni sa spoljašnjim zidom. Pomoću alata 3D Move ga pomerite za
1" (25 mm) u pozitivnom smeru Y ose.
Ponovite proces iz ovog odeljka i za još dva, od preostala tri prozora. Ta dva prozora
su širine 3'-0" (915 mm), tako da možete da napravite jedan i iskopirate ga i na drugu
lokaciju. Kad završite, brvnara bi trebalo da izgleda kao na slici 16.43.
SLIKA 16.41 Podešavanje veličine stakla kod prozora
SLIKA 16.42 Novi prozor je postavljen u otvor

SLIKA 16.43 Brvnara, nakon što su završeni pravougaoni prozori i okviri
Ubacivanje obrtnih vrata i dvokrilnih vrata

U ovoj vežbi ćemo obrtna vrata predstaviti kvadrima, dok će dvokrlina vrata biti dobijena
izvlačenjem polilinija. Ako želite, kasnije možete da dodate i kvake i staklo.
1. Proglasite nivo A-DOOR-3DOB tekućim i odmrznite nivo A-DOOW-THRE-3DOB.
2. Zumirajte zadnja vrata. Umesto da pomerate primitive, kao što ste do sada radili,
sada ćete za postavljanje početne tačke upotrebiti alat Object tracking.
3. Pređite na vizuelni stil 3D Wireframe i na statusnoj liniji uključite režim Object Snap
Tracking. Polarno praćenje i fiksni kriterijum Intersection treba, takođe, da budu
uključeni.
4. Pokrenite komandu BOX. Kad se pojavi odziv Specify first corner or
[Center]: postavite kursor blizu donjeg, levog spoljašnjeg ugla prednjih vrata,
tamo gde se ona seku sa pragom. Kad je kursor postavljen na pravo mesto pojaviće
se crveni marker kriterijuma Intersection.
5. Pomerajte kursor u smeru X ose, sve dok se ne pojavi vektor za praćenje, a zatim
unesite 2↵ (51↵). To je prvi ugao vrata, koji ste postavili 2" (51 mm) od ugla otvora
(slika 16.44).
SLIKA 16.44 Postavljanje prvog ugla kvadra za vrata
6. Unesite @2, 36↵(@51, -915) da biste postavili drugu tačku vrata od 3'-0" (915 mm).
Dajte vratima visinu od 7'-6" (2286), što je rastojanje od vrha praga do dna otvora za
vrata.
7. Odmrznite nivo A-WALL-INTR-3DOB, a zatim na sličan način dodajte i vrata
kupatila. Razlike su sledeće:
ff Vrata su širine 2'-6" (762 mm)
ff Debljina vrata je 1 1/2" (38 mm)
ff Visina vrata je 7'-5" /2261 mm)
ff Komandom Offset iskopirajte vrata za 1 1/4“ (32 mm).
ff Vrata započnite u tački 1“ (25 mm) iznad donjeg ugla, da bi mogao da stane i
pod debljine 1“ (25 mm) (možete i da ih nacrtate, a onda pomerite u ovu tačku).
8. Zumirajte dvokrilna vrata plakara.
9. Odmrznite nivo A-DOOW i promenite nivo dvokrilnih vrata na A-DOOR-3DOB.
10. Pomerite četiri polilinije za 1“ u smeru Z ose, tako da budu u nivou sa gornjom
površinom poda.
11. Pokrenite alat Extrude i izvucite svaku poliliniju za 7‘-5“ (2260 mm).
12. Smanjite faktor zumiranja i pređite na vizuelni stil X-Ray. Brvnara bi trebalo da
13. Upamtite crtež, pod imenom 16A-3DMOD4.dwg.
SLIKA 16.45 Brvnara nakon postavljanja vrata
Navigacija pomoću kocke sa pogledom

Promena tačke iz koje se posmatra crtež je posebno bitna kad se radi u tri dimenzije, pošto se
često javljaju situacije da objekti zaklanjaju druge objekte. Kocka sa pogledom (ViewCube)
je alat koji se nalazi u gornjem desnom uglu prostora za crtanje. On se koristi za brz pristup
pogledima, za vraćanje na upamćeni pogled ili za navigaciju kroz prostor za crtanje.
Alat ViewCube (slika 16.46) se sastoji od kocke kod koje je svaka stranica tako označena da
identifikuje ortogonalni pogled koji predstavlja. Ako kliknete neku od stranica koje su ozna-
čene, menja se i tačka posmatranja na crtežu, tako da se objekti prikazuju kao da se posmatra
iz te tačke. Sve ovo je bazirano na svetskom koordinatnom sistemu (WCS). Na primer, ako
kliknete stranicu označenu sa TOP, prikazuje se pogled na brvnaru odozgo, gde x osa ide ude-
sno, a y osa ka vrhu ekrana.
Kliknite stranicu da biste prešli

Prelaz na pogled home na ortogonalni pogled
Siva površina ukazuje na to da je

Kliknite ivicu da biste prešli na tekući pogled najsličniji pogledu
pogled koji je zarotiran za 45° u odnosu koji je unapred definisan
na susedne ortogonalne poglede Kliknite na uglu da biste prešli
na izometrijski pogled
Kliknite slovo da biste prešli na
pogled sa elevacijom iz tog smera Kliknite da biste podesili pogled.
Kliknite desnim tasterom miša da
biste prikazali kontekstni meni
Kliknite i vucite da biste podesili Kliknite da biste podesili pogled.
neki pogled koji nije standardan Kliknite desnim tasterom miša da
biste prikazali kontekstni meni
SLIKA 16.46 Funkcije alata ViewCube
Ako se izabere stranica označena sa FRONT, brvnara se prikazuje spreda, što je pogled ozna-
čen kao elevacija sa juga, kod koje x osa ide udesno, a z osa naviše. Ortogonalni pogledi nisu
jedini koje možete dobiti pomoću ove kocke. Ako kliknete neki od uglova (pogledajte levi deo
slike 16.47) prikazuje se izometrijski pogled, koji predstavlja kombinaciju tri označene stra-
nice. Ako kliknete ugao koji je presek stranica TOP, FRONT i LEFT, dobija se izometrijski
pogled koji je isti kao Southwest Isometric (pogled sa jugozapada), koji ste birali iz padajuće
liste Viewpoint. Taj ugao je trenutno sive boje, što ukazuje da je u pitanju tačka posmatranja
koja je najsličnija trenutnom pogledu.
SLIKA 16.47 Izbor ugla kocke (levo), izbor ivice kocke (desno)
Ako kliknete neku od ivica kocke (desni deo slike 16.47) prikazaće se pogled pod uglom od
45° u odnosu na susedne ortogonalne poglede. Kad se izabere nešto sa ove kocke, ne samo da
se prikazuje pogled, već se obavlja i komanda Zoom Extents, tako da se prikazuju svi objekti
koji se vide u prostoru za crtanje. Nakon upotrebe kocke se obično obavlja zumiranje. Kad se
kocka klikne i prevlači, onda se tačka posmatranja menja proizvoljno, bez ograničenja.
Oko kocke se nalazi prsten sa označenim smerovima kompasa. Kad se klikne neko od slova,
pogled se menja na pogled iz tog pravca. Na primer, ako izaberete slovo E na prstenu, prika-
zuje se istočna elevacija brvnare. Ovo je pogled koji brvnaru prikazuje sa istoka i to nije dvo-
dimenzionalna elevacija sa istoka, koju ste ranije crtali. Prsten može da se klikne i prevlači i da
se tako pogled rotira bez ograničenja.
Pomoću alata ViewCube možete da pristupite i UCS sistemu kome ste ranije dali ime. USC
sisteme ste naučili da pravite u desetom poglavlju. Kad je neki od UCS sistema sa imenom
tekući, ili kad je WCS sistem tekući, ispod kompasa u prstenu se prikazuje ime tog sistema.
Ako se kliknete pravougaonik ispod ovog alata otvara se kontekstni meni (pogledajte levi deo
slike 16.48), u kojem možete da izaberete tekući pogled. Ako desnim tasterom miša izaberete
ovaj pravougaonik, otvara se kontekstni meni u kojem, između ostalog, možete da podešavate
opcije alata ViewCube i da tekući pogled označite kao podrazumevani (pogledajte desni deo
slike 16.48).
SLIKA 16.48 Podešavanje tekućeg pogleda pomoću alata ViewCube (levo), pristup kontekstnom
meniju koji se otvara desnim tasterom miša (desno)
Na podrazumevani pogled možete brzo da pređete ako izaberete ikonu kuće, koja se vidi kad
je kursor iznad ove kocke.
Prelaz na poglede koji su unapred definisani je brz i često može da obezbedi tačku koja vam je
potrebna, ali se može desiti da je potrebno da svoje objekte vidite i sa nekih pozicija koje nisu
standardne.
SAVET Ako se prilikom prevlačenja točkića miša drži pritisnut taster Ctrl, dobija se efekat
sličan sa prevlačenjem alata ViewCube.
Ubacivanje kliznih vrata

Preostalo je još da dodamo klizna vrata, koja se nalaze na prednjem delu brvnare. Iako su u
pitanju vrata, procedura je slična sa onom koju smo koristili kad smo pravili prozore. Evo šta
treba da uradite:
1. Izaberite severoistočni ugao kocke sa pogledom, da bi se prikazao prednji deo
brvnare. Pogled bi trebalo da liči na onaj sa slike 16.49.
SLIKA 16.49 Pogled spreda na brvnaru
2. Proglasite nivo A-GLAZ-SILL-3DOB tekućim.

3. Napravite kvadar od desne ivice dvorišta na vrhu praga, čija je širina 3‘-7“ (1092
mm), a debljina 2“ (51 mm). Visinu vrata podesite pomoću kriterijuma
Perpendicular, kao što je prikazano na slici 16.50. Pokažite jednu od gornjih ivica
okvira vrata.
SLIKA 16.50 Definisanje visine vrata pomoću kriterijuma Perpendicular

4. Nakon što ste postavili vrata, pomoću alata 3D Move postavite vrata za 1‘ (25 mm)
unutar desne ivice otvora dvorišta.
5. Napravite odsečak koji za 4‘ (102 mm) manji od širine i visine okvira, koji ste
upravo nacrtali, ali i bitno dublji. Nakon toga, centrirajte ga u prozorskom okviru,
Na mestu gde se sreću odsečak i okvir mogu se pojaviti nepravilnosti, ali je to
posledica trenutnog vizuelnog stila i tankih stranica.
SLIKA 16.51 Okvir kliznih staklenih vrata i odsečak
NAPOMENA Na slici 16.51 smo koristili vizuelni stil Conceptual, da bi stvari bile jasnije.
Često se dešava da je zbog neprozirnosti ovog stila lakše prepoznati objekte, mada je
ponekad bolje koristiti providnost stila X-Ray. Izbor će zavisiti od onog što trenutno
radite.
6. Oduzmite odsečak od prozorskog okvira.

7. Proglasite nivo A-GLAZ-3DOB tekućim. Pomoću alata 3D Polyline možete da
napravite granicu stakla, da je izvučete za 0.25“ (6 mm) i onda je centrirate u okviru.
8. Iskopirajte okvir dok ne „udari“ u otvor sa leve strane, a zatim ga pomerite 2“ (51
mm) prema unutrašnjosti brvnare, tako da su dva okvira paralelna na određenom
rastojanju (slika 16.52).
SLIKA 16.52 Završena klizna vrata sa dva paralelna okna
Kreiranje verandi
Skoro ste završili sa modeliranjem brvnare. Naredni korak je da se naprave verande. Ovo se
radi pomoću osnovnih oblika i kopiranja objekata koji se poklapaju. Prednju verandu ćete
napraviti na sledeći način:
1. Napravite novi nivo A-DECK-3DOB, dodelite mu boju 240, proglasite ga tekućim, a
zatim odmrznite nivo A-FNDN-3DOB i zamrznite druge 3DOB nivoe, osim nivoa
A-DOOR-THRE-3DOB i A-WALL-ECTR-3DOB.
2. Izaberite alat Box i napravite kvadar koji će predstavljati pod verande. Pomoću
kriterijuma Endpoint pokažite dva suprotna ugla verande. Visina treba da bude -1
5/8“ (-41 mm). Model bi trebalo da izgleda kao na slici 16.53.
3. Nacrtajte kvadar koji prati obim ograde na stepeništu, na levoj strani verande. Visina
ovog kvadra treba da bude 2“ (51 mm). Pomerite kvadar za 4“(102 mm) u smeru Z
ose, da biste predstavili donju ogradu. Nakon toga, iskopirajte taj objekat i pomerite
kopiju za 3‘-2“ (965 mm) naviše, da biste predstavili gornju ogradu. Ograda bi
SLIKA 16.53 Početak verande
SLIKA 16.54 Prva gornja i donja ograda

4. Ponovite proces da biste napravili i druge dve ograde, na prednjoj verandi, ali sada
sa leve strane stepenica. Nakon toga, iskopirajte oba skupa na suprotnu stranu
stepeništa. Pomoću kocke sa pogledom pređite na poglede sa desne strane i odozgo,
da biste proverili šta ste uradili, a zatim podesite veličinu ograde na desnoj strani
stepeništa. Pomoću komande Zoom Previous (Z↵P↵) se vratite na tekući pogled
(slika 16.55).
SLIKA 16.55 Ograda je na mestu i sa pravom veličinom
5. Da biste nacrtali prvi stub ograde, kliknite strelicu usmerenu naniže pored
dugmeta Box, koje se nalazi na panou Modeling i iz pokretnog menija
izaberite Cylinder.
6. Kada se pojavi odziv Specify center point of base or: pokažite središnju
tačku prve donje ograde, koju ste nacrtali. Pokažite je na mestu gde se sreće sa
spoljašnjim zidom, a zatim unesite 3/8↵ (9.5↵). Ovo je poluprečnik (slika 16.56).
7. Kada se pojavi odziv Specify height or: postavite kursor iznad cilindrične
osnove i unesite 3'↵ (914↵).
8. Da biste nacrtali i ostale stubove u vrsti, pomerite prvi stub za 3 5/8" (92 mm) u
smeru X ose, a zatim ga iskopirajte 20 puta. Rastojanje treba da bude 4" (102 mm) u
smeru X ose. Prvi niz stubova ograde bi trebalo da izgleda kao na slici 16.57.
SLIKA 16.56 Kreiranje prvog cilindra za stub ograde
SAVET Umesto da manuelno kopirate stubove ograde 20 puta, probajte da upotrebite

komandu ARRAY. Ova komanda u broj redova i kolona ubraja i izvorni objekat. Ako želite
da je upotrebite za ono što ste uradili u osmom koraku, treba da napravite niz sa 1 redom
i 21 kolonom.
9. Ponovite korake 5 do 8 da biste nacrtali stubove duž prednje strane verande. Podesite
broj i smer. Nakon toga, iskopirajte stubove sa leve strane stepeništa na desnu stranu.
Ako je potrebno, dodajte i nove stubove. Završeni stubovi ograde bi trebalo da
izgledaju kao na slici 16.58.
10. Zumirajte prednji levi ugao verande, tamo gde se nalazi potporni stub. Pomoću alata
Box nacrtajte stub dimenzija 8"x8" (204 mm x 204 mm) i dajte mu visinu od 7'-8"
(2237). Možda ćete morati kasnije, kad se ubaci i krov, da podesite visinu.
11. Iskopirajte stub na suprotnu stranu verande i podesite položaj, ako je potrebno. Na
slici 16.59 se vidi kako izgledaju ova dva potporna stuba.
SLIKA 16.57 Prvi skup stubova ograde
SLIKA 16.58 Završeni stubovi ograde

SLIKA 16.59 Postavljeni su potporni stubovi
Crtanje stepenika
Stepenice, ograda i stubovi idu od nivoa zemlje do vrha verande. U ovom odeljku ćete napra-
viti i pomeriti stepenište, a zatim napraviti i zarotirati ogradu.
1. Napravite novi nivo po imenu A-DECK-STRS-3DOB i proglasite ga tekućim.
2. Zumirajte tako da se jasno vide stepenice. Nakon toga, pređite na vizuelni stil 3D
Wireframe.
Kad ste u dve dimenzije crtali stepenice, linije koje su definisale njihovu širinu su
skraćivane do ivice ograde. U stvarnosti, stepenice prelaze spoljašnje ivice ograde.
3. Pomoću alata Box i opcije Object Snap Tracking ili kriterijuma Apparent
Intersection nacrtajte četiri stepenika. Svakom kvadru dajte visinu od -1 5/8"
(-41 mm).
Vratite se na vizuelni stil Conceptual. Stepenice bi trebalo da izgledaju kao one sa
slike 16.60.
4. Pomerite prvi stepenik najdalje od verande, za 24" (609 mm) u negativnom smeru z
ose. Drugi pomerite za 16" (406 mm), a treći za 8" /203 mm). Gornji stepenik će
ostati u ravni sa vrhom verande.
SLIKA 16.60 Stepenice prednje verande pre podešavanja elevacije
5. Poliliniju koju ćete koristiti kao osnovu za izvlačenje potpore stepenika, nacrtajte
pomoću alata 3D Polyline (slika 16.61). Pratite sledeće korake:
a. Sa panoa Draw izaberite dugme 3D Polyline.
b. Pomoću alata Object Snap Tracking započnite poliliniju za 8" (203 mm) ispod
pozadine gornjeg stepenika.
c. Pomoću kriterijuma Endpoint nastavite crtanje potpore stepenika u smeru
kazaljke na satu. Uhvatite ugao gornjeg stepenika.
d. Pratite donje i zadnje ivice stepenika, sve dok ne stignete ispred donjeg
stepenika.
e. Nastavite poliliniju u negativnom smeru Z ose za 8" (203 mm), a zatim i u
negativnom smeru X ose za isto rastojanje.
f. Unesite c↵ da biste zatvorili poliliniju.
6. Izvucite osnovu stepenika za 2"(51 mm) i pomerite je za 2" (51 mm) u pozitivnom
smeru y ose, tako da se malo podvuče ispod stepenika.
7. Iskopirajte ili preslikajte poput slike u ogledalu osnovu stepenika, na suprotnu
stranu. Završene stepenice bi trebalo da izgledaju kao one sa slike 16.62.
8”
Počnite ovde
Pratite ove ivice
8”
8”
SLIKA 16.61 Crtanje osnove stepenica
SLIKA 16.62 Završene stepenice

Crtanje ograde stepeništa

Da biste nacrtali ovu ogradu, prvo treba da nacrtate vertikalne stubove, da napravite kvadar
na kraju jednog od njih i da ih zarotirate i postavite na mesto. Uz pomoć alata Dynamic UCS
kvadar ćete orijentisati na pravi način.
1. Zumirajte gornji deo stepeništa i nacrtajte kvadar visine 3'-9" (1143 mm). Kvadar se
crta pomoću pravougaonika na jednoj strani ograde. Ovaj pravougaonik definiše
osnovu.
2. Na statusnoj liniji uključite dugme Allow/Disallow Dynamic UCS.
3. Pokrenite komandu BOX, pokažite tačku na prednjoj površini stuba, a zatim definišite
osnovu veličine 2"x2" (51 mm x 51 mm). Visina kvadra je 4'-6" (1372 mm).
Nacrtaće se kvadar koji je upravan na prednju površinu stepeništa.
4. Pomerite ogradu tako da se centrira u odnosu na stub i da se nalazi 1" (25 mm) od
vrha, kao što je prikazano na slici 16.6.3.
5. Pokrenite komandu 3D Rotate. Ona se nalazi na panou Modify, na kartici Home.
Nakon toga, izaberite ogradu.
SLIKA 16.63 Upravno na stub je nacrtan kvadar
6. Kad se pojavi odziv Specify base point: pokažite središnju tačku ograde, tamo gde se
ona seče sa stubom. Kad se pojavi odziv Pick rotation axis: kliknite zeleni
prsten y ose. Kad se pojavi odziv Specify angle start point or type an
angle: unesite -39↵, kao što je prikazano na slici 16.64. Ograda će se zarotirati i
postaviti na pravo mesto.
SLIKA 16.64 Rotacija ograde
7. Poslednja stavka koju treba nacrtati je stub od 1" (25 mm) koji drži ogradu.
Iskopirajte jedan od cilindričnih stubova koje ste već nacrtali i postavite ga na
sredinu gornjeg stepenika, centralno u odnosu na ogradu. Pomoću čvorova podesite
visinu svakog stuba tako da se završavaju na ogradi.
SAVET Kad kopirate stub ograde, probajte da pomoću kriterijuma center uhvatite cen-
tar donjeg kruga. Da biste bili sigurni da je stub centriran u odnosu na prvi, gornji stub u
nizu, upotrebite kriterijum Mid Between 2 Points, a zatim pokažite prednji presek dvodi-
menzionalne linije stuba i središnje tačke spoljašnje ivice trodimenzionalnog stepenika,
kao što je ovde pokazano.
2. Pokažite ovu središnju tačku

1. Pokažite ovaj presek
8. Pomoću krajnjih tačaka stepenika kao reference, iskopirajte stubove na druge

stepenike, a zatim iskopirajte i ogradu i stubove na suprotnu stranu stepeništa. Kad
završite, kompletne stepenice bi trebalo da liče na one sa slike 16.65.
SLIKA 16.65 Završene stepenice
Crtanje pokrivača za verandu

Poslednje što treba dodati je pokrivač, koji služi kao vezivna površina za strukturu, a i kao
vizuelni štit, tako da stanovnici ne mogu da vide ispod verande. Sa onim što ste do sada naučili
o modeliranju i iskustvom iz prethodnog poglavlja, ovo bi trebalo da bude jednostavan zada-
tak. Samo treba dodati pokrivač oko tri otvorene strane verande, tako da se ne može videti šta
je iza. Evo kako se to radi:
1. Pređite na vizuelni stil 3D Wireframe. Uključite fiksni kriterijum Endpoint.
2. Proglasite nivo A-DECK-3DOB tekućim.
3. Nacrtajte kvadar dimenzija 2"x6" (51 mm x 153 mm), na jednoj strani i ispred
verande, odmah ispod površine, kao što je prikazano na slici 16.66.
Kvadar možete da nacrtate uz vizuelni stil koji vam najviše odgovara. Da bi stvari
bile jasnije, mi smo na slici koristili stil Conceptual. Kvadri treba da obuhvate
rastojanje od temelja do potpornih stubova i između potpornih stubova, respektivno.
Nacrtajte kvadar Nacrtajte kvadar
SLIKA 16.66 Pokrivač dimenzija 2" x 6" je dodat ispod verande
4. Iskopirajte kraći kvadar na suprotnu stranu verande.

5. Vratite vizuelni stil na Conceptual. Završeni pokrivač bi trebalo da izgleda kao na
slici 16.67.
SLIKA 16.67 Završena prednja veranda

Preslikavanje prednje verande

Pošto je prednja veranda slična sa zadnjom, možete da preslikate sve objekte koje ste već
nacrtali i tako napravite zadnji deo brvnare. Ovo je slično onom što ste radili ranije, kad smo
se bavili crtanjem u dve dimenzije. Kad jednom objekti budu na svom mestu, možete da ih
promenite, tako da odgovaraju projektu. Preslikavanje ćete obaviti na sledeći način:
1. Zamrznite sve nivoe osim nivoa A-DECK-3DOB i A-DECK-STRS-3DOB, a zatim
odmrznite nivo A-WALL.
2. Izaberite stranu kocke sa pogledom označenu sa TOP. Ovim ste prešli na pogled na
brvnaru odozgo.
3. U okviru za dijalog Layer Properties Manager, izaberite ikonu otvorenog
katanca, koja se nalazi u koloni Lock, za nivo A-WALL. Na ovaj način se
objekti koji se nalaze na ovom nivou ne mogu birati niti menjati.
4. Izaberite sve objekte verande i stepenika. Nakon toga, izaberite alat Mirror,
koji se nalazi na proširenom panou Modify.
5. Kao prvu tačku linije preslikavanja izaberite središnju tačku dužeg spoljašnjeg zida,
na severnoj strani brvnare. To je zid na kojem se sa unutrašnje strane nalazi plakar.
Kao drugu tačku pokažite direktno sa desne strane. Pritisnite ↵ da biste prihvatili
podrazumevanu opciju da se ne brišu originalni objekti. (Pogledajte sliku 16.68.)
SLIKA 16.68 Preslikavanje prednje verande

SAVET Ako je dužina brvnare prikazana vertikalno, a ne horizontalno, izaberite strelicu

usmerenu u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu (slika), koja se nalazi u
gornjem desnom uglu kocke sa pogledom. Na taj način ćete trenutni pogled zarotirati za
90° oko z ose, tako da se dobija orijentacija koja vam je poznata.
7. Promenite vizuelni stil na 3D Wireframe.

8. Obrišite stubove ograde koji se nalaze između stuba od 8“ (204 mm), koji ste nacrtali
u tri dimenzije i stuba od 8“ (204 mm), koji ste nacrtali u dve dimenzije (pogledajte
sliku 16.69). Ovo treba uraditi na obe strane verande.
Stub iz dve
dimenzije
Stub iz tri dimenzije Obrišite ove stubove na obe strane verande
SLIKA 16.69 Brisanje prikazanih stubova
9. Sa palete Modify izaberite alat Move i pokažite presečni prozor. Prevlačite

zdesna ulevo i obuhvatite prednji deo verande, kao i stepenište, kao što je
prikazano na slici 16.70.
10. Pomerite verandu za 4‘-0“ (1220 mm) u smeru X ose, tako da se uklopi u zadnju
verandu na najužem mestu. Projektujte na brvnaru, pod, ogradu i pokrivač.
11. Izaberite pod brvnare, horizontalnu ogradu i horizontalni pokrivač, a zatim pomoću
trougaonih čvorova, pomerite njihove desne krajeve za 4‘ (1220 mm) ulevo, tako da
se protežu samo do zadnjeg zida brvnare. Na slici 16.71 se vidi kako, posle
prilagođavanja, izgleda zadnji deo brvnare.
12. Obrišite stubove ograde od 3/4“ (20 mm) u vertikalnoj vrsti, na severnoj strani
trodimenzionalnih stepenika, između trodimenzionalnog vertikalnog stepenika od 4“
(102 mm) i dvodimenzionalnog vertikalnog stepenika od 4“ (102 mm) (slika 16.72).
13. Da ne biste slučajno pomerili površinu verande, izaberite verandu, a zatim
izabeirte ikonu upaljene sijalice, koja se nalazi u donjem desnom uglu prozora
aplikacije. Iz menija koji se otvara izaberite opciju Hide Objects.
Ikona upaljene sijalice će promeniti boju sa žute na crvenu. Ovo ukazuje na to je
aktivna izolacija objekata.
Prozor za izbor
Ovde pokažite prvu Ovde pokažite drugu

tačku pomeranja tačku pomeranja
SLIKA 16.70 Premeštanje verande
SLIKA 16.71 Zadnja veranda nakon podešavanja ograde, pokrivača i poda verande
Obrišite ove stubove
Prozor za izbor
Ovde pokažite drugu

tačku pomeranja
Ovde dodajte nove

stubove
Ovde pokažite prvu

tačku pomeranja
SLIKA 16.72 Premeštanje verande
14. Pomoću komande MOVE postavite stepenice na njihovo mesto, kao što je prikazano
na slici 16.72. Na južnoj strani stepenica dodajte nove stubove. Pomoću trougaonih
čvorova podesite dužine ograde.
15. Izaberite crvenu ikonu sijalice u donjem desnom uglu prozora aplikacije i izaberite
opciju End Object Isolation. Promenite vizuelni stil na Conceptual, a zatim pomoću
kocke sa pogledom podesite pogled tako da se dobro vidi nova veranda. Crtež bi
trebalo da liči na onaj sa slike 16.73.
Postavljanje krova na brvnaru

Trodimenzionalni model brvnare ćete završiti postavljanjem krova. Površina krova treba da
bude drugačije boje od strukture krova, tako da ćete da napravite dva posebna objekta, svaki na
svom nivou. Oba objekta ćete nacrtati izvlačenjem objekata koji postoje na istočnoj elevaciji.
Pomoću bulove operacije oduzimanja ćete odseći deo krova u oblastima u kojima krova nema,
kao što je to slučaj kod ispupčenog dela. Pratite sledeće korake:
1. Napravite dva nova nivoa: A-ROOF-3DOB sa bojom 32 i A-ROOF-DECK-3DOB
sa bojom 114. Proglasite nivo A-ROOF-3DOB tekućim.
SLIKA 16.73 Završena zadnja veranda
2. Odmrznite nivoe A-WALL-EXTR-3DOB i A-ROOF. Odmrznite i sve nivoe koji

počinju sa A-ELEV, osim onih koji imaju sufiks –PATT i BNDY.
3. Kliknite mišem površinu TOP na kocki sa pogledom, da biste primenili orijentaciju
crteža, a zatim zumirajte istočnu elevaciju (slika 16.74). Istočna elevacija je ona na
kojoj se vide klizna staklena vrata. Ona se nalazi u gornjem desnom delu crteža, koji
se nalazi u materijalu koji ste preuzeli uz ovo poglavlje.
4. Pomoću kriterijuma Endpoint pažljivo nacrtajte zatvorenu poliliniju oko tanke
površine krova.
Pazite da polilinija prati i unutrašnje i spoljašnje površine krovnog pokrivača i da ide
do granica ispupčenog dela. Ukupno bi trebalo pokazati šest tačaka, nakon čega treba
izabrati opciju Close.
5. Proglasite nivo A-ROOF-DECK-3DOB tekućim, a zatim nacrtajte zatvorenu
poliliniju oko obima krova verande na istočnoj elevaciji.
6. Pokažite jugoistočni ugao kocke sa pogledom da biste prikazali izometrijski pogled
na crtež. Zumirajte istočnu elevaciju.
SLIKA 16.74 Istočna elevacija
7. Dve polilinije krova koje ste upravo nacrtali pomoću istočne elevacije i dalje
se nalaze u ravni crteža u dve dimenzije. Pomoću komande 3DALIGN ćete
orijentisati ove polilinije prema trodimenzionalnom modelu brvnare.
Sa panoa Modify, na kartici Home, izaberite alat Align. Kad se pojavi odziv Select
objects, izaberite dve polilinije koje ste nacrtali u koracima 4 i 5.
8. Komanda 3DALIGN će promeniti orijentaciju izabranih objekata od jedne na drugu
ravan. Da bi to bilo moguće, morate da izaberete osu koja definiše originalnu ravan i
na kraju i odredišnu ravan.
Originalnu ravan ćete definisati pomoću tri tačke. To su osnovna tačka, druga tačka i
treća tačka. Izaberite tačke prema slici 16.75.
9. Nemojte da napuštate komandu 3DALIGN i zumirajte levi stub verande, na istočnoj
strani brvnare, kao što je prikazano na slici 16.76.
11. Smanjite faktor zumiranja tako da se vidi istočna strana brvnare. Model bi trebalo da
Kao drugu tačku

pokažite bilo koju
tačku na ovoj liniji
Bazna tačka
Kao treću tačku
izaberite bilo koju
tačku na ovoj liniji.
SLIKA 16.75 Definisanje originalne ravni na istočnoj elevaciji
Treća tačka
Druga tačka
Bazna tačka
SLIKA 16.76 Definisanje odredišne ravni na trodimenzionalnom modelu
12. Pomoću alata Extrude izvucite dve polilinije, koje ste upravo nacrtali, za 43‘ (13110
mm). Pomerite izvučeni krov za 1‘6“ (457 mm) u pozitivnom smeru x ose. Kad
završite, brvnara bi trebalo da liči na onu sa slike 16.78.
13. Alat Extrude kreira izvučeno telo na tekućem nivou, tako da treba da izaberete tanje
od dva tela i da ga, preko palete Properties, prebacite na nivo A-ROOF-SURF-
3DOB.
SLIKA 16.77 Istočna ivica trodimenzionalnog modela nakon ravnanja linija krova sa modelom
SLIKA 16.78 Istočna strana brvnare sa izvučenim polilinijama krova,

koje su postavljene kako treba
Podešavanje zidova brvnare

Zidove brvnare smo nacrtali sa konstantnom visinom. U ovom odeljku ćete nacrtati vrhove
na prednjem i zadnjem delu brvnare. Da bismo to mogli da uradimo, moraćemo da na vrhu
zidova napravimo segmente. Ovo ćemo uraditi pomoću alata Slice, nakon čega ćemo nove
ivice pomeriti u pravcu z ose. Evo kako se to radi:
1. Zamrznite nivoe A-DECK-3DOB, A-DECK-STRS-3DOB, A-ROOF-3DOB i
A-ROOF-DECK-3DOB
2. Sa panoa Solid Editing na kartici Home izaberite dugme Slice. Ovim se
pokreće komanda SLICE.
3. Kad se pojavi odziv Select objects to slice: pokažite spoljašnje zidove.
4. Alat Slice za odsecanje izabranih objekata koristi ravan beskonačne dubine. Zato su
nam potrebne dve tačke koje će definisati ravan.
Kad se pojavi odziv Specify start point of slicing plane or: pomoću kriterijuma
Midpoint pokažite središnju tačku na vrhu prednjeg zida, kao što je prikazano na
gornjem delu slike 16.79.
5. Kad se pojavi odziv Specify second point on plane: pokažite središnju tačku na vrhu
zadnjeg zida, kao što je pokazano na donjem delu slike 16.79.
6. Alat Slice može da prikaže obe strane odsečenog objekta, a može i da obriše jednu
od strana. U ovom slučaju želimo da zadržimo obe strane. Kad se pojavi odziv
Specify point on desired side or [keep Both sides]: pritisnite ↵ ili
unesite B↵, da biste zadržali obe strane.
Na zidovima će se pojaviti nove ivice (slika 16.80). Sada postoje dva skupa
spoljašnjih zidova. Jedan se nalazi na južnoj strani brvnare, a drugi na severnoj.
Primetićete da je odsečak centriran na zidu, ali ne i iznad vrata.
Isto kao što ste bili u stanju da menjate veličinu kvadra, tako što ste prevlačili
njegove čvorove, to možete da uradite i sa objektima koji nisu primitivi. Čvorovi se
prikazuju na ivicama, stranicama i temenima (tačke u kojima se seku dve ili više
ivica). Podobjektima možete da pristupite ako držite pritisnut taster Ctrl i kliknete
čvor. Čvor se neće prikazati dok ne kliknete.
7. Zumirajte oblast sa odsečkom na prednjem zidu. Držite pritisnut taster Ctrl i kliknite
sredinu gornje ivice. Pojaviće se mali pravougaoni čvor, crvene boje, kao što je
prikazano na slici 16.81.
SLIKA 16.79 Izbor prve tačke odsecanja (gore) i izbor druge tačke odsecanja (dole)
8. Kliknite čvor i unesite @0,0,8‘2-1/4↵ (@0,0,2486), da biste ivicu pomerili u pravcu

z ose za 8‘2 1/4“ (2496 mm). Stranice koje su ograničene tom ivicom će se poravnati
i formiraće polovinu vrha, kao što je prikazano na slici 16.82.
SLIKA 16.80 Nove ivice, koje su napravljene pomoću alata Slice
Čvor na ivici
SLIKA 16.81 Prikazivanje čvora
9. Na isti način podesite i ivicu na drugoj strani prednjeg zida. Smanjite faktor
zumiranja na jednom kraju odsečenog objekta i videćete da ste podešavanjem jednog
kraja odsečenog objekta, podesili i drugi i da je na zadnjem delu brvnare već nacrtan
vrh (slika 16.83).
10. Odmrznite sve nivoe A-ROOF: A-ROOF, A-ROOF-3DOB i A-ROOF-DECK-
3DOB. Pomoću kocke sa pogledom pogledajte kako izgleda model. Možete da vidite
da su najseverniji zidovi i krov uglavnom u redu, ali da zidovi štrče izvan južne ivice
brvnare (slika 16.84).
SLIKA 16.82 Kreiranje polovine vrha
SLIKA 16.83 Završena su oba vrha

SLIKA 16.84 Model brvnare sa krovom i produženim zidovima
Doterivanje zidova i krova

Kao što vidite, zidovi na južnoj strani prolaze kroz krov. Pored toga i dalje je potrebno prome-
niti krov, tako da se projektuje samo iznad ispupčenog dela. Ovo ćete uraditi pomoću čvorova
podobjekata i bulovih operacija.
1. Pomoću kocke sa pogledom zarotirajte pogled tako da možete da vidite krov koji
pokriva ispupčeni deo.
2. Proverite da li je uključen alat Dynamic UCS i kriterijum Endpoint, a zatim
pokrenite komandu BOX.
3. Nacrtajte kvadar, počev od jugoistočnog ugla krova, sa osnovom koja je širine 3‘-4“
i ide do tačke 1‘-62 (457 mm) od ispupčenog dela.
Dajte kvadru neku visinu, a zatim ponovite proces i na suprotnoj strani ispupčenog
dela, kao što je prikazano na slici 16.85. Alat Dynamic UCS će kvadre poravnati sa
krovom.
4. Pomoću čvorova produžite spoljašnje ivice kvadara, preko ivica krova (slika 16.86).
SLIKA 16.85 Kvadri koje ste koristili kod oduzimanja krova
SLIKA 16.86 Produžavanje spoljašnjih ivica kvadara
5. Pomerite kvadre tako da prođu kroz krov. Prva tačka rastojanja treba da bude krajnja
tačka jedne ivice, a druga je središnja tačka iste ivice.
Kad završite, model bi trebalo da liči na onaj sa slike 16.87.
SLIKA 16.87 Pomeranje kvadara tako da prelaze preko krova.
6. Ako oba objekta krova oduzmete u isto vreme, rezultujući objekat će biti jedan
entitet. Oduzimanje kvadara od krova ćete izvršiti na sledeći način:
a. Iskopirajte kvadre na istom mestu. Ista tačka treba da bude i bazna tačka i tačka
pomeranja. Ovo se može uraditi ako su u trenutku kad se pojave odzivi
Specify base point i Specify displacement pritisne ↵.
b. Izaberite površinu krova i oduzmite jedan skup kvadara od nje.
c. Izaberite krov verande i oduzmite drugi skup kvadara.
Kad završite, krov bi trebalo da izgleda kao na slici 16.88.
7. Držite pritisnu taster Ctrl i kliknite sredinu spoljašnjeg zida ispupčenog dela. Možda
će biti problema prilikom izbora ivice, pošto se obe susedne ivice vide. Ako se javi
takav problem, probajte da izaberete ivicu, dok se crtež gleda sa najsevernije strane.
8. Uključite režim Ortho. Nakon toga, pomerite ivicu naniže, ispod površine krova. Na
slici 16.89 je prikazana ivica koja je pomerena, sa pogledom sa severa.
9. Zamrznite i otključajte sve nivoe iz dve dimenzije (uključujući i one koji imaju
prefiks A-ELEV), a odmrznite sve nivoe koje ste crtali u tri dimenzije (sa sufiksom
-3DOB).
10. Pomoću kocke sa pogledom promenite pogled na izometrijski, a zatim podesite
visinu potpornih stubova krova, tako da idu preko verande, ali ne i preko površine
krova (slika 16.90).
11. Završena brvnara bi trebalo da izgleda kao na slici 16.91.
Smernice za rad u tri dimenzije 901
SLIKA 16.88 Krov nakon oduzimanja kvadara
SLIKA 16.89 Podešavanje zidova ispupčenog dela
Smernice za rad u tri dimenzije

Kompletno objašnjenje rada u tri dimenzije nije u domenu ove knjige, ali ću pomenuti neko-
liko alata i karakteristika, koje ćete istraživati sa uživanjem. Zbirno ću prikazati nekoliko alata
za zapreminsko i površinsko modeliranje, koje nisam ranije pominjao. U narednom odeljku
ćemo se upoznati sa procesom renderovanja u AutoCAD-u.
SLIKA 16.90 Podešavanje visine stubova koji drže krov
SLIKA 16.91 Završena brvnara

Ostali alati za zapreminsko modeliranje

Za kreiranje odsečaka na zidovima brvnare ste koristili primitiv Box (kvadar), dok ste za stu-
bove ograde koristili primitiv Cylinder (cilindar). Postoje i nekoliko drugih primitivnih oblika.
Svi oni se nalaze u pokretnom meniju uz levu ivicu panoa Modeling. Ovde je prikazano i
opisano šest od njih. Ako zadržite kursor iznad neke od opcija, prikazaće se opis procedure
upotrebe tog primitiva (slika 16.92).
SLIKA 16.92 Ostali trodimenzionalni primitivi, kao i prošireni savet za konus
Cone (konus) Definiše se centar osnove, poluprečnik osnove i visina vrha. Osnova je para-
lelna sa ravni XY, a visina je upravna na nju. Možete da izaberete eliptični konus, a i vrh može
biti ravan (zarubljena kupa).
Sphere (sfera) Definiše se centar i poluprečnik ili prečnik.
Pyramid (piramida) Piramida je slična sa konusom, ali može da ima do 32 ravne stranice,
umesto krive površine koja je omotač konusa.
Wedge (klin) Klin ima osnovu pravougaonog oblika i poklopac koji je pod nagibom od jedne
ivice do osnove. Osnova može da se definiše isto kao kod primitiva Box, nakon čega se unosi
visina.
Torus Ovo je oblik krofne. Definiše se centar otvora, poluprečnik kruga koji čini torus, kao i
poluprečnik kruga po kojem se kreće prethodni krug, da bi se dobio torus.
Ostali alati na panou Modeling se koriste za kreiranje dodatnih trodimenzionalnih tela, za
manipulaciju postojećim trodimenzionalnim oblicima, kao i za dobijanje trodimenzionalnih
oblika od dvodimenzionalnih. Neke od ovih alata ste već koristili, a ostale ću ovde opisati:
Planar Surface (ravna površina) Ovaj alat se nalazi isključivo na panou Create, na
kartici Surface. Njime se kreira ravna površina, koja se prostire u oba smera. Sastoji
se od segmenata koji se vide samo kad se objekat izabere ili kad je podešen vizuelni
stil Wireframe (slika 16.93).
SLIKA 16.93 Ravna površina
Revolve (obrtanje) Izabere se zatvoreni dvodimenzionalni oblik, a zatim se zadaju osa

i ugao rotacije. Objekat ovog tipa je prikazan na levom delu slike 16.94.
SLIKA 16.94 Objekat tipa Revolve (levo) i objekat tipa Sweep (desno)
Sweep (prebrisavanje) Ovaj alat je sličan sa alatom Extrude, ali alat Sweet izvlači dvo-
dimenzionalni oblik duž zadate putanje, čime se dobija trodimenzionalni oblik. Objekat
ovog tipa je prikazan na desnom delu slike 16.94.
Loft Ovaj alat je sličan sa alatima Extrude i Sweep, jer se trodimenzionalno telo dobija
izvlačenjem dvodimenzionalnog oblika po nekoj putanji, ali je ovde moguće i menjati
poprečne preseke duž te putanje.
Press/Pull Ovaj alat kreira trodimenzionalni objekat izvlačenjem obima neke povr-
šine, koja je ograničena zatvorenom granicom. Na levom delu slike 16.95 je prikazana
zatvorena površina, dok je na desnom delu slike prikazan objekat koji se dobija. Gra-
nica objekta ne mora da bude polilinija, već to može biti skup objekata koji definišu neku
zatvorenu oblast.
SLIKA 16.95 Zatvorena površina (levo), rezultat primene alata Press/Pull (desno)
Helix (zavojnica) Ovaj alat se nalazi na panou Draw, na kartici Home. U pitanju je dvo-
dimenzionalna ili trodimenzionalna zavojnica (slika 16.96). Kad je koristite zajedno sa
alatom Sweep, možete da napravite opruge, vadičepe, spirale itd.
SLIKA 16.96 Zavojnica koja se prostire u smeru z ose
Postoje još dva alata koja menjaju zapreminske objekte pomoću bulovih operacija. Kad ste
pravili zidove brvnare, koristili ste alat Subtract i alat Slice. Druga dva alata za promenu zapre-
minskih objekata su Union i Intersect (unija i presek). Primenom ovih alata se tela dobijaju
preklapanjem objekata. Unija spaja dva objekta i eliminiše sve unutrašnje ivice. Presek prona-
lazi zapreminu koja je zajednička za dve zapremine i zadržava tu zapreminu, dok ostale delove
objekata briše.
Ovo je bio samo kratak uvod u alate za kreiranje i promenu zapremina, ali bi trebalo da bude
dovoljno za početak.
Alati za modeliranje pomoću mreža

Pored zapreminskih objekata koji postoje u AutoCAD-u, tu je i skup alata koji se koristi za
kreiranje mrežnih modela. Za razliku od zapremina, mrežama se ne može lako manipulisati
i one nemaju čistu zapreminu, već samo stranice koje okružuju praznu oblast. Zamislite na
primer, ovu knjigu, pored omotača od celofana, koji je istih dimenzija. Knjiga bi predstavljala
telo, a celofan mrežu.
Evo kratkog opisa nekoliko alata za rad sa mrežama, koji se nalaze na kartici Mesh Ribbon
(slika 16.97).
Obrtna (revolved) mreža

Tabelarna (tabular) mreža
Mreža nastala od
dva oblika (ruled) Ivična mreža (edge)
SLIKA 16.97 Alati za modeliranje mreža u AutoCAD-u
Revolved Mesh Trodimenzionalna površinska mreža nastaje rotacijom dvodimenzionalne

krive oko ose rotacije.
Tabulated Mesh Trodimenzionalna površinska mreža nastaje izvlačenjem dvodimenzional-
nog objekta u smeru određenom krajnjim tačkama linije, luka ili polilinije.
Ruled Mesh Kreira se trodimenzionalna površinska mreža između dva izabrana objekta.
Edge Mesh Kreira se trodimenzionalna površinska mreža između četiri linije koje su pove-
zane u krajnjim tačkama. Svaka linija može biti dvodimenzionalna ili trodimenzionalna, a u
originalnom obliku ne sme biti konflikta ili međusobnih preseka.
Danas se za izradu trodimenzionalnih modela, uglavnom, koriste alati za zapreminsko mode-
liranje, pošto se alati za sabiranje, oduzimanje, odsecanje itd. lako koriste i omogućavaju brzo
dobijanje složenih oblika. Ipak i površinski modeli, koji su preostali iz prethodnih verzija
AutoCAD-a, imaju svoju upotrebu. Svako ko namerava da se ozbiljno bavi modeliranjem u tri
dimenzije, mora da poznaje i jedne i druge alate.
Alati za površinsko modeliranje

U ovoj verziji AutoCAD-a se pojavio i novi alat za kreiranje složenijih oblika pomoću povr-
šina. Alati za površinsko modeliranje su slični sa zapreminskim i alatima za modeliranje
pomoću mreža, koje smo već pominjali. Površine su slične mrežama po tome da nemaju zapre-
minu. Analogija sa celofanskim omotačem se primenjuje i na površine. Sa druge strane, prime-
tićete da se određen broj alata pojavljuje i na kartici Solid i na kartici Surface.
Alati Loft, Sweep, Extrude i Revolve se nalaze na obe kartice i oni su skoro identični u oba
konteksta. Osnovna razlika je u trodimenzionalnim objektima koji nastaju. Kad se koriste alati
sa kartice Solid, nastaju zapreminski objekti, sa zapreminom i masom. Kad se koriste isti alati
sa kartice Surface, nastaju objekti koji imaju skelet (omotač), ali nemaju ni zapreminu ni masu.
Na slici 16.98 su prikazana dva kvadra. Oba su kreirana pomoću alata Extrude. Kvadar sa leve
strane je napravljen pomoću alata Extrude sa kartice Solid i u pitanju je zapremina koja ima
gornji i donji deo, kao i stranice. Kvadar sa desne strane je napravljen pomoću alata Extrude,
koji se nalazi na kartici Surface. Primetićete da nema gornje i donje površine, a da se svaka od
četiri stranice sastoji od malih pravougaonika. Ovakvom mrežnom strukturom se lakše mani-
puliše kod složenih objekata, što je ponekad mnogo teže uraditi sa zapreminskim objektima.
SLIKA 16.98 Pravougaonici izvučeni alatom Extrude sa kartice Solid (levo) i alatom Extrude
sa kartice Surface (desno)
Površine se mogu dobiti pomoću alata koji su prikazani na slici 16.99.
SLIKA 16.99 Alati za površinsko modeliranje u AutoCAD-u
Network Kreira se trodimenzionalna površina između nekoliko krivih, drugih trodi-

menzionalnih površina ili zapremina u U i V smerovima.
Loft Kreira se trodimenzionalna površina između nekoliko dvodimenzionalnih delova
koji se seku.
Sweep Kreira se trodimenzionalna površina duž putanje, slično sa alatom Solid Sweep,
koji je prikazan na slici 16.94.
Planar Kreira se ravna površina između nekoliko objekata koji se nalaze u
istoj ravni.
Extrude Kreira se trodimenzionalna površina od dvodimenzionalne ili trodimenzio-
nalne linije, krive ili polilinije.
Revolve Kreira se trodimenzionalna površina, koja nastaje rotacijom dvodimenzio-
nalne linije ili krive, oko ose.
Da li ste naučili? 909
Blend Kreira se kontinualna trodimenzionalna površina između dve postojeće

površine.
Patch Kreira se trodimenzionalna površina koja zatvara, ili pokriva postojeću trodi-
menzionalnu površinu.
Offset Kreira se trodimenzionalna površina koja je paralelna nekoj postojećoj trodi-
menzionalnoj površini.
Da li ste naučili?
;; Menjate vizuelne stilove
;; Kreirate linijske trodimenzionalne objekte pomoću alata Polysolid
;; Generišete trodimenzionalne modele pomoću alata za zapreminsko, površin-

sko i modeliranje pomoću mreža
;; Izvlačite dvodimenzionalne oblike u trodimenzionalne
;; Pravite otvore u objektima pomoću bulove operacije oduzimanja
;; Menjate veličinu objekata u tri dimenzije pomoću čvorova
;; Kreirate površine u tri dimenzije
;; Krećete se kroz trodimenzionalnu scenu

POGLAVLJE 17
Renderovanje i
materijali
Nakon razvoja trodimenzionalnog modela, na taj model se obično primenjuju

materijali, nakon čega se on renderuje. Renderovanje omogućava da se oseti projekat,
tako da klijentima možete da bolje objasnite svoje ideje.
U ovom poglavlju ćete se ukratko upoznati sa nekim od koraka u renderovanju, kao što
je podešavanje pogleda na brvnaru i njegovo renderovanje. Potpuno renderovanje traži
vreme i strpljenje, ali ako se dotaknemo nekih, od mnogobrojnih stvari, možete da
steknete osećaj o tom procesu. Puno vremena ste proveli u upoznavanju sa gradivom
iz ove knjige, tako da zaslužujete da dobijete i renderovani trodimenzionalni pogled na
svoju brvnaru i tako zaokružite proces. Treba da budete svesni da je renderovanje pro-
ces koji zauzima puno resursa računara i koji može da optereti računar. Pre pokušaja
da napravite renderovani crtež, nije loše da tekući crtež upamtite.
ff Alat Loft
ff Kreiranje kamera koji reprodukuju poglede
ff Kreiranje šeme osvetljenja
ff Uključivanje i kontrola efekata senčenja
ff Izbor pozadine
ff Dodela materijala površinama
ff Podešavanje mapiranja i obrade površine
ff Zapisivanje podešenih pogleda i osvetljenja kao scena koje se kasnije mogu

pozvati
ff Renderovanje i slanje izlaza u datoteku
911
912 POGLAVLJE 17 Renderovanje i materijali
Kreiranje kamera za reprodukciju

pogleda
Slično sa pogledima sa imenima, koje ste pamtili u desetom poglavlju „Elevacije“, kamere
su metod za vraćanje na zapisanu tačku posmatranja. Najvažnija prednost kamera je u tome
da je moguće izabrati objekat kamere i menjati njegovu poziciju i orijentaciju. Ovo se koristi
umesto komandi PAN i ZOOM. Pre nego što postavite kamere, međutim, morate da napravite
zemljište na kome se brvnara nalazi, tako da brvnara više ne lebdi u vazduhu.
Alat Loft
Postoje tri načina da se pomoću ovog alata dobije trodimenzionalna geometrija. Prvi je pove-
zivanje niza dvodimenzionalnih oblika, koji se nazivaju konturnim linijama, sa trodimenzio-
nalnim površinama. Drugi način je izvlačenje preseka po nekoj putanji, a treći kontrola prelaza
između dva preseka sa dvodimenzionalnom krivom, kao vodiljom. Mi ćemo koristiti prvi
metod da bismo napravili objekat koji će služiti kao zemljište. Nacrtaćemo koncentrične, tro-
dimenzionalne polilinije, koje ćemo pretvoriti u splajnove, zatim ćemo im promeniti elevacije
i na kraju izvući sa različitim poprečnim presecima. Pratite sledeće korake:
1. Tekući crtež treba da bude 16-3DMOD6.dwg. Podesite vizuelni stil 3D Wireframe i
zumirajte brvnaru.
2. Napravite novi nivo po imenu C-TOPO-3DOB, dodelite mu boju 94 i proglasite ga
tekućim. Zamrznite sve ostale nivoe, osim nivoa A-DECK-STRS-3DOB i A-FNDN-
3DOB.
3. Pomoću komande INSERT ubacite datoteku PropBndy.dwg, koja se nalazi u
materijalu koji ste preuzeli za sedamnaesto poglavlje.
4. Pokrenite komandu RECTANG i nacrtajte zatvorenu poliliniju po obimu
temelja, kao što je prikazano na slici 17.1. Pomoću kriterijuma Endpoint
uhvatite suprotna temena na donjim uglovima temelja.
5. Pomoću komande PLINE nacrtajte još jednu zatvorenu poliliniju oko
betonskih potpornih stubova, pri čemu treba da uhvatite spoljašnji ugao svakog
od njih, kao i spoljašnje uglove osnove stepenica (slika 17.1).
Možete da pokažete po jednu međutačku između svake dve duže strane brvnare, da
biste podelili obim. Ovo su prve dve konturne linije.
6. Pređite na karticu Insert i izaberite alat Insert, koji se nalazi na panou Block. Ubacite
datoteku PropBndy.dwg. Tačka umetanja treba da bude 0,0,0, a razmera 1. Ugao
rotacije treba da bude 0 stepeni. Na kraju, treba da potvrdite polje Explode, koje se
nalazi u donjem levom uglu okvira za dijalog Insert.
Ako to već niste uradili, posetite veb sajt ove knjige i preuzmite materijal za
sedamnaesto poglavlje, u kojem se nalazi i datoteka PropBndy.dwg.
Kreiranje kamera za reprodukciju pogleda 913
Drugu trodimenzionalnu
poliliniju nacrtajte ovde
Prvu trodimenzionalnu
poliliniju nacrtajte ovde
SLIKA 17.1 Crtanje prve dve trodimenzionalne polilinije oko brvnare
SS
Pošto konture koje ćete crtati imaju konstantnu visinu, koristićete standardnu poliliniju, a ne trodimenzionalnu poli-
liniju. Da vas podsetim, standardne polilinije imaju jednu visinu, dok trodimenzionalne polilinije mogu da imaju više
različitih visina.
7. Isključite režim Ortho i Object Tracking, ako su uključeni. Nakon toga, izaberite
stranicu TOP na kocki sa pogledom, da biste prešli na pogled odozgo.
Nastavite sa komandom PLINE, da biste nacrtali još dve zatvorene polilinije
nepravilnog oblika, koje se nalaze između brvnare i linije međe, a zatim promenite
nivo za ubačenu liniju međe. Novi nivo treba da bude C-TOPO-3DOB (slika 17.2).
8. Izaberite dugme Edit Polyline sa proširenog panoa Modify, koji se nalazi na
kartici Home. Možete i da unesete PEDIT↵. Unesite M↵ da biste izabrali
opciju Multiple, a zatim izaberite dve polilinije između brvnare i linije međe.
9. Iz kontekstnog menija izaberite opciju Spline, kao što je prikazano na slici 17.3, da
biste promenili polilinije u krivolinijske splajnove. Nakon toga, pritisnite ↵.
SAVET Splajn je kriva linija sa kontrolnim tačkama koje se koriste za podešavanje krivine.
SLIKA 17.2 Nacrtajte još dve polilinije između brvnare i linije međe
SLIKA 17.3 Iz kontekstnog menija izaberite Spline
Poslednje tri konturne linije, koje ste nacrtali, su na istom nivou kao vrh temelja. Da
biste definisali nagib zemljišta od brvnare, treba da ih pomerite malo naniže.
1. Izaberite ugao kocke sa pogledom, da biste prešli na izometrijski pogled.
2. Pomoću alata 3D Move, koji se nalazi na panou Modify, na kartici Home, pomerite
splajn koji je najbliži temelju brvnare za 3‘6“ (1070 mm) naniže, u negativnom
smeru Z ose.
3. Ponovite komandu 3D Move i premestite splajn koji je najbliži liniji međe, naniže za
4‘-4“ (1320 mm), a zatim pomerite i poliliniju, koja prati liniju međe, naniže za
5‘-4“ (1625 mm). Ovim bi trebalo da se dobije mali nagib zemljišta.
4. Izaberite stranicu Front ili Left na kocki sa pogledom, da biste model pogledali sa
strane i tako proverili da li je svaka kontura niža u odnosu na prethodnu (slika 17.4).
SLIKA 17.4 Pogled sa strane na konturne linije
5. Vratite se u izometrijski pogled i zamrznite sve nivoe osim nivoa C-TOPO-3DOB.

6. Sa panoa Modeling, na kartici Home, izaberite dugme Loft. Može se desiti
da je ono sakriveno iza dugmeta Extrude.
7. Kad se pojavi odziv Select cross sections in lofting order or:,
unesite MO↵. Ovim se podešava režim kreiranja. Unesite SU↵ da biste izabrali
opciju Surface.
Režim kreiranja je promenjen na Surface, a na komandnoj liniji se prikazuje odziv
Select cross sections in lofting order:.
8. Vrlo je važno da pravilnim redosledom prikažete preseke na osnovu kojih će nastati
nova površina, ili se može desiti da ne nastane površina koju očekujete. Nakon što
izaberete sve preseke, pritisnite ↵.
Izaberite spoljašnju poliliniju i svaki naredni splajn ili poliliniju, po redosledu od
napolje prema unutra.
9. Ako unesete S↵ dok je komanda Loft još uvek aktivna, možete da podešavate kako
se prave ove površine. U okviru za dijalog Loft Settings proverite da li je potvrđena
opcija Smooth Fit (slika 17.5). Ovom opcijom se kreira glatki prelaz od jedne na
drugu konturu.
10. Kad se pojavi odziv Enter an option:, unesite C↵ da biste izabrali opciju Cross
Sections Only.
11. Izaberite OK, a zatim promenite vizuelni stil na Conceptual. Zemljišna parcela bi
12. Odmrznite sve nivoe koji imaju sufiks 3DOB.
SLIKA 17.5 Okvir za dijalog Loft Settings
SLIKA 17.6 Završena parcela brvnare
Kreiranje kamera
AutoCAD koristi kamere kao analogiju za poglede koji se mogu pozvati više puta. Kamere i
odgovarajuće mete se postavljaju u prostoru modela i mogu se podešavati da pokriju željeni
pogled. Ovo podešavanje se vrši pomoću nekoliko čvorova koji stoje na raspolaganju.
1. Izaberite karticu Render. Na panou Camera, izaberite dugme Create Camera i

prebacite kursor u prostor za crtanje. Pored kursora će se pojaviti ikona
kamere.
SAVET Ako se pano Camera ne vidi, desnim tasterom miša izaberite naslovnu liniju bilo
kojeg panoa i iz kontekstnog menija izaberite Panels ↵ Camera.
2. Kliknite blizu ivice parcele u jugoistočnom delu brvnare. Kao vodič može da posluži
kocka sa pogledom. Nakon toga, ponovo pomerite kursor.
Kao što se vidi na slici 17.7, sada kamera ostaje na mestu, a sa kursorom se pomera
meta. Položaj mete definiše orijentaciju kamere, a konus koji polazi od kamere
pokazuje polje pogleda, odnosno ugao koji se vidi kroz sočiva kamere.
Meta
Konus vidljivog polja
Kamera
SLIKA 17.7 Postavljanje kamere na crtež
3. Isključite sve fiksne kriterijume za hvatanje karakterističnih tačaka objekata, a zatim

kliknite na sredinu verande. Tu će se postaviti meta. Kamera će privremeno nestati, a
AutoCAD čeka da pomoću kursora i sa komandne linije unesete sledeću vrednost.
4. Unesite N↵ ili izaberite Name. Ovim se aktivira opcija Name. Na komandnoj liniji
unesite Cam Southeast↵↵. U prostoru za crtanje će se ponovo pojaviti kamera.
5. Napravite još jednu kameru koja brvnaru posmatra iz severozapadnog ugla parcele, a
metu postavite na sredinu brvnare. Ime kamere treba da bude Cam Northwest.
SAVET Kameri bi uvek trebalo davati opisno ime, tako da se kasnije, ako na crtežu postoji
više kamera, lakše može da pronađe traženi pogled. Ime kamere može da se promeni
pomoću palete Properties.
6. Pomoću kocke sa pogledom promenite tekući pogled tako da se tačka posmatranja

postavi na jugoistoku i malo iznad brvnare (slika 17.8).
SLIKA 17.8 Pogled na brvnaru sa jugoistoka i malo iznad
7. Izaberite kameru Cam Southeast. Prikazaće se konus vidljivog polja i čvorovi.

Otvoriće se i okvir za dijalog Camera Preview.
U ovom okviru za dijalog se prikazuje pogled iz kamere sa jednim od raspoloživih
vizuelnih stilova (slika 17.9). Podrazumevani vizuelni stil je 3D Wireframe i mi
ćemo ga ovde koristiti.
8. Postavite kursor iznad čvora u centru kamere. Prikazaće se savet sa tekstom Camera
Location. Kliknite čvor, a zatim pomerite kameru za 5‘ (1524 mm) naviše u smeru Z
ose, otprilike do nivoa očiju. Možda ćete morati da još jednom kliknete čvor, da bi se
okvir za dijalog Camera Preview osvežio.
SLIKA 17.9 Kada se izabere kamera prikazuju se njeni čvorovi i okvir za dijalog Camera Preview.
SAVET Da biste zadržali trenutnu lokaciju kamere po X i Y osi, unesite @0,0,5‘ da biste
pomerili kameru za 5‘ u smeru Z ose.
9. Izaberite čvor Camera Target i pomerite ga za 7‘ (2130 mm) u smeru Z ose.

Podizanje mete će u prozor za prethodni pregled ubaciti veći deo brvnare.
10. Pritisnite Esc da biste poništili izbor kamere, a zatim izaberite kameru Cam
Northwest. Pomerite je za 30‘ (9150 mm) u smeru Z ose da biste dobili pogled na
strukturu sa veće visine.
Nakon toga, podesite pogled kako god želite. Ovo možete da radite pomeranjem
kvadratnog čvora Target Location, ili trougaonog čvora Lens Length/FOV.
11. Izaberite karticu View, a zatim kliknite dugme Named Views, da biste otvorili
View Manager. U prozoru Views proširite stavku Model Views i primetićete
da se u listi sada prikazuju i dve kamere, kao što je prikazano na slici 17.10.
SLIKA 17.10 Okvir za dijalog View Manager sa prikazane dve nove kamere
12. Iz liste izaberite Cam Southeast, a zatim kliknite dugme Set Current. Nakon toga,
izaberite OK. Prostor za crtanje će se promeniti tako da se prikaže scena koja potiče
od izabrane kamere, kao što je prikazano na slici 17.11.
SLIKA 17.11 Brvnara kad se posmatra pomoću kamere Cam Southeast

Definisanje šeme osvetljavanja 921
Definisanje šeme osvetljavanja

Bez dobro osmišljene šeme osvetljavanja, scena će izgledati monotono i neće vam se svideti.
U narednim odeljcima ćete dodati svetlo koje predstavlja sunce, a zatim i dodatno svetlo koje
će sceni dati ambijentalno osvetljenje.
Definisanje izvora svetlosti

U AutoCAD-u postoje četiri tipa osvetljenja. Svaki od njih ima svoj način distribuisanja sve-
tlosnih zraka na scenu. Postoje sledeće vrste osvetljavanja:
Point Light (tačkasti izvor) Svetlosni zraci se emituju sa jedne lokacije i šire se prema dru-
gom kraju. Primer tačkastog izvora svetlosti je sijalica, iako svetlost ne putuje u smeru svetlo-
snog uređaja.
Spotlight (reflektor) Kod ovakvog načina osvetljavanja se zraci emituju iz jedne tačke, ali
su ograničeni na konični deo svetlosti koju bi emitovao sličan tačkasti izvor svetlosti. Primeri
ovakvih izvora svetlosti su baterijske lampe i automobilski farovi.
Distant Light (udaljeno svetlo) Kod ovog izvora svetlosti su svetlosni zraci paralelni. Iako
je sunce, tehnički, tačkasti izvor svetlosti, zbog njegove ogromne udaljenosti od zemlje, nje-
govi zraci su skoro paralelni.
Weblight Fotometrijsko svetlo sa realnom distribucijom svetlosti. Ovakvo osvetljenje se
može koristiti zajedno sa distribucijom svetlosti koja dolazi od proizvođača svetlosnih uređaja.
Upotreba podataka koji dolaze od proizvođača može da pomogne da se postigne tačnija pre-
zentacija renderovanih svetlosnih uređaja, nego što se može dobiti tačkastim ili reflektorskim
izvorima svetlosti.
Svaki tip svetlosti ima svoj skup parametara. Sunce je specijalno udaljeno svetlo koje ima
svoja podešavanja, uključujući i definisanje pozicije svetla na bazi geografske lokacije scene,
datuma i vremena, kao i mogućnosti ubacivanja ambijentalnog svetla.
Ovakav tip izvora svetlosti se dodaje pomoću kartice Vizualize, koja se nalazi na traci.
1. Izaberite karticu Render sa trake.
2. U proširenom panou Lights, proverite da li je isključena opcija Default Lighting.
Ako je ova opcija isključena, dugme nema plavu pozadinu kad se iznad njega
postavi kursor. U tom slučaju ne postoji podrazumevano osvetljenje scene.
3. Na panou Sun & Location, na kartici render, proverite status dugmeta Sun
Status. Ova opcija treba da bude uključena (dugme treba da ima plavu
pozadinu).
4. Izaberite dugme Sun Properties, koje se nalazi na desnom kraju panoa Sun &
Location. Otvoriće se paleta Sun Properties, koja je prikazana na slici 17.12.
(Paleta će možda biti vezana za neku od strana prozora AutoCAD-a.)
5. U delu Sun Angle Calculator, podesite Date na 9/25/2010, a Time na 3:00 PM (15
sati) (slika 17.12).
Datum se zadaje tako što se izabere dugme na desnom kraju polja sa datumom i
izabere datum iz kalendara.
SLIKA 17.12 Podešavanje datuma u okviru za dijalog Sun Properties
6. Na panou Sun & Location, na kartici Render izaberite dugme Set Location. Kad
se otvori okvir za dijalog Geographic Location – Define Geographic Location,
izaberite Enter The Location Values, kao metod za definisanje položaja brvnare
(slika 17.13).
SLIKA 17.13 Okvir za dijalog Geographic Location – Define Geographic Location
Okvir za dijalog će se zatvoriti, a otvoriće se okvir za dijalog Geographic Location

(slika 17.14). Ako imate instaliran program Google Earth, možete da izaberete da
uvezete datoteku tipa .kml ili .kmz (datoteke ovog programa) ili da lokaciju uvezete
direktno iz programa Google Earth.
7. Brvnaru možete da postavite na bilo koju lokaciju na svetu. Treba samo da, u ovom
okviru za dijalog, unesete geografsku širinu i dužinu. Na mapi ćete izabrati grad u
kome se nalazi vaša brvnara.
8. Izaberite dugme Use Map, koje se nalazi u gornjem desnom uglu okvira za dijalog.
Otvoriće se okvir za dijalog Location Picker, koji je prikazan na slici 17.15.
9. U padajućoj listi Region, koja se nalazi ispod mape, izaberite region koji želite.
Ispod toga je lista Nearest City, iz koje treba izabrati grad u tom regionu. U ovom
primeru smo koristili region North America i Ričmond.
Na mapi će se iznad Ričmonda pojaviti crveni krstić (ili tamo gde ste vi izabrali).
U padajućoj listi Time Zone se prikazuje tačna vremenska zona, na bazi lokacije
koju ste izabrali (slika 17.15).
10. Izaberite OK da biste zatvorili ovaj okvir za dijalog. Ako se pojavi okvir za dijalog u
kome se postavlja pitanje da li vremenska zona treba da se ažurira, izaberite opciju
Accept Updated Time Zone. Izaberite OK da biste zatvorili okvir za dijalog
Geographic Location.
SAVET Ako vaš grad nije u listi, opciju Nearest Big City možete da ostavite nepotvrđenu
i da onda direktno na mapi pokažete lokaciju ili da na levoj strani okvira za dijalog
Geographic Location unesete geografsku širinu i dužinu.
SLIKA 17.14 Okvir za dijalog Geographic Location
SLIKA 17.15 Okvir za dijalog Location Picker

Uključivanje senčenja
Senčenje daje dubinu i realizam sceni i povezuje objekte sa površinama na kojima se nalaze
ili kojima su blizu. Nad tipovima senki imate priličnu kontrolu. To se ostvaruje pomoću osvet-
ljenja i izborom senki koje se pojavljuju u prikazima. Pomoću kartice Render ste u stanju da
podešavate način na koji se senke prikazuju u prikazima, kao i način njihovog renderovanja.
Kad su senke uključene, AutoCAD ih renderuje pomoću tri različita metoda. To su metodi
simple, sorted i segment. Metod simple je podrazumevani metod i on senke izračunava po
slučajnom principu. Za razliku od njega, metodi sorted i segment izračunavaju senke po redo-
sledu po kojem one padaju. Ova druga dva metoda daju renderovanja višeg kvaliteta, ali po
cenu performansi. Senke tipa segment daju najviši kvalitet renderovanja, ali je za njih potrebno
najviše vremena da se naprave.
Da bismo omogućili da vežbe u ovom poglavlju uradite u razumnom vremenu, mi ćemo se
zadržati na metodu simple (jednostavno). Ne dajte da vas obmane ime ovog metoda. Iako se ne
obavljaju složena izračunavanja, kao kod metoda sorted i segment, ipak se dobijaju renderova-
nja koja su prilično detaljna, a da se pri tom ne narušavaju performanse.
1. Na panou Lights kliknite strelicu usmerenu naniže, koja se nalazi ispod ikone No
Shadows i iz pokretnog menija izaberite opciju Full Shadows, kao što je prikazano
na slici 17.16.
U prikazu će se prikazati aproksimacije senki.
SLIKA 17.16 Izbor opcije Full Shadows
UPOZORENJE Opcija Full Shadows traži da vaša video kartica podržava hardversko
ubrzavanje. Pogledajte stranicu Display Backgrounds and Shadows u datoteci sa pomoći
AutoCAD-a, da biste odredili da li u vašem sistemu postoji ovo ubrzavanje.
2. Izaberite dugme Advanced Render Settings na desnom kraju naslovne linije

panoa Render.
3. Na paleti Advanced Render Settings koja se otvara, idite naniže do padajuće liste
Shadows i proverite da li je opcija Mode podešena na Simple, a Shadow Map na On
(slika 17.17).
4. Zatvorite paletu Advanced Render Settings.
SLIKA 17.17 Podešavanje senčenja na paleti Advanced Render Settings
Prvo renderovanje
Renderovanje je vizuelni rezultat izračunavanja efekata osvetljavanja i materijala, na površi-
nama koje se nalaze na crtežu. Da pogledamo preliminarno renderovanje. Kasnije ćemo dodati
materijale i pozadinu i ponovo renderovati crtež.
1. Sa panoa Render izaberite dugme Render.
Posle nekoliko trenutaka će se otvoriti prozor Render i renderovana slika će
ispuniti prostor za crtanje (slika 17.18). Kao što možete da vidite, desni deo
brvnare nije osvetljen i nalazi se u totalnom mraku.
2. Izaberite dugme Point, sa panoa Lights (možda je ovo dugme sakriveno
ispod nekog drugog dugmeta), a zatim kliknite da biste pokazali mesto gde
treba da se postavi svetlo. Ovo je na zemlji, oko 20‘ (6100 mm)
severoistočno od prednje verande.
SLIKA 17.18 Prvo renderovanje brvnare u prozoru Render
3. Iz kontekstnog menija, koji se prikazuje pored kursora, izaberite opciju Name.

Novom svetlu dajte ime Northeast Ambient (severoistočni ambijent).
Kao i kod kamera, i svetlima bi trebalo da dajete opisna imena.
4. Dva puta brzo kliknite svetlo da biste otvorili paletu Properties. Na ovoj paleti treba
da promenite sledeće:
ff Position Z: 30‘ (9150)
ff Shadows: Off
ff Intensity Factor: 60.000
ff Lamp Intensity: 15,000 Cd
5. Izaberite strelicu usmerenu naniže pored polja Filter Color, a zatim izaberite Select
Color. U okviru za dijalog Select Color, koji se otvara, promenite model boja na
RGB, a u polju Color unesite 252, 250, 212 (slika 17.19).
Ovim ste svetlu dali nijansu svetlo žute boje.
6. Izaberite OK da biste zatvorili okvir za dijalog Select Color, a zatim zatvorite i
paletu Properties.
SLIKA 17.19 Osobine tačkastog izvora svetlosti
7. Ako je potrebno, pređite nazad na pogled Cam Southeast i renderujte scenu još
jednom.
Kao što možete da vidite na slici 17.20, ovog puta senke na desnoj strani brvnare
nisu tako potpune kao što su bile, ali je ceo crtež i dalje prilično mračan. Treba da
dodamo neko ambijentalno svetlo,
8. Otvorite ponovo paletu Advanced Render Settings, a zatim izaberite ikonu upaljene
sijalice, pored opcije Global Ilumination, koja se nalazi u padajućoj listi Indirect
Ilumination (slika 17.21).
Ovim ste na crtež dodali izvesnu količinu ambijentalnog svetla, a da pri tome to
svetlo nije izbledelo.
9. Ovo renderovanje izgleda malo bolje nego prošlo.
Prozor Render zapisuje istoriju prošlih renderovanja, tako da možete da ih
međusobno poredite. Prethodno renderovanje možete da izaberete iz panoa koji se
nalazi na dnu prozora Render. Ako želite da izbrišete neko renderovanje, kliknite ga
desnim tasterom miša i izaberite opciju Remove From The List.
Ako želite, možete da nastavite sa podešavanjem svetla. Za projekte unutrašnjosti,
koji traže renderovanje, treba očekivati da se od ukupnog vremena provedenog u
radu na projektu 15 do 20% potroši na kreiranje šeme osvetljavanja. Za spoljašnje
scene taj procenat je 5 do 10%.
SLIKA 17.20 Renderovanje brvnare nakon ubacivanja drugog svetla
SLIKA 17.21 Uključivanje opcije Global Ilumination
Zgrada izgleda lepo, ali ne bi bilo loše da u pozadini imamo i nešto drugo, a ne samo prazan
ekran. I svetlo bi trebalo još malo podesiti.
Kontrola pozadine kod renderovanja

Evo nekih opcija koje možete podešavati kad birate pozadinu renderovanja:
The AutoCAD background Ovo opcija se koristi kod preliminarnog renderovanja
Another Solid Color Pomoću klizača se može izabrati druga boja.
Gradient Možete koristiti prelaze između različitih boja.
Image Možete da zadate ili izaberete sliku sa bitmapom.
Sun & Sky Background Možete koristiti nebo koje napravi računar. Ova pozadina ima i
opciju uvođenja dodatnog ambijentalnog osvetljenja na scenu.
Mi ćemo ovde da koristimo opciju Sun & Sky Background, zajedno sa opcijom Ilumination.
1. Izaberite karticu View, a zatim kliknite dugme Named Views, koje se nalazi u panou
View. Otvoriće se okvir za dijalog View Manager.
2. Proširite stavku Model Views, a zatim izaberite opciju Cam Southeast.
3. Proširite padajuću listu za stavku Background Override u delu General i izaberite
opciju Sun & Sky, kao što je prikazano na slici 17.22.
SLIKA 17.22 U okviru za dijalog View Manager je izabrana kamera Cam Southeast
Otvoriće se okvir za dijalog Adjust Sun & Sky Background, kao što je prikazano na
slici 17.23.
SLIKA 17.23 Okvir za dijalog Adjust Sun & Sky Background
NAPOMENA Opcije sa pozadinom u vidu neba su dostupne samo ako jedinice

osvetljenja nisu podešene na generičke. Ovo se kontroliše pomoću sistemske promen-
ljive LIGHTINGUNITS. Unesite LIGHTINGUNITS↵2↵ da biste jedinice osvetljavanja
podesili na International. Ako unesete vrednost 1, onda se jedinice podešavaju na
American, a ako ostavite 0 to su generičke jedinice.
4. U delu Sky Properties, promenite opciju Intensity Factor na 3. Nakon toga, proširite
padajuću listu Status i izaberite opciju Sky Background and Ilumination (slika
17.23).
5. Izaberite OK da biste zatvorili okvir za dijalog Adjust Sun & Sky Background.
6. U okviru za dijalog View Manager izaberite dugme Set Current, a zatim izaberite
OK, da biste zatvorili ovaj okvir za dijalog.
7. Sa kartice Render, na panou Render, otvorite paletu Advanced Render Settings. Idite
naniže do grupe Final Gather i proverite da li je opcija Mode podešena na Auto ili
On. Ako je ova opcija podešena na Off, pozadinsko osvetljenje neće raditi.

9. Renderujte scenu. Malo će potrajati dok se obradi ova slika. Primetićete da se prozor
Render dva puta menja. Prvi put je to vrlo gruba slika brvnare, a drugi put je ta slika
oštrija.
Kad se sve završi, ono što se prikazuje u okviru za dijalog render bi trebalo da
izgleda kao na slici 17.24. Slika iz pozadine ne samo da se prikazuje iza brvnare i
zemljišta, već učestvuje i u osvetljavanju scene.
SLIKA 17.24 Renderovana brvnara sa pozadinom tipa Sun &Sky Background i dodatim
osvetljenjem
NAPOMENA Renderovanje je proces koji opterećuje procesor. Nije neuobičajeno da se

tokom procesa renderovanja smanje performanse računara ili da se dodatno uključi ven-
tilator. Da bi se proces renderovanja ubrzao, trebalo bi da AutoCAD uvek bude tekuća
aplikacija i ne bi trebalo da tokom renderovanja računar radi nešto drugo.
Dodavanje materijala
Ubacivanje odgovarajućeg materijala na scenu može bitno da poboljša izgled crteža i da utiče
da osoba koja posmatra crtež bolje uoči veličinu i teksturu. Ovo poglavlje pretpostavlja da ste,
zajedno sa ostalim delom paketa, instalirali i biblioteku materijala koja dolazi sa AutoCAD-
om 2011.
Dodavanje materijala 933
Svojim objektima možete da dodelite materijale iz nekoliko biblioteka koje su ranije naprav-
ljene, a možete i da materijale napravite od početka. Možete i da menjate materijale koji postoje
u pripremljenim bibliotekama. U narednoj vežbi ćete primeniti materijale koji se nalaze u pri-
premljenim bibliotekama AutoCAD-a.
1. Izaberite karticu Render, a zatim kliknite dugme Material Browser, koje se
nalazi na panou Materials. Otvoriće se paleta Materials Browser, koja je
prikazana na slici 17.25.
SLIKA 17.25 Paleta Materials Browser
Paleta Materials Browser je podeljena na dve osnovne oblasti:

ff Document Materials: U gornjem delu palete su prikazani materijali koji su
učitani u tekući crtež. Iznad imena svakog materijala se nalazi i mala sličica koja
pokazuje kako taj materijal izgleda.
ff Libraries: Materijali u AutoCAD-u su podeljeni u niz biblioteka. Sa leve strane
palete se, za svaku biblioteku, prikazuje lista kategorija materijala koje u njoj
postoje. Izbor biblioteke ili kategorije sa leve strane prikazuje materijale koji
pripadaju toj biblioteci ili kategoriji. Ovo se prikazuje kao niz sličica koje se
nalaze sa desne strane palete. Podrazumevanom instalacijom se dobijaju dve
biblioteke. To su biblioteke Autodesk Library i My Materials Library.
2. Materijali se na tekući crtež mogu ubaciti iz bilo koje od biblioteka koje su prikazane
u donjem delu okvira za dijalog Materials Browser.
Ako već nije otvorena, proširite opciju Autodesk Library, koja se nalazi u delu
Libraries. Prikazaće se lista kategorija sa različitim materijalima.
3. Pogledajte kategoriju Wood (drvo), pronađite i sa desne strane palete izaberite
materijal Red Oak Wild Beries (crveni hrast sa divljim bobicama).
Ovaj materijal će biti ubačen u listu Document Materials, koja se nalazi na vrhu
palete Material Browser.
4. Ponovite korake 2 i 3 i učitajte sve materijale koji su dati u tabeli 17.1.
TABELA 17.1 Materijali za brvnaru
Kategorija Ime materijala
Wood Hardwood
Pine Yellow Natural No Gloss
Brick Burgundy 12-inch Running
Glass Blue Reflective
Metal Aluminum Satin Brushed
Miscellaneous Grass Dark Bermuda
Shakes Weathered
Shingles - Asphalt 3-Tab Black
Paint Antique White Flat
Sada su u tekući crtež učitani svi materijali koji vam trebaju za brvnaru. Pre nego što ove
materijale budete mogli da koristite za renderovanje, oni moraju da se dodele objektima na
crtežu. Materijali se mogu pridružiti pojedinačnim objektima, stranicama ili nivoima. Kad god
je moguće, najbolje je da se materijal dodeli nivou, a ne pojedinačnim objektima ili strani-
cama. Ako se poštuje ovakva praksa, onda se modelom može upravljati.
Materijale ćete nivoima na crtežu dodeliti na sledeći način:
1. Ako to već niste uradili, otvorite karticu Render, a zatim proširite pano
Materials da biste mogli da izaberete alat Attach By Layer.
Kad izaberete ovaj alat, otvoriće se okvir za dijalog Material Attachment Options. U
njemu će se prikazati lista materijala i nivoa koji trenutno postoje na crtežu.
2. Okvir za dijalog Material Attachment, koji je prikazan na slici 17.26 je podeljen na
dva dela. Na levoj strani je prikazana lista materijala koji su učitani u tekući crtež, a
na desnoj je prikazana lista nivoa, koji postoje na crtežu. Podrazumevano se svakom
nivou dodeljuje tip materijala Global.
U listi materijala sa leve strane pronađite materijal Red Oak Wild Berries, a u listi sa
desne strane nivo A-DOOR-3DOB.
SLIKA 17.26 Okvir za dijalog Material Attachment Options
3. Prevucite materijal Red Oak Wild Berries sa leve strane, na nivo A-DOOR-3DOB,
sa desne strane. Pogledajte kolonu Material u listi Layer na desnoj strani, da biste
videli da li je taj materijal dodeljen tom nivou.
4. Ponovite ovu proceduru i dodelite materijale svakom od nivoa koji u imenu imaju
3DOB. Ovo treba uraditi u skladu sa tabelom 17.2.
6. Renderujte crtež još jednom. On bi trebalo da izgleda kao na slici 17.27. Primetićete
da se krov odražava u prozoru dnevne sobe.
TABELA 17.2 Dodeljivanje materijala nivoima

Nivo Materijal
A-DECK-3DOB Pine Yellow Natural No Gloss

A-DECK-STRS-3DOB Pine Yellow Natural No Gloss
A-DOOR-THRE-3DOB Aluminum Satin Brushed
A-FLOR-3DOB Hardwood
A-FNDN-3DOB Burgundy 12-inch Running
A-GLAZ-3DOB Blue Reflective
A-GLAZ-SILL-3DOB Pine Yellow Natural No Gloss
A-ROOF-3DOB Shingles - Asphalt 3-Tab Black
A-ROOF-DECK-3DOB Antique White Flat
A-WALL-EXTR-3DOB Shakes Weathered
A-WALL-INTR-3DOB Antique White Flat
C-TOPO-3DOB Grass Dark Bermuda
Napravljen u ranijim vežbanjima
A-DOOR-3DOB Red Oak Wild Berries
SLIKA 17.27 Brvnara je renderovana sa materijalima koji su dodeljeni preostalim

trodimenzionalnim objektima
NAPOMENA Verovatno ste tokom procesa renderovanja primetili male kvadratiće crne
boje, koji su jedan po jedan zamenjeni renderovanim površinama. Ovo ukazuje na to da
AutoCAD koristi renderovanje u nizu. Pre nego što proces renderovanja započne,
AutoCAD određuje redosled obrade kvadrata (nizova). Ovo se radi u cilju maksimalnog
iskorišćenja memorije i povećanja efikasnosti renderovanja.
Podešavanje mapiranja materijala

Mape sa slikama su komponente materijala koje se sastoje od datoteka sa slikama, kao što su
JPEG ili TIFF. Kada neki materijal koristi mapu sa slikama, onda se želi promena boje objekta
(difuzne mape), stvaranje iluzije teksture (udarne mape) ili definisanje transparentnosti povr-
šine (neprovidne mape).
Podešavanje veličine mape

Pojedinačne osobine svih materijala se kontrolišu pomoću palete Materials Browser. Tu se
nalaze kontrole za podešavanje parametara veličine mape, definisanje mape koja se koristi,
kao i nekih drugih karakteristika izabranog materijala.
1. Na kartici Render, izaberite ikonu Materials Browser. Ova ikona se nalazi na panou
Materials.
2. U oblasti Document Materials, na paleti Materials Browser, desnim tasterom miša
kliknite materijal Shakes Weathered i izaberite opciju Edit.
Otvoriće se paleta Materials Editor. U njoj su prikazani detalji izabranog materijala
(slika 17.28).
3. Na paleti Materials Editor, u grupi Generis, kliknite opciju photographic image (slika
17.28).
4. Kada se na paleti Materials Editor izabere neka slika, otvara se paleta Texture Editor,
koja je prikazana na slici 17.29. Proširite grupu Transforms i u grupi Scale pronađite
opciju Sample Size.
U polju Height unesite 2‘4“ (710 mm). Primetićete da se u prozoru za prethodni
pregled, na vrhu ove palete, ažuriraju dimenzije, u skladu sa onim što ste promenili.
5. Zatvorite Texture Editor, Materials Editor i Materials Browser i promenite vizuelni
stil na Realistic.
Ovaj stil prikazuje materijale i mape, kao i promene koje ste izvršili na njima. Sve
ovo se dešava na uštrb performansi sistema (slika 17.30). Ovaj vizuelni stil treba
primeniti samo ako je neophodno.
SLIKA 17.28 Paleta Materials sa izabranim materijalom Shake
SLIKA 17.29 Promena razmere za materijal sa palete Texture Editor

SLIKA 17.30 Pogled na brvnaru sa podešenim vizuelnim stilom Realistic
Ubacivanje teksture
Spoljašnji zidovi brvnare se sastoje, uglavnom, od ravnih površina i nema drugih elemenata
koji bi vodili ka pojavi senki. Opcija Bump Map dodaje vidljivu teksturu, tako što dodaje senke
tamo gde bi se one pojavile ako bi površine imale teksturu. Na delu Maps možete da vidite
da je potvrđena samo opcija Diffuse Maps, što znači da se ne koristi mapa koja bi definisala
providnost i ispupčenja kod materijala. Ove mape ne koriste nikakve informacije o bojama
sa mape sa slikama, ali to ne znači da se ne mogu koristiti mape sa bojama, već jedino da će
AutoCAD koristiti nijanse sive boje, koje su ekvivalentne bojama.
1. Otvorite još jednom paletu Materials Editor (pronađite materijal Shakes Wathered na
paleti Materials Browser).
2. Na paleti Materials Browser potvrdite polje pored grupe Bump.
3. U oblasti Bump izaberite dugme Select Image. Otvoriće se okvir za dijalog Select
Image File. Trebalo bi da se otvori fascikla C:\Program Files\Common Files\
Autodesk Shared\Materials2011\assetlibrary_base.fbm\3\ Mats. Ako to nije slučaj,
pronađite tu fasciklu.
4. Izaberite datoteku Thermal – Mojsture.Shakes.Weathered.jpg. Ovo je ista datoteka
koju smo koristili za difuznu mapu. Nakon toga, izaberite Open.
5. Postavite klizač Bump Ammount na 10 (slika 17.31).
Na slici 17.31 je prikazano kako izgleda renderovana brvnara sa novim parametrima
materijala.
SS
Slika Thermal – Mojsture.Shakes.Weathered.jpg se nalazi i u okviru materijala koji ste preuzeli uz sedamnaesto
poglavlje.
6. Podesite mapiranje i materijale za preostale objekte, a zatim upamtite datoteku pod

imenom 17A-3DMOD5.dwg.
Postoji dovoljno alata i opcija vezanih za materijale u AutoCAD-u da se mogu
ispisati čitava poglavlja. Ovo je bio samo uvod. Neke od karakteristika koje nisu
pominjane su kopiranje mapiranja sa jednog na drugi objekat, primena različitih
mapa na različite površine istog objekta, kao i upotreba neprovidnih mapa.
Preporučujem da se upoznate sa svim mogućnostima materijala u AutoCAD-u.
SLIKA 17.31 Promena količine ispupčenja primenjenih na materijal
Renderovanje u datoteku
Podrazumevano, renderovanje se pravi samo u okviru za dijalog Render. Slika se ne pamti,
osim ako eksplicitno ne saopštite AutoCAD-u da to uradi. Programu možete da prenesete koji
nivo kvaliteta treba da ima ta slika, koja je njena veličina, kao i broj piksela. Pratite sledeće
korake:
1. Vratite se na vizuelni stil Conceptual i pogled Cam Southeast.
2. Sa panoa Render na kartici Render, izaberite dugme Render Output File,
a zatim i dugme Brose For File. Otvoriće se okvir za dijalog Render
Output File.
SLIKA 17.32 Brvnara sa novim parametrima vezanim za materijal
3. Pronađite fasciklu u koju želite da postavite novu datoteku sa slikom, a zatim iz liste
Files Of Type izaberite neki od tipova datoteka koje su podržane. U ovoj vežbi ćemo
izabrati tip TIF, a ime datoteke će biti Cabin Rendering Small.tif (slika
17.33). Izaberite dugme Save.
SLIKA 17.33 Zapisivanje završnog renderovanja brvnare

4. U zavisnosti od tipa datoteke koju ćete u budućnosti da birate, pojaviće se okvir za

dijalog Options, koji je sličan onom sa slike 17.34. U okviru za dijalog TIFF Image
Options, izaberite 24 bits (16.7 milion Colors), proverite da li je potvrđena opcija
Compressed, a zatim izaberite OK.
Naredni put kad budete renderovali crtež, renderovanje će se zapisati na disku u
obliku datoteke, a ime datoteke će se pojaviti u koloni Output File Name u prozoru
Render. Datoteka će biti označena, a tu će biti i oznaka fascikle (slika 17.35).
Datoteke sa satom i čajnikom se ne mogu pamtiti, ali ih možete otvoriti u prozoru
Render, ako kliknete odgovarajuće ime datoteke.
SLIKA 17.34 Okvir za dijalog TIFF Image Options
SLIKA 17.35 Zapisana datoteka na dnu prozora Render
5. U prozoru AutoCAD-a proširite padajuću listu Render Presets i izaberite

Presentation, kao što je prikazano na slici 17.36.
SLIKA 17.36 Izbor opcije Presentations od unapred podešenih renderovanja

6. Proširite pano Render, na njemu proširite padajuću listu Render Output Size i
izaberite opciju Specify Image Size (slika 17.37). Otvoriće se okvir za dijalog Output
Size.
7. U okviru za dijalog Output Size (slika 17.38) podesite širinu (width) na 2000 i visinu
(Height) na 1600, a zatim izaberite OK.
Ovo je rezolucija koja je potrebna za štampanje slike veličine 10“x8“, sa 200 tačaka
po inču (dpi).
SLIKA 17.37 Podešavanje veličine izlaza
SLIKA 17.38 Okvir za dijalog Output Size
8. Izaberite dugme Browse For File. Otvoriće se okvir za dijalog Render Output File.
Datoteci dajte ime Cabin Rendering Large.tif. To treba da bude TIF datoteka sa 24
bita, sa 200 dpi. Izaberite OK.
9. Upamtite crtež, a zatim ponovo kliknite dugme Render i sačekajte dok se ne
renderuje nova slika. Zbog visokog kvaliteta i veličine slike, može se desiti da ovaj
proces prilično potraje.
10. Nakon što se završi renderovanje, u Windows Exploreru pogledajte veličinu datoteke
i u nekom programu za prikaz slika uporedite ove dve slike. Veća datoteka je oštrija
nego manja, ali po cenu povećanog vremena renderovanja.
Ovo je bio kratak uvod u trodimenzionalni svet i renderovanje u AutoCAD-u. Sada ste usme-
reni u pravom smeru i imate dovoljno alata da možete dalje da eksperimentišete. Detaljniju
diskusiju o procesu, uključujući i renderovanje, možete pronaći u knjizi Mastering AutoCAD
2011 and AutoCAD 2011 LT (Wiley, 2010), koju je napisao Džorž Omura. Možete i da posetite
veb sajt ove knjige na adresi www.AutoCADNET.com.
Da li ste naučili:
;; Napravite loft objekte pomoću konturnih linija
;; Napravite i manipulišete kamerama
;; Dodajete sunčevu svetlost na scenu
;; Postavljate tačkaste izvore svetlosti
;; Definišete položaj scene na realnim lokacijama
;; Dodeljujete materijale objektima na crtežu
;; Podešavate mapiranje i obradu površina
;; Renderujete crtež i rezultat upamtite u datoteku, kao sliku

Rečnik
BROJEVI I SIMBOLI Površine se mogu kreirati kao deo tro-

dimenzionalne mreže ili kao procedu-
ralne ili NURBS površine. Vidi još i 3D
3D face Mreža, Proceduralna površina i NURBS
Ravna površina sa tri ili četiri stranice površina.
koja je osnovni deo trodimenzionalne
površine.
A
3D mesh (3D mreža)
Absolute coordinates (Apsolutne
Skup susednih ravnih površina koje koordinate)
zajedno formiraju geometrijski opis povr-
šine koja se prostire u tri dimenzije. Vidi Vrednosti kojima se određuje položaj
još i 3D Površina. tačke u prostoru i to preko njenog rasto-
janja u odnosu na koordinatni početak
(0,0,0) crteža.
3D model (3D model)
AutoCAD-ova datoteka koja sadrži Alias
objekte iz AutoCAD-a, koji se prostiru u
tri dimenzije i predstavljaju komponente Skraćenica za pokretanje komande. On
zgrada ili geometrijske objekte u realnom se sastoji od jednog ili dva slova koja se
svetu. Vidi još i objekat. mogu uneti na komandnoj liniji umesto
pune komande.
3ds Max
Aligned dimension (Poravnate
Program koji se dopunjuje sa AutoCAD- dimenzije)
om i koji je, takođe, delo firme Autodesk.
Pomoću ovog programa možete da krei- Linearne kote koje prikazuju rastojanje
rate i animirate trodimenzionalne scene. između dve tačke. Kotna linija je, kod
ovakvih kota, paralelna sa linijom koja
spaja te dve tačke.
3D surface (3D Površina)
Mreža susednih trodimenzionalnih stra-
nica koje zajedno čine kontinualnu ravan.
945
946 Rečnik
Annotation scale (Razmera Associative hatch pattern

komentara) (Asocijativna šrafura)
Funkcija koja postoji u prostoru modela i u Šrafura koja se automatski ažurira kada se
pokretnim prikazima, koja predstavlja čist promeni oblik površine koja je išrafirana.
odnos razmere, koja se koristi kod određiva- Vidi još i obrasci za šrafuru.
nja veličine objekata komentara, kao što su
tekst i blokovi. Kad su vrednosti LTSCALE Attribute (Atribut)
i MSLDSCALE podešene na 1, razmera
komentara se koristi i za tačno prikazivanje Podatak koji je definisao korisnik, koji se u
tipova linija. okviru definicije bloka čuva kao tekst i unosi
se nakon umetanja bloka. Objekat AutoCAD-
a. Vidi još i objekat.
Angular dimension (Kote za uglove)
Kote koje prikazuju ugao između dve linije ili AutoSnap
ugao koji je obuhvaćen lučnim segmentom.
Osobina AutoCAD-a koja radi sa Object
Snap alatima. Na crtežu se pojavljuju simboli
Angular unit (Ugaone jedinice)
kada se kursor približi mestu na koje se krite-
Jedinice u kojima se prikazuju uglovi. rijum odnosi. Svaki od kriterijuma ima razli-
Mogućnosti su decimalni stepeni, stepeni sa čit simbol. Vidi i Object snap režim.
minutima i sekundama, gradijani, radijani ili
azimut.
B
Application window (Prozor
Baseline dimension (Paralelno
aplikacije)
kotiranje)
Izgled ekrana kad je pokrenut AutoCAD.
Sastoji se od prostora za crtanje i paleta, linije Opcija prilikom kotiranja koja vam omogu-
menija, prozora za unos komandi i statusne ćava da prikazujete više dimenzija u odnosu
linije. Naziva se i grafičkim korisničkim na istu pomoćnu kotnu liniju.
interfejsom (GUI – Graphical User Inter-
face). Vidi i linija menija. Base point (Bazna tačka)
1. Inicijalna referentna tačka za izvestan
Area (Oblast) broj komandi koje služe za promenu
1. Dvodimenzionalni grafički region, objekata. Tu spadaju komande Copy,
omeđen granicom, kao što je polilinija. Move, Rotate, Stretch i Scale.
2. Skup opcija u okviru za dijalog. Vidi još 2. Tačka umetanja crteža, određena preko
i grupa. komande Base.
Associative dimensions (Asocijativne Batch plot (Štampanje u nizu)

kote) Vidi publikovanje.
Kote koje se automatski ažuriraju kada se
promeni veličina objekta koji je iskotiran. Bearings (Azimut)
Vidi geodetske jedinice
Rečnik 947
Bind (Povezivanje) Cascading menu (Kaskadni meni)

Transformisanje datoteke spoljašnje refe- Podmeni koji se pojavljuje pored tekućeg
rence u stalan deo crteža domaćina, odno- menija, kada se izabere strelica na kraju
sno pretvaranje u blok. Vidi još i spoljašnje opcije.
reference.
Coordinate filters (Filteri koordinata)
Block (Blok)
Vidi filteri tačaka.
Vidi referencu na blok.
Command line (Komandna linija)
Block definition (Definicija bloka)
Tekstualni prozor na dnu ekrana u kome
Opis grupe objekata iz AutoCAD-a koji se se prikazuju odzivi komandi. To je mesto
čuvaju zajedno sa crtežom. Čuva se ime, gde vidite šta unosite, ako podatke unosite
tačka umetanja, kao i lista objekata sa crteža. sa tastature. Naziva se i prozorom za unos
komandi. Ako je aktivna opcija Dynamic
Block reference (Referenca na blok) Input, unos na komandnoj liniji se prika-
zuje pored kursora. Vidi još i prozor za unos
Primerak grupe objekata koji su ubačeni na komandi i dinamički unos.
crtež i koji se zasniva na definiciji bloka.
Obično se koristi termin blok.
Command prompt (Odziv komandi)
Boolean function (Bulove operacije) Odziv koji se prikazuje na komandnoj liniji
kad nije aktivna nijedna komanda.
Procedura koja koristi zapremine dva ili više
objekata za kreiranje jednog objekta. Ovo se
Command window (Prozor za unos
radi kombinovanjem ovih objekata, njihovim
oduzimanjem, ili presekom. komandi)
Prozor na dnu korisničkog interfejsa gde se
ByLayer prikazuje odziv i ono što korisnik unosi. Vidi
još i komandna linija.
Osobina da objektu može da se dodeli boja ili
tip linije, tako da ta boja i tip linije zavise od
nivoa kojem objekat pripada. Context menu (Kontekstni meni)
Meni koji se prikazuje u prostoru za crtanje,
obično kad se klikne desni taster miša. Tu se
C prikazuju opcije koje su relevantne za ono što
korisnik u tom trenutku radi.
Cartesian coordinate sistem
(Dekartov koordinatni sistem) Contextual Ribbon tab/panel
2D sistem za lociranje tačaka u ravni. Koriste (Kontekstna kartica/pano na traci)
se horizontalna (x) i vertikalna (y) kompo-
Kartica na traci ili pano na traci, koji se
nenta za lociranje tačke, relativno u odnosu
pojavljuju na traci kao rezultat izbora određe-
na tačku 0,0 ili koordinatni početak.
nih tipova objekata ili pokretanja određenih
komandi.
948 Rečnik
Continued dimensions (Redne kote) Cutting edge (Granica odsecanja)

Opcija prilikom kotiranja koja vam omogu- Uloga koju izvesni objekti mogu da imaju
ćava da postavite redom kote koje su susedne prilikom skraćivanja objekata. Ako je neki
jedna u odnosu na drugu. Glavne kotne linije objekat označen kao granica odsecanja, linije
tih kota su poravnate. ili drugi objekti koji se skraćuju će biti skra-
ćeni do preseka sa tim objektom.
Crosshair cursor (Kursor u obliku
končanice) Cycling (Ciklično)
Oblik kursora koji se sastoji od horizontalne Vidi ciklično kretanje
i vertikalne linije koje se presecaju u svojim
središnjim tačkama. Ovo liči na končanicu
kod nišana. D
Default (Podrazumevana vrednost)
Crossing window (Presečni prozor za
izbor) Vrednost ili opcija na komandnoj liniji koja
se koristi, ako se ništa drugo ne zada. Kod
Alat za izbor objekata, kojim se selek- AutoCAD-a se podrazumevane vrednosti
tuje površina, koja je definisana preko dva pišu u ugaonim zagradama (<>).
suprotna ugla pravougaonika. Svi objekti
koje taj pravougaonik preseca su izabrani.
Vidi još i prozor za izbor. Dimension style (Stil kotiranja)
Skup podešenih vrednosti koje kontrolišu
Curb return (Zaobljeni ivičnjak) kotiranje. Ovaj skup ima svoje ime. Kote
koje se postavljaju na crtež će pratiti vred-
Luk koji definiše radijalni prelaz na preseku nosti koje su podešene u okviru tekućeg stila
između prilaznog puta i ulice. kotiranja.
Current UCS (Tekući UCS) Dimension text (Kotni tekst)

Korisnički koordinatni sistem koji je aktivan Tekst kod kote. On prikazuje vrednost na
na crtežu. On određuje pozitivne smerove x, koju se kota odnosi.
y i z ose.
Dimension variables (Kotne

Cursor (Kursor)
promenljive)
Simbol na ekranu računara, koji se pomera
Grupa promenljivih koje kontrolišu izgled
zajedno sa mišem. Između ostalog, on može
kote u AutoCAD-u.
da ima oblik strelice, kvadratića ili konča-
nice. Vidi još i končanica.
Direct Entry (Direktan unos)
Custom workspace (Korisnički radni Opcija kod zadavanja naredne tačke u nizu,
prostor) kada se kursor koristi za pokazivanje smera, a
preko tastature se unosi rastojanje od posled-
Vidi radni prostor. nje tačke.
Rečnik 949
Docking (Pričvršćivanje) .dwg

Promena položaja palete, tako da se postavi Ekstenzija datoteka i format koji se koristi za
izvan prostora za crtanje. U tom slučaju nema standardne AutoCAD-ove crteže.
preseka sa crtežom ili nekom drugom stav-
kom na ekranu. Dynamic block (Dinamički blok)
Blok koji se, posle umetanja, može menjati,
Donut (Kružni prsten)
tako da dobije neku od unapred podešenih
Zatvorena kružna polilinija, koja je naprav- veličina i oblika. Koristi se za ispunjavanje
ljena pomoću komande DONUT. određenih uslova na crtežu, kao što su pro-
zori sa različitim širinama i visinama. Može
Drawing area (Prostor za crtanje) se podesiti i da se automatski ravna sa geo-
metrijom na crtežu.
Deo ekrana gde se crtaju objekti i prikazuje
vaš crtež.
Dynamic input (Dinamički unos)
Drawing extents (Opseg crteža) Opcija koja, kad je uključena, u prostoru za
crtanje, pored kursora, prikazuje koordinate,
Minimalna pravougaona površina sa istim rastojanje, ugao i odziv. Informacije koje se
proporcijama, kao i prostor za crtanje, koja prikazuju zavise od komande koja se izvr-
okružuje sve objekte koje ste nacrtali. Kada šava. Dugme Dynamic Input na statusnoj
zumirate sa opcijom extents, ta pravougaona liniji kontroliše da li je ova opcija uključena
površina se širi po celom ekranu. ili ne.
Drawing limits (Granice crteža)

E
Prostor na crtežu koji je pokriven mrežom.
Može se definisati od strane korisnika. Čuva
Easting (Istočno)
se kao koordinata donjeg levog i gornjeg Precizna geografska tačka duž x ose, koja
desnog ugla pravougaone površine, koja predstavlja mesto koje je najviše na istoku u
je prekrivena mrežom. Ako je na kartici odnosu na definisan podatak.
Snap and Grid, u okviru za dijalog Draf-
ting Settings, potvrđena opcija Display Grid Edge (Ivica)
Beyond Limits, AutoCAD prikazuje mrežu
na celom ekranu, bez obzira na granice. 1. Ivica 3D površine, 3D stranice ili 3D
mreže.
Drawing units (Jedinice crteža) 2. Ako se zada velikim slovima, onda je to
komanda za kontrolisanje vidljivosti
Interval linearnih mera i mera za uglove koji
ivica 3D površina.
se koristi na crtežu.
Drop-down list (Padajuća lista) Elevation (Elevacija)

Pogled na zgradu koji se dobija ako se gleda
Lista koja se može proširivati i koja se obično
upravno na neki spoljašnji ili unutrašnji zid.
nalazi u okviru za dijalog, na panou trake ili
paleti. Omogućava da korisnik izabere neku
stavku.
950 Rečnik
Entity (Entitet) F
Vidi objekat. Field of view (Polje pogleda)
Ugao koji polazi iz mesta gde je postavljena
Explode (Rastavljanje)
kamera, a koji se vidi kroz njena sočiva.
Komanda kojom se rastavlja grupa objekata.
Ona se može koristiti kod blokova, teksta u Fill (Ispuna)
više linija, polilinija i kota. Rastavljeni tekst
iz više linija postaje tekst u jednoj liniji. Način prikazivanja koji može biti podešen na
Rastavljeni blokovi postaju individualni uključeno ili isključeno. Kada je uključen,
objekti koji su činili blok. kod oblika kao što su polilinije sa debljinom,
2D solid površine i šrafure tipa Solid, prika-
zuju se pune ispune. Kada je isključen, ispu-
External reference (Spoljašnje
njena površina se ne vidi i prikazuju se samo
reference) granice.
Datoteka sa crtežom koja je privremeno pove-
zana sa drugim crtežom i koja može samo da Floating toolbar (Pokretna paleta)
se čita. Naziva se i Xref.
Paleta koja se nalazi u prostoru za crtanje.
Može da se pomera prevlačenjem zaglavlja.
External reference host file (Datoteka
domaćin za spoljašnju referencu)
Floating viewports (Pokretni prikazi)
Crtež sa kojim je povezana spoljašnja
Pravougaoni prozori kreirani u prostoru
referenca.
papira, koji vam omogućavaju da vidite crtež
u prostoru modela.
Extrusion (Izvlačenje)
1. Dvodimenzionalan objekat koji ima Font
određenu debljinu.
Grupa slova, brojeva i drugih simbola koji
2. Trodimenzionalan zapreminski objekat imaju zajedničke karakteristike i izgled.
(sa šest strana, prednjom, zadnjom,
levom, desnom, gornjom i donjom) ili Freeze (Zamrzavanje)
trodimenzionalan površinski objekat,
koji je kreiran preko komande Extrude, Osobina nivoa po imenu Freeze/Thaw, koja
izvlačenjem 2D oblika po nekoj putanji kontroliše vidljivost objekata koji se nalaze
koja je obično upravna u odnosu na 2D na nekom nivou i određuje da li AutoCAD
oblik. Ako koristite opciju Path proračunava geometriju objekata za vreme
komande Extrude, izvlačenje ne mora da regeneracije. Vidi još i nivo.
bude upravno u odnosu konturu.
Rečnik 951
G aktivirate prvu od komandi koje stoje na ras-

polaganju. Kroz ostale komande se ciklično
Geometric tolerancing (Geometrijske krećete uz pomoć razmaknice ili desnog
tolerancije) tastera miša i pomoćnog menija.
Tip kotiranja kod kojeg se prikazuju varija-
cije koje su moguće u proizvodnji, kao što su Group (Grupa)
upravnost, koncentričnost ili cilindričnost. 1. Skup objekata sa zajedničkim imenom,
slično sa referencom bloka, osim što se
Ghosting (Iscrtavanje tačkastim ovi objekti mogu uključiti ili isključiti.
linijama) 2. Grupa povezanih kontrola u okviru za
Izgled objekta kada je izabran. dijalog, odvojenih okvirom.
Glazing (Zastakljivanje)
H
Arhitektonski termin koji se koristi za pro- Hatch (Šrafura)
zore na zgradi.
Vidi obrazac za šrafiranje.
graphical user interface (Grafički
korisnički interfejs) Hatch patterns (Obrasci za šrafiranje)
Vidi prozor aplikacije Skupovi linija, tačaka i drugih oblika koji
popunjavaju neku zatvorenu površinu.
Graphics window (Grafički prozor)
Hatch pattern origin (Početak
Vidi prozor aplikacije. šrafiranja)
Tačka na crtežu od koje počinje šrafura.
Grid (Mreža)
1. Alat za pomoć koji se sastoji od tačaka Header (Veznik)
koje su ravnomerno raspoređene po
prostoru za crtanje. Horizontalni potporni element koji se prostire
iznad otvora za vrata ili prozor.
2. Niz horizontalnih i vertikalnih linija na
planu sprata kojima se lociraju osnovni
strukturni elementi zgrade, kao što su Host file (Crtež domaćin)
stubovi i zidovi. Naziva se i mreža Vidi Crtež domaćin za spoljašnje reference.
stubova ili strukturna mreža.
Hiperlink
Grips (Čvorovi)
Elektronska veza između objekta u
Alat za uređivanje koji vam omogućava pozi- AutoCAD-u i nekih drugih mesta. To drugo
vanje pet različitih komandi za modifikaciju mesto može biti drugi crtež, Word dokument,
izabranih objekata. Pri selektovanju obje- veb sajt itd.
kata, pre toga ne morate da pokrenete nijednu
komandu. Kada su čvorovi uključeni, na
izabranim objektima se prikazuju mali kva-
dratići. Ako kliknete neki od tih kvadratića,
952 Rečnik
I L
Icon (Ikona) Large format (Veliki format)
Jedna od malih sličica koje se nalaze na paleti Obično se definiše kao papir čija veličina pre-
ili traci. Kada se iznad nje postavi kursor, ona lazi 11“ x 17“.
dobija izgled slike sa dugmetom.
Lateral tolerance (Lateralne
Implied windowing (Implicitni tolerancije)
prozor)
Prihvatljivo odstupanje od dimenzije i pozi-
Početak izbora, tako što se izabere prazan tivna ili negativna vrednost.
prostor na crtežu i napravi običan ili presečni
prozor. Layer (Nivo)
Alat za organizaciju crteža, koji se ponaša kao
Insertion point (Tačka umetanja)
providni list papira kod klasičnog crtanja. Nivoi
Referentna tačka koja je deo bloka. Koristi mogu da imaju dodeljene boje i tipove linija, a
se za postavljanje bloka prilikom njegovog može im se podešavati i vidljivost. Svi objekti
umetanja na crtež. Prilikom umetanja je ova u AutoCAD-u se nalaze na nekom nivou.
tačka vezana za kursor. Kada je blok jed-
nom ubačen, tačka umetanja se može izabrati Layout (Radni list)
preko kriterijuma Insertion Point.
Opcioni interfejs koji pomaže korisniku pri-
likom podešavanja crteža za štampu. On
Isometric view (Izometrijski pogled)
se nalazi „iznad“ prostora modela, u kojem
Pogled na 3D objekat kod kojeg sve linije, se crtež nalazi. Sadrži tablicu, napomene,
koje su paralelne na objektu ostaju paralelne. razmeru kao i druge pomoćne informacije.
Vidi još i prikaz u perspektivi. Korisnik vidi svoj crtež kroz otvore koji se
nazivaju prikazima. Jedan crtež može imati
više radnih listova, po jedan za svako štam-
J panje tog crteža. Ovaj interfejs se ponekad
naziva prostorom papira.
Jamb (Dovratak)
Površina koja formira vrh ili stranu kod Leader (Vodeća linija)
otvora za vrata i prozora na zidu. Napomena kod kotiranja koja sadrži opis ili
instrukcije, koje su tom linijom povezane sa
Justification point (Tačka ravnanja) nekim objektom sa crteža.
Referentna tačka na liniji kod teksta u jednoj
liniji ili kod tela teksta u više linija, koja se Limits (Granice)
ponaša kao tačka umetanja kod bloka. Vidi granice crteža.
Linetype (Tip linije)

Stil za liniju. Postoje isprekidane, pune, tač-
kaste linije i sl.
Rečnik 953
Linetype scale (Razmera tipa linije) Mirror line (Linija preslikavanja)

Numerička vrednost koja se koristi kod linija Zamišljena linija oko koje se objekat presli-
koje nisu kontinualne, a kojom se podešava kava komandom Mirror.
razmak između crtica, kao i veličina crtica.
Kod AutoCAD-a postoje globalna razmera Model space (Prostor modela)
za tip linije, koja se odnosi na sve linije koje
nisu kontinualne, dok se individualna raz- Deo crteža koji sadrži linije i tekst, koji pred-
mera može primeniti na jednu ili više izabra- stavljaju građevinu ili objekte koji su krei-
nih linija. Definiše se pomoću promenljivih rani, za razliku od napomena i tablica, koji se
LTSCALE, MSLTSCALE i PSLTSCALE. nalaze u radnim listovima.
Lineweight (Debljina linije) Mtext

1. Osobina nivoa koja se nalazi u Layer Vidi tekst u više redova.
Properties Manageru. AutoCAD nudi 24
debljina linija, koje se kreću od 0.00” do Multileader (Višestruka vodeća linija)
0.083”.
Slično vodećoj linijom, sa dodatnom opcijom
2. Osobina u tabeli sa stilovima u za kontrolu teksta i mogućnošću kreiranja
datotekama .ctb ili .stb, koja definiše dodatnih vodećih linija, koje funkcionišu kao
debljinu linije na bazi boje ili osobine jedan objekat. Vidi vodeća linija.
stila štampanja, koji su definisani u
Layer Properties Manageru.
Multiline text (Tekst u više redova)
Tip teksta kod kojeg se celo telo teksta sma-
M tra jednim objektom. Obično se naziva Mtext,
i može se menjati na isti način koji se kori-
Mapping (Mapiranje) sti kod programa za obradu teksta. Pojedini
karakteri i reči kod ovog teksta mogu da
Metod koji se koristi za projektovanje mape
imaju različite visine slova, fontove kao i
sa slikom na površinu nekog objekta.
boje. Kotni tekst je ovog tipa. Kada se rastavi,
Mtext postaje običan tekst u jednoj liniji.
Menu bar (Linija menija)
Skup padajućih menija koji se nalaze na vrhu
prozora aplikacije. Ovi meniji su podrazu-
N
mevano prikazani samo u klasičnom radnom
prostoru AutoCAD-a. Vidi još i traka. Named view (Pogledi sa imenima)
Pogled na crtež koji je zapisan pod nekim
Mirror imenom, tako da kasnije može brzo da se
postavi na crtežu.
Komanda kojom se kreira kopija izabranog
objekta, koji je preslikan oko zadate linije, da
bi se dobila slika u ogledalu tog objekta. Northing (Najsevernije)
Precizna geografska tačka duž x ose, koja
predstavlja mesto koje je najviše na severu u
odnosu na definisan podatak.
954 Rečnik
NURBS površina Orthogonal drawing (Ortogonalni

Trodimenzionalna površina, koja nije vezana crtež)
za objekte od kojih je napravljena, već ima Sistem napravljenih pogleda kod kojeg se u
kontrolna temena, pomoću kojih se može svakom pogledu prikazuje različita strana
menjati njen oblik. Vidi i trodimenzionalna zgrade. Postoje, na primer, pogled odozgo,
površina. spreda, sleve i zdesne strane.
O Ortho mode (Ortho režim)

Opcija koja može da se isključuje ili uklju-
Object (Objekat) čuje. Kada je uključena, prilikom crtanja
objekata mogu da nastaju samo horizontalne i
Osnovi grafički element AutoCAD-a, koji je
vertikalne linije.
kreiran kao deo crteža. Objekti su, na primer,
linije, lukovi, blokovi ili tekst. Nazivaju se i
entitetima. Osnap
Vidi režim Object Snap.
Object Snap mode (Režim Object
Snap)
Alati za precizno definisanje položaja tačke
P
koja je strategijska tačka nekog objekta. Tu Pan
spadaju krajnja tačka, srednja tačka, centar i
sl. Obično se naziva Osnap. Komanda koja služi za pomeranje po crtežu,
pri čemu se ne menja faktor zumiranja.
Object Snap Tracking (Object Snap
praćenje) Panel (Pano)
Proces tokom kojeg korisnik definiše privre- Vidi panoi trake.
mene tačke ili uglove, koji služe kao vodilje
kursora tokom crtanja. Object Snap Tracking Paper space (Prostor papira)
definiše privremene tačke, a Polar Tracking
Termin koji se ponekad koristi za interfejs
(polarno praćenje) definiše uglove. Vidi i
crteža koji sadrži radne listove. Vidi još i
režim Object Snap.
radni list.
Operand
Path (Putanja)
Jedan od izabranih objekata čija se zapremina
Hijerarhijski prikaz diska, fascikle i podfas-
koristi kod bulovih operacija.
cikli u kojima se čuva datoteka, zajedno sa
imenom datoteke, kao što je, na primer: C:\
Origin (Koordinatni početak) Projects\12345\A-FPLAYO.dwg.
Tačka sa koordinatama 0,0,0 u kojoj se
susreću ose. Perspective view (Prikaz u
perspektivi)
Pogled na 3D objekat kod kojeg se linije, koje
nisu paralelne sa ravni ekrana, vide kao da se
Rečnik 955
seku u daljini, slično kao što se objekti prika- Point filters (Filteri za tačke)
zuju u realnom svetu (autoput u daljini). Vidi
još i izometrijski pogled. Skup alata koji vam omogućavaju da zadate
tačku na crtežu, tako što ćete upotrebiti x, y i
z koordinate neke druge tačke.
Pickbox (Kvadratić za izbor)
Kursor u obliku malog kvadratića, koji se Polar coordinates (Polarne
pojavljuje kada je AutoCAD u režimu za koordinate)
izbor objekata.
Vrednosti za definisanje tačke u prostoru,
koje njen položaj opisuju relativno u odnosu
Pick button (Dugme za pokazivanje) na poslednju pokazanu tačku. Definišu se
Taster miša (obično levi) koji se koristi za pomoću ugla i rastojanja.
pokazivanje tačaka, dugmadi ili stavki iz
menija, a koristi se i za izbor objekata na Polar tracking (Polarno praćenje)
ekranu.
Alat za privremeno ravnanje putanje kur-
sora prema prethodno zadatom uglu. Vidi i
PLAN praćenje.
Komanda koja se koristi za prikazivanje
pogleda odozgo u odnosu na tekući UCS. Polyline (Polinija)
Specijalan tip linije koji, (a) tretira više
Plan view (Plan pogled) segmenata kao jedan objekat, (b) može da
Pogled na crtež kod kojeg se crtež vidi kao da sadrži lukove, (c) može da se pretvori u krivu
je posmatrač u smeru z ose. liniju i (d) može da ima debljinu kod crtanja
u dve dimenzije.
Plat
Polysolid
Crtež koji je pripremljen pomoću zakonskog
opisa parcele ili komada zemlje. Trodimenzionalni objekat koji se crta, kao niz
površina koje su međusobno povezane.
Plot style (Stil za štampanje)
Precision of unit (Preciznost jedinica)
Grupa podešenih vrednosti koje se odnose
na nivoe, boju ili objekat. Ove vrednosti Izbor preciznosti sa kojom će se jedinice za
određuju kako se taj nivo, boja ili objekat merenje linija i uglova prikazivati u prozoru
štampaju. za unos komandi ili kod kotiranja.
Plot style table (Tabela stilova za Procedural surface (Proceduralna

štampanje) površina)
Skup stilova za štampanje koji kontrolišu Trodimenzionalna površina koja zadržava
način na koji se radni list ili crtež štampaju. veze sa drugim objektima, tako da se mogu
Ako se nalaze u datoteci sa ekstenzijom .ctb, menjati kao grupa. Vidi još i trodimenzio-
onda se vrednosti povezuju sa bojama, a ako nalna površina.
se nalaze u datoteci sa ekstenzijom .stb, onda
se u pitanju stilovi za štampanje sa imenima.
956 Rečnik
Prompt (Odziv) listova sa osnovnim crtežom koji se nalazi

ispod.
Tekst na komandnoj liniji koji postavlja pita-
nja ili vam govori koja akcija treba da se
izvrši. Odziv Command: vam govori da tre- Regular window (Običan prozor)
nutno nije pokrenuta nijedna komanda. Alat za izbor, kojim se preko dva dijagonalna
temena pokazuje pravougaonik. Izabrani su
Purge (Čišćenje) svi objekti koji se u potpunosti nalaze u tom
pravougaoniku. Vidi i presečni prozor.
Praksa uklanjanja objekata koji više nisu
potrebni na crtežu. Ovo se obično radi
pomoću okvira za dijalog Purge. Relative coordinates (Relativne
koordinate)
Publish (Publikovanje) Način zadavanja položaja tačke, kojim se
njen položaj definiše u odnosu na posled-
Procedura i komanda koji se koriste za štam-
nju pokazanu tačku, umesto na koordinatni
panje više od jednog crteža ili radnog lista u
početak.
isto vreme.
Rendering (Renderovanje)
R Praksa izračunavanja površina, svetla, mate-
rijala i okruženja koji se koriste kod kre-
Raster image (Rasterska slika) iranja slike. Komanda kojom se ovo radi je
Digitalna slika koja se sastoji od mreže kva- RENDER.
dratnih piksela, koji se čuvaju kao niz ver-
tikalnih i horizontalnih linija. Pikselima se Rise (Uzvišenje)
povećava veličina ako se slika uvećava, što
može da dovede do smanjenja kvaliteta slike, Vertikalno rastojanje od jednog do drugog
tako da se u jednom trenutku mogu videti i stepenika.
pojedinačni pikseli.
Ribbon (Traka)
Redraw Element korisničkog interfejsa na vrhu pro-
Komanda koja služi za osvežavanje prostora stora za crtanje gde se nalazi većina alata
za crtanje ili nekog prikaza, pri čemu se ukla- AutoCAD-a. Traka sadrži panoe trake, kar-
njaju sva grafička iskrivljenja, koja monitor tice i alate trake.
prikazuje prilikom rada.
Ribbon panel (Pano trake)
Regeneration (Regeneracija) Jedan od podelemenata trake, koji sadrži
Proces u kojem se geometrija za objekte, povezane komande i alate.
koji se trenutno nalaze na crtežu, ponovo
izračunava. Ribbon tab (Kartica trake)
Skup komandi organizovanih oko nekog
Registration points (Tačke registracije) posla, kao što komentari, upravljanje crtežom
Kod tradicionalnog crtanja na tabli, ove itd. Svaki skup predstavlja najviši nivo orga-
oznake se koriste za ravnanje providnih nizacije na traci i prikazuje se kao kartica.
Rečnik 957
Ribbon tools (Alati trake) berite objekat. Ovo se radi izborom imena
objekta u okviru za dijalog, koji se otvara.
Pojedinačne ikone, koje se nalaze na pano- Možete i da držite pritisnut taster Shift i raz-
ima trake, koje pokreću komande i obavljaju maknicu i klikćete mišem dok se ne izabere
druge funkcije, kao što su podešavanje trenut- objekat koji vam je potreban. Kad se to desi,
nog stila za tekst ili stila kotiranja. otpustite taster Shift i razmaknicu, a zatim
pritisnite taster ¿.
Rubberbanding (Efekat lastiša)
Prilikom pokazivanja tačaka prikazuje se Selection mode (Režim za izbor)
linija koja spaja poslednju pokazanu tačku i Faza u nekoj komandi u kojoj se zahteva da
končanicu kursora. Ovo prilikom pomeranja korisnik izabere objekte i pri tome napravi
kursora izgleda kao lastiš. skup izabranih objekata, koji će se dalje
menjati ili će se sa njima raditi nešto drugo u
Run (Staza) zavisnosti od same komande.
Rastojanje koje definiše širinu stepenika.
Selection set (Izabrani skup)
Running Object Snap (Fiksni kriterijumi Objekat ili grupa objekata koji su bili izabrani
za izbor tačaka) radi modifikacije ili koji su izabrani u toku
procesa modifikacije.
Object Snap režim koji je podešen da stalno
radi.
Selection window (Prozor za izbor)
S Alat za izbor objekata kojim korisnik kreira

pravougaoni prozor u prostoru za crtanje.
Objekti u njemu mogu da se biraju na dva
Scale factor (Faktor razmere) načina, u zavisnosti od toga da li je u pitanju
Broj koji predstavlja odnos razmere. Na pri- presečni prozor ili običan prozor.
mer, 48 je faktor razmere za razmeru 1/4”=1’-
0”. Vidi još i razmera komentara. Shakes (Drvene ploče)
Šindra koja se obično pravi odsecanjem rav-
Screening (Ekranizacija) nih drvenih ploča na dužinu od nekoliko inča.
Izražava se kao procenat crne boje. Osobina
tabele stilova za štampanje koja simulira Sheet set (Skup listova)
transparentnost, smanjenjem broja tačaka
koje se koriste da ispune region. Vidi još i Skup crteža, posebno kod kartica sa radnim
transparentnost. listovima, zajedno sa informacijama kao što
su zaglavlje, koji se čuvaju u okviru crteža
sa ekstenzijom .dst. Koriste se u Sheet Set
Selection cycling (Cikličan izbor) Manageru.
Procedura za izbor konkretnog objekta koji
se poklapa sa drugim objektima. Da biste Sheet Set Manager
izabrali konkretan objekat, uključite režim
Selection Cycling sa statusne linije i pokažite Poseban interfejs za kreiranje, upravljanje i
objekat koji želite da izaberete. Nakon toga, štampanje crteža. Postoji samo u AutoCAD-u
iz kontekstnog menija koji se prikazuje iza- (ne i u verziji LT).
958 Rečnik
Single-line text (Tekst u jednoj liniji) Surveyor’s units (Geodetske jedinice)

Tekstualni objekat kod kojeg se svaka linija Jedinice za merenje uglova kod kojih vredno-
teksta tretira kao zaseban objekat, sa svojom sti uglova odstupaju od čistog severa ili juga,
posebnom tačkom ravnanja, bez obzira da li prema istoku ili zapadu.
je u pitanju rečenica, reč ili slovo.
Small format (Mali format) T

Listovi papira veličine 11“x17“ i manji. Table (Tabela)
Matrica sa informacijama koje su uređene
Snapbase kao radni list. Obično se daju na građevin-
Komanda (i opcija) koja se koristi za reseto- skim ili mašinskim crtežima i sadrže podatke
vanje početka šrafure. Podrazumevana vred- koji su postavljeni u kolonama i vrstama, koji
nost je 0,0,0. su odvojeni linijama.
Snap mode (Snap režim) Template drawing (Šablonska

datoteka)
Opcija koja može da se isključuje i uključuje,
a kojom se kursor tera da ide po mreži, koja Crtež koji je podešen da služi kao format
je obično poravnata sa mrežom na ekranu. za novi crtež. Ovo korisniku omogućava
Ovo vam omogućava da crtate rastojanja da novi crtež počne sa unapred podešenim
koja predstavljaju umnoške rastojanja mreže. parametrima.
Kada je rastojanje mreže podešeno na 0,
mreža je poravnata sa vrednošću koja je Temporary tracking points
podešena za Snap. (Privremene tačke za praćenje)
Privremene tačke koje se koriste kod opcije
Soffit (Donja površina svoda)
Object Snap Tracking.
Donja površina krova, koja ide od spoljašnje
ivice krova nazad do zida. Text style (Stil za tekst)
Skup podešavanja koja kontrolišu izgled tek-
Solid (Telo)
sta, a koja su zapisana pod nekim imenom, u
1. Ime šrafure koja površinu ispunjava okviru crteža. Tekst koji se postavlja na crtež
nekom bojom. ima podešavanja koja odgovaraju tekućem
stilu.
2. Trodimenzionalni objekat u AutoCAD-u
koji ima osobine slične onima koje ima
pun blok od materijala. Te osobine su Thaw (Odmrzavanje)
masa, centar gravitacije, gustina itd. Osobina nivoa po imenu Freeze/Thaw koja
kontroliše vidljivost objekata koji se nalaze
Stud (Klin) na nekom nivou i određuje da li AutoCAD
proračunava geometriju objekata za vreme
Mali uspravni komad drveta ili metala koji
regeneracije. Vidi još i nivo.
se koristi kod učvršćivanja zidova. Obično se
radi sa veličinom od 2“x4“ ili 2“x6“, dok mu
dužina odgovara visini zida.
Rečnik 959
Thickness (Debljina) U
Rastojanje za koje je 2D objekat izvučen u
smeru, koji je upravan na ravan, u kojoj je UCS
objekat nacrtan. Ovo nije pravi trodimenzi-
Vidi korisnički koordinatni sistem.
onalni objekat, već samo dvodimenzionalni
objekat, koji je projektovan na z osu. Vidi još
izvlačenje. UCS icon (UCS ikona)
Ikona sa dve strelice u donjem levom uglu
Tiling (Popločavanje) prostora za crtanje, koja ukazuje na pozitivne
smerove x i y osa. Kod 3D pogleda, na ikoni
Ponavljanje neke slike na površini nekog
je prikazana i z osa.
objekta.
User Coordinate system - UCS

Toolbar locking (Zaključavanje
(Korisnički koordinatni sistem)
paleta)
Definicija orijentacije x, y i z ose u prostoru,
Karakteristika kojom se paleta može privre-
relativno u odnosu na 3D objekte ili u odnosu
meno fiksirati na nekoj poziciji na ekranu,
na svetski koordinatni sistem. UCS može da
tako da ne može slučajno da se pomeri.
se upamti pod nekim imenom i da se kasnije
ponovo postavi na crtež.
Tracking (Praćenje)
Vidi Object Snap Tracking User-defined pattern (Obrazac koji je
definisao korisnik)
Transparency (Transparentnost) Korisnički definisan obrazac, koji se definiše
Osobina koja se može dodeliti nivoima ili pomoću panoa Properties, koji se nalazi na
objektima, tako da se kroz njih mogu da vide kontekstnoj kartici Hatch Creation, na traci.
drugi objekti. Podrazumevano svi objekti
imaju transparentnost podešenu na 0, tako
da su potpuno neprozirni. Što je veći broj, to V
se jasnije može videti objekat koji se nalazi
ispod. Vidi još i ekranizacija. Vector image (Vektorska slika)
Grafika koja se skladišti pomoću geome-
Trasparent command (Transparentna trijskih primitiva, kao što su linije i lukovi,
komanda) koji se zasnivaju na matematičkoj poziciji i
dužini. Pošto se linija čuva kao čista linija, sa
Komanda koja se može izvršiti u toku rada početnom i krajnjom tačkom, nema gubitaka
neke druge komande, bez preklapanja sa kad se menja razmera vektorskih slika.
njom. Takve su, na primer, komande Zoom
i Pan.
Vertical product (Vertikalan
proizvod)
True ratio (Čisti odnos)
Bilo koji proizvod Autodeska, kao što je
Količnik dva broja koji definiše razmeru, tj. AutoCAD Architecture i AutoCAD Civil 3D,
broj jedinica koje su predstavljene jednom koje pre svog imena imaju prefiks AutoCAD.
jedinicom. Vidi faktor razmere. Svaki od proizvoda sadrži sve alate iz
960 Rečnik
AutoCAD-a, koje proširuje dodatnim alatima Workspace (Radni prostor)

i komandama, koji su specifični za određenu
industrijsku granu. Postavka paleta, menija i paleta sa alatima
u grafičkom prozoru, koja može imati ime,
može se zapisati i proglasiti tekućim, ako se
View (Pogled) izabere Tools † Workspaces.
Slika tekućeg crteža iz perspektive, koju je
definisao korisnik, a koja se prikazuje na World Coordinate Sistem (Svetski
ekranu ili u prikazu. Pogledi mogu da imaju koordinatni sistem)
ime, mogu da se pamte i da se kasnije ponovo
prikazuju. Podrazumevani korisnički koordinatni sistem
za sve nove crteže, kod kojeg je pozitivan
smer x i y ose udesno i naviše, respektivno,
ViewCube (Kocka sa pogledom) a pozitivan smer z ose ide prema korisniku i
Uređaj za navigaciju koji se koristi za prelaz upravan je na ravan ekrana.
između standardnog, izometrijskog i slobod-
nog pogleda u trodimenzionalnom okruženju. Wysiwyg
Akronim za “ono što vidiš je ono što dobi-
Viewport (Prikaz) jaš“. Ovaj opis se primenjuje na slike pret-
Prozor kroz koji korisnik može da vidi svoj hodnog pregleda, koje prikazuju tačno ono
crtež ili neki njegov deo. Obično su pra- što se dobija i prilikom štampanja.
vougaoni, ali ne moraju uvek biti. Postoje
dve vrste prikaza: vezani i pokretni pro-
zori. Vezani prozori se koriste kod prostora X
modela. Pokretni prozori se koriste u prostoru
papira. Xref
Vidi spoljašnja referenca
Visual style (Vizuelni stil)
Jedna od deset varijacija opcije koja kon- XY plane (XY ravan)
troliše izgled trodimenzionalnog pogleda. 2D ravna površima, definisana preko x i y
Moguće opcije su: 2D Wireframe, Concep- ose, koja je, kod novog crteža, paralelna sa
tual, 3D Hidden, Realistic, Shaded, Shaded ekranom.
with Wireframe, Shades of Gray, Sketchy,
3D Wireframe i X-Ray. Nalazi se na panou
View na traci, kad se radi u tri dimenzije. Z
Zoom
W
Ime komande sa nekoliko opcija, koje omo-
Wireframe (Kontura) gućavaju korisniku da poveća ili smanji svoj
pogled na tekući crtež, ili na prikaz.
Način predstavljanja 3D objekta sa linijama
koje predstavljaju preseke. Ravni koje su
definisane pomoću ovih linija, koriste se za
predstavljanje elemenata zgrada, mašinskih
delova.
Indeks
BROJEVI I SIMBOLI Alat Favorites, 10

Alat Helix, 905
‚ (oznaka stope), 84, 113 Alat Horizontal Contraint, 2Points, 215
* (zvezdica), kao džoker znak, 440 Alat Layer Walk, 293–296
.dgn datoteke, kao spoljašnje reference, 670 Alat Loft, 905, 908, 912–915
.dsd (Drawing Set Description) datoteka, 825, 826 Alat Network, 908
.dst datoteke, 728, 785, 817 Alat Object Snap Tracking, 12, 176
.dwf datoteke Kao spoljašnje reference, 670 Alat Off, 569
Nasuprot datotekama tipa .dwfx, 828–829 Alat Offset, kod modeliranja u tri dimenzije, 909
Publikovanje, 828 Alat Patch, 909
Štampanje u, 699, 781 Alat Planar, 908
.pdf datoteke Kao spoljašnje reference, 670 Alat Planar Surface, 904
.pdf datoteke Publikovanje u, 828 Alat Press/Pull, 905
.pdf datoteke, 785 Alat Radius, 219
< (manje od), kod unosa uglova, 49 Alat Revolve, 904, 908
<> kod preklapanja kota, 641 Alat Revolved Mesh, 906
3D polilinija, 858 Alat Ruled Mesh, 906
Simbol @ (at) kod unosa relativnih koordinata, 48, 226 Alat Sweep, 905, 908
Simbol at (@) kod unosa relativnih koordinata, 48 Alat Tabulated Mesh, 906
Simbol manje od (<), kod unosa uglova, 49 Alat Vertical constraint, 215–216
Simbol munje na blokovima, 361 Alat za rotaciju u tri dimenzije, 861, 862, 863
Simbol upaljene sijalice u Layer Properties Manageru, 279 Alati trake, 18, 21–23
Prikaz, 20
A Alati za izbor, kontrola prikazivanja, 52–53
Alati za modeliranje mreža, 906–907
Action Recorder, 298–301 Alati za površinsko modeliranje, 907–909,
Imena akcija, 299 Alias komandi, 34
Adaptivna mreža, 81 Ambijentalno svetlo, 928
Akcije, nasuprot dinamičkim blokovima, 473–477 Američki nacionalni CAD standard,
Aktivan crtež, 347 kod numerisanja listova, 726
Alat 3D Rotate, 861, 862, 863 Američki nacionalni institut za standarde, 561
Alat Blend, 909 Američki nacionalni standard, 94
Alat Bring To Front, 22 Američki nacionalni standard za imena nivoa, 244
Alat Circle, 213–214 ANSII obrasci, 561
Alat Copy, posetnica, 23 Apsolutne koordinate, nasuprot relativnim, 48
Alat Edge Mesh, 906 Arhitektonske jedinice, 75, 95, 602
Alat Edit Reference In-Place , 750–751 I direktan unos rastojanja, 114
Alat Extrude, 908 Nivo preciznosti, 76
961
962 Indeks
Oznaka stope (‚), 84

Podešavanje kota za uglove, 603 B
Podešavanje linearnih kota za, 603 Balon sa obaveštenjem, za završeno štampanje, 815
Arhitektonski crteži Baze podataka, popuna na osnovu vrednosti atributa, 468
Blokovi u, 308 Bazna tačka
Razmera za, 77 Kod bloka sa zaglavljem, 703
Šabloni, 416 Kod komande STRETCH, 198
Arhitektonski konstrukcioni dokumenti, tabele u, 485 Biblioteke materijala, 933
Asocijativna šrafura, 559, 580 Block Attribute Manager, 467
Atributi Block Editor, 313, 314, 343, 345, 704
Blok sa informacijama o listovima za definicije, 713 Blok Drawing Title, izbor iz DesignCentera, 751
Blokova, 439, 445–446 Blok komentara, 440
Podešavanje, 450–471 Samopodešavanje, 447
Umetanje, 446–448 Blok sa informacijama o listu, 713–714, 721
Definicija, 443–444 Blokovi, 296, 308; vidi još i dinamički blokovi
Bloka zaglavlja, 709–713 Komanda EXPLODE za, 343
Kod mreža, 440–450 Konverzija u .dwg datoteke, 360
Kreiranje tabela na osnovu, 497–503 Kreiranje palete sa, 583
Normalno stanje, 470 Opcije za objekte koji se koriste u, 320
Potreba za regeneracijom, 468 Paleta Properties za, 325–326
Promena, 464–465 Prevlačenje iz DesignCentera , 355
Alati za, 466–467 Promena faktora razmere, 338–339
Režim Invisible za vrednosti, 453 Pronalaženje na crtežu, 322–324
Upotreba za, 471–472 Revizija, 343–346
Uređivanje teksta, 449–450 Sa atributima, 439, 445–446
Vidljivost, 467–471 Podešavanje, 450–471, 453
Višestruki kod blokova, 454–459 Promena, 723
Attachment i overlay, 674–676 Umetanje, 446–448
AutoCAD Višestruki atributi, 454–459
Deoba informacija između verzija, 29 Tačka umetanja za, 312
Ekran Welcome, 2–3 Umetanje, 315–319
Interfejs, nasuprot AutoCAD-u LT, 1 Rotacija tokom, 333–335
Pokretanje, 2–9 Sa informacijama o prostoriji, 459–462
Programa za uključivanje kupaca, 4 Za prozore, 332–343
Radionice New Features Workshop, 3, 4 Za prozore, 327–331, 329
Tradicionalne boje, 253–254 Za vrata, 308–320
Zatvaranje, 25, 93 Unutrašnja, 317–319
AutoCAD Architecture, 2 Boja
AutoCAD Civil 3D, 2 Dodeljivanje nivou, 243, 249–252
AutoCAD LT Končanice kursora, 17
Itnerfejs, nasuprot AutoCAD-u, 1 Kursora, 15–16
Kreiranje lista sa planom, 725–727 Objekata, pano Quick Properties za promenu, 267
Manuelno ažuriranje bloka sa zaglavljem, 764 osnap markera, 225
Odsustvo parametarskog crtanja, 210–211 Pozadine crteža, 6
Odsustvo Sheet Set Managera, 725 Proglašavanje tekuće, 297
Upravljanje skupom dokumenata, 766 Režimi, 250
AutoCAD Raster Design, 687 Saveta, 91
Autodesk Design Review, pregled štampanih datoteka u, 816–817 Teksta, 432
Autodesk Impression, 38 Boja pozadine
Automatsko smanjivanje panoa, sprečavanje, 294 I podešavanje boje linija, 248
Azimuti, 659 Prostora za crtanje, promena, 557
Brisanje linija, 51–52
„Brisanje; vidi još i komanda ERASE (E)“
Indeks 963
Nivoa, 256 Filteri tačaka za završetak, 199–202

objekata nakon definisanja bloka, 320 Sa priručjem, 192
Objekata nakon kreiranja bloka, 312 Veznici, 281–283
Reference bloka, 482 Vrata, 133–165
Stanja nivoa, 305 Dvokrilna, 159–165
Broj kopija, podešavane štampanja, 785 Izbor, 269–272
Brvnara Klizna staklena, 150–159
Čišćenje crteža, 495 Obrtna, 133–142
Debljine linija, 806, 807–808 Promena veličine, 148–150
Dodavanje garaže, 166–167 Rotacija, 138, 139
Dodela materijala, 936 Zidovi, 103–133
Kada, 234–235, 236 Čišćenje, 115–118
Krov, 284–289, 293 Kotiranje, 104
Linije nadstrešnice, 292 Linije spoljašnjih zidova, 110–112
Sleme , 292–293 Odsecanje otvora, 124–133
Kuhinja, 202–223 Polilinije za, 104–107
Detalji šporeta, 210 Unutrašnji zidovi, 112–124
Frižider i šporet, 207–220 Završetak unutrašnjih zidova, 122–124
Izbor uređaja, 272–274 Bulova funkcija oduzimanja, 842
Radni list, 203 Bulova funkcija preseka, 842
Ringle šporeta, 213–214 Bulove funkcije, 842, 862
Sudopera, 203–207
Umivaonik, 220–223
Kupatilo, 224–233, 234 C
Izbor uređaja, 272–274 Centimetri, kao alternativne kotne jedinice, 608
Pozicija toaleta i ormarića, 231–234 Centralno ravnanje teksta, 376
Tuš, 225–227, 228 Cikličan izbor, 13, 221, 458, 548
Umivaonik i ogledalo, 228–231 CIP (Customer Involvement Program) (Program za uključivanje
Plan sprata kupaca), 4, 5
Datoteka sa listom, 761–767 Crtači sa perima, 781
Kompletan, 236 Crtanje, 699, 781; Vidi još štampanje
Linije mreže, 392–393, 395 nasuprot štampanju, 715
List Doors, 765–767 Crtež domaćin
List Materials, 764, 765 Promena spoljašnje reference unutar, 682–686
Natpisi sa imenima prostorija, 381–391 Stalno pridruživanje spoljašnje reference, 694–695
Osnovni, 102 Crtež sa rasporedom nameštaja, spoljašnje reference za, 690, 691
Prozori, 327 crteži
Sa nameštajem, 239 Koraci kod čišćenja, 550
Sa zamrznutim nivoima, 310 Naslov tekućeg, 9
Šrafura u, 573–579 Orijentacija, promena, 534
Štampanje samo, 786 Otvaranje pomoću menija aplikacije, 26–30
Pragovi, 174–181, 185 Podešavanje veličine, 79–87
Priprema crteža za štampanje iz radnog lista, 821 Linije mreže, 79–83
Prozori, 339–343 Prelaz iz jednog u drugi otvoreni, 29
Veličina i položaj, 333 Razmera, 551
Renderovanje sa materijalima, 936 Regenerisanje, 724
Sa planom gradilišta, 658 Sa mrežom i skokovitim kretanjem kursora, 87–92
Sa verandama, stepeništem, pragovima, kuhinjom i Sheet Set Manager za kreiranje, 737–740
kupatilom, 174 Tabela sa stilom za štampanje, dodeljivanje, 801–805
Stepenice, 190–195 Ubacivanje postojećih u skup listova, 733–736
U trodimenzionalnom modeliranju,902; vidi još i Velika slova u, 709
trodimenzionalno modeliranje Višestruki, iz jedne datoteke, 243
Verande, 181–185, 195–199 Zapisivanje, 69, 109
964 Indeks
Zatvaranje, 38 Primena kod nivoa, 809–811

Crteži iz građevine Promena jedinica, 810
Kotiranje koordinata za, 632, 634 Za odštampani objekat, 795
Razmera za, 77, 79 Decimalne jedinice, 75, 79, 95
Crtice kod kotiranja, 599 Nivo preciznosti, 76
Crtice na kraju kote, 596 Za uglove, 96
Čarobnjak Data Extraction, 497–501 Dekart, Rene, 44
Čvorovi, 107, 263, 265, 268, 514 Dekartove koordinate, 44
Kod brisanja bloka, 322–323 Relativne, 48, 49, 137
Kod kopiranja objekata, 512–513 Za crtanje oblika, 50–51
Kod teksta za komentare, 384–385 DEM datoteke, 687
Za pomeranje krajnjih tačaka, 288, 289 Deoba informacija između , 349–351
Za razvlačenje linije iskopirane komandom offset, 508 crteža, 346–364
Ćelije u tabeli, stil za, 487, 492 Kopiranih objekata
prevlačenja i puštanja, 346–351
D Sa komandom WBLOCK, 358–359
Umetanje crteža u drugi, 359–360
Datoteka acad.ctb, podešavanja za, 799 „Deoba; vidi još deoba informacija između crteža“
Datoteka acad.lin, 260 Crteža sa korisnicima prethodnih verzija, 29
Datoteka Drawing Set Description (.dst), 825, 826 Design Review, 829
Datoteka monochrome.ctb, 800, 801,803, 813 Pregled odštampanih crteža u, 816–817
Datoteka sa listom za elevaciju, 768–770 DesignCenter, 351–356, 582–583
Datoteke MrSID, 687 Dugme Views, 354
Datoteke sa fontovima sa kompajliranim oblicima (.shx), 372, 374 Izbor bloka sa zaglavljem iz, 751
Datoteke sa fontovima tipa .shx (Compiled Shape), 372, 374 Kartica Folders, 482
Datoteke tipa .ctb, 259 Opcije, 357
Datoteke tipa .dwfx, 785, 816, 817 Prevlačenje blokova sa, 355
Nasuprot datotekama tipa .dwf, 828–829 Sa istaknutim nivoima, 354
Publikovanje u, 828 Sa pogledom Large Icons, 583
Štampanje u, 781 Ubacivanje sadržaja iz, 749–752
Datoteke tipa .dwg, 29 Desni taster miša, 34
Konverzija blokova u, 360 Dijagonalna referentna linija, 542
Stil teksta Standard kao podrazumevani, 372 Dimenziono ograničenje Linear, 218–219
Za palete sa alatima, 584 Dinamički blokovi, 320, 472–485
Datoteke tipa .dwt, 40, 417 Fino podešavanje pomoću palete Properties, 477–480
Datoteke tipa .jpg, kao spoljašnje reference, 670 Ikone, 361
Datoteke tipa .las, 305 Parametri koji se mogu podešavati, 321
Datoteke tipa .plt, 785 Parametri za, 473–474
Datoteke tipa .rtf, 434 Podešavanje, 764
Datoteke tipa .stb, 259 Promena imena, 480
Datoteke tipa .tif Promena veličine, 484
Kao spoljašnje reference, 670 Umetanje, 480–485
Kod zapisivanja renderovanja, 941 Direci, 616
Datoteke tipa .ttf (TrueType), 372, 374, 422 Direktan unos, 203
Datoteke tipa .txt, 434 Direktan unos, crtanje figura sa, 54–55
Datoteke tipa SID, 687 Dodavanje garaže, kote, 651
„Datoteke; vidi još i crteži“ Donja površina svoda, 509
Konverzija u prethodne formate, 29 Dovratci, 125
Otvaranje, 28 Dugme 3D Object Snap, 12
Prikazivanje ikonica, 27, 28 Dugme Application Menu, 6, 10
Renderovanje u, 940–943 Opcije, 14
Zapisivanje, 69, 92–94 Dugme Bring To Front, 22
Debljine linija, 259, 806–811 Dugme Dynamic Input, 13
Indeks 965
Dugme Dynamic UCS, 13

Dugme Grid Display, 9, 12, 104 F
Dugme Help, 10 F tasteri, 34
Dugme Infer Constraints, 12, 212 Faktor razmere u x pravcu, za bokove, 334
Dugme Minimize, za traku, 20 Faktor razmere u y pravcu, za blokove, 334, 335
Dugme Object Snap, 12 Fascikla Home, za DesignCenter, 357
Dugme Ortho Model, 12, 50 Fascikla Plot Styles, 797
Dugme Polar tracking, 12, 54, 858 Fascikla Support, za AutoCAD , 260
Dugme Quick Properties, 13 Fascikle, kreiranje, 93
Dugme Quick View (statusna linija), 74–75, 754, 802 Figure
Ikonice, 717 Brisanje linija, 51–52
Pogled Model, 74–75 Crtanje, 51
Prelaz na radni list, 715 Relativne polarne koordinate, 53–54
Dugme Quick View Drawings, zatvaranje crteža sa, 39 Sa komandom Fillet, 58–62,
Dugme Show/Hide Lineweight, 13 Sa komandom Offset, 55–58
Dugme Show/Hide transparency, 13 Sa opcijom Direct Input, 54–55
Dugme Snap Mode, 12, 83, 104 Sa relativnim dekartovim koordinatama, 50–51
Dugme za uključivanje pogleda Tree View (DesignCenter), 351, 357 Kopiranje linija pomoću komande offset, radi označavanja
Dvokrilna vrata, 159–165 otvora, 62–64
Džoker znaci, zvezdica (*) kao, 440 Produžavanje linija, 64–65
Skraćivanje linija, 66–69
E Fiksni kriterijumi, 136, 224–225

Isključivanje, 410
Ekran Welcome, 2–3 Isključivanje, za jedno pokazivanje, 341
Isključivanje, 3 Filter X point, 199, 201
Ekranizacija šrafure, 555 Filter Y point, 199
Elevacije, 102, 505, 550 Filteri koordinata, 199
Istočna, 548 Filteri za tačke, 199–202
Južna elevacija, 506–533, 519 Font Roman, 374
Konstrukcione linije za projektovanje tačaka, 510–513 Fontova, 413
Kreiranje, 507 Fontovi, 372
Linije za visinu, 509–510 Preporuke, 414
Promena, 536–541, 537 Prethodni pregled, 413
Šrafure, 557–573, 560, 565 Za kote, 601
Nivoi za, 520–521, 546 Format datoteka u AutoCAD-u 2011, 29
Obrasci za šrafiranje, 590 Formatiranje, brisanje iz teksta, 436
Osnova i temelj, 530–531 Formule u tabelama, 493–496
Podešavanje radnih listova, 770, 772 Full Path, kod spoljašnjih referenci, 673
Prednja i zadnja, 541–550 Funkcija unije (bulova), 842
Prethodni pregled šrafure krova, 560 Funkcijski tasteri, 34
Severna elevacija, 534–535
Skraćivanje linija, 515–519
Stepenice, 527–530 G
Stepenište, verande, stubovi i ograda, 531 „Gašenje; vidi zatvaranje“
Unutrašnja, 552 Geodetske jedinice, 77, 658–662
Verande u, 521–533 Podešavanje, 661
Prednja veranda, 521–524 Za uglove, 96
Preslikavanje poput slike u ogledalu, 532–533 Geografski informacioni sistemi (GIS), programi , 471
Stubovi ograde, 525, 526 Geometrijska ograničenja, 211–212, 214–217
Zadnja, 549 Geometrijske tolerancije, 611
Geometrijsko ograničenje Equal (jednako), 217
Glavna kotna linija, 596
Globalno osvetljenje, 928, 929
966 Indeks
Google Earth, 923 ISO obrasci, 561

Gradijenti, 555, 561 Ispis teksta velikim slovima, 434
Kod senčenja, 568–573 Ispune, 555
Okvir za dijalog Select Color za, 570 Isticanje kad se postavi kursor, 52
Za renderovanje, 930 Izabrani objekti, brisanje nakon kreiranja definicije bloka, 312
Grafički prozor, 4, 6; Vidi još i korisnički interfejs (UI) Izabrani skup sa imenom, 331
Granica prikaza, vidljivost, 721 Izbor Brisanje iz skupa izabranih objekata, 196, 277
Granične ivice, 64, 119 Ćelija tabele, 493
Greške, ispravljanje, 132 Linija, 52
Grupe, 331–332 Nvoa, 456
Grupno štampanje, 824 Objekata, 276–277
Metod Fence za, 66
H Na bazi zajedničke osobine, 702
Za komandu FILLET, 59
Hiperlink, dodavanje, 424–426 Za komandu offset, 113
Horizontalne kote, 614–621 Teksta, 435
HSV (Hue, Saturation i Value) model boja, 250, 254 Uređaja u kuhinji i kupatilu, 272–274
Vrata i luka, 269–272
I Izbor objekata pokazivanjem, 276
Kod modeliranja u tri dimenzije, 844
Ikona katanca, 13 Izvedeni stil kotiranja, 626–628
Ikone, 64 Izvorna ravan, 892
Ikone sa sličicama Izvoz stanja nivoa, 305
Alat Quick View Layouts , 717
Prikaz za izabranu datoteku, 27, 28
Za otvorene crteže, 30 J
Imena Jedinica tipa Grads, za uglove, 96
Akcija, 299 Jedinice crteža, 95–96
Dinamičkih blokova, 480 Podešavanje, 74–78
Kamera, 918 Jedinice Radian, za uglove, 96
Kartica sa radnim listovima, 727 Jedinice sa razlomcima, 95
nivoa, 244–246, 245, 252 Jedinice tipa Engineering, 95, 240
Referenci zaglavlja, 705 Jedinice tipa Imperial (anglosaksonske jedinice), 73
Skupa listova, 729 Jedinice tipa Scientific, 95
Stila za tekst, 370 „Jedinice; vidi jedinice crteža“
Stilova kotiranja, 596–598
Svetla, 927
Imena datoteka, Američki nacionalni standard za, 94 K
Implicitni presek, 543 Kartica Alternate Units, 608
Implicitni prozori, 276 Kartica Annotate na traci
Indeks boja u AutoCAD-u, 250 Pano Dimensions, 606
Indeksiranje, 696 Dugme Adjust Space, 644
InfoCentar, 6, 10 Dugme Aligned, 629
Informacije o prostorijama Dugme Angular, 630
Izračunavanje površine, 456–459 Dugme Continue, 616
Kod blokova, 450–451 Dugme Diameter, 625
Kod tabela sa informacijama, 497–501 Dugme Dimension Style, 596, 608
Umetanje bloka, 459–462 Dugme Linear Dimension, 614
Inkrementalni ugao, kod polarnog ugla, 182 Dugme ordinate, 632
Intenzitet boja, 255 Dugme Radius, 623
Internacionalna organizacija za standardizaciju (ISO), 561 Pano Leaders, dugme Multileader Style Manager, 634
Standard za nivoe, 252 Pano Multileaders, dugme Multileader, 637
Iskošeni tekst, 432 Pano Table, dugme Table, 489
Indeks 967
Pano Text Padajuća lista Text Style, 375, 382, 409 Explode, 343
Provera pravopisa, 429 Move, 385
Tekst u više redova, 418 Prikačinjanje otvorenog, 23
Upravljanje stilom za tekst, 379 Trim, 390
Kartica Express Tools na traci, Pano Properties, 247
Prošireni pano Tools, alat Make Linetype, 261 Dugme List, 323
Kartica External Reference na traci, 682–683 Pano Solid Editing
Kartica Hatch Creation na traci, 558 Dugme Slice, 894
Dugme Close Hatch Creation, 563 Dugme Subtract, 850
Pano Boundaries, dugme Pick Points, 559 Pano Utilities
Pano Pattern, 560–561 Dugme Measure, 457
Pano Properties, 574 Point Style (stil tačke), 451
Kartica Home, na traci, 22 Pano View, 3D Navigation, 837
Pano Annotation, Manage Text Style, 371 Kartica Insert na traci
Pano Block, dugme Create, 330 Pano Attributes
Pano Draw, 41 Define Attribtues, 442, 709
Alat Circle, 213–214 Edit Attribtues, 467
Alat Circle, opcija 2-Point, 395 Pano Block
Alat Circle, padajući meni, 213 Block Editor, 344
Dugme Ellipse, 229 Dugme Create, 311, 455, 702
Dugme Hatch, 558 Dugme Insert, 315, 460
Dugme Line, 53, 87, 282 Pano Content, DesignCenter, 351
Dugme Polyline, 108, 405 Pano Reference, dugme External references, 670
Dugme rectangle, 136, 186, 208 Kartica Manage, na traci, pano Action Recorder
Pano layers, 247, 279, 744 Definisanje makroa, 300
Alat Freeze, 282 Dugme Record, 298
Alat Layer On, 280 Kartica Mesh, 906
Alat Off, 569 Kartica Output, pano Plot, Batch Plot, 824
Alat Thaw All Layers, 294 Kartica Parametric na traci
Dugme LayerWalk, 294 Pano Dimensional, dimenziono ograničenje Linear
Make Object‘s Layer Current, 293 Alat Radius, 218–219
Padajuća lista Layer State, Manage Layer States, 676, 677 Pano Geometric
Padajuća lista Layers , 281 Alat Horizontal constraint, 2Points, 215
Turn All Layers On, 350 Alat Vertical constraint, 215–216
Pano Modeling Ograničenje Auto, 211
Alat Polysolid, 840 Kartica Render, na traci, 921
Primitivi na, 903 Pano Camera, dugme Create Cameta, 916–918
Pano Modify, 21 Pano Lights, puno senčenje, 925
Alat 3D Align, 891 Pano Materials, 933, 937
Alat 3D Move, 847–849 Alat Attach By Layer, 935
Alat Copy, 22, 188, 189 Pano Render, dugme Render Output File, 940
Alat Extend, 64, 119, 515 Pano Sun & Location, dugme Sun Status, 922
Alat Extend, Trim, 66 Kartica Table Cell, na traci, pano Cell Styles, 492
Alat Join, 536 Kartica Text Editor na traci, 419
Alat Lengthen, 394 Pano Formating, 420
Alat Stretch, 580 Pano Insert, Insert Column Break, 642
Array, 191 Pano Paragraph, padajuća lista Bullets and Numbering, 420
Dugme Fillet, 59, 111, 285, 516 Pano Style, 419
Dugme Fillet, opcija Multiple, 286, 287 Kartica View na traci
Dugme Offset, 55, 110, 285 Dugme Named Views, 919
Dugme Scale, 188–189 Pano Coordiantes, 79, 80
Edit Polyline, 104, 109, 227, 408 Dugme Show UCS Icon, 835
Erase, 45 Dugme UCS settings arrow, 538
968 Indeks
Dugme Z, 534, 545, 770 Komanda DIMORDINATE, 632

Pano Navigate, Zoom, 134; Vidi još i komanda ZOOM (Z) Komanda DIMRADIUS, 623
Pano Palettes, 360, 687 Komanda DIMSPACE, 644
Alat Tool Palettes, 582 Komanda DISTANCE, 76
DesignCenter, 482 Komanda DRAWORDER, 572
Dugme Properties, 325 Komanda DS, 81
Paleta External References, 722 Komanda EATTEDIT, 466
Sheet Set Manager , 728 Komanda EDIT POLYLINE, 105–107
Pano Viewports, 744 Opcija Join, 227
Pano Views, pogledi sa imenima, 539 Komanda ELLIPSE (EL), 229–231, 233
Pano Visual Styles, 8 Komanda END, 136
Pano Windows, dugme Switch Windows, 350 Komanda ERASE (E), 45, 51–52
Kartica Vizualize na traci, 921 Komanda EXPLODE, 104, 112
Kartice Layout, 701 Za blokove, 343
Prelaz sa jedne na drugu, 756 Za polilinije, 405
Kartice trake, 6, 19 Komanda Extend (E), 64–65
Klizači, isključivanje, 14 Greške sa, 132
Klizna staklena vrata, 150–159 Saveti za korišćenje, 519–520
U trodimenzionalnom modeliranju, 871–873 874 Za unutrašnje otvore na zidu, 129–130
Kodovi za definisanje tipova linija, 260 Komanda Extrude, 852, 853, 907
Kolone teksta, 435 Komanda FILLET (F), 111, 116, 285, 516
Podešavanje rastojanja, 422 Crtanje oblika sa , 58–62
Promena veličine, 423 Izbor objekata za, 59
Umetanje prekida, 420, 422 Nasuprot komandi OFFSET, 62
Kolone u tabelama Opcija Polyline, 235
Vrste za zaglavlje, 491 Podešavanje poluprečnika koji nije 0, 206
Kolone u tabelama, 490 Za sudoperu u kuhinji, 205–207
Komanda 3DALIGN, 891 Komanda GROUP, 331
Komanda 3DMOVE, 914 Komanda HATCH (H), 456, 558, 567
Komanda AREA, 456 Komanda HIDE, i izlged objekata, 795
Komanda ARRAY, 191, 877 Komanda INSERT, 309, 912
Stepenice napravljene pomoću, 194 Komanda LAYER
Komanda ATTDEF, 442, 453 Odmrzavanje nivoa, 375
Komanda –ATTEDIT, 467 Pokretanje, 298
Komanda BASE, 696 Komanda –LAYER za upravljanje nivoima, 440
Komanda BASELINE, 618–619 Komanda LAYOFF, 569
Komanda BEDIT, 344 Komanda LAYON, 350, 677, 768
Komanda BIND, 694 Komanda LAYTHW, 677, 768
Komanda BLOCK, 309, 330 Komanda LENGYTHEN (LEN), 394
Komanda BOX, 843, 846, 856 Opcija Delta, 394
Komanda BREAK, 388–389, 391 Komanda LIMITS, 84, 661
Komanda CHAMFER, 60, 62 Komanda LINE, 34, 38–49, 87, 204–205, 282
Komanda CONVERCTE, 801 Greške sa, 132
Komanda CONVERTPSTYLES, 801 Kriterijum Nearest za pokretanje, 328
Komanda COPY, 188 Sa koordinatama, 44–47
Komanda DC, 351 Relativnim, 48–49
Komanda DDEDIT, 400, 411, 642 Sa režimom direktnog unosa rastojanja, 49
Komanda DDTYPE, 451 Za pragove, 176, 180
Komanda DETACH, 696 Komanda LINEATYPE, 260
Komanda DIMANGULAR, 630 Komanda LIST (LI), za detekciju bloka, 323–325
Komanda DIMARC, 625 Komanda LWUNITS, 810
Komanda DIMCONTINUE, 616–618 Komanda MEASUREGEOM, 456
Komanda DIMLINEAR, 614, 621 Komanda MENUBAR, 31, 33
Indeks 969
Komanda MIRROR Komanda SLICE, 894

Kod suprotne elevacije, 534–535 Komanda STRETCH, 196–198, 512
Određivanje središnje tačke, 191 Bazna tačka za, 198
Za blokove, 319 Čvorovi i, 514
Za verandu I tekst, 385
Kod modeliranja u tri dimenzije, 886–889 Za simbole mreže, 448, 449
Za verandu, 197, 532–533 Komanda STYLE, 368, 371, 379
Komanda MKLTYPE, 261 Komanda SUBTRACT, 850–851
Komanda MLEADER (Multileader), 634 Komanda Table, osobina Data Extraction, 497
Komanda Move, za tekst, 384–385 Komanda TEXT, 376, 383
Komanda OFFSET, 110, 113 Podrazumevana tačka ravnanja, 397–398
Crtanje figura sa, 55–57 Komanda TRIM (TR), 6, 66–69, 108–109, 116–117
Definisanje rastojanja za, 58 Greške kod, 132
Greške kod, 132 Na konstrukcionim linijama, 511
Kod kreiranja prozora, 329 Opcija Fence, 126, 127, 128, 515, 516
Lavabo u kuhinji, 220–221 Prekid linija sa, 390–391
Nasuprot komandi FILLET, 62 Sa tasterom Shift, 120–121
Promena rastojanja, 113 Savet za upotrebu, 519–520
Sudopera u kuhinji, 205–207 Za polilinije, 227
Za elipsu, 231 Komanda TXT2MTXT, 418
Za linije krova, 285 Komanda UCS, 535
Za označavanje otvora, 62–64 Komanda UCSICON, 80
Komanda OOPS, 207 Komanda UCSICON, 631
Komanda OPTIONS, 14 Komanda UNDO, 205–206
Kod opcije Number Of recently Used Files, 28 Opcije, 207
Komanda PAN, 748 Komanda UNITS, 674
Komanda PEDIT (PE), 104, 105, 403, 408 Komanda WBLOCK, 358–359, 705, 713
Opcija Join, 106 Komanda WSCURRENT, 7
Komanda PL, 108 Komanda XLINE (Construction Line), 511, 522
Komanda PLAN, 540, 545 Komanda XLINE (konstrukciona linija), 511, 522
Komanda PLINE, 405–406, 912 Komanda XREF, 742, 819
Komanda PLOT, 797 Komanda ZOOM, 47, 118–122, 237
Prostor papira za, 820 All, 83
Komanda POLYLINE, 185, 234–235 Operacija realtime, 232
„Komanda Polyline Edit; vidi komanda PEDIT“ Smanjivanje i povećanje faktora zumiranja, 79
Komanda POLYSOLID, 840, 841–842 Zoom Extents
Komanda PUBLISH, 727 ViewCube i, 870
Komanda PURGE, 359 Zoom Extents, 115, 179, 226
Komanda QSAVE, 92 Zoom Out, 81
Komanda RECTANG, 530, 912 Zoom Previous, 266
Komanda RECTANGLE (REC), 136, 186, 208, 226, 232–233 Zoom Scale, 115
Za okvir, 402–403 Zoom Window, 134
Komanda REDO, 206, 207 Komande I blokovi, 344
Komanda REFCLOSE, 752 Izbor metoda, 205
Komanda REFEDIT, 682, 683, 685 Kreiranje palete za, 586–588
Komanda REGENALL (REA), 292, 571, 735 Pokretanje, 18, 309
Komanda RIBBON, 21 Poništavanje, 62, 179
Komanda ROTATE, za blok, 319 Prekid, 57
Komanda SAVE, 92 Pristup preko tastature, 172
Komanda SCALE, 188–189 Restartovanje, 61, 110, 173
Opcija Reference, 704–705 Taster Enter za napuštanje, 43
Komanda Select Similar, 274–275, 276 Taster Esc za završetak, 128
Komanda SETBYLAYER, 297 Velika i mala slova i, 44
970 Indeks
Komunikacioni centar, 10 Kod kratkih rastojanja, 647–650

Konstrukcione linije, 512 Kod plana gradilišta, 665–666
Konverzija u zrake, 516 Kod stepenica prednje i zadnje verande, 522
Za projektovanje tačaka elevacije, 510–513 Koordinata, 631–632, 633
Konstrukcioni dokument (CS skup), 705 Linije pokazivača, 634–639
Kontekstni meni, 173 Na osnim linijama, 651–654
Block Editor, 344 Podešavanje rastojanja između paralelnih kota, 644, 645, 646
Kod ispravljanja grešaka u pravopisu, 428 Poluprečnika, 623–624
Kod prevlačenja, Paste To Orig Coords, 349 Poravnate, 629, 629
Paleta Object Snap, 184 Postavljanje na crtež Horizontalnih, 614–621
Razmera komentara, sinhronizacija, 387 Vertikalnih, 619–621
Umetanje polja, 424, 425 Prečnika, 624–625
Za čvorove, 514 Preklapanje, 645–647
Za poslednje i opšte komande, 282, 283 Premeštanje, 642–644
Za tekst u više redova, 434–436 Promena, 639–650
Konturne linije, 912, 914, 915 Tekst u, 368
Konverzija Tekst u više redova za, 418
Blokova u .dwg datoteka, 360 Uglova, 629–630
Crtanje u formatima iz prethodnih verzija, 29 Za prozore, 330
Milimetara u metre, 461–462 Završetak, 621, 622
Koordinatni početak Kote za uglove, 629–630
Šrafura, 566, 575–576 Kod arhitektonskih jedinica, 603
U dekartovom koordinatnom sistemu, 44 Kotiranje dužine luka, 625, 626
Koordinatni sistem, 44–47 Kotiranje koordinata, 631–632, 633
Prikaz, 47 Kotiranje prečnika, 624–625
Relativni, 48–49 Kotni tekst, 596
Kopiranje objekata, 349–351 Promena, 640–644
Čvorovi za, 512–513 Kratka rastojanja, dimenzije za, 647–650
Objekata sa imenima, 351 Kretanje sa jedne na drugu karticu radnog lista, 756
Prozora, 338 Kriterijum Center kod teksta, 397
Radnih listova, 749–760 Kriterijum Endpoint, 136
Teksta, 400, 435 kriterijum M2P (Mid Between 2 Points), 330
Korisnički definisani obrasci za šrafiranje Kriterijum Mid Between 2 Points (M2P), 330, 412
Kreiranje, 573–575 Kriterijum Midpoint, 191
Korisnički interfejs, 4–9, 40 Kriterijum Nearest, za pokretanje komande LINE, 328
Meni aplikacije, 25–30; Vidi još Meni aplikacije Kriterijum None, 410
Miš, 34–35 Kriterijum Perpendicular, 178, 235, 329
Padajući meniji, 30–32, 76 I postavljanje kota, 614, 615
Palete, 32, 33 Kriterijum Snap To None, 410
Zaključavanje lokacije za, 13 Kriterijumi Quadrant, 234
Prozor aplikacije, 9–17 Kriterijumi za hvatanje karakterističnih tačaka objekata, 136
Prozor za unos komandi, 17–18. Vidi još prozor za unos Aktiviranje, 281, 286
komandi Boja markera, 225
Radni prostor, 33; Vidi još i radni prostor Endpoint, 136–137
Sa radnim prostorom 2D Drafting & Annotation, 6 Markeri, 137
Tastatura, 34, 172 Fiksni, 136, 224–225
Traka, 18–25; Vidi još i traka Kontekstni meni, Perpendicular, 178
„Korisnički koordinatni sistem (UCS); vidi UCS…“ Perpendicular, 178, 235
Korisnički tipovi linija, 260 Za lociranje tačaka, 179
Kote, 593 Kriva zaobljenog ugla, podešavanje poluprečnika, 58
Delovi, 596 Krov brvnare, 284–289, 293
Dužine luka, 625, 626 Krov brvnare
Kod garaže, 651 Kod modeliranja u tri dimenzije, 889–900
Indeks 971
Promena, 898–900, 901 Lista za vrata, kod plana brvnare, 765–767

Linija nadstrešnice, 292 Listovi plana Kreiranje, 725–727
Linija slemena, 292–293 Spoljašnje reference za, 741
Prethodni pregled šrafure, 560 Vidljivost nivoa, 762–763
Krov sa dve kosine, 284 Za gradilište, podešavanje, 771–776
Kružne reference, 676, 697 Logičke boje, 253
Kupatilo, 234 LSTSCALE (Linetype scale), 290–291, 761
Postavljanje toaleta i ormarića, 231–234
Tuš, 225–227, 228
Umivaonik i ogledalo, 228–231 M
Kursor, 6 Makroi, 298–301
Boja, 15–16 mape, 471
Končanica, 10 Mape sa slikama, 937
Promena dužina linija, 16 Mapiranje materijala, 937–943
Ograničavanje na horizontalno i vertikalno pomeranje, 50 Marker kriterijuma za hvatanje karakterističnih tačaka objekata,
Pomeranje kod problema, alat Snap i, 83 znak plus (+) u, 337
Prikazivanje informacija pored, 11; Vidi još i diamički unos Markeri, kod kriterijuma Endpoint, 136–137
Promena, 11 Maska, kod teksta u više redova, 391
Kursor u obliku končanice, 10 Materijali Dodavanje nivoima, 935
Boja, 17 Dodavanje renderovanju, 932–943
Promena dužina linija, 16 Podešavanje mapiranja, 937–943
Kvadranti, 44, 45 Meni aplikacije, 25–30
Kvadratić za izbor, 11 Close  All Drawings, 38, 39
Kvadratić za izbor objekata, 42, 52 Drawing Utilities
Drawing Properties, 724
L Purge, 481
Units, 75, 347, 660
Lenjir, 434 Dugme Options, 52
Levo ravnanje, 383 Dugme Recent Documents, 28
Linearne jedinice, 74 New  Drawing, 26, 27, 715
Linija lastiša, 108 Open  Drawing, 26, 27, 104
Linija slemena, 284 Open Documents, 29, 30
Linija za navigaciju, 6 Sa opcijama za štampanje, 26
Dugme Pan, 231–232, 237 Save, 92
Dugme Zoom Extents, 47 Save As  AutoCAD Drawing, 29, 109, 124, 252
Opcije za zumiranje115; Vidi još i komanda ZOOM (Z) Save As  AutoCAD Drawing Template, 720
Linije Za otvaranje crteža, 26–30
Brisanje, 51–52 Meni Dimension, 32
Kopiranje komandom offset, radi označavanja otvora, 62–64 Meni Draw, 32
Prekid, 388–389  3D Polyline, 858
Pomoću komande TRIM, 390–391 Meni Edit, 31
Produžavanje, 64–65 Meni Express, 32
Skraćivanje, 66–69  Text  Convert Text to Mtext, 418
Linije međe, raspoređivanje na planu gradilišta, 660–662 Meni File, 31
Linije mreže, 79–83 Meni Format, 32
Crtanje sa, 87–92  Text Style, 371
Isključivanje, 9 Meni Help, 31
Nakon smanjenja faktora zumiranja, 82 Meni Insert, 32
Podešavanje prilikom zumiranja, 85 Meni Modify, 32
Linije nadstrešnice, 284–289  Attribute  Global, 467
Link Learning Path na ekranu Welcome, 2  Object
List Materials, kod plana sprata, 764, 765  Text  Edit, 400, 642
List sa planom gradilišta, podešavanje, 771–776 Meni Open Drawings, 350
Lista Recent Documents, 27, 28 Meni Osnap, 327
972 Indeks
Meni Parametric, 32 Komanda STRETCH za simbole, 448, 449

Meni Tools, 32 Tekst u, 392–400
 Palettes  Tol Palettes, 360 Završetak, 399–400, 401
 Toolbars, 33 MSLTSCALE (Model Space Linetype Scale), 290–291, 761
 Toolbars  AutoCAD  Object Snap, 176, 184 Mtext Editor
Meni View, 32 Promena veličine kolona sa, 423
Regen All, 469–470 Za umetanje prekida kolona, 422
Meni Window, 32 „Mtext; vidi tekst u više redova“
meniji, 172; Vidi još i meni Aplikacije
Padajući, 30–32
Prikazivanje, 183, 184 N
Merne jedinice, 69, 95–96; Vidi još i jedinice crteža Najistočnija lokacija, 632
Metod Fence, kod izbora objekata, 66 Napuštanje komandi, 43
Metrička veličina strane A4, 706 Naslovi pogleda, postavljanje na crteže, 374–377, 378
Metrička veličina strane A5 Naslovi pogleda, stil teksta za, 370–374
Definisanje veličine i postavljanje zaglavlja za, 707–708 Naslovna linija, 9
Metričke jedinice Natpisi sa imenima prostorija, 381–391
Nivo preciznosti, 75 Negativni faktor razmere u X pravcu, za blokove, 317
Promena veličine prikaza za, 748 Neprozirne mape, 939
Milimetri, konverzija u metre, 461–462 Nerešeni nivoi, 784
Miš, 34–35 New Features Workshop, 2, 3, 4
Model boja Red, Green, Blue (RGB) (crveno, zeleno, plavo), 250, Nijansa, 255
254, 254–255 Nivo 0 (podrazumevani nivo), 244
Model boja RGB (red, green, blue), 250 Boja i tip linije bloka, 309
Modeliranje u tri dimenzije, 831, 833–851 Za definisanje blokova, 313
Alati za modeliranje mreže, 906–907 Nivo preciznosti za merne jedinice, 76
Alati za površinsko modeliranje, 907–909 Nivoi, 242
Brvnare, 902 Brisanje, 256
Kliznih staklenih vrata, 871–873, 874 Dodavanje nakon zapisivanja pogleda, 589
Krova brvnare, 889–900, 893, 898 Dodela materijala, 935
Promena, 898–900, 901 Dodela objekata, 262–281
Navigacija pomoću kocke sa pogledom, 869–873 Sa panoom Quick Properties, 267–268
Odsečaka za vrata i prozore brvnare, 842–846 Dodela tipa linije, 257–262
Podešavanje radnog prostora, 833–839 Dodeljivanje boja, 243, 296
Boje vektora, 838 I spoljašnje reference, 681
Vizuelnog stila, 838–839 Imena, 252
Pragova brvnare, 853–854 Isključivanje, 277–280
Premeštanje i rotacija u, 847–850 Izbor, 456
Primitiva, 903–904 Kreiranje i dodeljivanje boja, 249–252
Prozora brvnare, 855–869, 860, 866 Kreiranje makroa, 299–300
Rotacija, 861 Osobine, 248–249, 812
Temelja i potpornih stubova, 854–855 Podešavanje, 244–256
Unutrašnjih zidova brvnare, 841–842, 843 Podešavanje da se spreči štampanje, 557
Verandi brvnare, 874–889, 890 Prikazivanje liste, 281
Osnove stepenica, 884–885 Status, 278
Preslikavanje, 886–889 Tekući, kao alat za crtanje, 261–262
Priručje ograde, 882–884 Uključivanje svih, 350
Stepenika, 879–880, 881 Vidljivost, 243, 277
Vrata brvnare, 867–869 Na listovima plana, 762–763
Zidova brvnare, 839–842 Unutar prikaza, 744
Odsečaka za otvore, 850–851, 852 Za elevacije, 506, 520–521, 546
Podešavanje za krov, 894–896, 895–897 Za organizaciju, 242–244
Mreža Za šrafure i ispune
Atribut za, 440–450 Isključivanje, 557, 569
Indeks 973
Za tekst, 369 Okvir za dijalog Attach Image, 688

Zamrzavanje, 277–280, 310 Okvir za dijalog Attribute Definition, 442–443, 454, 709, 710
Nivoi zavisni od spoljašnje reference, 684 Okvir za dijalog bind Xrefs, 694
Normalno stanje atributa, 470 Okvir za dijalog Block Changes – Not Saved, 314
Notepad, za korisničke tipove linija, 260 Okvir za dijalog Block Definition, 311,312, 313, 320, 330, 445,
Numerisanje u tekstu, 433 455, 702, 704
Okvir za dijalog Camera Preview, 919
O Imena za, 918
Kreiranje, 912, 916–920
Objekat komentara, razmera prikazivanja, 385 Okvir za dijalog Check Spelling, 430
Objekti Okvir za dijalog Child Dimension Style, 627
Boja, 296–297 Okvir za dijalog Create A New Cell Style, 487
Promena, 254 Okvir za dijalog Create New Dimension Style, 597, 626
Čvorovi za kopiranje, 512–513 Okvir za dijalog Create new Table Style, 486
Dodeljivanje nivoima, 262–281 Okvir za dijalog Create Sheet Set, 728–729
Pomoću panoa Quick Properties, 267–268 Okvir za dijalog Create Sheet Set – Sheet Set Details, 729–730
„Grupisanje; vidi blokovi“ Okvir za dijalog Dimension Input Settigns, 90, 91
Izabrani, 276–277 Okvir za dijalog Dimension Style Manager, 596, 597, 606, 626, 648
Brisanje nakon kreiranja definicije bloka, 312 Okvir za dijalog Drafting Settings
Izbor za štampanje, 812 Kartica Dynamic Input, 90–91
Koji se ne koriste na crtežima, čišćenje, 481 Kartica Object Snap, 134, 136, 200, 224, 225, 310–311
Kopiranje, 349–351 Kartica Polar tracking, 182–183
Opcije za one koji se koriste u blokovima, 320 Kartica Snap and Grid, 81, 82, 86–87
Organizacija, 676–677 Prikazivanje, 81
Preklapanje osobina, čišćenje, 297 Ugao inkrementa kod polarnog praćenja, 235
Produžavanje ili skraćivanje, 196–198 Okvir za dijalog Drawing Units, 75–78, 347, 660, 661
Sa imenima, 346 Okvir za dijalog Drawing Windows Colors, 15–16
Objekti sa imenima, 346 Okvir za dijalog Edit Attribtues, 460, 464, 466, 723
Kopiranje, 351 Okvir za dijalog Edit Drawing Scales, 719
Obrada u pozadini Okvir za dijalog Edit Hyperlink, 424, 426
kod štampanja, 795 Okvir za dijalog Edit Layer State, 304
Operacije publikovanja u, 825 Okvir za dijalog Edit Scale List, 774, 775
Obrasci AR, 561 Okvir za dijalog Enhanced Attribute Editor, 449, 466
Obrtna vrata, 133–142 Okvir za dijalog Expanded Plot, 794–796
Obrtna vrata, otvoreni panoi, 133 Okvir za dijalog Field, 424, 425, 435, 461, 462, 465
Odmrzavanje nivoa, 375, 677, 768 Okvir za dijalog Find and Replace, 434
Odredišna ravan, u trodimenzionalnom modelu, 892 Okvir za dijalog Geographic Location, 923, 924
Odsecanje Ivice, 66 Okvir za dijalog Geographic Location – Define Geographic
Kod objekta Mtext, 435 Location, 922, 923
Otvora kod modeliranja u tri dimenzije, 850–851, 852 Okvir za dijalog Geometric Tolerance, 612, 613
Odziv Select objects:, 64, 65 Okvir za dijalog Import Layout As Sheets, 733
Ograničenja dimenzija, 217–220 Okvir za dijalog Import Page Setups, 805
Reference na druga ograničenja dimenzija, 220 Okvir za dijalog Initial Setup, 24–25, 833, 834–836
okvir Crteža, 402–403, 405 Okvir za dijalog Insert, 315, 460, 723
Tabele, 489 Za crteže, 360
Okvir razvlačenja, definisanje, 476 Okvir za dijalog Insert (AutoCAD LT), 210, 211
Okvir za dijalog Processing Background Job, 825 Okvir za dijalog Insert Layout, 726
Okvir za dijalog Action Macro, 299, 300 Okvir za dijalog Insert Table, 489–490
Okvir za dijalog Add Scale, 775 Opcija From Object Data In the Drawing, 497
Okvir za dijalog Additional Format, 461, 463 Okvir za dijalog Job Already In Progress, 826
Okvir za dijalog Adjust Sun & Sky Background, 931 Okvir za dijalog Layer List, 248–249
Okvir za dijalog Array, 192–193 Okvir za dijalog Layer Notification Warning, 784
Okvir za dijalog Attach External Reference, 671–672, 722, 742
974 Indeks
Okvir za dijalog Layer Properties Manager, 247–248, 249, 277, Kartica User Preferences, 24, 833, 834
594–595, 852 Skriptovi Keyboard Entry Except, 226
Okvir za dijalog Layer Properties Manager Okvir za dijalog Output Size, 943
Dugme Auto-Hide, 262 Okvir za dijalog Page Setup, 717, 718
Dugme Delete Layer, 256 Okvir za dijalog Page Setup Manager, 717, 718, 802–803
Dugme New Layer, 251 Okvir za dijalog Paragraph, 435
I tip linije, 257, 258 Okvir za dijalog Plot, 783–796, 784, 813, 820–821
Ikona štampača, 557 Grupa Plot Scale, 791–792
Kontekstni meni, opcija Invert Selection, 456 Kartica Output, 783
Polje Layer List, 252 Opcija Display, 786
Prikazivanje debljine linija u, 811 Opcija Extents, 787
Sa dodeljenim bojama, 255 Crteži štampani sa, 788
Sa nivoima nakon pridruživanja spoljašnje reference, 695 Opcija Layout, 791
Unreconciled New Layers, 784 Opcija Limits, 787–788
Za kreiranje nivoa, 249 Prethodni pregled crteža, 789
Zelena oznaka potvrde, 261 Opcija View, 789–790
Okvir za dijalog Layer Settings, 278 Opcija Window, 790–791
Okvir za dijalog Layer State – Successful Import, 595 Otvaranje, 797
Okvir za dijalog Layer States Manager, 301,302, 304–305, 818–819 Plot Area, 786
Sa opcijom restore, 304 Plot Options i Plot Offset, 792–794
Okvir za dijalog LayerWalk, 294 Početak štampanja, 793
Okvir za dijalog Lineweight, 810 Printer/Plotter, 785, 816
Okvir za dijalog Lineweight Settings, 816 Prošireni, 794–796
Okvir za dijalog Load or Reload Linetypes, 257, 258 Veličina papira i broj kopija, 785
Okvir za dijalog Load, kod DesignCentera, 357 Okvir za dijalog Plot Style Table Editor, 798
Okvir za dijalog Location Picker, 923, 924 Kartica Form View, 799, 800
Okvir za dijalog Loft Settings, 916 Kartica General, 798
Okvir za dijalog Material Attachment Options, 935 Kartica Table View, 798–799
Okvir za dijalog Material Conditions, 613 Datoteka acad.ctb, 799
Okvir za dijalog Modify Dimension Style, 648–649 Datoteka monochrome.ctb, 800
Okvir za dijalog Modify Multileader Style, 635, 635, 636 Okvir za dijalog Plot Style Table Settings, 801–802
Okvir za dijalog New Dimension Style, 598 Okvir za dijalog Plotter Configuration Editor, 718–719, 785
Kartica Alternate Units, 605, 608, 609 Okvir za dijalog Point Style, 451
Kartica Fit, 601–602 Okvir za dijalog Pointer Input Settings, 90, 91
Kartica Lines, 598 Okvir za dijalog Properties, 724
Kartica Primary Units (metričke jedinice), 604, 605 Kartica Summary, 724
Kartica Symbols and Arrows, 599 Okvir za dijalog Publish, 824–825
Kartica Text, 599–601 Okvir za dijalog Purge, 481, 482
Kartica Tolerances, 605, 609–613 Okvir za dijalog Questions, 805
Kartica Units (Architectural), 602–603 Okvir za dijalog Quick Select, 702–704
Okvir za dijalog New Layer State to Save, 302–303 Okvir za dijalog Reference Edit, 683, 684, 751–752
Okvir za dijalog New Page Setup, 717 Okvir za dijalog References – Unresolved Reference Files, 692
Okvir za dijalog New Sheet , 738, 739 Okvir za dijalog rename, 480
Okvir za dijalog New Table Style, 486–487 Okvir za dijalog Rename & Renumber Sheet, 758
Kartica General, 488 Okvir za dijalog Save Drawing As, 29, 92, 93
Okvir za dijalog New Text Style, 372, 379,380 Okvir za dijalog Save Sheet List, 825
Okvir za dijalog New View /Shot Properties, 539 Okvir za dijalog Save Workspace, 33, 837
Okvir za dijalog Object grouping, 331–332 Okvir za dijalog Select Color
Okvir za dijalog Options Kartica Display, 14, 15–16, 557 Kartica Color Books, 250, 255–256
Kartica Files, 15 Kartica index Color, 249–250
Kartica Plot And Publish, 801 Kartica True Color, 250, 254–255
Kartica Selection, 52, 53 Za gradijent, 570
Oblast Grips, 322–323 Za nivo, 334
Indeks 975
Okvir za dijalog Select File, 27, 104 Alati, 433

Okvir za dijalog Select Layout As Sheet template, 730 Za ceo crtež, 429–431
Okvir za dijalog Select Linetype, 257 Opcija X i Y offset, 794
Okvir za dijalog Select New Path, 693 Opcije Print, meni aplikacije, 26
Okvir za dijalog Select Reference File, 670, 671, 688 Operacija Write Block (WBLOCK), 358–359
Okvir za dijalog Select template, 26, 41, 74, 415, 730 Operandi, 842, 862
Okvir za dijalog Selection, 221, 222 Organizacija objekata, 676–677
Okvir za dijalog Sheet Properties, 735 Orijentacija
Okvir za dijalog Sheet Set Properties, 731 Crteža, 534, 794
Okvir za dijalog Subset Properties, 739 Trodimenzionalnih pogleda, 841
Okvir za dijalog Sun Properties, 922 Orijentacija landscape, 794
Okvir za dijalog Symbol, 612 Za štampanje, 719
Okvir za dijalog Table Cell Format, 488, 493 Orijentacija portrait, 794
Okvir za dijalog Table Style, 486, 489 Ortogonalne projekcije, 505, 553
Okvir za dijalog Template Options, 417, 721 Osna linija, kote na, 651–654
Okvir za dijalog Text Style, 371–373, 379, 381, 409, 410 „Osnap; vidi kriterijumi za hvatanje karakterističnih tačaka objekata“
Za kotiranje, 601 Osnovni stil kotiranja, 626–628
Za tabele, 487 Osobina Description kod nivoa, 812
Okvir za dijalog TIFF Image Options, 942 Osobina nivoa Plot, 812
Okvir za dijalog Tool Properties, 584, 585 Osobina Sheet Creation Template, 730
Za komande, 587 Osobine
Za obrasce šrafure, 586 Blokova, 309
Okvir za dijalog Tooltip Appearance, 91, 92 Izbor objekata na osnovu zajedničkih, 702
Okvir za dijalog Transparency, 361–362 Nivoa, 248–249
Okvir za dijalog UCS, 80, 538–539 Objekata, 296
Okvir za dijalog Viewports, 744, 745 Nivoi i, 244
Okvir za dijalog Visual Effect Settings, 53 podešavanje tekućeg, 297
Okvir za dijalog Write Block, 713–714 Ostavljanje panoa na traci otvorenim, 23
Dugme Quick Select, 702 Otkačinjanje trake, 20, 21
Onlajn pomoć, 2 Otvaranje traverze, 662, 663
Opcija Auto-Hide Otvaranje, novih datoteka, 28
U Layer Properties Manageru, 262 Otvori u objektima, kopiranje linija komandom offset radi
Za palete, 363, 588 označavanja, 62–64
Opcija Bump Map, 939 Otvori u zidovima, 124–133
Opcija ByBlock Kod dodeljivanja boja, 253 Spoljašnji otvori, 125–126
Prednosti upotrebe, 309 Otvori za vrata, odsecanje, 124–133
Opcija ByLayer Kod dodeljivanja boja, 253 Otvor za plakar, 130–132
Kod osobina objekata, 297 Spoljašnji otvori, 125–126
Kod tipova linija, 292, 293 T otvori, 127–128
Prednosti upotrebe, 309 Unutrašnji otvori, 128–130
Opcija Convert To Block, 313 Overlay, nasuprot attachment, 674–676
Opcija Deg/Min/Sec, kod uglova, 77, 96 Oznaka discipline kod imena nivoa, 245–246
Opcija Diffuse Map, 939 Oznaka glavne discipline, kod imena nivoa, 246
Opcija Drawing Limits, 83–87 Oznaka sporedne discipline, kod imena nivoa, 246
Opcija Dynimc Input, 11, 17, 42, 51, 90–92, 103 Oznaka stope (‚), 84, 113
I relativne koordinate, 48 Oznake nabrajanja u tekstu, 433, 435
Određivanje statusa, 134
Opcija No Path, kod spoljašnjih referenci, 673
Opcija Paper/Model, uključivanje, 715 P
Opcija Plot Upside-Down, 794 Padajuća lista Workspace Switching, 33
Opcija Quick View, uključivanje, 715 Padajući meniji, 30–32, 76
Opcija Snap Tracking, za podešavanje tačke umetanja, 336–338 Isključivanje, 32
Opcija spell-check, 427–431, 428 Paleta Advanced Render Settings
976 Indeks
Opcija Global Ilumination, 928, 929 Padajuća lista Layer, 270

Podešavanje senčenja, 926 Panoi trake, 6, 19
Paleta Block Authoring, parametar Linear, 474 Ostavljanje otvorenih, 23
Paleta Draw, 361 Paper Text Height, 381
Paleta External References, 670–674, 681, 687, 819 Parametar Distance, 475
Dugme Attach DWG, 670, 671 Parametar Linear, 473–474
Otvaranje, 722 Parametarske kote, 218
Pridruživanje slika sa, 687 Parametarsko crtanje, 209
Paleta hatches, 361 Dimenziona ograničenja, 217–220
Paleta Materials Browser, 933–934, 937 Geometrijska ograničenja, 211–212, 214–217
Paleta Materials Editor, 937, 938 Parametri, za dinamičke blokove, 473–474
Paleta Modify, 361 Parkiralište, 241–242
Paleta Object Snap, 176, 183, 184 „Pasus; vidi i tekst u više redova, alati za modifikaciju“, 433
Dugme Snap From, 232 Pečati kod štampanja, 795
Dugme Snap to Midpoint, 187, 201 „Plan sprata; vidi brvnara, plan sprata“
Dugme Snap To Perpendicular, 185 Planovi gradilišta, 658–670
Dugme Temporary Track Point, 190 Kote, 665–666
Paleta Properties, 466 Prilazni put, 663–669
Osobina Show History, 863, 865 Raspoređivanje linija međe, 660–662
Za blokove, 325–326 Strelica za sever, 668–669
Za fino podešavanje dinamičkih blokova, 477–480 Ploča, 659
Za promenu faktora razmere, 338–339 Pločasti prikazi, 763
Za promenu teksta, 396–397, 400 Podešavanje linearnih kota za arhitektonske jedinice, 603
Paleta Sheet List, 731, 740 Podobjekti, prikazivanje čvorova, 86, 864
Paleta Texture Editor, 937, 938 Podrazumevani nivo (nivo 0), 244
Paleta za brzi pristup, 6, 10, 41 Boja i tip linije bloka, 309
Dugme New, 40, 74, 415, 660 Za definisanje blokova, 313
Dugme Open, 28, 261 Podrazumevani stil kotiranja Standard, 596
Dugme Qnew, 28 Podrška stepenica, 528, 529
Dugme Redo, 132, 206 Podvlačenje teksta, 432
Dugme Save, 69, 92, 275 Podvučeni tekst, 422, 432
Dugme Undo, 68, 112, 132, 206, 207 Pogled Top, 8, 9
Hide Menu Bar, 33 Pogledi
Padajuća lista Workspace, 7 Postavljanje naslova na crtež, 374–377, 378
Show Menu Bar, 31, 183 Zapisivanje, 539
Palete, 32, 33 Pogledi sa imenima, 539
Vezivanje lokacije, 13 Nivoi dodati nakon zapisivanja, 589
Palete koje mogu da ostanu na ekranu tokom rada (modeless), 248 Pokretanje
Palete sa alatima, 8, 360–364, 581–588 AutoCAD-a , 2–9
Isključivanje, 8, 838 Customer Involvement Program (program za
Kartica Architectural, 361 uključivanje kupaca), 4, 5
Kreiranje, 582–584 Ekran Welcome, 2–3
Za blokove, 583 New Features Workshop, 3, 4
Za komande, 586–588 Komandi, 18
Za šrafure, 584–586 Pokretna paleta, 360
Opcija Auto-Hide za, 363 Pokretna traka, 20
Transparentni režim , 363 Pokretni prikazi, 763
„Palete; vidi palete sa alatima“ Polarne koordinate, relativne, 49, 50, 53–54
„Pano Draw; vidi kartica Home, pano Draw“ Polarno praćenje, kod tačke za privremeno praćenje, 174
Pano Options, Kreiranje zasebnih šrafura, 563 Polilinije, 104–107
Pano Quick Properties, 267–268 Alati za, 405–406
Isključivanje, 287 Izabrane, 107
Objekti prikazani u, 270 Kao granice odsecanja, 193
Indeks 977
Kod obima praga, 853 Pravila desne ruke, 847–850, 848, 861
Odsecanje, 227 Pravougaoni prozor, taster Esc za zatvaranje, 78
Uglovi za, 408 Prekid izvršenja komandi, 57, 132
Uređivanje, 108–109 Preklapanja kota, 645–647
Zaobljeni uglovi, 111 Preklapanje podešavanja strane, 828
Zatvorene, 289 Prelaz
Polje pogleda kamere, 917 Iz jednog u drugi otvoreni crtež, 29
Polje Text Override, kod kotiranja, 641 Iz jednog u drugi radni prostor, 6–9, 7
Pomeranje po crtežu, 231–232, 237, 701 Premeštanje
Pomoć Kod modeliranja u tri dimenzije, 847–850
Iz InfoCentra, 10 Kota, 642–644, 643
Onlajn, 2 Spoljašnjih referenci, 678
Saveti, za alate sa trake, 22 Presečni prozor za izbor, 196, 265, 266
Pomoćna kotna linija, 596, 598 Kod vrata, 269
Pomoćni program Task Mask, 391 Prevuci i pusti, za deobu informacija između crteža, 346–351
Ponavljanje zadatka pomoću makroa, 298–301 Prikaz koordinata na statusnoj liniji, 6, 12
Poništavanje komandi, 62, 132, 179 Prikaz tolerancija sa odstupanjima, 609
Ponovno pokretanje komandi, 61, 173 Prikazi, 30, 701, 721, 741
Poravnate kote, 629 Brisanje, 720
Poređenje tipova referenci, 697 Isključivanje, 777–779
Poruka sa balonom, kod promene spoljašnje reference, 680 Kreiranje, 744–746
posetnice, 22 Podešavanje sadržaja, 759–779
Za dugme Copy, 23 Preklapanje nivoa, 819–820
Postavljanje teksta, 435 Razmera za, 746–749, 774–776
Postavljanje zaglavlja Senčenje, 795
Za metričku veličinu papira A4, 707–708 Štampanje sa više, 822–823
Za veličinu papira Letter, 706, 707 Zaključavanje, 776–777
Povezivanje spoljašnjih referenci, 694–695 Prikazivanje tolerancija sa graničnim odstupanjima, 610
Površine, izračunavanje, 456–459 Prilagođavanje trake, 23–24
Pozadina AutoCAD-a kod renderovanja, 930 Prilazni put, na planu gradilišta, 663–669,
Pozadina kod renderovanja, 930–932 Primitiv Konus, 903
Pozadina Sun & Sky, kod renderovanja, 930–931, 932 Primitiv Pyramid (piramida), 903
Pozadinska maska, kod teksta, 432, 436 Primitiv Sphere (sfera), 903
Pragovi u brvnari, 174–181, 185 Primitiv Torus, 904
Kote, 175 Primitiv Wedge, 904
Praktična vežbanja Primitivi, 843
Alternativna klizna staklena vrata, 166 Priraštaj od 90 stepeni, ograničavanje rotacije na, 319
Dimenzije garaže, 651 Priručje stepeništa, 190, 190
Dinamički blokovi na paletama, 365 Privremene tačke za praćenje, 176–177, 207, 228, 336–337
Garaža, 166–167 Brisanje, 338
Mtext, 436–437 Polarno praćenje za, 174
Na veb strani knjige, 69 Produžavanje linija, 64–65, 65
Obrasci za šrafiranje, 588–589, 590 Produžavanje objekata, 196–198
Kreiranje palete, 591–592 Program MicroStation, 670
Ortogonalne projekcije, 553 Program uključivanja kupaca (CIP), 4, 5
Parkiralište, 241–242 Promena veličine
Plan sprata brvnare sa nameštajem, 239 Dinamičkih blokova, 484
Pogledi sa blokovima, 167–168 Zaglavlja
Ponavljanje vežbanja, 238 Za metrički papir A4, 707–708
Spoljašnje elevacije, 552 Za papir Letter, 706, 707
Tipovi linija i razmere tipova linija, 305–306 Promena veličine vrata, 148–150
Unutrašnje elevacije, 553 „Promena veličine; vidi promena veličine“
Zaptivač, 238, 239, 240–241 Promenljiva ATTDIA, 446, 459
978 Indeks
Promenljiva IMAGEFRAME, 689 Štampanje sa, 818–828

Promenljiva LIGHTINGUNITS, 931 Ubacivanje u Sheet Set Manager , 756
Promenljiva MBUTTONPAN, 176, 232 Zadaci u, 778
Promenljiva VISRETAIN, 818 Radni listovi, slanje vrednosti atributa u, 468
Pronalaženje blokova na crtežu, 322–324 Radni prostor 2D Drafting & Annotation, 5, 6
Prostor modela, 701, 716 Izbor, 7
UCS ikona i, 716 Palete alata, 7–8
Upravljanje nivoima iz, 760 Radni prostor 3D Basics, 5
Zadaci u, 778 Radni prostor 3D Modeling
Prostor papira, 701, 716, 795 Podešavanje radnog prostora, 5
Nasuprot prostoru modela, 746 Radni prostor Clasic u AutoCAD-u, 5
Za komandu PLOT, 820 Padajući meniji, 31
Zadaci u, 778 Radni prostor Initial Setup, 5
Prostor za crtanje, 8, 10 Radni prostori, 33
Boja pozadine, 6 Kod modeliranja u tri dimenzije, 833–839
Prozor aplikacije, 9–17 Prelaz, 6–9, 7
Prozor za izbor, 263, 265–267, 271 Standardni, 5
Za prevlačenje između crteža, 348, 349 Rastojanja između slova, 433
Prozor za prethodni pregled, u DesignCenter-u, 357 Rastojanja, unos, 113
Prozor za unos komandi, 6, 11, 17–18 Sa podešenim arhitektonskim jedinicama, 114
Istorija, 324 Rastojanje između paralelnih kota, podešavanje, 644, 645, 646
Nasuprot tekstualnom prozoru, 325 Ravnanje Centra stepenica i centra vrata, 199
Promena veličine, 17, 18 Kotnog teksta, 600–601
Stavke u zagradama, 51 Ravnanje ćelije u tabeli, 492
Za komandu FILLET, 59 Ravnanje teksta, 376, 397-398
Prozor zumiranja, 118, 119, 135, 237, 318, 328 Tipa Center, 376
Prozori Tipa Left, 383
Kod modeliranja u tri dimenzije, 842–846, 866 Ravni, u dekartovom koordinatnom sistemu, 44
Kotiranje, 330 Razlomci, 433
Kreiranje bloka za, 327–331 Razmaknica, kao taster Enter, 43
Puna ispuna za, 566–568 Razmera, 701
Umetanje bloka, 332–343 Promena za blokove, 338–339
Zaključavanje lokacije za, 13 Standardna, sa odgovarajućim odnosom, 562
Završetak, 339–343 Za obrasce šrafure, 559
PSLTSCALE (Paper Space Linetype Scale), 290–291, 761 Za obrazac, 561–562
Publikovanje Pomoću Sheet Set Managera, 826–828 Za prikaze, 746–749, 747, 774–776
Višestrukih prikaza, 824–826 Za tekst, 369–370
Pune ispune, 566–568 Razmera od četvrt inča, 562
Razmera umetanja, 77
R Promena, 661
Razmere komentara, 291, 384–385
Radijalne kote, 623–624 Listanje, 292
Radni listovi, 30, 369–370 Promena, 441
Bez dodeljene tabele sa stilovima za štampanje, 804 Realna razmera, 551
Južna elevacija, 769 Realne jedinice, 701
Kao šablon, 753–756 Reč, ubacivanje u rečnik, 429
Kopiranje, 749–760 Rečnik, ubacivanje reči u, 429
Parametri, 716–721 Reference bloka, 315, 326
Podešavanje, 741–759 Brisanje, 482
Referentnog modela, 741–743 Reference, poređenje tipova, 697
Prethodni pregled, 822 Referentna linija, dijagonalna, 542
Promena imena, 754 Referentna tačka kod kotiranja koordinata, 631
Smanjivanje ukupnog broja na crtežu, 737 Reflektor, 921
Indeks 979
Regeneracija crteža, 724 Skup dokumenata, upravljanje u AutoCAD-u LT, 766

Registracione tačke, 242 Skup karaktera, 435
Registrovane aplikacije, 481 Skup listova
Relativna putanja, 693 Kreiranje, 728
Relativna putanja, kod spoljašnjih referenci, 673 Postavljanje listova u, 738, 739
Relativne dekartove koordinate, 137 Promena osobina, 732, 733
Kod crtanja figura, 50–51 Ubacivanje postojećih crteža, 733–736
Relativne koordinate, 48–49 Skup paleta Block Authoring Palettes, kartica Actions, 475
Renderovanje Dodavanje materijala, 932–943 Slike, ubacivanje na crtež, 686–690
Tekstura, 939–940 Slova koja prelaze ispod drugih slova u tekstu, 398
Grupe, 937 Složeni tipovi linija, 259
Pozadina za, 930–932 Snap, crtanje sa, 87–92
Preliminarno, 926–928 Spajanje linija, 106
Senke, 925–926 Specifikacija Microsoft XML Paper, 829
U datoteku, 940–943 Specify first fence Point, kao odziv na komandnoj liniji, 67
Uticaj na procesor, 932 Specify first point, kao odziv na komandnoj liniji, 41
Renderovanje grupe, 937 Specify next point, kao odziv na komandnoj liniji, 42, 43
Režim crtanja Transparency, 795 Specify offset distance, kao odziv na komandnoj liniji, 55, 56, 58
Režim direktnog unosa rastojanja, komanda Line sa, 49 Specify point on side to offset, kao odziv na komandnoj liniji, 56
Režim Dynamic UCS, 856, 857 Specijalni karakteri, 432
Režim Invisible, kod vrednosti atributa, 453 Ubacivanje u kotni tekst, 641
Režim Ortho, 395 Splajn, 913
Kod procesa rotacije, 319 Spoljašnje reference (xrefs), 242, 657,670–679
Režim Transparent za palete, 363 Attachment nasuprot overlay, 674–676
Režimi crtanja, dugmad za aktiviranje, 12–13 Datoteke sa slikama kao, 686–690
Rotacija Kod generisanja listova, 760
Blokova tokom umetanja, 333–335 Nivoi i, 681, 818
Kod modeliranja u tri dimenzije, 847–850, 861 Odvajanje od crteža domaćina, 696
Spoljašnjih referenci, 678 Poruka sa balonom koja ukazuje na promene, 680
Vrata, 138, 139 Povezivanje, 694–695
Premeštanje i rotacija, 678
S Promena crteža, 679–690
Kao tekućeg crteža, 679–681
Saveti, kod alata na traci, 22, 22 Unutar crteža domaćina, 682–686
Sekcije, 552 Tipovi putanja za, 673, 692–693
Select object to offset, kao odziv na komandnoj liniji, 56, 56 Ugnežđene, 696
Senčenje prikaza, 795 Upotreba, 690, 691
Senčenje, implicitno pomoću gradijenta, 568–573, 570, 572 Za listove plana, 741
Senke, 925–926 „Spoljašnje reference; vidi i spoljašnje reference (xrefs)“
Sheet Set Manager , 709, 725, 727–740 Spoljašnji zidovi, standardna debljina, 103
Izbor imena projekta, 710 Srednje dugme miša, 34–35
Kontekstni meni, 737 Standardi
Kreiranje crteža sa, 737,737–740 Američki nacionalni standard, za imena nivoa, 244
Kreiranje novog skupa listova, 728–732 Internacionalna organizacija za standardizaciju (ISO),
Paleta Sheet List, kontekstni meni, 733, 734, 735 standardi za nivoe, 252
Promena imena i brojeva listova, 756–759, 757 Za debljine linija, 806
Publikovanje sa, 826–828, 827 Stanja nivoa, 301–303
Ubacivanje radnih listova u, 756 Uvoz i obnavljanje, 594
Simboli, 433, 435 Statički stilovi teksta, 370
Komanda STRETCH za, 448, 449 Status nivoa, 278
Simetrično prikazivanje tolerancija, 609 Statusna linija, 6, 12–13
Skraćivanje linija na elevacijama, 515–519, 517, 518 Alat Object Snap Tracking, 203
Skraćivanje objekata, 196–198, 197, 198 Annotation Visibility, 384
980 Indeks
Automatically Add Annotative Scales, 441 Kreiranje izvora svetlosti, 921–923

Automatically Add Scales, 384 Širina slova, 433
Dugme Dynamic Input, 174 Šrafura u obliku betona, 562–563, 564
Dugme Grid Display, 104 Šrafure, 555, 560–562
Dugme Infer Constraints, 212 Isključivanje nivoa sa, 569
Dugme Model, 716 Kod zida ispupčenog dela, 566, 567
Dugme Object Properties, 287 Kreiranje palete za, 584–586
Dugme Object Snap, 134, 224, 281 Kreiranje višestrukih entiteta, 564
Dugme Polar Tracking, 182–183, 234 Na planu sprata, 573–579
Dugme Quick Properties, 268 Početak, 575–576
Dugme Quick View Layouts, 716,754, 802 Promena oblika, 580–581
From Template, 726 Puna ispuna, 566–568
Dugme Quick Views Drawings, 30 Za južnu elevaciju, 557–573
Dugme Selection Cycling, 221, 457, 548 Za podove, 576–579, 580
Dugme Snap Mode, 83, 104 Za zidove, 564–565
Efikasno podešavanje, 311 Štampač DWFx ePLot (XPS Compatible).pc3, 781
Sa tekstom ili sa ikonama, 13 Štampači malih dimenzija, 781
Za promenu razmere komentara, 381–382 Štampači velikih dimenzija, 781, 822–823
Stepenice, 190–195, 527–530 Štampani crteži, pregled u programu Design Review, 816–817
Stil teksta za komentare, 370, 379–381 Štampanje, 699, 781, 806–811
Za natpise sa imenima soba, 381 Nasuprot crtanju, 715
Stilovi kotiranja, 594–613 Pomoću radnih listova, 818–828
Imena za, 596–598 Jednog radnog lista, 820–821
Kreiranje, 596–613 Sa višestrukim prikazima, 822–823
Osnovni i izvedeni, 626–628 Prethodni pregled, 814–816
Stilovi teksta Štampanje u boji, 796
Definisanje kod naslova pogleda, 370–374 Štamparije, elektronski formati za, 785
Imena za, 370
Podešavanje, 368–377
Veličina teksta i razmera crteža, 369–370 T
Stilovi teksta Standard, 370 Tabela monchrome.ctb, 796
Kreiranje, 371 Tabele, 485–503
Stilovi vodećih linija, kreiranje, 634–636 Definisanje stila, 485–489
Stilovi za štampanje, 259 Formule, 493–496
Stilovi, multileader, kreiranje, 634–636 Kreiranje na osnovu atributa, 497–503
Strategije za crtanje, razvoj, 172 Projektovanje, 489–496, 491
Strelica za sever, ubacivanje na plan gradilišta, 668–669 Promena prikazivanja, 502–503
Stubovi ograde, 525, 526 Vrste kao zaglavlja kolona, 491
Subscription Center, 10 Tabele pera .stb, 795
Svetski koordinatni sistem (WCS), 534 Tabele sa informacijama, 439
Vraćanje kao koordinatnog sistema, 540 Informacije o prostorijama u, 497–501
Šablon Tutorial-iArch, 416 Za vrata, 485–496, 495
Šabloni za listove Tabele sa stilovima, 486
Podešavanje, 714–725 Tabele sa stilovima za pera, .ctb, 795
Završetak, 721–725 Tabele sa stilovima za štampanje, 795
Šablonske datoteke Dodeljivanje crtežima, 801–805
Radni listovi kao, 753–756 Organizacija datoteka, 797–801
Za listove plana, 714 Primena, 796–805
Za skup listova, 729 Radni list bez dodele, 804
Zaglavlje u, 415 Tabele sa stilovima za štampanje sa imenima, 796, 797
Šema boja, 16 Tabele stilova za štampanje sa bojama, 796, 797, 802
Šema osvetljavanja, 921–932 Ubacivanje na crtež, 798
Imena za svetla, 927 Tablica tolerancija, 611
Indeks 981
Tačka, 451 Uređivanje zbog atributa, 449–450

Tačka umetanja Uvoz, 434
Čvorovi za blok, 322 Visina slova, 369–370, 372
Kod ubacivanja reference na crtež, 743 Preporuke, 413
Skokovito kretanje kursora, podešavanje, 336–338 Zamena definicijom atributa, 712
Za blok, 312, 316 Tekstualni prozor, 323–324
Za spoljašnje reference, 696 Nasuprot prozoru za unos komandi, 325
Tačka umetanja kod teksta, postavljanje, 412 Tekući nivo, kao alat za crtanje, 261–262
Tačkasta linija, 105, 263 Tekući stil teksta, 370
Tačkasti izvor svetlosti, 921 Visina, 374
Osobine, 928 Temelj
Tačke ravnanja kod teksta u više redova, 431 Na elevacijama, 530–531
Tastatura, 34 Šrafura u obliku betona, 562–563, 564
Datoteke tipa .kml, 923 Temena, 48
Datoteke tipa .kmz, 923 Text Editor, 419
Kuhinja, 202–223 TheCADGeek.com, 25
Detalji štednjaka, 210 Tip jedinica decimalni sepeni, kod uglova, 77
Lavabo, 220–222, 223 Tipovi linija, 247, 259–261
Radni list, 203 Dodeljivanje nivou, 257–262
Ringle štednjaka, 213–214 Izbor više, 258
Sudopera, 203–207 Praktična vežbanja, 305–306
Štednjak i frižider, 207–220 Proglašavanje tekućih, 297
Za pristup komandama, 172 Razmera, 290–296, 760–761
Taster Alt, za navigaciju kroz traku, 172 Za objekte, 296–297
Taster Enter, za napuštanje komandi, 43 Pano Quick Properties za promenu, 267
Taster Esc, za prekidanje komandi, 57, 132 Tipovi linija Acad_ISO, 259
Taster Shift i izbor objekata, 263, 264, 274 Tipovi linija Standard ISO, 259
Tekst ispisan masnim slovima, 372, 422, 432 Tipovi putanja, kod spoljašnjih referenci, 673
Tekst komentara, 378–417 Točkić miša, 176, 232
Sinhronizovanje pozicija razmera, 386–388 Tolerancije oblika, 433
Tekst u jednom redu, 368, 375 Traka , 9, 10, 18–25, 19; Vidi još i pojedinačna imena kartica
Opcije za ravnanje, 377 Isključivanje, 21
Tekst u više redova, 368, 375, 417–426 Lista stanja, 20
Alati za modifikaciju, 432–436 Navigacija pomoću tastera Alt, 172
Maska za, 391 Prilagođavanje, 23–24
Podešavanje širine, 638 Smanjivanje, premeštanje i sakrivanje, 20
Prozor za, 419 Traversa, 659
Specijalni karakteri, 432 Otvaranje, 663
Tačke ravnanja, 431 Zatvaranje, 662
Umetanje polja, 424, 425 „Tri dimenzije; vidi modeliranje u tri dimenzije“
„Tekst; vidi još i tekst u više redova, tekst u jednom redu“ Tutorijeli, 2
Brisanje sa spoljašnje reference plana sprata, 750–751
Kopiranje, 400
Na crtežu projekta, velika slova za, 709 U
Premeštanje, 384–385 UCS (User Coordinate System) (Korisnički koordinatni sistem), 534
Provera pravopisa, 427–431, 428 Rotacija u prikazima, 770
Za ceo crtež, 429–431 UCS ikona, 6, 7, 11, 837
Ravnanje, 376, 377, 397–398 Kod modeliranja u tri dimenzije, 847
Razmera za, 701 Prikazivanje, 79–80, 835
U mreži, 392–400 Prostor modela i, 716, 716
Ubacivanje u zaglavlje, 409–415 Učitavanje datoteka sa tipovima linija, 257
Umetanje prekida kolona, 420, 422 Učitavanje na zahtev, 696
Upotreba za, 368 Udaljeno svetlo, 921
982 Indeks
Ugao Pozadi brvnare, 195–199

Kod relativnih polarnih koordinata, 49 Sa priručjem, 192
Merne jedinice, 74, 77, 96 Stubovi verande, 186–189
Nivo preciznosti, 77 Vertikalne dimenzije, 619–621
Ugao rotacije Veza sa internetom za program uključivanja kupaca, 4
Ograničavanje na umnoške od 90 stepeni, 319 Za postojeće tipove linija, 261
Za blokove, 316, 316 Vezane palete, 360
Ugao zakošenja, kod teksta, 432 Veznici, 281–283, 283
Uglovi „Vežbanja; vidi praktična vežbanja“
Kod polilinija, 408 Video tutorijeli, 2
Zaokruživanje, 58–62 Vidljivi prostor, aproksimacija, 402
Ugnežđene spoljašnje reference, 696 Vidljivost Atributa, 467–471
„UI; vidi korisnički interfejs (UI)“ Nivoa, 243, 277
Umetanje Bloka sa informacijama o prostorijama, 459–462 Na listovima plana, 762–763
Bloka za prozor, 332–343 Povratak svih, 280
Blokova View Cube (kocka sa pogledom), 6
Sa atributima, 446–448 View Manager, 919, 930
Blokova, 315–319, 316 ViewCube, 841, 870
Crteža, 359–360 Za navigaciju u tri dimenzije, 869–873
Dinamičkih blokova, 480–485 Virtuelni uređaj, DWF štampač kao, 785
Prekida kolone u tekstu, 420, 422 Visina slova
Umetanje bloka, 326 Kod kota, 601
Unutrašnja vrata, kreiranje bloka i umetanje, 317–319 Linije vodilje, 413
Unutrašnje elevacije, 552 Podešavanje, 369–370, 372
Unutrašnji zidovi, standardna debljina, 103 Vizuelni stil, 2D Wireframe, 8, 8
Upit za pretraživanje, lokacija, 10 Conceptual, 857
Uravnotežavanje traverze, 662 Realistic, 937, 939
Uređaj za štampanje X-Ray, 839
Lista instaliranih, 717 Za trodimenzionalni radni prostor, 838–839
Radnih listova, 715 Vizuelni stil 2D Wireframe, izbor, 8, 8
Uređivanje spoljašnjih referenci na licu mesta, 686 Vizuelni stil Conceptual, 857
USGS Digitalni Elevacioni Model (DEM), 687 Vizuelni stil Realistic, 937, 939
Uvoz Stanja nivoa, 305 Vizuelni stil Y-Ray, 839
Teksta, 434, 435 Vodeće linije, 637–639
Vrata, 133–165
V Blok za, 308–320
Dinamički blokovi za, 472
Veb strana knjige, vežbe na, 69 Dvokrilna, 159–165
Veličina papira, kod štampanja, 785 I lukovi, izbor, 269–272
Veličina slova u tekstu, promena, 432 Kategorije, 317
Veličina strane Imperial Letter, 706 Klizna staklena, 150–159
Promena veličine i postavljanje zaglavlja za, 706, 707 Kod modeliranja u tri dimenzije, 842–846, 867–869
Velika slova, na crtežima projekta, 709 Kreiranje, 133–165
Verande Obrtanje, ilustracija, 133
Filteri tačaka za završetak, 199–202 Obrtna, 133–142
Ispred brvnare, 182–194 Promena veličine, 148–150
Kod elevacija, 521–533 Rotacija, 138, 139
Preslikavanje kao lika u ogledalu, 532–533 Tabele za, 485–496
Kod modeliranja u tri dimenzije, 874–889, 890 Vrste u tabelama, za naslove kolona, 491
Osnova stepenica, 884–885
Preslikavanje kao lik u ogledalu, 886–889
Priručje ograde, 882–884
Stepenice, 879–880, 881
Indeks 983
W Zapisivanje makroa, 300

Zaptivač, 239, 240–241
Web resursi, 816 Zastakljivanje, 329, 330
Vežbanja, 69 Zatvaranje
Weblight, 921 AutoCAD-a, 25, 93
Crteža, 38
X Traverze, 662
Zatvorene polilinije, 289
„X i Y ikona; vidi UCS ikona“ Završetak komandi, taster Esc za, 128
X koordinata Zeleni krstić, kod privremene tačke za praćenje, 177
Kotiranje koordinata, 631 Zero Suppression, 603
Prikaz, 47, 47 Zid ispupčenog dela, šrafiranje, 566, 567
Unos sa tastature, 45–46 Zidovi
X osa, 44 Modeliranje u tri dimenzije, 839–842
XY koordinatni sistem, 44; Vidi i Dekartove koordiante Šrafure za, 564–565
Zraci, 510
Y Konstrukcione linije, konvertovane u, 516
Zvezdica (*), kao džoker znak, 440
Y koordinata
Kotiranje koordinata, 631
Prikaz, 47
Unos sa tastature, 45–46
Y osa, 44
Z
Z osa, 44, 45, 835
Zadržavanje objekata, u bloku, 320
Zaglavlje, 404–408, 414
Bazna tačka za, 703
Definisanje atributa na osnovu, 709–713
Definisanje veličine i postavljanje kod papira Letter, 706, 707
I razmera, 551
Iz AutoCAD-a , 415–417
Priprema, 702–714
Referenca, 702–714
Definisanje, 702–705
Ubacivanje teksta u, 409–415
Za metrički papir A4, 707–708
Za šablon za listove, 721, 723
Završetak na osnovu osobina u SSM-u, 735
Zagrade ([]) stavke u prozoru za unos komandi , 51
Zaključavanje prikaza, 776–777
Zakonski opis, 659
Zamrzavanje nivoa, 310
Zaobljavanje uglova, 58–62
Zapisane tačke posmatranja, kamera za, 912
Zapisivanje
Crteža, 109
Datoteke, 69, 92–94
Pogleda, 539
Pogleda sa imenima, nivoi dodati nakon, 589
Promena radnog lista, 795

AutoCAD 2011 Poglavlja U PDF U 13 17 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

AutoCAD 2011 Poglavlja U PDF U 13 17 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Kratak sadržaj

Čišćenje linija zidova............................................................................................................ 112

Crtanje umivaonika i ogledala u kupatilu............................................................................. 224

Ako vam je potrebno još vežbanja................................................................................................... 304

Premeštanje teksta i faktori razmere komentara....................................................... 384

Ako vam je potrebno još prakse....................................................................................................... 504

Kreiranje nove palete sa alatima.............................................................................................. 582

Kotiranje kratkih rastojanja........................................................................................................ 647

Završetak šablona za listove...................................................................................................... 721

Kako su organizovane datoteke sa tabelama

Smernice za rad u tri dimenzije......................................................................................................... 901

ff Upoznavanje sa spoljašnjim referencama

ff Kreiranje spoljašnjih referenci

ff Promena spoljašnjih referenci

Crtanje plana gradilišta

SLIKA 13.1 Brvnara sa planom gradilišta kao spoljašnjom referencom

Geodetske jedinice (Surveyor)

Uvod u geodetske jedinice

Prva tačka Prva tačka

SLIKA 13.2 Crtanje linije pomoću geodetskih jedinica

Raspoređivanje linija međe

SLIKA 13.3 Linija parcele sa azimutima i natpisima sa rastojanjima

Za plan gradilišta vam treba prostor od 250‘ x 150‘.

7. Napravite novi nivo, po imenu C-PROP-LINE. Dodelite mu boju sa brojem 172 i

SLIKA 13.5 Linije koje omeđuju parcelu na planu gradilišta

SLIKA 13.6 Otvorena traverza u početnoj i krajnjoj tački linije parcele

Crtanje prilaznog puta

Završetak automobilskog prilaza

SLIKA 13.8 Automobilski prilaz i dvorište su poravnati sa brvnarom

Kotiranje plana gradilišta

Kotiranje plana gradilišta nastavak

Zamislite gradilište na litici, na nekom brdu, sa spektakularnim pogledom na jug i zapad. Da

Ovaj ugao zaoblite

Ovaj ugao zaoblite sa poluprečnikom 6‘

SLIKA 13.9 Završetak automobilskog prilaza

SLIKA 13.10 Prvi trotoar (gore) i drugi trotoar (dole)

Dodavanje strelice za sever

SLIKA 13.11 Završen plan gradilišta

Podešavanje spoljašnje reference

Paleta sa spoljašnjim referencama

SLIKA 13.12 Dugme Attach DWG na paleti External References

2. Proverite da li je u oblasti Reference Type potvrđena opcija Overlay. Tip putanje

SLIKA 13.14 Okvir za dijalog External Reference sa referencom 13C-SPLAY1

Različiti tipovi putanja

3. Izaberite OK. Vratićete se na crtež, a crtež plana gradilišta će se pojaviti na ekranu i

SLIKA 13.15 Crtež 13C-SPLAY1 je pridružen crtežu 12A-FPLAY4

Tipovi referenci Attachment i Overlay: U čemu je razlika?

Tipovi referenci Attachment i Overlay: U čemu je razlika? nastavak

Na ovoj slici su u crtežu SQUARE.DWG referencirane dve druge datoteke: PENTAGON.

Tip reference Overlay

Tip reference Attachment

Tipovi referenci Attachment i Overlay: U čemu je razlika? nastavak

Organizacija nacrtanih objekata

SLIKA 13.16 Pristup okviru za dijalog Layer States Manager, sa trake

5. Pažljivo premestite elevacije i napomene izvan linija međe. Na slici 13.17 su

SLIKA 13.17 Elevacije i napomene su pomerene sa desne strane prostora za crtanje

Premeštanje i rotacija spoljašnjih referenci

5. Upamtite tekući crtež (12A-FPLAY4), pod imenom 13A-FPLAY1.dwg.

Promena crteža koji se koristi kao

Promena spoljašnje reference proglašavanjem

NAPOMENA Upamtite da jedna jedinica na planu gradilišta predstavlja jednu stopu, a

3. Komandom Fillet zaoblite desnu stranu, sa poluprečnikom 3', a levu sa

6. Pređite u datoteku 13A-FPLAY1. Na dnu prozora AutoCAD-a će se prikazati balon