karl marks

rezultati neposrednog
procesa proizvodnje
Rukopis neobjavljene Šeste glave
Prve knjige ,,Kapitala“

Ta
xMarksizam i savrem enost

Karl Marks
Rezultati neposrednog
procesa proizvodnje

Rukopis neobjavljene Šeste glave Prve

knjige „K apitala”

Ovom knjigom se prvi put u celini na

srps'kohrvatskom jeziku objavljuje Mark-
sov rukopis „Rezultati neposrednog pro­
cesa proizvodnje” .
Reč je o rukopisu koji je pisan u vremenu
između juna 1863. i decembra 1866, po
svoj prilici u prvoj polovini ovog perio­
da. M arksov plan „K apitala” iz tog vre­
mena predviđao je ovaj tekst kao Šestu
glavu Prvog toma „K apitala” . Međutim
Marks nije tekst uvrstio u konačnu verzi­
ju Prvog toma, niti ga je Engels publi-
kovao u Drugom i Trećem tomu. Razlozi
za to su ostali nepoznati.
Rukopis je u sklopu zrele Marksove pol.it-
ekonomske analize šezdesetih godina ve­
oma značajan. U prvom delu rukopisa
Marks razmatra robu kao proizvod kapi­
tala i taj deo, kako on sam ističe, pred­
stavlja prelaz od Prvog na Drugi tom
„K apitala” . U drugom delu rukopisa iz­
ložena je kapitalistička proizvodnja kao
proizvodnja viška vrednosti, a u trećem
možda najznačajnijem, delu M arks govor
o produkciji, odnosno reprodukciji kapi
talističkih odnosa proizvodnje, veoma važ
noj problematici koja nije obrađena i
■ i
Marksizam i savremenost
Uređivački odbor Izdavačkog centra Komunist

Nijaz Dizdarević (predsednik), David Atlagić, Vladimir Bovan,

Ivan Cifrić, Nikola Cingo, Zvonimir Damjanović, Ali Dida, Kirc
Hadži Vasilev, Milan Kučan, Milan Mali, Simo Nenezić, Milož
Nikolić, Najdan Pašić, Ivan Perić, Olga Perović, Vojo Rakić, Bu-
dislav Soškić, August Vrtar, Janez Zahrastnik

Glavni i odgovorni urednik

David Atlagić

Urednici
Miloš Nikolić i Vera Popovic

Predgovor
Vera Pilić

Preveli
Vera Pilić [Šesta glava, str. 3— 113)
Josip Brkić (Pojedinačne strane — dodatak, str. 114 -136)

Nacrt korica
Vladana Mrkonja
Karl Marks

Rezultati neposrednog
procesa proizvodnje
Rukopis neobjavljene Šeste glave
Prve knjige „Kapitala"

Izdavački centar
Komunist
Beograd, 1977.
Naslov originala

Karl Marx
Kapital
Erstes Buch
Der Produktionsprozess des Kapitals
Sechstes Kapi tel
Resultate des unmittelbaren Produktionsprozesses
Marx-Engels Archiv II/VII
Moskau 1933
Predgovor
 Kada se pred našim čitaocem, po prvi put, nađe knjiga
koja sadrži Šestu glavu Prvog toma Marksovog „Kapitala”, koja
nije uključena u Prvi tom, a ni u kasnije, onda je to ne samo pri­
lika nego i potreba da se kaže bar najosnovnije o njenoj suštini,
značaju, njenom nastanku i, takođe, o njenom mestu u okviru ge­
neze Marksovog učenja. Ta potreba postoji uvek, što znači i onda
kada se čitaocu pruža studija koja čini sama po sebi, po svojoj
sadržim, samostalnu i zaokrugljenu celinu, a čiji je nastanak ve­
zan s okolnostima i uslovima koji su ili potpuno poznati ili se re­
lativno jednostavno mogu identifikovati. Ukoliko je ovo tačno,
onda je još jasnija potreba da se o Šestoj glavi Prvog toma Mark­
sovog „Kapitala” kaže sve što je do danas poznato i što pred­
stavlja rezultate izučavanja riznice i zaostavštine osnivača marksiz­
ma, koja osobito u poslednjem periodu dobijaju na intenzitetu, a
samim tim i na frekvenciji sa kojom se u domenu teorijsko-me-
todoloških istraživanja publikuju u svim krajevima sveta. (O uz­
rocima ovoga procesa, koji se danas opaža već i golim okom, po­
trebno je i posebno razmišljati, istraživati i zaključke saopštava-
ti).1 Dalje, sem onoga što je do sada u svetu poznato u vezi sa
1 M išljenja smo da je u pitanju posebna kom pleksna tem a k o ja jc
baš zbog o vog svoga glavnog obeležja u vezi i s pitanjim a o kojim a
govorim o. Pojačano interesovanje u poslednjem periodu je, izm eđu osta­
log, rezultat izmenjenih društveno-ekonom skih odnosa u svetu, brem enitih
p rotivrečnostim a koje traže rešenja. S ve to s ta v lja povećane zahteve pred
nauku, pred teorijsko-m etodološka istra ž iv a n ja posebno, i to, može se reći,
p red sve pravce. Pokušaj da se zakašnjenje u o b ja v ljiv a n ju M arksove
zaostavštine nadoknadi urodio je o b ja v ljiv a n je m ran ije još nepu blikovanih
ra d o va i m ora se takođe uzeti u o bzir u o k v iru o vog ra zm atranja.

VII
 sadržinom ove knjige — delimično kao rezultat potvrđenih pret­
postavki, a delimično još uvek samo kao pretpostavka ili „naga­
đanje”2 — a što smatramo svojom dužnošću da u sažetom vidu sa-
opštimo našem čitaocu (kako bi to imao u vidu prilikom čitanja
teksta u celini ili u pojedinim delovima), želimo poći i korak da­
lje. S obzirom na to što je pored velikog interesovanja za sve
što je u vezi sa Šestom glavom koju sadrži ova knjiga do danas
u svetu ipak veoma malo rečeno — veoma mali broj komentara
je do sada poznat — to postoji mogućnost da se još vrlo mnogo
0 njoj kaže, naročito u povezanosti s celinom Marksovog učenja
1 u kontinuitetu njegovog razvoja. Ovu smo mogućnost na ovom
mestu i postavili kao svoj cilj, koji smatramo veoma važnim, sem
već rečenog, još iz jednog razloga: Šesta glava koja je na nared­
nim stranicama pred našim čitaocem, koliko nam je poznato,
u o p š t e nije bila predmet bilo kakvih komentara u nas a i u
svetu je o njoj malo pisano.3
Šesta glava Prve knjige Marksovog „Kapitala” nosi naslov:
„ P r o c e s p r o i z v o d n j e k a p i t a l a — Rezultati neposre­
dnog procesa proizvodnje” Nastala je u periodu Marksovog inten­
zivnog rada, u periodu njegovih temeljnih ekonomskih studija, u
vreme kada je pripreman Prvi tom „Kapitala” za štampu. To je
period jula 1863. i decembra 1866. godine. Ovaj rukopis završen
je već juna i864. Numeracija stranica rukopisa počinje sa brojem
441, zatim idu stranice od broja 459 do 469 m, pa onda od broja
263 do 264, od broja 469 do 495, potom stranice numerisane
brojevima 454, 444 i za njima slede stranice od broja 441 do 458.
Na kraju je još nekoliko pojedinačnih stranica.
Sta predstavlja ovo poglavlje koje ni Marks nije uključio
u Prvi tom „Kapitala”, niti ga je Engels kasnije objavio, prili­
kom priprema za štampu Drugog i Trećeg toma „Kapitala”, na
čemu je radio s Marksovom najmlađom kćeri Eleonorom? Karl
2 K a o što je poznato, sam pojam nagađanja je nespojiv s naukom.
M eđutim , druga je i opširna tema koja bi mogla objasniti kada „nagađa­
nje” koje može ali ne m ora da bude identično s pojmom „hipoteza” pre­
staje to da bude i samim tim postaje deo nauke. Posebni podsistemi nauke,
kao što su „nauka o nauci” ili si., opširno se bave i ovim razgraničenjem.
M eđutim , sve dok u centar tog domena ne stane m e t o d, rešenja ne mo­
gu biti adekvatna.
J Sto se tiče kom entara u svetskim razm eram a, može se reći da
n ajm erodavniji, a ujedno i jedinstveni kom entar čine studije V ita lija So-
lom onoviča Vigodskog (V ita lii Solom onovič Vigodskii). Posebno vid . nje­
govu studiju: ,,K istorii sozdanija .K a p ita la ’ ”, izd. „M isi”, M oskva 197 0 ,
a koja je u stvari nastavak njegove poznate studije: „Istonija jednog v e ­
likog otkrića K a rla M arksa”, iza. „M isi”, M oskva 1965.

VIII
Kaucki (Karl Kautsky) ga takođe ne uključuje u „Teorije o višku
vrednosti”! Činjenica je, međutim, da rukopis sadrži razmatranje
srži Marksovog učenja, o čemu svedoči već i sam naslov. Takođe
je danas već poznato da ne samo što je reč o glavnom Marksovom
otkriću — o poreklu viška vrednosti i o nastanku kapitala, kao
i o svim ostalim rezultatima neposrednog procesa proizvodnje —
nego se zna i to da ovo poglavlje predstavlja m o s t ka Drugoj
knjizi.4 Dodali bismo, već na početku, da je u pitanju veza koju
tekst ostvaruje kako s Marksovim učenjem u kasnijoj, zreloj fazi
stvaralaštva tako i s prvom fazom.
Uprkos tome, Marks ovaj tekst nije uključio u Prvi tom
„Kapitala”, niti su, kao što smo rekli, kasnije to učinili Engels i
Kaucki. U prvi mah ta činjenica se javlja kao paradoksalna. Ona
se delimično može objasniti Marksovom p r o m e n o m p r v o ­
b i t n o g p l a n a „Kapitala”, njegovom poznatom navikom
da stalno menja način izlaganja usavršavajući ga, i činjenicom
što se kod njega plan istraživanja i plan izlaganja nikada nisu po­
klapali. Kao što je poznato, ovo poslednje važi i za one delove
Marksovog opusa koji su objavljeni za vreme njegovog života i
koje je on sam predavao (ili slao) izdavaču. Sem uključivanja u
objašnjenje promene prvobitnog plana „Kapitala”, kao neizostavna
se javlja i potreba da se nastanak Šeste glave posmatra kroz g e-
n e z u, a ne samo kroz kronologiju Marksovog stvaralaštva. Osim
toga, objašnjenju Marksovog rada na ekonomskim problemima u
celini, a posebno još neobjašnjenim fazama, veoma dobro služe
autentični navodi iz Marksove prepiske, ne samo s Engelsom nego
i s prijateljima, izdavačima i sa svima ostalima. Iako je to i do sada
činjeno u toku svih razmatranja riznice i zaostavštine osnivača
marksizma, čini nam se da ta .pažnja u celini nije bila dovoljna,
što ćemo pokušati i da dokažemo.
Potrebno je .poći od nepobitne činjenice da je Šesta glava,
koja je pred nama, objavljena 1933. godine, tek povodom 50-go-
dišnjice Marksove smrti. Naš prevod sledi ovo izdanje na nemač-
kom jeziku (Arhiv Marksa i Engelsa, tora II/V1I, Moskva
1933). Zapravo, Institut Marks-Engels-Lenjin u Moskvi, uporedo
4 N a ra vn o, cclina ra zm atra n ja šeste glave neobjavljenog rukopisa u
povezanosti kako s prvo m fazom M arksovog s tv a ra la š tv a tako i s Trećim
tom om „ K a p ita la ” može pokazati i vezu s ukupnim sistemom M arksovog
učenja i m etoda. O vd e želim o da naglasim o samo to lik o da postoji veza
ko ja ide i dalje od Drugog tom a. N eposredni n a vod i sadržine Trećeg tom a
stoje ćitaocu na raspolaganju u delovim a u kojim a se M arks z a d rž a v a na
redosledu izlaganja u narednim knjigam a.

IX
 s originalnim tekstom iz zaostavŠtine (Nacblass) objavljuje i ruski
prevod u Drugom tomu (VII), s kratkim informacijama o pre-
vodu i isključivo informativnim uvodom A. Leontijeva.
Poslednje izdanje Šeste glave (Institut marksizma-lenjinizma
pri CKKPSS, izd. polit, lit., Moskva 1974) objavljeno je u 49-
-om tomu Sabranih dela K. Marksa i F. Engelsa, sa predgovorom
koji se odnosi na ceo tom, a koji sadrži i druge rukopise. Poznato
nam je da je u junu 1969. u Italiji, kao posebna knjiga, objav­
ljena ova glava, u prevodu i s predgovorom Bruna Mafija i u
Francuskoj s predgovorom Rogera Dangervillea.5
Nas predgovor nije identičan ni sa jednim od pomenutih,
iako se u njemu vodi računa o svemu Što oni sadrže, kao i o
svim do sada poznatim komentarima. Naše razmatranje na ovom
mestu ima za cilj da odgovori na dva kompleksna pitanja:
1) da odredi vreme i uslove u kojima je rukopis nastao, kao
i sve što je tome nastanku prethodilo, i
2) da osvetli značaj razmatranja uzroka promena prvobitnog
plana i strukture „Kapitala”. Pri tome se akcenat stavlja na ana­
lizu do sada heterogenih gledišta o ovome problemu, odnosno na
do danas još neosvetljene uzroke. Drugim rečima, sinteza i rezul­
tati ovog razmatranja vode nas ka zaključku i sagledavanju od­
govora na pitanje zašto Šesta glava, koja je pred nama, nije ušla
ni u jedan od četiri toma, uprkos činjenici što je u njoj reč o
fundamentalnim problemima Marksovog sistema učenja, njegovog
metoda i pogleda na svet.
Danas je izvesno da Šesta glava predstavlja j e d i n i saču­
vani deo rukopisa na kome je Marks radio u periodu od 1863. do
1863. Takođe je sigurno da je Šestu glavu Marks neposredno
napisao od jula 1863. godine do juna 1864. godine.
Potrebno je istaći šta je prethodilo pisanju ovoga rukopisa,
jer to pomaže razjašnjavanju mesta i značaja svih delova ovoga
rukopisa, a posebno šeste glave.
U periodu koji je prethodio pisanju Šeste glave, a koji se
u literaturi o genezi marksizma označava kao period od 1861— —
1863, Marks je usredsredio pažnju na prvu od šest zamišljenih
knjiga, na knjigu ,,o kapitalu” i posebno na prvom odeljku te
knjige, na „kapitalu uopšte”. Poznato je da je u pismu L. Kugel-
5 Rukopis ie objavljen pod naslovom : „II C a p itale: Libro I, capitolo
V I inedito, R isultati del processo di produzione im m ediato”, Presentazione,
traduzione e note di Bruno M a ffi. Prim a edizione: giugno 1969, „La nuova
Ita lia ” Editricc, Firenze. Francusko izdanje „Un chapiter inedit du, C ap i­
ta l’ ” izdato je od strane U nion G ćnćrale d’Edioions, 197 1.

X
manu (Kugelmann), od 28. decembra 1862. godine, saopštio da
će se tnjegov rad zvati „Kapital”, a podnaslov će biti „Kritika poli­
tičke ekonomije”, da će rad sadržavati ne razmatranje konkurenci­
je i kredita, nego samo onu problematiku koja je u anglosakson­
skoj literaturi poznata kao „principi političke ekonomije”. Nakon
toga Marks ulazi u narednu fazu pripreme rukopisa za štampu.
Tako je bar on posmatrao svoj sopstveni rad. To je period koji
je i najznačajniji za probleme koje razmatramo i naziva se perio­
dom u kome je nastala t r e ć a v a r i j a n t a „ K a p i t a l a”.
(Prva varijanta pada u godine 1857— 1859, a druga u godine
1861— 1863). Bitno je imati u vidu da je Marks još u januaru
1863. u XVIII svesci rukopisa iz perioda 1861— 1863. sastavio
planove prvog i trećeg dela „Kapitala”. Odeljak pod nazivom
„Proces proizvodnje kapitala”, koji nije ništa drugo nego budući
Prvi tom „Kapitala”, Marks je imao nameru da podeli na devet
glava, i to: Roba. Novac. 2) Pretvaranje novca u kapital. 3)
Apsolutni višak vrednosti. 4) Relativni višak vrednosti. 5) Odnos
apsolutnog i relativnog viška vrednosti. 6) Pretvaranje viška vred­
nosti u kapital. 7) Rezultat procesa proizvodnje. 8) Teorija viška
vrednosti. 9) Teorija o proizvodnom i neproizvodnom radu.
Svakome ko je makar i u glavnim crtama izučavao genezu
marksizma jasno je da se po tome planu i odvijao Marksov rad na
„Kapitalu” u 1863. godini. U prvom izdanju se Prvi tom sasto­
jao iz šest glava koje su se pretvorile u odeljke, dok je peta glava
imala dva odeljka. Sačuvano je Marksovo pismo Engelsu od 15.
avgusta 1863. -u kome on govori o ovome rukopisu. Međutim,
celina toga rukopisa je izgubljena, a izuzetak čini sačuvana „Šesta
glava. Rezultati neposrednog procesa proizvodnje”.
Ostaje još da se objasni odakle potiče naziv „Šesta glava”
kada se u gornjem planu od januara 1863. naslov i problematika
koju sadrži nalaze označeni kao S e d m a glava. Jedino objašnje­
nje se može naći u činjenici da u vreme kada je pisao tu glavu
Marks još -nije bio čvrsto odlučio da prvi deo u prvoj glavi po­
sebno obradi i izda. Kada je do toga došlo, jasno je da se nume­
racija glava pomerila za jedinicu i ranija Sedma glava postala je
Šesta.
Inače, ta glava je pisana kao zaključna glava Prvog toma
„Kapitala”. O tome uostalom svedoči i njena struktura, kao i ni­
vo uopštavanja i -podvlačenja niza obuhvaćenih kategorija, zakoni­
tosti i njihove međusobne zavisnosti i uslovljenosti.
Kada se uzmu u obzir sva dosadašnja poznata gledišta o na­
stanku Marksovog „Kapitala”, a samim tim i geneza Marksovog

XI
 sistema učenja, može se zaključiti da jedan od prvih razloga koji­
ma se može objasniti zašto Šesta glava nije ušla ni u jedan od
tomova niti u „Teorije o višku vrednosti” jeste promena plana
„Kapitala”, odnosno pitanje da li je do nje uopšte došlo. Prva
raspoloživa literatura o promeni plana, sem tekstova Engelsa i
Kauckog, uglavnom je koncentrisana oko studija Henrika Gros-
mana, Fridriha Berensa (Friedrich Behrens) i Romana Rosdolskog
(Rosdolsky)6. Kao što je poznato, Berensova i Grosmanova
(Grossmann) razmatranja se na prvi pogled isključuju, čak Berens
izričito protivreči Grosmanovim stavovima, pa se zbog toga sve
donedavna smatralo da se nalaze na dva suprotna pola u ovoj
diskusiji. Sasvim sažeto govoreći, ta diskusija se svodi na to da
Grosman uglavnom tumači takozvane spoljašnje uzroke i spo-
ljašnje promene mesta pojedinih poglavlja u „Kapitalu”. Nasuprot
tome, Fridrih Berens ovu promenu tumači unutrašnjom dijalektič­
kom vezom i „sazrevanjem” Marksovih gledišta, tako da je, po
njegovom mišljenju, Marks tek nakon promene plana „Kapitala”
„izgradio svoje delo po strogo naučno-metodičkim gledištima”,
koja prema ovom autoru izviru iz „biti materijalističke dijalekti­
ke”7. U suštini, a danas je to već poznato, između iBerensovih i
Grosmanovih gledišta nema bitne razlike. Grosman je objašnjavao
da se Marksovo delo deli prema pojedinim funkcijama industrij­
skog kapitala, da je ta podela data sa stanovišta empirije i sa sta­
novišta građe koju treba obraditi. Po njemu, Marks je tek kasni­
je, 1863, dospeo do toga „da ne uzima kao predmet svoje analize
neposredno dani pojavni svet”. Stoga je navodno zadržavanje iz­
vornog plana bilo nemoguće.® Istraživanja poslednjih godina po­
tvrđuju da su, uprkos prividnoj razlici između Grosmanovih i
* O vd e mislimo na poznatu studiju H. Grossmanna, „Plan i me-
tod .K a p ita la ’ ”, zatim , na studiju Friedricha Behrensa, „Z ur M ethode der
politischen O konom ie” i studiju R om ana R osdolskog, „Prilog povijesti na­
stajanja M a rxo va .K a p ita la ’ ”, u kojim a se n e p o s r e d n o govori o
ovim problem im a. Sem tih studija postoje danas i brojne, šire, u kojim a
se tretiraju m etodološki problem i, i u kojim a su pomenuti posredno ili ne­
posredno samo dodirnuti. (O vde mislim o na brojne studije koje sadrže i
polem iku instrum entalističkih interpretacija M arksove teorije i ostalih p ra-
vaca.)
7 V id. R. Rosdolsky, „P rilog povijesti nastajanja M a rxova .K ap ita­
la ’ ”, izd. IC „K om unist”, Beograd 1975, str. 1 3 — 42.
' H. G rossmann, „Die A nderung des A ufbauplans des Marxschen
,K a p ita l’ und ihre Ursachen”, u „ A rc h iv fiir die Geschichte des Sozialismus
una der A rbeiterbew egung”, 192 9 (u nas je o v a studija poznata po svo­
me izdanju koje nosi naslov „Plan i metod ,K a p ita la ’ ”, a koja je đ oživela
više izdanja; poslednje je npr. izdao B IG Z , Beograd 1974).

XII
Berensovih gledišta, njihova objašnjenja „slična kao jaje jajetu”.9
Tako, na primer, jedan od najboljih poznavalaca Marksovih auten­
tičnih rukopisa novoga vremena, Roman Rosdolski, koji je pre­
minuo pred početak 70-ih godina, potvrđuje ovu identičnost sle-
dećim argumentima:
1) obojica objašnjavaju promenu plana takozvanim spoljaš-
njim uzrocima i Marksovim bavljenjem određenim delimičnim
područjem;
2) obojica lokalizuju vreme promene plana u godinu 1863, i
3) obojica shvataju Marksov izvorni plan strukture kao osla­
njanje na vulgarno-ekonomsku metodologiju.
Ne ulazeći u detaljniju kritiku B e r e n s o v i h gledišta,
R o s d o l s k i izričito osporava da je on insistirajući na dijalek­
tičkom objašnjenju uspeo da ode korak dalje od G r o s m a n a.
R o s d o l s k i , uzgredno, samo kroz jednu napomenu, ukazuje na
r a z l i k u između G r o s m a n a i B e r e n s a . Po prvome
je Marks tek u toku svojih studija procesa reprodukcije — koje
su, po njemu, počele 1863 — došao na ideju da mora da „umesto
analize empirijski postojećih područja u prvi plan stavi funkciju
tvorbe viška vrednosti”. P o B e r e n s u , Marks zahvaljuje za ovu
iznenadnu inspiraciju „ponovljenoj kritičkoj raspravi s klasičnom
građanskom ekonomijom”, s njenim teorijama viška vrednosti.
Ukazujući na ovu razliku, R o s d o l s k i , u stvari, ospora­
va i suštinu argumenata koje iznosi G r o s m a n , kao i onih ko­
je im suprotstavlja B e r e n s. Po njemu, „Grundrisse” su dokaz
da se Marks problemima reprodukcije bavio još 1858. godine,
čime se nedvosmisleno odbacuje G r o s m a n o v a argumenta­
cija. Dokazi koje R o s d o l s k i pruža protiv B e r e n s o v i h
stanovišta, posebno onoga o Marksovom oslanjanju na vulgarno-
-ekonomsku metodologiju, daleko su bleđi. Naime, oni se sastoje
u tvrdnji da je Marks ono što je imao reći protiv Smitove i Ri-
kardove metodologije već raniie rekao i da se to nalazi takođe u
delu „Grundrisse”. Upravo Šesta glava Marksovog „Kapitala”,
kao što će čitalac moći i sam da se uveri kroz studij autentičnih
Marksovih misli, pruža dokaze da se Marks i u razdoblju od
1863. do 1866. iznova vraća na kritiku Smitovih i Rikardovih
gledišta, ali i na kritiku ne samo gledišta klasične građanske
ekonomije nego i na kritiku vulgarne građanske ekonomije i sit-
noburžoaskih shvatanja.
* R . R osdolsky, op. cit., str. 3 7.

XIII
 Kada smo ovo rekli, nismo želeli ni jednom iznetom poje-
dinošću da izrazimo gledište o saglasnosti i prihvatanju B e r e n -
s o v i h gledišta u celini. B e r e n s je bio pristalica i sledbenik
stavova Đerda L u k a č a (Georgy Lukacs) naročito u prvoj fazi
Lukačevog stvaralaštva. Njegovo insistiranje na upravljanju pažnje
na uzroke promene plana koji proističu iz Marksovog dijalektič­
kog metoda i njegovog razvoja, iako nije pružilo adekvatno objaš­
njenje i konačan odgovor, ipak je dragoceno kao ukazivanje na
orijentaciju koja tek kroz buduća istraživanja može dati veoma
mnogo relevantnih zaključaka, posebno za razvoj metodoloških
studija. Upravo Šesta glava Marksovog „Kapitala”, njena struktu­
ra, sadržina i metod pružaju novu mogućnost u ostvarenju toga
zadatka 'koji danas stoji pred naukom. Iako Šesta glava nije pri­
premljena za štampu u Marksovoj redakciji i ne sadrži „poslednju
Marksovu snažnu sintezu”10 koju, na primer, ima Prvi tom „Ka­
pitala” u obliku u kome je štampan, može se reći da svaki ode-
ljak šeste glave predstavlja visok teorijski nivo uopštavanja i ne
odudara ni jednim svojim delom od onoga što se inače zove stan­
dardom u ekonomskoj nauci koji je Marks postavio svojim opu­
som, posebno „Kapitalom”.
U vezi s našim daljim tretiranjem promene izvornog plana
„Kapitala” i napuštanja prvog plana veoma su značajna razmatra­
nja R o s d o l s k o g , koji uzima u obzir sve dosada poznato iz
autentičnih Marksovih i Engelsovih studija, odnosno izbora koji
je učinio Kaucki. Kao što je moguće zaključiti iz našeg dosadaš­
njeg razmatranja, naročito su informativna njegova izlaganja o to­
me kako je promena plana do sada tumačena, odnosno kakvi
su G r o s m a n o v i i B e r e n s o v i pokušaji toga objašnje­
nja (vid. naročito strane 1—42 i 62—75. pomenute studije). Me­
đutim, uprkos detaljnom i veoma brižljivom ispitivanju i uprkos
uporednoj analizi kako prve tako i druge dispozicije „Knjige o
.Kapitalu’ ”, i uprkos tome što cela studija nosi naslov „Prilog
povijesti nastajanja Marxova .Kapitala’ ” — pa bi bilo logično očeki­
vati da se u njoj može naći objašnjenje zašto šesta glava Markso­
vog „Kapitala” nije ušla ni u jedan od tomova — može se reći
da dve knjige ove studije ne sadrže nijednu rečenicu, nijednu mi­
sao u kojoj se neposredno čak i samo pominje šesta glava koja
je ovde predmet našeg razmatranja. Osim toga, i drugi veoma
poznati i merodavni istraživači istorije nastanka Marksovog ,,Ka­
10 V id. B. M a ffi: P redgovor citiranom izdanju neobjavljenog ru ko­
pisa Šeste glave, u italijanskom prevodu.

XIV
pitala”, kao što smo već na početku naglasili, ne pružaju nikakav
neposredan odgovor na pitanje zašto je dosadašnja sudbina ovog
Marksovog rukopisa bila takva kakvu je danas sagledavamo. Ov­
de, pre svega, mislimo na značajna istraživanja takođe rano pre­
minulog istraživača riznice marksizma i posebno nastanka Markso­
vog „Kapitala” Valtera Tuhšerera (W a l t e r T u c h s c h e e -
r e r ) i njegovo posthumno publikovano delo pod naslovom: „Be-
vor das ,Kapital’ entstand” („Pre no što je nastao ,Kapital’ ”),
izd. A. V. Berlin, 1968.
Međutim, komparativnom analizom dispozicije koju sadrži
studija R o s d o l s k o g , odnosno dispozicija I i III odeljka
„Knjige o ,Kapitalu’ ” u januaru 1863, koju je objavio K a u c k i
i na koju se R o s d o l s k i poziva, i sadržaja Šeste glave Mark­
sovog „Kapitala”, koji stoji čitaocu na raspolaganju u ovoj knjizi,
moguće je naći n e p o s r e d n o naslove odeljaka koji se podu­
daraju.11 Prva od pomenutih dispozicija glasi:
„Prvi odjeljak » P r o i z v o d n i p r o c e s k a p i t a l a ’
podijeliti ovako:
1. Uvod. Roba. Novac.
2. Preobražaj novca u kapital.
3. Apsolutni višak vrijednosti, a) Proces rada i proces oplod­
nje kapitala; b) konstantni kapital i varijabilni kapital; c) apso­
lutni višak vrijednosti; d) borba za normalni radni dan; e) isto­
vremeni radni dani (masa istovremeno zaposlenih radnika). Iznos
viška vrijednosti i stopa viška vrijednosti (veličina i visina).
4. Relativni višak vrijednosti, a) Jednostavna kooperacija,
b) podjela rada, c) mašinerija itd.
5. Kombinacija apsolutnog i relativnog viška vrijednosti. Od­
nosi (proizvodnja) između najamnog rada i viška vrijednosti. For­
malno i realno podređivanje rada kapitalu. Proizvodnost kapitala.
Proizvodni i neproizvodni rad.
6. Ponovni preobražaj viška vrijednosti u kapital. Prvobitna
akumulacija. Wakefieldova teorija kolonija.
7. Rezultati proizvodnog procesa.
(Pod 6 ili pod 7 može biti prikazan change u pojavi law
of appropriation).
8. Teorije o višku vrijednosti.
9. Teorije o proizvodnom i neproizvodnom radu.”
11 O vd e se pon ovo poređenja rad i c itira dispozicija prem a R os-
dolskom .

XV
 Sara sadržaj Šeste glave sa svojim naslovima i podnaslo­
vima pokazuje doslovno vezu s prvom dispozicijom, što je vid­
ljivo iz neposrednog teksta sadržaja:
Šesta glava:
1. Rezultati neposrednog procesa proizvodnje.
2. Kapitalistička proizvodnja kao proizvodnja viška vred­
nosti.
a. Formalno podređenje (subsumcija) rada kapitalu
b. Realno potčinjavanje rada kapitalu ili specifičnost kapi­
talističkog načina proizvodnje
c. Dopuna o formalnom potčinjavanju rada kapitalu
d. Proizvodni i neproizvodni rad
e. Bruto i neto-proizvod
f. Mistifikacija kapitala etc.
3. Kapitalistička proizvodnja je proizvodnja i reprodukcija
specifično kapitalističkog proizvodnog odnosa.
4. Robe kao proizvod kapitala.
Već i analiza, u kojoj bi se zadržalo na poređenju „spoljaš-
njeg” poređenja naslova prve dispozicije i razrađenog sadržaja
Šeste glave, dovela bi do zaključka da Šesta glava neobjavljenog
rukopisa koji nije ušao u „Kapital” p r e d s t a v l j a t e m e l j ­
n u i s u š t i n s k u r a z r a d u p r o b l e m a k o j i su b i l i
n a z n a č e n i u p r v o j d i s p o z i c i j i . (Bez obzira na
aspekte iz kojih se analiziraju pojave, veza se nužno uspostavlja.
Posebno je uočljivo mesto Šeste glave, a o čemu smo već napred
govorili. Na ovom mestu ponovno isticanje ima za cilj da prikaže
odsustvo ovog zapažanja u studiji Rosdolskog.) Čudnovato je da
R o s d o l s k i to ne pominje, kao Što i u studiji čijim se
samim imenom kaže da govori o istoriji nastanka „Kapitala” ne
ukazuje na postojanje Šeste glave koja nije o b j a v l j e n a i
koja znači deo realizacije strukture sadržane u prvoj dispoziciji.
Ovde ponovo podsećamo da je Šesta glava prvi put objavljena
1933. godine, a da se studija R o s d o l s k o g pojavljuje mnogo
kasnije. Istina, može se govoriti da R o s d o l s k i pretpostavlja
da se među još neobjavljenim delovima Marksovog drugog ruko­
pisa „Kapitala”, kako sam kaže — „onim iz 1861— 1863”,
nalazi i sve ono što će budući istraživači videti kao problem za
identifikovanje i određivanje mesta i značaja u genezi mark­
sizma. Rosdolski za drugi rukopis „Kapitala”, o kojem smo go­
vorili, kaže sledeće: „ . . . vrlo važni dijelovi toga rukopisa još

XVI
uvijek nestrpljivo očekuju svoje objavljivanje15, . . . (u fusnoti
stoji doslovno: „Kao što je poznato, Kautsky se (isto vrijedi i
za novo izdanje ,Theorien’) ograničio samo na objavljivanje dijela
rukopisa koji govori o ,Theorien iiber den Mehrwert’. A ostatak
bi, kako se može zaključiti iz Engelsovih i Kautskijevih podataka
(„Das Kapital”, II, str. 4; Kautskijevo izdanje „Theorien”, I, str.
XII—XIII), vjerojatno ispunilo preko 1000 stranica.”).”
Ukratko, iako R o s d o l s k i u studiji u kojoj se posredno
ne pominje Šesta glava ne daje neposredan odgovor o njenom
mestu u genezi marksizma, problematika koja se tom njegovom
studijom iznosi na svetlost dana pruža dokaze i oslonce za našu
pretpostavku k a k o je Marks ostvario razradu označenih tema
koje sadrži prva dispozicija i koju čitalac može da prati na
sledećim stranicama. Potrebno je zadržati se i na tezi prema kojoj
se promena plana Marksovog „Kapitala”, a možda i objašnjenje
zašto Šesta glava Prvog toma „Kapitala”, o kojoj govorimo, nije
ušla ni u jedan tom, vidi u Marksovoj misli koju je podvukao
u pogovoru „Kapitalu” i koju je i Engels kasnije često isticao,
naime da se Marksov metod istraživanja i metod izlaganja nikad
ne poklapaju. Ova teza je tačna i ona se može sagledati i iz
cele geneze Marksovog sistema učenja. Poznato je da je Marks
sve obimne i brojne sveske koje sačinjavaju „Grundrisse . . .”
pisao zbog toga da „stvari sebi objasni”. Prema tome je i logičan
i osnovan zaključak koji savremeni metodolozi, marksisti i markso-
lozi, izvlače identifikujući to Marksovo delo s njegovom naučnom
laboratorij om.12 Osim toga, činjenica je i to da je Marks često,
usavršavajući svoje napise, menjao redosled kojim se nižu sadr-
žina, poglavlja i potpoglavlja njegovog dela. U potvrdu ovoga
može izvanredno dobro poslužiti i tekst šeste glave n e o b j a v ­
l j e n o g rukopisa koji je pred nama. Ovu Marksovu osobinu
veoma je dobro poznavao Engels i na nju više puta ukazivao.
Tako, na primer, kada govori o mladim novinarima i o njihovoj
ulozi u borbi za pobedu naprednih ideja, kad govori o potrebi
da oni treba prethodno da steknu temeljito obrazovanje iz niza
disciplina od kojih je jedna i politička ekonomija, Engels upućuje
na Marksov primer rečima: „Kad bi ta gospoda znala kako
za Marksa nikad ništa nije bilo d o v o l j n o d o b r o što je
12 K . M arx, „G rundrisse der K ritik der Politischen O kon om ie” (R o-
hentw u rf) 1 85 7 — 185 8 , D ietz V erlag, Berlin 195 3 (posebno V o rw o rt), str.
V I I — X V I i Foundations o f the C ritique o f P o litical E conom y, posebno
b y M artin Nicolaus, pp. 1 — 63, London 197 3 (E d.: Q uintin H oare, „N ew
L eft R e v ie w ’’).

XVII
 trebao da pruži radničkoj klasi.. .”13 Kao što je poznato, Marks
je pisao ceo „Kapital”, pa prema tome i Šestu glavu neobjavlje­
nog rukopisa, da bi radničkoj klasi pokazao kakav je njen položaj
i da bi -joj izložio zaključke koji na osnovu otkrića koje sadrži
„Kapital” ukazuju na to šta valja činiti da se taj položaj izmeni.
Onaj ko je stvaralac društvenog bogatstva, onaj kome pripada
primarna uloga na tome planu, nalazi se u podjarmljenom polo­
žaju. Radnik treba da bude glavni faktor privrednog i društvenog
razvoja, jer je takva i njegova stvarna uloga. Kapitalističkim
produkcionim odnosima stvari su postavljene na glavu, u tim
odnosima mrtvi rad gospodari živim radom itd.
Nesumnjiva je zasluga Romana R o s d o l s k o g što je
pokrenuo sva ova pitanja, š-to je konstatovao istinski „maćehinski
odnos” prema metodu u marksizmu koji postoji već vrlo dugo
i koji je posledica, kao što je poznato, vrlo složenih Okolnosti u
društvu, i u stanju nauke. Takođe je značajno i njegovo veoma
stimulativno pokretanje pitanja o uzrocima: 1) izmene izvornog
plana Marksovog „Kapitala” i 2) činjenica koje su dovele do razlike
između Marksovog metoda istraživanja i metoda izlaganja (a koje
R o s d o l s k i razmatra samo u vezi s izmenom prvobitnog
plana Marksovog „Kapitala”), i gledišta kojima se do sad ova
promena objašnjavala. Sve ovo je u tesnoj vezi s našom temom
o kojoj raspravljamo i s tekstom koji je pred nama. Zbog toga
je već i u okvirima koji nam stoje na raspolaganju nužno
naglasiti da je, uz ovaj doprinos, R o s d o l s k i u svojoj studiji
zapao i u zablude, odnosno objašnjenja koja nisu prihvatljiva.
Naime, po ovom autoru, već kada je pravio prvi plan, izvorni
plan „Kapitala” i, štaviše, kad je radio na njegovoj realizaciji,
Marks je navodno znao da je ceo taj posao privremenog -karak­
tera, odnosno da je u pitanju prolazna, iako neophodna faza u
njegovom istraživanju.14 Međutim, prvobitni plan „Kapitala” n e
m o ž e se p o s m a t r a t i k a o „ r a d n i m o d e 1”. Kao
argument je moguće navesti Marksov Uvod za „Prilog kritici
političke ekonomije” u kome on pokazuje, kao što je poznato,
r e d o s l e d kojim posmatra građansku ekonomiju, odnosno njen
sistem.15 Danas je već jasno da se promena izvornog plana „Kapi-
“ Engels u pismu K . Smitu, 5. avgusta 1890.
14 R. R osdofsky, op. cit.
15 V id .: K . M arks, „U vod u kritiku političke ekonom ije”, uz studiju
„Prilog kritici političke ekonom ije”, „ K u ltu ra ”, Beograd 1969, str. 20 7
— 2 4 1.

XVIII
tala” može tumačiti samo potrebom 'koja je proistekla iz p r o ­
c e s a M a r k s o v o g i s t r a ž i v a n j a . Posebni momenti u
istraživanju vodili su Marksa ka odluci da izmeni svoj prvobitni
plan. Tačno poznavanje motiva i uzroka promene plana dovelo
bi do raščišćavanja, na današnjem stupnju razvoja metoda i teo­
rije, do jasnog sagledavanja o d n o s a procesa istraživanja i pro­
cesa izlaganja. Rešenje ovog problema značajno bi i znatno uticalo
na to da sva istraživanja krenu bržim tempom. Ako se ima u
vidu u poslednje vreme u svetskoj literaturi toliko puta ponov­
ljena konstatacija o i n s u f i c i j e n c i j i razvoja metoda i ako
se uporedi njegova nedovoljna razvijenost s potrebama koje stoje
pred različitim podsistemima nauke, moguće je utvrditi značaj
problema.
Prihvatiti ili ne složiti se sa stanovištem da je prvobitni
plan Marksovog „Kapitala” bio prolazna faza za 'koju je Marks
unapred znao da će je napustiti, ili deo njegove dijalektike,
posebno dijalektike apstraktnog i konkretnog itd., znači prihvatiti
ili odbaciti ona stanovišta u kojima se ponavljaju stare ili ističu
nove kontroverzije u vezi s Marksovim sistemom učenja. Tako,
na primer, pomenuta Marksova napomena o redosledu kojim će
tretirati sistem građanske ekonomije16 daje danas priliku Markso­
vim 'kritičarima za nova uočavanja nedostataka. Pri prelazu od
prvog plana „Kapitala” na drugi izostala su razmatranja države,
međunarodne trgovine, svetskog tržišta.17 Reklo bi se kao da
Marks i marksizam o tim problemima nisu imali ili nemaju šta da
kažu.18 Takođe se oko pitanja napuštanja prvog plana „Kapitala”
grupišu i sva današnja brojna heterogena gledišta o poznatoj
„klasičnoj” kontroverziji između Prvog i Trećeg toma „Kapitala”,
koju je još „građanski Marks” — Bem-Baverk (Behm-Bewerk)
14 O o v o j M arksovoj podeli v id . detaljn ije u M arksovom pismu L a-
salu od 22. februara 18 5 8 . (C itira n o prem a K . M arks, „B riefe iiber ,Z ur
K ritik der Politischen O konom ie’ ”, D ietz V erla g , B erlin 1 9 7 1 , S. 2 13
i 214.)
j7 O d M arksovih k ritič a ra , iz posebnog ugla posm atranja, osobito je
značajan danas P aul M attick, sa svojim brojnim studijam a. V id ., na prim er,
njegovu poznatu studiju „M arx und K eyn es”, F ra n k fu rt/ M a in und W ien
19 7 1.
“ D anas već postoje i studije u kojim a su op ovrg n u ta o v a glediš­
ta, i to s m etodološkog stanovišta. Još je Rosdolski u pom enutoj, c itiran oj
studiji ukazivao na nctačnosti ovih kritik a . D etaljnije vid ., na prim er, i
op o v rg a v an ja : Frederich Eberle, „Bemerkungen zum E rklarungsanspruch
der M arxschen T heorie” u zborniku „A spekte der M arxschcn Theo-
rie”, 1, Suhrkam p V erlag, 197 3 . S. 3 6 3 — 386.

XIX
 davno istakao. Kao što je nekada Rudolf Hilferding pobijao
ovu navodnu protivrečnost, tako i danas upravo oko promene
prvobitnog plana Marksovog „Kapitala” nastaju nove kontrover­
zije, ali i nova teorijskodcritička razmatranja u vezi s metodom
i teorijom. Ona i nisu ništa drugo nego dalji razvoj marksizma
koji se tokom cele svoje geneze razvijao upravo na teorijsko-
-kritičkoj analizi, na opovrgavanju neodrživih kritičkih primedbi
upućenih Marksovom sistemu. Kontroverzije oko promene plana
Marksovog „Kapitala” razvijaju se i ponekad se samo graniče,
a ponekad i neposredno zadiru u pitanje apstraktnog i konkret­
nog u Marksovom „Kapitalu”. Današnjem istraživaču stoji na
raspolaganju već niz međusobno kontradiktornih studija, a, isto
tako, i onih koje su među sobom komplementarne, a koje govore,
na primer, o tome da li je Prvi tom Marksovog „Kapitala” samo
apstraktni model koji je Marks (na primer, kasnije) napustio,
a Treći tom analiza i sinteza na temelju konkretne stvarnosti.
Ovakva gledišta nisu ništa drugo nego v a r i j a n t e pomenute
stare kontroverzije između Prvog i Trećeg toma „Kapitala”. Na
pozicije onih protagonista koji se zalažu za ove stavove padaju
često i veoma dobri poznavaoci Marksovog sistema, a posebno
mnogi marksolozi. Voljno ili nevoljno prihvatanje tih stavova
vodi ka priznanju o raspadu Marksovog sistema učenja koji je
bio i ostao, kako su to Marks i Engels više puta isticali, celina
— „umetnička celina”. Devijacije od Marksovog metoda u svim
tim raspravama nastoje pretpostaviti tzv. „logički model” stav­
ljanju društveno-ekonomskih kategorija u istorijske okvire. Među
protagonistima ovih shvatanja treba posebno istaći rezultate istra ■
živanja Ronalda Mika (Meek). Sve ovo ne samo da su posebne
teme iz okvira još nerazrađenog metoda kome su i marksisti, kao
što smo već naglasili, poklanjali nedovoljnu pažnju, nego pred­
stavljaju i teme koje zahtevaju da im se obrati pažnja ukoliko
se želi da ostvari onakva uloga nauke kakva joj danas pripada.
U našoj naučno-stručnoj literaturi sve ove kontroverzije nisu bile
predmet posebne pažnje, uprkos postojanju pravaca, u studijama
različitih domena, u kojima se težilo ka „logičnom” modelu u
istraživanju a potpuno se zanemarivali društveno-ekonomski uslovi
u kojima se istraživanje vrši. Neadekvatnost tzv. „logičnih” mo­
dela, ma kako oni bili konstruisani, pokazuje se nekada pre,
a nekada kasnije, no izvesno je da se uvek ispoljava. Kao posle-
dica takvih shvatanja javljaju se modeli privrednog i društvenog
razvoja „bez delovanja zakona vrednosti”, uz isticanje da je sam
pojam „vrednost” suvišan i da savremena „metodologija i tehnika

XX
istraživanja”, svodeći sve na cene, uspešno uspeva da odgovori
na složena pitanja npr. privrednog razvoja.
Ističući ovo, smatramo da smo odabrali put da čitaocu nared­
nih stranica kažemo, na način koji nije ni uopšten, ni lišen
veze sa sadašnjim kretanjima u teoriji, posebno o značaju Markso-
vih gledišta i celog sistema koji sadrži Šesta glava. U protivnom bi
svi argumenti kojima bi se podvlačio značaj Šeste glave bili
deskripcija i olako prelaženje preko njene važnosti. Već sam
redosled kojim Marks razvija svoju analizu pokazuje ono naj­
hitnije u njegovom metodu i teoriji, a to je: kapitalistička proiz­
vodnja kao proizvodnja viška vrednosti, formalno podređenje rada
kapitalu, realno potčinjavanje rada kapitalu, proizvodni i ne­
proizvodni rad, bruto i neto-proizvod, mistifikacija kapitala itd.
Tako Šesta glava još jednom potvrđuje da se sve karakteristične
crte Marksovog metoda najjasnije uočavaju baš u „Kapitalu”, i
još nešto: ona pokazuje istovremeno i nastanak toga metoda,
pokazujući nastanak i razvoj pojedinih kategorija, „dijalektiku
apstraktnog i konkretnog” kod Marksa. Upravo Marksova upozo­
renja o potrebi menjanja mesta nekih delova rukopisa, koja
u ovom izdanju ostavljamo na onim mestima na koja ih je sam
Marks stavio, pokazuju da je Marks tokom istraživanja dolazio
na pomisao o tome koji bi način izlaganja bio najbolji. U t o k u
s a m o g i s t r a ž i v a n j a Marks ukazuje na optimalni put
•kojim treba izlaganje da ide, a l i p r i to m n e m e n j a p u t
svog i s t r a ži v an j a .
U vreme nastanka Šeste glave (period 1863— 1864) Marks
je već imao za sobom „najbolje godine” svoga plodonosnog istra­
živačkog i mukotrpnog rada. On je bio završio „Grundrisse”
i „Prilog kritici političke ekonomije”. Neposredno posle ra­
da na rukopisu šeste glave održao je predavanje na dva za-
sedanja Generalnog saveta Prve internacionale, 20. i 27. ju­
na 1965. godine. Zapravo, tačnije, rad na šestoj glavi se deli-
mično poklapa s vremenom u kome je nastao Marksov rad,
danas poznat pod naslovom „Najamnina, cena i profit”, do koga
je došlo povodom pitanja oveniste Džona Vestona (John Wes­
ton).19 Biće od posebnog interesa, i za pažljivog čitaoca, i za onoga
” 9 v aj svoj rad je, kao što je poznato, M arks pročitao na engle­
skom jeziku 20. i 27. juna 186 5 , na zasedanju G eneralnog saveta P rv e in­
ternacionale. R ad je p rv i put štam pan na engleskom jeziku u Londonu
1 89 8 , a list „Neue Z eit”, na nemačkom jez/iku, u periodu 1 8 9 7 — 1 89 8 . N a ­
kon toga rad je pub likovan u mnogim k rajevim a sveta na raznim jezicim a.
U nas je takođe već doživco više izdanja.

XXI
 ko studira Marksov sistem učenja, i za onoga ko istraživačkim
radom želi da uzme učešća u rešenju i rešavanju otvorenih pi­
tanja oko daljeg razvoja metoda, da uporedi rezultate Marksovih
istraživanja iznetih u ovom pomenutom izlaganju o najamnini, ceni
i profitu i onima koje sadrži Šesta glava. Celinom svojih rezultata
Šesta glava predstavlja veće bogatstvo problema uključenih u
razmatranje, viši nivo apstrakcije i, sigurno, viši stepen teorijsko-
-metodološkog razmatranja istih problema koje nalazimo i u
prvom radu. Ne upuštajući se ovom prilikom detaljnije u takvu
komparativnu analizu, koja ima smisla i za kojom postoji po­
treba, nužno je zadržati se na jednoj kategoriji, kategoriji „vred­
nost rada, cena rada, odnosno vrednost radne snage i visina
najamnine”. Bez obzira na termin „vrednost rada i cena rada”,
koja postoji na stranicama Šeste glave, Marks implicitno pod
vrednošću ili cenom rada podrazumeva vrednost, odnosno cenu
radne snage. Uprkos činjenici što su termini prisutni, očigledno
je da Marks na stranicama Šeste glave, i to veoma opširno,
misli, kao uostalom što i kaže u Prvom tomu „Kapitala”, da je,
u stvari, posredi vrednost radne snage koja je određena vred­
nošću životnih namirnica nužnih za reprodukciju radne snage
radnika i radne snage njegovog potomstva. Isto tako Marks i o
najamnom radu u Šestoj glavi, kao i u rukopisu „Najamnina,
cena i profit”, govori o istorijskom obliku rada. Najamnina je
samo plaćeni d e o rada koji je radnik u toku dana obavio, a
drugi deo ostaje kao neplaćeni rad, i iz toga dela koji prisvaja
kapitalist nastaje višak vrednosti. Ono što je Marks doslovno
rekao u „Najamnini, ceni i profitu” objašnjava upotrebu termina
„vrednost rada i cena rada” na narednim stranicama. Radi izbe-
gavanja svake dileme ili nesporazuma koji 'bi mogli dovesti i do
nagađanja o periodu nastanka ove neobjavljene glave ili slično,
potrebno je umesto objašnjenja podsetiti čitaoca na razloge kojima
Marks objašnjava upotrebu ovih termina. Marks najpre kaže:
„ V r e d n o s t i l i c e n a r a d n e s n a g e poprima
spoljašnji izgled c e n e i l i v r e d n o s t i s a m o g a r a d a ,
iako strogo govoreći izraz ,vrednost ili cena rada’ nema nikakvog
smisla” . . . i dalje: , , . . . ako budem upotrebljavao, u nastavku,
izraz ,v r e d n o s t r a d a ’, to će biti samo kao uobičajeni ter­
min za » v r e d n o s t r a d n e s n a g e ’ ”.20
” U radu „N ajam nina, cena i p ro fit” M arks o ovom e g ovori u
o k viru odeljka koji upravo nosi naslov „V rednost rad a” (odeljak 9).

XXII
 Vreme nastanka Šeste glave je bilo istovremeno i doba kada
se rađala Prva intemacionala (ista godina, tj. septembar 1864),
doba koje je zahtevalo ogroman teorijski rad ali i praktično usme-
ravanje. Marksa u to vreme razdiru težnje da izvrši i jedno i
drugo, iako on, budno prateći rad Internacionale, Često naglašava
da je mnogo važnije da istraje u završavanju započetog teorijskog
opusa. Tesna saradnja s Engelsom koju sagledavamo kroz pre­
pisku iz toga perioda to najbolje potvrđuje. Istovremeno je to
period u kome sazrevaju rezultati ukupnih dotadašnjih njegovih
napora na istraživačkom planu; malo vremena deli neobjav­
ljeni rukopis Šeste glave od pojave konačne verzije Prvog toma
„Kapitala” (1867).
Danas je jasno da je u to vreme već bila gotova i celina
koncepcije koju sadrže sva tri toma „Kapitala”. Međutim, i po­
red činjenice što danas to potvrđuju i ranije nepoznati i neobjav­
ljeni Marksovi rukopisi koji se sukcesivno pojavljuju, ipak i dan-
-danas postoje kontroverzije o tome pitanju. Kad je završio Prvi
tom „Kapitala”, Marksu su bili poznati rezultati istraživanja koje
sadrži Treći tom. Z n a č a j Šeste glave neobjavljenog rukopisa
„Kapitala” vidimo u tome što ona to još jednom i z r i č i t o d o ­
k a z u j e , što to na narednim stranicama sam Marks kaže objaš­
njavajući nam i neposredno i s v o j i me t o d i s t r a ž i v a n j a
i svoj metod izlaganja.
Vršeći izbor problema na koje bi trebalo podsetiti čitaoca
pre nego što pređe na čitanje šeste glave neobjavljenog ruko­
pisa, ne upuštamo se u pretpostavke zašto Marks nije uključio i
celinu ovoga rukopisa u Prvi tom, odnosno zašto to nisu učinili
ni Engels ni Kaucki. Razlog tome je što nijednu od tih pretpo­
stavki koje se inače pominju u vezi sa Šestom glavom21 ne sma­
tramo dovoljno osnovanom. Smatramo, međutim, da nije bez in­
teresa navesti do sada poznata nagađanja o tome.22 Jedna mo­
gućnost se vidi u tome da je Marks nakon promene izvornog
plana možda imao neku određenu nameru s ovim rukopisom: da
ga, eventualno, štampa kao poseban odeljak, ili kao deo Druge
knjige, ili da je Engels mislio da Prva knjiga ne trpi dodatke, ili
čak da je zaboravio na ovaj rukopis („on je jednostavno izmakao
njegovoj zaista budnoj pažnji u teškom poslu oko traženja i
21 O vde mislimo na posredne navode koje sadrži studija R . R osdol-
skog, kao i citirani pred govor italijan skom prevod u o v e glave.
“ V id. B. M a ffi, op. cit.

XXIII
 spremanja rukopisa Drugog i Trećeg toma i plana za izdavanje
Četvrtog toma”). S tim <u vezi je i činjenica: u Šestoj glavi ne­
objavljenog rukopisa se u nekim delovima u veoma sažetom ob­
liku, ali zato veoma o š t r o , postavlja pitanje kapital-odnosa i
naročito reljefno prikazuje potčinjavanje rada kapitalu kao i sve
specifičnosti kapitalističkog proizvodnog odnosa. Može li se po­
staviti pitanje da je Marks zbog toga odložio izdavanje ove sve­
ske, imajući u vidu tadašnje društvene prilike, političke okolno­
sti, odnos prema njemu i, ne na poslednjem mestu, tzv. realne
uslove u vezi s izdavanjem rukopisa. Prepiska između Marksa i
Engelsa — posebno „Pisma o »Kapitalu’ ”, zatim „prepiska os­
nivača marksizma sa trećim licima” — obiluje podacima da su sve
ove mogućnosti takve da dolaze u obzir. Asocijacija nas, na pri­
mer, vodi na poznato Marksovo pismo Jozefu Vajdemaru (Jo­
seph Weydemeyer)23 u kome Marks upravo razlaže, tačku po
tački, kako misli političku ekonomiju da podeli u šest knjiga (kao
što smo već napomenuli: „Kapital, zemljišna svojina, najamni
rad; država, spoljna trgovina, svetsko tržište”). Govoreći o prvoj
knjizi čiji je predmet k a p i t a l , Marks pominje da se ona sa­
stoji iz četiri odeljka. Tom prilikom izričito kaže da će deo ,,o
,Kapitalu’ z a d r ž a t i , dok opet ne stanem na noge”. Pre toga
kaže prijatelju: „Ti shvataš p o l i t i č k e razloge . . .”.
Zbog ovoga smo i istakli da je i u prepisci, koja je uprkos
dosadašnjim izučavanjima nedovoljno proučena, moguće naći mno­
go dragocenih razjašnjenja ne samo činjenica nego i uzroka koji
su uticali na genezu marksizma, tj. naročito na redosled publiko-
vanja pojedinih rukopisa, pa čak, možda, i na metod izlaganja.
Ne jednom, nego više puta Marks se žali prijateljima da rezultate
do kojih je došao mora modifikovati ili se pitati ,/koji bi izdavač
to objavio”?
S ovom asocijacijom je u vezi i naredna koja nas vodi Mark-
sovoj oceni opreznosti koju zapaža kod vulgarnih ekonomista,
za koje kaže da uvek shvataju koliko je opasno ulaziti u to is­
pitivanje koje pokazuje odakle nastaje, odakle potiče višak vred­
nosti.
Smatrajući da se istraživanje Marksovog metoda, i izlaganja
i istraživanja, treba da kreće po putu koji je oslobođen svih pre­
preka koje su se u dosadašnjoj praksi javljale u vidu biograf-
“ M arx an Joseph W cydem eyer in M ilw aukee, 1. Februar 1859. C iti­
ran o prem a: K a rl M arx, „B riefe iiber ,Z ur K ritik der Polilischen O kono-
mie’ ”, D ietz V crlag, Berlin 19/ 1, S. 225, 226.

XXIV
skill podataka koji su služili kao neka vrsta zamene za suštinsko
objašnjenje otvorenih pitanja, ne želimo da dalje isključivo ni­
žemo druge momente iz Marksova života koji su i te kako uticali
i na njegov rad (progonstva, slabo zdravstveno stanje, poznati
dugovi, bolesti u porodici, smrti dece itd.). Ne želimo, stoga, što
je nemoguće inače relevantnom biografijom osnivača marksiz­
ma, koja i dan-danas može biti obogaćena novim detaljima,24 od­
govoriti potrebi za dubljim proučavanjem dijalektike Marksovog
fundamentalnog i za metod enciklopedijskog dela „Kapitala”, u
kome su sadržana sva ona pitanja o kojima piše i u neobjavlje­
nom rukopisu Šeste glave.
Proučavanjem Šeste glave, kaže B. Mafi, ruše se mnogi mi­
tovi građanskog društva, građanskog shvatanja, zapravo pogleda
na svet ne samo vladajuće klase u kapitalističkom društvu Mark­
sovog vremena nego i pogleda na svet koji i danas postoji u onim
delovima sveta u kojima je kapitalizam ušao u svoju zrelu fazu.
Smatrajući to i osnovnim doprinosom koji ovaj autor daje uvo­
deći italijanskog čitaoca u najosnovnije u Marksovom učenju, po­
kušali smo da za našeg čitaoca kratko označimo kakve su to pro-
mene u pitanju.25 Reč je o mogućnosti koje Marksova analiza i
sinteza na narednim stranicama pružaju da se shvate upravo ona
pitanja koja i dan-danas imaju izvanredno aktuelan znčaj. Sva
se ona nalaze u Marksovoj teoriji radne vrednosti čije delove,
tako reljefno prikazane, nalazimo na narednim stranicama. Već
smo naglasili da ovaj Marksov rukopis naoružava u polemici pro­
tiv svih shvatanja kojima se odbacuju Marksov zakon vrednosti
i njegovo delovanje u celini, ili kojima se prima „marksizam bez
zakona vrednosti”, tj. bez srži, bez biti celog sistema Marksovog
učenja. Međutim, podrobnije razmatranje pojedinih problema i
kategorija još neposrednije osvetljava smisao i korist koju danas
pružaju Marksova shvatanja na sledećim stranicama. Marksovo
M S ve radne proslave jubileja određenih datum a iz ž iv o ta i rad a
osnivača m arksizm a u svetu uvek im aju kao re z u lta t i po koje zrnce n o v o -
otkrivenoga i do tada nepoznatog iz ž iv o ta M arksa i Engelsa. O v o je
moguće z aklju čiti i nakon p rou čavan ja brojnih d o sada pub likovanih
biog ra fija iz pera bilo saborca, bilo p rija .e lja ili drugih poznatih istra­
živa ča ž iv o ta i dela osnivača m arksizm a.
U ovom e se slažu brojni istraživači k o ji rade na ovom planu. V id.
o tome detaljn ije: „ U v o d ” (F. Eberle, citirano u Z borniku ra d o va , str.
7 — 2 1), kao i E. V . Iljenkov, „D ija lek tik a apstraktnog a konkretnog u
M arksovom .K a p ita lu ’ ” , IC „K om unist”, B eograd 1 97 5 . O v a studija, koja
stoji na raspolaganju našem Čitaocu, po našem m išljenju, posebno stim uliše
na ostvarenje ovoga zadatka.

XXV
 objašnjenje fetiškog karaktera robe, koje je nastalo zbog toga da
bi Marks bolje objasnio fetiaki karakter novca, upotpunjeno je
na ovom mestu.
Poimanje suštine Marksove analize fetiškog karaktera robe
postaje, sadržinom narednih stranica, ne samo daleko olakšano
nego se na ovom mestu, celinom Šeste glave, daju i novi opšir­
niji Marksovi stavovi o ukupnosti proizvodnog odnosa čija je
karakteristika fetiški karakter robe. Brojne rasprave poznate pod
sažeto označenim nazivom teorije otuđenja i razotuđenja, u mark­
sizmu kao celini, dobij aju ovim nove sveže sokove i, najzad, sa­
gledava se i njihov pravi smisao.26 Takođe je sada moguće jasnije
sagledati i odnos ranih radova prema „Kapitalu”, razmatran baš
s gledišta kako je Marks prilazio — otuđenju i postvarenju u
„Ekonomsko-filosofskim rukopisima” iz 1848, kako je prilazio
tome u delu „Grundrisse” 1857— 1858, a kako je posmatrao
taj proces i njegovo prevazilaženje u „Kapitalu”.
Pojam kapitala i Marksovo razračunavanje, na narednim
stranicama, sa tada i do tada vladajućim gledištima, prikazuje
nam „kapital” kao društveni odnos, kapital koji samo u dodiru
sa živom radnom snagom stvara novu vrednost, „'kapital koji pro­
izvodi . . .”, ali Marks pokazuje „kako i kapital biva proizveden”.
Dok se ovi redovi čitaju, nameće se neodoljivom snagom
utisak kao da Marks piše sve ono što je nužno reći u savreme-
nim polemikama oko pojma kapitala. Marks ovde kao i kod
drugih kategorija koje sadrži šesta glava a n t i c i p i r a odgo­
vore koje treba dati u današnjoj teorijsko-kritiokoj analizi savre-
mene građanske ekonomije.27
Ova anticipacija vredi i za Marksovu analizu o proizvodnom
i neproizvodnom radu koju sadrži ova sveska. Može se reći ne
samo to da je ta analiza potpunija (po obimu) od one koju sadrži
Prvi tom „Kapitala”, posebno XIV glava i „Teorije o višku
vrednosti”, nego je to i p o t p u n a , z a o k r u g l j e n a a na l i -
i4 V id., na .primer, P redgovor F. Oelssnera pomenupoj studiji W .
Tuchscheerera „B evor ,Das K a p ita l’ entstand”, kao i studiju I. Fetschera
pod naslovom „ K a rl M arx una der M arxismus Von der Pilosophie des
P roletariats zur proletarischen W eltanschauung”, Miinchen 1973.
11 O vde se misli na polem iku, na prim er, između neoklasične i kem-
bričke škole o pojm u kapitala koja je u nedavnom razdoblju dom inirala
u ekonom skoj teoriji, zatim na diskusije o teoriji produkeione funkciie i
slično. (V idi detaljnije o ovom e naš prilog i diskusiju na 9kupu „M arks i
savrem enost 19 7 5 ”, Z bornik ra d o va u izdanju Instituta za m eđunarodni
radnički pokret, Beograd 1976.)

XXVI
z a. Taj deo bi mogao biti publikovan i kao poseban deo rada,
a da se ne izgubi ništa bitno. Marks kvalifikuje sva ona gledišta
u kojima se postavlja pitanje ,,o proizvodnom i neproizvodnom
radu u o p š t e ” kao ograničena . . . Zatim, po Marksu, ne može
tehnologija proizvodnje jednoga predmeta uticati na opredeljenje
da li je jedan rad proizvodan ili nije . . . Dalje, Marks uključuje i
razmatranje usluga u ovo područje analize . . . Marks pokazuje
osnovnu karakteristiku svoga metoda stavljanjem teme koju raz­
matra u društveno-istorijske okvire u kojima se određene kate­
gorije posmatraju. Marks pokazuje da nema jednom zauvek date
definicije proizvodnog i neproizvodnog rada, koja važi za sva
vremena, za sve društveno-ekonomske formacije i za sve dru
štveno-ekonomske i političke sisteme. . . Uprkos toj činjenici
Marksova gledišta o proizvodnom i neproizvodnom radu u ove-
štalim klišeima građanske ekonomske teorije, koja već više od
jednog veka pokušava da opovrgne Marksa, tema o proizvodnom
i neproizvodnom radu zauzima jedno od omiljenih mesta. Naro­
čito je uvlačenje argumenta o tehničkom progresu „pomagalo”
ovim naporima da se Marksova gledišta o proizvodnom i nepro­
izvodnom radu prikažu kao prevaziđena. Iako i do sada poznati
Marksovi rukopisi i posebno „Kapital” i „Teorije o višku vred­
nosti” pružaju nedvosmislen odgovor (koji ne odudara od onoga
koji sadrži ova, Šesta glava) na to šta je proizvodan a šta ne­
proizvodan rad, ipak naredne stranice taj odgovor daju opširnije
i samim tim i jasnije podvlače ono što je suštinsko u teoriji i u
metodu.
Uz neobjavljeni rukopis Šeste glave dat je i prevod pojedi­
načnih stranica. Kao što će se iz teksta moći zaključiti, reč je
o materijalu koji je Marks pripremio da ga eventualno uklju­
čuje uz odgovarajuće odeljke. Cak i na pojedinačnim stranicama
čitalac će moći da razmišlja o problemima koji danas dominiraju
u diskusiji o metodu (dijalektika apstraktnog i konkretnog, em­
pirijska istraživanja i teorijsko uopštavanje itd.).
Inače, poznato je da se pojedinačne strane odnose na druge
nesačuvane glave izgubljene varijante Prvog toma „Kapitala” i
napisane su u različito vreme, ali sve u periodu od 1863. do
1867. godine. Prema do sada poznatim pojedinostima, može se
zaključiti da dokazi o tačnim datumima kada je koja stranica na­
stala ne postoje.
O prevodu Šeste glave je takođe nužno reći i podvući neko­
liko bitnih činjenica. Njime se .pokušava, u svim delovima, da se
što je moguće vernije sledi Marksova misao, Marksova konstruk-

XXVII
 čija, Marksov stil i čak Marksov izraz. Prevodilac se nije odlu­
čio da skraćuje Marksovu rečenicu čak ni u onim delovima u ko­
jima je ona suviše duga, i to čak i kao misao saopštena na ne-
mačkom jeziku. Na taj način, mislimo da je prevod ostao veran
originalu. Prevod je završen juna 1976. godine. Nakon toga je
rukopis pregledao drug J o s i p B r k i ć i predložio nam neka
terminološka rešenja koja su, po našem mišljenju, doprinela da pre­
vod zadržavajući napreci istaknutu autentičnost Marksove misli i
rečenice dobije na preciznosti i terminološkoj ujednačenosti. Za­
hvaljujući na ovoj pomoći ne možemo da zanemarimo ni pomoć
i sugestije kod prevoda sledećih reči i izraza: Gegenstandliche
Bedingungen der Arbeit, Verausserung, Entdusserung, sachliche
Bedingungen, kao i dinglich, sachlich i gegenstandlich. Prateći
tekst čitalac će biti i sam u mogućnosti da sagleda značaj ovog
ujednačavanja, kao i sve postojeće teškoće koje izviru iz suštine
i oblika rukopisa.
Pružajući ovu knjigu čitaocu smatramo da tek sledi početak
diskusije o svemu onome što ona obuhvata. Ubeđeni smo da ta
diskusija treba da bude multidisciplinarnog karaktera, kao što
to uostalom uvek mora biti kad je u pitanju tumačenje Markso­
vog dela. Očekujući ne samo takvu diskusiju nego i istraživanje
koje bi bilo inspirisano mislima koje se nalaze na narednim stra­
nicama, smatramo da predgovorom ne treba dalje da zadržavamo
čitaoca da što pre pređe na autentični Marksov tekst.

Beograd, aprila 1977. V E R A PILIĆ

XXVIII
N aslovna strana M arksovog rukopisa
 'x d t
k ^ .- , -V - **•<* '*-'*- <čw - \ “ -

^ 'ir : -* '-±£Lv_rf;b •’■*-£-

A !JA- ■* ^*/v_ -vv,w i . . ^ --1

.— ------ - /, a _ r ^ jt - .A
^ ‘ " ‘^TN

^ • t TV » ^ .- - j-
— —*"'/■* v v u m A 1- —• - / - * * - - V - . j / > * ' '

^ Ou. >__—^ V r '-.-‘ V *-^ "' ,*>-'4a~ /A— V 1^ *"'* W “ '*^

r ^ r - V - s ^ -,y »»>/•■ ■-- .. -, <;.'. '- ^ > r'■ r,r

'•\*W ^ **Yv*W»i.--- —r^-: ^ v ^
ii j r U v . v ' . ^ “ ^ . x>

P rv a strana M arksovog rukopisa

 Kapital
Prva knjiga
441 ii Šesta glava

Rezultati neposrednog procesa proizvodnje

U ovoj glavi treba razmotriti tri tačke:

1) robe kao proizvod kapitala, kapitalističke] proizvodnje;
2) kapitalistička proizvodnja je proizvodnja viška vrednosti;
3) ona je, najzad, proizvodnja i reprodukcija celokupnog
odnosa, čime se taj neposredni proces proizvodnje karakteriše kao
specifično kapitalistički.

Od te tri rubrike treba br. 1 u poslednjoj obradi za štampu

staviti kao poslednju, a ne kao prvu, jer ona čini prelaz ka dru­
goj knjizi — procesu prometa kapitala. Zbog toga što je tako
zgodnije počinjemo ovde s time.*

* [P rem a ovom uputu mi smo drugu ru briku (rukopis strane 4 5 9 —

4 9 1, kod nas strana 4 — 166) i treću (rukopis strane 4 9 2 — 495, kod nas
strana 1 6 6 — 178) stavili na p rvo i drugo mesto, a p rvu rubriku (ruko­
pis strana 4 4 1 — 458, kod nas strana 1 8 0 — 2 28) na k raj. Nem. red.]
 || [I]** Kapitalistička proizvodnja kao
proizvodnja viška vrednosti

Dotle dok se kapital pojavljuje još samo u svojim elemen­

tarnim oblicima, kao roba ili novac, pojavljuje se kapitalista u
već poznatim karakternim oblicima vlasnika robe ili vlasnika
novca. Stoga su pak vlasnik robe i vlasnik novca po sebi i za
sebe isto toliko malo kapitalisti koliko su roba i novac po sebi
i za sebe kapital. Kao što se roba i novac pretvaraju u kapital
samo pod određenim pretpostavkama, tako se pod istim pret­
postavkama vlasnik robe i vlasnik novca pretvaraju u kapita­
liste.
Prvobitno se kapital pojavljivao kao novac koji treba da
se pretvori u kapital ili koji je kapital još samo po ćuvđpei
[po mogućnosti, potencijalno].
Kao što, s jedne strane, ekonomisti greše kad te elementarne
oblike kapitala — robu i novac — kao takve poistovećuju
s kapitalom, tako je, s druge strane, pogrešno način postojanja
upotrebne vrednosti kapitala — sredstva za rad — kao takva
proglašavati kapitalom.
U svom prvom (tako reći) provizornom obliku kao novac
(kao polazna tačka formiranja kapitala) kapital postoji samo još
kao novac, dakle kao suma razmenskih vrednosti u samostalnom
obliku razmenske vrednosti, svom novčanom izrazu. Ali taj no­
vac treba da se oplodi. Razmenska vrednost treba da služi tome
da se stvori što više razmenske vrednosti. Veličina vrednosti
treba da raste, tj. da se postojeća vrednost ne samo održi nego
i da stvori increment [povećanje], A vrednost, neki vilak vred-
** [U ru kopisu:] ad 2) [ Nem . red.]
 nosti, tako da se data vrednost — data suma novca predstavi
kao fluens, a increment kao fluxion. Na taj ćemo se samostalni
novčani izraz kapitala vratiti pri razmatranju njegovog procesa
prometa. Ovde, gde imamo posla još samo s novcem kao polaz­
nom tačkom neposrednog procesa proizvodnje, dovoljna je jedna
jedina napomena: kapital ovde postoji još samo kao data suma
vrednosti = N (novac), u kojoj je izbrisana sva upotrebna vred­
nost, dakle u obliku novca. Veličina te sume vrednosti ograničena
je visinom ili kvantitetom određene sume novca koja treba da
se pretvori u kapital. Ta suma vrednosti postaje, dalde, kapital
time što se njena veličina povećava, što se ona pretvara u pro-
menljivu veličinu, što je ona od početka fluens koji treba da
stvori fluxion. Ta suma novca po sebi tek jest kapital, tj. po
svom određenju, jer ona treba da bude upotrebljena, utrošena
na način kojemu je svrha njeno povećanje, jer se ona i izdaje u
svrhu tog povećanja. Pokaže li se to s obzirom na postojeću
sumu vrednosti ili sumu novca kao njeno određenje, njen unu­
trašnji nagon, tendencija, onda se s obzirom na kapitalistu, tj.
vlasnika te sume novca, u čijoj ruci ona treba da izgubi tu
funkciju, pojavljuje kao namera, svrha. U tom prvobitnom jed­
nostavnom vrednosnom ili novčanom izrazu kapitala (kapitala
koji to treba tek da postane), u kojem je apstrahovana svaka
veza s upotrebnom vrednošću, u kojemu je ona otpala, otpada
također svaka smutljiva međupojava i kasnije zbunjujuće indi­
kativne tačke stvarnog procesa proizvodnje (robne proizvodnje
itd.), a karakteristična specifična priroda kapitalističkog procesa
proizvodnje pokazuje se isto tako apstraktno jednostavnom. Ako
je prvobitni kapital neka suma vrednosti = x, onda je svrha da
se to x, čime ono i postaje kapital, pretvori u x + A x, tj. u
neku sumu novca ili sumu vrednosti = prvobitnoj sumi vred­
nosti + neki višak preko te prvobitne sume vrednosti, u datu
novčanu veličinu -h dodatni novac, u datu vrednost + visak
vrednosti. Proizvodnja viska vrednosti — koja uključuje održa­
vanje prvobitno predujmljene vrednosti, pojavljuje se tako kao
određujuća svrha, podsticajni interes i konačni rezultat kapitali­
stičkog procesa proizvodnje, dakle kao ono čime se prvobitna
vrednost pretvara u kapital. Način na koji se to postiže, stvarna
procedura tog pretvaranja x u x 4- A x, ne menja ništa u svrsi
i rezultatu procesa. Dakako, x može da se pretvori u x + A x
i bez kapitalističkog procesa proizvodnje, ali ne pod datim uslo-
vom i pretpostavkom, da članovi društva, koji jedni drugima kon-
kurišu, nastupaju jedni prema drugima kao osobe koje stoje jedna

6
 nasuprot drugoj samo kao vlasnici roba i samo kao takvi među­
sobno kontaktiraju (to isključuje ropstvo itd.) i, drugo, ne pod
drugim uslovom, da se društveni proizvod proizvodi kao roba.
(To isključuje sve oblike u kojima je za neposredne proizvođače
upotrebna vrednost glavna svrha i pri čemu se u krajnjem slu­
čaju višak proizvoda itd. pretvara u robu.)
460 |j Ova svrha procesa, pretvaranje x u x + A x, pokazuje
nadalje kojim tokom treba da ide istraživanje. Taj izraz mora
da bude funkcija jedne promenljive veličine, ili da se u nju pre­
obrati tokom procesa. Kao data suma novca x je od početka
konstantna veličina. Njezin je increment, dakle, = 0. Prema
tome, ona mora da se u procesu pretvori u neku drugu veličinu
koja sadrži promenljivi elemenat. I radi se o tome da se taj sa­
stavni deo pronađe i istovremeno pokaže kojim posredovanjima
od prvobitno konstantne veličine postaje promenljiva. Budući da
se, kako se dalje pokazuje pri razmatranju stvarnog procesa
proizvodnje, jedan deo od x opet pretvara u konstantnu veličinu
— naime, u sredstva za rad, budući da se jedan deo vrednosti x
pojavljuje samo u obliku određene upotrebne vrednosti, umesto
u njenom novčanom obliku, a to je promena, change, koja ništa
ne menja u konstantnoj prirodi veličine vrednosti, pogotovo u
tom delu, ukoliko je on razmenska vrednost — predstavlja se x
u procesu kao c (konstantna veličina) + v (promenljiva veliči­
na) = c + v. Ali sad je razlika A (c +i>) = c + (v + A v)
i, kako je razlika c = 0, = (v + A v). Ono što se prvobitno
činilo kao A x jest, dakle, stvarno A v. Odnos pak tog incre-
menta prvobitne veličine x prema delu od x, čiji je to stvarno
increment, mora biti (A v = A x (jer je A x = A v)),
Ax Av
— = — , što je u stvari formula stope viška vrednosti.
v v
Kako je ukupni kapital C = c + v, gde je c konstantno a
v promenljivo, može se C smatrati funkcijom od v. Ako v raste
za A v, dobivamo C = C .
Imamo, dakle:
1) C = c + v
2) C = c + (v + A v).
Oduzmemo li jednačinu 1) od jednačine 2), dobivamo raz­
liku C — C, increment C = A C.
3) C' — C = c -f + A v—c= A v
4) A C = A v.

1
 Imamo, dakle, (3) a otuda (4) A C = A v. Ali C — C =
= veličini za koju se C promenio (= A C), = incrementu C
ili A C, dakle, 4). Ili, increment ukupnog kapitala = incrementu
promenljivog dela kapitala, tako da je A C ili change konstant­
nog dela kapitala = o. Dakle, konstantni kapital u ovom istra­
živanju o A C i l i A v = o dao je nulu, tj. mora se zanemariti
A v
Proporcija u kojoj je v poraslo = ------ (stopa viška vred-
v
A v A v
nosti). Proporcija u kojoj je C poraslo = ------= ---------- (pro-
C c+ v
fitna stopa).
Stvarna, specifična funkcija kapitala kao kapitala jeste, da­
kle, proizvodnja viška vrednosti, koja, kako se kasnije pokazuje,
nije ništa drugo nego proizvodnja viška rada, prisvajanje nepla­
ćenog rada u stvarnom procesu proizvodnje, koje se pokazuje
opredmećeno kao višak vrednosti.
Pokazalo se nadalje da je za pretvaranje x u kapital, u
x + A x, potrebno da se vrednost ili suma novca x pretvori u
faktore procesa proizvodnje, najpre u faktore stvarnog procesa
rada. U određenim industrijskim granama moguće je da jedan
deo sredstava za proizvodnju — predmet rada — nema nikakvu
vrednost, da nije roba, mada ima upotrebnu vrednost. U tom
slučaju pretvara se jedan deo x samo u sredstva za proizvodnju,
a predmet rada, ukoliko se posmatra pretvaranje x, tj. kupovina
roba, koje ulaze u proces rada, za vrijednost x, ograničava se na
kupovinu sredstava za proizvodnju. Faktor procesa rada, predmet
rada, ovde je = o, ukoliko se posmatra vrednost. Ali, mi posma­
tramo stvar u potpunom obliku, gde je još predmet rada = roba.
Onde pak gde to nije, treba taj faktor, as far as value is concerned
[dok se tiče vrednosti] uzeti = o, da bi se račun rektifikovao.
Kao što je roba neposredno jedinstvo upotrebne vrednosti
i razmenske vrednosti, tako je proces proizvodnje, proces proiz­
vodnje robe, neposredno jedinstvo procesa rada i procesa oplo­
đivanja vrednosti. Kao što robe, tj. neposredna jedinstva upo­
trebne i razmenske vrednosti, izlaze iz procesa kao rezultat, kao
proizvod, tako one u njega ulaze kao konstituirajući elementi.
Iz procesa proizvodnje ne može uopšte nikada izaći nešto što u
njega nije ušlo u obliku uslova proizvodnje.

8
 Pretvaranje predujmljene sume novca, sume koja ima da se
oplodi i pretvori u kapital, u faktore procesa proizvodnje jeste
čin prometa roba, procesa razmene, a razrešava se u nizu kupo­
vina. Taj čin je, dakle, još izvan neposrednog procesa proizvod­
nje. On ga samo uvodi, ali je njegova nužna pretpostavka, oa
kada umesto neposrednog procesa proizvodnje posmatramo celinu
i kontinuitet kapitalističke proizvodnje, onda je samo to pretva­
ranje novca u faktore procesa proizvodnje, kupovina sredstava za
proizvodnju i radne snage, imanentan momenat ukupnog procesa.
461 ||Posmatramo li sad oblik kapitala unutar neposrednog pro­
cesa proizvodnje, ima on kao jednostavna roba dvostruki oblik
— upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. Ali u obema obli­
cima događaju se dalja određenja, dalje razvijana obeležja koja
su različita od onih proste, samostalno posmatrane robe.
Sto se, najpre, tiče upotrebne vrednosti, njena je posebna
sadržina, njeno dalje određivanje bilo potpuno sporedno za odre­
đenje pojma robe. Artikl koji je trebao da bude roba i stoga
nosilac razmenske vrednosti, morao je zadovoljavati bilo kakvu
društvenu potrebu te stoga posedovati bilo kakva upotrebljiva
svojstva. Voila tout. [To je sve.] Drugačije je s upotrebnom
vrednosću roba koje funkcionišu u procesu proizvodnje. Usled
prirode procesa rada raščlanjuju se najpre sredstva za proizvod­
nju u predmet rada i sredstva za rad, ili, određenije, u sirovine
na jednoj strani, u instrumente, pomoćne materijale itd. na dru­
goj. To su ta određenja upotrebne vrednosti koja proizlaze iz pri­
rode samog procesa rada, i tako je — s obzirom na sredstva za
proizvodnju — upotrebna vrednost dalje određena. Određenje
oblika upotrebne vrednosti postaje ovde samo bitnim za razvoj
ekonomskog odnosa, ekonomske kategorije.
Ali upotrebne vrednosti koje ulaze u proces rada dalje se
u njemu razdvajaju u dva strogo pojmovno razlučena momenta
i suprotnosti (sasvim tako kako je upravo bilo rečeno, to čine
opredmećena sredstva za proizvodnju) — na jednoj strani opred-
mećena sredstva za proizvodnju, objektivni uslovi proizvodnje,
na drugoj strani produktivne radne snage, radna snaga koja se
svrsishodno ispoljava, subjektivan uslov proizvodnje. To je dalje
određenje oblika kapitala, ukoliko se on sub specie upotrebne
vrednosti pojavljuje unutar neposrednog procesa proizvodnje. U
jednostavnoj robi određeni je svrsishodan rad, predenje, tkanje
itd., otelovljen, opredmećen u pređi, u tkanini. Svrsishodan oblik
proizvoda jedini je trag što ga je svrsishodan rad ostavio a sam

9
 taj trag može biti izbrisan kada proizvod ima oblik prirodnog
proizvoda, kao što je stoka, žito itd. U robi je prisutna upotreb­
na vrednost, kao ono što postoji, što se u procesu rada pokazuje
samo kao proizvod. Pojedinačna je roba, zapravo, gotov proizvod,
koji je prošao svoj proces nastanka, gde je proces, u kojemu se
otjelovio, opredmetio posebno koristan rad, u stvari ukinut. U
procesu proizvodnje nastaje roba. Nju proces neprestano izbacuje
kao proizvod, tako da se proizvod sam pokazuje samo kao mo-
menat procesa. Jedan deo upotrebne vrednosti, u kojoj se kapi­
tal pojavljuje unutar procesa proizvodnje, jeste sama živa radna
snaga, ali kao radna snaga određene specifikacije, koja odgovara
posebnoj upotrebnoj vrednosti sredstava za proizvodnju i kao
aktivna radna snaga, kao radna snaga koja se svrsishodno ispo-
Ijava, koja sredstva za proizvodnju čini predmetnim momentima
svog posla i stoga ih od prvobitnog oblika njihove upotrebne
vrednosti pretvara u nov oblik proizvoda. Same upotrebne vred­
nosti prolaze stoga u procesu rada neki stvarni proces pretva­
ranja, bio on mehaničke, hemijske, fizičke prirode. Dok je u robi
upotrebna vrednost data stvar s određenim svojstvima, ona je
sada pretvaranje stvari, upotrebnih vrednosti, koje funkcionišu
kao sirovina i sredstvo za rad, pomoću živog rada koji deluje
putem njih i u njima, a koji je upravo radna snaga actu [de-
latna], u upotrebnu vrednost izmenjenog oblika — određen pro­
izvod. Tako se, dakle, oblik što ga kapital kao upotrebna vred­
nost poprima u procesu rada raspada, prvo u pojmovno razlu­
čena i uzajamno povezana sredstva za proizvodnju; drugo, u
462 || pojmovnu razliku, koja izvire iz procesa rada, između objek­
tivnih uslova rada (sredstava za proizvodnju) i subjektivnih uslo­
va rada, svrsishodno delatne radne snage, tj. samog rada. Treće,
posmatrajući celinu procesa, upotrebna vrednost kapitala pojav­
ljuje se ovde kao proces koji proizvodi upotrebnu vrednost, pro­
ces u kojemu sredstva za proizvodnju, prema toj specifičnoj odre­
đenosti, funkcionišu kao sredstva za proizvodnju svrsishodno de­
latne, specifične radne snage, koja odgovara njenoj prirodi. Ili,
ukupni proces rada kao takav pojavljuje se, u živom uzajamnom
delovanju svojih objektivnih i subjektivnih momenata, kao sve­
obuhvatan oblik upotrebne vrednosti, tj. kao realan oblik kapi­
tala u procesu proizvodnje.
Proces proizvodnje kapitala, ako posmatramo njegovu real­
nu stranu — ili ako ga posmatramo kao proces koji putem ko­
risnog rada s upotrebnim vrednostima stvara nove upotrebne
vrednosti — jeste pre svega stvarni proces rada. Kao takvi nje-

10
govi su momenti, njegovi pojmovno određeni sastavni delovi —
delovi procesa rada uopšte, svakog procesa rada, potpuno sve­
jedno na kojem se stupnju ekonomskog razvoja i na osnovici
kojeg načina proizvodnje on događao. Kako je, dakle, realan
oblik ili oblik objektivnih upotrebnih vrednosti, od kojih se
kapital sastoji, njegov materijalni supstrat, nužno oblik sredstava
za proizvodnju — sredstava za rad i predmeta rada — koja
služe za proizvodnju novih proizvoda; kako su, nadalje, u pro­
cesu prometa, u obliku roba, dakle, u posedu kapitaliste kao
vlasnika roba, te upotrebne vrednosti već prisutne (na tržištu),
pre negoli prema svojoj specifičnoj svrsi funkcionišu u procesu
rada — jer se, dakle, kapital — ukoliko se pokazuje u objek­
tivnim uslovima rada — po svojoj upotrebnoj vrednosti sastoji
od sredstava za proizvodnju, sirovina, pomoćnih materijala i
sredstava za rad, oruđa, zgrada, mašina itd., izvlači se iz toga
zaključak da su sva sredstva za proizvodnju fiuvdjiet, i ukoliko
ona funkcionišu kao sredstva za proizvodnju, actu [delatni] ka­
pital, da je kapital stoga nužan momenat ljudskog procesa rada
uopšte, bez obzira na svaki njegov istorijski oblik, te da je otud
nešto večno i uslovljeno prirodom ljudskog rada. Isto tako se,
jer je proces proizvodnje kapitala uopšte proces rada, izvlači za­
ključak da je proces rada kao takav, proces rada u svim društve­
nim oblicima nužno proces rada kapitala. Kapital se tako po-
smatra kao neka stvar, koja igra neku određenu ulogu u procesu
proizvodnje, ulogu koja mu kao stvari pripada. To je ista ona
logika po kojoj se zaključuje da je zlato, jer je novac zlato, po
sebi i za sebe novac, da je svaki rad, jer je najamni rad rad,
nužno najamni rad. Tako se identičnost dokazuje time da se
čvrsto drži onoga što je identično svim procesima proizvodnje
ne vodeći računa o njihovim specifičnimrazlikama. Identičnost
se dokazuje time da se apstrahuje od razlika. Na tu odlučujuće
važnu tačku vratićemo se iscrpnije u toku ovog odeljka. Ovde,
zasad, recimo samo ovo:
Prvo: robe, koje je kapitalista kupio da bi ih kao sredstva
za proizvodnju potrošio u procesu proizvodnje odnosno procesu
rada, njegovo su vlasništvo. One su, zapravo, samo njegov novac
pretvoren u robe i isto toliko postojanjenjegovog kapitala kada
je on bio novac; čak na još intenzivniji način, ukoliko su one
prisutne u obliku u kojemu stvarno funkcionišu kao kapital, tj.
kao sredstvo stvaranja vrednosti, sredstvo za oplođivanje vred­
nosti, tj. za njeno povećanje. Ta su proizvodna sredstva, dakle,
kapital. S druge strane kapitalista je s drugim delom predujmi je­

li
 ne sume novca kupio radnu snagu, radnike ili kako je u Glavi IV
razloženo, da se to pokaže, živi rad. On mu stoga pripada isto
tako kao što mu pripadaju objektivni uslovi procesa rada. Ali
ovde se ipak pokazuje sledeća specifična razlika: stvarni rad je
ono što radnik kapitalisti stvarno daje kao ekvivalenat za deo
463 kapitala koji je pretvoren u najamninu, za || kupovnu cenu rada.
To je trošenje njegove životne snage, ostvarenje njegovih proiz­
vodnih sposobnosti, njegovo kretanje, a ne kretanje kapitaliste.
Posmatran kao lična funkcija, u svom realitetu, rad je funkcija
radnika, a ne kapitaliste. Posmatran sa stanovišta razmene, on je
ono što kapitalista od njega dobija u procesu rada, a ne ono kako
mu kapitalista pristupa u procesu rada. To dakle čini suprotnost
prema objektivnim uslovima rada, koji se kao kapital, i utoliko
kao postojanje kapitaliste, protive subjektivnom uslovu rada, sa­
mom radu ili čak radniku koji radi, unutar samog procesa rada.
Tako se događa da se, kako sa stanovišta kapitaliste tako i sa
stanovišta radnika, sredstvo za proizvodnju kao postojanje kapi­
tala, kao eminently capital, suprotstavlja radu, dakle, drugom
elementu, u kojemu se pretvara predujmljeni kapital, te se stoga
pojavljuje i izvan procesa proizvodnje Suvapei kao specifičan
način egzistencije kapitala. To se dalje razvija, kako će se poka­
zati, delom iz opšte prirode kapitalističkog procesa oplođivanja
vrednosti (uloge koju u tome igraju sredstva za proizvodnju kao
usisivači živoga rada), delom iz razvoja specifično kapitalističkog
načina proizvodnje (u kojemu mašinerija itd. postaje stvarni go­
spodar nad živim radom). Otuda na osnovici kapitalističkog pro­
cesa proizvodnje to nerazlučivo stapanje upotrebnih vrednosti, u
čemu kapital postoji u obliku sredstava za proizvodnju, a odre­
đenje tih sredstava za proizvodnju, tih stvari kao kapitala, što
je određeni društveni proizvodni odnos, upravo, kao unutar tog
načina proizvodnje u njemu zahvaćeni proizvod, važi po sebi i
za sebe kao roba. To čini osnovicu za fetišizam politekonomista.
Drugo: sredstva za proizvodnju ulaze iz prometa u proces
rada kao određene robe, npr. kao pamuk, ugalj, vretena itd. Ona
ulaze u obliku upotrebne vrednosti koju su imala dok su još
cirkulisala kao robe. Kad su ušla u proces, funkcionišu ona tad
sa svojstvima koja odgovaraju njihovim upotrebnim vrednostima
a koja im kao stvarima stvarno pripadaju, pamuku kao pamuku
itd. Drugačije je pak s delom kapitala koji zovemo promenljivim,
a koji se stvarno pretvara u promenljivi deo kapitala tek svojom
razmenom za radnu snagu. Posmatran u svom realnom obliku,
novac — taj deo kapitala što ga je kapitalista utrošio za kupo-

12
vinu radne snage — ne predstavlja ništa drugo nego sredstva
za život koja se nalaze na tržištu (ili su na nj within certain
terms [uz određene uslove] ubačena), a koja ulaze u individualnu
potrošnju radnika. Novac je samo preobraženi oblik tih sredstava
za život, što ga radnik, čim ga je primio, ponovo pretvara u
sredstvo za život. To pretvaranje, isto tako kao i kasnija po­
trošnja tih roba kao upotrebnih vrednosti, jeste proces koji nema
ništa neposredno zajedničko s neposrednim procesom proizvod­
nje, tačnije procesom rada; štaviše, pada izvan njega. Jedan deo
kapitala, a time i ukupan kapital, pretvara se upravo time u
promenljivu veličinu što se umesto novca, neke konstantne veli­
čine vrednosti, ili sredstava za život, u kojima se on može pred­
staviti, također konstantnih veličina vrednosti, zamenjuje, napro­
tiv, jedan element, ziva radna snaga, koja stvara vrednost i koja
•kao element što stvara vrednost može biti veća ili manja, može
se predstaviti kao promenljiva veličina, i uopšte, u svim okolno­
stima samo kao tekuća, postajuća — i stoga within different
limits [u okviru različitih granica] sadržana — veličina, umesto
neke postale, ulazi kao faktor u proces proizvodnje. Istina, po­
trošnja sredstava za život od samih radnika može u stvarnosti
biti tako obuhvaćena [uključena] u procesu rada kao potrošnja
matieres instrumentales [pomoćnih materija] od mašina, npr.
uključena u njih tako da se radnik pokazuje samo kao instrume-
nat kupljen od kapitala, a koji za svoju funkciju u procesu rada
zahteva potrošnju, dodatak određene porcije sredstava za život
kao svojih matieres instrumentales. To se događa više ili manje
već prema obimu i brutalnosti eksploatacije radnika. Međutim,
to pojmovno nije na tako uzak način (ono dalje videćemo ad [2]*
pri reprodukciji čitavog odnosa) sadržano u kapital-odnosu. U
prošeku radnik potroši svoja sredstva za život za vreme prekida
neposrednog procesa rada, dok mašine troše svoja za vreme svog
funkcionisanja (životinja?). Ali tada, posmatra li se čitava rad­
nička klasa, deo tih sredstava za život troše članovi porodice koji
još ne rade ili koji više ne rade. U stvari, razlika između radnika
i mašine može se u praksi svesti na razliku između životinje i
mašine, quoad matieres instrumentales, i njihove potrošnje. Ipak,
to nije potrebno i otud ne spada u određenje pojma kapitala.
Svakako, deo kapitala koji je uložen u najamninu formalno se
pokazuje kao deo koji pripada ne viče kapitalisti, nego radniku,
čim je poprimio svoj realan oblik sredstava za život koja ulaze
* [U ru kopisu:] 3. [V id i naKu napom enu, str. 4. Nem. red.]

13
 u potrošnju radnika. Oblik upotrebne vrednosti, koji, dakle, taj
deo kapitala ima kao roba pre svog ulaska u proces proizvodnje
— kao sredstvo za život — potpuno se, prema tome, razlikuje
od oblika što ga on poprima unutar tog procesa a koji je radna
snaga sto se delatno ispoljava te stoga sam živi rad. Po tome se
dakle taj deo kapitala specifično razlikuje od onoga koji postoji
464 || u obliku sredstava za proizvodnju, a to je opet razlog zašto
se, na osnovici kapitalističkog načina proizvodnje, sredstva za
proizvodnju u eminentnom smislu a u razlici i suprotnosti spram
sredstava za život pojavljuju kapital po sebi i za sebe. Taj privid
— bez obzira na ono što ima da bude kasnije izloženo — ne­
staje jednostavno tako što je oblik upotrebne vrednosti, u ko­
jemu kapital postoji na kraju procesa proizvodnje, oblik proiz­
voda, a taj proizvod postoji i u obliku sredstava za proizvodnju
i u obliku sredstava za život, te dakle oboje postoje istovremeno
kao kapital i stoga u suprotnosti prema živoj radnoj snazi.
Pređimo sada na proces oplođivanja vrednosti.
S obzirom na razmensku vrednost pokazuje se opet razlika
između robe i kapitala koji se nalazi u procesu oplođivanja vred­
nosti.
Razmenska vrednost kapitala koji ulazi u proces proizvodnje
manja je od razmenske vrednosti kapitala koji je bačen na tržište
ili je predujmljen — jer on je samo vrednost roba koje ulaze u
proces kao sredstva za proizvodnju — tj. vrednost konstantnog
dela kapitala koji ulazi u proces proizvodnje kao vrednost. Ume-
sto vrednosti promenljivog dela kapitala imamo sada oplođivanje
vrednosti kao proces, rad koji se nalazi in actu oplođivanja vred­
nosti, koji se neprestano realizuje kao vrednost, ali takođe, teku­
ći preko postavljenih vrednosti napreduje ka stvaranju vrednosti.
Što se, najpre, održavanja stare urednosti tiče, dela vred­
nosti konstantnog dela, zavisi on od toga: da vrednost sredstava
za proizvodnju koja ulaze u proces nije veća nego je potrebno,
dalde da robe, ono od čega se one sastoje, sadrže opredmećeno
drultveno potrebno radno vreme za svrhu proizvodnje, npr. zgra­
de, mašineriju itd., a stvar je kapitalista da pri kupovini tih sred­
stava za proizvodnju paze na to da za stvaranje proizvoda imaju
average [prosečno] odgovarajuća dobra kao upotrebne vrednosti,
bilo kao sirovine, bilo kao mašine itd., dakle, da funkcionišu s
average kvalitetom a da radu, živom faktoru, ne suprotstavljaju
neobične prepreke, npr. kvalitet sirovine, u što takođe spada
da primenjena mašinerija itd. ne daje ništa više nego average

14
 dechet (prošek) roba itd. Sve ovo je stvar kapitaliste. Ali, održa­
vanje vrednosti konstantnog kapitala zavisi dalje od toga da se
on po mogućnosti troši samo proizvodno, da se ne rasipa, jer bi
u proizvodu mače bio sadržan veći deo opredmećenog rada nego
što je to društveno potrebno. Delom to zavisi od samih radnika,
i tu počinje nadzor kapitaliste. (Putem task work, odbijanjem
od n a ja m n in a zna on da to sebi obezbedi.) Nadalje, [održavanje
vrednosti konstantnog kapitala zavisi od toga], da se rad uredno,
svrsishodno obavlja, da se pretvaranje sredstava za proizvodnju
odvija prikladno, da se upotrebna vrednost, koja lebdi pred oči­
ma kao svrha, stvarno pojavi kao rezultat u uspelom obliku.
Ovde opet počinje nadzor i disciplina kapitalista. Konačno, [spo­
menuto održavanje zavisi od toga], da se proces proizvodnje ne
ometa, ne prekida i da se stvarno napreduje ka proizvodu u
datom roku (odseku vremena), a koji je određen prirodom pro­
cesa rada i njegovih predmetnih uslova. To delom zavisi od kon­
tinuiteta rada koji počinje s kapitalističkom proizvodnjom. Ali,
delom zavisi i od slučajeva koji se spolja ne daju kontrolisati.
Utoliko sa svakim procesom proizvodnje nastupa neki rizik za
vrednosti koje u njega ulaze, rizik, kojemu te vrednosti 1) pod-
ležu, međutim, i izvan procesa proizvodnje, i koji je 2) svojstven
svakom procesu proizvodnje, a ne samo procesu proizvodnje ka­
pitala. (Kapital se protiv tog rizika zaštićuje udruživanjem. Ne­
posredni proizvođač koji radi sa sopstvenim sredstvima za pro­
izvodnju podleže istom riziku. To nije svojstveno kapitalističkom
procesu proizvodnje. Ako u kapitalističkoj proizvodnji kapitalist
i rizikuje, rizikuje on samo zato što je uzurpirao svojinu nad
sredstvima za proizvodnju.)
Sto se pak živoga faktora u procesu oplođivanja vrednosti
tiče, treba 1) vrednost promenljivog kapitala održati time da se
on naknađuje, reprodukuje, tj. da se sredstvima za proizvodnju
doda tolika količina rada koliko je iznosila vrednost promenljivog
kapitala ili najamnine; 2) stvoriti increment njegove vrednosti,
višak vrednosti, time da se neki višak količine rada preko one
količine koja je sadržana u najamnini, neka dodajna količina rada
opredmeti u proizvodu.
Razlika između upotrebne vrednosti predujmljenog kapitala
ili određenih roba u kojima on postoji i oblika upotrebne vred-
465 nosti kapitala u || procesu rada odgovara razlici između razmen­
ske vrednosti predujmljenog kapitala i pojave razmenske vredno­
sti kapitala u procesu oplođivanja vrednosti u tom što tamo sred­

15
 stvo za proizvodnju, konstantni 'kapital, ulazi u proces u istom
obliku upotrebne vrednosti koji su imale robe od kojih se taj
kapital sastoji, dok na mesto gotovih upotrebnih vrednosti, od
kojih se sastojao promenljivi kapital, dolazi živi faktor radne
snage koja uvećava svoju vrednost u novim upotrebnim vredno-
stima, faktor realnog rada, a što ovde vrednost sredstava za pro­
izvodnju, konstantnog kapitala, ulazi u proces oplođivanja vred­
nosti kao takva, dok vrednost promenljivog kapitala uopšte ne
ulazi u proces, nego se naknaduje delatnošću koja stvara vred­
nost, delatnošću živog faktora koja postoji kao proces oplođiva­
nja vrednosti.
Da bi radno vreme radnika srazmemo svom trajanju stvo­
rilo vrednost, ono mora biti društveno potrebno radno vreme.
To znači, za određeno vreme radnik mora obaviti normalnu dru­
štvenu količinu svrsishodnog rada. Stoga ga kapitalist primorava
da njegov rad ima bar normalni društveni prosečni stepen inten­
zivnosti. On će tražiti da se taj minimum koliko je više moguće
prebaci i pokušati da u datom vremenu izvuče iz radnika što je
više moguće rada, jer mu svaka intenzivnost rada preko proseč-
nog stepena stvara višak vrednosti. On će, nadalje, pokušati da
proces rada što je više moguće produži preko granica u kojima
se mora raditi, da bi nadoknadio vrednost promenljivog kaoitala,
najamninu. Pri datoj intenzivnosti procesa rada on će težiti da
produži njegovo trajanje, a pri datom trajanju procesa rada da
po mogućnosti poveća njegovu intenzivnost. Kapitalist primorava
radnika da svom radu da normalan stepen intenzivnosti, a ako
je moguće i viši, i primorava ga da svoj proces rada što je više
moguće produži preko vremena koje je potrebno za nadoknadu
najamnine.
S tim osobitim karakterom kapitalističkog procesa oplođiva­
nja vrednosti modificira se dalje i realan oblik kapitala u procesu
proizvodnje, njegov oblik kao upotrebna vrednost. Prvo, sredstva
za proizvodnju moraju postojati u nekoj meri koja je dovoljna
ne samo za apsorpciju potrebnog rada nego i za apsorpciju odre­
đenog viška rada. Drugo, menja se intenzivnost i ekstenzivnost
stvarnog procesa rada.
Sredstva za proizvodnju koja radnik upotrebljava u stvarnom
procesu rada jesu, istina, svojina kapitalista i stoje nasuprot nje­
govu radu, koji je njegovo sopstveno ispoljavanje života, kako je
to ranije izloženo, kao kapital. Ali, s druge strane, on je taj koji
ih upotrebljava u svome radu. U stvarnom procesu rada koristi

16
 on sredstva za rad kao provodnike svog rada a predmet rada kao
materiju u kojoj se njegov rad ispoljava. Upravo time radnik
pretvara sredstva za proizvodnju u svrsishodan oblik proizvoda.
Ali, stvar stoji drugačije sa stanovišta procesa oplođivanja vred­
nosti. Nije radnik onaj koji upotrebljava sredstva za proizvodnju,
nego su sredstva za proizvodnju ta koja upotrebljavaju radnika.
Nije živi rad onaj koji se ostvaruje u stvarnom radu kao svom
objektivnom organu, nego je stvarni rad taj koji se održava i
oplođuje usisavanjem živoga rada te time postaje vrednost koja
se oplođuje, kapital, i kao takav funkcioniše. Sredstva za proiz­
vodnju pokazuju se još samo kao usisivači što je moguće veće
količine živoga rada. 2ivi rad pokazuje se još samo kao sredstvo
oplođivanja postojeće vrednosti i stoga njene kapitalizacije. I, bez
obzira na ono što je ranije izloženo, sredstva za proizvodnju
eminemment [osobito] upravo se stoga opet pokazuju nasuprot
živom radu kao postojanje kapitala, i to sada kao vladavina minu­
log, mrtvog rada nad živim. Živi rad, upravo kao onaj koji stvara
vrednost, neprestano se otelovljuje u procesu oplođivanja vred­
nosti opredmećenog rada. Rad je, kao napor, kao trošenje životne
snage, lična delatnost radnika. Ali kao onaj koji stvara vrednost,
kao rad u procesu svog opredmećenja, rad radnika je, čim je
radnik stupio u proces proizvodnje, samo način postojanja vred­
nosti kapitala, njemu pripojen. Ta snaga, koja održava vrednost
i stvara novu vrednost, jeste stoga snaga kapitala, a taj proces
pokazuje se kao proces njegovog samooplođivanja i, štaviše, kao
proces osiromašivanja radnika, koji od vrednosti što ju je stvorio
istovremeno stvara sebi samom tuđu vrednost.
466 j| Na osnovici kapitalističke proizvodnje pokazuje se ta spo­
sobnost opredmećenog rada da se pretvori u kapital, tj. da se
sredstva za proizvodnju pretvore u sredstvo komande nad živim
radom i sredstvo njegove eksploatacije, kao nešto što im pripada
po sebi i za sebe (kao što je s time na toj osnovici Suvđpei
povezano), što je od njih nerazdvojno, te stoga kao svojstvo,
koje im kao stvarima, kao upotrebnim urednostima, kao sredstvi­
ma za proizvodnju pripada. Ona se stoga pokazuju po sebi i za
sebe kao kapital, a kapital — koji izražava određeni proizvodni
odnos, određeni društveni odnos, u kojemu unutar proizvodnje
posednici uslova za proizvodnju istupaju prema živoj radnoj snazi
— kao stvar, upravo onako kako se pokazala vrednost kao svoj­
stvo neke stvari i ekonomsko određenje te stvari kao robe, kao
njen stvarni kvalitet, sasvim onako kako se društveni oblik, koji
je rad dobio u novcu, pokazao kao svojstvo neke stvari. 2) Vlast

2 fiesta glava Kapitala 17

 kapitalista nad radnicima jeste, zapravo, samo vladavina osamo­
staljenih, nasuprot radniku osamostaljenih uslova rada (u koje
sem objektivnih uslova procesa proizvodnje — sredstava za pro­
izvodnju — spadaju i objektivni uslovi održavanja i dejstvovanja
radne snage, dakle sredstva za život) nad samim radnikom, prem­
da se taj odnos ostvaruje tek u stvarnom procesu proizvodnje,
koji je, kao što smo videli, u suštini proces proizvodnje viška
vrednosti, što uključuje održavanje stare vrednosti, tj. proces
samooplođivanja vrednosti predujmljenog kapitala. Kapitalist i
radnik stoje u prometu jedan prema drugom samo kao prodavci
roba, ali zbog specifično polarizacione prirode vrsta roba, koje
oni jedan drugome prodaju, ulazi radnik nužno u proces proiz­
vodnje kao sastavni deo upotrebne vrednosti, realnog postojanja,
i postojanja vrednosti kapitala, premda se taj odnos ostvaruje tek
unutar procesa proizvodnje, a kapitalist, koji postoji kao kupac ra­
da samo buvapei, postaje stvarnim kapitalistom tek onda kad
radnik, koji se prodajom svoje radne snage eventualiter pretvorio
u najamnog radnika, u spomenutom procesu stvarno dođe pod
komandu kapitala. Funkcije, koje kapitalista izvršava, jesu samo
sa svešću i voljom izvršene funkcije samog kapitala — vrednosti
koja se sama oplođuje usisavanjem živoga rada. Kapitalista funk-
cioniše samo kao personificirani kapital, kapital kao ličnost, kao
što radnik funkcioniše samo kao personificirani rad, koji njemu
pripada kao muka, napor, a kapitalisti kao supstanca koja stvara
i povećava bogatstvo i koja se kao takva pokazuje, u stvari, kao
elemenat što je pripojen kapitalu u procesu proizvodnje, kao nje­
gov živi, promenljivi faktor. Vlast kapitaliste nad radnikom jeste
stoga vladavina stvari nad čovekom, mrtvoga rada nad živim,
proizvoda nad proizvođačem, budući da su, uistinu, robe, koje
su postale sredstva vladavine (ali samo kao sredstva vladavine
samog kapitala) nad radnicima, puki rezultati procesa proizvod­
nje, proizvodi tog procesa. Taj je odnos sasvim isti u materijal­
noj proizvodnji i u stvarnom društvenom procesu života — jer
taj je proces proces proizvodnje — koji se u ideološkoj oblasti
pokazuje u religiji, izokretanje subjekta u objekt i obrnuto. Isto-
rijski posmatrano, deluje to izokretanje kao nužna prolazna taška
da bi se na račun većine iznudilo stvaranje bogatstva kao takvog,
tj. bezobzirnih proizvodnih snaga društvenog rada, koje jedino
mogu stvoriti materijalnu osnovicu slobodnog ljudskog društva.
Kroz taj protivrečan oblik mora se proći upravo tako kao što
čovek mora svoje duhovne snage najpre religiozno oblikovati
kao sebi nasuprotne nezavisne moći. To je proces otuđenja nje-

18
 govog sopstvenog rada. Radnik je ovde od početka iznad kapi­
taliste utoliko što je kapitalist ukorenjen u spomenutom procesu
otuđenja i u njemu nalazi svoje apsolutno zadovoljenje, dok je
radnik kao njegova žrtva, naprotiv, od početka u buntovničkom
odnosu i oseća ga kao proces porobljivanja. Ukoliko je proces
proizvodnje istovremeno stvarni proces rada a kapitalista kao
nadglednik i vodilac tog procesa ima da obavi neku funkciju u
467 stvarnoj proizvodnji, dobija njegova delatnost, || u stvari, spe­
cifičnu, raznoliku sadržinu. Ali sam proces rada pokazuje se samo
kao sredstvo procesa oplođivanja vrednosti upravo kao što se
upotrebna vrednost proizvoda pokazuje samo kao nosilac njegove
razmenske vrednosti. Samooplodnja vrednosti kapitala — stvara­
nje viška vrednosti — jeste, dakle, određujuća, vladajuća i pre-
sežuća svrha kapitaliste, apsolutan nagon i apsolutna sadržina nje­
govog posla, u stvari, samo racionalizirani nagon i svrha tvorca
blaga — potpuno siromašna i apstraktna sadržina, koja dopušta
da se kapitalista, s jedne druge strane, pokaže upravo isto toli­
ko porobljen kapital-odnosom, mada, s druge strane, na suprot­
nom polu od radnika.
Prvobitan odnos, u kojemu would be capitalist (budući kapi­
talista] kupuje rad (posle Gl. IV možemo reći rad umesto radna
snaga) od radnika da bi kapitalizirao neku novčanu vrednost, a
radnik prodaje raspolaganje nad svojom radnom snagom, svoj
rad, da bi životario, jeste nužan uvod i uslov — sadrži po sebi
u sebi — upravo u stvarnom procesu proizvodnje razložen odnos,
u kome vlasnik roba postaje kapitalist, personificirani kapital, a
radnik puka personifikacija rada za kapital. Kao što je onaj prvi
odnos, u kome radnik i kapitalista nastupaju jedan prema dru­
gome prividno kao vlasnici roba, tako je on, kako ćemo kasnije
videti, rezultat i proizvod kapitalističkog procesa proizvodnje.
Ali potom se oba čina moraju odvojiti. Prvi pripada prometu.
Drugi nastaje na osnovi prvoga tek u stvarnom procesu proiz­
vodnje.
Proces proizvodnje je neposredno jedinstvo procesa rada i
procesa oplođivanja vrednosti, kao što je njegov neposredni re­
zultat, roba, neposredno jedinstvo upotrebne i razmenske vred­
nosti. Ali, proces rada je samo sredstvo procesa oplođivanja vred­
nosti, a proces oplođivanja vrednosti je kao takav u suštini
proizvodnja viska vrednosti, tj. proces opredmećenja neplaćenog
rada. Time je ukupni karakter procesa proizvodnje specifično
određen.

19
 Ako proces proizvodnje posmatramo sa dva različita gle­
dišta: 1) kao proces rada, 2) kao proces oplođivanja vrednosti,
onda se već iz toga vidi da je on samo jedinstven, nedeljiv pro­
ces rada. Ne radi se dvostruko, jednom, da bi se stvorio svrsi­
shodan proizvod, upotrebna vrednost, da bi se sredstva za pro­
izvodnju pretvorila u proizvode, a drugi puta, da bi se stvorila
vrednost i višak vrednosti, da bi se vrednost oplodila. Rad biva
samo pridodan u svom određenom, konkretnom, specifičnom ob­
liku, načinu, načinu egzistencije, u kom je on svrsishodna delat-
nost, koja pretvara sredstva za proizvodnju u određeni proizvod,
vreteno i pamuk npr. u pređu. Samo je predenje itd., ono što
se pridodaje i koje svojim pridodavanjem neprestano proizvodi
sve više pređe. Taj realni rad je vrednostan ukoliko ima normal­
no određen stepen intenzivnosti (ili ga samo uračunava, ukoliko
ga ima) i ukoliko se taj realni rad da tog intenziteta u određenim,
vremenski merenim kvantitetima, materijalizuje u proizvodu. Kad
bi proces rada bio prekinut na tački gde je količina pridodanog
rada u obliku predenja itd. = količini rada sadržanog u najam­
nini, onda ne bi bio proizveden nikakav višak vrednosti. Višak
vrednosti pokazuje se stoga takođe u nekom višku proizvoda,.
ovde kao količina prede koja prelazi količinu čija je vrednost =
= vrednosti najamnine. Proces rada pokazuje se otud kao proces
oplođivanja vrednosti radi toga što je u njemu dodajni konkretni
rad količina društveno potrebnog rada (po svome intenzitetu) =
= određenoj količini društveno prosečnog rada i radi toga što
ta količina, sem one koja je sadržana u najamnini, predstavlja
neku dodatnu količinu. To je kvantitativno izračunavanje poseb­
nog konkretnog rada kao potrebnog društveno prosečnog rada,
izračunavanje koje pak odgovara realnom momentu prvo normal­
ne intenzivnosti rada (da se za proizvodnju određene količine
proizvoda upotrebljava samo za to društveno potrebno radno
vreme) i produženju procesa rada preko trajanja koje je potrebno
za naknadu vrednosti promenljivog kapitala.
468 |j Iz ranije izloženog sledi da izraz „opredmećeni rad” i su­
protnost kapitala kao opredmećenog rada prema živom radu mogu
da dovedu do vrlo pogrešnog shvatanja.
Ranije* sam već pokazao da je analiza robe na „radu” kod
svih dosadašnjih ekonomista dvosmislena i nepotpuna. Nije do-
3 Bez zablude raspra o tome da 1! osim rada i priroda učestvuje
u proizvodu (kontribuira) uopšte nije bila moguća. O vo se odnosi samo
na konk retni rad.

20
voljno tu analizu svesti na „rad”, nego na rad u dvojakom obli­
ku, u kome se on, s jedne strane, pokazuje kao konkretan rad
u upotrebnoj vrednosti roba, a s druge strane uzima kao druš­
tveno potreban rad u razmenskoj vrednosti. S prve tačke gle­
dišta sve zavisi od njegove posebne upotrebne vrednosti, njego­
vog specifičnog karaktera, koji upravo upotrebnoj vrednosti što
ju je stvorio utiskuje specifičan pečat i stvara od nje, za razliku
od drugih vrednosti, konkretnu upotrebnu vrednost, ovaj odre­
đeni artikal. Nasuprot tome sasvim se apstrahuje njegova posebna
korisnost, njegova određena priroda i vrsta ukoliko se on uzima
kao elemenat stvaranja vrednosti a roba kao njegovo opredme-
ćenje. Kao takav on je bezrazličan, društveno potreban, opiti rad,
potpuno ravnodušan prema svakoj posebnoj sadržini, zbog čega
takođe po svom samostalnom izrazu, novcu, po robi kao ceni,
dobija izraz koji je zajednički svim robama i razlikuje se samo
kvantitetom. Po prvome prikazuje se stvar u određenoj upotreb­
noj vrednosti robe, njenom određenom stvarnom postojanju, po
drugome pak u novcu, bez obzira na to da li ovaj sad postoji
kao novac ili kao puki obračunski novac u ceni robe. Po prvome
reč je isključivo o kvalitetu, po drugome samo o kvantitetu rada.
Po prvome prikazuje se razlika konkretnog rada u podeli rada,
po drugome u njegovom bezrazličnom novčanom izrazu. U pro­
cesu proizvodnje ta nam se razlika aktivno opire. Nismo to više
mi oni koji je povlačimo, nego ona nastaje u samom procesu
proizvodnje.
Razlika između opredmećenog i živog rada pokazuje se u
realnom procesu rada. Sredstva za proizvodnju, npr. pamuk i
vreteno itd., jesu proizvodi, upotrebne vrednosti, u kojima su
otelovljeni određeni, konkretni radovi, izrada mašina, gajenje pa­
muka itd., dok se predenje pojavljuje u procesu ne samo kao spe­
cifično različit rad od onih radova koji su sadržani u sredstvima
za proizvodnju nego kao živi rad, rad koji se tek ostvaruje i koji
neprestano izbacuje iz sebe svoj proizvod, a koji je u suprotnosti
prema onim radovima što su već opredmećeni u svojim, njima
svojstvenim proizvodima. I sa toga stanovišta pokazuje se su­
protnost između jedne strane kao raspoloživosti postojanja kapi­
tala i živoga rada kao, pre svega, trošenja životne snage radnika.
Nadalje, u procesu rada pojavljuje se opredmećeni rad kao pr^d-
metan momenat, elemenat za ostvarenje živoga rada.
Sasvim drugačije, međutim, izgleda stvar čim se posmatra
proces oplođivanja vrednosti, stvaranje i proizvodnja nove vred­
nosti.

21
 Rad, koji je ovde sadržan u sredstvima za proizvodnju, jeste
određena količina opšteg društvenog rada i stoga se predstavlja
u određenoj veličini vrednosti i sumi novca, in fact [u stvari],
u ceni tih sredstava za proizvodnju. Rad, koji se dodaje, jeste
određena dodatna količina opšteg društvenog rada i pokazuje se
kao dodatna veličina vrednosti ili suma novca. Rad koji je već
sadržan u sredstvima za proizvodnju isti je kao novododati rad.
Oni se međusobno razlikuju samo po tome što je jedan opred-
mečen u upotrebnim vrednostima a drugi se nalazi u procesu
tog opredmećenja, jedan je prošli, drugi sadašnji, jedan mrtav,
drugi živ, jedan opredmećen u perfektu, drugi se opredmečuje
u prezentu. U obimu u kojemu minuli rad zamenjuje živi postaje
i on sam proces, oplođuje se, postaje fluens koji stvara fluxion.
To njegovo usisavanje dodatnog živog rada jeste njegov proces
469 samooplođivanja, njegovo stvarno pretvaranje u kapital, || u
vrednost koja samu sebe oplođuje, jeste njegovo pretvaranje iz
konstantne veličine vrednosti u veličinu vrednosti koja je pro-
menljiva i procesivna. Svakako, taj dodatni rad može da se doda
samo u obliku konkretnog rada a stoga isto i sredstvima za pro­
izvodnju samo u njihovom specifičnom obliku kao posebnim upo­
trebnim vrednostima a vrednost, koja je sadržana u tim sredstvi­
ma za proizvodnju, održava se samo njihovom potrošnjom kao
sredstava za rad, dakle, konkretnim radom. To, međutim, ne is­
ključuje da se postoječa vrednost, rad koji je opredmećen u sred­
stvima za proizvodnju, isključivo povećava samo preko svoje sop-
stvene količine nego i preko količine rada što je opredmećen u
promenljivom kapitalu, i da se povećava u stepenu u kome on
usisava živi rad, a koji sam sebe opredmećuje kao novac, kao
opšti društveni rad. Stoga je eminently [eminentno] u ovom
smislu — koji se odnosi na proces oplođivanja vrednosti, pravu
svrhu kapitalističke proizvodnje — da se kapital kao opredme-
ćeni rad (accumulated labour, pre-existent labour and so forth —
[akumulirani rad, preegzistentni rad i tako dalje]) protivi živom
radu (immediate labour etc. — [neposredan rad itd.]) i od eko­
nomista njemu suprotstavlja. Ali oni ovde neprestano padaju u
protivrečnosti i dvosmislenosti — čak i Rikardo — zato što nisu
jasno analizirali robu na osnovi rada u dvojakom obliku.
Samo kroz prvobitni proces razmene između kapitaliste i
radnika — kao vlasnika roba — ulazi u proces proizvodnje živi
faktor, radna snaga kao momenat realnog oblika kapitala. Ah
tek u samom procesu proizvodnje pretvara se opredmečeni rad

22
 usisavanjem živoga rada u kapital i stoga se rad pretvara u ka­
pital*
469a || Kapitalistički proces proizvodnje je jedinstvo procesa rada
i procesa oplođivanja vrednosti. Da bi se novac pretvorio u ka­
pital, pretvara se on u robe koje čine faktore procesa rada. Nov­
cem se moraju kupiti, prvo, radna snaga i, drugo, stvari bez
kojih se radna snaga ne može upotrebiti, tj. bez kojih ne može
raditi. U procesu rada nemaju te stvari nikakva drugog smisla
sem da služe kao životna sredstva rada, upotrebne vrednosti rada
— s obzirom na živi rad kao njegov materijal i sredstvo, s obzi­
rom na proizvod rada kao njegova sredstva za proizvodnju, s ob­
zirom na to da su sama ta sredstva za proizvodnju već proizvodi,
proizvodi kao sredstva za proizvodnju nekog novog proizvoda.
Ali ove stvari ne igraju tu ulogu u procesu rada zato što ih kapi­
talista kupuje, zato što su one preobraženi oblik njegovog novca,
nego on ih, naprotiv, kupuje zato što one tu ulogu igraju u pro­
cesu rada. Za proces predenja kao takav npr. nevažno je to što
pamuk i vreteno predstavljaju novac kapitaliste, dakle kapital,
što je utrošeni novac po svom određenju kapital. Materijal za rad
i sredstvo za rad oni postaju samo u ruci predioca koji radi, i oni
to postaju zbog toga što on prede a ne zbog toga što on taj pa­
muk, koji pripada nekoj drugoj osobi, upreda nekim vretenom,
* [O vd e je M arks učinio napom enu:] N ote [sa slcdećim u po zo re­
n jem :] O no od strane 9 6 do 1 0 7 pod ru b rik o m : „N eposred ni proces p ro ­
iz v o d n je ”, spada ovde, treba ga sa prethodnim to blend (spojiti) i oboje
međusobno to re c tify [rc k tific ira ti — is p ra v iti]. D itto spada o vd e str.
2 6 2 — 64 ove knjige. Prem a ovom upozorenju donosim o na ovom mestu
oba pom enuta odcljka. Izm ene („oboje međusobno to re c tify [re k tific i-
r a t i] ”) nisu preduzete. D odatne strane (p rvo b itn o str. 9 6 — 107 ) je M arks
naknadno prenum erisao u 4 6 9 a — 469m . Tekst koji treba dod ati na str.
46 9 a (96) počinje jednim odeljkom koji je M arks preSkrabao (4 puta
popreko prevučeni o d eljak koji je sačinjavao n astavak teksta nekadaš­
njih strana 1 — 95 koje nam ne stoje na raspolaganju. N a z a g la v lju strane
pisao je M a rk s:] To p ripada str. 4 9 6 [(pogrešno: str. 4 6 9 ). N a iz b risa ­
nom odeljku tekst koji sledi a koji nije prevučen nosi sa ovim u vezi
n a tp is:] 6. N eposredni proces p roizvodnje.
[T ekst preškrabanog odeljka glasi:]
[4 6 9 a ] [• • •] II je r ka p ita l kojim se kupuje rad n a snaga sastoji se, u stva ri,
od ž ivotnih sredstava, m ada su o v a živ o tn a sredstva rad niku d ata kroz
n ovac. On bi mogao zajedno s p ristalicam a m onetarnog sistema na p ita­
nje: šta je kapital? o d g o vo riti: k a p ita l je n ovac, je r kada k apital postoji
u procesu rad a m aterijalno u obliku sirovin a, radnih instrum enata itd.,
postoji on u procesu prom eta u obliku novca. T ako bi neki antički
ekonom ista na p itan je: šta je rad nik? m orao odg o vo riti istom logikom :
ra d n ik je rob (jer je rob bio ra d n ik antičkog procesa rad a). \Nem. red.]

23
 koje pripada istoj toj drugoj osobi, u pređu, za istu tu drugu oso­
bu. Robe ne postaju kapital time što se upotrebljavaju i proizvod­
no troše u procesu rada, nego one time postaju elementi procesa
rada. Ukoliko je kapitalista kupio te stvarne elemente procesa
rada, predstavljaju oni njegov kapital. Ali to važi i za rad. On
takođe predstavlja njegov kapital, jer kupcu radne snage rad pri­
pada isto tako kao što mu pripadaju i predmetni uslovi rada
koje je kupio. I ne pripadaju mu samo pojedini elementi procesa
rada, pripada mu čitav proces rada. Kapital, koji je ranije posto­
jao u obliku novca, postoji sada u obliku procesa rada. Ipak, pro­
ces rada ne menja svoju opitu prirodu zato što je kapital zavla­
dao procesom rada, te radnik stoga radi za kapitalistu umesto
za sebe samog. Materijal za rad i sredstva za rad ne postaju po
prirodi kapital zato što se novac pri pretvaranju u kapital pre­
tvorio u faktore procesa rada, te dakle i nužno poprimio oblik
materijala za rad i sredstava za rad, tj. postaju to isto toliko
malo koliko zlato i srebro postaju po prirodi novac zato što je
novac, između ostalog, zlatan i srebren. Ipak, isti savremeni eko­
nomisti, koji se smeju nad naivnošću monetarnog sistema kada
on na pitanje: šta je novac? odgovara: zlato i srebro je novac,
ne ustručavaju se da na pitanje: šta je kapital? odgovore: kapital
je pamuk. Oni ne kažu ništa drugo ni kada izjavljuju da su ma­
terijal za rad i sredstva za rad, sredstva za proizvodnju ili pro­
izvodi što se upotrebljavaju za novu proizvodnju — kapital,
ukratko, da su predmetni uslovi rada po prirodi kapital, utoliko
što i zbog toga što po svojim materijalnim svojstvima služe kao
upotrebne vrednosti u procesu rada. Ispravno je tad kada drugi
dodaju: kapital je meso i hleb, jer iako kapitalista novcem kupuje
469b radnu snagu, predstavlja taj novac, u stvari, samo hleb, || meso,
ukratko sredstva za život radnika.127 Stolica sa četiri noge i pre­
117 „ C a p ita l is th a t p a rt o f the w ealth o f a country which is em­
ployed in production, ana consists o f food, ceothing, tools, ra w m ateri­
als, m achinery, etc. necessary to give e ffect to labour.” [ „ K a p i t a l... je
onaj deo bogatstva jedne zem lje koji se upo trebljava u proizvod n ji i sa­
stoji se iz hrane, odela, oruđa, sirovina, mašinerije etc. nužnih da sc
postigne radni e fe k a t.” ] (89, R icardo, 1. c.). „ C apital is a portion o f the
national w ealth, em ployed, o r m eant to be em ployed, in favouring
reproduction.” [„ K a p ita l je deo nacionalnog bogatstva upotrebljen ili
nam enjen upotrebi, u svrhe reprodukcije.” ] (21, G. R am say, 1. c.).
„ C a p ita l. . . a pa rticu la r species o f w e a lth . . . d estin ed . . .^ to the
obtaining o f oth er articles o f u tility .” [ „ K a p i t a l... naročita v r s*a
b o g a ts tv a . . . p red o d re đ e n . . . za dobijanje drugih korisnih a rtik a la .” ]
(F. Torrens, 1. c.). „ C a p i t a l... p r o d u i t ... com me moyens d ’une nou-

24
svlakom od somota predstavlja pod izvesnim konjunkturama pre­
sto; ta stolica je zbog toga stvar koja služi za sedenje, a ne presto
po prirodi svoje upotrebne vrednosti. Najhitniji činilac procesa
rada jeste sam radnik, a u antičkom procesu proizvodnje taj rad­
nik je rob. Iz toga sledi da je radnik isto tako malo po prirodi
rob, mada to gledište Aristotelu nije sasvim strano, kao što su
vreteno i pamuk, zato što ih najamni radnik dan-danas troši u
procesu rada, po prirodi kapital. Ova glupost, koja određeni
društveni proizvodni odnos, što se prikazuje u stvarima, shvata
kao stvarno prirodno svojstvo samih tih stvari, udara nam u oči
kada otvorimo prvi bolji priručnik iz ekonomije i odmah na
prvoj strani pročitamo da su elementi procesa proizvodnje, sve­
deni na svoj najopštiji oblik, zemlja, kapital i rad.12S Moglo bi
se isto tako reći da su oni zemljišna svojina, noževi, makaze,
vretena, pamuk, žito, ukratko, materijal za rad i sredstva za rad,
i — najamni rad. Na jednoj strani nabrajamo elemente procesa

v e lle prod u ction .” [ „ K a p i t a l. . . p r o iz v o d i. . . kao sred stvo jedne n ove

pro iz v o d n je .” ] ^Sen ior, 1. c., p. 3 18 ) . „L orsqu’un fonds est consacrć k la
production m aterielle, ii prend le nom de capital." [„Z bog toga što je
jedan fond određen za m aterijalnu p ro iz v o d n ju uzim a on im e kapitala."']
(207, t. I, Storch , C ours d ’Econom ie P o litiqu e, P a riser A usgabe vo n 182 3 ).
„Le c a p ita l est cette p ortion de la richesse p ro d u ite qui est destinće k la
reproduction.” [K a p ita l je onaj deo proizved enog b ogatstva koji je određen
za reproduk ciju.” ] (p. 36 4 , Rossi, C ours d'E conom ie P o litiq u e, 1 8 3 6 — 37.
B riisseler Ausgabe 184 2 ). Rossi se muči s „teškoćom ” da li se i siro v in a
može računati u k a p ita l. M ože se p ra v iti ra z lik a izm eđu „c a p ita l-m a tič re ”
[k a p ita l-m a te rija ] i „cap ital-in stru m en t” [k a p ita l-in stru m en t], ali ,,est-ce
(la m atičre prem ičre) vra im e n t lž un instrum ent de p roduction ? n ’est-ce pas
jlutot l ’objet sur lequel les instrum ents produeteurs d o iv e n t a g ir?” [„ a li, da
f i je (prim arna m aterija) tu odista instrum enat (sredstvo) pro iz vo d n je ? N ije
li više predm et na koji treba da deluju sredstva za p ro iz v o d n ju ? ” (p.
3 6 7 ).] O n ne u viđa da se, kada jednom k a p ita l zam eni njegovim m ate­
rijaln im pojavnim oblikom , i otu da opredm ećene uslove rad a pogrešno
nazove kapitalom , oni u odnosu na sam rad razliku ju kao m a terija l za
rad i sredstva za rad , ali da su u odnosu na p ro iz v o d na isti način
p ro iz vo d n a sredstva, kako on tada k a p ita l i na str. 37 2 pogrešno z ove
„sredstvim a za p ro iz v o d n ju ” . „II n’y a aucune differen ce entre un c a p ita l
et toute autre portion de richesse: c’est seulement par l ’em ploi qui en est
fa it, qu’une chose d evien t capital, c.-ž-d . eorsqu’e lle est em ployće dans
une operation productive, comme m atičre prem ičre, comme instrum ent ou
comme approvisionnem ent.” [„N em a nik a k ve razlike između k a p ita la i
č itavog ostalog dela b og atstva: samo njegova upotreba čini jedan pred ­
met kapitalom , tj. kad je on upotrebiien u pro izvo d n o i operaciji kao
sirovin a, kao sredstvo ili kao z a lih a .”] (C herhu liez, R iche ou P au vre,
Paris, 1 8 4 1 . p. 18.)
01 V id i B. Jo h n S tu a rt M ill, Principles o f P o litic a l E conom y, V .
I, b. I.

25
 rada mešajući ih sa specifičnim društvenim karakterima koje ti
elementi imaju na određenom istorijskom stupnju razvoja, a na
drugoj strani dodajemo jedan elemenat koji pripada procesu rada
kao nekom večnom procesu između čoveka i prirode uopšte, da­
kle, nezavisno od svih određenih društvenih oblika. (Dalje ćemo
u tekstu videti da ta iluzija ekonomista, koji prisvajanje procesa
rada pomoću kapitala mešaju sa samim procesom rada te stoga
predmetne elemente procesa rada jednostavno pretvaraju u ka­
pital, i to zato što se i kapital, između ostalog, pretvara u pred­
metne elemente procesa rada — i kako ta iluzija, koja kod
klasičnih ekonomista traje samo dode dok oni kapitalistički
proces proizvodnje posmatraju isključivo s tačke gledišta pro­
cesa rada, te je stoga daljim izlaganjem ispravljaju, proističe iz
prirode samog kapitalističkog procesa proizvodnje. Ali odmah se
pokazuje da je ovo veoma zgodan metod za to da bi se dokazala
večnost kapitalističkog načina proizvodnje ili da bi se dokazalo
da je kapital neprolazni prirodni elemenat ljudske proizvodnje
uopšte. Rad je večni prirodni uslov ljudske egzistencije. Proces
rada nije ništa drugo do sam rad, posmatran u trenutku svoje
stvaralačke delatnosti. Stoga su opšti momenti procesa rada ne­
zavisni od svakog određenog društvenog razvoja. Sredstva za rad
i materijal za rad, od kojih su jedan deo već proizvodi ranijeg
rada, igraju svoju ulogu u svakom procesu rada uvek i u svim
okolnostima. Ako im stoga prikačim ime kapital u uverenju da
„semper aliquid haeret” [uvek se nešto i prilepi], onda sam
dokazao da je postojanje kapitala večiti prirodan zakon ljudske
proizvodnje i da je Kirgiz, koji s nožem što ga je ukrao od
Rusa seče trsku i od nje sebi plete čamac, upravo isto tako ka­
pitalista kao gospodin fon Rotšild. Isto tako bih mogao dokazati
da su se Grci i Rimljani pričešćivali zato što su pili vino i jeli
hleb i da se Turci svakodnevno škrope katoličkom svetom vodom
zato što se svakodnevno peru. To je takvo impertinent [drsko]
plitko trabunjanje, koje nalazimo izbućkano sa samodopadljivom
važnošću ne samo od jednog F. Bastiata, ili u ekonomskom trak-
tatiću Society for the advancement of useful knowledge [Dru­
štva za napredak korisnog znanja], ili u spisima za malu decu
469c jedne mother Martineau [majke Martino], || nego čak i kod
pravih stručnih pisaca. Umesto da se tako, kako se nameravalo,
dokaže večita prirodna nužnost kapitala, negira se, štaviše obrat­
no, sama njegova nužnost za određeni istorijski stupanj razvoja
društvenog procesa proizvodnje, jer na tvrdnju da kapital nije

26
ništa drugo do materijal za rad i sredstvo za rad ili da su pred­
metni elementi procesa rada po prirodi kapital, s pravom se
odgovara da nam je, dakle, potreban kapital, ali nisu kapitalisti,
ili, da kapital nije ništa drugo nego /we129 koje je izmišljeno za
obmanu masa.
Nesposobnost da se proces rada shvati samostalno a ipak
istovremeno kao jedna strana kapitalističkog procesa proizvodnje,
pokazuje se još jače kada nam gospodin F. Vejlend npr. priča da
je sirovina kapital i da njezinom preradom on postaje proizvod.
Po tome je koža proizvod štavioca, a kapital obućara. Oboje,
sirovina i proizvod jesu određenja koja pripadaju nekoj stvari
s obzirom na proces rada, i niti jedno niti drugo nemaju po sebi
i za sebe ništa s određenjem da budu kapital, premda oboje,
sirovina i proizvod, predstavljaju kapital čim je kapitalista pri­
svojio proces rada.130 Gospodin Prudon je ovo iskoristio sa svo-

129 „K a že nam se da rad ni jedan k orak ne m ože da učini bez

k a p itala, da je lo p a ta za č oveka k oji kopa isto to lik o v a ž n a kao njegov
rad, da je k a p ita l stoga isto to lik o potreban p ro iz v o d n ji kao sam rad .
R adnik sve o v o z n a ; o v a istina mu sv ak od n evn o izlazi pred o č i; ali
o v a uzajam na z avisn ost između k a p ita la i rad a nema n ik a k ve veze
s re la tivn im položajem k apitaliste i ra d n ik a ; ona čak dokazuje da drugi
m ora da iz d rž a v a p rvo g. K a p ita l nije ništa drugo nego nepotrošena
p ro iz v o d n ja i ukupan ka p ita l koji u ovom trenutku postoji, postoji
nezavisno od neke posebne ind ividue ili neke posebne klase i na koji
način nije identičan s n jim a; i kad bi svak i k a p ita lista i svak i bogati
čovek u V e likoi B ritan iji iznenada um ro, ni jedan jedini deo bogatstva
ili k a p itala ne bi sa njim iščezao, niti bi nacija bila osirom ašena Čak ni
za vredn ost jednoga F arthinga. Z a posao pro iz v o đ a č a bitan je ka p ita l,
a ne ka p ita lista; i tu postoji isto ta k o v e lik a ra z lik a između ovoga dvoga
kao između brodskog tereta i teretnice.” (59, J . F. B ra y , L abour's w rongs
and Labour's rem edy etc. Leeds 1839.)
„C a p ita l is a sort o f cabalistic w o rd like church o r state, o r a n y
oth er o f those general term s w hich are invented b y those w h o fleece the
rest o f m ankind to conceal the hand th a t shears them .” [ „ K a p ita l je
neka v rsta mistične reci, slično c rk v i ili d rža v i, ili bilo kojoj drugoj od
tih opštih izra za koje su pronašli oni koji v a ra ju ostali deo čovečan stva
da bi sakrili ruku k oja ih čerup a.” ] (17 , L ab our defend ed against the
claims o f C a p ita l etc., L ondon, 182 5 ). T v o ra c ovog anonim nog spisa je
Th. Hodgskin, jedan od n a jznačajnijih m odernih engleskih ekonom ista.
N jegov citirani spis, čiji se značaj još i danas priznaje (vid i, na prim er,
John L alo r, M oney and M orals etc., L ondon, 185 2 ), iz a z v a o je nekoliko
godina posle svog izlaska jedan anonim ni p rotivspis (antispis) L ord
B rougham a koji ie isto tako površan kao što su to, inače, ekonom ski
doprinosi ovih b rb ljiv ih genija.
00 „The m aterial w hich . . . w e obtain fo r the purpose o f combining
it w ith o u r ow n (!) ind ustry, and form ing it into a product, is called
c a p ita l; and, a fte r the lab ou r has been exerted, and the va lu e created,

27
 jom uobičajenom „dubinom”. „Posredstvom čega se pojam pro•
izvod iznenada pretvorio u pojam kapital. Posredstvom ideje
vrednosti. To znači da je proizvod, da bi postao kapital, morao
da prođe autentično ocenjivanje vrednosti, da bude kupljen ili
prodan, da je o njegovoj ceni moralo da se debatira i da ju se
fiksira nekom vrstom legalne konvencije. Ova koža, kako ona
dolazi iz klaonice, jeste proizvod klaoničara [mesara]. I tu kožu
kupi štavilac? On smesta tu kožu ili njenu vrednost unosi u
svoje eksploatacione fondove. Radom štavioca postaje taj kapital
opet proizvod.”
Gospodin Prudon se odlikuje aparatom lažne metafizike i
njime najobičnije elementarne predstave unosi u svoje „eksploa­
tacione fondove” najpre kao kapital i zatim ga prodaje publici
kao visokoparni „proizvod”. Pitanje, kako se proizvod pretvara
u kapital, jeste po sebi i za sebe besmisleno, ali odgovor zaslu­
žuje pitanje. U stvari, gospodin Prudon nam priča samo dve
prilično poznate činjenice, jednom, da se proizvodi ponekad
prerađuju kao sirovina i, drugo, da su proizvodi istovremeno
robe, tj. imaju neku vrednost, koja pre svog ostvarenja mora
da izdrži teško iskušenje debate između kupca i prodavca. Isti
„filozof” primećuje: „La difference pour la socićtć, entre capital
et produit n’existe pas. Cette difference est toute subjective aux
individus” [„Za društvo ne postoji razlika između kapitala i
proizvoda. Ta razlika je individuama sasvim subjektivna”].
Ako ekonomista, dok kapitalistički proces proizvodnje po-
smatra samo sa gledišta procesa rada, označava kapital kao puku
stvar, sirovinu, instrumenat itd., pada mu onda opet na pamet
da je proces proizvodnje ipak i proces oplođivanja vrednosti i
da spomenute stvari s obzirom na proces oplođivanja vrednosti
dolaze u obzir samo kao vrednost. „Isti kapital postoji čas u
obliku sume novca, čas u obliku neke sirovine, nekog instru­
menta, neke gotove robe. Te stvari zapravo nisu kapital; on pre-
it is called a product. Thus, the same article m ay be product to one,
and c ap ital to another. Leather is the product o f the currier, and the
capital o f the shoemaker." [„M a terija l k o ji. . . dobijam o rad i njegovog
kom binovanja s nasom sopstvenom (!) industrijom , radi njegovog obliko­
v a n ja u p ro iz vo d , zove se k a p ita l; i pošto je rad obavljen i vrednost
stvorena, on se zove p roizvod . Isti a rtik l može biti p ro iz vo d za jednoga
a k a p ita l za drugog. K o ž a je p roizvod kožara, a kapital obućara.” ]
(F. W a y land, 1. c., p. 25.) (Slede sada gore navedena govna iz Prudona,
p ri tom c itira ti: G ra tu it du C rSdit. Discussion entre M. Fr. B astiat et
M . Proudhon, P aris 1 8 5 0 , p. 179 , 180 , 182.)

28
 biva u vrednosti koju one imaju”.131 Ukoliko se ta vrednost
469d „održava, više ne propada, umnožava, odvaja od robe, || koja
ju je stvorila, ostaje [ona] slično nekom metafizičkom i nesup-
stancijalnom kvalitetu uvek u posedu istog proizvođača (tj. ka­
pitaliste)”,132 označava se ono, što je upravo označeno kao stvar,
sad kao „komercijalna i d e j a 133
Proizvod kapitalističkog procesa proizvodnje nije niti puki
proizvod (upotrebna vrednost) niti puka roba, tj. proizvod koji
ima razmensku vrednost; njegov specifični proizvod jeste višak
vrednosti. Proizvod kapitalističkog procesa proizvodnje su robe
koje imaju više razmenske vrednosti, tj. otjelovljuju više rada
nego što je za njihovu proizvodnju predujmljeno u obliku novca
ili roba. U kapitalističkom procesu proizvodnje pokazuje se pro­
ces rada samo kao sredstvo, a proces oplođivanja vrednosti ili
proizvodnja viška vrednosti kao svrha. Čim se ekonomista ovoga
seti, kapital se označava kao bogatstvo koje se upotrebljava u
proizvodnji da bi se stvorio „profit”.134
Videli smo da se pretvaranje novca u kapital raspada u dva
samostalna procesa koji pripadaju sasvim različitim sferama i
egzistiraju odvojeno. Prvi proces pripada sferi prometa roba i
stoga se zbiva na tržištu roba. To je kupovina i prodaja radne
snage. Drugi proces je potrošnja kupljene radne snage ili sam
proces proizvodnje. U prvom procesu stoje kapitalista i radnik
jedan prema drugom samo kao vlasnik novca i vlasnik roba a
njihova je transakcija, kao i transakcija između svih kupaca i
131 J . B. S a y , 1. c., t. II, p. 4 2 9 , N ote. K a d a C a re y ka ž e : „ C a p i­
t a l . . . all articles possessing exchangeable v a lu e ” [ „ K a p it a l. . . svi a rtik li
koji im aju razm ensku vre d n o st” ] (H . C. C a re y , P rinciples o f P o litic a l
Econom y, P a rt I, P h iladelphia, 1 8 3 7 , p. 2 9 4 ), onda to po n o vo spada u
objašnjenje k a p ita la koje smo pom enuli još u I g la v i: „ C a p ita l — is
com m odities” [„ k a p ita l su robe” ], objašnjenje koje se odnosi samo na p o ja ­
vu ka p ita la u procesu prom eta.
Sism ondi, N ouv. Princ, etc., t. I., p. 99.
133 ,,Le capital est une idee com m erciale.” [„ K a p ita l je jedna ko­
m ercijalna ideja.” ] (Sism ondi, Etudes etc., t. II, p. 273.)
134 „C a p ita l. T hat portion o f the stock o f a c o u n try w hich is kept
o r em ployed w ith a v ie w to p ro fit in the production and distribution o f
w e a lth .” [„ K a p ita l. O naj deo im ovine jedne zem lje koji se čuva ili upo­
tre b lja v a s izgledom na p ro fit u p ro iz v o d n ji i raspodeli b og atstva.” ]
(T. R. M althus. D efin itions in P o litic a l E conom y, N ew edition etc. by
Jo h n C azcn ove, London, 18S 3, p. 10.) „ K a p ita l deo za proizvod n ju is
generally fo r the purpose o f obtaining p ro fit em ployed w ealth [„uopšte
u cilju dobijanja p ro fita upotrebljeno b ogatstvo” ]. „{75, Th. C halm ers, On
P o litica l Econom y etc., London, 183 2 . 2 -n d edition.)

29
 prodavača, razmena ekvivalenata. U drugom procesu pojavljuje
se radnik pro tempore [za sada] kao živi sastavni deo kapitala
samog a kategorija razmene ovde je sasvim isključena, pošto je
kapitalista kupovinom prisvojio sve faktore procesa proizvodnje,
stvarne i lične, pre no što je taj proces počeo. Ali, premda oba
procesa postoje samostalno jedan uz drugi, oni se uzajamno
uslovljavaju. Prvi uvodi drugi, a drugi izvodi prvi.
Prvi proces, kupovina i prodaja radne snage, pokazuje nam
kapitalistu i radnika samo kao kupca i prodavca robe. Ono po
čemu se radnik razlikuje od ostalih prodavača roba jeste samo
specifična priroda, specifična upotrebna vrednost robe koju on
prodaje. Ali, posebna upotrebna vrednost roba ne menja apso­
lutno ništa ekonomsku određenost oblika transakcije, ne menja
ništa u tome da kupac predstavlja novac a prodavač robu. Dakle,
da bi se dokazalo da odnos između kapitaliste i radnika nije
apsolutno ništa drugo nego odnos između vlasnika roba, koji na
obostranu korist i po slobodnom ugovoru razmenjuju novac i
robu, dovoljno je izolovati prvi proces i zadržati se na njegovom
formalnom karakteru. Ova jednostavna veština nije nikakva ča­
rolija, ali je čitava zaliha mudrosti vulgarne ekonomije.
Videli smo da kapitalista mora da pretvori svoj novac ne
samo u radnu snagu nego i u predmetne faktore procesa rada,
sredstva za proizvodnju. Posmatramo li, međutim, ukupni kapi­
tal na jednoj strani, dakle sve kupce radne snage na jednoj
strani, a sve prodavce radne snage, sve radnike na drugoj, onda
je radnik upravo primoran da umesto neke robe prodaje sopstve-
nu snagu kao robu, jer mu, na drugoj strani, stoje nasuprot kao
tuđa svojina sva sredstva za proizvodnju, svi predmetni uslovi
rada isto tako kao i sva sredstva za život, novac, sredstva za
[469e] proizvodnju i || sredstva za život, jer, dalde, svekoliko pred­
metno bogatstvo stoji nasuprot radniku kao svojina vlasnika
roba. Pretpostavljeno je da on radi kao nevlasnik i da mu
uslovi njegovog rada stoje nasuprot kao tuđa svojina. To što
je kapitalista br. I vlasnik novca i od kapitaliste br. II, koji
poseduje sredstva za proizvodnju, kupuje ova sredstva za pro­
izvodnju, dok radnik novcem što ga je primio od kapitaliste
br. I kupuje sredstva za život [životne namirnice] od kapitaliste
br. III, apsolutno ništa ne menja činjenicu da su kapitalisti br.
I, II i III zajedno isključivi vlasnici novca, sredstava za proiz­
vodnju i sredstava za život, čovek može da živi samo ukoliko
on proizvodi svoja sredstva za život a on može da proizvodi
sredstva za život samo ako poseduje sredstva za proizvodnju, ako

30
 poseduje predmetne uslove rada. Unapred je, dakle, jasno da je
radnik koji je lišen sredstava za proizvodnju lišen također sred­
stava za život, kao što i, obrnuto, čovek koji je lišen sredstava
za život ne može da stvori nikakva sredstva za proizvodnju.
Dakle, to što novcu i robi čak u prvom procesu, pre nego što
su se stvarno pretvorili u kapital, od početka utiskuje karakter
kapitala, nije ni njihova priroda da služe kao novac, ni njihova
priroda da služe kao roba, ni materijalna upotrebna vrednost tih
roba da služe kao sredstva za život i sredstva za proizvodnju,
nego Činjenica da se taj novac i ta roba, ta sredstva za proizvod­
nju i sredstva za život kao samostalne moći, personificirane u
njihovim vlasnicima, suprotstavljaju radnoj snazi koja je lišena
sveg predmetnog bogatstva, da su, dakle, stvarni uslovi koji su
potrebni za ostvarenje rada otuđeni od samog radnika, čak se
pokazuju kao fetiši, nadareni sopstvenom voljom i sopstve-
nom dušom, da robe figuriraju kao kupci osoba. Kupac radne
snage je samo personifikacija opredmećenog rada koji jedan deo
sebe samog daje radniku u obliku sredstava za život da bi svom
drugom delu pripojio živu radnu snagu i tim se pripajanjem pot­
puno održao i premašio svoju prvobitnu masu. Ne kupuje radnik
sredstva za život i sredstva za proizvodnju, nego sredstva za život
kupuju radnika da bi ga pripojila sredstvima za proizvodnju.
Sredstva za život su poseban materijalni oblik egzistencije
u kome kapital staje nasuprot radniku pre nego što ih radnik
prisvoji prodajom svoje radne snage. Ali, čim proces proizvodnje
počne, radna snaga je već prodata, dakle, sredstva za život prešla
su, bar de jure, u fond potrošnje radnika. Ta sredstva za proiz­
vodnju nisu elemenat procesa rada koji pored dejstvujuće radne
snage sam ne pretpostavlja ništa drugo sem materijal za rad i
sredstva za rad. U stvari, radnik mora da održava svoju radnu
snagu sredstvima za život, ali ta njegova privatna potrošnja, koja
je istovremeno reprodukcija njegove radne snage, pada van pro­
cesa proizvodnje robe. Moguće je da kapital u kapitalističkoj
proizvodnji zaista apsorbuje čitavo raspoloživo vreme radnika,
da se, dakle, trošenje sredstava za život uistinu pokaže kao puki
događaj procesa rada, kao što je trošenje uglja u parnoj mašini,
ulja u točku, sena u konja, kao što je to ukupna privatna po­
trošnja robova koji rade. U tom smislu Kikardo npr. (vidi gore
belešku 127) pored sirovina, oruđa itd. nabraja „hranu i odelo”
kao stvari koje daju „effect to labour” [efekat rada] i stoga kao
469f „kapital” služe u procesu rada. Ali, || ma kako se to stvarno
dešavalo, sredstva za život, čim ih slobodni radnik troši, jesu

31
 robe koje je on kupio, čira ona pređu u njegove ruke, i to više,
čim ih on počne trošiti, ona su prestala biti kapital. Ona, dakle,
nisu nijedan od materijalnih elemenata u kojima se kapital po­
javljuje u neposrednom procesu proizvodnje, premda čine mate­
rijalni oblik egzistencije promenljivog kapitala koji se pojavljuje
na tržištu, unutar sfere prometa kao kupac radne snage.
Ako kapitalista od 500 talira 400 pretvori u sredstva za
proizvodnju a 100 uloži u kupovinu radne snage, onda tih 100
talira čine njegov promenljivi kapital. S tih 100 talira radnici
kupuju sredstva za život, bilo od istog kapitaliste, bilo od dru­
gih. Tih 100 talira samo su novčani oblik tih sredstava za život.
Oni su, dakle, u stvari materijalno stanje promenljivog kapitala.
U neposrednom procesu proizvodnje promenljivi kapital više ne
postoji: niti u obliku novca niti u obliku robe, nego u obliku
živoga rada što ga je kapital sebi prisvojio kupovinom radne
snage. Suma vrednosti, koja je predujmljena u novcu ili robama,
pretvara se uopšte u kapital samo tim preobražajem promenlji­
vog kapitala u rad. Iako je, dakle, kupovina i prodaja radne
snage, čime je uslovljeno pretvaranje jednog dela kapitala u
promenljivi kapital, proces koji je odvojen od neposrednog pro­
cesa proizvodnje i koji je samostalan i prethodi mu, on je apso­
lutna osnova kapitalističkog procesa proizvodnje i momenat sa­
mog tog procesa proizvodnje, ako ga posmatramo kao celinu a
ne samo u trenutku neposredne proizvodnje roba. Predmetno bo­
gatstvo pretvara se u kapital samo zato što radnik, da bi živeo,
prodaje svoju radnu snagu. Stvari [Sachen] koje su predmetni
[gegenstandliche] uslovi rada, dakle sredstva za proizvodnju, i
stvari koje su predmetni uslovi za održanje samog radnika,
dakle sredstva za život, postaju kapital samo nasuprot najamnom
radu. Kapital nije stvar [Ding], kao što ni novac nije stvar.
U kapitalu, kao i u novcu, pokazuju se određeni društveni pro­
izvodni odnosi osoba kao odnosi stvari prema osobama, ili od­
ređeni društveni odnosi pokazuju se kao društvena prirodna svoj­
stva stvari [Dingen]. Bez salariata [najamnog rada], čim se
dakle individue odnose jedna prema drugoj kao slobodne lič­
nosti, nema proizvodnje viška vrednosti, a bez proizvodnje viška
vrednosti nema kapitalističke proizvodnje, dakle nema niti kapi-
To je ono p ra vo Sto leži u osnovi Rossijeve polem ike p ro tiv na­
b rajan ja životnih sredstava kao sastavnih delova proizvodnog kapitala.
K a k o on, međutim, stv a r nepravilno shvata, i u kakvu zabludu dospeva,
videće se u jednom kasnijem poglavlju .

32
 tala niti kapitaliste! Kapital i najamni rad (tako nazivamo rad
radnika koji prodaje sopstvenu radnu snagu) označuju samo
dva faktora istog odnosa. Novac ne može postati kapital a da
se ne razmeni za radnu snagu kao robu koju sam radnik pro­
daje. S druge strane, rad se može pokazati kao najamni rad
čim mu sopstveni predmetni uslovi stupe nasuprot kao samo­
stalne moći, tuđa svojina, kao vrednost koja postoji za sebe i
po sebi, ukratko, kao kapital. Ako se, dakle, kapital prema
svojoj materijalnoj strani ili prema upotrebnim vrednostima, u
kojima on postoji, može sastojati samo od predmetnih uslova
samog rada, moraju ti predmetni uslovi stajati nasuprot radu
kao tuđe, samostalne moći, kao vrednost — opredmećeni rad
— koja se prema živom radu odnosi kao prema pukom sred­
stvu svog sopstvenog održanja i povećanja. Najamni rad ili
salariat jeste, dakle, nužan društveni oblik rada za kapitali­
stičku proizvodnju, baš kao što je kapital, potencirana vred­
nost, nužan društveni oblik koji moraju da poprime predmetni
uslovi rada, da bi rad bio najamni rad. Najamni rad je, dakle,
nužan uslov za stvaranje kapitala i stalno potrebna pretpostavka
za kapitalističku proizvodnju. Stoga, iako prvi proces, razmena
novca za radnu snagu ili prodaja radne snage, kao takav ne ulazi
u neposredni proces proizvodnje, ulazi on, naprotiv, u proizvod­
nju celoga odnosa.136
Pređemo li sad od prvog procesa, kupovine i prodaje radne
snage, koji pretpostavlja osamostaljenje sredstava za proizvodnju
i sredstava za život prema stvarnom radniku, dakle personifici­
rana sredstva za proizvodnju i sredstva za život, koja kao kupci
IJ‘ O datle se može za klju čiti šta jedan F. B astiat razum e o suštini
kapitalističke p roizvod n je kada objašnjava sa laria t [n ajam n in u ] kao fo r­
m alnost izvan kapitalističke p roizvod n je i koja je nevažna, i o tk riv a
,,que ce n’est pas la form e de la rem uneration qui crće pou r lui (l’ou vrier)
cette dćpenđance” [„d a nije oblik nag ra đ iva n ja koji s tv a ra za njega
(radnika) ovu zavisn ost” ]. (378, H arm onies Economiques, Paris, 185 1.)
To je jedno otkriće — uz to još pla g ija t uzet iz dela p ra vih ekono­
mista koji je rđavo- shvaćen — dostojno istog slatkorečivog ignoranta,
koji ie u istom spisu, dakle 1 8 5 1 , otk rio ,,ce qui est plus dćoisif et plus
infaillible encore, c’est la disparition des grandes crises industrielles
en A n g leterre” [„ono što je odlučujuće i sigurnije, to je nestanak v e li­
kih industrijskih k riza u E ngleskoj” ]. (396.) Iako je F. B astiat 1 8 5 1 .
dekretom uklonio velike krize iz Engleske, z a h v a tila je Englesku već
185 7 . opet jedna v e lik a kriza, a 1 8 6 1 . je, što se može pročitati iz z v a -
ničnih iz veštaja engleskih trgovinskih kom ora, izbegla jednu ind ustrij­
sku krizu dotle neslućenog obim a samo usled izbijan ja am eričkog gra­
đanskog rata.

3 Šesta glava Kapitala 33

 zaključuju ugovor s radnicima kao prodavcima, pređemo li s tog
procesa, koji se događa u sferi prometa, na robnom tržištu, na
sam neposredni proces proizvodnje, to je on, pre svega, proces
rada. U procesu rada stupa radnik kao radnik u normalan dela-
tan odnos, koji je određen prirodom i svrhom samoga rada,
prema sredstvima za proizvodnju. On ih prisvaja i postupa s nji­
ma kao s pukim sredstvom i materijalom svog rada. Samo-
469g stalna, || čvrsta i samovoljna egzistencija tili sredstava za proiz­
vodnju, njihovo odvajanje od rada, sada se zaista ukida. Stvarni
uslovi rada pokazuju se u svom normalnom jedinstvu s radom
kao puka materija i organi njegovog stvaralačkog delovanja.
Sirovu kožu, koju radnik štavi, obrađuje on kao puki predmet
svoje proizvodne delatnosti, a ne kao kapital. On ne štavi kožu
kapitalisti.137 Ukoliko je proces proizvodnje samo proces rada,
troši radnik u tom procesu sredstva za proizvodnju kao puka
životna sredstva rada. Ali, ukoliko je proces proizvodnje istovre­
meno proces oplođivanja vrednosti, troši kapitalista u njemu
radnu snagu radnika ili prisvaja živi rad kao životnu krv kapitala.
Sirovina, uopšte predmet rada, služi samo tome da usisa tuđi
rad a oruđe za rad služi samo kao konduktor, provodnik za taj
proces usisavanja. Time što je živa radna snaga pripojena stvar­
nim sastavnim delovima kapitala, postaje on oživljena neman i
počinje da deluje „kao da je đavo ušao u nj”. Budući da rad
stvara vrednost samo u određenom korisnom obliku i budući da
svaka naročito korisna vrsta rada iziskuje materijal i sredstva
specifične upotrebne vrednosti — vreteno i pamuk npr. za pre­
denje, nakovanj, čekić i željezo za kovački rad itd., rad može da
bude usisan samo ako kapital poprimi oblik specifičnih sredstava
za proizvodnju, koja iziskuje određeni proces rada; i samo u
tom obliku može se živi rad usisati. Ovde, dakle, vidimo zašto
kapitalisti, radniku i po\it-ekonomisti, koji proces rada može da
zamisli samo kao proces što ga je prisvojio kapital, materijalni
elementi procesa rada zbog njihovih materijalnih svojstava važe
kao kapital. Također, vidimo zašto polit-ekonomista ne može
materijalnu egzistenciju tih elemenata kao pukih faktora procesa
rada da odvoji od s njima pomešanog društvenog svojstva koje
od njih pravi kapital. On to ne može zato što stvarno isti taj
117 „V idim o dalje iz razm atranja samog ekonomiste kako kapital,
rezu ltat rad a, u procesu proizvodnje postaje opet supstrat, m aterijal
rad a, kako, dakle, za trenutak postavljeno odvajanje kapitala od rada
opet nalazi izraza u jedinstvu jednog i drugog.” (F. Engels, Deutsch-
-franzdsische Jah rbiich er usw., p. 99.)

34
identični proces rada, kojemu sredstva za proizvodnju svojim
materijalnim svojstvima služe kao puka životna sredstva rada,
pretvara ista ta sredstva za proizvodnju u puko sredstvo usisava­
nja rada. U procesu rada, posmatranom za sebe, radnik upotreb­
ljava sredstva za proizvodnju. U procesu rada koji je ujedno
kapitalistički proces proizvodnje sredstva za proizvodnju upo­
trebljavaju radnika tako da se rad pokazuje samo kao sredstvo
pomoću kojega neka određena veličina vrednosti, dakle neka
određena masa opredmećenog rada usisava živi rad da bi se
održala i povećala. Proces rada pokazuje se tako kao proces
samooplođivanja vrednosti opredmećenog rada pomoću živoga
rada.'38 Kapital upotrebljava radnika a ne radnik kapital, i samo
stvari koje upotrebljavaju radnika, koje stoga u kapitalistima
poseduju samostalnost, sopstvenu svest i sopstvenu volju, jesu
kapital.™ Ukoliko je proces rada samo puko sredstvo i realan
oblik procesa oplođivanja vrednosti, ako je on, dakle, proces koji
se sastoji u tome da osim rada, koji je bio opredmećen u najam­
nini, opredmeti u robama visak neplaćenog rada, visak vrednosti,
dakle da proizvodi visak vrednosti, onda je polazišna tačka či­
tavog tog procesa razmena opredmećenog rada sa živim radom,
razmena manje opredmećenog rada za više živoga rada. U samom
111 „L abour is the agency b y w hich c a p ita l is made p rod u ctive
o f . . . p r o fit.” [„R a d je sredstvo kojim k a p ita l p r o iz v o d i. . . p r o fit.” ]
(J o h n W ade, 1. c., p . 161.) „U građanskom društvu je ž iv i rad samo
sredstvo da se poveća akum uliran i ra d .” (p. 12, M anifest d er Komm unis-
tischen Partei, 1848.)
119 O dređeni ekonom ski k a ra k te r ž iv o tn ih sredstava da sebi kupe
radnike ili p ro iz vo d n ih sredstava, kože, kalup a itd. da prim ene obućarske
šegrte, o v o izokretanje [odnosa] između s tv a ri i lica, dakle ka p ita lis­
tički k a rakter, srastao je s m aterijalnim karakterom p ro iz v o d n ih elem e­
nata tako nerazd vojn o u kapitalističkoj p ro iz v o d n ji, a stoga i u fa n ­
ta ziji polit, ekonom ista, da R ik a rd o, na prim er, dok sm atra potrebnim
da m aterijalne elemente ka p ita la bliže karakteriše, kao samo od sebe
razum ljivo, bez daljeg razm išljanja ili d aljih prim edbi u p o tre b lja v a eko­
nomski p ra ve izraze, kao što su „ C a p ita l, or the means o f em ploying
labour” [„ K a p ita l <ili sredstva za zapošljavan je ra d n ik a ” ], (dakle ne
„means em ployed by la b o u r”) [„sred stva koja z a p o šlja va ra d ” ] nego
„means o f em ploying labour” [„nego sredstva koja z a p ošlja vaju ra d ” ]
(1. c., p. 92), „q u an tity o f labour em ployed b y a ca p ita l” [„k oličin a rad a
koju prim enjuje k a p ita l” ] (p. 4 1 9 ib.), „fon d koji postoji da ih zapo­
sli (radnike)”, (p. 252 itd.). T ako se i u današnjem nemačkom jeziku
k apitalist, personifikacija stv a ri koje uzim aju rad, n a z iva poslodavcem ,
a stva rn i radnik onaj koji p rih va ta posao. ,,U građanskom društvu je
k apital sam ostalan i ličan, dok je delatn a ind ividua nesam ostalna i bez­
lična.” (M anifest der Komm unistischen P artei, 1 . c.)

35
 procesu razmene razmenjuje se neka količina rada koji je opred­
mećen u novcu kao robi za isto toliku količinu rada što je
469h opredmećen u živoj radnoj snazi. || Razmenjuju se ekvivalenti
koji odgovaraju zakonu vrednosti robne razmene, jednake koli­
čine opredmećenog rada, iako je jedna količina opredmećena u
stvari a druga u živoj osobi. Ali ova razmena uvodi samo proces
proizvodnje, posredstvom kojega se, u stvari, razmeni više rada
u živom obliku nego što ga je utrošeno u opredmećenom obliku.
Stoga je velika zasluga klasične ekonomije što je ceo proces
proizvodnje kao takav prikazala kao proces između opredmećenog
rada i živoga rada, i što je stoga kapital prikazala, u suprotnosti
prema živom radu, samo kao opredmećeni rad, tj. kao vrednost
koja samu sebe oplođuje pomoću živoga rada. Njen nedostatak
sastoji se ovde samo u tome što je ona, prvo, bila nesposobna
da pokaže kako ta razmena više živoga rada za manje opredme­
ćenog rada odgovara zakonu robne razmene, određenju vrednosti
roba radnim vremenom, i što je stoga, drugo, razmenu određene
količine opredmećenog rada za radnu snagu u procesu prometa
neposredno strpala u istu hrpu sa usisavanjem živoga rada, koje
se dešava u procesu proizvodnje, pomoću opredmećenoga rada,
koji postoji u obliku sredstava za proizvodnju. Proces razmene
između promenljivog kapitala i radne snage brka se u klasičnoj
ekonomiji sa procesom usisavanja živoga rada pomoću konstant­
nog kapitala. I ovaj nedostatak proističe iz njene „kapitalističke”
ograničenosti, jer za samog kapitalista, koji rad plaća tek nakon
što se on oplodio, izgleda razmena neke male količine opredme­
ćenog rada za neku veliku količinu živoga rada kao jedan jedini
neposredovani proces. Kada dakle suvremeni ekonomista kapital
kao opredmećeni rad suprotstavlja živome radu, onda on pod
opredmećenim radom ne razumeva proizvode rada ako oni imaju
neku upotrebnu vrednost i ako su otelovljenje određenih koris­
nih radova, nego ako su oni materijalizacija određene količine
opštedruštvenog rada, dakle vrednost, novac, koji sam sebe op­
lođuje procesom prisvajanja tuđeg živog rada. To prisvajanje
posredovano je razmenom između promenljivog kapitala i radne
snage, razmenom koja se dešava na robnom tržištu, ali se izvr­
šava tek u stvarnom procesu proizvodnje.140
,<0 Neposredni rad i opredmećeni rad, sadržaj i minuli rad, živ i i
nagom ilani rad itd. su otuda oblici u kojim a ekonom isti izražavaju odnos
između kapitala i rada.
„L abour and c a p ita l. . . the one im mediate labour, . . . the other
hoarded lab ou r.” [„R a d i k a p it a l. . . jedan tekući rad . . . drugi nagom i-

36
 Podređivanje procesa rada kapitalu najpre ne menja ništa
u stvarnom načinu proizvodnje i pokazuje se praktično samo u
sledećem: radnik stupa pod komandu, vodstvo i vrhovni nadzor
kapitaliste, naravno, samo s obzirom na svoj rad koji pripada
kapitalu. Kapitalista pazi da on ne traci vreme i da npr. svaki
čas isporuči proizvod jednog časa rada, da za izradu proizvoda
upotrebi samo prosečno potrebno radno vreme. Ukoliko je ka­
pital-odnos odnos koji vlada nad proizvodnjom, te se, dakle,
radnik pojavljuje na tržištu stalno kao prodavač a kapitalista
stalno kao kupac, utoliko je proces rada sam u celini kontinuiran
i ne prekida se kao onda kad radnik, kao nezavisni proizvođač
469i roba, zavisi od j| prodaje svojih roba pojedinim stalnim kupcima,
budući da minimum kapitala mora biti dovoljno velik da radnika

lan i ra d .” ] (Jam es M ill, Elements o f P o litic a l E conom y, L ondon, 1 8 2 1

p. 75.) „A ntecedent la b o u r (capital) . . . present la b o u r.” [„S a d a šn ji rad . . .
prethodni ra d .” ] (£. G . W a k e fie ld u svom e izdanju A . Sm ita, London,
183 6 , t. I, p. 2 3 1 , N ote.) „A ccu m ulated la b o u r ( c a p i t a l) ... im m ediate
la b ou r.” [ „ A kum u lisan i rad (k a p ita l) . . . tekući ra d .” ] (T orrens, 1. c., ch. I.
[p. 3 1 ] .) „L ab our and C a p ita l, th a t is accum ulated la b o u r.” [„ R a d i
k a p ita l, tj. akum ulisani rad ." ] (1. c., p. 4 9 9 , R icardo.) „The specific
advances o f the capitalists do not consist o f cloth [„Sp e cifič n a pred u zi-
m anja k ap italista ne sastoje se u m a teriji] (uopšte u upotrebnim v re d n o -
stima), but o f la b o u r ” [„nego u ra d u .” ] (M althus, The M easure o f V alue
etc., London, 1 8 2 3 , p. 17, 18.)
„Com m e tou t homme est forcć de consom m er a v a n t de produire,
l ’o u v rie r p a u vre se tro u v e dans la dependance du riche, et ne peut ni
v iv re ni tra v a ille r, s’il n ’obtient de lui des denrćes et des m archadises
existantes, en retour de celles qu’il prom et de p roduire p a r son t r a v a i l . . .
>our l ’y (id est le riche) fa ire consentir, il a fa llu con ven ir que toutes
f es fois qu’il echangerait du tra v a il fa it contre du tr a v a il a fa ire , le
d ern ier au rait une v a le u r supćrieure au p rem ier.” [„ K a k o je svak i čovek
prim oran da troši pre nego što p ro iz vo d i, jadni rad nik se n alazi u z a ­
visnosti od bogatog i ne može ni žive ti ni ra d iti ako od njega ne dobije
životne nam irnice i robu za održan je kao u z v ra t za onu koju obećava
da će proizvesti svojim radom . . . da bi njega (id est bogataša) trebalo
ubediti, da bi trebalo udesici da svak i put kad bude razm en jivao gotov
rad za rad koji će se o b a v iti poslednji ima veću vred n ost od p rvo g .” ]
(36, 37, t. I., Sism ondi, De la Richesse com m erciale, Paris, 1803.)
G ospodin W . Roscher, koji čak i ne sluti šta kažu engleski ekono­
misti, a osim toga on se neblagovrem eno na to podseća, da Senior krsti
kapital „apstinencijom ” , p ra v i sledeću i gram atički „vestu” profesorsku
prim edbu: „R ik a rd o va škola običava da podredi i k ap ital pod pojam
rad a, kao .nagom ilani ra d ’. O vo je nevesto zato što je (!) vlasn ik ka p ita la
ipak (!) vise (!) učinio od pukog (!) stv a ra n ja (!) i o d ržan ja istog (!);
u p ra vo uzd ržavan je od sopstvcnog u živan ja, za šta on, na prim er, tra ži
kam ate.” (W . Roscher, 1. c.)

37
 neprestano zapošljava i da može da dočeka prodaju roba.141 Naj­
zad, kapitalista prisiljava radnika da trajanje procesa rada pro­
duži što više može preko granica radnog vremena koje je po­
trebno za reprodukciju najamnine, pošto upravo taj višak rada
kapitalisti daje višak vrednosti.lU

141 „ I f in the progress o f tim e a change takes place in their econo­

m ical position (w orkm en), i f they become the w orkm en o f a capitalist who
advances their wages beforehand, tw o things take place. First they can
n ow labour continuously; and, secondly, an agents is provided, whose
offic e and whose interest it w ill be, to see th at they do labour continuously
. . . H ere, then, is an increased continuity in the labour o f a ll this class
o f persons. T hey lab ou r d a ily from m orning to night, and are not in ter­
rupted by w aiting fo r o r seeking the cu sto m e r. . . But the continuity of
labour, thus made possible, is secured and im proved by the superintendence
o f the capitalist. He has advanced their wages; he is to receive the p ro­
ducts o f their labour. It is his interest and his privilege to see that they
do n o t labour in terru p ted ly o r d ila to rily .” [„U k o lik o sa odm icanjem v re ­
mena dođe do prom ene u njih ovom ekonom skom položaju (radnika), uko­
lik o postane rad nik kod kapitaliste koji unapred daje najam ninu, dešavaju
se dve stv a ri. P rv o , oni sada mogu da rade kontinuirano; i drugo, pred­
viđen je jedan agent čiji je posao i čiji je interes da gleda da oni rade
kontinuirano, ovde tada postoji povećani kontinuitet rad a svih tih klasa.
O ni svak odnevno rade od ujutro do uveče i ne prekidaju čekajući ili
tražeći m u šterije . . . a li kontinuitet rad a je omogućen, obezbeđen i po­
boljšan k a p italistovim supernadzorom . On je poboljšao njihove najam ­
n in e; on treba da prim i p roizvod e njih ovog rada. N jegov je interes i
n jegova p riv ile g ija da v id i da oni ne rad e s prekidim a 'ili sporo.” ] (Jones,
R ., 1. c., p. 37, sq. passim.)
141 ,,U n axiom e gćnćralem ent admis p a r les ćconomistes est que tout
tra v a il doit laisser un cxcćdant. C ette proposition est pour moi d’une
v ć ritć universelle e t absolue: c’est le corollaire de la loi de la p roportio-
n nalitć (!), que l ’on peut regarder comme le sommaire de toute la science
ćconom ique. Mais, j ’en demande pardon aux ćconomistes, le principe^ que
tou t tr a v a il doit laisser un excedant n'a f a s de sens dans le u r theorie,
et n’est susceptible d ’aucune dem onstration.” [„Jed an aksiom koji je opšte
p rihvaćen kod ekonom ista je to da svaki rad treba da d l višak. Ta p ro ­
pozicija je za mene univerzaln a i apsolutna istina: to je posledica zakona
srazm ere (!), koji se može posm atrati kao sinteza svih ekonomskih znanja.
A li ja molim to da ekonom isti oproste, princip da svaki rad d o z vo lja va
da se dobije višak nema smisla u n jih ovoj teoriji d nije potkrepljen ni­
k akvim dokazom .” ] (Proudhon, Philosopnie de la M isere.) J a sam u
spisu Misere de la Philosophic, Reponse a la Philosophic de la Misere
de M. Proudhon, Paris 1 84 7 , p. 7 6 — 9 1, pokazao da gospodin ^Prudon
nema ni najm anje pojm a o tome šta je to ,,excćdant du tra v a il”, naime
v isak p ro iz vo d a u čemu se višak rad a ili neplaćeni rad rad nika pred­
s tavlja. Pošto on u kapitalističkoj proizvodnji faktički nalazi^ da _svaki
rad pruža ta k a v „v iša k ”, pokušava on sebi da objasni o vu činjenicu iz
neke misteriozne prirodne osobine rad a i da se iz zabune izvuče kroz
sesquepedalia verba kao što su „corollaire de la loi de la proportionna-
l'ite” [„posledica zakona 9razmere” ].

38
 Kako vlasnika roba upotrebna vrednost robe zanima samo
kao nosilac njene razmenske vrednosti, tako kapitalistu proces
rada zanima samo kao nosilac i sredstvo procesa oplođivanja
vrednosti. I unutar procesa proizvodnje — ako je on proces
oplođivanja vrednosti — sredstva za proizvodnju nastavljaju da
budu puka novčana sredstva, nevažna za poseban materijalni
oblik, posebnu upotrebnu vrednost u kojoj je predstavljena ta
razmenska vrednost, upravo tako kao što se u istom tom pro­
cesu sam rad ne uzima kao proizvodna delatnost određenog ko­
risnog karaktera, nego kao sups tanca koja stvara vrednost, kao
društveni rad uopšte, koji se opredmećuje i u kojemu je jedino
zanimljiv momenat — njegov kvantitet. Stoga svaka posebna
sfera jeste za kapital samo posebna sfera u koju se ulaže novac
da bi se od njega napravilo više novca, da bi se održala i da bi
se povećala postojeća vrednost ili da bi se prisvojio višak rada.
U svakoj posebnoj sferi proizvodnje proces rada različit je, pa
su stoga različiti i faktori procesa rada. Ne mogu se sa vretenom,
pamukom i pređom praviti čizme. Ali ulaganje kapitala u ovu
ili onu sferu proizvodnje, mase, u kojoj se ukupan kapital dru­
štva deli na različite oblasti proizvodnje, najzad, odnos u kome
se kapital seli iz jedne sfere proizvodnje u drugu, sve je to od­
ređeno izmeničnim odnosom u kome društvo treba proizvode tih
posebnih oblasti proizvodnje, tj. upotrebne vrednosti roba što
ih one stvaraju; jer, iako se plaća samo razmenska vrednost neke
robe, ona se kupuje uvek samo radi njene upotrebne vrednosti.
< Pošto je roba neposredni proizvod procesa proizvodnje, kapi­
talista može realizirati kapital koji postoji na kraju procesa u
obliku robe, pa dakle i višak vrednosti što je sadržan u kapitalu,
samo ako nađe kupce za svoje robe.>
Ali kapital je po sebi i za sebe ravnodušan prema poseb­
nosti svake sfere proizvodnje, i samo se prema većoj ili manjoj
teškoći u prodaji roba ove ili one sfere proizvodnje određuje u
šta se on ulaže, kako se ulaže i koliko prelazi iz jedne sfere pro­
izvodnje u drugu ili koliko se menja njegova podela između raz­
ličitih sfera proizvodnje. U stvarnosti ta pokretljivost [Fliissig-
keit] kapitala nailazi na frikcije, koje ovde dalje ne treba raz­
matrati. Ali, s jedne strane stvara on sebi, kako ćemo kasnije
videti, sredstva da bi se te frikcije, ako proističu iz prirode sa­
mog procesa proizvodnje, prevladale, a s druge strane, sa razvo­
jem njemu svojstvenog načina proizvodnje odstranjuje on sve
zakonite i vanekonomske zapreke svog slobodnog kretanja u raz­
ne sfere proizvodnje. Pre svega, ruši on sve zakonite ili tradicio-

39
 nalne granice koje ga sprečavaju da po slobodnoj volji kupi ovu
ili onu vrstu radne snage ili sebi po volji prisvoji ovu ili onu
vrstu rada. Iako, nadalje, radna snaga u svakoj posebnoj sferi
proizvodnje ima svoj poseban oblik, recimo, sposobnost za tka­
nje, pravljenje obuće, kovanje itd., pa stoga svaka posebna sfera
proizvodnje iziskuje radnu snagu koja se razvila shodno toj sferi,
tj. iziskuje posebnu radnu snagu, ipak ona ista pokretljivost
kapitala pretpostavlja njegovu ravnodušnost prema posebnom
469k karakteru j| procesa rada koji je on sebi prisvojio, istu onu po­
kretljivost ili varijabilnost u radu, dakle u radnikovoj sposobnosti
da upotrebi radnu snagu. Videćemo da kapitalistički način pro­
izvodnje sam stvara prepreke koje su suprotne njegovoj sopstve-
noj tendenciji, ali on odstranjuje sve zakonite i vanekonomske
prepreke toj varijabilnosti.143 Isto onako kako je za kapital, kao
vrednost koja samu sebe oplođuje, nebitan posebni materijalni
oblik u kome se on pojavljuje u procesu rada, svejedno dakle
da li kao parna mašina, kao gomila đubreta ili kao svila, isto je
tako radniku nebitna posebna sadržina njegovog rada. Njegov rad
pripada kapitalu, taj rad je samo upotrebna vrednost robe koju
je on prodao i on je i prodaje samo zato da bi prisvojio novac
a s novcem i sredstva za život. Promena u vrsti rada zanima
radnika samo zato što svaka posebna vrsta rada zahteva druga­
čije razvijenu radnu sposobnost. Ako ga njegova ravnodušnost
prema posebnoj sadržini rada ne čini sposobnim da po komandi
menja svoju radnu sposobnost, pokazuje on tu ravnodušnost time
što one koji će ga zameniti, generaciju koja dorasta, već prema
ponudi na tržištu baca iz jedne grane rada u drugu. Sto je raz­
vijenija kapitalistička proizvodnja u jednoj zemlji, utoliko je veći
zahtev za varijabilnošću radne snage, utoliko je ravnodušniji rad­
nik prema posebnoj sadržini svoga rada i utoliko je intenzivnije
kretanje kapitala iz jedne sfere proizvodnje u drugu. Klasična
ekonomija pretpostavlja varijabilnost radne snage i pokretljivost
kapitala kao aksiome, i to s pravom utoliko ukoliko je ovo ten­
dencija kapitalističkog načina proizvodnje koja se, usprkos svim
zaprekama što ih on najvećim delom sam stvara, bezobzirno
,4J „E very man, if not restrained by law , w ould pass from one
em ploym ent to another, as the various turns in trade should require.”
[„ S v a k i čovek, ako to nije zakonom zabranjeno, preći će iz jednog za­
poslenja u drugo onako kako to različiti obrti u trgovini budu zahte-
v a li.” ] (4, C onsiderations concerning taking o ff the B ounty on C om
exported etc., London, 1753.)

40
sprovodi. Da bi se jasno opisali zakoni političke ekonomije,
apstrahuju se frikcije, kao što se u čistoj mehanici apstrahuju
posebne frikcije, koje u svakom posebnom slučaju njene primene
treba prevazići.144
Iako kapitalista i radnik istupaju na tržištu jedan prema
drugom samo kao kupac, novac, i kao prodavač, roba, ipak je
ovaj odnos od početka specifično obojen osobitom sadržinom
njihove trgovine, utoliko više što je pretpostavka kapitalističkog
načina proizvodnje da se istupanje obeju strana na tržištu u istom
oprečnom određenju stalno ponavlja ili da je stalno. Posmatramo
li odnos vlasnika roba uopšte na tržištu, istupa isti vlasnik roba
naizmenično kao prodavač i kao kupac robe. Međusobna razlika
dvaju vlasnika roba kao kupca i prodavca samo je razlika koja
neprestano iščezava, time što u sferi prometa svi naizmenično
igraju jedni protiv drugih iste uloge. Istina, i radnik, nakon što
je prodao svoju radnu snagu, pretvorio je u novac, postaje ku­
pac, i kapitalisti istupaju prema njemu kao puki prodavci roba.
Ali novac je u njegovoj ruci samo sredstvo prometa. Na pravom
robnom tržištu razlikuje se radnik od vlasnika roba kao prodav­
ca, u stvari, kao svaki drugi vlasnik novca, samo kao kupac. Ali
na tržištu rada, naprotiv, istupa novac prema njemu neprestano
kao novčani oblik kapitala i stoga vlasnik novca kao personifi­
cirani kapital, kapitalista, kao što on sa svoje strane istupa pre-
144 Nigde se p o k re tljiv o st k a p ita la, v a rija b ilite t ra d a i ravnod ušnost
rad nika prem a sadržini njegovoga posla više ne p o ja v lju je nego u S je­
dinjenim D rža v a m a Severne A m erik e. U E vrop i je, i u samoj Engleskoj,
k a pitalistička p ro iz v o d n ja još uvek fa ls ifik o va n a feudalnim ostacim a. Što
se, na prim er, pekare, obu ćarstvo itd. tek sada počinju u Engleskoj da
vode k apitalistički duguje se okoln osti što je engleski ka p ita l im ao zn a ­
čajne feudalne predrasude o „respektabilnosti” . B ilo je „ocmeno” crnce
p ro d a va ti u rODstvo, ali nije bilo „otm eno” p ra viti kobasice, čizme ili
hleb. Stoga iz Sjedinjenih D rž a v a potiče sva m ašinerija koja evropske ,,ne-
otm ene” poslovne grane podređuje kapitalističkom načinu proizvodnje.
S druge strane, nije čovek nigde tako ravnod ušan prem a v rsti ra d a
kao u Sjedinjenim D rža va m a i nigde nije ta k o svestan da njegov rad
uvek isporučuje i predaje isti proizvod — novac, i nigde ne prolazi s
istom nonšalancijom k roz različite poslovne grane. O v a „ v a rija b iln o st”
radne sposobnosti p o ja vlju je se ovde kao sasvim ra zličita osobina slobod­
nog rad nika u suprotnosti prem a robu koji radi, čija je rad na snaga sta­
bilna i može se prodati samo jednom na lokaln o uobičajeni način. „Slave
labour is em inently d efective in point o f v e r s a tility . . . i f tobacco be
cultivated , tobacco becomes the sole staple, and tobacco is produced
w h a te v e r be the state o f the m arket, and w h a te v e r be the condition o f
the soil.” [„R opski rad je veom a defektan s gledišta p o k r e tljiv o s ti...
ako se gaji duvan, duvan postaje jedina ku ltu ra i duvan se p roizvod i ma
k a k v o bilo stanje trž išta i ma k a k v i bili uslovi tla .” (46, 47, C airns, 1. c.)

41
[4691] ma vlasniku novca kao || puka personifikacija radne snage i otud
rada, kao radnik.™ Nisu to puki kupac i puki prodavač koji
stoje jedan nasuprot drugome, nego su to kapitalista i radnik
koji u sferi prometa, na tržištu, istupaju jedan prema drugome
kao kupac i prodavač. Njihov odnos kao odnos kapitaliste i rad­
nika jeste pretpostavka za njihov odnos kao kupca i prodavca.
Nije to kao kod drugih prodavača roba odnos koji jednostavno
proizlazi iz prirode same robe, da naime nijedan neposredno ne
proizvodi proizvode za svoje životne potrebe, nego svaki proiz­
vodi određeni proizvod kao robu, čijom prodajom on sebi pri­
svaja proizvode drugih. Nije ova društvena podela rada i osamo­
staljenje različitih grana rada ono što npr. od obučara čini pro­
davca čizama i kupca kože ili kruha. Nego je podela jednovrsnih
elemenata samog procesa proizvodnje i njihovo osamostaljenje
jednih nasuprot drugima, koje napreduje ka uzajamnoj personi­
fikaciji, to čime novac kao opšti oblik opredmećenog rada postaje
kupac radne snage, živog izvora razmenske vrednosti i stoga bo­
gatstva. Stvarno bogatstvo, posmatrano prema razmenskoj vred­
nosti, novac, posmatran prema upotrebnoj vrednosti, sredstva za
život i sredstva za proizvodnju — istupa[ju] prema mogućnosti
bogatstva, tj. radnoj snazi, kao osoba prema nekoj drugoj osobi.
469m || Budući da je visak vrednosti specifičan proizvod procesa
proizvodnje, njegov proizvod nije samo roba, nego kapital. Unu­
tar procesa proizvodnje rad se pretvara u kapital. Delatnost radne
snage, tj. rad, opreamećuje se u procesu proizvodnje, te tako
postaje vrednost. Ali pošto je rad prestao da pripada samom rad­
niku već pre nego je počeo, jeste ono što se za njega opredme-
ćuje, opredmećenje tuđeg rada i stoga vrednost koja samostalno
istupa nasuprot radnoj snazi, tj. kapital. Proizvod pripada kapi­
talisti i on je nasuprot radniku isto toliko kapital koliko i ele­
menti proizvodnje. S druge strane, postojeća vrednost — ili no­
vac — postaje stvarno kapital tek pošto se on pokaže kao samo-
oplođujuća vrednost, kao procesivna vrednost. A kao takav on
se pokazuje pošto delatnost radne snage, rad, deluje u procesu
proizvodnje kao energija koja mu je pripojena i čak mu pripada,
a drugo, pošto se on kao vilak vrednosti razlikuje od sebe kao
prvobitno predujmljene vrednosti, što je opet rezultat opredme­
ćenja viška rada.
145 „Odnos fa b rik a n ta prem a radniku j e . . . čisto ekonomski. Fabri-
kant je .k a p ita l’, rad nik je .rad n ik’.” (F. Engels, Lage der arbeitenden
K lassen etc., p. 329.)

42
 U procesu proizvodnje rad postaje opredmećeni rad u opreci
prema živoj radnoj snazi, tj. kapital. Drugo, istim usisavanjem
i prisvajanjem rada u procesu proizvodnje predujmljena, data
vrednost postaje procesiuna vrednost te stoga vrednost koja stva­
ra neki od sebe različit višak vrednosti. Predujmljena suma vred­
nosti, koja je samo Suvapet bila kapital, realizuje se kao stvar­
ni kapital146 samo time što se rad u toku procesa proizvodnje
pretvara u kapital.*
263 [. . .] || tj. da bi se iz proizvodnje dobila natrag veća vred­
nost nego što iznosi suma vrednosti koju kapitalista u njemu i
za njega (proces proizvodnje) predujmljuje. Sama proizvodnja
roba pokazuje se samo kao sredstvo za tu svrhu, kao što se
uopšte proces rada pokazuje samo kao sredstvo procesa oplođi­
vanja vrednosti. Proces oplođivanja vrednosti ne treba ovde da
se uzme u ranijem smislu kao proces stvaranja vrednosti, nego
kao proces za stvaranje viška vrednosti.
Ali, ovaj se rezultat postiže ukoliko je živi rad, koji je rad­
nik imao da da i koji se stoga i opredmetio u proizvodu njego­
vog rada, veći nego rad koji je sadržan u promenljivom kapi­
talu ili koji je uložen u najamninu ili, što je isto, veći nego rad
što ga iziskuje reprodukcija radne snage. Ukoliko predujmljena
vrednost postaje kapital samo putem proizvodnje viška vredno­
sti, osniva se nastanak kapitala, kao i kapitalistički proces pro­
izvodnje, u prvom redu na dva momenta:
Prvi je, kupovina i prodaja radne snage, čin koji spada u
sferu prometa. Ali, posmatrajući celinu kapitalističkog procesa
proizvodnje, taj čin nije samo momenat i pretpostavka nego i
stalni rezultat tog procesa. Ova kupovina i prodaja radne snage
pretpostavlja odvajanje predmetnih uslova rada — dakle sred­
stava za život i sredstava za proizvodnju — od same žive radne
snage, tako da je ona jedina svojina kojom radnik raspolaže i
jedina roba koju je on imao da proda. To odvajanje ide čak
dotle da spomenuti uslovi rada istupaju prema radniku kao
144 „O ni (radnici) razm enjuju svoj rad (treba da glasi: svoju radnu
snagu) za pšenicu (id est sredstva za život).
To postaje za njih dohodak (tj. spada u njih ovu ind ividualnu po­
trošnju . . . dok je n jih ov rad postao kapitalom za njih ovog gospodara.”
{Sismondi, N. P, T. I, p. 90.) „R adnici koji svoj rad razm en juju, p re ­
obraćaju %a u kapital." (I. c., p. 105.)
* [O vd e se z a v rš a va p rv i um etak koji počinje na strani 44, koji
čine strane rukopisa 4 6 9 a — 469m . Prem a M arksovom navodu (vid i stranu
42 i našu N ote 44), sledi sada drugi, koji je M arks označio stranam a
2 6 2 — 264. Stra n a 2 6 2 nedostaje. Nem. red.}.

43
 samostalne osobe, jer je kapitalista kao njihov vlasnik samo nji­
hova personifikacija u suprotnosti prema radniku kao pukom
vlasniku radne snage. Ovo odvajanje i osamostaljenje je pretpo­
stavka za to da bi se kupovina i prodaja radne snage odvijala,
dakle da bi se uopšte živi rad pripojio mrtvom radu kao sredstvo
za njegovo samoodržanje i samopovećanje, dakle samooplođivanje.
Bez razmene promenljivog kapitala za radnu snagu ne bi bilo
samooplođivanja ukupnog kapitala a stoga ni stvaranja kapitala
ili pretvaranja sredstava za proizvodnju i sredstava za život u
kapital. Drugi momenat je stvarni proces proizvodnje, tj. dakle
stvarni proces potrošnje radne snage koju je kupio vlasnik novca
ili robe.*

* [Sledeći citat čiji početak nedostaje stoji u rukopisu neposredno

ispod prednjeg nemačkog teksta s kojim nema nikak ve veze. On je mnogo
više nastavak jedne fusnote koja se odnosila na tekst strane 262 koja
nedostaje. Nem. red,.:] „to three capital w orkm en or to 4 ord in ary o n e s ...
I f the three W ould he hired at 3 1. 10 sh. a piece, w hile the 4 required
3 1. a piece, through the wages o f the three w ould be higher, the price
o f the w o rk done by them w ould be low er. It is true that the causes
w hich raise the am ount o f the labourers’ wages often raise the rate o f
the ca p ita list’s p ro fit. If, by increased ind ustry, one man perform s the
w o rk o f tw o, both the am ount o f wages, and the rate o f profits w ill
generally be raised; not b y the raise o f wages, but in consequence o f the
ad d itio n a l supply o f la b o u r having dim inished its. price, o r having di­
minished the period fo r yhich it had p reviously been necessary to ad­
vance that price. T helabourer, on the oth er hand, is p rincipally interested
in the am ount o f wages. The am ount o f his wages being given, it is
c e rta in ly his interest that the price o f labour should be high, fo r on that
depends the degree o f exertion im posed on him .” (1. c., 14, 5.) [„trojici
glavnih radnika, ili četvorici običnih . . . A k o bi trojica mogla biti unajm ­
ljena po 3 1. 10 sh. svaki, dok bi četvorica tra žila svaki po 3 1., mada
bi najam nine trojice bile više, cena ra d a koii oni obave bila bi niža.
T ačno ie da uzroci koji dižu iznos radničkih najam nina često dižu stopu
kapitalistovog p ro fita . A k o pri razvijen ijo j industriji jedan čovek obavlja
posao dvojice, i iznos najam nina stopa p rofita biće uopšte povećani;
ne usled porasta najam nina, nego kao posledica dopunske ponude rada
sm anjile su se njegove cene, ili se smanjio period u kome je bilo potrebno
da poraste cena. R adnik ie, s druge strane, u načelu _ zainteresovan za
iznos najam nina. Pošto je iznos najam nina dat, njegov je interes da cena
rad a bude visoka, od toga zavisi stepen egzercira nad njim .”] Iz istog
napisa:
„The labourer’s situation does not depend on the am ount which
he receives at any one time, but on his average receipts during a given
p e rio d . . . the longer the period taken, the more accurate w ill be the
estim ate.” [„R a d n ik o v položaj ne zavisi od iznosa koji on prim i u bilo
koje vrem e jedanput, nego od prošeka prim anja za vrem e datog p e r i o d a .
što je duži period, to će tačnija biti procena.” (7, 1. c.) „G odina je n a j­
bolja kao period. O bu hvata letnje i zimske najam nine.” (7, 1. c.)

44
 U stvarnom procesu proizvodnje predmetni uslovi rada —
materijal i sredstva za rad — ne služe samo za to da se živi rad
opredmeti, nego da se opredmeti vise rada no što ga je bilo
sadržano u promenljivom kapitalu. Oni, dakle, služe kao sredstva
apsorpcije i sredstva isceđivanja viška rada, koji se pokazuje u
višku vrednosti (i surplusproduce, višku proizvoda). Posmatramo
li, dakle, oba momenta, prvi, razmenu radne snage za promen­
ljivi kapital, i drugi, stvarni proces proizvodnje (u kome je živi
rad pripojen kapitalu kao agens), pokazuje se ceo proces kao
proces u kome [se] 1) manje opredmećenog rada razmenjuje za
više živog rada, ukoliko je ono što kapitalista realiter (stvarno)
dobija za najamninu — živi rad; i 2) predmetni oblici, u koji­
ma se kapital neposredno pokazuje u procesu rada, sredstva za
proizvodnju (dakle opet opredmećeni rad) služe kao sredstva za
isceđivanje i apsorpciju tog živog rada — dakle, kao proces koji
se odvija između opredmećenog i živog rada, proces koji ne pre­
tvara samo živi rad u opredmećeni, nego istovremeno opredme­
ćeni rad u kapital, dakle i živi rad pretvara u kapital. Stoga je
to proces u kome se proizvodi ne samo roba nego i višak vred­
nosti i stoga — kapital (usp. 96— 108)*.
Sredstva za proizvodnju pokazuju se ovde ne samo kao
sredstva za ostvarenje rada nego upravo isto tako i kao sredstva
eksploatacije luđeg rada**.
[469] || O vrednosti ili novcu kao opredmećenju opšteg društve­
nog prosečnog rada treba reći još ovo: Npr. predenje može da po
sebi i za sebe bude iznad ili ispod nivoa društveno prosečnog
rada. Tj. određena količina rada utrošenog u predenje može da
bude = > < od iste količine društveno prosečnog rada, npr.
od radnog vremena iste veličine (dužine) opredmećenog u odre­
đenoj količini zlata. Ali, ako se predenje obavlja sa, u njegovoj
sferi, normalnim stepenom intenzivnosti, dakle, npr. ako je rad
koji je utrošen za proizvodnju pređe u jednom satu = normal­
noj količini pređe koju jedan sat predenja pod datim društvenim
uslovima u prošeku daje, onda je rad što je opredmećen u pređi
društveno potreban rad. Kao takav ima on količinski određen
odnos prema društveno prosečnom radu uopšte, koji važi kao
* [O no u zagradi odnosi se na str. 44 do 84 ove sveske, naime
na strane 4 6 9 a — 469m rukopisa. V id i strana 4 2 — 44, naše N ote. Nem. red.]
** [O vd e se z a v rš a va drugi um etak (str. 2 6 2 — 264 rukopisa, od čega
strana 2 6 2 nedostaje). Sledeće je nastavak str. 46 9 rukopisa (str. 42 ove
sveske). Nem. red.]

45
 mera, tako da taj rad pokazuje jednaku, veću ili manju količinu
društveno prosečnog rada. On, dakle, sam izražava određenu
količinu društveno prosečnog rada.

Formalna supsumpcija rada pod kapital

Proces rada postaje sredstvo procesa oplođivanja vrednosti,

procesa samooplodnje kapitala — fabrikacije viška vrednosti.
Proces rada se supsumira pod kapital (to je njegov sopstveni
proces) a kapitalista stupa u proces kao dirigent, vodilac; to je
za njega istovremeno neposredno proces eksploatacije tuđeg rada.
Ovo nazivam formalnom supsumpcijom rada pod kapital. To je
opsti oblik svakog kapitalističkog procesa proizvodnje; ali to je
istovremeno poseban oblik pored razvijenog specifično-kapitali-
stickog načina proizvodnje, jer poslednji uključuje prvi, ali prvi
nipošto ne uključuje nužno poslednji.
470 || Proces proizvodnje je postao proces samoga kapitala. To
je proces koji se događa sa faktorima procesa rada, u koje se
pretvorio novac kapitaliste, i koji se događa pod njegovim vod­
stvom i sa svrhom da se od novca napravi više novca.
Kad seljak koji je prije nezavisno proizvodio za sebe samog
postaje nadničar, tj. radi za nekog zakupca, kad hijerarhijsko raz­
vrstavanje koje je važilo u esnafskom [cehovskom] načinu pro­
izvodnje iščezne pred jednostavnom suprotnošću kapitaliste, koji
dopušta da zanatlija kao najamni radnik radi za sebe, kad pri­
jašnji vlasnik robova svoje bivše robove zaposli kao najamne rad­
nike itd., to su onda drugačije društveno određeni procesi pro­
izvodnje pretvoreni u proces proizvodnje kapitala. Time nastu­
paju ranije razložene promene. Seljak, koji je ranije bio nezavisan,
postaje kao faktor procesa proizvodnje zavisan od kapitaliste koji
njime upravlja a sam njegov posao zavisi od ugovora što ga je
on kao vlasnik robe (vlasnik radne snage) prethodno sklopio
s kapitalistom kao vlasnikom novca. Rob orestaie da bude oruđe
proizvodnje koje pripada njegovom korisniku. Odnos između maj­
stora i pomoćnika iščezava. Majstor je s pomoćnikom stajao u
odnosu kao majstor zanata. Sada on stoji nasuprot njemu samo
kao vlasnik kapitala, kao što pomoćnik stoji nasuprot njemu samo
još kao prodavač rada. Pre procesa proizvodnje istupaju oni svi
jedan prema drugome kao vlasnici roba a zajednički im je samo
novčani odnos, a unutar procesa proizvodnje kao personificirani

46
funkcioneri faktora toga procesa, kapitalist kao „kapital”, nepo­
sredni proizvođač kao „rad”. Njihov je odnos određen radom
kao pukim faktorom kapitala što sebe sam oplođuje.
Dalje se kapitalista brine za to da rad ima normalan stepen
valjanosti i intenzivnosti i da što je više moguće produžava pro­
ces rada, budući da time raste višak vrednosti što ga taj proces
proizvodi. Kontinuitet rada raste ako na mestu proizvođača koji
su ranije zavisili od pojedinih redovitih kupaca, poslednji, koji
više nemaju da prodaju nikakvu robu, imaju u kapitalisti stal­
nog isplatioca.
Sad nastaje i mistifikacija koja je imanentna kapital-odnosu.
Radna snaga koja održava vrednost pokazuje se kao samoodrža-
vajuća snaga kapitala, a radna snaga koja stvara vrednost kao
samooplođujuća snaga kapitala, i u celini, prema pojmu, opred-
mećeni rad kao korisnik živog rada.
Uprkos svemu tome sa spomenutom change (promenom)
nije nipošto od početka nastupila bitna promena u realnom na­
činu procesa rada, u stvarnom procesu proizvodnje. Naprotiv, u
prirodi je stvari da — pošto je nastupila supsumpcija procesa
rada pod kapital, na osnovi nekog postojećeg procesa rada, koji
je postojao pre te svoje supsumpcije pod rad i koji se oblikovao
na osnovi ranije različitih procesa proizvodnje i drugih uslova
proizvodnje — kapital sebi supsumira dati, postojeći proces rada,
dakle, npr. zanatski rad ili način poljoprivredne proizvodnje koji
odgovara sitnom samostalnom seljačkom gazdinstvu. Ako nastupe
promene u tim nasleđenim procesima rada koje je kapital uzeo
pod svoju komandu, onda te modifikacije mogu biti samo poste­
pene posledice već izvršene supsumpcije datih, nasleđenih pro­
cesa rada pod kapital. Sto rad postaje intenzivniji, ili što se pro­
dužava trajanje procesa rada, što rad postaje kontinuiraniji i rav-
nomerniji s gledišta zainteresiranog kapitaliste, to samo po sebi
i za sebe ne menja karakter samog realnog procesa rada, realnog
načina rada. To je, dakle, veliki kontrast, kako je pokazano, pre­
ma specifično kapitalističkom načinu proizvodnje koji se razvija
napredovanjem kapitalističke proizvodnje (rada na višem nivou
itd.), koji istovremeno sa odnosima različitih agensa proizvodnje
revolucionile vrstu tog rada i realni način celog procesa rada.
U suprotnosti je sa poslednjim što supsumpciju procesa rada,
koju smo do sada posmatrali (supsumpciju načina rada, koji je
razvijen već pre nastupa kapital-odnosa, pod taj kapital-odnos),
pod kapital nazivamo formalna supsumpcija rada pod kapital.

47
 Kapital-odnos kao odnos prinude da bi se produženjem radnog
vremena iznudio višak rada — odnos prinude koji se ne osniva
ni na kakvim odnosima gospodstva i prinude nego jednostavno
proizlazi iz različitih ekonomskih funkcija — zajednički je za oba
načina, ali specifično kapitalistički način proizvodnje poznaje još
i druge načine da se iznudi višak vrednosti. Naprotiv, na osnovi
postojećeg načina rada, dakle datog razvoja proizvodnih snaga
rada i načina rada koji odgovara toj proizvodnoj snazi, može vi­
šak vrednosti da bude proizveden samo produženjem radnog vre­
mena, dakle kao apsolutni visak vrednosti. Ovome kao jedinom
obliku proizvodnje viška vrednosti odgovara stoga formalna
supsumpcija rada pod kapital.
471 |i Opšti momenti procesa rada, kako su prikazani u Gl. II,
dakle npr. diremtion [pretvaranje] predmetnih uslova rada u ma­
terijal i sredstva nasuprot živoj delatnosti samih radnika itd.,
jesu određenja koja su nezavisna od svakog istorijskog i specifično
društvenog karaktera procesa proizvodnje i koja ostaju jednako
istinita za sve moguće oblike razvoja tog procesa, dakle, u stvari,
nepromenljivi prirodni uslovi ljudskog rada. Ovo se odmah poka­
zuje očitim u tome što oni važe za ljude koji rade nezavisno i
proizvode ne u razmeni s društvom nego samo u razmeni s pri­
rodom, Robinzon itd. To su, dakle, u stvari apsolutna određenja
ljudskog rada uopšte, čim je on prestao da ima čisto životinjski
karakter.
Ono u čemu se sam proces rada, koji je samo formalno sup-
sumiran pod kapital, od početka razlikuje i čime se sve više raz­
likuje, čak na osnovi starog nasleđenog načina rada — jeste visi
nivo na kome se on izvodi, dakle, na jednoj strani obim predujm-
ljenih sredstava za proizvodnju, a na drugoj, broj radnika kojima
komandira isti employer [poslodavac]. Ono što se npr. na osnovi
esnafskog načina proizvodnje pokazuje kao maksimum (npr. s ob­
zirom na broj pomoćnika), jedva može da bude minimum za
kapital-odnos. Jer, u stvari, ovaj odnos može nastupiti sasvim
nominalno još samo onde gde kapitalista nije zaposlio bar toliko
radnika da višak vrednosti što ga on proizvodi bude dovoljan za
njegovu privatnu potrošnju i da dostaje kao akumulacioni fond,
tako da on sam bude oslobođen neposrednog rada i da radi još
samo kao kapitalista, kao vrhovni nadzornik i vodilac procesa,
da obavlja, tako reći, s voljom i svešću nadarenu funkciju kapi­
tala koji se bavi svojim procesom oplođivanja. Ovo povećanje
nivoa stvara i realnu osnovu na kojoj nastaje specifično kapita­
listički način proizvodnje u inače povoljnim istorijskim odnosi­

48
 ma, kao što su npr. oni u 16. veku, iako se on, naravno, kao
način koji nije vladajući u društvu, može pojaviti na pojedinim
tačkama unutar ranijih društvenih oblika.
Najjasniji postaje različiti karakter formalne supsumpcije
rada pod kapital ako ga se usporedi sa stanjima u kojima kapital
već postoji u određenim, podređenim funkcijama, ali još ne u
svojoj vladajućoj funkciji koja određuje opšti oblik društva, u
funkciji neposrednog kupca rada i neposrednog prisvajača procesa
proizvodnje. Npr. zelenaški kapital, ukoliko on neposrednim pro­
izvođačima, kao npr. u Indiji, predujmljuje sirovinu, oruđe za
rad ili takođe oboje u obliku novca. Ogromne kamate koje on
vuče, kamate koje on uopšte, bez obzira na njihovu veličinu, tako
iznuđuje od neposrednih proizvođača, samo su drugo ime za vi­
šak vrednosti. On, u stvari, pretvara svoj novac u kapital time
što od neposrednih proizvođača iznuđuje neplaćeni rad, višak
rada. Ali on se ne meša u sam proces proizvodnje koji se kao i
uvek odvija pored njega na svoj uobičajen način. On potiče de-
lom iz zakrzljavanja tog načina proizvodnje, a delom je sredstvo
da bi on zakrzljao i da bi se postiglo da dalje vegetira u najnepo-
voljnijim uslovima. Ovde još nema formalne supsumpcije rada
pod kapital. Drugi primer je trgovinski kapital; ako on daje na­
loge nekom broju proizvođača, zatim sakuplja njihove proizvode
i prodaje ih, pri čemu on može da predujmljuje i sirovinu itd.
ili takođe da predujmljuje novac itd. To je onaj oblik iz kog se
delom razvio savremeni kapital-odnos i koji tu i tamo još čini
prelaz ka pravom kapital-odnosu. Ni tu još nema formalne sup­
sumpcije rada pod kapital. Neposredni proizvođač još uvek ostaje
i prodavač roba i korisnik svog sopstvenog rada. Ali ovde je pre­
laz već više prisutan nego što je to u odnosu zelenaškog kapitala.
Oba oblika, na koja ćemo se kad za to bude prilika kasnije vra­
ćati, reprodukuju se kao sporedni i prelazni oblici unutar kapita­
lističkog načina proizvodnje.

472 JI Realna supsumpcija rada pod kapital ili

specifično kapitalistički način proizvodnje

U Gl. III bilo je iscrpno izloženo kako se s proizvodnjom

relativnog viška vrednosti — (koja je za pojedinog kapitalistu,
ukoliko on preuzme inicijativu, podstaknuta time što je vred­
nost = društveno potrebnom radnom vremenu, opredmećenom

4 Šesta glava K ap itala 49

 u proizvodu; što je, dakle, za njega stvoren višak vrednosti, čim
je individualna vrednost proizvoda ispod njegove društvene vred­
nosti i stoga može da bude prodan za sumu preko svoje indivi­
dualne vrednosti) — menja ceo oblik načina proizvodnje i nastaje
specifično kapitalistički način proizvodnje, na osnovi kojeg se i
s kojim se istovremeno tek razvijaju i proizvodni odnosi, koji
odgovaraju kapitalističkom načinu proizvodnje, između različitih
agensa proizvodnje, a posebno između kapitaliste i najamnog
radnika.
Društvene proizvodne snage rada, ili proizvodne snage nepo­
sredno društvenog, podruštvljenog (zajedničkog) rada, kooperaci­
jom, podelom rada u radionici, primenom mašinerije, i uopšte
pretvaranje procesa rada u svesnu primenu prirodnih nauka, me­
hanike, hernije itd., za određene svrhe, tehnologije itd., isto kao
i svi radovi na višem nivou, koji svemu tome odgovaraju, itd.
(samo je ovaj podruštvljeni rad taj koji može da na neposredni
proces proizvodnje primeni opšte proizvode ljudskog razvoja, kao
što je matematika itd., kao što, s druge strane, razvoj ovih nauka
pretpostavlja određen stepen materijalnog procesa proizvodnje),
taj razvoj proizvodne snage podruštvljenog rada u suprotnosti
prema više ili manje izoliranom radu pojedinaca itd. te s njime
primena nauke, tog opšteg proizvoda društvenog razvoja, na ne­
posredni proces proizvodnje — sve to se pokazuje kao proizvod­
na snaga kapitala, a ne kao proizvodna snaga rada ili samo kao
proizvodna snaga rada ukoliko je ona istovetna s kapitalom, a
svakako ne ni kao proizvodna snaga pojedinog radnika ni kao
proizvodna snaga radnika kombinovanih u procesu proizvodnje.
Mistifikacija, koja uopšte leži u kapital-odnosu, razvija se sad
mnogo dalje nego što je to bio i mogao biti slučaj kod samo for­
malne supsumpcije rada pod kapital. S druge strane, tek se ovde
jasno (specifično) pokazuje i istorijsko značenje kapitalističke pro­
izvodnje, upravo preobražajem samog neposrednog procesa proiz­
vodnje i razvojem društvenih proizvodnih snaga rada.
Bilo je pokazano (Gl. 3) kako se radniku ono „društveno”
itd. njegovog rada ne samo „predstavlja” nego „stvarno” protivi,
i to ne samo kao tuđe nego kao neprijateljsko i suprotno i kao
ono što je opredmećeno i personificirano u kapitalu.
Kao što se proizvodnja apsolutnog viška vrednosti može pa
smatrati kao materijalni izraz formalne supsumpcije rada pod ka­
pital tako se proizvodnja relativnog viška vrednosti može posma-
trati kao realna supsumpcija rada pod kapital.

50
 Ovim oblicima viška vrednosti — apsolutnom i relativnom
— ako se posmatraju svaki za sebe, odvojeno — a apsolutni vi­
šak vrednosti uvek prethodi relativnom — odgovaraju dva odvo­
jena oblika supsumpcije rada pod kapital ili dva odvojena oblika
kapitalističke proizvodnje, od kojih prvi uvek prethodi drugom,
iako onaj dalje razvijani, drugi oblik, može opet biti osnova za
uvođenje prvog u nove grane proizvodnje.

473 || Dopuna o formalnoj supsumpciji rada pod kapital

Pre no što krenemo dalje na razmatranje realne supsump­

cije rada pod kapital, evo još nekih dopuna iz mojih beležnica.
Oblik koji se osniva na apsolutnom višku vrednosti nazivam
Formalna supsumpcija rada pod kapital, jer se on samo formalno
razlikuje od prijašnjih načina proizvodnje na čijoj osnovi nastaje
[uvodi se], bilo da je u njemu Producer selfemploying [samostal­
ni proizvođač] bilo da neposredni proizvođači moraju drugima
da isporučuju višak rada. Prinuda, koja se vrši, jeste drugačija,
id est [to jest] metoda kojom se iznuđava višak rada. Ono što
je bitno za formalnu supsumpciju jeste:
1) čisti novčani odnos između onoga koji prisvaja višak rada
i onoga koji ga (pro)daje: ako podređenost nastaje, nastaje ona iz
određenog sadržaja prodaje, a ne iz njemu pretpostavljene podre­
đenosti kojom bi proizvođač bio stavljen u drugačiji odnos nego
što je novčani odnos (odnos vlasnika roba prema vlasniku roba)
prema Exploiteuru [eksploatatoru] njegovog rada usled politič­
kih itd. odnosa; samo kao vlasnik uslova rada kupac je ovde onaj
koji prodavca dovodi u ekonomsku zavisnost od sebe; a ne nika­
kav politički i društveno fiksirani odnos nadređenosti i podre­
đenosti.
2) ono što je uključeno u prvi odnos — jer inače radnik ne
bi mogao da prodaje svoju radnu snagu da mu njegovi objektivni
uslovi rada (sredstva za proizvodnju) i subjektivni uslovi rada
stoje nasuprot kao kapital, kao sredstva koja je monopolisao ku­
pac njegove radne snage. Sto mu potpunije ovi uslovi rada stoje
nasuprot kao tuđa svojina, to je formalniji odnos kapitala i na­
jamnog rada, dakle formalna supsumpcija rada pod kapital, uslov
i pretpostavka realne supsumpcije.
U samom načinu proizvodnje ne događa se ovde još nikakva
razlika. Proces rada, tehnološki gledano, odvija se kao pre, samo

51
 sada kao proces rada koji je podređen kapitalu. Ipak, u samom
procesu rada nastaje, kako je ranije izloženo, 1) ekonomski odnos
nadredenosti i podređenosti, time što kapitalista nastupa kao po­
trošač radne snage, te je stoga nadzire i njome dirigira; 2) nasta­
je veći kontinuitet i velika intenzivnost rada i veća ekonomija u
primeni uslova rada, time što se čini sve da bi proizvod otelovio
samo društveno potrebno (ili rather [bolje] još manje) radno
vreme, i to isto tako s obzirom na živi rad, koji se upotrebljava
za njegovu proizvodnju, kao i s obzirom na opredmećeni rad,
koji kao vrednost primenjenih sredstava za proizvodnju ulazi u
taj proizvod, stvarajući vrednost.
Prinuda na višak rada — a time, s jedne strane, na stvara­
nje potreba i sredstava za zadovoljenje tih potreba, kao proizvod­
ne mase koja premašuje tradicionalne potrebe radnika — i stva­
ranje slobodnog vremena za razvoj, nezavisno od materijalne pro­
izvodnje, dobija pri formalnoj supsumpciji rada pod kapital samo
jedan drugi oblik nego u ranijim načinima proizvodnje, ali oblik
koji povećava kontinuitet i intenzivnost rada, koji povećava pro­
izvodnju, povoljniji je za razvoj varijacija radnih sposobnosti te
time i za diferenciranje načina rada i načina zarade, i konačno,
odnos vlasnika uslova rada i samog radnika postaje čisti odnos
kupovine i prodaje ili novčani odnos a eksploatacioni odnos od­
vaja se od svih patrijarhalnih i političkih ili takođe religioznih
amalgama. Svakako, sam proizvodni odnos proizvodi novi odnos
nadredenosti i podređenosti (koji proizvodi i političke itd. izraze
sebe samog). Sto manje kapitalistička proizvodnja prevazilazi for­
malni odnos, to je manje razvijen i onaj odnos, budući da on
pretpostavlja samo sitne kapitaliste koji se u pogledu načina ob­
razovanja i načina rada tek malo razlikuju od samih radnika.
474 || Razlika u vrsti odnosa nadredenosti i podređenosti, ne
dotičući još sam način proizvodnje, pokazuje se najviše onde gde
se poljski i domaći sporedni radovi, koji se obavljaju samo za
potrebe porodice, pretvaraju u samostalne kapitalističke grane
rada.
Razlika rada koji je formalno supsumiran pod kapital od ra­
nije vrste primene rada pojavljuie se u onom obimu u kome ra­
ste veličina kapitala što ga pojedini kaoitalist upotrebljava, dakle
broj radnika koje on istovremeno upošljava. Tek s nekim mini­
mumom kapitala prestaje sam kapitalista da bude radnik i [po­
činje] da se ograničava samo na upravljanje procesom rada i trgo­
vinu s proizvedenim robama. I realna supsumpcija rada pod ka­

52
 pital, istinski kapitalistički način proizvodnje, događa se tek onde
gde su kapitali izvesne veličine neposredno prisvojili proizvodnju,
bilo da je trgovac postao industrijski kapitalista, bilo da su na
osnovi formalne supsumpcije nastali veći industrijski kapitalisti3*.

* T ekst ove fusnote se na la z i na jednom naknad no napisanom , do-

datom listu koji M arks nije num erisao. Pošto ispod teksta rukopisa str.
47 4 , na koju se fusnota odnosi, sledi još jedan k ra ta k o d e lja k , snabdeo
je M arks fusnotu sledećom napom enom koja joj p re th o d i:]
4 O v o a) se ne odnosi na poslednji pasus, nego na prethodni.
[N akon ov e prim edbe sledi tekst fusnote. Nem. red.:~\
[474a] || a) „A free la b ou rer has g e n erally the lib e rty o f changing his
m aster: this lib e rty distinguishes a slave from a free la b ou rer, as much
as an English man o f- w a r sailor is distinguished from a m erchant sa ilor . . .
TTie condition o f a lab ou rer is superior to th a t o f a slave, because a
labourer thinks him self fr e e ; and this convictio n, h o w e v e r erroreous, has
no smail influence on the ch aracter o f a p op u la tion .” [„ S lo b o d n i rad n ik
im a uopšte u zev slobodu da m enja svoga gospodara. O v a sloboda ra z ­
likuje roba od slobodnog rad n ika isto tolik o k olik o se engleski v o jn ik
ratne m ornarice ra z lik u je od trgovačkog pom orca . . . P o lo ž aj ra d n ik a je
viši od položaja roba, je r ra d n ik sm atra sebe slobodn im ; i o v o ubeđenje,
ma kako pogrešno, nema m ali uticaj na k a ra k te r pop ulacije.” ] (5 6 — 57,
P. R. Edmonds, P ractical, M o ra l and P o litic a l Econom y, L ondon, 182 8 ).
„ M otiv koji slobodnog čoveka tera na rad je m noeo žešći od onoga koji
tera rob a: slobodan čovek im a da bira između teškog ra d a i c rk a v a n ja
(vid i mesto dalje), rob iz m e đ u . . . i dobrog b ič e v a n ja ”. (56, 1. c.) „The
difference betw een the conditions o f a slave and a la b ou rer under the
m oney system is v e ry in c o n s id e r a b le ;... the m aster, o f the slave u nd er­
stands too w e ll his ow n interest to w eaken his slaves b y stinting them
in their fo o d ; but the m aster o f a free man gives him as little food as
possible, because, the in ju ry done to the la b ou rer does n ot f a ll on him self
alone, but one the w hole class o f m asters.” [„ R a z lik a izm eđu položaja
roba i rad nika pod m onetarnim sistemom je v rlo neznatna . . . G ospodar
roba veom a dobro razum e svoj sopstveni interes da bi oslabio svoje ro ­
bove uskraćujući im hran u ; ali gospodar slobodnog čoveka daje mu toliko
m alo hrane kolik o je to moguće, jer n e p ra vd a učinjena prem a rad niku
ne pada samo na njega, nego na celu klasu gospodara.” ] (\. c.)
„U stara vrem ena, to m ake m ankind laborious beyond th eir w ants,
to make one p a rt o f a state w o rk , to m antain the o th er p a rt gratuitou sly,
[d a bi se postiglo da čovečan stvo ra d i iznad svojih potreba, trebalo je
učiniti tako da jedan deo d rža v e ra d i da bi se drugi deo iz d rž a v a o ],
i to samo tako da izvršioci budu ro b o v i: rop stvo je stoga bilo svuda
uvedeno. T ada je bilo potrebno da se rop stvo množi kao što je sada
potrebno da se razori. R azlog je jasan. I f m ankind be not forced to
labour, they w ill o n ly la b ou r fo r them selves; and if they have few
w ants, there w ill be few labour. B ut w hen states come to be form ed and
have occasion fo r idle hands to defend them against the violence o f their
enemies, food at any rate must be procured fo r those w ho do not la b u r;
and as b y the supposition, the w ants o f the labourers are sm all, a me­
thod must be found to increase their lab ou r above the p roportion o f their
w ants. For this purpose sla ve ry w as c a lc u la te d . . . The slaves w ere forced

53
 Ako odnos nadređenosti i podređenosti zameni ropstvo,
kmetstvo, vazalstvo, patrijarhalne itd. oblike podređenosti, doga­
đa se samo promena u njegovom obliku. Oblik postaje slobodniji,
zato što je on samo još stvarne prirode, formalno dobrovoljan,
čisto ekonomski. (Verte \_okreni~\.)*
Ili odnos nadređenosti i podređenosti u procesu proizvod­
nje zamenjuje raniju samostalnost u procesu proizvodnje, kao npr.
kod svih selfsustaining peasants [samostalnih seljaka], farmers
[farmera], koji su imali da plaćaju rentu na proizvode, bilo drža­
vi, bilo landlordu [zemljoposedniku], poljsko-kućne sporedne in­
dustrije ili samostalnog zanata. Ovde, dakle, postoji gubitak ra-
to labour the soil w hich fed both them and the idle freemen, as was
the case in S p a rta ; o r they fille d a ll the servile places which freemen
fill now , and th ey w ere likew ise em ployed, as in Greece and in Rome,
in supplying w ith m anufactures those whose service was necessary fo r
the state. H ere then w as a v io le n t m ethod o f making m ankind laborious
in raising f o o d . . . Men w ere then forced to labour, because they w ere
slaves to others; men are now forced to labour because they are slaves
o f their ow n y a n ts.” [„ K a d ljud i ne bi bili prinuđeni da rade, rad ili
bi samo za sebe; i kad bi im ali m alo želja, bilo Di m alo rada. A li kad su
d rža v e obrazo van e i kad se ukazala p rilik a da ih besposlene ruke brane
od srdžbe n jih ovih n eprijatelja, m orala je d a bude obezbeđena hrana na
svak i način za one ko ji ne rad e; i p ri pretpostavci da su želje radnika
bile m ale, m orao je biti pronađen metod da se poveća n jih ov rad iznad
srazm era njih ovih želja. U te svrhe je bilo stvoreno ro p s tv o . . . R obovi
su bili prinuđeni da rade zem lju k oja je h ranila i njih i besposlene slo­
bodne ljude, kao što je to bio slučaj u S p a rti; ili su napunili sva slu-
žinska mesta na kojim a su dotle bili zaposleni slobodnjaci i oni su bili
tako zaposleni, kao što je to bio slučaj u G rčkoj i u Rimu, da snabde-
v a ju p roizvod im a one čija je služba bifa neophoana d rža v i. Tu je posto­
ja o nasilan m etod da se lju d i n ateraju da rade na povećanju h ra n e . . .
L judi su bili p rim oran i da rade, je r su bili rob ovi ostalih; ljudi su »ada
prim oran i da rade je r su rob ovi svojih sopstvenih potreba.” ] (J. Steuart
(D ublin Edition) v. 1., p. 3 8 — 40).
,,U 16. stoljeću”, kaže isti Steuart, „dok su s jedne strane lord ovi
otp uštali svoje km etove, otpuštali su fa rm e ri”, koji su se p retvara li u
industrijske kapitaliste, „die idle mouths [besposlena usta]. Iz jednoga
means o f subsistence [sred stva za opstanak] p retvorena je p oljop rivred a
u trade (trgovinu ). Posledica je b ila: „The w ith d ra w in g ... a number o f
hands from a triflin g agriculture forces, in a manner, the husbandmen
to w o rk h a rd e r; and byh ard labour upon a sm all spot, the same effect
is produced as w ith slight labour upon a great extent.” [„Sm anjenje broja
ru k u u sitnoj p oljop rivred i, na određen način, p rim orava ljude _ da rade
veom a teško i vise da bi postigli isti efekat kao kada ih je bilo više, te su,
prem a tome, rad ili lakše i manje lakim radom u velikom obim u.” ]
(1. c., p. 105.)
[O v o upozorenje se odnosi na našu u p rošloj N ote navedenoj
M arksovoj prim edbi. Nem. red.]

54
nije samostalnosti u procesu proizvodnje a sam odnos nadrede-
nosti i podređenosti jeste proizvod uvođenja kapitalističkog na­
čina proizvodnje.
Najzad, može odnos kapitaliste i najamnog radnika zameniti
esnafskog majstora, njegove pomoćnike i šegrte, prelaz, što ga
delom trpi gradska manufaktura pri svom nastanku. Srednjove-
kovni esnafski odnos, koji se u analognom obliku razvio u uskim
krugovima i u Atini i Rimu, a koji je u Evropi bio tako odlu­
čujuće važan za obrazovanje kapitalista s jedne strane i za obra­
zovanje slobodnog radničkog staleža s druge, jeste ograničen, još
neadekvatan oblik odnosa kapitala i najamnog rada. Ovde, s je­
dne strane, postoji odnos kupca i prodavca. Plaća se najamnina
a majstor, pomoćnik i šegrt odnose se jedan prema drugom kao
slobodne osobe. Tehnološka baza ovog odnosa je zanatska radio­
na u kojoj je više ili manje vešto rukovanje s oruđima za rad
odlučujući faktor proizvodnje. Samostalan lični rad i stoga njegov
profesionalni razvoj, koji iziskuje duže ili kraće vreme učenja, od­
ređuje ovde rezultat rada. Majstor je, istina, ovde u posedu uslo-
va za proizvodnju, alata, materijala za rad (iako alat može pripa­
dati i pomoćniku), njemu pripada proizvod. Utoliko je on kapi­
talista. Ali kao kapitalista on nije majstor. On, prvo, ima da u
prvom redu sam bude zanatlija i is supposed [pretpostavlja se] —
majstor u svom zanatu. U samom procesu proizvodnje figurira on
kao zanatlija, isto tako kao njegovi pomoćnici; tek on upućuje
svoje pomoćnike u tajne zanata. Prema svojim šegrtima on ima
sasvim isti odnos kakav ima profesor prema svojim učenicima.
Njegov odnos prema šegrtima i pomoćnicima nije stoga odnos
kapitaliste kao takvog, nego odnos majstora u zanatu, koji kao
takav, te stoga nasuprot njima, zauzima u korporaciji hijerarhij­
ski položaj. Taj položaj, is supposed, zasniva se na njegovom sop-
stvenom majstorstvu u zanatu. Njegov kapital je zato i po svom
materijalnom obliku kao i po svom obimu vrednosti vezani kaoi-
tal, koji nipošto još nije poprimio slobodni oblik kapitala. On
nije određena količina opredmećenog rada, vrednost uopšte, rada
koji može da primi ovaj ili onaj oblik uslova rada, da primi koji
god oblik, već prema tome da li se kapital, da bi prisvojio višak
rada, razmenjuje za ovaj ili onaj oblik živog rada. U toj određe­
noj grani rada, u svom sopstvenom zanatu, može majstor da no­
vac pretvori delom u objektivne uslove zanata a delom tim nov­
cem kupi pomoćnike i drži šegrte tek pošto je završio propisane
stepene šegrta, pomoćnika itd. te sam isporučio [prodao] svoje
majstorsko delo. Svoj novac može on da pretvori u kapital samo

55
 u svom sopstvenom zanatu, tj. može da ga upotrebi ne samo kao
sredstvo sopstvenog rada nego i kao sredstvo eksploatacije tuđeg
rada. Njegov je kapital vezan za određeni oblik upotrebne vred­
nosti te stoga isto tako malo istupa prema njegovim radnicima
kao kapital. Metodi rada koje on primenjuje nisu samo iskustve­
ni nego i propisani od esnafa — važe kao nužni. Tako i s te
strane krajnji cilj nije razmenska vrednost nego upotrebna vred­
nost rada. Ne zavisi od njegove volje da isporučuje rad ovog ili
onog kvaliteta, nego je cela esnafska radiona usmerena na to da
isporučuje određeni kvalitet. Cena rada zavisi od njegove volje isto
tako malo kao i metod rada. Ograničeni oblik koji sprečava nje­
gov imetak da funkcioniše kao kapital pokazuje se, nadalje, u
tome što je, u stvari, propisan maksimum obima vrednosti nje­
govog kapitala. On ne sme držati više od određenog broja po­
moćnika, jer preko esnafa treba da svim majstorima bude osigu­
ran alikvotni deo zarade njihovog zanata. Najzad, odnos majstora
prema ostalim majstorima kao članovima istog esnafa; kao takav
pripadao je on korporaciji koja je [posedovala] izvesne zajednič­
ke uslove proizvodnje (esnafske veze itd.), politička prava, udeo
u gradskoj upravi itd. On je radio po porudžbini — izuzevši ra­
dove koje je radio za trgovce — za neposrednu upotrebnu vred­
nost, a u skladu s time je regulisan i broj majstora. On ne istupa
prema svojim radnicima kao puki trgovac. Još manje može trgo­
vac svoj novac da pretvori u proizvodni kapital; on može samo
da robe „sakuplja”, a ne da ih sam proizvodi. Svrha i rezultat
eksploatacije tuđeg rada nije ovde razmenska vrednost kao takva
niti bogaćenje kao takvo, nego egzistencija koja odgovara određe­
nom staleiu. Instrument je ovde odlučujući. Sirovinu ovde u
mnogim granama rada (npr. krojačkom poslu) majstor dobiva sa­
mo od svojih mušterija. Ograničenje proizvodnje u celini zatečene
potrošnje jeste ovde zakon. Ono dakle nipošto nije regulisano
ograničenjima samog kapitala. U kapitalističkom odnosu iščeza­
vaju ta ograničenja društveno-političkim vezama u kojima se ka­
pital ovde još kreće; stoga se on tu još ne pojavljuje kao kapital.
476 || Puko formalno pretvaranje zanatske radione u kapitalistič­
ku, dakle pretvaranje u kome pre svega tehnološki proces još
ostaje isti, sastoji se u otpadanju svih spomenutih ograničenja —
čime se takođe menja odnos nadređenosti i podređenosti.^ Majstor
nije sad više kao majstor kapitalista, nego je kao kapitalista maj­
stor. Ograničenje njegove proizvodnje nije više uslovljeno ogra­
ničenjem njegovog kapitala. Kapital (novac) se može po volji raz-
menjivati za svaku vrstu rada a stoga i uslova rada. Majstor može

56
prestati da sam bude zanatlija. Sa iznenadnim širenjem trgovine
a time i potražnjom trgovačkog staleža za robama, morala se es-
nafska radiona, koja je sama od sebe prerasla svoje granice, for­
malno pretvoriti u kapitalističku.
S obzirom na samostalnog zanatliju, koji radi za strange
customers [nepoznate mušterije], povećava se kontinuitet radni­
ka koji radi za kapitalistu. Njegov rad nije ograničen slučajnim
potrebama pojedinih customers [mušterija], nego samo potrebom
eksploatacije kapitala koji ga zapošljava. Ovaj rad, usporedi li se
s radom roba, postaje produktivniji, jer je intenzivniji. Dok rob
radi samo teran spoljnim strahom, a ne za svoju egzistenciju, koja
ne pripada njemu, ali mu je ipak zagarantovana, slobodni radnik,
naprotiv, radi gonjen svojim wants [potrebama]. Svest (ili radije
predstava) o slobodnom samoodređenju, slobodi, od jednoga pravi
mnogo boljeg radnika nego što je drugi, a s time [je] povezano
feeling [osećanje, svest] of responsibility [odgovornosti]: pošto
je on, kao svaki prodavač roba, responsibel [odgovoran] za ro­
be koje isporučuje i mora isporučiti s određenim kvalitetom, ako
neće da ga drugi prodavci roba iste species [vrste] istisnu sa
tržišta. Kontinuitet odnosa roba i robovlasnika jeste odnos u
kome se rob održava direktnom prinudom. Slobodan radnik, na­
protiv, mora da ga sam održava, pošto njegova egzistencija i
egzistencija njegove porodice zavisi od neprestanog obnavljanja
prodaje vlastite radne snage kapitalisti.
Kod roba se minimum najamnine pokazuje kao konstantna
veličina koja ne zavisi od njegovog rada. Kod slobodnog radnika
se ta vrednost njegove radne snage i prosečna najamnina koja
ioj odgovara ne pokazuje u toj predestiniranoj granici, nezavis­
noj od njegovog sopstvenog rada i određenoj njegovim pukim fi­
zičkim potrebama. Ovde je prošek za klasu više ili manje kon­
stantan, kao vrednost svih roba; ali on ne postoji u ovoj nepo­
srednoj realnosti za pojedinog radnika, čija najamnina može da
bude iznad ili ispod tog minimuma. Cena rada čas pada ispod
vrednosti radne snage čas se penje iznad nje. Nadalje, tu postoji
prostor (within narrow limits [unutar uskih granica]) za indi­
vidualnost radnika, odakle razlika u najamnini delom u različitim
granama rada, delom u istoj grani rada, već prema vrednoći, veš-
tini, snazi itd. radnika, a delom je ta razlika određena merom
njegovog ličnog učinka. Tako se veličina najamnine pokazuje na-
izmenično kao rezultat njegovog sopstvenog rada i individualnog
kvaliteta tog rada. To je posebno razvijeno onde gde se plaća

57
 najamnina po komadu. Iako ona, kako je pokazano, ništa ne me-
nja u opštem odnosu između kapitala i rada, između viška rada
i potrebnog rada, ipak se time taj odnos iskazuje različito za po­
jedinog radnika, i to prema meri njegovog ličnog učinka. Kod
roba mogu posebna sposobnost ili spretnost povisiti kupovnu
vrednost njegove ličnosti, ali to se njega samog ništa ne tiče.
Drugačije je kod slobodnog radnika koji je sam vlasnik svoje
radne snage.
A li || Viša vrednost te radne snage mora se platiti njemu samom
a iskazuje se u višoj najamnini. Ovde, dakle, prevladavaju velike
razlike u najamnini, već prema tome da li poseban rad zahteva
razvijeniju radnu sposobnost, radnu sposobnost koja iziskuje veće
proizvodne troškove, ili ne. Time je, s jedne strane, otvoren pro­
stor za individualne razlike, a s druge, dat podsticaj za razvoj
sopstvene radne sposobnosti. Ma koliko da je sigurno da masa
rada mora da se sastoji od više ili manje unskilled labour [nekva-
lifikovanog rada] i da stoga masa najamnine mora biti određena
vrednosću jednostavne radne sposobnosti, pojedinim individua­
ma ipak je moguće da se posebnom energijom, talentom itd. uz­
dignu u više sfere rada, baš kao što je apstraktno moguće da ovaj
ili onaj radnik sam postane kapitalista i eksploatator tuđeg rada.
Rob pripada određenom masteru [gospodaru]; radnik se, istma,
mora prodavati kapitalu, ali ne jednom određenom kapitalisti te
on tako u određenoj sferi može da bira kome će se prodati, mo­
že menjati svog mastera [gospodara]. Svi ti izmenjeni odnosi
čine delatnost slobodnog radnika intenzivnijom, kontinuiranijom,
pokretljivijom i veštijom nego što je delatnost roba, bez obzira
na to što ga ona osposobljava za jednu sasvim drugu istorijsku
akciju. Rob za svoje održanje prima potrebna sredstva za život u
naturalnom obliku, koji je isto tako fiksiran, i po vrsti i po obi­
mu — u upotrebnim vrednostima. Slobodni radnik prima sred­
stva za život u obliku novca, razmenske vrednosti, apstraktnog
društvenog oblika bogatstva. Ma koliko salair [najamnina] sad,
u stvari, nije ništa drugo nego posrebreni, ili pozlaćeni, ili poba-
kreni, ili papirnati oblik potrebnih sredstava za život, u koji se
ona neprestano moraju rastvarati — ipak je novac, koji ovde
funkcioniše samo kao iščezavajući oblik razmenske vrednosti, kao
puko sredstvo prometa, novac kao apstraktno bogatstvo, razmen-
ska vrednost, a ne određena, tradicionalno i lokalno ograničena
upotrebna vrednost za radnika svrha i rezultat njegovog rada.
Radnik sam jeste onaj koji novac pretvara u bilo koje upotrebne
vrednosti i s njime kupuje bilo koje robe, a kao vlasnik novca,

58
kao kupac roba on je u sasvim istom odnosu prema prodavcima
roba kao i svi ostali kupci. Uslovi njegove egzistencije primora­
vaju ga, naravno — upravo kao i obim vrednosti novca koji je
zaradio — da novac pretvori u prilično ograničen krug sredsta­
va za život. Međutim, ovde je moguća poneka varijacija: tako
npr. novine ulaze u potrebna sredstva za život engleskog grad­
skog radnika. On može nešto uštedeti, zgrtati blago. On može
svoju najamninu profućkati na rakiju itd. Ali, on može da tako
radi kao slobodni agens, on mora sam za to platiti; on je sam
sebi odgovoran za način na koji he spends his wages [troši svoju
najamninu]. Nasuprot robu, koji treba gospodara, radnik uči da
sam vlada sobom. Svakako, to važi samo kad se posmatra pre­
tvaranje kmetova i robova u slobodne najamne radnike. Kapita­
listički odnos se ovde pokazuje kao uspon na društvenoj lestvici.
Obratno je onde gde se slobodni seljak ili zanatlija pretvara u
najamnog radnika. Kakva razlika između pround yeomanry of
England [engleskih ponositih seljaka], o kojima govori Šekspir,
i engleskih poljoprivrednih nadničara. Pošto je kod najamnih
radnika svrha rada samo najamnina, novac, određena količina raz­
menske vrednosti, u kojoj je izbrisana svaka posebnost upotrebne
vrednosti, radnik je potpuno ravnodušan prema sadržini svog ra­
da i stoga prema posebnoj vrsti svoje delatnosti. Dok u esnaf-
skom ili kastinskom sistemu ta delatnost, međutim, važi kao
stručna delatnost, ona je kod roba kao i kod stoke za rad samo
određena, njemu nametnuta i predana vrsta delatnosti, zapošlja­
vanje njegove radne snage. Ukoliko, dakle, podela rada nije sa­
svim unifikovala radnu sposobnost, slobodan radnik je principi­
jelno prijemčiv i pripravan na svaku varijaciju svoje radne spo­
sobnosti i svoje radne delatnosti (kako se to pokazuje kod sur-
pluspopulation [prenaseljenosti] seoskog stanovništva koje ne­
prestano prelazi u gradove), koja obećava bolju najamninu. Ako
je formirani radnik više ili manje nesposoban za tu varijaciju,
gleda on na nju kao na uvek otvorenu za novi naraštaj, a novora-
stuća generacija radnika je takva da se može rasporediti u nove
grane rada ili u osobito razvijene grane rada i biti im na raspola­
ganju. U Severnoj Americi, gde se naiamni rad razvio gotovo
oslobođen sećanja na staro esnafsko društvo itd., pokazuje se vrlo
izrazito i ova varijabilnost, potpuna ravnodušnost prema određe­
nom sadržaju rada i prelasku iz jedne grane u drugu. Suprotnost
te varijabilnosti prema jednoličnom, tradicionalnom karakteru ro­
bovskog rada, koji ne varira prema proizvodnim odnosima, nego,
obratno, iziskuje da se proizvodnja prilagodi jednom uvedenom

59
 i tradicionalno nasleđenom načinu rada, naglašavaju stoga svi
pisci Sjedinjenih Država kao određenu karakteristiku slobodnog
najamnog rada Severa prema robovskom radu Juga (vidi Cairns).
Neprestano obrazovanje novih vrsta rada, ta neprekidna varija­
cija — odgovara mnogostrukosti upotrebnih vrednosti te je stoga
i stvarni razvoj razmenske vrednosti — pa je prema tome napre-
dujuća podela rada u celini društva moguća tek s kapitalističkim
načinom proizvodnje. Ona počinje sa slobodnim zanatsko-esnaf-
skim radom, u kome nije ograničena okoštalošću svake određene
poslovne grane same.
478 || Posle ovog dodatka o formalnoj supsumpciji rada pod ka­
pital, dolazimo, dakle, sada do:

Realne supsumpcije rada pod kapital

Opšta karakteristika formalne supsumpcije ostaje, id est [to

jest] direktno podređivanje procesa rada, ma kakav on tehnološki
bio, kapitalu. Ali na ovoj osnovi nastaje jedan tehnološki i drugi
specifični način proizvodnje, koji menja realnu prirodu procesa
rada i svoje realne uslove — kapitalistički način proizvodnje.
„Agriculture for subsistance . .. changed for agriculture for
trade . . . , the improvement of the national territory. . . propor­
tioned to this change” (49, beleška. A. Young. Political Arith­
metic. London 1774) [„Poljoprivreda za opstanak . . . zamenjena
poljoprivredom za trgovinu . . ., iskorišćavanje nacionalne teri­
torije . . . srazmerno ovoj zameni”.]
Realna supsumpcija rada pod kapital razvija se u svim onim
oblicima koji razvijaju relativan višak vrednosti u razlici od ap­
solutnog.
S realnom supsumpcijom rada pod kapital dešava se u sa­
mom načinu rada, u produktivnosti rada i u odnosu kapitaliste
i radnika potpuna revolucija (koja se neprestano nastavlja i po­
navlja)0.
Pri realnoj supsumpciji rada pod kapital ulaze u proces rada
sve changes [promene] koje smo ranije izložili. Razvijaju se dru-
hvene-proizvodne snage rada a s radom na visokom nivou raz­
vija se primena nauke i mašinerije u neposrednoj proizvodnji.
S jedne strane, kapitalistički način proizvodnje, koji se sada for­
mirao kao način proizvodnje sui generis [poseban, svoje vrste],
B M anifest d er Komm unistischen P artei (1848).

60
 stvara izmenjeni oblik materijalne proizvodnje. S druge strane,
ova promena materijalnog oblika jeste osnova za razvoj kapital-
-odnosa, čiji adekvatni oblik stoga odgovara određenom stepenu
razvoja proizvodnih snaga rada.
Već smo videli da je određeni i stalno rastući minimum ka­
pitala u ruci pojedinih kapitalista s jedne strane nužna pretpo­
stavka, a s druge strane stalni rezultat specifično kapitalističkog
načina proizvodnje. Kapitalista mora biti vlasnik ili posednik
sredstava za proizvodnju na nekom društvenom nivou, i to u
obimu vrednosti koji je izgubio svaki odnos prema mogućoj pro­
izvodnji pojedinca i njegove porodice. Minimum kapitala je to
veći u nekoj poslovnoj grani što se ona više kapitalistički vodi,
što je veća društvena produktivnost rada u njoj razvijena. U is­
tom obimu kapital mora da povećava veličinu vrednosti i po­
prima društvene dimenzije, dakle da izgubi svaki individualni
karakter. Upravo produktivnost rada, masa proizvodnje, masa sta­
novništva, masa viška stanovništva, koja razvija ovaj način pro­
izvodnje, uzrokuje sa oslobođenim kapitalom i radom neprestano
nastanak novih poslovnih grana, u kojima kapital opet može da
radi na nižem nivou i da opet može proći različite stepene raz­
voja, dok i te nove poslovne grane ne budu vođene na dru­
štvenom nivou. Ovaj proces [je] stalan. Istovremeno kapita­
listička proizvodnja teži tome da osvoji sve one industrijske
479 grane koje dotad još nije || zahvatila, u kojima postoji još samo
formalna supsumpcija. Čim je ona prisvojila poljoprivredu, rudar­
stvo, manufakturu najvažnijih odevnih materijala itd., zahvata
ona druge sfere, u kojima su zanatlije još samo formalno (sup-
sumirani) ili takođe još samostalni. Već pri razmatranju mašine­
rije bilo je rečeno da njeno uvođenje u jednu granu povlači za
sobom to uvođenje u druge grane i ujedno u druge vidove iste
grane. Npr. mašinsko predenje vodi do mašinskog tkanja; mašin-
sko predenje u industriji pamuka vodi do mašinskog predenja
vune, lana, svile itd. Česta primena mašinerije u rudnicima uglja,
manufakturama pamuka itd. dovela je do potrebe uvođenja krup­
nog načina proizvodnje u samu mašinogradnju. Bez obzira na po­
većana sredstva saobraćaja, koja je iziskivao ovaj način proizvod­
nje na višem nivou, tek je to uvođenje mašinerije u samu mašino­
gradnju — naročito cikličkih prime motors — koje je omogućilo
uvođenje parobroda i železnica, revolucionisalo čitavu brodograd­
nju. Krupna industrija baca u njoj još nepodložne grane takve
mase ljudi ili u njima stvara takav relativan višak populacije

61
 kakvu iziskuje pretvaranje zanata ili malih formalno-kapitalistič-
kih radiona u krupnu industriju. Evo sledeće torijevske jere-
mijade:
„In the good old times, when „Live and let live” was the
general motto, every man was contented with one avocation.
In the cotton trade, there were weavers, cotton spiners,
blanchers, dyers and several other independent branches all living
upon the profits of their respective trades, and all, as might be
experted, contented and happy. By and by, however, when the
downward course of trade had proceeded to some extent, first
one branch was adopted by the capitalist, and then another, till
in time, the whole of the people were ousted, and thrown upon
the market of labour, to find out a live hood in the best manner
they could. Thus, although no carter secures to these men the
right to be cotton-spinners, manufactures, printers etc., yet the
course of events has invested them with a monopoly of a ll. . .
They have become Jack-of-all trades, and as far as the country
is concerned in the business, it is to be feared, they are masters
of none.” (56. Public Economy Concentrated etc. Carlisle. 1833.)
[,,U dobra stara vremena kad je opšti moto bio „živi i pusti
druge da žive”, svako je bio zadovoljan jednim zanimanjem.
U industriji pamuka su bili tkači, predioci pamuka, belioci, far-
bari i razne druge nezavisne grane, svi su živeli od profita svoga
sopstvenog rada i svi su, koliko se moglo dokazati, bili zadovolj­
ni i srećni. Međutim, malo-pomalo, kad je tok opadanja posla
dostigao izvestan stepen, prvo je kapitalista prisvojio jednu gra­
nu, a onda drugu, sve dođe dok svi ljudi nisu bili istisnuti i
bačeni na tržište rada da tamo na najbolji mogući način nađu
nasušni hleb. Pošto tako nikakav zakon nije tim ljudima osigura­
vao pravo da budu predioci pamuka, prerađivači, štampari etc.,
nego su im okolnosti pružile monopol na sve . . . Oni su postali
svaštari i ukoliko se uzme u obzir cela zemlja, onda se treba
plašiti da oni nisu maistori ni za šta.”]
Materijalni rezultat kapitalističke proizvodnje jeste, osim
razvoja društvenih proizvodnih snaga rada, porast mase proiz­
vodnje te povećanje i umnogostručcnje proizvodnih sfera i nji­
hovih ogranaka, čime se tek adekvatno razviia razmenska vred­
nost proizvoda — sfera u kojoj oni deluju ili se razvijaju kao
razmenska vrednost.
„Proizvodnja radi proizvodnje” — proizvodnja kao samo-
svrha — počinje, istina, već sa formalnom supsumpcijom rada
pod kapital, čim uopšte neposredna svrha proizvodnje postane

62
 proizvođenje sto je moguće većeg i sto je moguće višeg viska
vrednosti, čim uopšte razmenska vrednost proizvoda postane
odlučna svrha. Međutim, ta imanentna tendencija kapital-odnosa
realizuje se adekvatno — i sama postaje nužan uslov, takođe
tehnološki — tek pošto se razvio specifično kapitalistički način
proizvodnje a s njim i realna supsumpcija rada pod kapital.
480 || Kako je ovo poslednje već ranije u suštini iscrpno izlo­
ženo, moguće je ovde biti sasvim kratak. — To je proizvodnja
7 koja se ne vezuje za unapred određujuća i unapred određena
ograničenja potreba. (Njen protivrečan karakter uključuje ogra­
ničenje proizvodnje preko kojeg ona stalno hoće da pređe. Odatle
krize, hiperprodukcija itd.) To je jedna strana po kojoj se ona
razlikuje od ranijeg načina proizvodnje; if you like [ako hoćete],
pozitivna strana. Druga je negativna strana, ili protivrečan karak­
ter: proizvodnja u suprotnosti prema proizvođaču i ravnodušna
prema njemu. Stvarni [wirkliche] proizvođač kao puko sredstvo
proizvodnje, a stvarno [sachliche] bogatstvo kao samosvrha. I
razvoj ovog stvarnog bogatstva, stoga, u suprotnosti prema ljud­
skom individuumu i na njegovu štetu. Produktivnost rada uop­
šte = maksimum proizvoda s minimumom rada, otud što je mo­
guće više pojeftinjenje roba. To postaje zakon u kapitalističkom
načinu proizvodnje, nezavisno od volje pojedinih kapitalista. I
ovaj zakon ostvaruje se samo uključujući drugi, da se nivo proiz­
vodnje ne određuje prema datim potrebama, nego, obratno, masa
proizvoda se određuje nivoom proizvodnje koji je propisan sa­
mim načinom proizvodnje i koji neprestano raste. Njen cilj [je]
da pojedini proizvod itd. sadrži što je moguće vise neplaćenog
rada, a to se postiže samo proizvodnjom radi proizvodnje. S jed­
ne strane, ovo se pojavljuje kao zakon, ukoliko bi kapitalista,
koji proizvodi na isuviše niskom nivou, otelovljavao u proizvo­
dima više od društveno potrebne količine rada. To se, dakle,
pokazuje kao adekvatno provođenje zakona vrednosti, koji se
potpuno razvija tek na osnovici kapitalističkog načina proizvod­
nje. Ali, s druge strane, to se pojavljuje kao nagon pojedinog
kapitaliste, koji, da bi prekršio ovaj zakon ili ga lukavstvom
upotrebio u sopstvenu korist, pokušava da individualnu vrednost
svoje robe snizi ispod njene društveno određene vrednosti.
Svim tim oblicima proizvodnje (relativnog viška vrednosti),
sem rastućem minimumu kapitala koji je potreban za proizvod­
nju, zajedničko je to da opiti uslovi za rad mnogih radnika koji
neposredno kooperiraju dopuštaju, kao takvi, ekonomiju, za raz­
liku od razmrvljenosti tih uslova kod proizvodnje na nižem nivou,

63
 s time što delotvornost tih zajedničkih [opštih] uslova proizvod­
nje ne uslovljava proporcionalno jednako velik porast u njiho­
voj masi i njihovoj vrednosti. Njihova zajednička, istovremena
upotreba čini da njihova relativna vrednost (s obzirom na pro­
izvod) pada, ma koliko da njihova apsolutna masa vrednosu
raste.

Proizvodni i neproizvodni rad

O ovome ćemo ovde odmah nešto ukratko reći pre no što

nastavimo dalje razmatrati izmenjeni oblik kapitala koji nastaje
kao rezultat kapitalističkog načina proizvodnje.
Pošto je neposredna svrha i pravi proizvod kapitalističke
proizvodnje — višak vrednosti, proizvodan je samo onaj rad i
samo onaj radnik, primenilac radne snage, koji neposredno pro­
izvodi višak vrednosti, dakle samo onaj rad koji se u procesu
proizvodnje direktno troši radi oplodnje kapitala.
S jednostavnog stanovišta procesa rada uopšte izgleda nam
proizvodan onaj rad koji se realizuje u nekom proizvodu, tačnije,
nekoj robi. Sa stanovišta kapitalističkog procesa proizvodnje mora
se tome pridodati bliže određenje; da je proizvodan onaj rad
koji neposredno oplođuje kapital ili proizvodi višak vrednosti,
dakle, rad koji se realizuje u nekom surplusvalue [višku vred­
nosti], predstavljenom u surplusproduce [višku proizvoda], bez
ekvivalenta za radnika, izvršioca tog rada, dakle u prekomernom
incrementu [povećanju] robe za monopoliser [onoga ko je mo-
nopolisao] means of labour [sredstva za rad], za kapitalistu;
[proizvodan je, prema tome,] samo onaj rad koji promenljivi ka­
pital i stoga ukupni kapital postavlja kao C + A C = C + A y.
To je, dakle, rad koji neposredno služi kapitalu kao agency nje­
govog samooplođivanja, kao sredstvo za proizvodnju viška vred­
nosti.
Kapitalistički proces rada ne ukida opšta određenja procesa
rada. On proizvodi proizvod i robu. Utoliko je proizvodan onaj
rad koji se opredmećuje u robama kao jedinstvo upotrebne i
razmenske vrednosti. Ali proces rada je samo sredstvo procesa
oplodnje kapitala. Proizvodan je dakle onaj rad koji se otelov-
ljuje u robama, ali, ako posmatramo pojedinačnu robu, u jednom
njenom alikvotnom delu otelovljen je neplaćeni rad, ili ako po­
smatramo ukupan proizvod, koji u alikvotnom delu ukupne ma-

64
 se roba otelovljuje samo neplaćeni rad, dakle proizvod koji kapi­
talistu ništa ne košta.
Proizvodan je onaj radnik koji obavlja proizvodan rad i
proizvodan je onaj rad koji neposredno stvara višak vrednosti,
tj. oplođuje kapital.
481 || Samo građanska ograničenost, koja kapitalistički oblik
proizvodnje smatra njenim apsolutnim oblikom i stoga jedinim
prirodnim oblikom proizvodnje, može pitanje, šta su proizvodni
rad i proizvodni radnik sa stanovišta kapitala, pobrkati s pita­
njem, šta je uopšte proizvodan rad i stoga se zadovoljiti tauto-
loškim odgovorom — da je proizvodan svaki rad koji uopšte
proizvodi, rezultira nekim proizvodom ili bilo kojom upotrebnom
vrednošću, uopšte, nekim rezultatom.
Samo je onaj radnik proizvodan čiji je proces rada = pro­
izvodnom procesu potrošnje radne snage — nosioca tog rada —
od kapitala ili kapitaliste.
Iz toga odmah proizlaze dve stvari:
Prvo: pošto s razvojem realne supsumpcije rada pod kapi­
tal ili specifično kapitalističkog načina proizvodnje stvarni funk-
cioner ukupnog procesa rada ne postaje pojedinačni radnik, nego
sve više društveno kombinovana radna sposobnost, a različite
proizvodne sposobnosti, koje jedna drugoj konkurišu i čine ukup­
nu proizvodnu mašinu, na veoma različit način učestvuju u ne­
posrednom procesu stvaranja roba ili, što je ovde bolje, proizvo­
da — jedan više radi rukom, drugi više glavom, jedan kao ma­
nager, engineer [rukovodilac, inženjer], tehnolog itd., drugi kao
overlooker [nadzornik], treći kao neposredni manuelni radnik
ili čak samo kao nekvalifikovani pomoćnik — sve više se funkcije
radne sposobnosti podvode pod pojam proizvodnog rada a njihovi
nosioci pod pojam proizvodnog radnika, radnika kojega kapital
direktno izrabljuje i koji je uopšte podređen njegovom procesu
oplodnje i procesu proizvodnje. Posmatra li se ukupan radnik,
od koga se radiona sastoji, ostvaruje se njegova kombinovana
delatnost materialiter [materijalno] neposredno u ukupnom pro­
izvodu koji je ujedno ukupna masa roba. Pri tome je sasvim
svejedno da li je funkcija pojedinog radnika, koji je samo član
tog ukupnog radnika, dalja od neposrednog manuelnog rada ili
bliža njemu. Ali tad je: delatnost ove ukupne radne sposobnosti
njena neposredna proizvodna potrošnja od kapitala, tj., dakle,
proces samooplodnje kapitala, neposredna proizvodnja viška vred­
nosti, te stoga, kako to kasnije treba da bude šire izloženo, nepo­
sredno pretvaranje te sposobnosti u kapital.

5 Šesta glava K ap itala 65

 Drugo: podrobnija određenja proizvodnog rada proizlaze
sama po sebi iz datih karakterističnih obeležja kapitalističkog
procesa proizvodnje. Prvo, posednik radne snage istupa prema
kapitalu ili kapitalisti kao njen prodavač, iracionalno, kako smo
videli, izraženo, kao direktni prodavač živog rada, a ne robe.
On je najamni radnik. Ovo je prva pretpostavka. Drugo, među­
tim, što je uvedeno tim prethodnim procesom koji pripada pro­
metu, njegova radna snaga i njegov rad kao živi faktor nepo­
sredno se otelovljuje u procesu proizvodnje kapitala, postaje sam
jedan od njegovih sastavnih delova, i to varirajućih, koji ne samo
da delom održava, delom reproducira predujmljene vrednosti ka­
pitala nego ih ujedno povećava te se stoga stvaranjem viška
vrednosti pretvara u samooplođujuću vrednost, u kapital. Ovaj
rad se opredmećuje neposredno u toku procesa proizvodnje kao
tekuća veličina vrednosti.
Prvi uslov može, s jedne strane, biti ispunjen, a da drugi
ne bude. Radnik može biti najamni radnik, nadničar itd. Ovo se
dešava svaki put kad nedostaje drugi momenat. Svaki proizvodni
radnik jeste najamni radnik, ali nije zato svaki najamni radnik
proizvodni radnik. Kad god se rad kupuje da bi bio potrošen
kao upotrebna vrednost, kao usluga (Dienst), a ne za to da kao
živi faktor zameni vrednost promenljivog kapitala i da bude
otelovljen u kapitalističkom procesu proizvodnje, rad nije pro­
izvodan rad niti je najamni radnik proizvodni radnik. Njegov rad
biva tada postavljen (setzend) radi njegove upotrebne vrednosti,
a ne kao razmenska vrednost, on se troši neproizvodno, a ne pro­
izvodno. Kapitalista mu, dakle, stoji nasuprot kao kapitalista,
kao reprezentant kapitala. On razmenjuje svoj novac za njegov
rad kao revenu (dobit), a ne kao kapital. Njegova potrošnja ne
konstituiše N — R — N', već R — N — R (poslednje rad ili sa­
mu uslugu). Novac ovde funkcioniše samo kao sredstvo prometa,
a ne kao kapital.
482 |j Koliko se robe, koje kapitalista kupuje za svoju privatnu
potrošnju, malo proizvodno troše, postaju faktori kapitala, isto
se toliko malo troše usluge koje on dobrovoljno ili prinudno
(ako je reč o državi itd.) kupuje za svoju potrošnju radi njihove
upotrebne vrednosti. One ne postaju faktor kapitala. One stoga
nisu proizvodni radovi niti su njihovi nosioci proizvodni radnici.
Sto se više proizvodnja uopšte razvija kao proizvodnja roba,
to više mora svako [Jeder], a svako hoće da postane trgovac ro­
bama, da pravi novac, bilo od svog proizvoda, bilo od svojih
usluga, ako njegov proizvod po svojim prirodnim svojstvima po-

66
stoji samo kao usluga a ovo se pravljenje novca pokazuje kao
krajnja svrha svake vrste delatnosti. (Vidi Aristotel.)a U kapita­
lističkoj proizvodnji, dakle, postaju apsolutnima, s jedne strane,
proizvodnja proizvoda kao roba, a s druge strane, oblik rada kao
najamni rad. Mnoštvo funkcija i delatnosti, koje su imale oreol
svetosti, važile kao samosvrha, koje su bile izvršavane gratis
[besplatno] ili su bile plaćane zaobilaznim putevima (kao svi
professionals [predstavnici slobodnih profesija], lekari, barristers
[advokati] itd. u Engleskoj, gde barristeri i physician [lekari]
nisu mogli ili ne mogu podnositi tužbe za naplatu), pretvara se
s jedne strane direktno u najamne radnike, ma koliko bio različit
sadržaj njihovog rada i njihovo plaćanjeb. S druge strane, potpa­
daju oni — ocena njihove vrednosti, cena tih različitih delat­
nosti od bludnice do kralja — pod zakone koji utvrđuju cenu
najamnog rada. Razrada ove poslednje tačke spada u posebnu
raspravu o najamnom radu i najamnini, ne ovamo. Ta pojava
pak, da se s razvojem kapitalističke proizvodnje sve usluge [Dien-
ste] pretvaraju u najamni rad a svi njihovi izvršioci u najamne
radnike, da dakle najamne radnike povezuje s proizvodnima isti
karakter, daje utoliko više povoda za brkanje jednih s drugima
što je to pojava koja karakteriše kapitalističku proizvodnju i koju
je ta proizvodnja sama stvorila. S druge strane, ona apologetima
daje povoda da proizvodnog radnika, zato što je on najamni
radnik, pretvore u radnika koji razmenjuje za novac samo svoje
usluge (tj. svoj rad kao upotrebnu vrednost). Time se srećno
previda differentia specifica [specifična razlika] tog „proizvodnog
radnika” i kapitalističke proizvodnje — kao proizvodnje viška
vrednosti, kao procesa samooplodnje kapitala, čije je puko sa-
mootelovljeno sredstvo [agency] živi rad. Vojnik je najamni rad­
nik, najamnik, ali on zbog toga nije proizvodni radnik.
Dalja zabluda proističe iz dva izvora.
Prvo: u kapitalističkoj proizvodnji se neki delovi procesa
kojim se proizvode robe obavljaju na način koji pripada ranijim
načinima proizvodnje, u kojima, dakle, odnos kapitala i najamnog
rada faktički još ne postoji te stoga uopšte nije upotrebljiva kate­
gorija proizvodnog i neproizvodnog rada, koja odgovara kapitali­
stičkom stanovištu. Ali, unatoč tome što ona odgovara vladaju-
ćem načinu proizvodnje, pod nju se idealiter [idealno] supsumi-
raju i oni odnosi koje taj način proizvodnje još nije supsumirao.
a A r is to teles.
b M anifest d er Kom m unistischen P artei.

67
 Npr. selfemploying labourer [samostalni radnik] je svoj sopstveni
najamni radnik, njegova sopstvena sredstva za proizvodnju istu­
paju prema njemu kao kapital. Kao svoj sopstveni kapitalista
koristi on samoga sebe kao najamnog radnika. Ovakve anomalije
pružaju onda dobrodošlo polje za nagvaždanje o proizvodnom i
neproizvodnom radu.
483 || Drugo: izvesni neproizvodni radovi mogu incidentaliter
[slučajno] biti povezani s procesom proizvodnje i čak njihova
cena može da uđe u cenu robe, pa dakle za njih izdati novac
so far [utoliko] činiti jedan deo predujmljenog kapitala a njihov
rad se pokazati stoga kao rad koji se ne razmenjuje s revenu
[dobiti], nego neposredno s kapitalom.
Uzmimo odmah poslednji slučaj, poreze, cenu za vladine
usluge itd. Ali ovo spada u faux frais de production [neproiz­
vodne troškove proizvodnje] i za kapitalistički proces proizvod­
nje jeste po sebi i za sebe slučajan oblik, a ne nipošto tim proce­
som uslovljen, za njega nužan, njemu imanentan. Kad bi se npr.
svi indirektni porezi pretvorili u direktne, porezi bi se plaćali
kao i uvek, ali ne bi više bili predujam kapitala, nego trošenje
revenua [dobiti]. Mogućnost tog pretvaranja oblika pokazuje
da je on spoljašan, nebitan i slučajan za kapitalistički proces
proizvodnje. Naprotiv, s pretvaranjem oblika proizvodnog rada
nestala bi revenu [dobit] kapitala i sam kapital.
Dalje, npr. procesi materijalni akti itd. Sve se to odnosi
na stipulacije [ugovore] između vlasnika roba kao kupaca i pro­
davača roba, i nema nikakve veze s odnosom kapitala i rada.
Funkcioneri mogu time postati najamni radnici; ali oni time ne
postaju proizvodni radnici.
Proizvodni rad je samo skraćeni izraz za čitav odnos i na­
čin na koji radna snaga i rad figuriraju u kapitalističkom procesu
proizvodnje. Ako, dakle, govorimo o proizvodnom radu, onda
govorimo o drultveno određenom radu, radu koji uključuje sa­
svim određen odnos između kupca i prodavca rada. Proizvodni
rad se direktno razmenjuje s novcem kao kapitalom, tj. s novcem
koji je po sebi kapital, koji je određen da funkcioniše kao kapi­
tal i da kao kapital stane nasuprot radnoj snazi. Proizvodan rad
je, dakle, takav rad koji za radnika reprodukuje samo prethodno
određenu vrednost njegove radne sposobnosti, a nasuprot tome,
kao delatnost koja stvara vrednost, oplođuje kapital, suprotstav­
lja samom radniku kao kapital one vrednosti koje je stvorio.
Specifičan odnos između opredmećenog i živog rada sastoji se
u tome da prvi čini kapital, a poslednji proizvodan rad.

68
 Specifičan proizvod kapitalističkog procesa proizvodnje, vi­
šak vrednosti, stvara se samo razmenom s proizvodnim radom.
Ono što čini specifičnu upotrebnu vrednost tog rada za ka­
pital nije njegov određeni koristan karakter niti su to isto tako
posebna korisna svojstva proizvoda u kome se taj rad opredme-
ćuje, nego njegov specifičan karakter kao stvaralačkog elementa
razmenske vrednosti (viška vrednosti).
Kapitalistički proces proizvodnje nije samo proizvodnja ro­
ba. On je proces koji apsorbuje neplaćeni rad a od sredstava za
proizvodnju čini sredstva za usisavanje neplaćenog rada.
Iz onoga što je dosad rečeno proističe da je određenje rada
kao proizvodnog rada određenje koje po sebi i za sebe nema
apsolutno nikakve veze s određenom sadrzinom rada, njegovom
posebnom korisnošću ili sa osobitom upotrebnom vrednošću, u
kojoj se on otelovljuje.
484 || Rad iste sadrzine može stoga biti proizvodan i nepro­
izvodan.
Npr. Milton, who did the Paradise lost [koji je stvorio „Iz­
gubljeni raj”], bio je neproizvodan radnik. Naprotiv, pisac koji
proizvodi za svog knjižara, jeste proizvodni radnik. Milton je
proizveo Paradise lost („Izgubljeni raj”) kao što svilena buba
proizvodi svilu, kao delatnost svoje prirode. On je kasnije taj
proizvod prodao za 5 funti i utoliko je postao trgovac robom.
Ali lajpciški literarni proleter koji proizvodi knjige po komandi
svog knjižara, npr. kompendije o političkoj ekonomiji, približno
je proizvodni radnik ako je njegova proizvodnja supsumirana pod
kapital i dešava se samo radi njegove oplodnje. Neka pevačica,
koja peva kao ptica, neproizvodni je radnik. Ako ona svoje peva-
nje prodaje za novac, ona je utoliko najamni radnik ili trgovac
robama. Ali ista pevačica, koju angažira kakav entrepreneur
[preduzetnik] i koji je pušta da peva kako bi pravila novac,
proizvodni je radnik, jer ona proizvodi direktno kapital. Učitelj,
koji druge podučava, nije proizvodni radnik. Ali učitelj, koji je
u nekom institutu angažovan s drugima kao najamni radnik, da
bi svojim radom oplodio novac preduzetnika knowledge monge-
ring institution [ustanove koja trguje znanjem], jeste proizvodni
radnik. Ipak je većina tih radova, posmatrana po obliku, jedva
formalno supsumirana pod kapital te, dakle, pripada prelaznim
oblicima.
U celini su radovi koji su konzumirani samo kao usluge a
nisu se pretvorili u proizvode koji egzistiraju odvojeno od radnika
te stoga izvan njih kao samostalne robe, ali se ipak mogu direkt-

69
 no kapitalistički eksploatisati, zanemarive veličine u poređenju
s masom kapitalističke proizvodnje. Oni se stoga mogu sasvim
zanemariti i tretirati samo u vezi s najamnim radom, pod kate­
gorijom najamnog rada koji ujedno nije proizvodni rad.
Isti rad (npr. gardening, tailoring itd. [vrtlarstvo, krojački
rad]) može obavljati isti workingman [radnik] u službi indu­
strijskog kapitaliste ili neposrednog potrošača itd. U oba slučaja
je on najamni radnik ili nadničar, ali je on u prvom slučaju
proizvodni radnik, a u drugom neproizvodni, jer u prvom slu­
čaju proizvodi kapital, a u drugom ne; jer je u prvom slučaju
njegov rad momenat procesa samooplodnje kapitala, a u dru­
gom ne.
Veliki deo godišnjeg proizvoda, koji se troši kao revenu
[dohodak] i ne ulazi više kao sredstvo za proizvodnju ponovno
u proizvodnju, sastoji se od proizvoda (upotrebna vrednost) koji
zadovoljavaju najfatalnije, najbednije požude, fancies itd. Ova
sadržina je sasvim nebitna za određenje proizvodnog rada (iako
bi, naravno, rast bogatstva bio zaprečen [check erhielte], kad bi
jedan neproporcionalni deo bio tako reprodukovan, umesto da se
ponovo pretvori u sredstva za proizvodnju i sredstva za život,
koja iznova ulaze u reprodukciju, bilo roba bilo same radne
snage — ukratko, koja se proizvodno troše). Ova sorta proizvod­
nog rada proizvodi upotrebne vrednosti, opredmećuje se u pro­
izvodima, koji su određeni samo za neproizvodnu potrošnju, a
u svom realitetu, kao artikl, nemaju nikakvu upotrebnu vrednost
za proces reprodukcije (oni je mogu dobiti samo razmenom ma­
terije s reproduktivnim upotrebnim vrednostima; ali to je samo
displacement [zamena]. Somewhere [bilo gde] moraju se oni
potrošiti kao neproizvodni. Drugi takvi artikli, koji spadaju u
neproizvodni proces potrošnje, mogli bi da u slučaju potrebe
opet funkcionišu kao kapital. Podrobnije razmatranje o ovome
spada u Gl. III, knjiga II, o procesu reprodukcije. Ovde treba
anticipirati samo ovu napomenu: uobičajena ekonomija ne može
sa stanovišta same kapitalističke proizvodnje reći nijednu razum­
nu reč o granicama proizvodnje luksuznih predmeta. Ali stvar
je veoma jednostavna ako se temeljito analiziraju momenti pro­
cesa reprodukcije. Ako je proces reprodukcije ili njegov napredak
ometan, ako je on več uslovljen prirodnim porastom populacije,
zadržavan nesrazmernom primenom takvog proizvodnog rada,
koji se otelovljuje u neproizvodnim artiklima, onda je, dakle,
bilo reprodukovano premalo potrebnih sredstava za život ili
premalo sredstava za proizvodnju itd., onda je luksuz sa stano-

70
 višta kapitalističke proizvodnje za osudu. Uostalom, on je apso­
lutna nužnost za način proizvodnje koji proizvodi bogatstvo za
neproizvođače, dakle, mora mu dati nužne oblike, u kojima on
može biti prisvojen od bogatstva koje je namenjeno samo uži­
vanju.)
Za samog radnika taj proizvodni rad, kao i svaki drugi
rad, jeste samo sredstvo za reprodukciju njegovih potrebnih sred­
stava za život; za kapitalistu, kojemu je sasvim svejedno kakva
je priroda upotrebne vrednosti i kakav je karakter primenjenog
konkretnog rada, on je samo moyen de battre monnaie, de pro-
duire la survalue [sredstvo za pravljenje novaca, za proizvodnju
viška vrednosti],
485 || Težnja da se proizvodni i neproizvodni rad odrede njiho­
vom materijalnom sadržinom potiče iz tri izvora.
1) Fetišističkog nazora, koji je svojstven kapitalističkom
načinu proizvodnje i izvire iz njegove suštine, po kome su eko­
nomske određenosti oblika, npr. biti roba, biti proizvodan rad
itd., svojstva koja pripadaju materijalnim nosiocima tih određe­
nosti oblika ili kategorije po sebi i za sebe.
2) Iz toga što je rad, posmatrajući proces rada kao takav,
samo proizvodan rad koji rezultira nekim proizvodom (materijal­
nim proizvodom, jer je ovde reč samo o materijalnom bogatstvu).
3) Iz toga što u stvarnom procesu reprodukcije, posmatra­
jući njegove realne momente, postoji velika razlika, s obzirom na
formiranje itd. bogatstva, između rada koji se otelovljuje u re­
produktivnim artiklima i rada koji se otelovljuje u pukim luxu­
ries [luksuznim artiklima].
(Primer: Za mene je sasvim svejedno da li ću kupiti panta-
lone ili ću kupiti tkaninu te pozvati u kuću nekog krojačkog
pomoćnika kome ću platiti njegovu uslugu (id est [to jest] nje­
gov krojački rad). Ja ih kupujem od merchant tailor [trgovca
odelima], jer su tako jeftinije. U oba slučaja novac, koji sam
potrošio, pretvaram u upotrebnu vrednost, koja pripada mojoj
individualnoj potrošnji i treba da zadovolji moju individualnu
potrebu, a ne u kapital. Krojački pomoćnik čini mi istu uslugu,
bilo da radi za mene kod merchant tailor ili u mojoj kući. Na­
protiv, usluga što je isti krojački pomoćnik, kojeg je uposlio
merchant tailor, čini tom kapitalisti sastoji se u tome da on
12 časova radi, a plaćen je samo za 6 itd. Usluga, koju on njemu
čini, sastoji se, dakle, u tome da on 6 časova radi besplatno.
Činjenica da se ovo dešava u formi šivenja pantalona samo
skriva stvarnu transakciju. Stoga, čim to može merchant tailor

71
 nastoji da pantalone opet pretvori u novac, tj. u oblik u kome
je potpuno nestao određeni karakter krojačkog rada, a učinjena
usluga iskazuje se u tome da su od jednog talira nastala dva.
Usluga je uopšte samo izraz za posebnu upotrebnu vrednost
rada, ako on nije koristan kao stvar [Sache], nego kao delatnost.
Do ut facias, facio ut facias, facio ut des, do ut des [dajem da
učiniš, činim da učiniš, činim da daš, dajem da daš], ovde su
sasvim nevažni oblici istog odnosa, dok u kapitalističkoj proiz­
vodnji to do ut facias izražava veoma specifičan odnos između
predmetnog bogatstva i živog rada. Pošto, dakle, u ovom kupo­
vanju usluga nije uopšte sadržan specifičan odnos rada i kapitala,
ili je potpuno izbrisan, ili uopšte nije postojao, ono je, naravno,
omiljeni Sejov [Say], Bastjaov [Bastiat] i Konsortenov oblik da
bi se izrazio odnos kapitala i rada.)
Radnik takođe kupuje usluge novcem, što je jedan način
trošenja, ali mje manir [način] pretvaranja novca u kapital.
Nijedan čovek ne kupuje lekarske ili pravničke „izvršne
usluge” da bi tako utrošeni novac pretvorio u kapital.
Velik deo usluga spada u troškove potrošnje roba, na primer
kuvarica itd.
Razlika proizvodnog i neproizvodnog rada sastoji se samo u
tome da li se rad razmenjuje za novac kao novac ili za novac
kao kapital. Tamo gde npr. kao kod selfemploying labourer, ar­
tisan itd. [samostalnog radnika, zanatlije], ja kupujem njegovu
robu, ta kategorija je potpuno isključena, jer nema direktne raz-
mene između novca i rada bilo koje vrste, već između novca i
robe.
486 || U nematerijalnoj proizvodnji, čak i kad se ona obavlja
samo za razmenu, proizvodi robe, moguće je dvoje:
1) Ona rezultira robama koje postoje odvojeno od proiz­
vođača, dakle, mogu da u intervalu između proizvodnje i po­
trošnje cirkulišu kao robe, kao knjige, slike, kao svi umetnički
proizvodi koji se razlikuju od umetničkog rezultata umetnika
koji ih stvara. Ovde je kapitalistička proizvodnja primenljiva u
veoma ograničenoj meri. Ti ljudi, ako ne drže pomoćnike kao
sculptors [vajari] itd., rade većinom (ako nisu samostalni) za
neki trgovački kapital, npr. knjižara. Taj odnos jeste samo pre­
lazili oblik ka puko formalnom kapitalističkom načinu proizvod­
nje. Činjenica, da je u tim prelaznira oblicima upravo eksploata­
cija radnika najveća, ništa ne menja na stvari.
2) Proizvod se ne može odvojiti od čina proizvođenja. I
ovde je kapitalistički način proizvodnje ograničen i po prirodi

72
 stvari može se dešavati samo u nekim sferama. (Želim lekara, a
ne njegovo potrkalo.) Npr. u nastavnim ustanovama učitelji mogu
biti puki najamni radnici za preduzetnika fabrike učenja. Tome
slično ne treba uzimati u obzir za celinu kapitalističke proiz­
vodnje.)
„Proizvodni labourer [radnik], koji directly [neposredno]
povećava his master’s wealth [bogatstvo svog gospodara].”
(Matlhus: Principles of Political Economy. 2-nd edition. London
1836).
Razlika između proizvodnog i neproizvodnog rada važna je
s obzirom na akumulaciju, budući da je samo razmena za proiz­
vodni rad jedan od uslova ponovnog pretvaranja viška vrednosti
u kapital.
Kapitalista kao reprezentant proizvodnog kapitala u njego­
vom procesu oplodnje obavlja proizvodnu funkciju, koja se sa­
stoji upravo u tome da diriguje proizvodnim radom i da ga
eksploatiše. Nasuprot supotrošačima surplusvalue [viška vredno­
sti], koji nisu ni u kakvom neposrednom i delatnom odnosu
prema svojoj proizvodnji, njegova klasa je proizvodna klasa par
excellence. (Kao rukovodilac procesa rada može kapitalista obav­
ljati proizvodni rad u smislu da je njegov rad uključen u celo-
kupan proces rada, koji se otelovljuje u proizvodu). Mi ovde
poznajemo samo još kapital unutar neposrednog procesa proiz­
vodnje. Kako pak stvar stoji s drugim funkcijama kapitala — i
agensima kojima se on unutar tih funkcija služi — može se tek
kasnije izložiti.
Određenje proizvodnog rada (pa stoga i neproizvodnog, kao
njegove suprotnosti) temelji se dakle na tome da je proizvodnja
kapitala proizvodnja viška vrednosti a rad što ga on upotrebljava
rad koji proizvodi višak vrednosti.

487 Bruto i neto proizvod

(Spada možda bolje u Knj. III, Gl. III)

Budući da svrha kapitalističke proizvodnje (i stoga proiz­
vodnog rada) nije egzistencija proizvođača, nego proizvodnja viš­
ka vrednosti, sav potrebni rad, koji ne proizvodi višak rada,
jeste suvišan i bezvredan za kapitalističku proizvodnju. Isto važi
i za naciju kapitalista. Sav produit brut [bruto proizvod], koji
samo reprodukuje radnika, tj. koji ne proizvodi produit net

73
 (surplusproduce [višak proizvoda]), isto je tako suvišan kao i
sam taj radnik. Ili, ako su radnici na jednom određenom stepenu
razvoja proizvodnje bili potrebni da bi se proizveo produit net
[neto proizvod], postaju oni na nekom naprednijem stepenu
proizvodnje, koji ih više ne treba, suvišni. Ili, potreban je samo
onaj broj ljudi koji je za kapital unosan [profitable]. Isto važi
za naciju kapitalista. „Nije li realni interes nacije isti (kao i inte­
res nekog privatnog kapitaliste kome je, ako profit njegovog ka­
pitala od 20.000 ,samo nipošto ne padne ispod 2.000’, svejedno
da li on »pokreće 100 ili 1000 ljudi’), samo ako su isti njeni
revenu net et reel [neto dohodak i realni dohodak], rents i
profits [rente i profiti], što stoji do toga da li se ona sastoji
od 18 ili 12 miliona individua? . . Kad bi 5 miliona ljudi moglo
da proizvodi hranu i odeću za 10 miliona ljudi, bila bi hrana i
odeća tih 5 miliona revenu net. Bi li zemlja izvukla neku korist
iz toga ako bi joj, da bi se proizveo isti revenu net, bilo po­
trebno 7 miliona ljudi, tj. ako bi bilo potrebno da bude upotreb-
Ijeno 7 miliopa ljudi da bi se proizvela hrana i odeća za 12
miliona? Hrana i odeća onih 5 miliona bila bi uvek revenu net”.
čak ni filantropija ne može ništa da kaže protiv ove Rikar-
dove postavke. Jer uvek je bolje da od 10 miliona ljudi samo
50% njih životare kao čiste proizvodne mašine za 5 miliona,
nego da od 12 miliona njih 7 ili 58 3/4 [% ] životare kao
takve mašine.
„Of what use in a modern kingdom would be a whole
province thus divided (između selfsustaining litde farmers kao
u first times of ancient Rome), however well cultivated, except
for the mere purpose of breeding men, which, singly taken, is a
most useless purpose”. (47. Arthur Young. Political Arithmetic
etc. London, 1774.)
[„Od kakve bi koristi bila za savremenu kraljevinu cela
jedna (između samostalnih malih farmera kao u prvo vreme sta­
rog Rima) podeljena provincija, ma kako se ona obrađivala, izu­
zev za razmnožavanje ljudi, što je, uzeto izolovano, veoma neko-
ristan cilj”.]
Činjenica da je svrha kapitalističke proizvodnje net produce
[neto proizvod], u stvari samo u obliku surplusproduce [viška
proizvoda], u kome se otelovljuje surplusvalue [višak vrednosti],
pretpostavlja da je kapitalistička proizvodnja essentiellement
[u suštini] proizvodnja vilka vrednosti.
Ovo je suprotno npr. nazoru koji odgovara starinskim, pri­
jašnjim načinima proizvodnje. Po njemu su gradski magistrati

74
 itd. zabranjivali npr. pronalaske, da radnici ne bi ostali bez hleba,
pošto je radnik kao takav važio kao samosvrba a njegova zarada
u staleškim okvirima kao njegova privilegija, za čije je održanje
bio zainteresiran čitav stari poredak. To je suprotno [takođe]
nazoru protekcionističkog sistema, koji je još nacionalno obojen
(za razliku od freetrade [slobodne trgovine]), da industrije itd.
treba da kao izvori egzistencije velikog mnoštva ljudi budu na­
cionalno zaštićene od inostrane konkurencije itd. Ali to je takođe
suprotno nazoru A. Smita, da je npr. ulaganje kapitala u poljo­
privredu „produktivnije”, jer isti kapital zapošljava više ruku.
Svi ti nazori su za razvijeni kapitalistički način proizvodnje za-
stareli i neistiniti, pogrešni. Veliki bruto proizvod (as far as the
variable part od capital is coccerned [ako je reč o promenljivom
delu kapitala]) u proporciji prema malom neto proizvodu je­
ste = maloj proizvodnoj snazi rada i istoga kapitala.
488 |J Međutim, s ovom razlikom bruto i neto proizvoda tradi­
cionalno su povezane svakojake konfuzne predstave. One potiču
delom iz fiziokratije (vidi knjigu IV), delom od A. Smita, koji
kapitalističku proizvodnju još uvek tu i tamo zamenjuje s proiz­
vodnjom za neposredne proizvođače.
Kad pojedini kapitalista šalje novac u inostranstvo, gde do­
bija 10% interesa [kamate], dok bi u zemlji mogao zaposliti
mnoštvo surpluspeople [prekobrojnog stanovništva], zaslužuje on
s kapitalističkog stanovišta građansku krunu, jer taj vrli građanin
sprovodi zakon koji unutar svetskog tržišta kao i unutar zidova
nekog društva razdeljuje kapital već prema stopi profita što ga
daju posebne sfere proizvodnje, te ih upravo time izjednačuje i
proporcionira proizvodnju. (Svejedno je da li se novac npr. daje
ruskom caru za ratove protiv Turske itd.) Pojedini kapitalista
time samo sledi imanentni zakon i stoga moral kapitala to pro­
duce as much surplusvalue as possible [da proizvodi što je mo­
guće više viška vrednosti]. Ovo, međutim, nema nikakve veze
s posmatranjem procesa rada.
Nadalje, pri tome se kapitalističkoj proizvodnji često su­
protstavlja nekapitalistička, npr. agriculture for subsistance [po­
ljoprivreda za održanje] agriculture [i] for trade [poljopri­
vredi za trgovinu], onoj koja zapošljava ruke ova koja tržištu
isporučuje mnogo veći proizvod, te stoga dopušta da se iz onih
koji su ranije bili zaposleni u poljoprivredi izvuče u manufakturi
neto proizvod. Ali ova suprotnost nije određena unutar samog
kapitalističkog načina proizvodnje.

75
 Videli smo, u celini, da je zakon kapitalističke proizvodnje
povećavanje konstantnog kapitala u odnosu na promenljivi i na
višak vrednosti, net produce; drugo, povećanje neto proizvoda
u odnosu na onaj deo proizvoda koji zamenjuje kapital, id est
[to jest] najamnina. Sad se te dve stvari zamenjuju. Ako se
ukupni proizvod nazove bruto proizvodom, onda on u kapita­
lističkoj proizvodnji raste u odnosu na neto proizvod; ako se deo
proizvoda, koji se rastvara u najamninu + net produce, nazove
neto proizvodom, onda neto proizvod raste u odnosu na bruto
proizvod. Samo u poljoprivredi (pretvaranjem oranica u pašnjake)
neto proizvod često raste na štetu bruto proizvoda (celokupne
mase proizvoda) usled izvesnih određenja koja su svojstvena
renti a koja ovde ne treba razmatrati.
Inače je učenje o neto proizvodu kao krajnjoj i najvišoj
svrsi proizvodnje samo brutalan, ali tačan izraz za to da je
oplođivanje vrednosti kapitala te stoga i stvaranje viška vred­
nosti, bez obzira na radnika, pokretačka duša kapitalističke pro­
izvodnje.
Najviši ideal pak — u skladu s relativnim porastom pro-
duit net — kapitalističke proizvodnje jeste što je moguće veće
smanjenje onih koji žive od salaira [najamnine], što je moguće
veće povećanje onih koji žive od produit net.

489 || Mistifikacija kapitala itd.

Budući da je živi rad — unutar procesa proizvodnje — već

otelovljen u kapitalu, pokazuju se sve društvene proizvodne sna­
ge rada kao proizvodne snage, kao kapitalu inherentna svojstva,
upravo kao što se u novcu opšti karakter rada, ako on stvara
vrednost, pokazao kao svojstvo neke stvari. To je tako pre
svega zato što:
1) rad kao ispoljavanje radne snage, kao napor, istina, pri­
pada pojedinom radniku (to je ono čime on realiter plaća kapi­
talisti ono što mu kapitalista daje), iako im [tj. radnicima] on
kao rad koji se opredmetio u proizvodu, koji pripada kapitalisti,
naprotiv kao društvena kombinacija u kojoj pojedina radna sna­
ga funkcioniše samo kao poseban organ ukupne radne snage
što čini određenu radionu, ne pripada, nego im, štaviše, istupa
nasuprot kao kapitalistički aranžman, biva im nametnut [an-
getan];

76
 2) se ove društvene proizvodne snage rada ili proizvodne
snage društvenog rada istorijski razvijaju tek sa specifično kapi­
talističkim načinom proizvodnje, dakle, pokazuju se kao nešto
što je imanentno kapital-odnosu i od njega neodvojivo;
3) objektivni uslovi rada poprimaju s razvojem kapitalistič­
kog načina proizvodnje izmenjen oblik, zavisno od dimenzije u
kojoj se upotrebljavaju i od ekonomije s kojom se upotrebljavaju
(potpuno nezavisno od oblika mašinerije itd.). Oni postaju raz­
vijeniji od koncentrisanih sredstava za proizvodnju, predstavlja­
jući društveno bogatstvo, i ono što, zapravo, iscrpljuje celinu, u
obimu i efektu uslova za proizvodnju društveno kombinovanog
rada. Bez obzira na kombinaciju samog rada, taj društveni ka­
rakter uslova rada — u koje, između ostalog, spada njihov oblik
kao mašinerije i capital fixe [stalni kapital] u bilo kom obliku
— pokazuje se kao nešto potpuno samostalno, nešto što postoji
nezavisno od radnika, kao način postojanja kapitala te stoga
takođe kao nešto što su kapitalisti aranžirali nezavisno od radni­
ka. Kao što se društveni karakter njihovog sopstvenog rada po­
kazuje kao kapitalistički, koji tim uslovima za proizvodnju pri­
pada nezavisno od radnika, takvim se kudikamo više pokazuje
društveni rad koji sadrži uslove za proizvodnju kao zajedničke
uslove za proizvodnju, uslove kombinovanog rada;
ad 3) ovde ćemo, što delimično anticipira kasnije izlaganje,
odmah reći sledeće:
profit za razliku od viška vrednosti — može da raste usled
ekonomične upotrebe zajedničkih uslova rada, bilo da se npr.
uštedi na građenju, loženju, osvetljenju itd., bilo da vrednost
prime motora ne raste u istom stepenu u kojemu rastu njegova
snaga, ekonomija u ceni sirovina, ponovno korišćenje otpadaka,
smanjenje administrativnih troškova, robnih kuća pri masovnoj
proizvodnji itd. Sva ta relativna pojevtinjenja konstantnog kapi­
tala pri apsolutnom porastu njegove vrednosti zasnivaju se na
tome da se ova sredstva za proizvodnju, sredstva za rad kao i
materijal za rad, zajednički upotrebljavaju, a apsolutna pretpo­
stavka te zajedničke upotrebe jeste zajednički rad konglomerisa-
nih radnika. Dakle, sama ta upotreba jeste samo predmetni izraz
društvenog karaktera rada i društvene proizvodne snage koja iz
toga proističe. Isto se tako posebni oblik ovih uslova, kao što je
npr. mašinerija, ne može upotrebiti sem za kombinovani rad.
Ali ti uslovi pokazuju se, nasuprot radniku, koji se u njima
kreće, kao dati uslovi, nezavisni od njega, kao oblik kapitala.

77
 Stoga se npr. i ekononnsanje s njima (te porast profita koji iz
toga proističe i pojevtinjenje roba) pokazuje kao nešto sasvim
različito od viska rada radnika, kao direktan čin i tvorevina ka­
pitaliste, koji ovde uopšte funkcioniše kao personifikacija društve­
nog karaktera rada, čitave radione kao takve. Nauka kao opšti
duhovni proizvod društvenog razvoja, ovde se pokazuje isto
tako direktno otelovljena u kapitalu (njena primena kao nauke
na materijalni proces proizvodnje, odvojena od znanja i sposob­
nosti pojedinog radnika), a opšti razvoj društva, jer ga kapital
eksploatiše nasuprot radu, jer kao proizvodna snaga kapitala
deluje nasuprot radu, pokazuje se kao razvoj tog kapitala, to više
što za veliku većinu pražnjenje radne snage ide ukorak s time.
490 || Sam kapitalista jeste vlastodržac samo kao personifikacija
kapitala (zbog čega on u italijanskom knjigovodstvu neprestano
figuriše kao dvostruka figura, npr. kao debtor [dužnik] sopstve-
nog kapitala).
Proizvodnost kapitala, posmatramo li formalnu supsumpciju,
sastoji se najpre samo u prinudi na višak rada; to je prinuda koju
kapitalistički način proizvodnje deli s ranijim načinima proizvod­
nje, ali prinuda u obliku koji je pogodniji za proizvodnju.
Sredstva za proizvodnju, stvarni [sachlichen] uslovi rada,
posmatramo li samo puko formalan odnos, opšti oblik kapitalis­
tičke proizvodnje, koja svoj manje razvijeni način deli sa svojim
razvijenijim načinom, ne pokazuju se kao sredstva supsumirana
radniku, nego kao sredstva pod koja je on supsumiran. Capital
employs labour [kapital zapošljava rad]. Već je ovaj odnos u
svojoj jednostavnosti personifikacija stvari [Sachen] i postvare-
nje [Versachlichung] osoba.
Taj odnos, međutim, postaje kompliciraniji i na izgled mi
steriozniji time što se s razvojem specifično kapitalističkog na­
čina proizvodnje nasuprot radniku osamostaljuju i istupaju prema
njemu kao „kapital”, ne samo te stvari [Dinge] — ti proizvodi
rada, kao upotrebne vrednosti i kao razmenske vrednosti —
nego se i društvenom obliku rada predstavljaju kao oblici raz­
voja kapitala i stoga tako razvijene proizvodne snage društvenog
rada kao proizvodne snage kapitala. Kao takve društvene snage
one su nasuprot radu „kapitalizirane”. U stvari, zajedničko je­
dinstvo u kooperaciji, kombinacija u podeli rada, primena pri­
rodnih snaga i nauka, proizvoda rada kao mašinerije — sve to
istupa prema pojedinim radnicima kao osamostaljeno, kao tuđe,
stvarno [sachlich], zatečeno; tu, bez njihovog učešća i često

78
protiv njega, kao puki oblici postojanja sredstava za rad što
postoje nezavisno od njih i njima vladaju, ako oni stvarno, a po
sudu i volji cele radione inkarniranima u kapitalisti ili njegovim
understrappers [reprezentantima], ako je ona stvorena njihovom
vlastitom kombinacijom — postoje kao funkcije kapitala, koji
živi u kapitalisti. Društveni oblici njihovog rada — subjektivno-
-objektivno — ili oblik njihovog društvenog rada jesu odnosi koji
su stvoreni sasvim nezavisno od pojedinih radnika; radnici, sup-
sumirani pod kapital, postaju elementi ovih društvenih tvorevina,
ali te društvene tvorevine ne pripadaju njima. One stoga istu­
paju prema njima kao oblici samog kapitala, kao, za razliku od
njihove pojedinačne radne sposobnosti, kombinacije koje pripa­
daju kapitalu, proističu iz njega i u njemu su otelovljene. A ovo
poprima to realniji oblik, što se više, s jedne strane, sama nji­
hova radna sposobnost modificira ovim oblicima tako da u svo­
joj samostalnosti, dakle van ovog kapitalističkog spoja, postaje
nemoćna, gubi svoju samostalnu proizvodnu sposobnost, a s dru­
ge strane, s razvojem mašinerije uslovi rada pokazuju se kao
uslovi koji su i tehnološki ovladali radom i istovremeno ga zame-
njuju, potiskuju, čine suvišnim u njegovim samostalnim oblicima.
U ovom procesu, u kome društveni karakteri njihovog rada istu­
paju prema njima u izvesnoj meri kapitalizirani — kao što se
npr. u mašineriji vidljivi proizvodi rada pojavljuju kao proizvodi
koji vladaju radom — isto je, naravno, s prirodnim snagama i
naukom, proizvodom opšteg društvenog razvoja u njegovoj ap­
straktnoj kvintesenciji — istupaju oni prema njima kao sile kapi­
tala. One se, u stvari, odvajaju od veštine i znanja pojedinog
radnika — i mada su, posmatrano po njihovom izvoru, opet
proizvod rada — one se svuda, gde ulaze u proces rada, pokazu­
ju kao otelovljene u kapitalu. Kapitalista koji upotrebljava neku
mašinu ne treba da se u nju razume. (Vidi Ure.) Ali u malini
deluje realizovana znanost prema radniku kao kapital. I, u stva­
ri, sva ova na društvenom radu zasnovana primena nauke, pri­
rodna snaga, i proizvodi rada, pokazuju se u velikoj meri, i čak
isključivo kao sredstva eksploatacije rada, kao sredstvo da se
prisvoji višak rada, te stoga kao snage koje pripadaju kapitalu
i stoje nasuprot radu. Kapital, naravno, upotrebljava sva ta sred­
stva samo da bi eksploatisao rad, ali da bi ih eksploatisao on ih
mora primeniti na proizvodnju. I tako se razvoj društvenih pro­
izvodnih snaga rada te uslovi tih razvoja pokazuju kao delo
kapitala, prema kome se pojedini radnik ne samo pasivno od­
nosi nego i koje se događa u suprotnosti prema njemu.

79
 Pošto se sastoji od roba, kapital je dvostruk:
• (1) Razmenska vrednost (novac), ali vrednost koja se oplo­
đuje, vrednost koja time što jeste vrednost stvara vrednost, kao
vrednost raste, povećava se [ein Increment erhalt]. Ovo se svodi
na razmenu neke date količine opredmećenog rada za veću ko­
ličinu živog rada.
(2) Upotrebna vrednost, a ovde kapital, prema svojim od­
ređenim odnosima, deluje u procesu rada. No upravo ovde on
nije samo materijal za rad, sredstvo za rad, kojima rad pripada,
koja su rad u sebi otelovila, nego s radom [prisvaja] takođe
njegove društvene kombinacije i razvoj sredstava za rad koji
odgovara tim društvenim kombinacijama. Kapitalistička proiz­
vodnja razvija pre svega naveliko — otkida od pojedinog samo­
stalnog radnika — uslove procesa rada, i predmetne i subjektivne,
ali ih razvija kao sile koje ovladavaju pojedinim radnikom i koje
su mu tuđe.
Tako kapital postaje veoma misteriozno biće.
491 || Uslovi rada gomilaju se kao društvene sile nasuprot rad­
niku i u ovom obliku oni su kapitalizirani.
Kapital je, dakle, proizvodan:
1) kao prinuda na vilak rada. Rad je proizvodan upravo
kao izvršilac tog viška rada, usled razlike između vrednosti
radne snage i svoje oplodnje.
2) kao personifikacija i reprezentant, postvareni oblik „dru­
štvenih proizvodnih snaga rada” ili proizvodnih snaga društvenog
rada. Kako zakon kapitalističke proizvodnje — stvaranje viška
vrednosti itd. — na to primorava, razloženo je ranije. On deluje
kao prinuda kapitalista jednih prema drugima i prema radnicima
— dakle, kao zakon kapitala protiv obaju. Društvena prirodna
snaga rada ne razvija se u procesu oplođivanja vrednosti kao
takvom, nego u stvarnom [wirklichen] procesu rada. Ona se
stoga prikazuje kao svojstva koja pripadaju kapitalu kao stvari
[Ding], kao njegova upotrebna vrednost. Proizvodni rad — kao
rad koji proizvodi vrednost, stoji nasuprot kapitalu uvek kao
rad pojedinačnog radnika, u ma kakvim društvenim kombinaci­
jama ovi radnici ulazili u proces proizvodnje. Dok kapital, dakle,
prema radnicima predstavlja društveno proizvodnu snagu rada,
proizvodni rad prema kapitalu predstavlja uvek samo rad poje­
dinačnog radnika.
Kod procesa akumulacije smo videli kako se momenat, ko­
jim već minuli rad u obliku proizvodnih snaga i uslova za proiz-

80
 vodnju, prema upotrebnoj vrednosti i razmenskoj vrednosti, po­
većava reprodukciju — ne samo masu vrednosti koja održava
određenu količinu živog rada nego i masu upotrebnih vrednosti
koje taj momenat nanovo proizvodi — pokazuje kao kapitalu
imanentna snaga, jer opredmećeni rad funkcioniŠe prema rad­
niku uvele kao kapitalizirani rad.
,,Le capital e’est la puissance democratique, philanthropique
et egalitaire par excellence”. (29. F. Bastiat. Gratuite du credit
etc. Paris, 1850.)
[„Kapital je demokratska, filantropska i egalitarna vlast
par excellence”.]
„Stock cultivates land: stock employs labour”. (A. Smith,
1. c., b. V., ch. II., edit. Buchanan. 1814. v. III., p. 309.)
[„Imovina obraduje zemlju: imovina primenjuje rad”.]
„Capital is . . . collective force”. [„Kapital je . . . kolektivna
snaga”.] (162. John Wade. History of the Middle and Working
Classes etc. 3 ed. London, 1835), „Kapital je samo drugo ime
za civilizaciju”. (104. 1. c.)
„La classe des capitalistes, consideree en bloc, se trouve
dans une position normale, en ce que son bien-etre suit la
marehe du progres social”. (75, Riche ou Pauvre. Cherbuliez.)
,,Le capitaliste est l’homme social par excellence, ii represente
la civilisation”. (76. 1. c.)
[„Klasa kapitalista, posmatrana u celini, nalazi se u normal­
nom položaju u tom pogledu što njeno blagostanje raste uporedo
s društvenim napretkom”. . . . „Kapitalista je društveni čovek
par excellence, on reprezentuje civilizaciju”.]
Plitko: „Productive Power of capital [Proizvodna snaga
kapitala] nije ništa drugo nego količina realnih productive po­
wer [proizvodnih snaga] kojima kapitalista može da komanduje
posredstvom svog kapitala” (p. 91). J. St. Mill: Essays on some
unstelled questions of Political Economy. London, 1821).
„The accumulation of capital, or the means of employing
labour . . . must in all cases depend on the productive powers
of labour”. (92. Ricardo. Principles. 3 ed. 1821). [„Akumulacija
kapitala ili sredstava za primenu rada mora u svakom slučaju da
zavisi od proizvodnih snaga rada”.'] Jedan komentator Rikarda
primećuje na to: „If the productive powers of labour mean the
smallness of that aliquot part of any produce that goes to those
whose manual labour produced it, the sentence is nearly iden­
tical”. (p. 71. Observations on certain verbal disputes in Political

6 fiesta glava K ap itala 81

 Economy. London, 1821.) [„Ako proizvodne snage rada ozna­
čavaju malu količinu onog alikvotnog dela svakog proizvoda koji
je proizveden ručnim radom, postavka je gotovo istovetna”.]
Neprestano transponovanje rada u kapital dobro je izraženo
u sledećim naivnim rečenicama Destutt de Tracyja:
„Ceux qui vivent de profits — (les capitalistes industrieux)
alimentent tous lesautres, et seuls augmentent la fortune publique
et creent tous nos moyens de jouissance. Cela dolt etre, puisque
le travail est la source de toute richesse, et puisque eux seuls
donnent une direction utile au travail actuel, en faisant un usage
utile du travail accumule”. (242. Destutt de Tracy 1. c. „Traitć
d’Economie Politique.”) [„Oni koji žive od profita — (indu­
strijski kapitalisti) — hrane sve ostale i jedino oni uvećavaju
opšte blagostanje i sva naša sredstva za uživanje. To je tako
zato što je rad izvor svega bogatstva i zato što samo oni koman-
duju korisno živom radu, korisno upotrebljujući akumulisani
rad.”] Budući da je rad izvor svega bogatstva, kapital je onaj
koji povećava sve bogatstvo. „Nos facultćs sont notre seule
richesse originaire, notre travail produit tous les autres, et tout
travail bien dirige est productif”. (243. 1. c.) [„Naše sposobnosti
su jedino naše prirodno bogatstvo, naš rad proizvodi sva ostala
bogatstva, i svaki je pravilno usmereni rad proizvodan”.] Naše
sposobnosti su naše jedino izvorno bogatstvo. Zato radna sposob­
nost nije bogatstvo. Rad proizvodi sva druga bogatstva, tj. on
proizvodi bogatstva za sve ostale izuzev za sebe samog, i on sam
nije bogatstvo, već samo njegov proizvod. Svaki dobro usmereni
rad je proizvodan, tj. svaki proizvodan rad, svaki rad koji kapi­
talisti donosi profit, dobro je usmeren.
Transponovanje društvenih proizvodnih snaga rada u stvar­
na [dingliche] svojstva rada toliko je ukorenjeno u svesti, da se
prednosti mašinerije, primena nauke, pronalazak itd. u ovom
svom otuđenom obliku predstavljaju kao nužni oblik, i stoga
sve ovo kao svojstva kapitala. Osnova je tome 1) oblik u kome
se na bazi kapitalističke proizvodnje, dakle i u svesti onih koji
su zahvaćeni ovim načinom proizvodnje, stvar prikazuje; 2) isto-
rijska činjenica da do ovog razvoja dolazi najpre i za razliku
od ranijih načina proizvodnje, u kapitalističkom načinu proizvod­
nje, te dakle suprotan karakter tog razvoja izgleda upravo tom
načinu imanentan.

82
[II*] Kapitalistička proizvodnja je proizvodnja i rep­
rodukcija specifično kapitalističkog proizvodnog
odnosa

]| Proizvod kapitalističke proizvodnje nije samo vilak ured­

nosti, to je kapital.
Kapital je, kako smo videli, N—R—N’, urednost koja sama
sebe oplođuje, vrednost, koja rada vrednost.
Predujmljena suma novca ili suma vrednosti, čak posle nje­
nog pretvaranja u faktore procesa rada — u sredstva za proiz­
vodnju, konstantni kapital — i u radnu snagu, u koju se pre­
tvorio promenljivi kapital, jeste najpre kapital samo po sebi,
samo 5uvj[m [potencijalno, po mogućnosti], a on je samo ta­
kav još više pre svog pretvaranja u faktore stvarnog procesa
proizvodnje. Tek unutar tog procesa, stuarnim otelovljenjem
živog rada u predmetne oblike postojanja kapitala, tek stvarnim
usisavanjem dodajnog rada, pretvara se u kapital ne samo ouaj
rad već i predujmljena suma vrednosti od mogućeg kapitala,
kapitala po definiciji, u delatni i stvarni kapital. Sta se dešavalo
za vreme celokupnog procesa? Radnik je prodao raspolaganje
svojom radnom snagom za neophodna sredstva za život, za neku
datu vrednost koja je određena vrednošću njegove radne snage.
Sta je, dakle, posmatrajući njega, rezultat?? Simplement i pure-
ment [jednostavno i jasno] — reprodukcija njegove radne snage.
Sta je on, prema tome, dao? Delatnost koja održava vrednost,
koja stvara i povećava vrednost, svoj rad. On, dakle, izlazi iz
tog procesa onakav kakav je, bez obzira na trošenje svoje radne
* [U rukopisu:] ad 3) [Vidi str. 4, nale Note. Nem. red.]

83
 snage, u njega ušao, kao puka subjektivna radna snaga koja
mora da, ponovo prođe kroz isti proces da bi se održala.
Kapital, naprotiv, ne izlazi iz tog procesa onakav kakav je
u njega ušao. On se tek u njemu pretvorio u stvarni kapital,
u vrednost koja sebe oplođuje. Ukupni proizvod jeste sada oblik
u kome on postoji kao ostvareni kapital a kao takav stoji on kao
svojina kapitaliste, kao samostalna i samim radom stvorena moć
ponovo nasuprot tom radu. Proces proizvodnje nije stoga bio
samo njegov proces reprodukcije nego proces njegove proizvodnje
kao kapitala. Ranije su proizvodni uslovi stajali nasuprot radniku
kao kapital utoliko što ih je on nalazio osamostaljene nasuprot
sebi. Sada je proizvod njegovog sopstvenog rada to što ih on
nalazi nasuprot sebi kao uslove proizvodnje pretvorene u kapital.
Ono što je bilo pretpostavka, sada je rezultat procesa proiz­
vodnje.
Utoliko je iskaz, da proces proizvodnje stvara kapital samo
drugi izraz za to da je taj proces stvorio visak vrednosti.
Ali stvar ne ostaje na tome. Višak vrednosti se iznova
pretvara u dodajni kapital, pokazuje se kao stvaranje novog ka­
pitala ili povećanog kapitala. Tako je kapital stvorio kapital, 9
nije se samo realizovao kao kapital. Proces akumulacije je sam
imanentan momenat kapitalističkog procesa proizvodnje. On
uključuje novo stvaranje najamnih radnika, sredstava za ostvari­
vanje i povećavanje postojećeg kapitala, bilo da on pod sebe
supsumira one delove stanovništva koji ranije još nisu bili za­
hvaćeni kapitalističkom proizvodnjom, kao što su žene i deca,
bilo da mu se potčine radničke mase koje su povećane prirod­
nim porastom populacije. Pri podrobnijem posmatranju pokazuje
se da kapital reguliše ovu proizvodnju same radne snage, pro­
izvodnju mase ljudi koju ima da eksploatiše primereno svojim
eksploatacionim potrebama. Kapital, dakle, ne proizvodi samo
kapital, on proizvodi sve veću masu radnika, materijal, pomoću
kojeg on jedino može da funkcioniše kao dodajni kapital. Rad,
dakle, ne proizvodi samo, u suprotnosti prema sebi, uslove rada
na sve višem stepenu kao kapital, nego kapital proizvodi na sve
višem stepenu proizvodne najamne radnike koje on treba. Rad
proizvodi svoje uslove proizvodnje kao kapital, a kapital rad
kao sredstvo svojega ostvarenja kao kapitala, rad kao najamni
rad. Kapitalistička proizvodnja nije samo reprodukcija odnosa,
ona je njegova reprodukcija na sve višem nivou. Toliko koliko se
s kapitalističkim načinom proizvodnje razvija društvena proiz-

84
 vodna snaga rada raste i nasuprot radniku nagomilano bogatstvo,
kao bogatstvo koje njime vlada, kao kapital, širi se nasuprot
njemu svet bogatstva kao svet koji mu je tuđ i koji njime vlada.
U istom pak odnosu razvija se, suprotno tome, njegovo subjek­
tivno siromaštvo, beda i zavisnost. Njegovo iscrpljivanje i spome­
nuto obilje odgovaraju jedno drugom, idu ukorak. Ujedno se
povećava masa tih živih sredstava za proizvodnju kapitala, radni
proletarijat.
493 || Porast kapitala i prirast proletarijata pokazuju se stoga
kao supripadni, mada polarno razdeljeni proizvodi istog procesa.
Taj odnos se ne samo reprodukuje, ne samo na uvek ma-
sovnijem stepenu proizvodi, stvara sebi ne samo više radnika i
neprestano zahvata i one grane proizvodnje koje mu ranije nisu
bile podvrgnute, nego se, kako se pokazalo pri izlaganju speci­
fično kapitalističkog načina proizvodnje, reprodukuje pod uvek
povoljnim okolnostima za jednu stranu, kapitaliste, a pod uvek
nepovoljnim za drugu, najamne radnike.
Posmatrajući kontinuitet procesa proizvodnje, najamnina je
samo deo proizvoda što ga radnik neprestano proizvodi. Taj deo
se pretvara u sredstva za život i stoga u sredstva za održanje
i povećanje radne snage, koja kapital treba za svoju samooplod-
nju, svoj proces života. To održanje i povećanje radne snage,
kao rezultat procesa, pokazuje se, dakle, jedino kao reproduk­
cija i proširenje uslova reprodukcije i uslova akumulacije koji
mu pripadaju. (Vidi Jenki [Yankee.])
Time iščezava i privid, koji je taj odnos posedovao na povr­
šini, da ravnopravni vlasnici roba istupaju jedan prema drugom
u prometu, na tržištu roba, a razlikuju se jedan od drugoga kao
svi ostali vlasnici roba samo po materijalnoj sadržini svojih roba,
posebnoj upotrebnoj vrednosti roba, koje su jedan drugom imali
da prodaju. Ili ovaj prvobitni oblik preostaje samo još kao
privid odnosa koji mu je osnova, kapitalističkog odnosa.
Ovde treba razlikovati dva momenta po kojima se repro­
dukcija samog tog odnosa na sve širem nivou razlikuje kao
rezultat kapitalističkog procesa proizvodnje od prvog oblika, ka­
ko se on, s jedne strane, istorijski pojavljuje, a s druge strane,
neprestano se iznova prikazuje na površini razvijenog kapitali­
stičkog društva.
1) Prvo, s obzirom na početni proces koji se događa unutar
prometa, kupovinu i prodaju radne snage.

85
 Kapitalistički proces proizvodnje nije samo pretvaranje vred­
nosti ili robe, koje kapitalista delom iznosi na tržište, a delom
drži unutar procesa rada po sebi, u kapital; nego ovi proizvodi
koji su pretvoreni u kapital nisu proizvodi kapitala, nego proiz­
vodi radnika. On mu stalno jedan deo svojih proizvoda — po­
trebna sredstva za život — prodaje za rad; za održanje i pove­
ćanje radne snage, kupca samog, i stalno mu pozajmljuje drugi
deo svog proizvoda, objektivne uslove rada, kao sredstvo za sa-
mooplodnju kapitala, kao kapital. Dok radnik tako svoje proiz­
vode reprodukuje kao kapital, reprodukuje kapitalista radnika
kao najamnog radnika i stoga kao prodavca svoga rada. Odnos
pukih prodavača roba uključuje da oni razmenjuju svoje sopstve-
ne radove koji su otelovljeni u različitim upotrebnim vrednosti-
ma. Kupovina i prodaja radne snage kao stalni rezultat kapitali­
stičkog procesa proizvodnje uključuje da radnik mora stalno
ponovo da kupuje jedan deo sopstvenog proizvoda za svoj živi
rad. Time iščezava privid pukog odnosa vlasnika roba. Ta stalna
kupovina i prodaja radne snage i stalna istupanja robe, koju
je sam radnik proizveo, kao kupca njegove radne snage i kao
konstantnog kapitala, pokazuje se samo kao posredujući oblik
radnikovog podjarmljivanja kapitalu, živog rada kao pukog sred­
stva za održanje i povećanje nasuprot njemu osamostaljenog
predmetnog [gegenstandlichen] rada. To je oblik posredovanja
koji je imanentan ovom načinu proizvodnje, ovekovečivanje od­
nosa kapitala kao kupca a radnika kao prodavca rada; ali to je
oblik koji se samo po obliku razlikuje od drugih direktnijih
oblika porobljivanja rada i svojine nad njim od vlasnika uslova
za proizvodnju. Ovim posredovanjem kupovine i prodaje prikriva
taj oblik stvarnu transakciju i neprekidnu zavisnost, koja se stal­
no obnavlja, kao puki novčani odnos. Ne reprodukuju se stalno
samo uslovi ove trgovine; nego to, čime .jedan kupuje, a što
494 drugi mora prodati, jeste rezultat |j procesa. Neprestano obnav­
ljanje tog odnosa kupovine i prodaje posreduje samo stalnost
specifičnog odnosa zavisnosti i daje mu lažan privid transakcije,
kontrakta [ugovora] između vlasnika roba koji su ravnopravni
i jednako slobodno suprotstavljeni. Ovaj početni odnos pokazuje
se sada kao imanentan momenat gospodstva predmetnog rada
nad živim, gospodstva koje je proizvedeno u kapitalističkoj pro­
izvodnji.
Greše, dakle, i
oni koji na najamni rad, prodaju rada kapitalu, i time oblik
salarijata, gledaju kao na nešto spoljašnje kapitalističkoj proizvod­

86
 nji; on je bitan oblik posredovanja kapitalističkog proizvodnog
odnosa, koji ga uvek iznova proizvodi; i
oni koji u ovom površnom odnosu u ovom suštinskom
formalitetu, prividu kapital-odnosa, nalaze samu njegovu suštinu,
te stoga tvrde da taj odnos karakterišu supsumiravši radnike i
kapitaliste pod opšti odnos vlasnika roba i time ga apologiziraju,
brišu njegovu differentiu specificu [specifičnu razliku].
2) Da bi kapital-odnos uopšte nastupio, pretpostavljen je
određeni istorijski stepen i oblik društvene proizvodnje. Unutar
nekog ranijeg načina proizvodnje morala su se razviti sredstva
saobraćaja te sredstva za proizvodnju i potrebe koje teže prema
prevazilaženju starih proizvodnih odnosa i prema njihovom pre­
tvaranju u kapital-odnos. Ali one treba da budu razvijene samo
do te mere da bi došlo do formalne supsumpcije rada pod ka­
pital. Na osnovi ovog izmenjenog odnosa razvija se, međutim,
specifično izmenjeni način proizvodnje, koji s jedne strane stvara
nove materijalne proizvodne snage, a s druge strane se tek na
njihovoj osnovi razvija te time, u stvari, stvara sebi nove realne
uslove. Time nastaje potpuna ekonomska revolucija koja, s jed­
ne strane, tek stvara realne uslove za vladavinu kapitala nad
radom, ispunjava je, daje joj odgovarajući oblik. S druge pak
strane ona u proizvodnim snagama rada koje je razvila nasuprot
radniku, u usiovima proizvodnje i odnosima saobraćaja, stvara
realne uslove novog načina proizvodnje, koji ukida suprotan
oblik kapitalističkog načina proizvodnje, te tako stvara materi­
jalnu osnovu novo formiranog društvenog procesa života i time
novu društvenu formaciju.
A ovo shvatanje se bitno razlikuje od shvatanja građanskih
, ^ ekonomista, koji su sami zahvaćeni kapitalističkim predstavama
|v 1 i koji, istina, vide kako se proizvodi unutar kapital-odnosa, ali
ne vide kako se proizvodi sam taj odnos i kako on u sebi ujed-
y no proizvodi materijalne uslove svog iščezavanja te se time od-
' vstranjuje njegovo istorijsko pravo kao nužnog oblika ekonomskog
roi^<jfi razvoja, proizvodnje društvenog bogatstva.
Mi smo, naprotiv, videli ne samo kako kapital proizvodi
nego kako i on sam biva proizveden i kako iz tog procesa pro­
izvodnje izlazi bitno izmenjen u odnosu na onaj [oblik] u kome
je u njega ušao. S jedne strane on preobličuje način proizvodnje;
s druge strane, ovaj izmenjeni oblik načina proizvodnje i poseban
stepen razvoja materijalnih proizvodnih snaga jeste osnova i
uslov — pretpostavka njegovog formiranja.

87
495 || Rezultat neposrednog procesa proizvodnje

Ne pokazuju se samo predmetni uslovi procesa proizvodnje

kao njegov rezultat, već isto tako njihov specifično društveni
karakter; društveni odnosi i stoga društveni položaj agenata
proizvodnje jednih nasuprot drugima — sami proizvodni odnosi
bivaju proizvedeni, jesu neprestano obnavljani rezultat toga pro­
cesa.*
[454] |j Prelaz od 1) i 2) ovoga poglavlja na 3) što ovde obra­
đujemo najpre kao 1)**
Videli smo da je kapitalistička proizvodnja proizvodnja viška
vrednosti i kao takva proizvodnja viška vrednosti (u akumulaci­
ji) ona je istovremeno proizvodnja kapitala te proizvodnja i rep­
rodukcija čitavog kapital-odnosa na sve proširenijem (višem) ni­
vou. Ali višak vrednosti se proizvodi samo kao deo robne vred­
nosti, kao što se takođe otelovljuje u određenoj količini robe ili
surplusproduce [viška proizvoda]. Kapital proizvodi višak vred­
nosti i reprodukuje sam sebe samo kao proizvođač roba. Stoga
je roba kao njegov neposredni proizvod ono čime se pre svega
moramo ponovo baviti. Ali robe su, kako smo videli, posmatrane
po svom obliku (po ekonomskoj određenosti svog oblika), ne­
potpuni rezultati. One imaju prvo da pretrpe izvesnu promenu
oblika — one moraju ponovo ući u proces razmene u kome
prolaze ove promene oblika — pre nego što opet mogu da
funkcionišu kao bogatstvo, bilo to u obliku novca, bilo kao upo­
trebne vrednosti. Mi, dakle, moramo sada robu da pobliže raz­
motrimo kao neposredni rezultat kapitalističkog procesa, a onda
dalje procese koje je ona morala da prođe. Robe su elementi ka­
pitalističke proizvodnje i robe su njen proizvod, one su oblik u
kome se kapital ponovo pojavljuje na kraju procesa proizvodnje.
[444] || Mi polazimo od robe, od ovog specifično društvenog
oblika proizvoda — kao osnove i pretpostavke kapitalističke
proizvodnje. Prihvatamo se pojedinog proizvoda i analiziramo
određenosti oblika koje on kao roba dobija, koje mu daju pečat
robe. Pre kapitalističke proizvodnje veliki deo proizvoda se ne
proizvodi kao roba, ne postaje roba. S druge strane, veliki deo
proizvoda, koji ulazi u proizvodnju, nije tad roba, ne ulazi kao
roba u proces proizvodnje. Pretvaranje proizvoda u robe dešava
se samo na pojedinim tačkama, proteže se samo na višak proiz-
* [Ovom rečenicom prekida se u rukopisu tekst 6 glave. Nem. red.]
** [Vidi str. 4, naše Note. Nem. red.]

88
vodnje ili samo na pojedine njegove sfere (manufakturne proiz­
vode) itd. Proizvodi niti ulaze u proces kao trgovinski artikli
čitavim obimom niti kao takvi u celini iz njega izlaze.5 Ipak,
promet roba i promet novca u određenim granicama, otud odre­
đeni stepen razvoja trgovine, jeste pretpostavka, polazna tačka
stvaranja kapitala i kapitalističkog načina proizvodnje. Kao takvu
pretpostavku razmatramo mi robu pošavši od nje kao najjedno­
stavnijeg elementa kapitalističke proizvodnje. S druge pak strane,
roba je proizvod, rezultat kapitalističke proizvodnje. Ono što se
najpre pokazuje kao element te proizvodnje kasnije se prikazuje
kao njen sopstveni proizvod. Tek na njenoj osnovi postade roba
opšti oblik proizvoda, i što se ona više razvija, to više ulaze svi
elementi proizvodnje u njen proces kao roba.*

V id i francusku studiju, iz p eriod a oko 17 5 2 , u k ojoj p o tvrđ u je

? r r *' ’ i trgovinski a rtik l sm atrano samo u Francuskoj,
i c iC °k a gornja odeljka, učinio je Marks opasku:
Saglasno tome stavljamo na ovo mesto tekst sledećeg odeljka,
koji je na str. 444 rukopisa obeležen višestrukim zagradama. Nem. red.]

89
 II [III]* Robe kao proizvod kapitala
[4 4 1 ]

Roba, kao elementarni oblik građanskog bogatstva, bila je

naša polazna tačka, pretpostavka za nastanak kapitala. S druge
strane, robe se sada pokazuju kao proizvod kapitala.
Ovaj kružni tok našeg izlaganja odgovara isto tako istorij-
skom razvoju kapitala, za koji je razmena roba, trgovina robama
jedan od uslova nastanka. Ali ona se sama obrazuje na đsnovi
različitih stepena proizvodnje kojima je zajedničko to što u njima
kapitalistička proizvodnja još uopšte ne postoji ili postoji samo
sporadično. S druge strane, razvijena razmena roba i oblik robe
kao opšte potrebni društveni oblik samog proizvoda rezultat je
tek kapitalističkog načina proizvodnje.
Posmatramo li, s druge strane, društva razvijene kapitali­
stičke proizvodnje, roba se u njima pokazuje ne samo kao stalna
elementarna pretpostavka [elementarni <uslov postojanja> ]
kapitala nego i, s druge strane, kao neposredni rezultat kapitali­
stičkog procesa proizvodnje.
Roba i novac su oboje elementarne pretpostavke kapitala,
ali tek pod izvesnim uslovima postaju kapital. Do formiranja
kapitala ne može doći sem na osnovi prometa roba (koji uklju­
čuje promet novca), dakle na nekom već datom, do izvesnog
obima razvijenog stepena trgovine, dok, obrnuto, postojanje
proizvodnje roba i prometa roba nipošto ne pretpostavlja kapi­
talistički način proizvodnje, nego, štaviše, kako sam ranije već
razložio,1 takođe „pripada predgrađanskim oblicima društva”.
Oni su istorijska pretpostavka kapitalističkog načina proizvod-
* [U ru kopisu:] ad 1) [Uporedd str. 4 ov e sveske. Nem. red.']
1 Z u r K ritik d e r politischen Oekonomie, B erlin, 185 9 , p. 74.

90
442 nje. || Ali s druge strane, tek kad roba postane opsti oblik pro-
izvoaa, mora svaki proizvod poprimiti oblik robe, kupovina i
prodaja zahvataju ne samo višak proizvodnje nego i samu njenu
supstancu, a sami različiti uslovi proizvodnje pokazuju se obuhvat-
nima upravo kao robe, koje iz prometa ulaze u proces proizvod­
nje samo na osnovi kapitalističke proizvodnje. Ako se stoga
roba, s jedne strane, pokazuje kao pretpostavka formiranja kapi­
tala, pokazuje se roba, s druge strane, ako je ona opsti elementar­
ni oblik proizvoda, bitno kao proizvod i rezultat kapitalističkog
procesa proizvodnje. Na ranijim stepenima proizvodnje proizvodi
delimično poprimaju oblik robe. Kapital, naprotiv, proizvodi svoj
proizvod nužno kao robu.2 Stoga se u srazmeri s razvojem kapi­
talističke proizvodnje, id est [to jest] kapitala, ostvaruju i opšti
zakoni o robi, npr. oni koji se tiču vrednosti u različitim oblici­
ma prometa novca.
Ovde se pokazuje kako čak ekonomske kategorije koje pri­
padaju ranijim epohama proizvodnje dobijaju na osnovi kapita­
lističkog načina proizvodnje specifično različit, istorijski karakter.
Pretvaranje novca, koji je i sam samo preobraženi oblik
robe, u kapital dešava se čim se radna snaga za samog radnika
pretvori u robu, čim je, dakle, kategorija trgovine robom osvojila
sferu koja ju je isključivala ili je u nju bila samo sporadično
uključena. Čim je radno stanovništvo prestalo da ili samo još
pripada objektivnim uslovima rada ili da samo još stupa na tr­
žište kao proizvođač roba, te umesto proizvoda svoga rada pro­
daje štaviše sam svoj rad ili tačnije svoju radnu snagu, postaje
proizvodnja, po svom ukupnom obimu, po čitavoj svojoj dubini
i širini, proizvodnja roba, sav se proizvod pretvara u robu a
predmetni uslovi svake sfere proizvodnje posebno ulaze u nju
kao roba. U stvari, roba postaje opsti elementarni oblik bogat­
stva samo na osnovi kapitalističke proizvodnje. Ako kapital npr.
još nije osvojio poljoprivredu, onda će se velik deo proizvoda
proizvoditi još neposredno kao sredstvo samoodržanja, a ne kao
roba; veliki deo radnog stanovništva još neće biti pretvoren u
najamne radnike, a veliki deo uslova rada još se neće pretvoriti
u kapital. U to je uključeno takođe da razvijena podela rada,
kako se ona slučajno pojavljuje unutar društva, i kapitalistička
podela rada unutar radione, jedna drugu uzajamno uslovljavaju
i proizvode. Jer roba, kao nužni oblik proizvoda i stoga ospo-
ljenje proizvoda [Entausserung], kao nužni oblik njegovog prisva­
1 Sismondi.

91
 janja, pretpostavlja potpuno razvijenu podelu drultvenog rada,
dok, s druge strane, sav proizvod samo na osnovi kapitalističke
proizvodnje, dakle i kapitalističke podele rada unutar radione,
poprima oblik robe pa su i svi proizvođači stoga nužno proizvo­
đači roba. Stoga je tek uopšte s kapitalističkom proizvodnjom i
upotrebna vrednost posredovana razmenskom.
Tri tačke.
1) Tek kapitalistička proizvodnja čini robu opštim oblikom
svih proizvoda.
2) Proizvodnja roba nužno vodi ka kapitalističkoj proizvod­
nji čim je radnik prestao da bude deo uslova proizvodnje (rop­
stvo, kmetstvo) ili ostaje baza nesamorodne zajednice (Indija).
Od trenutka kada sama radna snaga uopšte postaje roba.
3) Kapitalistička proizvodnja ukida osnovu proizvodnje ro­
ba, pojedinačnu nezavisnu proizvodnju i razmenu vlasnika roba
ili razmenu ekvivalenata. Razmena kapitala i radne snage po­
staje formalna.
Sa ovog stanovišta postaje sasvim svejedno u kom obliku
sami uslovi proizvodnje ulaze u proces rada, svejedno da li kao
npr. jedan deo konstantnog kapitala, mašinerija itd., prenose na
proizvod samo svoju vrednost ili kao sirovina materijalno u
443 njega ulaze; svejedno da li jedan deo || proizvoda, kao npr. seme
u poljoprivredi, sami proizvođači ponovo direktno koriste kao
sredstvo za rad ili da H se ono prethodno prodaje a onda pono­
vo pretvara u sredstvo za rad. Sva proizvodna sredstva za rad
funkcionišu, bez obzira na njihovo služenje kao upotrebnih vred-
nosti u procesu proizvodnje, sada ujedno kao elementi procesa
oplodnje vrednosti. Ako se ne pretvore u stvarni novac, pretva­
raju se ona u računski novac, s njima se postupa kao s razmen-
skim vrednostima i tačno obračunava elemenat vrednosti koji
ona daju proizvodu na jedan ili na drugi način. U istoj meri
npr. u kojoj poljoprivreda postaje kapitalistički vođena grana
industrije — u kojoj se kapitalistička proizvodnja uvreži na selu
— u istoj meri u kojoj poljoprivreda proizvodi za tržište, proiz­
vodi robe, artikle za prodaju a ne za sopstvenu neposrednu po­
trošnju — u istoj toj meri ona obračunava svoje izdatke, postupa
sa svakim item [stavkom] tih izdataka kao s robom (bilo da
je ona sada kupuje od trećeg lica ili od sebe same, proizvodnje)
i stoga kao s novcem, ako se sa robom postupa kao sa samo­
stalnom razmenskom vrednošću. Pošto se, dakle, žito, seno, sto­
ka, seme svih vrsta itd., prodaju kao robe — a oni bez prodaje

92
 uopšte ne važe kao proizvodi — ulaze oni u proizvodnju takođe
kao robe, resp. (odnosno) kao novac. U istoj meri u kojoj proiz­
vodi postaju robe, postaju to naravno i uslovi proizvodnje, ele­
menti proizvoda — koji su s tim proizvodima identične stvari
[Dinge] — i, ako se uzme u obzir proces oplodnje vrednosti,
oni se obračunavaju u samostalnom obliku razmenske vrednosti,
kao novčane veličine. Neposredni proces proizvodnje je ovde
stalno ujedno proces rada i proces oplodnje vrednosti, kao što
je proizvod jedinstvo upotrebne i razmenske vrednosti, tj. roba.
Bez obzira na ovo formalno: u istoj meri se razvija da farmer
npr. kupuje svoje izdatke, razvija se, dakle, trgovina semenom,
trgovina đubrivom, trgovina priplodnom stokom itd. — dok on
prodaje svoje prinose; dakle to da za pojedinog farmera ovi
uslovi proizvodnje takođe stvarno ulaze iz prometa u njegov
proces proizvodnje a promet stvarno postaje pretpostavka njegove
proizvodnje, s time što su ti uslovi proizvodnje* sve više i više
stvarno kupljene robe (ili robe koje se mogu kupiti). Oni su za
njega već i bez toga robe kao artikli, sredstva za rad, koja ujedno
čine delove vrednosti njegovog kapitala. (On ih stoga obračunava
kao sebi prodane kao proizvođaču, kad ih in natura [u naturi]
vraća natrag u proizvodnju.) I to, ovo se razvija u istom odnosu
u kome se razvija kapitalistički način proizvodnje u poljoprivredi,
u kome se, dakle, u njoj sve više i više industrijski dela.
Roba kao opsti nužni oblik proizvoda, kao specifično svoj­
stvo kapitalističkog načina proizvodnje, pokazuje se opipljivo u
proizvodnji na višem stepenu, koju je prouzrokovao razvoj ka­
pitalističke proizvodnje, u jednostranosti i masovnosti proizvoda,
koja mu nameće društveni i za društvene odnose strogo vezani
karakter, a nasuprot tome dopušta da se njen neposredni odnos
pokaže kao upotrebna vrednost za zadovoljenje potreba proiz­
vođača, kao nešto sasvim slučajno, nevažno i nebitno. Ovaj
masovni proizvod mora se ostvariti kao razmenska vrednost,
proći metamorfozu robe ne samo kao nužnost za održanje pro­
izvođača, koji proizvodi kao kapitalista, nego i kao nužnost za
obnavljanje i kontinuitet samog procesa proizvodnje. Stoga taj
444 proizvod takođe spada u trgovinu. Njegov kupac nije || nepo­
sredni potrošač, nego trgovac koji se bavi metamorfozom robe
kao sopstvenim poslom.’ Najzad, proizvod razvija svoj karakter
kao robe, a time svoj karakter kao razmenska vrednost, dok se
* [T o znači uslovi proizvodnje. Nem. red .]
1 Sismondi.

93
 s kapitalističkom proizvodnjom stalno uvišestručava mnogostru­
kost sfera proizvodnje, dakle, sfera razmenljivosti proizvoda.4
Određenje robe, kakva ona izlazi iz kapitalističke proizvod­
nje, razlikuje se od određenja robe kao elementa, pretpostavke
kapitalističke proizvodnje. Mi polazimo od pojedine robe kao
samostalnog artikla u kome se opredmećuje određena količina
radnog vremena, te stoga ima razmensku vrednost date veličine.
Dalje određenje robe pokazuje se sada dvostrukim:
1) Ono što se u njoj opredmećuje, bez obzira na njenu
upotrebnu vrednost, jeste određena količina društveno potrebnog
rada, ali dok je kod robe kao takve sasvim sporno (i, zapravo,
nebitno) od koga potiče ovaj opredmećeni rad itd., dotle roba
kao proizvod kapitala sadrži delom plaćeni, a delom neplaćeni
rad. Ranije je bilo rečeno da taj izraz nije korektan utoliko što
se sam rad ne kupuje i ne prodaje direktno. Ali u robi je
opredmećena neka ukupna suma rada. Jedan deo ovog opred-
mećenog rada (bez obzira na konstantni kapital, za koji je plaćen
ekvivalent) zamenjen je za ekvivalent najamnine, a drugi je ka­
pitalista prisvojio bez ekvivalenta. Oba su dela opredmećena,
te stoga postoje kao delovi vrednosti robe. I radi kratkoće jedan
se karakteriše kao plaćeni rad, a drugi kao neplaćeni.
445 || 2) Pojedinačna roba se ne pojavljuje samo materijalno
kao deo ukupnog proizvoda kapitala, kao alikvotni deo onog dela
[lot] koji je on proizveo. Mi uopšte više nemamo pred sobom
pojedinačnu samostalnu robu, pojedinačni proizvod. Rezultat toga
procesa nisu pojedinačne robe, nego masa roba u kojoj se repro-
dukovala vrednost predujmljenog kapitala + višak vrednosti —
prisvojenog viška rada, i svaka pojedinačna roba: nosilac vred­
nosti kapitala i viška vrednosti koji je on proizveo. Rad koji
je upotrebljen na pojedine robe uopšte se više ne može obraču­
nati — već radi obračuna prošeka, dakle idealne procene koja
važi za deo konstantnog kapitala što u vrednost ukupnog proiz­
voda ulazi samo kao Dćchet [gubitak], kao i uopšte za društveno
potrošene uslove proizvodnje, te, najzad, radi neposredno dru­
štvenog rada, a koji se izjednačuje i procenjuje s prosečnim ra­
dom mnogih kooperativnih individua. On važi samo kao alikvotni
deo ukupnog rada koji otpada na njega i idealno je procenjen.
Pri određivanju cene pojedine robe, on se pokazuje kao puki
idealni deo ukupnog proizvoda u kome se kapital reprodukuje.
* U p ored i: P rilog K ritic i političke ekonom ije, str. 17. Takođe i
W akefield.

94
 3) Kao takva — nosilac upotrebne vrednosti kapitala + viš­
ka vrednosti, za razliku od one robe koja nam se prvobitno
činila samostalnom — kao proizvod kapitala — u stvari, kao
promenjeni oblik kapitala koji sad treba da se oplodi, pokazuje
se sada ta roba u obimu, dimenzijama prodaje, do koje mora
doći da bi se ostvarila stara vrednost kapitala i ditto [navedeni]
višak vrednosti što ga je on proizveo, a to se nipošto ne dešava
time da se pojedinačne robe ili deo pojedinačnih roba prodaje
po njihovoj vrednosti.
Ranije smo videli kako roba, da bi bila spremna za promet,
mora da dobije dvojaki način egzistencije. Ona mora da istupi
nasuprot kupcu ne samo kao artikl određenih korisnih svojstava,
kao određena upotrebna vrednost, koja zadovoljava određene
potrebe bilo individualne bilo proizvodne potrošnje. Njena raz-
menska vrednost mora dobiti neki oblik koji je, iako idealan,
različit i distinktivan, nezavisan od njene upotrebne vrednosti.
Ona se mora pojaviti kao jedinstvo upotrebne vrednosti i raz-
menske vrednosti, ali u tome istovremeno kao podvojenje. Nje­
na razmenska vrednost dobija ovaj samostalni oblik, koji je
potpuno nezavisan od njene upotrebne vrednosti, kao puko po­
stojanje materijalizovanog društvenog radnog vremena u svojoj
ceni, tom izrazu u kome je razmenska vrednost izražena kao
razmenska vrednost, tj. kao novac, i to kao računski novac.
No, postoje, u stvari, pojedinačne robe, kao što su npr.
železnice, velike građevine itd., koje su s jedne strane tako kon­
tinuirane prirode, a s druge takvog obima da se ukupan proizvod
predujmljenog kapitala pojavljuje kao pojedinačna roba. Ovde
bi, dakle, važio zakon, koji se pokazao pri razmatranju pojedi­
načne robe, da njena cena nije ništa drugo nego njena vrednost
izražena u novcu. Ukupna vrednost kapitala + višak vrednosti
bila bi sadržana u pojedinoj robi i izražena u računskom novcu.
Određenje cene takve robe ne bi se dalje razlikovalo od ranije
date cene pojedinačne robe, jer bi ukupan proizvod kapitala
ovde stvarno postojao kao pojedinačna roba. Nepotrebno je,
dakle, da se na tome dalje zadržavamo.
Većina roba, međutim, diskretne je prirode (i čak se kon­
tinuirane mogu obrađivati većinom idealno kao diskretne veli­
čine), tj. one su, posmatrajući ih kao mase određenog artikla,
deljive prema merama koje im po običaju pripadaju kao posebne
446 upotrebne vrednosti, || npr. a kvartera žita, b centa kafe, c ar-
šina platna, x tuceta noževa, gde se sama pojedinačna roba sma­
tra jedinicom mere itd.

95
 Osvrnuli smo se, dakle, najpre na ukupan proizvod kapita­
la, koji se uvek može posmatrati kao pojedinačna roba, ma kog
obima ona bila i bila ona diskretna ili kontinuirana, [dakle]
kao jedna jedina upotrebna vrednost, čija se razmenska vrednost
stoga pojavljuje i u ukupnoj ceni kao izraz ukupne vrednosti tog
ukupnog proizvoda.
Pri razmatranju procesa oplođivanja vrednosti pokazalo se
da deo predujmljenog konstantnog kapitala, kao što su građevine,
mašinerija itd., daje proizvodu samo određene kvote vrednosti,
koje on kao sredstvo za rad gubi u procesu rada. [Takođe se
pokazalo] da on nikada ne ulazi u proizvod materialiter [mate­
rijalno] u obliku sopstvene upotrebne vrednosti, da on tokom
dužeg perioda nastavlja da služi u procesu rada proizvodnji robe
te da se deo vrednosti što ga on tokom određenog vremenskog
perioda daje proizvodu koji je proizveden tokom tog perioda,
ocenjuje prema odnosu tog određenog perioda naspram ukupnog
perioda, za vreme kojeg on postaje neupotrebljiv kao sredstvo
za rad, gubi time svoju ukupnu vrednost i time je svoju ukupnu
vrednost preneo na proizvod, tako da je, ako on npr. služi tokom
10 godina, i ako je prema pro^ečnom obračunu proizvodu jedne
godine dao 1/10 svoje vrednosti, 1/10 svoje vrednosti dodao
godišnjem proizvodu kapitala. Ako ovaj deo konstantnog kapi­
tala, nakon odbijanja izvesne mase proizvoda, nastavlja da služi
kao sredstvo za rad, i po gore pomenutoj prosečnoj proceni ne­
prestano reprezentuje određenu vrednost, ne ulazi on u formi­
ranje vrednosti odbijene mase proizvoda. Njegova ukupna vred­
nost uopšte je određujuća samo za vrednost odbijene mase pro­
izvoda, mase proizvoda za čiju je proizvodnju on već poslužio,
ako je vrednost koju je dao za vreme određenog vremenskog pe­
rioda procenjena kao alikvotni deo njegove ukupne vrednosti,
određena odnosom tog vremenskog perioda, u kome je on služio
i daje deo svoje vrednosti, prema ukupnom vremenskom periodu,
u toku kojega on služi i daje svoju ukupnu vrednost proizvodu.
Uostalom, njegova i dalje još postojeća vrednost ne dolazi u
obzir za procenu vrednosti već odbijene mase roba. Ta vrednost,
dakle, može s obzirom na tu masu da bude jednaka nuli. Ili,
Što izlazi na isto, za ovu svrhu stvar se, radi jednostavnosti,
može posmatrati tako kao da bi narastao ukupni kapital, a takođe
deo njegovog konstantnog dela, koji tek u dužim periodima pro­
izvodnje potpuno ulazi u njegov proizvod, potpuno sadržan u
proizvodu ukupnog kapitala, koji treba da razmotrimo.

96
 Pretpostavimo, dakle, da je ukupan proizvod = 1200 aršina
platna. Neka je predujmljeni kapital = 100 £, od čega je 80 £
konstantni kapital, & 20 £ varijabilni kapital, i neka je stopa
viška vrednosti = 100% , tako da radnik polovinu radnog dana
radi za sebe a drugu polovinu gratis Lbesplatnoj za kapitalistu.
U ovom slučaju je proizvedeni višak vrednosti = 20 £ a ukupna
vrednost 1200 aršina platna = 120 £} od čega je 80 £ vrednost
koju je dodao konstantni kapital, a 40 £ vrednost novododatog
rada, od čega polovina naknaduje najamninu, a druga polovina
447 predstavlja višak rada || ili čini višak vrednosti.
Pošto, s izuzetkom novododatog rada, elementi kapitalističke
proizvodnje samo već ulaze u proces proizvodnje kao roba, dakle
s određenim cenama, to je vrednost koju dodaje konstantni ka­
pital već data kao cena, npr. u gornjem slučaju 80 £ za lan, ma­
šineriju itd. Sto se pak tiče novododatog rada, mora se on, ako
je najamnina, određena potrebnim sredstvima za život, = 20 £,
a višak rada toliki koliki i plaćeni rad, pokazati u ceni od 40 £,
budući da vrednost u kojoj se prikazuje dodati rad zavisi od
njegove količine, ali nipošto od odnosa u kojima se on plaća.
Ukupna cena 1200 aršina [platna], proizvedena kapitalom od
100 £, jeste dakle = 120 £.
Kako pak odrediti vrednost pojedinačne robe, ovde aršin
platna? Očigledno tako da ukupnu cenu ukupnog proizvoda po-
delimo brojem proizvoda, podeljenih prema datoj masi na alikvot-
ne delove, [dakle], tako da ukupnu cenu proizvoda podelimo
s brojem mera, u kojima upotrebna vrednost sadrži svoju meru,
120 £
dakle, npr. u ovom slučaju ----------------- ; ovo za pojedini aršin
1200 aršina
platna daje cenu od 2 sli [šilinga]. Ako se aršin, koji služi kao
mera platna, sad dalje razvija kao merilo, njegovom podelom na
dalje alikvotne delove, onda možemo dalje isto tako odrediti
cenu za pola aršina itd. Cena pojedinačne robe određena je tako
time što je njena upotrebna vrednost obračunata kao alikvotni
deo ukupnog proizvoda a njena cena kao odgovarajući alikvotni
deo ukupne vrednosti koju je proizveo kapital.
Videli smo da se isto radno vreme, saglasno različitim stepe-
nima proizvodnosti ili proizvodne snage rada, pokazuje u veoma
različitoj količini proizvoda, ili jednako velika razmenska vred­
nost u sasvim različitoj količini upotrebnih vrednosti. Uzmimo
da se u ovom slučaju proizvodnost tkanja platna učetvorostruči.
Konstantni kapital, lan, mašinerija itd., koga je bio pokrenuo

7 Šesta glava K ap itala 97

 rad prikazan sa 40 £, iznosio je 80 £. Ako se proizvodnost
tkačkog rada učetverostručila, onda će on pokrenuti četiri puta
više od toga, dakle za 320 £ lana itd. I broj aršina bi se učetve­
rostručio, porastao od 1200 na 4800 aršina. Ali novododati tkač-
ki rad će se kao i do sada prikazati sa 40 £, pošto bi njegova
količina ostala nepromenjena. Ukupna cena 4800 aršina sada je
360 £
dakle = 360 £, a cena pojedinog aršina = -----------------= 1
4800 aršina
aršin l 1/2 sh. Cena pojedinog aršina pala bi od 2 sh. ili 24 d
[penija] na IV 2 sh. ili 18 d., [dakle] za V4» jer je konstantni
kapital, koji je sadržan u tom aršinu, usisao V4 manje dodatog
živog rada prilikom svog pretvaranja u platno, ili — ista koli­
čina tkačkog rada razdelila se na veću količinu proizvoda. Za ovu
svrhu, međutim, još bolje je uzeti primer u kome predujmljeni
ukupni kapital ostaje isti, ali se proizvodna snaga rada usled
pukih prirodnih uslova, npr. povoljnog ili nepovoljnog godišnjeg
448 doba, prikazuje u veoma različitim količinama iste || upotrebne
vrednosti, npr. žita. Pretpostavimo da se količina rada spent
upon an acre of land [utrošena na jednom akru zemlje], npr.
in the production of wheat [u proizvodnju žita], prikazuje sa
£ 7, od čega 4 £ prikazuje novododati rad, a 3 £ rad koji je
opredmećen već u konstantnom kapitalu. Neka je od te 4 £ na­
jamnina 2 £, a višak rada 2 £, prema pretpostavljenom odno-
višak rada 100
s u ---------------- = . Ali crop soli vary [žetva varira] s va-
višak rada 100
rijacijom godišnjeg doba.
* Vrednost ili cena
U kupan broj k v a rte ra 1 qr ukupnog p ro iz v o d i

„ A k o im a 5 on može za 28 sh. ---------------------7 L

p rodati
4*/* oko 31 ------------- ditto
4 35
3V i 40
3 46 sh. 8 d.
2'/« 56
2 70

# p. 107, A n In q u iry into the C onnections etc., B y a Farm er, Lon­

don, 177 3 .

98
 Vrednost ili cena ukupnog proizvoda kapitala od 5 £ koji
je predujmljen za 1 akru ostaje ovde uvek ista = 7 £, pošto
predujmljena suma opredmećenog i novododatog živog rada osta­
je konstantna. Ovaj isti rad se, međutim, prikazuje u veoma raz­
ličitim količinama kvartera, a pojedini kvarter, isti alikvotni deo
ukupnog proizvoda, ima stoga veoma različite cene. Ali, ova va­
rijacija u cenama pojedinačnih roba koje su proizvedene istim
kapitalom ne menja apsolutno ništa u stopi viška vrednosti, u
odnosu viška vrednosti prema promenljivom kapitalu, ili* u od­
nosu u kome se ukupni radni dan deli na plaćeni i neplaćeni
rad. Ukupna vrednost u kojoj se prikazuje novododati rad ostaje
ista, jer je konstantnom* kapitalu dodana uvek ista količina živog
rada a odnos viška vrednosti prema najamnini ili plaćenog dela
rada prema neplaćenom ostaje isti, bilo da aršin, uz rastuću proiz­
vodnost rada, košta 2 ili l 1/2 sh. Ono što se promenilo s obzirom
na pojedine aršine, to je ukupna količina tkačkog rada koji mu
je dodat, ali odnos u kome se ova ukupna količina deli na plaćeni
i neplaćeni rad ostaje isti za svaki alikvotni deo te ukupne ko­
ličine koja je sadržana u pojedinom aršinu, bila ona veća ili ma­
nja. Isto tako, pod datom pretpostavkom, porastom cene kvar­
tera ne bi u ovom drugom slučaju, [dakle] s padajućom produk-
tivnošću rada, okolnošću da se novododati rad podelio na manje
kvartera i da veća količina novododatog rada stoga otpada na
449 pojedine kvartere, j| uopšte bila povučena nikakva razlika u od­
nosu u kome se ova veća ili manja količina rada, koju apsorbuje
pojedini kvarter, razdeljuje na plaćeni i neplaćeni rad, nikakva
razlika, niti u ukupnom višku vrednosti što ga je kapital proizveo
niti u alikvotnom delu viška vrednosti, koji je sadržan u vred­
nosti pojedinog kvartera, srazmerno tome delu uopšte novododate
vrednosti. Ako je pod datim pretpostavkama određenoj količini
sredstava za rad dodato više živog rada, onda je njemu u istom
odnosu dodato više plaćenog ili neplaćenog rada, a ako je [do­
dato manje živog rada], onda je u istom odnosu dodano manje
plaćenog ili manje neplaćenog rada, ali odnos između ovih dvaju
sastavnih delova novododatog rada ostaje nepromenjen.
Bez obzira na pojedine ometajuće uticaje, čije razmatranje
za ovu svrhu nije bitno, tendencija i rezultat kapitalističkog na­
čina proizvodnje je neprestano povećavanje proizvodnosti rada,
a stoga i neprestano povećavanje mase sredstava za proizvodnju,
koja su s istim dodatim radom pretvorena u proizvode, te ne-
* [K o d M arksa očigledno greSka u p isan ju :] varijab iln om [ Nem.
red.]

99
 prestana podela novododatog rada na veću masu proizvoda i sto­
ga snižavanje cene pojedinačne robe ili uopšte pojevtinjenje cene
roba. Ali ovo pojevtinjenje cene roba ne uključuje po sebi i za
sebe uopšte nikakvu promenu niti u masi viška vrednosti koja
je proizvedena istim promenljivim kapitalom niti u pojedinačnoj
robi sadržanoj proporcionalnoj podeli novododatog rada na pla­
ćeni i neplaćeni ili stopi viška vrednosti koja je ostvarena u po­
jedinoj robi. Ako neka određena količina lana, vretena itd., za
svoje pretvaranje u aršin platna apsorbuje manje tkačkog rada,
onda to apsolutno ništa ne menja odnos u kome se to više ili
manje tkačkog rada deli na plaćeni i neplaćeni. Apsolutna koli­
čina novododatog živog rada nekoj količini već opredmećenog
rada ništa ne menja odnos u kome se ova veća ili manja količina,
koja za pojedine robe varira, deli na plaćeni i neplaćeni rad.
Uprkos varijaciji u cenama robe, koje proizlaze iz varijacije u
proizvodnoj snazi rada, resp. [odnosno] sniženju ovih cena robe
i pojevtinjenju robe, odnos plaćenog i neplaćenog rada, uopšte,
stopa viška vrednosti koju je kapital ostvario, može, dakle, ostati
konstantna. Kad ne bi dolazilo ni do kakve varijacije u proizvod­
noj snazi sredstava za rad novododatog rada, nego u proizvodnoj
snazi rada koji stvara sredstva za rad, a čija bi cena stoga rasla ili
padala, onda je isto tako jasno da ta tako izazvana varijacija u
cenama robe ne bi izmenila konstantnu podelu u njima sadržanog
dodatog živog rada na plaćeni i neplaćeni.
Obratno. Ako varijacija u cenama robe ne isključuje kon­
stantnu stopu viška vrednosti, konstantnu podelu dodatog rada
na nlaćeni i neplaćeni, onda konstantnost cena roba ne isključuje
variiaciju u stODi viška vrednosti, promenu u oroDorcionalnoj
podeli novododatog rada na plaćeni i neplaćeni. Da bismo stvar
pojednostavili uzećemo da u grani rada, o kojoi ie reč. ne dolazi
ni do kakve varijacije u proizvodnoi sna^i rada koii ie sav u
nini sadržan, dakle, da nnr. u gorniem slučaiu ne dođe ni do
kakve variiaciie u proizvodnosti tkačkog rada ili rada koii isno-
ručuie lan. vretena itd. Prema prethodnoi pretpostavci 80 £ iz­
dano ie kao konstantni kanital. a 20 £ kao oromenliivi. Ovih
20 £ tr*>ba da nredstavlia 20 dana (npr. radnih dana) za 20
tkačfl. Prema toj pretoostavci oni su proizveli 40 £. radili su
dakle pola dana 7a sebe. a nola dana za kapitalistu. Ali, pr^tno-
450 stavimo dalie :| da ie radn i dan b io = 10 sati a sad ie produžen
na 12 s«ti. tako da bi višak rada bio poučan za 2 sata no čn-
veku. Ukupni radni dan porastao bi za ’/s. od 10 sati na 12.
Pošto je 10 : 12 = 162/ j : 20, bilo bi sada potrebno još samo

100
 162/3 tkača da bi se pokrenuo isti konstantni kapital od 80 £,
dakle proizvelo 1200 aršina platna. (Jer 20 ljudi, koji rade 10
sati, rade 200 sati, a 162/3 ljudi, koji rade 12 sati, rade takođe
200). Ili ako ostavimo kao dosad 20 radnika, oni će sada umesto
200 sati — dodati 240 sati rada. A pošto se vrednost 200 sati
dnevno za sedmicu izražava u 40 £, vrednost od 240 sati dnevno
za sedmicu izrazila bi se u 48 £. Ali, pošto je proizvodna snaga
rada itd. ostala ista i pošto bi na 40 £ došlo 80 £ konstantnog
kapitala, na 48 £ došlo bi96 £ konstantnogkapitala. Uloženi
kapital dostigao bi, dakle, sumu od 116 £ avrednost robe koju
je on proizveo = 148 £. No pošto je 120 £ = 1200 aršina, to
128 £
je 128 £ = 1280 aršina. Aršin bi dakle koštao: ------------- =
1 1280
= ------£ = 2 sh. Cena pojedinog aršina bila bi nepromenjena,
10
jer je on koštao uvek istu ukupnu količinu tkačkog rada koji je
opredmećen u sredstvima za rad i njima novododan. Ali, porastao
bi višak vrednosti koji je sadržan u svakom aršinu. Ranije je
na 1200 aršina dolazilo 20 £ viška vrednosti, dakle na 1 aršin
20 £ 2 1 1
= ------ = £= ------- sh. = 4 d. Sada na 1200
1200 120 60 3
aršina dolazi 28, [na 1 aršin]* 5 1/3 d., pošto je 5'/3 d. X 1280 =
= 28 £, što je stvarna suma viška vrednosti sadržanog u 1280
aršina. Isto tako su dodanih 8 £ viška vrednosti = 80 aršina
(a 2 sh. po aršinu) i broj aršina je, u stvari, porastao od 1200
na 1280 aršina.
Cena robe ostaje ovde ista; proizvodna snaga rada ostaje
ista. Kapital uložen u najamninu ostaje isti. Tim više raste suma
viška vrednosti od 20 na 28 ili za 8, što je 2x/i ili 5/2 od 20;
40
pošto je 8 X 5/2 = ------- = 20, dakle za 4096. To je procenat
20
za koji je narastao ukupan višak vrednosti. Sto se pak tiče stope
viska vrednosti, ona je prvobitno bila 100% , a sada je 140% .
Ovi okrugli brojevi [Sauzahlen] mogu se kasnije opravdati.
Za sada je dovoljno [da uočimo] da pri konstantnim cenama
451 robe Jj raste višak vrednosti, jer isti promenljivi kapital pokreće
vile rada, i stoga ne proizvodi samo vile robe po istoj cent, nego
više robe u kojoj je sadržano vile neplaćenog rada.
* [U rukopisu:] 28 £; sada 5 '/« d. [ Nem. red."]

101
 Tačatt račun pokazan je u sleđećem poređenju, pre kojega
treba još dodati sledeće:
Ako je 20 v prvobitno = 20 desetčasovnih dana (koje kao
radne dane u sedmici možemo pomnožiti sa 6, što ništa ne
menja na stvari), a radni dan je = 10 časova, onda je ovaj ukup­
ni rad = 200 časova.
Ako se dan produži od 10 na 12 časova (a višak rada od
5 na 7), onda je ukupni rad od 20 = 240 časova.
Ako se 200 časova rada prikaže u 40 £, onda se 240 časova
prikazuje u 48 £.
Ako 200 časova pokreće kapital od 80 £, onda 240 časova
pokreće kapital od 96 £.
Proizvede li se za 200 časova 1200 aršina, proizvede se za
240, naprotiv, 1440 aršina.
A sada sledeće poređenje:

I 80 20 20 120 100% 20 1200 2 sh. 8 d. 4 d. 4 :4 = 100%

2 1 2
II 6 20 28 144 140% 28 144 0 2 sh. 8 d. 4 — d. 4 — : 3 — = 140%
3 3 3

7 : 5 = broj časova je
porastao od 5 na 7

Zbog povišenja apsolutnog viška vrednosti, id est (to jest)

produženjem radnog dana, odnos u ukupnoj količini upotreblje-
nog rada povećao se od 5 : 5 na 7 : 5, od 100% na 140%, i
ovaj se odnos pokazuje ditto (takođe) u pojedinom aršinu. Ukup­
na masa viška vrednosti, međutim, određena je brojem radnika,
koji su upotrebljeni kod ove povećane stope. Kad bi se ona zbog
produženog radnog dana smanjila — kad bi bila upotrebljena
samo ista količina rada kao pre, dakle radi produženog radnog
dana upotrebljen smanjeni broj radnika, povećanje stope viška
vrednosti ostalo bi isto, ali ne i iznos njegove apsolutne sume.
Uzmimo sada obrnuto, da je radni dan ostao isti tj. = 10
časova, ali da je zbog povećanja u proizvodnosti rada, niti u

102
 konstantnom kapitalu koji upotrebljava tkački rad, niti u samom
tkačkom radu, nego u drugim industrijskim granama, kojih pro­
izvodi ulaze u najamninu, potreban rad bio sveden od 5 na 4
časa, tako da radnici sada rade 6 časova za kapitalistu umesto
452 5, a 4 umesto 5 za sebe. || Odnos viška rada prema potrebnom
100
radu bio je 5 : 5 = ------- , 100% , a sada je 6 : 4 = 150 : 100 =
100
= 150% .
Uvek je 20 ljudi upotrebljeno za 10 časova = 200 časova;
oni uvek jednako pokreću isti konstantni kapital od 80 £. Vred­
nost ukupnog proizvoda je kao i dosad 120 £, broj aršina =
1200, a cena aršina = 2 sh. Pošto se u cenama proizvodnje nije
uopšte ništa promenilo. Ukupni proizvod (po vrednosti) od 1 bio
je = 2 £, a od 20 = 40. Ali, ako je 5 časova po danu sedmica
= 20, onda je 4 = 16, čime on sada kupuje istu masu sred­
stava za život kao i ranije. T[o] u plaćanju 20 ljudi koji obav­
ljaju još samo 4 časa potrebnog rada = 16 £ umesto ranijih 20.
Promenljivi kapital je pao sa 20 na 16, ali kao i dosad pokreće
istu količinu apsolutnog rada. Ali ova se količina drugačije ras-
podeljuje. Ranije je 7 2 bila plaćena, 7 2 neplaćena. Sada su od
10 časova 4 plaćena a 6 nisu, dakle 2/s je plaćeno a 3/s nije
plaćeno; ili umesto odnosa 5 : 5 , imamo odnos 6 : 4 , tako da
umesto stope viška vrednosti od 100% imamo stopu od 150.
(Dakle), stopa viška vrednosti povećana je za 50% . Na aršin bi
došlo 3 7 s d. plaćenog tkačkog rada i 47s d. neplaćenog; ovo
24 16
daje : ------- ili 24 : 16, kao gore. Imali bismo dakle:
5 5

Stop a viška

""lili. 1 rad a

I4 4 1
III 80 16 24 120 150% 24 1200 2 i 8 d. 4 — d. 4 — : 3 — =
5 5 5
= 24 : 16 = 150%

103
 Ovde zapažamo da suma viška vrednosti iznosi samo 24
umesto 28 kao u II. Ali ako bi u III bio uložen isti promenljivi
kapital od 20, onda bi se povećala ukupna količina upotrebljenog
rada, pošto ona ostaje ista ako se uloži promenljivi kapital od
16. Pošto je 20 za V4 više od 16, ona bi se dakle povećala za V4-
Povećala bi se ukupna količina upotrebljenog rada, a ne samo
odnos viska rada prema plaćenom radu. Pošto 16 pri ovoj novoj
stopi daje 40 £, onda 20 daje 50, od čega je 30 višak vrednosti.
Ako su 40 £ = 200 časova, bilo bi 50 = 250 časova. A ako
200 pokreću 80 c, onda 250 časova pokreću 100 c. Ako, najzad,
200 časova proizvode 1200 aršina, onda 250 časova proizvode
1500 aršina. Račun bi, dakle, bio ovaj:

ST O PA

«! C
0.-0
Ou-r» g -O
s a V)3 >u
Vi >

4
l i l a 100 20 30 150 150% 30 1500 2sh . 8 d. 4 — d. 15 0 %
______________________________________________________________5______________

Treba uopšte primetiti ovo: da je, ako je zbog sniženja

najamnine (ovde je to posledica povećane proizvodne snage) po­
trebno manje promenljivog kapitala da bi se upotrebila ista koli­
čina rada, dakle potrebno upotrebiti istu količinu rada s većom
dobiti za kapital, s time što plaćeni deo iste količine pada s ob­
zirom na neplaćeni, i da nasuprot tome kapitalista, ako on na­
stavi da ulaže istu masu promenljivog kapitala, dobija dvostruko,
jer on uz istu ukupnu količinu ne iskorišćava samo povišenu
stopu viška vrednosti, nego tada uz ovu povišenu stopu viška
vrednosti i veću količinu rada, although his variable capital has
not increased in magnitude [mada se njegov promenljivi kapital
nije povećao].
453 || Pokazalo se dakle:
1) Pri promenljivim cenama robe stopa i masa viška vred­
nosti može ostati konstantna; i
2) pri konstantnim cenama robe stopa i masa viška vred­
nosti može varirati.
Cene robe uopšte, kako je to izloženo pri razmatranju pro­
izvodnje viška vrednosti, utiču na njega samo ako one ulaze u

104
troškove reprodukcije radne snage i stoga deluju na njegovu
sopstvenu vrednost; delovanje, koje u kraćim periodima može
biti paralizovano suprotnim uticajima.
Iz 1) sledi da sniženje cena roba koje je posledica razvoja
proizvodne snage rada, pojevtinjenje roba — bez obzira na onaj
deo roba koje svojim pojevtinjenjem pojevtinjuju samo radnu sna­
gu (kao što je, obrnuto, svojim poskupljenjem poskupljuju) —
uključuje, istina, da je u pojedinim robama materijalizovano ma­
nje rada ili da se isti rad otelovljuje u većoj masi roba, zbog
čega na pojedinu robu otpada manji alikvotni deo rada, ali po
sebi i za sebe ne uključuje da se proporcionalna podela rada,
koji je sadržan u svakoj pojedinoj robi, menja između plaćenog
i neplaćenog. Ta dva izložena zakona važe uopšte za sve robe,
dakle i za one koje direktno ili indirektno ne ulaze u reproduk­
ciju radne snage, čije je pojevtinjenje ili poskupljenje, dakle, ne­
bitno za određenje vrednosti same radne snage.
Iz 2) sledi — (vidi ad III i lila ) — da stopa i masa viska
vrednosti mogu da rastu, mada cene roba ostaju iste i mada pro­
izvodna snaga živog rada, koja se upotrebljava neposredno u pro­
izvodnoj grani, čiji su rezultat ove robe, ostaje ista. (Moglo se
isto tako izložiti i obrnuto, da one mogu padati ako se skraćuje
ukupni radni dan ili ako poskupljenjem drugih roba raste po­
trebno radno vreme dok radni dan ostaje isti. To se dešava zato
što promenljivi kapital date veličine može upotrebiti veoma
n e j e d n a k e količine rada date proizvodne snage (a cene roba
ostaju iste dotle dok se ne promeni proizvodna snaga rada) ili
promenljivi kapital varirajuće veličine upotrebljava j e d n a k e
količine rada date proizvodne snage. Ukratko, promenljivi kapital
određene veličine vrednosti nipošto ne pokreće uvek istu količinu
živog rada i ako se on stoga smatra pukim simbolom količina
rada koje pokreće, on je simbol promenljive veličine.
Ova poslednja primedba — (ad 2) i zakon 2) ) pokazuje kako
se roba kao proizvod kapitala, kao alikvotni sastavni deo kapitala,
kao nosilac kapitala koji se oplodio i stoga u sebi sadrži alikvotni
deo viška vrednosti što ga je kapital stvorio, mora posmatrati
drugačije nego što smo u početku našeg izlaganja posmatrali
pojedinačnu samostalnu robu.
(Kad govorimo o cenama roba, onda pritom uvek pretpo­
stavljamo da je ukupna cena robne mase koju je proizveo ka­
pital = ukupnoj vrednosti te mase i stoga cena alikvotnog dela
pojedinačne robe = alikvotnom delu spomenute ukupne vred-

105
 nosti. Cena je ovde uopšte samo novčani izraz vrednosti. Cene
koje su različite od vrednosti nisu se do sada u našem izlaganju
još uopšte pojavile.)
[454] !| Pojedinačna roba — kao proizvod kapitala, u stvari, kao
elementarni deo reprodukovanog i oplođenog kapitala — razli­
kuje se od pojedinačne robe od koje smo kao od pretpostavke
obrazovanja kapitala pošli, [dakle] od samostalno posmatrane
robe, takođe u tome što se — sem u dosad posmatranim tačkama
koje se tiču određivanja cene — vrednost kapitala koji je pred-
ujmljen za njenu proizvodnju ne realizuje ako se ona prodaje
po istoj ceni, a još manje se (u tom slučaju) realizuje višak vred­
nosti što ga je taj kapital stvorio. Svakako, kao puki nosioci
vrednosti, ne samo materijalno kao deo upotrebne vrednosti od
koje se sastoji kapital nego i kao nosioci vrednosti od koje se
sastoji kapital — robe se mogu prodavati po ceni koja odgovara
njihovoj vrednosti a ipak biti prodane ispod njihove vrednosti
kao proizvod kapitala i kao sastavni deo ukupnog proizvoda, u
kome kapital koji ima da se oplodi sada najpre postoji.
U našem gornjem primeru reprodukovao se kapital od 100 £
u 1200 aršina platna, po ceni od 120 £. Prema ranijem razla-
c v m
ganju, pošto smo imali 80, 20 |20|, možemo stvar prikazati tako
da su 80 £ otelovljeni u 800 aršina ili 2A ukupnog proizvoda; 20 £
promenljivog kapitala ili najamnine u 200 aršina ili ‘A ukupnog
proizvoda, a 20 £ viška vrednosti ditto [takođe] u 200 aršina
ili drugoj 'A ukupnog proizvoda. Kad se sada po ceni = 80 £
ne bi prodao 1 aršin, nego kad bi se npr. po toj ceni prodalo
800 aršina i kad se druga dva dela ne bi mogla prodati, onda
bi od prvobitne vrednosti kapitala 100 bilo reprodukovano samo
4A. 800 aršina, kao nosilac ukupnog kapitala, tj. kao jedini aktu-
elni proizvod ukupnog kapitala od 100, bilo bi prodano ispod
njihove vrednosti, i to V3 ispod njihove vrednosti, pošto je vred­
nost ukupnog proizvoda = 120 a 80 = samo 2/3 ukupnog pro­
izvoda, a veličina vrednosti od 40, koja nedostaje, jednaka preo­
staloj trećini ovog proizvoda. Ovih 800 aršina mogli bi se, po-
smatrani za sebe, prodati takođe [po ceni] iznad njihove vred­
nosti, a ipak bi kao nosioci ukupnog kapitala bili prodati po
svojoj vrednosti, npr. kad bi oni bili prodani čak po 90, preosta­
lih 400 aršina bilo bi, međutim, prodano po samo 30 £. Ali mi
uopšte nećemo uzimati u obzir prodaju pojedinih delova robne
mase iznad ili ispod njihove vrednosti, pošto se prema pretpo­
stavci robe uopšte prodaju po njihovoj vrednosti.

106
 [| Ovde nije reč samo o tome da se roba, kao kod samo­
stalne robe, proda po njenoj vrednosti, nego da se ona proda
po svojoj vrednosti (ceni) kao nosilac kapitala koji je predujmljen
za njenu proizvodnju i stoga kao alikvotni deo ukupnog proizvo­
da kapitala. Ako se od tog ukupnog proizvoda, 1200 aršina
= 120 £, proda samo 800, onda ovih 800 aršina ne predstavljaju
2/i alikvotnog dela ukupne vrednosti, nego čitavu ukupnu vred­
nost, i reprezentuju dakle vrednost od 120 a ne od 80, a pojedina
80 8 4 2
roba nije = ---------- = -------= ------- = ------- £ = 2 sh., nego
800 80 40 20
120 12 3
= ------ = ---------= 3 sh. Prema tome pojedinačna roba
800 80 20
bi se prodavala za 50% skuplje, ako bi se prodavala po 3 sh.
umesto po dva. Kao alikvotni deo proizvedene ukupne vrednosti
pojedinačna roba mora se prodavati po svojoj ceni i stoga kao
alikvotni deo prodatog ukupnog proizvoda. Ona se mora pro­
davati ne kao samostalna roba, nego npr. kao 1/1200 ukupnog
proizvoda, dakle kao dodatak preostaloj 1199/1200. Stvar je u
tome da se pojedinačna roba prodaje po svojoj ceni X s brojem
koji je imenitelj nje kao alikvotnog dela.
(Odavde već samo po sebi proizilazi da, pošto s razvojem
kapitalističke proizvodnje i s njoj odgovarajućim pojevtinjenjem
robe raste njena masa, raste broj roba koje moraju biti prodate,
dakle, potrebno je stalno širenje tržišta, potreba kapitalističkog
načina proizvodnje. Ipak, pripada this point better to the sub­
sequent book [ova tačka više narednoj knjizi]). (Iz toga je ta-
kode jasno zašto kapitalista, ako on npr. 1200 aršina isporučuje
d o ceni od 2 sh., ne bi mogao po toj ceni isporučiti 1300 aršina.
Jer bi dodatnih 100 aršina možda iziskivalo određene mere u
konstantnom kapitalu koje bi se isplatile za dodajnu proizvodnju
od 1200 aršina, ali ne po toj ceni i za proizvodnju od dodatnih
100 aršina itd.)
Iz toga se vidi kako se roba kao proizvod kapitala razlikuje
od pojedinačne robe, koja je tretirana kao samostalna, a ova će
se razlika, što dalje budemo sledili kapitalistički proces proizvod­
nje i prometa, sve više i više pokazivati i sve više i više uticati
takođe na realno određivanje cene robe itd.
Tačka na koju ovde ipak želim da još posebno upozorim,
jeste ova:
 U Gl. II, 3, ove prve knjige videli smo kako su različiti
delovi vrednosti proizvoda kapitala — vrednost konstantnog ka­
pitala, vrednost promenljivog kapitala i višak vrednosti — s jed­
ne strane otelovljeni u svojim proporcionalnim delovima u sva­
koj pojedinačnoj robi kao alikvotnom delu ukupne upotrebne
vrednosti i kao alikvotnom delu proizvedene ukupne vrednosti,
i kako se ponavljaju; kako se, s druge strane, ukupni proizvod
može podeliti na određene količine, delove proizvedene upotrebne
vrednosti, artikle, od čega jedan deo predstavlja samo vrednost
konstantnog kapitala, drugi samo vrednost promenljivog, a treći,
konačno, samo vrednost viška vrednosti. Premda su oba ova iz­
voda [Darstellungen], kako je ranije pokazano, u suštini isto-
vetna, oni jedan drugom protivrece u svom načinu izražavanja.
Jer pojedinačne robe, koje npr. pripadaju u lot 1 [grupu 1], što
reprodukuje samo vrednost konstantnog kapitala, izgledaju u
prethodnom izlaganju tako kao da otelovljujusamo rad koji je
opredmećen pre procesa proizvodnje. Dakle, npr. 800 aršina
= 80 £ = vrednosti predujmljenog konstantnog kapitala, pred­
stavljaju (darstellen, otelovljuju) samo vrednost potrošene pa­
mučne pređe, uglja, ulja, mašinerije itd., ali ne i deo vrednosti
novododatog tkačkog rada, dok s druge strane, svaki aršin platna,
sem u njemu sadržanog lana itd., posmatran kao upotrebna vred­
nost ipak sadrži određenu količinu tkačkog rada koji mu je
upravo dao oblik platna, a u svojoj ceni od 2sh., sadrži 16 d.
kao reprodukciju konstantnog kapitala koji je u njemu utrošen,
4 d. za najamninu, 4 d. neplaćenog rada što je u njemu materi-
jalizovan. Ova prividna protivrečnost — čija je nerešenost, ka­
ko ćemo kasnije videti, izazvala fundamentalne greške u analizi
— at first view (na prvi pogled) deluje zbunjujuće na onoga ko
posmatra samo cenu pojedinačne robe upravo onako kao što ga
zbunjuje, recimo, malo pre izložena postavka da se pojedinačna
roba ili određeni deo ukupnog proizvoda može prodavati po
svojoj ceni ispod svoje cene; iznad svoje cene po svojoj ceni i čak
iznad svoje cene ispod svoje cene. Primer ove konfuzije —
Prudon (verte [okreni]).*
(Cena aršina u gornjem primeru ne određuje se izolovano,
nego kao alikvotni deo ukupnog proizvoda.)
456 |j (Ono što sam napred izložio o određivanju cene ranije
sam tako prikazao (pojedine izraze iz toga treba možda ubaciti u
prethodno izlaganje [)]:
* [O v a j podatak se odnosi na stranu 4 5 7 rukopisa, str. 2 2 2 ff
o ve sveske. Nem. red.]

108
 Prvobitno smo tu pojedinačnu robu uzimali kao samostalnu,
kao rezultat i direktan proizvod određene količine rada. Sada,
kad je ona rezultat, proizvod kapitala, stvar se formalno (a kas­
nije stvarno u proizvodnim cenama) menja u ovome: proizvedena
masa upotrebnih vrednosti predstavlja količinu rada = vrednosti
konstantnog kapitala koji je sadržan u proizvodu i u njega utro­
šen (tj. vrednosti količine materijaliziranog rada koju je kapital
preneo na proizvod) + količina rada koja je zamenjena za pro-
menljivi kapital, od koje jedan deo zamenjuje vrednost promen-
ljivog kapitala a drugi čini višak vrednosti. Ako je radno vreme
koje je sadržano u kapitalu izraženo u novcu = 100 £, od čega
je 40 £ promenljivi kapital a stopa viška vrednosti = 5 0 % ,
onda se ukupna masa rada koji je sadržan u proizvodu izražava
u 120 £. Pre nego što roba može da uđe u promet, mora se
njena razmenska vrednost pretvoriti u cenu. Ako, prema tome,
ukupan proizvod nije jedna jedina kontinuirana stvar [Ding],
tako da se čitav kapital reprodukuje u pojedinačnoj robi, kao npr.
kuća — onda kapital mora obračunati cenu pojedinačne robe,
tj. razmensku vrednost pojedinačne robe predstaviti u računskom
novcu. Ukupna vrednost od 120 £ razdeliće se, već prema razli­
čitoj proizvodnosti rada, na više ili manje proizvoda, a cena
pojedinačne robe predstavljaće, dakle, u obrnutom odnosu prema
ukupnom broju roba, veći ili manji alikvotni deo tih 120 £ po
komadu. Ako je ukupan proizvod npr. = 60 tona uglja, onda
120 £
je 60 tona = 120 £ = 2 sh. po toni = --------- ; ako je proiz-
60
120
vod = 75 tona, onda je tona = --------- = 1 £ 12 sh., ako je =
75
120 12
= 240 tona, onda je = --------- = ---------= V2 itd. Cena poje-
240 14
ukupnoj ceni proizvoda
dinačne robe je dakle = -------------------------------- , ukupna cena
ukupan broj proizvoda
podeljena s ukupnim brojem proizvoda koji se meri različitim
merama, već prema upotrebnoj vrednosti proizvoda.
Ako je prema tome cena pojedinačne robe = ukupnoj ceni
mase roba (broj tona) podeljenoj s ukupnim brojem roba (ovde
tona), onda je, s druge strane, ukupna cena ukupnog proizvoda
= ceni pojedinačne robe pomnoženoj s ukupnim brojem proiz­

107
 vedenih roba. Ako je s proizvodnošću povećana masa roba,*
onda je povećan i broj, dok je cena pojedinačne robe pala. Obrat­
no, ako je opala proizvodnost, tada jedan faktor, cena, raste, a
drugi faktor, broj, opada. Dotle dok je utrošena količina rada
ista, predstavlja se ona u istoj ukupnoj ceni od 120 £, bez obzira
na to koliko od toga otpada na pojedinačnu robu s njenom ma­
som koja varira u odnosu na proizvodnost rada.
Ako je deo cene, koji otpada na pojedini proizvod — alik-
votni deo ukupne vrednosti — manji zbog većeg broja proizvoda,
tj. zbog veće proizvodnosti rada, onda je takođe manji deo viška
vrednosti koji otpada na taj proizvod, alikvotni deo ukupne cene
u kojem se izražava višak vrednosti od 20 £ i koji je zavisan od
tog dela. Time se, međutim, ne menja odnos onog dela cene
pojedinačne robe koji izražava višak vrednosti prema onom delu
cene robe koji predstavlja najamninu ili plaćeni rad.
Pri razmatranju kapitalističkog procesa proizvodnje [poka­
zalo] se, u stvari, da — bez obzira na produženje radnog dana
— s pojevtinjenjem roba, koje određuju vrednost radne snage
i ulaze u nužnu potrošnju radnika, postoji tendencija pojevtinje-
nja same radne snage i stoga ujedno tendencija skraćivanja pla­
ćenog dela rada i produžavanja neplaćenog pri istoj veličini rad­
nog dana.
Dok, dakle, u ranijoj pretpostavci cena pojedinačne robe
participira i u višku vrednosti u istom onom odnosu u kome ona
čini alikvotni deo ukupne vrednosti, u istom odnosu u kome
participira u ukupnoj ceni, sada će deo ove cene, koji predstavlja
višak vrednosti, rasti uprkos tome što cena proizvoda pada. Ali
ovo se dešava samo zato što višak vrednosti, zbog povećane
proizvodnosti rada, zauzima veće proporcionalno mesto u ukup­
noj ceni proizvoda. Iz istog razloga — porasta proizvodnosti rada
{obrnuto bi bilo pri opadanju proizvodnosti rada), koji dopušta
da se ista količina rada, iste vrednosti od 120 £ otelovi u većoj
masi proizvoda, zbog čega cena pojedinačne robe pada, smanjuje
vrednost radne snage. Iako zbog toga cena pojedinačne robe pada,
iako pada ukupna količina rada koji je u njoj sadržan, a zbog
toga i njena vrednost, raste proporcionalni sastavni deo ove cene
koji se sastoji od viška vrednosti ili je u manju ukupnu količinu
rada koji je uložen u pojedinačnu robu, npr. u pojedinu tonu,
uložena veća količina neplaćenog rada nego ranije, kad je rad
bio neproizvodniji, masa proizvoda bila manja, a cena pojedinač-
* [U rukopisu s to ji]: Proizvodnost masa roba [ Nem. red.]

110
 ne robe viša. U ukupnoj ceni 120 £ sada je više neplaćenog rada
a stoga i u svakom alikvotnom delu ovih 120 £ [)].
457 || Slične su puzzles [zbrke] koje zbunjuju Prudona radi
toga što on gleda samo na cenu pojedinačne, samostalne robe, a
ne gleda na robu kao na proizvod ukupnog kapitala, te stoga ne
razmatra odnos u kome se ukupan proizvod pojmovno razlikuje
(sich teilt) od njemu odgovarajućih cena.
„II est impossible que Vinteret du capital (ovo je samo po­
sebno imenovani deo viška vrednosti) s’ajoutant dans le com­
merce au salaire de l’ouvrier pour composer le prix de la march-
andise, l ’ouvrier puisse racheter ce qu’il a lui-meme produit.
Vivre en travaillant est un principe qui, sous le regime de
l’interet, implique contradiction”. (105. Gratuite du Credit. Dis­
cussion entre M. Fr. Bastiat et M. Proudhon. Paris 1850.)
[„Nemoguće je, jer se kamata na kapital ( ...) u trgovini
dodaje na radničku najamninu da bi se formirala cena životnih
namirnica, da radnik može da ponovo kupi ono što je proizveo.
Živeti radeći jeste princip koji pod režimom kamata implicira
protivrečnost.”]
To je sasvim tačno: da bismo stvar pojasnili, pretpostavimo
da je radnik, „l’ouvrier”, o kome je reč, cela radnička klasa.
Nedeljna plata koju ona dobija i s kojom ona sada ima da kupi
sredstva za život itd. troši se na neku masu roba, čija cena,
posmatrajući svaku pojedinačno i sve zajedno, sem jednog dela
= najamnini, sadrži jedan deo = visku vrednosti, od čega ka­
mata, koju Prudon pominje, čini samo jedan, i verovatno samo
mali proporcionalni deo. Kako je sada moguće da radnička klasa
sa svojim nedeljnim prihodom, koji je samo = salairu [najamni­
ni] treba da kupi masu roba koja je = salair + višak vredno­
sti? Pošto je nedeljna plata, posmatrana za celu klasu, = samo
nedeljnoj sumi sredstava za život, potpuno je jasno da radnik
s primljenom sumom novca ne može kupiti potrebna sredstva
za život. Jer je suma novca koju je on primio = nedeljnoj plati,
njemu plaćenoj ceni njegovog sedmičnog rada, dok je cena ne-
deljno potrebnih sredstava za život = nedeljnoj ceni rada sadr­
žanog u njima + cena u kojoj se pokazuje neplaćeni višak rada.
Ergo: ,,il est impossible que. . . l’ouvrier puisse racheter ce
qu’il a lui-meme produit. Vivre en travaillant” implicira pod
ovim pretpostavkama stoga „contradiction”. Prudon je sasvim u
pravu ako je reč o prividu. Ali ako on robu, umesto da je po-
smatra kao samostalnu, gleda kao na proizvod kapitala, onda će
naći da se nedeljni proizvod razlaže na jedan deo čija cena = na-

111
 jamnini, = promenljivom kapitalu koji je uložen u toku nedelje, ne
sadrži višak vrednosti itd., i na drugi deo čija je cena = samo višku
vrednosti itd.; mada cena robe uključuje sve one elemente itd., ali
upravo je samo onaj prvi deo taj koga r a d n ik ponovo kupuje (pri
čemu je za ovu svrhu svejedno što on pri toj ponovnoj kupovini
može biti i biva obmanut od Epiciera [bakalina] itd.).
Tako, uopšte uzevši, stvar stoji s Prudonovim prividno
dubokim i nerešivim ekonomskim paradoksima. Oni se sastoje
u tome što on zbrku koju ekonomske pojave proizvode u njegovoj
glavi artikuliše kao zakon te pojave.
(U stvari, njegova je postavka još gora zato što implicira
pretpostavku da je prava cena robe = salairu [najamnini] koja
je u njoj sadržana, = količini plaćenog rada koji je u njoj sa­
držan i višku vrednosti, kamati itd., samo neko povišenje, samo­
voljno, iznad te prave cene robe.)
Ali još je gora kritika koju mu upućuje vulgarna ekonomija.
Npr. gospodin Forcade (ovde1 citirati to mesto) prigovara mu
ne samo da njegova postavka, na jednoj strani, suviše dokazuje,
stoga što radnička klasa ne bi prema njoj uopšte mogla živeti,
nego i da on, na drugoj strani, ne ide dovoljno daleko u artiku-
lisanju paradoksa, radi toga što cena roba koje radnik kupuje
uključuje sem salair + kamate itd. još i sirovine itd. (ukratko,
elemente cene konstantnog kapitala). Sasvim tačno, Forcade. But
what next? [Ali šta zatim?] On pokazuje da je problem, u
stvari, još teži od onoga kako ga Prudon postavlja — a to je za
njega razlog da ga ne rešava čak ni u onom obimu u kome ga je
P[rudon] postavio, nego da se iz toga izvuče jednom praznom
frazom (vidi br.1).
458 j| U stvari, u Prudonovom maniru je dobro to što on,
otvoreno, sa sofističkom samodopadljivošću, artikulirajući zbrku
ekonomskih fenomena, za razliku od vulgarnih ekonomista koji
je pokušavaju prikriti, ali su nesposobni da je shvate, razotkriva
njihovu teorijsku bedu. Tako gospodin W. Thucydides Roscber
[Rošer] označava Prudonovo delo ,,Qu‘est-ce [/đ] Propriete?”
[„Sta je svojina”?] kao „zbrkano i zbunjujuće”. U tome „zbunju-
juće” [„verwirrend”] izraženo je osećanje nemoći vulgarne ekono­
mije prema ovoj zbrci. Ona nije sposobna da reši protivrečnosti
same kapitalističke proizvodnje, čak i u tom zbrkanom, površ­
nom i sofističkom obliku u kome ih shvata Prudon i u kome joj
ga lupa o glavu. Njoj ne preostaje ništa drugo nego da iz svoje
teorijski neprevazidene sofisterije apeluje na „opšti” ljudski ra-
1 Forcade.

112
 zum i da se poziva na to da stvari ipak idu svojim tokom. Lepa
uteha za navodne „teoretičare”.
(N. B. Ceo ovaj pasus o Prudonu dolazi mnogo bolje u
Gl. III, knjiga II ili još kasnije.)
Sada je ujedno rešena teškoća koja je izložena u Gl. I. Ako
se robe, koje čine proizvod kapitala, prodaju po cenama koje su
određene njihovom vrednošću, ako, dakle, čitava klasa kapitalista
prodaje robe po njihovoj vrednosti, onda svaki od njih realizuje
neki višak vrednosti, tj. on prodaje jedan deo vrednosti robe,
koji njega ništa nije koštao, koji on nije platio. Dobit, koju ka­
pitalisti naizmenično prave, ne postiže se dakle uzajamnim zaki-
danjem — ovo se može odnositi samo na to da jedan drugom
oduzme deo viška vrednosti koji mu pripada — niti time da oni
jedan drugom svoje robe prodaju iznad njihove vrednosti, već
time što se one prodaju po njihovoj vrednosti. Ova pretpostavka,
da se robe prodaju po cenama koje odgovaraju njihovim vred-
nostima, jeste osnova istraživanja i u narednoj knjizi.
Prvi rezultat neposrednog kapitalističkog procesa proizvod­
nje, njegov proizvod, jesu robe, u čijoj ceni je nadoknađena
ne samo vrednost predujmljenog kapitala koji je potrošen za
vreme njihove proizvodnje, nego istovremeno višak rada, koji
je utrošen za vreme iste proizvodnje, materijaliziran, opredmećen
kao višak vrednosti. Kao roba, proizvod kapitala mora ući u
proces razmene roba, a time ne samo u stvarnu razmenu materi­
ja, već istovremeno mora proći kroz one promene oblika koje
smo prikazali kao metamorfozu roba. Ako je reč samo o formal­
nim promenama — promeni ovih roba u novac i njihovoj po­
novnoj promeni u robe — taj proces je već izložen u onome
što smo nazvali „prostim prometom” — prometom roba kao
takvih. Ali te robe su sada ujedno nosioci kapitala; one su
oplođeni, viškom vrednosti bremenit kapital sam. I u tom po­
gledu njihov promet, koji je sada ujedno proces reprodukcije
kapitala, uključuje dalja određenja koja su bila strana apstrakt­
nom razmatranju robnog prometa. Stoga promet roba moramo
sada razmatrati kao proces prometa kapitala. To će biti [izloženo]
u narednoj knjizi.*
* [O vd e se z a v rš a v a stv a rn a tem a V I glave (u M arksovom num e-
risanju rukopisa strane 4 4 1 — 495 sa um etkom strane 46 9 a (96) do 469m
(107) i 263 do 26 4 (od čega početak strana 2 6 2 nedostaje); v id i u o v o j
svesci strane 3 — 113 . Što sada sledi su pojedinačne strane, koje su oči­
gledno trebalo da služe prerad i ili u postojećem obliku da budu ugra­
đene. Donosim o ih u postojećem redosledu koji nastaje ako se sledi M a rk -
sovo numenisanje koje pokazuje ve lik e praznine. Nem. red .].

8 Šesta glava Kapitala 113

 [Pojedinačne strane]

j| < privremeno raspolaganje > njegovom radnom snagom.

Čim njegov rad stvarno počne, već je prestao da mu pripada, on
ga, dakle, više ne može prodati.
Naročita priroda ove specifične robe, radne snage, ima za
posledicu da je prodana roba kao upotrebna vrednost stvarno
prešla u ruke kupca* tek zaključenjem ugovora između kupca i
prodavca. Razmenska vrednost ove robe, jednako kao vrednost
svake druge robe, određena je pre no što je ušla u promet, jer
se ona prodaje kao sposobnost, kao snaga i jer je bilo potrebno
određeno radno vreme da bi se ta sposobnost, ta snaga proizvela.
Razmenska vrednost ove robe postoji stoga pre njene prodaje,
ali njena upotrebna vrednost nastaje tek u naknadnom ispolja-
vanju snage. Prodavanje (Verausserung) snage i njeno stvarno
ispoljavanje (Ausserung), tj. njeno postojanje kao upotrebne vred­
nosti, vremenski se stoga ne poklapaju. Stvar je ista kao s ku­
ćom čija mi je upotreba prodata na jedan mesec. Upotrebna
vrednost isporučena mi je ovde tek pošto sam u kući stanovao
mesec dana. Isto mi je tako upotrebna vrednost radne snage
isporučena tek pošto sam je upotrebio, u stvari, pustio da radi
za mene. Ali kod takvih upotrebnih vrednosti, gde se formalno
ospoljenje (Entausserung) robe prodajom i stvarno prepuštanje
njene upotrebne vrednosti ne poklapaju, deluje, kako smo ranije
videli, novac kupca samo kao platežno sredstvo. Radna snaga
prodaje se na jedan dan, jednu sedmicu itd., ali ona se plaća
tek pošto je bila trošena jedan dan, jednu sedmicu. U svim zem­
ljama razvijenog kapital-odnosa radna snaga se plaća tek pošto
je funkcionisala. Stoga radnik svuda predujmljuje kapitalisti upo­
* [U rukopisu stoji:] prodavca [ Nem. red.].
trebu svoje robe, dopušta da je kupac troši, ustupa je na kredit,
pre nego mu se plati njena razmenska vrednost. U vremenima
kriza i čak pri pojedinačnim bankrotima pokazuje se da ovo
stalno kreditiranje kapitalista od radnika, koje proističe iz po­
sebne prirode prodate upotrebne vrednosti, nije puka tlapnja.52
Međutim, činjenica da novac funkcioniše kao kupovno sred­
stvo ili kao platežno sredstvo ništa ne menja u prirodi same rob­
ne razmene. Cena radne snage određuje se pri kupovini ugo­
vorom, premda se ona tek kasnije realizuje. Ovaj oblik plaćanja
isto tako ne može izmeniti činjenicu da se to određenje cene
odnosi na vrednost radne snage, a ne niti na vrednost proizvoda,
niti na vrednost rada, koji kao takav uopšte nije roba.

52 „L ’o u v rie r prete son ind ustrie.” [„ R a d n ik k re d itira svoje p red u-

zeće.” ] (S torch, C ours d ’E conom ie P o litiqu e, Petersburger A usgabe, 18 1 5 ,
t. II, p. 36.) A li, dodaje Sto rc h lu k a v o , on „ne rizik u je ništa" sem de
p red re . . . son s a la ir e . . . l ’o u v rie r ne transm et rien de m a terie l” [d a iz ­
gubi . . . svoju najam ninu . . . ra d n ik ne ulaže ništa m a terija ln o ” ]. (37, 1. c.)
„ A ll labour is paid a fte r it has ceased.” [„ S a v rad je plaćen pošto je
p restao.” ] (10 4 , A n In q u iry into those Principles, respecting the N ature
o f D em and etc. L ondon, 1 8 2 1 .) D ruge praktične konsekvence koje p ro ­
izlaze iz o vog načina plaćanja, što se, uostalom , z asn iva na p riro d i o d ­
nosa, ne spadaju u područje našeg istra ž iv a n ja . Ipak, može da bude
umesan jedan prim er. U Londonu postoje dve v rste pekara, „ fu ll p ric ed ”,
oni koji prodaju hleb po njegovoj p unoj ceni, i „und ersellers", oni koji ga
prodaju ispod te cene. Poslednja klasa čini p rek o 3/4 svih pekara, (p.
X X X I I , Izveštaj v la d in o g kom esara H. S. Trem enherea o G rievances
com plained o f by the Jo urneym en B akers etc, L ondon, 186 2 ). O v i „und er­
sellers” v elikim delom k riv o tv o re hleb d od avanjem stipse, sapuna, k a li-
jevog karb onata [p e p e ljik e ], kreča, derbširskog paspalja itd. (V idi gore
citiranu Blue Book, a takođe izveštaj C om ittee o f 1 8 5 5 on the A d u lte ra ­
tion o f B read i C. H assall’s, A d u lte ra tio n s Detected, 2 -n d edition, L on­
don, 1 8 6 1 ). S ir Joh n G ord on iz ja v io jt pred kom itetom 1 85 5 , da zbog
tih primesa „the poor men w ho liv e d on 2 lbs. o f bread a d a y did not
take in one fou rth o f th a t am ount o f n u tritio n ” [„sirom ah koji je živeo
s 2 lbs. hleba dnevno nije uzeo ni č e tvrtin u toga iznosa h ra n e” ], bez
obzira na „injurious effects on h e a lth ” [„štetne učinke po z d ra v lje ” ].
R azlog pak, zašto „ v rlo v e lik deo radničke klase”, iako im je p reva ra
poznata, kupuje hleb s primesom stipse, paspalja itd., n avod i Trem en-
here (1. c, p. X L X V I I I ) ; za njih je „a m atter o f necessity is to take,
from their baker, o r from the chendler’s shop w h a te v e r bread m ay be
offered to them ” [„ s tv a r nužde da kupuju kod tog pekara ili u p ilja re vo j
radnji bez obzira na to k a k a v im se hleb nudio” ], jer oni dobijaiu naiam -
ninu tek krajem nedelje, „on ly pay fo r the w eek ’s supplv to the fa m ily
at the w eek’s end” [„te k krajem nedelje plaćaju za snahdevanje poro­
dice” ] i, dodaje Trcmenhere, navodeći izjave svedoka. ,.it is notorious
that bread composed o f those m ixtures, is made exDressly fo r sale in this
m anner” [„opšte je poznato da je hleb sačinjen od tih m ešavina izričito
umešen za takvu prod aju ” ].

115
 Razmenska vrednost radne snage, kako se pokazalo, plaća
se ako se plaća cena sredstava za život, koja su po običaju u
nekom datom stanju društva potrebna da bi radnik upotrebio
svoju radnu snagu s potrebnim stepenom te snage, zdravlja,
sposobnosti za život i sebe ovekovečio s ljudima koji ga zame­
tijuju.5’

53 P e tty određuje vred n ost dnevne najam nine kao vrednost „daily
fo o d ” [„d nevne hrane” ] koja je rad niku d o vo ljn a „so as to live, labour,
and generate” [„d a bi živeo, radio, m nožio se” ]. (69, P o litical A natom y
o f Ireland, (16 7 2 ) izd., L ondon, 1 6 9 1 . C itira n o prem a D ureau de la
M alle.)
„The price o f lab ou r is a lw a ys constituted o f the price o f neces­
saries.” [„C en a rad a je uvek određena cenom životnih potrepština”.]
R adnik ne dobija odgovarajuću najam ninu, „w henever the price o f ne­
cessaries is such, th at the labouring m an’s wages w ill not, suitably
to his lo w ran k and station, as a labouring man, support such a fam ily
as is often the lo t o f m any o f them to h a v e ” [„prem da je cena životnih
potrepština ta k v a da rad n ikove najam nine, koje odgovaraju njegovu ni­
skom položaju, neće biti dovoljn e za izd ržavan je takve porodice koja če­
sto ima mnogo č la n o v a ” ], (p. 19, Jacob , V anderlin t, M oney answers a ll
Things, London, 173 4 .)
,,Le simple o u vrie r, qui n’a que ses bras son industrie, n’a rien
qu’a utan t qu’il p a rvie n t & d’autres sa p e in e . . . En tou t genre de tra va il
il d oit a rr iv e r et il a rriv e en e ffe t, que le salaire de l ’ou vrier se borne
k ce qui lui est nćcessaire pou r lui p rocurer sa subsistance.” [„O bičan
rad nik, koji ima samo svoje ruke i svoju veštinu, nema ništa drugo za
prodaju sem svoje m u k e . . . U svim vrstam a posla treba da dođe i stvarno
d o la z i do toga da najam nina rad nika graniči s onim što mu je neophodno
za osiguranje svog o d rž an ja .” ] (T urgot, R eflexions sur la Form ation et
la D istribution des Richesses, (1 7 6 6 ), O euvres, T. I, p. 10, edition Daire,
Paris, 1844.)
„The price o f the necessaries o f life is, the cost o f producing la ­
bou r.” [„C en a životn ih potrepština je, u stv a ri, trošak (cena) p ro iz v o d ­
nog ra d a.” ] (48, N ote, M althus, In q u iry into etc, Rent., London, 18 13 .)
„Iz jednog uporednog pregleda o cenama žita i najam nina iz^ vrem ena
v la d a v in e E dvarda III, dakle od pre 5 0 0 godina, proizlazi da je dnevna
nadnica rad nika u o v o j zem lji čeŠce b ila ispod jednog pecka žita (= 1/4
bušela) nego iznad; da je peck [cca 9 lita ra ] žita činio neku vrstu stožera,
štoviše, nešto preko stožera, oko koga su najamnine, izražene u žjtu,
oscilirale već prem a tra žn ji i ponudi.” (M althus, Principles o f Political
E conom y, 2 -n a edition, London, 1836, p. 234.)
„The natu ral price o f any article, is t h a t . . . bestowed upon its
production . . . Its (lab our’s) natural p r ic e . . . consists in such a q uan tity
o f the necessaries and com forts o f life, as, from the nature o f the climate
and the habits o f the country, are necessary to support the labourer, and
to enable him to rear such a fam ily as m ay preserve, in the m arket, an
undim inished aupp ly o f la b o u r. . . The natu ral price o f la b o u r. . . though
it varies under d iffe re n t climates, and w ith the d iffe re n t stages o f national
im provem ent, m ay, in a n y given tim e and place be regarded as v e ry

116
 Ako se čovek između svih ostalih životinja ističe neograni-
čenošću i elastičnošću svojih potreba, s druge strane nema ži­
votinje koja [kao čovek] može smanjiti svoje potrebe u istom
nezamislivom stepenu i koja se može ograničiti na isti minimum
svojih uslova za život, ukratko, nema takve životinje koja ima
isti talenat za samosustezanje. O takvom fizičkom minimumu
egzistencije nema || govora kad je reč o vrednosti radne sna­
ge. Cena radne snage može, kao kod svake robe, porasti
iznad njene vrednosti ili pasti ispod nje, dakle odstupati u jed­
nom ili u drugom pravcu od cene koja je samo novčani izraz
te vrednosti. Sam nivo životnih potreba, čija ukupna vrednost
čini vrednost radne snage, može rasti ili padati. Analiza ovih
kolebanja, međutim, ne spada ovde, nego u nauku o najamnini.
U nastavku ovog istraživanja pokazaće se da je za analizu kapi­
tala sasvim nevažno da li se pretpostavlja visok ili nizak nivo
radničkih potreba. I u praksi se, uostalom, kao u teoriji, polazi
od vrednosti radne snage kao date veličine. Vlasnik novca
npr., koji svoj novac želi da pretvori u kapital, npr. u pro­
izvodni kapital fabrike pamuka, obaveštava se pre svega o
prosečnoj visini najamnine u mestu gde namerava da podigne
fabriku. On zna da i cena pamuka i najamnina stalno odstupa od
prošeka, ali on istovremeno zna da se ova kolebanja međusobno
poravnavaju. Stoga najamnina ulazi u njegov račun kao data
veličina vrednosti. S druge strane, vrednost radne snage je svesno
i izričito načelo Trades’ Unions, [njihov temelj], čiji se značaj
za englesku radničku klasu jedva može preceniti. Trades' Unions
nemaju nikakvu drugu svrhu nego da spreče pad nivoa najam­
nina ispod njene u različitim poslovnim granama tradicionalno
date veličine, da spreče snižavanje cene radne snage ispod njene
vrednosti. Oni, naravno, znaju da izmena u odnosu tražnje i
ponude* izaziva promenu u tržišnoj ceni. Ali, s jedne strane,
pojava takve promene veoma se razlikuje od jednostrane tvrdnje
n e a rly sta tio n ary .” [„ P riro d n a cena svak og a rtik la jeste o n a . . . k o ja je
utrošena na njegovu proizvod n ju . . . P riro d n a cena rad a . . . sastoji se
od one količine životn ih potrepština i ž ivotn o g kom fora koja je, zbog
klim atskih uslova i običaja određene zem lje, potrebna da bi se rad nik
održao i koja mu omogućuje da odgoji ta k v u porodicu koja je u stanju
da održi, na tržištu, nesmanjenu ponudu rad a . . . P riro d n a cena rad a . . .
m ada se ona razliku je u različitim klim atskim uslovim a i s ra zličitim ste-
penom nacionalnog ra z v o ja , može da se, u bilo koje vrem e i na bilo kom
mestu, sm atra v rlo stalnom (konstantnom ).” ] (/?. T orrens, A n Essay on
the E xtern al C o rn T rade, London, 1 8 1 5 , p. 5 5 — 65 passim.)
* [U rukopisu sto ji:] tražn ja. [ N em . red.]

117
 kupca, u ovom slučaju kapitaliste, da je takva promena postala
stvarnost. S druge strane, postoji „velika razlika između visine
najamnine koja je određena tražnjom i ponudom, tj. između
visine koja je rezultat poštene (fair) operacije razmene roba,
kada kupac i prodavač međusobno trguju na ravnoj nozi, i visine
najamnme koju prodavač, radnik, mora da bez pogovora pri­
hvati ako kapitalista trguje sa svakim čovekom pojedinačno i
diktira sniženje eksploatacijom slučajne bede pojedinačnih rad­
nika (nezavisno od opšteg odnosa tražnje i ponude). Radnici
nastoje da u ugovoru o prodaji svoga rada barem donekle uspo­
stave odnos jednakosti s kapitalistom. To je racionalni (logički
temelj) Trades’ Unions.54 Njihova svrha jeste „da slučajna ne­
posredna potreba nekog radnika njega ne primorava da se zado­
volji s manjom najamninom od one koju su prethodno odredite
tražnja i ponuda u određenoj grani rada”55 i tako smanji vrednost
radne snage u određenoj sferi uopšte ispod njenog uobičajenog
nivoa. Ovu vrednost radne snage „sami radnici smatraju mini­
mumom najamnine, a kapitalisti uniformnom, ravnomernom na­
jamninom za sve radnike u jednom [određenom] poslu”.56 Tra­
des’ Unions stoga nikad ne dozvoljavaju svojim članovima da ra­
de ispod ovog minimuma najamnine.57 Oni su osiguravajuća dru­
54 /. T. Dunning (sekretar londonskog ujedinjenog društva knjigo­
veža), T rades' Unions a n d Strik e s: th eir philosophy ana intention, Lon­
don, 18 6 0 , p. 6, 7.
55 1. c., p. 7.
“ 1- c., p. 17.
57 R azum e se da kapitalisti ovu „uniform rate o f labour” [„jedin­
stvenu stopu ra d a ” ] denunciraju kao z a h v a t u ličnu slobodu radnika, kao
zapreku koja kapitalistu sprečava da sledi težnju svoga srca i da poseban
talenar itd. posebno i nagradi. G ospodin D unne*, čiji u pravo citirani spis
ne samo pogađa s tv a r nego je i razrađ uje sa sretnom ironijom , odgovara
da T rades’U nions d o z v o lja v a ju kapitalisti „to pay fo r superior skill, or
w ork in g a b ility, as much m ore as ne pleases” [„d a plati za veću veštinu
ili radnu sposobnost onoliko kolik o hoće” ], ali ga sprečavaju da 9 9/ 100
mase najam nine, tj. najam nine „common run o f men” [„običnog čo-
v e k a ” ], prosečnog rad nika u svakom poslu, snizi ispod „minimuma na­
jam nine” , tj. uobičajenu vredn ost prosecne radne snage. U redu je to što
Edinburgh R e v ie w e r (18 6 0 , O Com binations o f Trade) denuncira te saveze
rad nika p ro tiv despotizm a kapitala kao ropstvo, kojemu se ovi freeborn
Britons [B ritanci rođeni od slobodnih ro d ite lja ] dob rovoljno pod vrgavaju
u nepojm ljivom zaslepljenju. U ratu želimo da se neprijateljska vojska
ne p o d vrg a v a despotizm u discipline. A li moralno^ indignirani ^R eview er
o tk riv a još nešto gore. T rades’ Unions su Sacrilegium [o sk v rn jiv a č i] jer
povređ uju zakone Free T rade [ slobodne trg ovin e] ! Quelle horreur [k a ­
k a v u ž a s]! G ospodin D unne* odgo vara između ostalog: „It w ould not

118
štva koja su u tu svrhu osnovali sami radnici. Jedan primer
može pojasniti svrhu tih udruživanja (Kombinationen) radnika
radi zaštite vrednosti radne snage. U svim poslovima u Londonu
postoje takozvani „Sweaters” [oni koji cede znoj]. ,,Sweater je
neko ko preuzima [na sebe] da prvom preduzetniku isporuči
određeni kvantitet rada za uobičajenu najamninu, dok, međutim,
taj rad za njega obave drugi po nižoj ceni; ova razlika, koja
čini njegov profit, iznojena je iz radnika koji stvarno obavljaju
posao”58 i nije ništa drugo nego razlika između vrednosti radne
snage koju je platio prvi preduzetnik i cene koja je ispod vred­
nosti radne snage, a koju iznojivač plaća stvarnim radnicima.59
A to je, uzgred rečno, najkarakterističnija** . . .
|| Oblik najamnine po komadu koristi se npr. u engleskom
grnčarstvu da bi se angažovali mladi apprentices [šegrti] (od 13
godina) uz nisku najamninu po komadu, tako da se oni „na
veliku korist svoga majstora” prekidaju od posla uipravo u pe-

be a free exchange o f blow s, if one o f the parties w ere to have one

arm disabled o r tied dow n, w h ile the oth er had the free use o f both . . .
the em ployer wishes to deal w ith his men singly, so th a t he w h en ever
he pleases, m ay give the „sw eaters” price fo r th eir la b o u r; th eir right
arm as bargainers being tied dow n b y their necessities in its sale. Tliis
he calls free trade, but the freedom is a ll on his ow n side. C a ll it trade,
i f you w ill, it is not free exchange.” [„N e može biti slobodne razm ene
udaraca ako jedna od strana im a jednu ruku nesposobnu ili vezanu dok
se druga slobodno služi s obe . . . p oslod avac želi da se ophodi sa svojim
čovekom pojedinačno ta k o da u vek kad god ga je v o lja može da da
„ sviterovsku ” cenu za njegov ra d ; njegova z d ra v a ru ka kao kupca v e ­
zana je njegovim potrepštinam a u p rod aji. To sezove slobodnom trgo­
vinom , ali sloboda je na njegovoj strani. Z o vi to trgovinom , ako želiš,
to nije slobodna razm en a.” ] (47, 1. c.)
* [T reb a da g la si:] D unning [N em . red.]
” 1. c., p. 6.
59 ,,U Londonu je osnovano fila n tro p sk o udruženje koje nam erava
da sklapa kupoprodajne ugovore za vojnu odeću po istim cenama koje
v la d a sad plaća u g ovarivačim a a da uprkos tome izgladnelim švaljam a
p lati dod atak od 3 0 % na njih ove sadašnje najam nine. O v a j re z u lta t se
naime postiže uklanjanjem „m iddlem an” [„p osred n ik a ” ], čiji p ro fiti treba
da koriste ljudskom m aterijalu iz kojega ih je on do sada isccao. U za
sve prednosti koje dru štvo može da da, šv a lja ne može za ra d iti više od
1 sh. za 10 časova neprekidnog rad a na vojničkim košuljam a, naim e,
za dve košulje dnevno, a za pojedine delove odeće ne može za ra d iti više
od 1 sh. 6. d. dnevno, za dvanaestočasovn i rad. P ri sadašnjim ugovornim
odnosim a njih ove se najam nine kreću od 5 d o 8 d. za desetočasovni rad,
uz što one m oraju još da priprem e i konac itd .” (Times, 13. m art 186 0 .)
** [O vd e se p rek ida tekst strane 25. Nem. red."\
 riodu njihovog razvoja. Ovo se zvanično navodi kao jedan od
uzroka degeneracije stanovništva u fabrikama gmčarije.41
Povećanje ukupne najamnine (npr. nedeljne) u onim grana­
ma rada u kojima se tek uvodi task-work [rad plaćen po koma­
du, na akord] — povećanje sage [pada cena] zbog povećane in­
tenzivnosti rada, postaje za same masters [gazde], čim je ono
dostiglo određenu visinu, razlog za sniženje najamnine, jer je
smatraju višom od najamnine koja je radniku dovoljna. Task-
-work je tako direktno denunciran kao sredstvo sniženja na­
jamnine.42
41 „There are, in the em ploy o f the m an ufacturer, m any youths w ho
are taken as apprentices a t the e a rly age o f 13 and 14 as flar-pressers
and h ollow are presseser. For the first tw o years they are paid w eekly
wages o f 2 s. to 3 s. 6 d. p e r w eek. A fte r th at they begin to w ork on
the piece-w ork system , earning journeym ens’ wages. „The practice”, as
Longe says, „ o f em ploying a great num ber o f apprentices and taking
them at the age o f 13 and 14 is v e ry common in a certain class o f
m anufactories, a practice w hich is not o n ly v e ry prejudicial to the
interests o f the trade, but is p ro b a b ly anoth er great cause to which the
bad sonctitutions o f the potters is to be attributed. This system, so
advantageous to the em ployer, w ho requires q u an tity rather than quality
o f goods, tends d ire ctlv to encourage the young potter greatly to o v e r­
w o rk him self during tne 4 o r 5 years during w hich he is em ployed on
the piese w o rk system , but a t lo w w ages”. The consequences o f o verw ork
in tne hot stoves a t th a t e a rly age m ay re a d ily be anticipated.” [„Im a,
u službi ind ustrijalaca, mnogo om ladine koja je prim ljena na šegrtovanje
u ranom dobu od 13 i 14 godina kao preseri grnčarske robe. Za prve
d ve godine oni su plaćeni najam ninom od 2 sh. do 3_ sh. 6 d. nedeljno.
Posle počnu da rade po akord-sistem u, zarađujući najam nine pom oćnika.
„P ra k sa ”, kao što kaže Longe, „zapošljavan ja velikog broja šegrta i nji­
hovog prim anja od 13 i 14 godina veom a je uobičajena u određenim v r ­
stam a fa b rik a , praksa koja niie osobito p rep oručljiva za interese posla,
ali v e ro v a tn o postoji drugi v e lik i razlog kome treba pripisati rđ ave kon­
stitucije gm ćara. O v a j sistem, tako koristan za poslodavca, koii zahteva
pre k v a n tite t nego k v a lite t roba, teži direktno tome da podstiče mladog
grnčara na k rajn je naporan posao za vrem e 4 ili 5 godina u toku kojih
je zaposlen po akord sistemu, ali s niskim najam ninam a”. Posledice pre-
napornog posla u vrućim pećima u tim ranim godinama mogu se lako
a n ticip ira ti.” ] (X III, C h ild re n ? Em ploym ent Commission First R eport,
London, 186 3 .)
42 „Indeed, the main objection in d iffe re n t trades to w orking by
the piece is the com plaint that, w hen the men are found to earn good
w ages a t it, the em ployer wishes to reduce the price o f the w ork , and
th at it is so often made use o f as a means o r reducing w ages.” [„Z aista,
glavni prig o vo r u raznim poslovim a gde se ra d i po kom adu jeste p ri­
tužba da p oslodavac, ako se ustanovi da ljudi na tome poslu zarađu ju
dobre najam nine, želi da snizi cenu rad a, i to se tako često upo trebljava
kao sredstvo sniženja najam nina.” ] (Dunne*, 1. c., p. 22.)
* [T reba da g la si:] D unning [N em . red.}

120
 Mora u suštini biti jasno da način kako se isplaćuje najam­
nina sam po sebi i za sebe ništa ne menja u njenoj prirodi,
iako taj način plaćanja — koji, uostalom, prema katkad tehnič­
koj prirodi rada, dopušta samo jedan ili drugi način — može
više nego drugi pospešiti razvoj kapitalističkog procesa proiz­
vodnje.
Jasno je da su individualne razlike najamnine, koje više va­
riraju s najamninom po komadu nego s najamninom po vremenu,
samo odstupanja od nivoa najamnine. Ali najamnina po komadu,
ako nije paralisana drugim okolnostima, ima tendenciju da snizi
sam ovaj nivo.*
Najamnina kao ukupna cena dnevnog prosečnog rada pro-
tivreči pojmu vrednosti. Svaka cena se mora dati svesti na neku
vrednost, pošto je cena po sebi i za sebe samo novčani izraz
vrednosti i okolnost što su aktuelne cene više ili niže od cene
koja odgovara njihovoj vrednosti, ne može uopšte izmeniti činje­
nicu da su one, mada u pretpostavljenom slučaju kvantitativno
prevelike ili premale — kvantitativno inkongruentni izraz vred­
nosti robe. Ali ovde bi kod cene rada bila reč o kvalitativnoj
inkongruenciji.
Beleška 16. Uz str. 244. „When corn forms a part of the
subsistance of the labourer, an increase in its natural price, ne­
cessarily occasions an increase in the natural price of labour;
or, in other words, when it requires a greater quantity of labour,
or of its produce, must remain with the labourer, as his wages.
But, as a greater quntity of his labour, or (what is the same
thing) of the produce of his labour, becomes necessary to the
subsistance of the labouring manufacturer, and is consumed by
him while at work, a smaller quantity of the productions of
labour will remain with the employer.” (235, 236, R. Torrens,
An Essay on the External Corn Trade, 1815.) [„Kada je pšenica
deo ishrane radnika, povećanje u njenoj prirodnoj ceni neminov­
no prouzrokuje povećanje u prirodnoj ceni rada; ili, drugim re-
čima, kada se zahteva veća količina rada da se nabavi hrana,
veća količina rada ili njegovih proizvoda mora ostati radniku,
kao njegove najamnine. Ali, ako je za hranu proizvođača koji
radi potrebna veća količina njegovog rada, ili (što je isto) proiz­
voda njegovog rada, i on je potroši u toku rada, manja količina
proizvoda rada ostaće poslodavcu.”]
* [Naredni odlomak je u rukopisu jednom precrtan. Nem. red.]

121
260 j| Pošto je vrednost robe = potrebnom radu koji je u njoj
sadržan, onda bi vrednost radnog dana — u kojemu se inače
radi pod adekvatnim uslovima proizvodnje i s prosečnom, uobi­
čajenom društvenom merom intenzivnosti i veštine — bila jed­
naka danu rada koji je u njoj sadržan, što je besmislica i ne daje
uopšte nikakvo određenje. Vrednost rada — tj. cena rada (kva­
litativno) lišena svog novčanog izraza — jeste, dakle, iracionalni
izraz i u stvari je samo preobraženi i izokrenuti oblik za vrednost
radne snage. (Cena, koja se ne da svesti na vrednost, bilo nepo­
sredno ili nizom međučlanova, izražava proizvoljnu puko slučaj­
nu razmenu bilo čega za novac. I tako se stvari (Dinge), koje u
biti nisu robe i stoga su u ovom smislu extra commercium ho-
minum [izvan trgovine], njihovom razmenom za novac pretva­
raju u robe. Otuda veza između podmićivanja i korupcije i nov­
čanog odnosa. Pošto je novac preobraženi oblik robe, na njemu
se ne vidi odakle potiče, šta je u njega preobraženo, savest, ne­
vinost ili krompir.)
Ali, najamnina po komadu, kada treba da služi neposredno
kao izraz nekog odnosa vrednosti, isto je tako iracionalna kao
što je to najamnina po vremenu kao najneposredniji oblik na­
jamnine. Npr. u nekom komadu robe (bez obzira na konstantni
kapital koji je u njemu sadržan) opredmećen je jedan čas ra­
da = 6 d. sage. Radnik dobija 3 d., ili vrednost tog komada
s obzirom na radnika nije odredena vrednošću koja je u njemu
sadržana, merenom radnim vremenom. U stvari, ova najamnina
po komadu stoga ne izražava neposredno odnos vrednosti. Nije
reč o tome da se vrednost tog komada meri radnim vremenom
koje je u njemu sadržano, nego obrnuto, da se potrebno radno
vreme, koje je radnik utrošio, meri komadom. Najamnina koju
on dobija jeste, prema tome, najamnina po vremenu, pri čemu
komad ima samo tu funkciju da meri vreme za koje je on plaćen
i da služi kao jemstvo da je on utrošio samo potrebno radno
vreme, dakle, da je radio s odgovarajućom intenzivnošću i da,
sem toga, njegov rad (kao upotrebna vrednost) poseduje odgo­
varajući kvalitet. Najamnina po komadu, dakle, nije ništa drugo
nego određeni oblik najamnine po vremenu, koji je sa svoje
strane samo preobraženi oblik vrednosti radne snage, odnosno
cene radne snage koja kvantitativno odgovara toj vrednosti ili
od nje odstupa. Kada najamnina po komadu ima tendenciju da
dozvoli velik prostor za slobodno ispoljavanje individualnosti rad­
nika, dakle, da najamninu pojedinih radnika više ili manje po­
digne iznad opšteg nivoa, ona isto tako uzrokuje sniženje na-

122
jamnine drugim radnicima ispod nivoa i pad samog tog nivoa
oštrom i krajnje napetom konkurencijom medu radnicima.
Ukoliko se intenzivnost rada — pri inače istim okolnostima
— meri s masom proizvoda koje radnik isporuči za određeno
vreme, mora se, kada se upoređuju najamnine po vremenu (npr.
najamnina radnog dana date dužine) u različitim zemljama, isto­
vremeno uporediti kakve su te najamnine kada su izražene kao
najamnina po komadu. Tek time se dobija pravi odnos između
potrebnog rada i viška rada ili između najamnine i viška vred­
nosti. Tada će se često ustanoviti da je, iako je fiktivna najam­
nina po vremenu viša u bogatim zemljama, najamnina po ko­
madu viša u siromašnim zemljama, da radnik, dakle, ovde za­
pravo traži veći deo radnog dana za reprodukciju svoje najam­
nine nego tamo, dakle, da je stopa viška vrednosti ovde manja
nego tamo a odnosna najamnina stoga veća. Dakle, realna cena
rada je ovde, u stvari, viša nego tamo. Posmatramo li različite
nacije, između njih postoji, sem u trajanju i produktivnosti, koja
je nezavisna od pojedinih radnika, isto tako velika razlika u in­
tenzivnosti kao i u trajanju radnog dana. Intenzivniji nacio­
nalni radni dan je = manje intenzivnom -T x. Uzmemo li
da je radni dan u zemljama koje proizvode zlato i srebro me­
ra internacionalnog radnog dana, onda će se intenzivniji en­
gleski radni dan od 12 časova npr. izraziti u više zlata nego
manje intenzivni španski; tj. on će biti viši u poređenju sa pro-
sečnim radnim danom koji se realizuje u zlatu i srebru. Viša
nacionalna najamnina, posmatramo li ukupan dan date dužine,
viša je ne samo po upotrebnoj vrednosti nego i po razmenskoj
vrednosti te stoga i u novčanom izrazu (uz datu vrednost zlata
i srebra viši novčani izraz mora uvek izražavati višu vrednost a
manji uvek manju vrednost; posmatrajući novčane najamnine
istovremeno kod različitih nacija, vrednost zlata i srebra uvek
je već data, pošto čak promena u toj vrednosti postoji za raz­
ličite nacije istovremeno, dakle, ako se tiče njihovog uzajamnog
odnosa, nema nikakve promene), ne pretpostavlja, dakle, u stva­
ri, višu cenu rada, kao cenu za određenu količinu rada. Pri
dužem trajanju rada kao i, što je u međunarodnim razmerama
isto, pri većoj intenzivnosti rada, može najamnina u jednoj zem­
lji biti veća nego u drugoj, ali, prvo, ipak može iznositi manji
deo ukupnog dana, dakle biti relativno manja i, drugo, može
predstavljati čak manju cenu rada. Npr. ako radnik dobija dnev­
no 3 sh. za 12 časova, onda je to manje nego kad bi njegova
dnevna najamnina iznosila 21/2 sh. za 11 časova. Jer jedan čas

123
 viška rada uključuje mnogo veće trošenje, dakle, bržu reproduk­
ciju radne snage. Još veća bi bila razlika kad bi njegova dnevna
najamnina iznosila 2 V 2 sh. za 10 časova, a 3 sh. za*
379 || „Although skill and mechanical science may do much,
the preponderance of the vital element is essential in the exten­
sion of manufactures. The system of morcellement, in preventing
a rapid development of the population, has thus tended indi­
rectly to retard the extension of manufactures. It has also had
that effect in a direct manner. It has retained a large population
attached to and occupied upon the soil. The cultivation of the
soil is their primary occupation — that which is followed with
pride and contentment — their employment in spinning, wea­
ving, and the like is but a subsidiary one necessary for their
support. Their savings are hoarded for the purpose of increasing
their inheritance and they are not prone to wander from home
in search of fresh occupation or new habits. (Dakle, upravo ovde
gde je saving = hoarding relatively to a high degree still exists,
and is able to exist under the given circumstances, is the forma­
tion of capital, relatively speaking, and the development of ca­
pitalistic production, prevented, in comparison to England, by
the very same economical conditions that are favourable to the
hoarding etc.). The position of a proprietor, the possession of a
house, of a plot of ground, is the scief object also of the factory
operative, and of almost every poor man who has not already a
property; in fact, all look to the land . .. From this description
of the character and occupations od a very numerous class of
the French people, it will be readily inferred that, unlike that
of England, the manufacturing industry of France is represented
by small establishments, (ovde se ispostavlja da je potrebna eks­
proprijacija zemljišnog poseda, potrebna za razvoj krupne indu­
strije) some moved by steam and water, many dependent for
their moving power upon animal labour and many factories still
entirely employing manual labour only. The characteristic of
French industry is well describered by Baron C. Dupin, as con­
sequent upon the system of the tenure of land. He says:, As
France is the country of divided properties, that of small hol­
dings, so it is the country of the division of industry, and of
* [S tra n e 261 i 2 6 2 nedostaju. Umesto ovog nastavka koji nedo­
staje priložen je list označen kao strana 379, koji se po temi donekle
p rirodn o nadovezuje na prethodni tekst i koji je M arks prepisao: a d b)
R azličita centralizacija sredstava za proizvod n ju kod različitih naroda.
N akon ove natuknice dolazi sledeći tekst. Nem. red.]

124
small workshops* (67, 68. Rep[ort] of Ins[pectors] ol Fac­
to rie s]. 31 Oct. 1855). „Isti Factory Inspector (A Redgrave)
daje (za 1852) pregled francuskih (extile manufactures, of whate­
ver importance, odakle proizlazi da je < pogonska snaga Steam
2,053 (konjska snaga), Water 959 i Other Mechanical Power
2,057 > . (p. 69, 1. c.)\ On uporeduje ovaj return s return of
the number of factories etc., presented to the House of Com­
mons in 1850, i iz toga pokazuje „the following remarkable
difference between the system of textile manufacture of Eng­
land and that of France”. Naime, [daje] sledeći rezultat:
|| „The number of factories in France is 3 times as large
as those in England, while the number of persons employed in
them is only l/s greater; but the very different proportions of
machinery and moving power will be best shown by the following
comparison:

France E ngland

N um ber o f Factories 1 2 ,9 8 6 4 ,3 3 0

N um ber o f persons
E m ployed 7 0 6 ,4 5 0 5 9 6 ,0 8 2 U stv a ri, u Francuskoj
se u b raja u factories
A ve ra g e N um ber o f i ono što u Engleskoj
Persons in each uopšte ne spada u tu
fa c to ry 54 1 37 kategoriju.

A vera g e N um ber o f
spindles to each
person dakle, 6 puta više u
Em ployed 7 43 Engleskoj nego u
Francuskoj.
A ve ra g e N um ber o f
Persons to each loom 2 2 (P ow erloom only)

(P ow er
i
handloom )

a O no što se pokazuje kao prethodna (p rvobitna) akum ulacija je­

ste, u stv a ri, samo osam ostaljenje uslova za p roizvodnju — n jih ovo od­
va ja n je od selfem poying producer [sam ostalnog p ro iz v o đ a č a ] i njegovo
p retvara n je u najam nog rad nika. U tekstu je to pokazano na prim eru
m an ufakture. A li to je npr. takode jasno na prim eru odnosa farm ing
c apitalist [zaku p ca] i seljaka itd. „La grande culture n ’ćxige pas une
plus grande masse de capitau x que la petite ou la m oyenne cu ltu re; elle
 [„Mada veština i mehaničko znanje mogu da učine mnogo,
za širenje fabrika je bitno preovladavanje živog (vital) elementa.
Sistem ugnjetavanja, sprečavajući brz razvoj stanovništva, indi­
rektno je težio da zadrži širenje fabrika. On je imao isti efekat
i na direktan način. On je zadržao veći broj stanovnika vezanih
za zemlju i zaposlenih na njoj. Obrada zemlje je njihovo primar­
no zanimanje — ono kojim se oni bave s ponosom i zadovolj­
stvom — a njihovo zaposlenje na predenju, tkanju i si. je samo
pomoćno, svakom od njih potrebno za vlastito izdržavanje. Nji­
hova Štednja se gomila radi povećanja njihove nezavisnosti i oni
nisu skloni da se odsele od kuće u traženju novog zanimanja ili
novih navika. (Dakle, upravo ovde, gde je štednja = zgrtanje
blaga, postoji još do relativno visokog stepena, a pod datim
okolnostima je i moguće da postoji, sprečeno formiranje kapitala,
govoreći relativno, i razvoj kapitalističke proizvodnje, u pore-
đenju s Engleskom, pri istim ekonomskim uslovima koji su po­
voljni za zgrtanje blaga itd.) Biti vlasnik, posedovati kuću, deo
zemlje, to je glavna stvar i za onoga koji radi u fabrici i za sva­
kog od većine siromaha koji nemaju svojine; u stvari, svi upu­
ćuju pogled ka zemlji. . . Iz ovoga opisa karaktera i zanimanja
velikog broja klasa francuskog naroda lako je zaključiti da, za
razliku od Engleske, prerađivačku industriju Francuske karakte-
rišu sitna preduzeća (ovde se ispostavlja da je potrebna ekspro­
prijacija zemljišnog poseda, potrebna za razvoj krupne industrije),
od kojih neka rade na parni pogon, mnoga su zavisna od pogon­
ske snage stoke, a mnoge fabrike još u celini zapošljavaju samo
ručni rad. Karakteristiku francuske industrije je dobro dao ba­
ron C. Dupin, kao posledicu sistema zakupa zemlje. On kaže:
„Pošto je Francuska zemlja usitnjenih poseda, malih imanja, ona
je stoga i zemlja usitnjene industrije i malih radiona (67, 68,
Izveštaj fabričkih inspektora, 31. oktobar 1855). Isti fabrički
inspektor (A. Redgrejv) daje (za 1852) pregled francuskih fabri­
ka tekstila, bez obzira na njihov značaj, odakle proizlazi da je
en ćxige moins au contraire, ali u ovim različitim sistemima kapitalije
m oraju biti ra zličito distribuirane; dans la grande kulture les capitaux
appliqućs k l ’agriculture doivent se tro u v e r entre les mains d'un petit
nom bre d ’homines qui salarient les bras qu’ils em ploient.” [„V e lik a kul­
tura ne iziskuje veću masu kapitala nego m ala u i srednja, ali u ovim
ra zličitim sistemima k ap italije m oraju biti različito distribuirane; u v e ­
lik o j ku ltu ri k ap itali anagazovani u p oljop rivred i treba da se nađu u
rukam a m alog broj ljud i koji treba da plate ruke onih koje zapošljavaju .” ]
(p. 2 1 8 2-čm e livraison , 1 8 2 5 , M atbieu de Dom basle, A nnales A gricoles
de R o v ille .)

126
 < pogonska snaga pare 2,053 (konjska snaga), vode 959, i dru­
ge mehaničke snage 2,057 > (str. 69, 1. c.)a. On upoređuje
ovaj izveštaj sa izveštajem o broju fabrika itd., koji je podnet
Donjem domu 1850. i iz toga pokazuje „sledeću značajnu raz­
liku u sistemu fabrika tekstila Engleske i Francuske”. Naime,
[daje] sledeći rezultat:
„Broj fabrika u Francuskoj je 3 puta veći nego u Engleskoj,
dok je broj osoba zaposlenih u njima veći samo za Vs; ali veoma
različit udeo mašinerije i pogonske snage najbolje će se videti
iz sledećeg poređenja:

Francuska Engleska

B roj fa b rik a 12 ,9 8 6 4 ,3 3 0

B roj zaposlenih osoba 7 0 6 ,4 5 0 59 6 ,0 82 U s tv a ri, u Francuskoj

se u b ra ja u fa b rik e i
Prosečan b ro j osoba ono što u Engleskoj
u svak o j fab rici 54 137 uopšte ne spada u tu
kategoriju.
Prosečan broj
vre te n a na svaku
zaposlenu osobu 7 43 dakle, 6 p uta više u
Engleskoj nego u
Francuskoj
Prosečan b ro j osoba
na svak i razt>oj 2 2 (samo m ehanički
razboj)
(m ehanički
i ručni
razboj)
----------------------------------- .1
Prema tome, uFrancuskoj jeemployed[zaposleno] vile
osoba nego u Engleskoj,alisamo zbogtogaštosuuengleskim
Return [statističkim podacima za Englesku] isključene sve hand-
loom weaving [tkalje u kućnoj radinosti]; ali i na average estab­
lishment [prosečni broj osoba u preduzeću] dolazi u Engleskoj
54 27
više nego 2 puta toliko koliko u Francuskoj (----------= --------=
136 68
13 1
= ------- = — približno), dakle, veća aglomeracija osoba pod
34 3
komandom istog kapitala. U Francuskoj je 3 puta više fabrika,
ali je u njima zaposleno samo ‘/s više osoba, dakle, zaposleno je
manje osoba u odnosu na broj preduzeća. Nadalje, s obzirom na

127
 mass of machinery coming upon each person [masu mašinerije
koja dolazi na svaku osobu], u Engleskoj je 6 puta više spindles
[vretena] nego u Francuskoj. Kad bi sve osobe bile prediori,
onda bi na Francusku dolazilo 4,945,180 spindles [vretena], u
Engleskoj za */s manje. Tako u Engleskoj 1 power loom [meha­
nički razboj] dolazi na 2 osobe, a u Francuskoj 1 power or 1
hand loom [1 mehanički ili 1 ručni razboj].
Persons 5 9 6 ,0 82
43

178 8 2 4 6
2 384 3 28
2 5 ,6 3 1,5 2 6

In England 25,631,526. Nadalje, the steampower employed

in factories of Great Britain = 108,113 horses; the proportion
of persons employed about 51/2 persons to each horse power of
steam; the proportion of France upon this estimate should give
a steam power = 128,409 horses, whereas the whole of the
steam power of France aws in 1852 only = 75,518 horses,
produced by 6,080 steam-engines, of the average power of less
than 12x/i horses to each; while the number of steam engines
employed in the textile factories of France.appears to have been
in 1852 2053 and the power of those engines to be equal to
20,282 horses, distributed as follows:

Factories P ow er in horses

Em ployed in spinning o n ly 1 ,4 38 16,49 4

Em ployed in w eavin g o n ly 101 1,738
E m ployed in finishing etc. 242 6 12
E m ployed in oth er processes 27 2 1,438

2,053 20,282

(p. 70, 1. c.)

„The absencem in France, of the bones and sinews of ma­
nufactures, coal and iron must ever retard her progress as a ma­
nufacturing country.” (1. c.)
[O sobe 59 6 ,0 82
________ 43
178 8 2 4 6
2 3 8 4 32 8
25,631,526

128
 U Engleskoj 25,631,526. Nadalje, mehanička snaga prime-
niena u fabrikama Velike Britanije = 108,113 konja; proporcija
zaposlenih osoba je oko 51/2 osoba na svaku konjsku snagu; pro­
porcija Francuske prema ovim procenama daje pogonsku snagu
= 128,409 konja, dok je cela mehanička snaga u Francuskoj
bila samo = 75,518 konja, koju je proizvodilo 6,080 parnih
mašina, prosečne snage od manje nego 12,5 konja, po svakoj;
dok je 1852. broj parnih mašina primenjenih u fabrikama tek­
stila u Francuskoj bio 2053, a snaga ovih mašina bila jednaka
20,282 konja, raspodeljena na sledeći način:

Fabrike K o n jsk a snaga

Zaposleni sam o na pred enju 1,4 38 16 ,4 9 4

Z aposleni sam o na tkan ju 101 1,7 38
Z aposleni samo na fin išira n ju itd. 24 2 612
Z aposleni samo u drugim procesim a 272 1,4 38

2,053 2 0 ,2 8 2

(str. 70, .1. c.)

„Nedostatak kostiju i mišića svake industrijske proizvodnje,

uglja i čelika, u Francuskoj, mora stalno usporavati njen razvoj
kao industrijske zemlje” (1. c.).]
Na pojedinačnog radnika u Engleskoj fabrici dolazi mnogo
više mašinerija za rad i pogonske mašinerije (Mechanic Power)
[mehaničke snage], dakle i mnogo više sirovina koje on preradi
za isto vreme, compared to the Frenchmen [u uporedenju s
Francuzom]. The productive power of his labour is, therefore,
much greater, as is the capital that employs him. The number
of establishments much smaller in England than in France. The
number of workingmen employed on the average, in one single
establishment, much greater in England than in France, although
the total number employed in France greater than in England,
although in a small proportion only, compared to the number of
establishments. [Proizvodna snaga njegovog rada je stoga'mnogo
veća nego kapital što ga zapošljava. Broj pteduzeća je manji u
Engleskoj nego u Francuskoj. Broj prosečno zaposlenih radnika
u pojedinačnom preduzeću mnogo je veći u Engleskoj nego u
Francuskoj, mada je ukupan broj zaposlenih' u Francuskoj veći
nego u Engleskoj i mada samo u malom omeru u poredenju
s brojem preduzeća.]

9 Šesta glava Kapitala 129

 Ovde se pokazuje da je, usled istorijskih okolnosti koje su
različito delovale na relativnu veličinu koncentracije sredstava za
proizvodnju, shodno relativno većoj ili manjoj eksproprijaciji
mase neposrednih proizvođača, veoma različit stupanj razvoja
proizvodnih snaga i kapitalističkog načina proizvodnje uopšte.
Ali ovo je upravo u obrnutom odnosu prema „saving” [štednji]
i „hoarding” [zgrtanju blaga] samog neposrednog proizvođača,
čiji je broj u Francuskoj veoma velik u usporedbi s njihovim
brojem u Engleskoj. Stepen razvoja, na kome surplus labour der
producers can be „saved” and „hoarded” and „accumulated” and
brought together in great masses, id est concentrated, can be
used as capital, corresponds exacdy to the degree in which their
surplus labour is hoarded etc. by their employers instead of by
themselves; coresponds, therefore, to the degree in which the
great mass of the real producers is precluded from the capacity
and the conditions of „saving”, „hoarding”, „accumulating”, is
in one word precluded from all power of appropriating its own
surplus labour to any important degree, because of their more
or less complete expropriation from their means of production.
Capitalistic Accumulation and concentration are based upon, and
correspond to, the facility of appropriating other people’s surplus
labour in great masses, and the corresponding inability of these
people themselves to lay any claim to their own surplus labour.
It is, therefore, the most ludicrous delusion fullacy, or impo­
sture, to explain, and account for, this capitalistic Accumulation,
by confounding it with, and, as far as phraseology goes, con­
verting it into, a process quite its opposite, exclusive of it, and
corresponding to a mode of production upon whose ruins capi­
talistic production can alone be reared. It is this one of the
delusions carefully entertained by the Political Economy. The
truth is this, that in tills Bourgeois society, every workman if
he is an exceedingly clever and shrewd fellow, and gifted with
bourgeois instincts, and favoured by ab exceptional fortune, can
possibly be converted himself into an exploiteur du travail
d’autrui. But where there was no travail to be exploite, there
would be no capitalist nor capitalistic production. [Stepen raz­
voja, na kome višak rada proizvođača može da bude „ušteđen”,
i „nagomilan”, i „akumulisan” u velikoj masi, tj. koncentrisan,
može biti korišten kao kapital, odgovara tačno stepenu razvoja
na kome su njihovi poslodavci umesto njih samih uštedeli njihov
višak vrednosti; odgovara stoga stepenu na kome je velika masa
stvarnih proizvođača lišena mogućnosti i uslova za „štednju”,

130
„zgrtanje blaga”, „akumulaciju”, ukratko, lišena svake moguć­
nosti da prisvaja sopstveni višak rada u svakom značajnijem ste-
penu, zbog više ili manje potpune eksproprijacije sredstava za
proizvodnju. Kapitalistička akumulacija i koncentracija zasnivaju
se na mogućnosti, i odgovaraju joj, prisvajanja viska rada drugih
ljudi u velikim masama, i odgovarajućoj nemogućnosti tih ljudi
da postave bilo kakav zahtev za sopstvenim viškom rada. Stoga
je najkomičnija obmana, ili prevara ovu kapitalističku akumula­
ciju objasniti i obrazložiti tako da se ona zameni i, kako se fra­
zeologija razvija, obrne u proces njoj potpuno oprečan, koji je
isključuje i koji odgovara načinu proizvodnje na ruševinama koje­
ga se kapitalistička proizvodnja jedino može uspostaviti. Ovo
je jedna od obmana koje brižljivo neguje politička ekonomija.
Istina je to da u tome buržoaskom društvu svaki radnik, ako
je izričito pametan i okretan čovek, i otrovan buržoaskim instink­
tima, čovek kome je sreća izuzetno naklonjena, može biti preo-
bražen u eksploatatora rada drugih. Ali onde gde nema rada za
eksploataciju, onde nema kapitaliste ni kapitalističke proiz­
vodnje.]
j| 75* Rikardo, u stvari, teši radnike time da zbog povećava­
nja proizvodne snage rada raste ukupan kapital za promenljivi
sastavni deo, a takođe i onaj deo viška vrednosti koji je potrošen
kao Revenue [dohodak], i stoga increased demand for menial
srvants [povećana tražnja za slugama]. (Ricardo, Principles, p.
473.)
76 „Property . . . is essential to preserve the common unskil­
led labourer from falling into the condition of a piece of mach­
inery, bought at the minimum market price at which it can be
produced, that is at which labourers can be got to exist and
propagate their species, to which he is invariably reduced sooner
or later, when the interests of capital and labour are quite
distinct, and are left to adjust themselves under the sole opera­
tion of the law of supply an demand.” (Samuel Laing, National
Distress, London, 1844, p. 46.) [„Svojina . . . je bitna da sačuva
neobučenog radnika da ne padne na nivo komada mašinerije, kup­
ljenog po minimalnoj tržišnoj ceni po kojoj može da bude pro­
izveden, tj. po kojoj radnici mogu da životare i nastave svoju
vrstu, na što je on ranije ili kasnije neminovno sveden kad su
* [O v a j broj, kao i sledeći brojevi, nisu b ro je vi strana nego redni
b ro je vi fusnota, koje čine naredni tekst. Strane na kojim a se te fusnote
nalaze nisu paginirane. Nem. red.]

131
 interesi kapitala i rada sasvim različiti i prepušteni sami sebi da
budu regulisani jedino dejstvom zakona ponude i tražnje.”
J! 77 Irska. Emigracija. Ako stvarni priraštaj ili opadanje
radničkog stanovništva u desetogodišnjem ciklusu industrije može
da izvrši bilo kakav primetan uticaj na tržište rada, to bi moglo
biti samo u Engleskoj, i mi je uzimamo kao uzorak zato što je
ovde kapitalistički način proizvodnje razvijen, a nije, kao na
kontinentu Evrope, najvećim delom još na du njoj neodgovara­
juće seljačke privrede, koja se razvija samo posredstvom uticaja
što ga potrebe oplodnje kapitala vrše na širenje ili kontrakciju
emigracije. Potrebno je primetiti, najpre, da je emigracija ka­
pitala, tj. deo godišnjeg dohotka koji se ulaže u inostranstvu,
naročito u kolonijama i Sjedinjenim Američkim Državama, mno­
go veći u odnosu na godišnje akumulacione fondove od broja
iseljenika u odnosu na godišnji priraštaj stanovništva. Uz to,
jedan deo odlazi, u stvari, samo za kapitalom. Nadalje, emigra­
cija iz Engleske, ako se posmatra njen sastavni deo, agrikole
[zemljoradnike], ne sastoji se najvećim delom od radnika, nego
od sinova zakupaca itd. Ona dosad biva više nego nadoknađena
imigracijom iz Irske. Periodi stagnacije i krize, kada je pritisak
na iseljavanje najveći, jednaki su onima u kojima se više do­
punskog kapitala šalje u inostranstvo, a periodi u kojima emi­
gracija opada jednaki onima u kojima opada emigracija suviška
kapitala. Na apsolutni odnos između kapitala upotrebljenog u
zemlji i radne snage, dakle, malo utiču kolebanja emigracije. Kad
bi emigracija u Engleskoj poprimila ozbiljne dimenzije u odnosu
na godišnji priraštaj stanovništva, u pitanje bi došao njen polo­
žaj na svetskom tržištu. Irska emigracija od 1848. opovrgla je
maltusijance u svim njihovim očekivanjima i predviđanjima. Pr­
vo, oni su držali da nije moguće iseljavanje koje prekoračuje
masu priraštaja stanovništva. Irci su rešili problem uprkos svom
siromaštvu. Iseljeni deo [stanovništva] velikim delom šalje go­
dišnje sredstva za iseljavanje onih koji su ostali u zemlji. Drugo,
ista gospoda su predvidela da će famine [glad], koja je pomo-
rila milion ljudi, i exodus koji je posle toga sledio, imati u
Irskoj upravo onako dejstvo kakvo je imala Black Death [kuga]
u Engleskoj sredinom 14. veka. Desilo se upravo suprotno. Proiz­
vodnja je opadala brže nego stanovništvo, isto tako su opadala
sredstva za zapošljavanje radnika u poljoprivredi, iako njihova
nadnica danas, imamo li u vidu da je cena sredstava za život
različita, nije viša nego 1847. godine. Ali se stanovništvo za 15

132
godina smanjilo od 8 miliona na otprilike 4,5. Svakako, proizvod­
nja stoke je donekle porasla i lord Dufferin [Dafein], koji Irsku
želi da pretvori u pašnjak za ovce, ima potpuno pravo kad kaže
da je taj broj još suviše velik. U međuvremenu, Irci ne nose u
Ameriku samo sopstvene kosti, nego i sebe same, i „Exoriare
aliquis ultor” [„Neka (iz kostiju mojih jedanput) neki se osvet­
nik rodi” — Vergilije, Eneida, IV, 625] stravično će se [obi­
stiniti] s one strane Transantlantika.
Posmatramo li dve poslednje godine, 1864. i 1865, nalazimo
za glavne crops [useve]:

1 8 6 4 qrs. 1865 qrs. Sm anjenje

W h eat [p šenica] 8 7 5 ,7 82 8 2 6 ,7 83 4 8 ,9 9 9
O ats [z o b ] 7 ,8 2 6 ,3 3 2 7 ,6 5 9 ,7 2 7 166 ,6 0 5
B a rle y [ječam ] 7 6 1,9 0 9 7 3 2 ,0 17 2 9 ,8 9 2
Bere [ječam ] 1 5 ,1 6 0 1 3 ,9 8 9 1 ,17 1
Potatoes [k ro m p ir] 4 ,3 12 ,3 8 8 3 ,8 6 5 ,9 9 0 4 4 6 ,3 98
Turnips [re p a ] 3 ,4 6 7 ,6 5 9 3 ,3 0 1,6 8 3 1 6 5 ,9 7 6
F lax [la n ] 6 4 ,5 0 6 3 9 ,5 6 1 2 4 ,9 4 5

(Das official [zvanično]: Agricult. Statistics Ireland, Dub­

lin, 1886, p. 4.)
Ovo ne sprečava da se pojedinci pri bržem iskorištavanju
zemljišta obogate. Tako je npr. broj osoba koje su ubrale od
900 do 1000 £ godišnjeg dohotka iznosio 1864 : 59, a 1865 : 66,
a onih koje su ubrale 1000— 2000 £, 1 8 6 4 :3 1 5 , 1866 : 342;
Uzmimo 1864:

186 4 . 1865.

Incomes [d ohoci] izm eđu 3000— 4000 46 50

4000— 5000 19 28
5 0 0 0 — 100 0 0 30 44
1 0 0 0 0 __5 0 0 0 0 23 25

a tri osobe, od kojih svaka 87, 706; tri, od kojih svaka 91, 509
(Income and Properity Tax Return, 7. August 1866). Lord Duf­
ferin, koji pripada ovim „prekobrojnim”, zaključuje s pravom
da Irska još uvek ima previše stanovnika.

133
 [*] »Tek pod Fridrihom II bilo je podanicima (seljacima)
za većinu provincija kraljevine Pruske obezbeđeno nasleđivanje
i pravo vlasništva. I ova odredba je doprinela tome da se pre­
krati muka seoskog stanovništva, koja je pretila da zemlja opusti.
Jer upravo u prošlom (18) veku, kada su vlasnici poseda bili
spremni da povećaju prihod sa svoga gazdinstva, našli su da je
unosno da isteraju pojedine svoje podanike, a da seljačke oranice
pripoje gospodarskim posedima. Isterani ljudi pali su kao ljudi
bez doma u bedu; ali su ostalim podanicima .postali tereti pot­
puno nesnošljivi, jer su vlasnici poseda sad od njih zahtevali da
obrađuju još i ranije seljačke oranice, čiji vlasnici su, inače, svo­
jim radom olakšali obradu gospodarskih poseda. Ovo „oduzi­
manje zemlje od seljaka” („Bauernlegen”) bilo je naročito teško
u istočnoj Nemačkoj. Kada je Fridrih II osvojio Sleziju, bilo je
tamo mnogo seljačkih poseda bez gazda; kuće su bile u ruševi­
nama, oranice su bile u rukama vlastele. Sva oduzeta naselja
morala su biti ponovo izgrađena, zaposednuta od gazda, snab-
devena stokom i oruđima i kao nasledni i vlasnički posed razdata
seljacima. Na ostrvu Riigen ista zloupotreba je još u vreme Mo-
rica Arnta [Moritz Arndt] prouzrokovala bune seoskog stanov­
ništva, odaslani su bili vojnici, a pobunjenici bačeni u tamnice;
zato su seljaci tražili osvetu, dočekivali pojedine plemiće u zasedi
i ubijali ih. Isto je tako u Kursachsenu [Saksonija] takva zlo­
upotreba bila uzrok bune” (G. Freitag).
Ovde se tačno pokazalo što su to uistinu feudalna otmena
osećanja!**
[***] || Mada se obrazovanje kapitala i kapitalistički način
proizvodnje osnivaju na ukidanju ne samo feudalnog načina proiz­
vodnje nego i na eksproprijaciji seljaka, zanatlija, uopšte, na uki­
danju načina proizvodnje koji se zasniva na privatnoj svojini
neposrednih proizvođača nad uslovima proizvodnje; mada se ka­
pitalistički način proizvodnje, kada je jednom uveden, razvija u
istoj meri u kojoj se ukidaju spomenuta privatna svojina i način
proizvodnje koji se na njoj zasniva, dakle, spomenuti neposredni
proizvođači bivaju ekspropriisani pod imenom koncentracije ka­
pitala (centralizacija); mada spomenuti proces eksproprijacije,
kako se kasnije sistematski ponavlja u clearing of estates [čišće­
nje veleposeda], uvodi kapitalistički način proizvodnje delimično
* [O v a i sledeća strana takođe nisu paginirane. Nem. red.]
** [T ekst ov e strane je jednom ve rtik a ln o precrtan. Nem. red.]
*** [N i o v a strana nije num erisana. Nem. red.}

134
kao nasilni akt — ipak, ne samo teorija kapitalističkog načina
proizvodnje (politička ekonomija, filozofija prava itd.) nego i sam
kapitalista voli u svojim predstavama vlastitu svojinu i svoj na­
čin prisvajanja, što se zasniva na sve većem neprekidnom prisva­
janju i na temeljitoj eksproprijaciji neposrednih proizvođača, me-
šati sa spomenutim načinom proizvodnje, koji, obrnuto, pretpo­
stavlja privatnu svojinu neposrednih proizvođača nad uslovima
proizvodnje — što je pretpostavka po kojoj bi kapitalistički na­
čin proizvodnje bio nemoguć u poljoprivredi i manufakturi itd.
— i stoga svaki napad na ovaj oblik prisvajanja prikazuje kao
napad na onu radom stečenu svojinu, i čak na svaku svojinu.
Pri tome se, naravno, uvek pojavljuje velika teškoća da se ekspro­
prijacija svojine radnih masa prikaže kao uslov postojanja svoji­
ne koja se zasniva na radu. (Uostalom, privatno vlasništvo u spo­
menutom obliku uključuje uvek barem ropstvo članova porodice,
koje naprosto iskorišćava i eksploatiše glava porodice). Opšta
pravna predstava od Loka do Rikarda jeste stoga predstava
malograđanske svojine, dok proizvodni odnosi kako su ih oni
opisali pripadaju kapitalističkom načinu proizvodnje. Ono što
to omogućuje jeste odnos kupca i prodavca, koji ostaju formalno
isti u obojim oblicima. Kod svih tih pisaca nalazimo ovu dvo­
strukost:
1) ekonomski protiv privatne svojine koja se zasniva na
radu, pokazuju prednosti eksproprijacije mase i kapitalističkog
načina proizvodnje;
2 ) ideološki i pravno ta se ideologija privatne svojine koja
se zasniva na radu bez premišljanja prenosi na svojinu koja se
zasniva na eksproprijaciji neposrednih proizvođača.
j| 79 Tako npr. reč o svaljivanju sadašnjih tereta na buduće
generacije, i to sa državnim dugovima. A može B-u, koji mu
stvarno ili prividno pozajmljuje robe, dati obveznicu na proiz­
vode budućnosti, kao što čak ima pesnika i muzičara budućnosti.
Ali A i B zajedno nikada ne potroše ni atom proizvoda buduć­
nosti. Svako vreme plaća sopstvene troškove ratovanja. Nasuprot
tome, radnik može u ovoj godini potrošiti rad za sledeće tri
godine.
„In pretending to stave off the expenses of the present
hour to a future day, in pretending that you can burthen poste­
rity to supply the wants of the existing generation” [,,U težnji
da se troškovi današnjice prebace na budućnost, u težnji da mo-

135
 žete da natovarite potomstvu da zadovolji potrebe sadašnje ge­
neracije”], brani se apsurdan stav „that you can consume what
does not yet exist, that you can feed on provisions before their
seeds have been sown in the earth . . . All the wisdom of our
statesmen will have ended in a great transfer of property from
one class of persons to another, in creating an enormous fund
for the rewards of jobs and peculation” [„da možete potrošiti
ono što još ne postoji, da se možete hraniti namirnicama pre
nego što je njihovo seme posejano. . . Čitava mudrost naših
državnika završiće se u velikom prenosu svojine jedne klase ljudi
na drugu, stvarajući ogroman fond za nagrađivanje špekulacija
i pronevera”] (8, 9, Percy Ravenstone, M. A. Thoughts on the
Funding System and its Effects, London, 1824).
73 j| Die Colliers [Rudari]
Kakve su posledice ove zavisnosti colliersa [rudara, kopača
ugljena] od eksploatatora što se tiče stanova, pokazuje se pri
svakom štrajku. Npr., novembar 1863. godine, štrajk u Durhamu
[Daremu]. Ljudi su sa ženama i decom isterani napolje po naj­
žešćoj zimi, a nameštaj itd. izbačen pred vrata. Trebalo je, dakle,
pre svega naći krov nad glavom za tih hladnih noći; jedan deo
provalio je u svoje evacuated dwellings [ispražnjene stanove]
i occupied [zauzeo ih] u toku noći. Eksploatatori rudnika dali
su nakon toga idućeg dana zakovati i polugama osigurati vrata i
prozore, da bi izbačenima uskratili taj luksuz da po ledenoj noći
spavaju na golom podu praznih cottages [kućica]. Ljudi su onda
pribegli tome da podignu drvene cabins [kolibe], wigwams
Tkolibe] od treseta, ali su ih vlasnici zemlje opet srušili. Masa
dece je umrla i propala za vreme ovog pohoda rada protiv ka-
oitala. (Reynolds Newspaper, November, 29. 1863).

136
 Sadržaj

S tra n a

PREDGOVOR V

Šesta gla va
4 4 1 — 45 9 R E Z U L T A T I N E P O SR E D N O G P R O C E S A P R O IZ ­
V O D N JE ................................................................................. 3

4 5 9 - 4 9 2 K A P IT A L I S T IČ K A P R O I Z V O D N JA K A O P R O IZ ­
V O D N J A V IŠ K A V R E D N O S T I ........................................ 5
F o rm alna supsum pcija ra d a pod k a p ita l . . . 46
472 R ealn a supsum pcija rad a pod k a p ita l ili speci­
fično k a p italistički način p ro iz v o d n je . . . 49
4 73 D opuna o fo rm a ln o j supsumpciji ra d a pod k a ­
p ital 51
R ealne supsumpcije ra d a pod ka p ita l . . . 60
P ro iz v o d n i i n ep roizvod n i r a d ..........................................64
487 B ruto i neto p ro iz v o d . . 73
489 M istifikacija k a p ita la itd ........................................... 76

4 9 2 — [ 4 4 1 ] K A P IT A L I S T IČ K A P R O IZ V O D N JA J E P R O IZ V O D -
NTA I R E P R O D U K C IJA SP E C IF IČ N O K A P I T A ­
L IS T IČ K O G P R O IZ V O D N O G O D N O S A . . . 83
495 R e z u lta t neposrednog procesa p roizvod n je . . 88

1 4 4 1 — 4 5 8 ] ROBE K A O P R O IZ V O D K A P IT A L A . . 90
P O JE D IN A Č N E S T R A N E ................................. H4
N IP „ K om u n ist”
Izd avački c entar „ K om u n ist”

K a rl M arks
R ezultati neposrednog
Drocesa p roizvod n je

P rv o izd a n je

K o re k to r
Jelena M ilu tin o vić

T ehnički u red nik

Jo vica Bojić

štam pa
Štam parsko preduzeće „B udućnost”
N ovi Sad, Sum adijska 12

T ira z : 3 0 0 0

Ušlo u štam pu 1. 2. 197 7 .

JziŠlo iz štam pe 2 5. 8. 197 7 .

 i savremenost

Dosad objavljeno:
Karl Korsch, Marksizam i filozofija
Andre Gorz, Radnička straiegija i neoka-
pitalizam
Serge M allet, Nova radnička klasa
Roger G araudy, Velika prekretnica soci­
jalizma
Lelio Basso, Izgledi evropske ljevice
Henri Lefebvre, S onu stranu struktura­
lizma
Radovan Richta i saradnici, Civilizacija
na raskršću
Najdan Pašić, Političko orgamzovanje sa­
moupravnog društva
Ivan Kuvačić, Marksizam i funkcionali-
zam
Zoran V idaković, Korak nazad, dva kora­
ka napred
Edvard Kardelj, Razvoj slovenačkog na­
cionalnog pitanja
Dušan Bilandžić, Ideja i praksa društve­
nog razvoja Jugoslavije 19 4 5 — 1973.
A lfred Schmidt — Gian-Enrico Rosconi
Frankfurtska škola
A rghiri Emmanuel, Nejednaka razmena,
I—II
Frank Deppe, Kritika saodlučivanja
Daniel Chauvey, Samoupravljanje
Roman Rosdolsky, Prilog povijesti nasta­
janja Marxova ,,Kapitala”, I— II
E. V. Iljenkov, Dijalektika apstraktnog
i konkretnog u Marksovom ,,Kapitalu”
Boris M ajer, Strukturalizam
Aldo Zanardo, Filozofija i socijalizam
Ernesto Ragionieri, Marksizam i interna-
cionala.
M iladin Korać, Socijalistički samoupravni
način proizvodnje
U štampi:
Antonio Labriola, Ogledi o historijskom
materijalizmu
Ernst Bloch, Prirodno pravo i ljudsko
dostojanstvo
Paul M at tick, Kritički eseji