VODA ZIVOTA

Ziveo jednom davno kralj sa tri sina. Jednog dana on nenadano oboli od teske bolesti... Lekari
iz svih okolnih zemalja su dolazili ali nijedan nije nasao nacin da ga izleci. Nakon nekog
vremena kada je kralj izgubio svu nadu da ce ozdraviti pozva svoja tri sina i rece im:

Kralj: Sinovi moji, kao sto vidite ovo ne ide na dobro. Ja ne znam koliko cu jos ziveti ali hocu
da mi obecate da cete biti slozni i da cete dobro vladati nasim kraljevstvom kada ja umrem.

Sinovi saslusase oca, dadose mu rec da ce ispuniti njegovu zelju ako umre pa tuzni izadjose u
dvorski vrt. Dok su sedeli u njemu nenadano im pridje mali sedi patuljak i upita ih:

Patuljak: Zasto ste tako tuzni momci?

Najstariji Sin: Otac nam je tesko bolestan a nijedan lekar mu nije uspeo pomoci. Izgleda da ce
ubrzo umreti ako ne nadjemo leka...
Patuljak: Vasem ocu ne moze pomoci obican lek, ja znam sta ga moze spasiti.
Sinovi: Sta, sta mu moze pomoci?
Patuljak: To je voda zivota... Jedan od vas mu je mora doneti, put vam ja ne mogu reci,
morate ga sami pronaci.

Pre nego sto sinovi stigose da bilo sta kazu patuljak nestade... Sinovi odmah odose kod oca i
ispricase mu sta se desilo. Najstariji sin je odmah rekao da ce on ici po vodu zivota, pa se brzo
opremi za put, pozdravi sa ocem i bracom i ode.

Dugo je jahao putevima, kroz sume i preko dolina dok najzad ne dodje na neku raskrsnicu.
Pored putokaza je stajao sed starac koji ga upita kuda ide a on mu odbrusi da to ne treba njega
da zanima jer mu ne moze nikako pomoci. Onda produzi dalje niz put ali kako je isao tako je
put postajao sve uzi i mracniji dok se na kraju mladic ne izgubi.

Proslo je dugo vremena a najstariji sin se nije vracao, ocu je postalo jos losije pa ne mogavsi
da ceka srednji sin podje na put da nadje vodu zivota. I on je dugo jahao dok na kraju nije
naisao do istog onog raskrsca... Tu i njega upita sedi starac kuda ide a on kao i njegov stariji
brat odbrusi starcu i produzi dalje sve dok se i on ne izgubi.

Kralju je bilo jos losije a njegove brace i leka nije bilo. Najmladji sin odluci da podje i on
traziti vodu zivota ali i svoja dva brata pa se pozdravi sa ocem i majkom i ode. I on je dugo
jahao dok ne dodje do raskrsca gde ga upita starac:

Starac: Kuda ides mladicu?

Mladic: Idem da nadjem vodu zivota kako bih izlecio svog bolesnog oca.
Starac: Kad si tako ljubazan, sigurno ces je pronaci, jasi ovim putem. Na kraju puta je veliki
dvorac koji je zacaran zajedno sa svima koji zive u njemu. Dvorac cuvaju dva opasna lava...
Kad dodjes do njih baci im po parce mesa i oni ce se smiriti. U dvorcu je zacarana princeza,
ona ce ti objasniti sta dalje da cinis. Ali pazi, dvorac je zacaran, ne smes ostati u njemu duze
od dvanaest casova, ako ostanes duze i ti ces potpasti pod zlu kletu koja je na dvorac bacena.
Evo uzmi i ovaj gvozdeni stapic kojim ces otoriti zacarana vrata dvorca i evo ti meso za
lavove.

To rece i nestade... Princ je jahao i ubrzo dosao do zacaranog dvorca. Vrata su bila zatvorena
pa on upotrebi stapic kako mu je starac rekao. cime su se otorila vrata dva ogromna lava
potrcase ka princu... On im baci ona dva komada mesa i lavovi pocese zadovoljno da jedu, ne
obracajuci paznju na mladica koji se provuce pored njih i udje u dvorac. U prvoj sobi u koju
je usao je za stolom sedeo covek koji je samo cutao. U drugoj sobi je nasao princezu, on joj
pridje i dodirnu je po ramenu. Ona se okrenu i rece mu:

Princeza: Zakasnio si, nisi dosao na vreme... Dodji opet za godinu dana.
Princ: Ali za godinu dana ce moj otac umreti, treba mi voda zivota da ga spasim odmah.
Princeza: Voda zivota je iza trece sobe, niz dugacki hodnik.

Onda mu je jose nesto sapnula i rekla mu da to dobro upamti... Onda mu rece da ide u trecu
sobu. Mladic joj se zahvali pa udje i u trecu sobu, a u njoj je nasao veliki krevet. Kako je bio
premoren od dugog puta on leze da se malo odmori i zaspa. Posle nekoliko sati on se probudi
i skoci sa kreveta uplasen da nije proslo 12 sati vec... Brzo otrca niz hodnik do izvora vode
zivota, napuni flasicu pa brzo krenu ka izlazu iz dvorca. Skoci na konja i stize da izadje tacno
u minut pre 12 sati. Ispred dvorca je sedeo sedi starac koji mu rece:

Starac: Bravo, uspeo si da nadjes vodu zivota. Sada pozuri kuci jer ti je ocu jos losije ali pre
toga ces naici na jos prepreka. Posto si bio ljubazan ja cu ti opet pomoci... Na putu do kuce
ces proci kroz tri kraljevstva. U prvom ce biti buna, u drugom velika glad a u trecem se vodi
rat. Vec sam ti dao stapic, njime ces smiriti bunu... Evo ti magicni hleb kojim ces nahraniti
gladne, od svake mrvice ovog hleba ce narasti novi veliki hleb pa ga razdeli siromasnima. Evo
ti i ovaj carobni mac, njega upotrebi da okoncas rat. Starac opet nestade a mladic krenu od
kraljevstva do kraljevstva da uradi sve kako mu je starac rekao.

Kad je izasao iz trece kraljevstva naidje na veliko jezero i tu nadje svoja dva brata. Silno se
obradovase, najmladji sin im isprica sve sta mu se desilo a onda potrazise camac da predju
preko jezera. Na camcu je najmladji sin opet zaspao jer je bio umoran. Dok je on spavao
najstariji sin je presuo vodu zivota u svju flasicu a onu koju je najmladji sin nosio je napunio
obicnom vodom iz jezera. Kada su stigli do druge obale braca probudise najmladjeg pa se
zaputise zajedno ka dvorcu.

Ubrzo su stigli do dvorca i odmah su otisli do ocevih odaja. Otac je lezao tesko bolestan,
majka je sedela pored kreveta i plakala... Tada udjose tri sina i odah najmladji dade kralju da
popije iz njegove flasice. Kako je to sada bila obicna voda iz jezera nista se nij dogodilo, cak
je kralju bilo jos losije jer voda iz jezera nije bila cista. Onda najstariji sin donese svoju
flasicu i dade ocu da pije iz nje. Kralj odmah ozdravi a najstariji sin optuzi najmladjeg da je
hteo da ubije oca. Otac ljut naredi da lovac mladica odvede u sumu i ubije. Kad dodjeose u
sumu lovac znajuci da je najmladji sin dobre duse i da nikad ne bi nikome nista lose ucinio
rece:

Lovac: Slusaj me, bezi u sumu a ja cu reci ocu da sam te ubio i sahtranio ovde u sumi.

Tuzni mladic mu se zahvali i poce da trci duboko u sumu. Dugo je trcao dok najzad ne naidje
na istu onu raskrsnicu na kojoj je sedeo starac... Starac ga upita sta se desilo a madic mu sve
isprica. Onda ga upita starac:

Starac: Da li se secas sta ti je sapnula princeza onog dana u sobi?

Madic: Secam se naravno...
Starac: A da li si pricao svojoj bratci o tome?
Madic: Nisam im za to rekao, pricao sam im sve ostalo sta mi se desilo na putu.
Starac: Dobro je, pozuri sada u dvorac kod princeze. Moras stici tamo pre tvoja dva brata, oni
su vec krenuli...

Mladic se ponovo zahvali starcu i podje brzo ka zacaranom dvorcu. Njegov najstariji brat je
vec tada bio blizu dvorca... On je naisao na zlatni put koji se odvajao od glavnog puta ali nije
krenuo njime jer mu najmladji brat nije to pomenuo u prici pa je mislio da je to podvala.
Ubrzo dodje do zacaranog dvorca ali bez stapica koji je imao najmladji brat nije mogao da
otvori kapije... On je vikao i dozivao ali mu nikonije odgovorio pa nista drugo nije mogao
nego da se vrati kuci. Malo nakon njega se isto sve desilo i srednjem bratu. I on se isto kao i
stariji vratio kuci posto nije mogao uci u dvorac.

Najzad je dojahao i najmladji brat do zlatnog puta i posto je znao da mu je princeza rekla da je
to put do njegove srece on krenu njima i ubrzo stize pred prelep dvorac, isto kao onaj zacarani
ali lep, cist i sjajan. Kapije su bile sirom otvorene, umesto dva lava ga doceka princeza sa
kraljem i kraljicom. Vec suttadan je bilo vencanje njih dvoje a najmladji sin je postao princ.

Nakon nekog vremena princeza predlozi svom novom muzu da odu zajedno do njegove kuce,
da obidje oca i majku. On pristade pa natovarise kola vrednim poklonima i podjose na put.
Kada su stigli u dvorac njeogvi otac i majka su bili presrecni sto je ziv a jos vise sto se ozenio
prelepom princezom i postao princ. Njegova starija braca su proterana sa dvora kada je kralj
saznao istinu a najmladji sin je ostao da se veseli sa svojim roditeljima.