Gramatika Srpskog Jezika Za Peti Razred Osnovne Škole PDF

GRAMATIKA 5
SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE

U ovoj gramatici druì}e{ se s Anom i Zoranom.
Dobro do{ao u peti razred!
1.
U~imo: Tvoj zadatak }e biti da:
– pisawe pisama – ispri~a{ i napi{e{ omiqeni vic

– pravilan izgovor – napi{e{ pismo
– dràwe govora – re{i{ gramati~ku ukr{tenicu
– upravni i neupravni govor – pripremi{ i odrì{ govor
– pisawe dijaloga
Ovde zapi{i vic koji rado pri~a{ u dru{tvu.
Tvoj vic
Anin vic
Dva balona idu pustiwom.
– Pazi kaktusssss! – re~e prvi.
– Sad mi to kaè{{{{{!
– re~e drugi.
3
[ta je gramatika
Narodi sveta govore i pi{u na mnogo razli~itih jezika. Svakom je ~oveku materwi jezik
najdraì. Na tom jeziku izgovaramo svoje prve re~i. Wim govore na{i roditeqi i drugovi.
Na tom jeziku slu{amo i ~itamo prve pesme i pri~e i u~imo da kazujemo svoje misli, ose}awa
i doìvqaje. Na materwem jeziku po~iwemo da otkrivamo svet.
Materwi jezik srpskog naroda je srpski.
Ponekad se qudi sporazumevaju bez re~i, samo pokretima. Opi{i kako to rade.
Da, slaèm se.

(Npr.: Klimam glavom gore-dole.)
Ne}u to!
Do|i ovamo!
To nije va`no.
Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima.
Gramatika treba da nam pomogne da pomo}u

pravila nau~imo lep{e da govorimo i pi{emo
i da se boqe sporazumevamo sa drugima.
4
Lepota i snaga re~i
Re~i su najlep{i i najmo}niji ~ovekov dar. Re~ima se qudi mogu ute{iti, ohrabriti i razveseliti,
ali i rastuìti. Re~ima se mogu ste}i i izgubiti prijateqi. Re~ima se {ire qubav, sloboda
i pravda, ali i netrpeqivost i mr`wa.
Sigurno zapaà{ kako je prijatno biti u dru{tvu onih koji znaju zanimqivo da govore.
U narodu su se takve osobe nazivale zlatoustim. U pesmama se govor takvih osoba opisuje:
govori kõ da golub gu~e, kõ da biser broji ili re~i su mu sla|e od meda.
Objasni zna~ewe ovih narodnih poslovica:
Re~i gore poseku nego sabqa.
Lepa re~ i gvozdena vrata otvara.
Ko govori {ta ho}e, mora da slu{a i {ta ne}e.
Re~i treba meriti, a ne brojati.
Razmisli i odgovori na slede}a pitawa:
Pozajmio si ne{to od druga i to si slu~ajno slomio. [ta }e{ mu re}i?
Tvoj drug je tuàn jer je wegovom krivicom va{ tim izgubio va`nu utakmicu. Kako }e{ ga ute{iti?
Drug kog ne voli{ poziva te na ro|endan. [ta }e{ re}i i uraditi?
Drug je od tebe ne{to pozajmio i to ti jo{ nije vratio. Kako }e{ mu traìti da ti to vrati?
Drug od tebe èli da pozajmi tvoju omiqenu stvar. Ti ne èli{ da mu je pozajmi{.

Kako }e{ mu to re}i?
5
Lepota izgovora
Mo} na{eg govora zavisi od pravilnog izgovora glasova u re~ima i re~i

u re~enicama. Kada ~itamo i recitujemo, va`no je da po{tujemo pravopisne
znake: ta~ku, zapetu, tri ta~ke, uzvi~nik, upitnik i dr.
Kazivawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno, ve} melodi~no.
Ve`be za pravilan izgovor glasova i melodiju re~enice

• Evo Lenke! Lenka, za{to kasni{? Mi smo se zabrinuli. Mislili smo ko zna {ta. E ba{ je dobro
{to si stigla! Sad si nas sve obradovala!
• [ta to {u{ka? [ta? O, ne! Kako si to mogao da uradi{? Za{to ranije nisi rekao? Moramo
odmah to da sredimo! Brzo, brzo!
• Ma, qudi, da li je to mogu}e?! Ne, ne, ne mogu da verujem! Pa ona to nikada ne bi uradila.
Aha, evo je! Zar vam nisam rekao? Ona je pravi drug. Bravo, devoj~ice!
Ve`be za dugo i kratko nagla{avawe slogova u re~i

• Nagla{ene duge slogove ozna~avamo:* • Nagla{ene kratke slogove ozna~avamo:
rúka rýke nøge nòga
kratki dugi kratki dugi

nòga rúka nøge rýke
vòda lúka næbo tãjna
`èna gláva vætar mrãk
vòleti obe}áwe Såwa sãwa
kratki kratki dugi dugi

nòga nøge rúka rýke
mèdved krÿ{ke nárav }ýd
jèlen røgovi múdar lýd
lòpta kø{ ráditi rãdim
hò}emo jø{ gráditi grãdim
•Glãd ò~iju nçma.

Ve`baj izgovor ovih re~enica:
•Næ bi bílo dòbro da je ÿvek dòbro.
6 * O nagla{avawu glasova (akcentima) i o ovim znacima u~i}e{ u starijim razredima. To sada nije obavezno.
U pismu treba navesti: mesto, datum, ime osobe kojoj
se obra}amo, uvod, sadràj, poruku, pozdrav i potpis. Pismo
Anino pismo tebi Tvoje pismo Ani
Beograd, 5. oktobar
Drag ,
@elela bih da se boqe upoznamo.
Zato ti pi{em ne{to o onome {to
volim.
Moje omiqeno drvo je jedna {qiva u
parku u kojem se igram. Ima krivuda-
vo i granato stablo. Po wemu smo se
rado peli dok smo bili mali. U prole}e
se {qiva prekrije belim cvetovima koji
ne`no miri{u. Kad cvet opadne,
ostane mali zeleni plod. On raste, ali
mi ne sa~ekamo da sazri, nego ga jedemo
dok je jo{ kiseo.
Kod {qive se okupqa moje dru{tvo.
Tu pri~amo i igramo se. Kad je leti
su{a, li{}e joj se uvije i kao da moli:
„Daj vode!“ Tada je zalijemo. Veoma mi
je draga, kao prijateq.
Pi{i mi ne{to o sebi.
Mnogo te pozdravqa
tvoja Ana
Pomozi Ani da sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu.
1. Re~enica koja ima 6. Dopuna glagola koja pokazuje na

jedan predikat kome i na ~emu se radwa vr{i
9.
2. Glagolsko vreme 1. 7. Glagolsko vreme
(~uvao sam) 2. (~uvam)
3. 3. s u b j e k a t
8. Prilo{ka odredba za
4.
(zasvetluca u oku)
4. Vrsta imenica 5. l i ~ n e
(bra{no, so) 6.
5. 7. 9. Imenuje radwu
8. koju vr{i subjekat
7
Moj prvi govor:
Sport koji vam preporu~ujem
Ovde napravi skicu za svoj prvi govor pred odeqewem.

Govori}e{ o sportu koji voli{. Va`no je da bude{ iskren
i ubedqiv. Pogledaj uputstvo na strani 78.
1. Uvod
2. Naziv sporta 3. Igra~i
4. Prostor za igru
5. Sportska sredstva 6. Pravila igre

(rekviziti)
7. Na~in takmi~ewa
8. Poznati sportisti 9. Poruka – za{to ga preporu~ujem
10. Napi{i zakqu~ak o svom nastupu pred publikom (vidi stranu 78, Samoocewivawe govora):
8
Upravni i neupravni govor
Podsetimo se kako se pi{e upravni govor:
1. Ana je rekla: „Drugarstvo treba da se neguje”.

2. „Drugarstvo treba da se neguje”, rekla je Ana.
3. „Drugarstvo”, rekla je Ana, „treba da se neguje.”
Posmatraj sliku i opi{i je koriste}i neupravni govor.
Ana i Zoran razmewuju sli~ice. Napi{i wihov dijalog u upravnom govoru.
9
Razgovor Umesto uvredqivih re~i napi{i one
koje }e druge u~initi sre}nim.
Ovde prepi{i neki dijalog (razgovor izme|u dva lica) o prijateqstvu iz tvoje
omiqene kwige ili sam izmisli neki dijalog.
Anin primer Tvoj primer
- ôvek poznaje samo one stvari koje

pripitomi - re~e lisica. - Qudi nemaju
vi{e vremena da bilo {ta upoznaju. Oni
kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako
nema trgovaca koji prodaju prijateqe,
qudi vi{e nemaju prijateqa. Ako ho}e{
prijateqa, pripitomi me!
- [ta treba da radim? - upita Mali
princ.
- Treba da si veoma strpqiv - odgovori
lisica. - Najpre }e{ sesti malo daqe
od mene, eto tako, na travu. Gleda}u
te kraji~kom oka, a ti ne}e{ ni{ta
govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali,
svakog dana se{}e{ malo bliè...
A. S. Egziperi, „Mali princ“
10
Koje osobine su ti va`ne kod prijateqa? Navedene osobine pore|aj po vrednosti
od broja 1 do broja 10.
hrabrost istinoqubivost
poštewe dare`qivost
qubaznost odanost
smisao za šalu tolerancija
skromnost mudrost
Zašto je za tebe osobina 1.

koju si ozna~io brojem 1
2.
najva`nija?
Navedi tri argumenta. 3.
Seti se trenutka kada si upoznao nekog svog druga (drugaricu).

Napiši u svesci sastav. Prvo napravi plan. Na primer:
1. Kada se to dogodilo? 2. Gde se dogodilo?

3. Koga sam sreo (izgled i dr.)? 4. [ta se tada dogodilo (razgovor i dr.)?
5. Moja ose}awa i razmi{qawa prilikom susreta.
Popuni tabelu u kojoj je objašweno šta je saradwa i kako treba sara|ivati.
Kako izgleda saradwa? Šta se govori kad se sara|uje? Kako se ose}aju saradnici?
Ne{to se radi zajedno. Ti si na redu. Zadovoqno

Pomo}i }u ti.
[ta bi ti voleo da radi{?
[ta je za tebe boqe – ~itawe ili gledawe televizije? Navedi pet argumenata za svoju tvrdwu.
1.
2.
3.
4.
5.
11
SETI SE [TA SMO NAUÎLI
Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima.
Navo|ewe tu|ih re~i
Upravni govor Neupravni govor

Ana je rekla: „Do}i }u sutra”. Ana je rekla da }e do}i sutra.
„Do}i }u sutra”, rekla je Ana. Ana je rekla kako }e do}i sutra.
„Do}i }u”, rekla je Ana, „sutra.”
Izgovor re~enice
O, koga to vidim! Pa gde si ti, ~ove~e?! Putovao?! Ma {ta kaè{? A mi ~ekali,
brinuli… E, hajde, pri~aj! [ta si sve video?
Nagla{avawe slogova u re~i
Kratki naglasci Dugi naglasci
nøge nòga rúka rýke
Kako pripremiti govor

1. UVOD: zanimqiv primer, doìvqaj, {ala, problem
2. IZLAGAWE: glavna misao i dokazivawe
3. ZAKQUÂK: kratak predlog re{ewa, poruka
12 Sledi prva kontrolna ve`ba

2.
– proste i sloène re~enice – pi{e{ sme{ne pri~e
– subjekat – napi{e{ portret
– predikat – odrì{ govor
– atribut
– portret
Od glasa i slova do pri~e
Pro~itaj slede}a dva skupa glasova.
1. m, v, l, a, n, o, i 2. Milovan
U prvom skupu glasovi nisu smisleno povezani i takav skup nema zna~ewe.
U drugom skupu glasovi su povezani u re~ koja ozna~ava ime.
Glas je najmawa jedinica govora. Re~ je skup glasova koji ima odre|eno zna~ewe.
Sastavi nekoliko re~i koriste}i navedene glasove:
d, a, g, r, b, o, e
Pro~itaj slede}e skupove re~i:
1. dobio, izgubio, eto, a, ja, on

2. Eto, ja dobio, a on izgubio.
Prvi skup re~i nije smisaono povezan i kao celina nema posebno zna~ewe.
Drugi skup re~i povezan je u re~enicu koja ima svoje zna~ewe.
Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima. Ona se u pisawu

obeleàva velikim slovom na po~etku i ta~kom, upitnikom ili
uzvi~nikom na kraju.
13
Pro~itaj kratku pri~u Marka Miqanova.
Oko juna{tva
Milovan Vujo{evi} iz Brskuta rekã je:
– Ja sam, tako mi du{e, svakoga ~oeka mogã na mejdan dobit!
Pitali su ga: – Kako, striko Milovane?
– Lasno, du{e mi. On se naijedi, pa me psuje, ska~u}i i drkte}i od ijeda. Ja ne govorim ni{ta.
Kad sjutradan, on kã kvasan, stidi se i kaje od svojije rije~i. Eto, ja dobio, a on izgubio!
Navedi re~i iz ove pri~e koje se razlikuju od kwièvnih:
rekã – rekao; ~oeka –
Objasni koje osobine krase Milovana.
Pri~a se sastoji od re~enica koje su smisleno povezane u celinu.
Re~enice u ovoj pri~i razli~ite su po svom zna~ewu (obave{tajne, upitne, uzvi~ne), kao i po
obliku (potvrdne i odri~ne) i po sastavu (proste, sloène i nepotpune).
14
Proste i sloène re~enice
Re~enica: Ja ne govorim ni{ta, po zna~ewu je obave{tajna, po obliku odri~na, a po sastavu prosta.

Za{to je po sastavu prosta?
Zato {to ima samo jedan predikat: ne govorim.
Proste re~enice su one koje imaju jedan predikat. Wima se iskazuje jedna misao, poruka.
Posmatrajmo slede}u re~enicu: Eto, ja dobio, a on izgubio.
Ova re~enica ima dva glagola u li~nom glagolskom obliku, to jest dva predikata: dobio, izgubio.
Sloèna re~enica je ona koja ima dva ili vi{e predikata. Broj prostih re~enica
u sloènoj odre|uje se prema broju predikata.
Posmatrajmo re~enicu: Kako, striko Milovane?
Ova re~enica nema nijedan glagol u li~nom glagolskom obliku, to jest nema predikat.
To je nepotpuna re~enica. Predikat se ovde podrazumeva: Kako [to misli{], striko Milovane?
Nepotpune re~enice su one u kojima su neki delovi izostavqeni (pre svega predikat).
Oni se podrazumevaju iz prethodnog kazivawa.*
Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju.

Podvuci prosta
predikate Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca.
i odredi
Ako ho}e{ prijateqa, pripitomi me. sloèna
vrste
re~enica Kako to?
povezivawem. nepotpuna
Svakog dana se{}e{ malo bliè.
Re{i
rebuse.
* O nepotpunim re~enicama u~i}e{ u starijim razredima. To sada nije obavezno.

15
Smisli i upi{i svoj primer re~enice
Vrste re~enica odre|ene vrste.
Podela re~enica po zna~ewu

Obave{tajne su re~enice Upitne su re~enice Zapovedne su Uzvi~ne su re~enice
kojima se obave{tava kojima se ne{to re~enice kojima kojima se izraàvaju
o ne~emu ili nekome. pita. se kazuje zapovest. jaka ose}awa.
Plivawe je lep sport. Da li se slaè{? Hajde zaplivaj! [to dobro pliva{!
Podela re~enica po obliku

Potvrdne su re~enice kojima Odri~ne su re~enice
se iznosi neka tvrdwa. kojima se ne{to odri~e.
Ja volim gimnastiku. Ja ne volim boks.
Podela re~enica po sastavu

Sloèna re~enica je ona koja ima Nepotpune re~enice jesu
Prosta re~enica je ona koja
dve ili vi{e prostih re~enica, one u kojima su neki
ima jedan predikat.
to jest dva ili vi{e predikata. delovi izostavqeni.
Koji sport? [voli{]

Najvi{e ko{arku.[volim]
Onda plivawe. [volim]
Poku{aj da iskaè{ sloènu re~enicu pomo}u slika.
Anin Kad si tuàn, pozovi prijateqa, pijte

primer sok, igrajte se loptom i smejte se.
Tvoj
primer
16
Nastavi ovu Aninu anketu o sportu.
Zamisli kako su deca odgovarala na pitawa o sportu i to napi{u u obliku
PROSTIH i SLO@ENIH re~enica.
Koji PROSTA: Ko{arka je zanimqiva.

ti je SLO@ENA: Ja volim odbojku, ali mi je plivawe najdraì sport.
sport
zanimqiv?
Kako se PROSTA:
ose}a{ SLO@ENA:
posle neke
utakmice?
[ta PROSTA:
misli{ SLO@ENA:
o druèwu
u sportu?
Voli{ PROSTA:
li da
gleda{ SLO@ENA:
sportske
utakmice?
Pomozi Zoranu da otkrije koje se sloène re~enice i narodne izreke
kriju u ovim rebusima.
Ispeci, . . . . . i.
Ko . . . . . . . . . . a.
17
Subjekat
Da se podsetimo:
Subjekat je nezavisni re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawa
ozna~enog predikatom. Dobija se na pitawa: Ko vr{i radwu? O kome se govori?
Na osnovu ovog pravila i navedenih pitawa odredi subjekte slede}ih re~enica:
Lena spava.
Ona sawa.
U snu se smeje.
Sawati je uzbudqivo.
Vrlo teàk san moè da upla{i.
Mladi lepše sawaju.
Iz navedenih re~enica moè se zakqu~iti:
Slu`bu subjekta u re~enici naj~eš}e vr{i imenica, zamenica,

pridev, broj ili neka druga vrsta re~i.
Kada re~ vr{i slu`bu subjekta u re~enici, ponaša se kao imenica. Na primer: re~ sawati je
glagol, ali je ovde i ime odre|ene radwe; re~ mladi je pridev, ali se ovde ponaša i kao naziv
za qude odre|enog uzrasta. Subjekat moè biti i skup re~i, na primer: vrlo teàk san.
Subjekat u re~enici moè biti izostavqen, ali se tada podrazumeva.
Na primer, u tre}oj re~enici – U snu se smeje – podrazumeva se da je subjekat Lena ili ona.
Ispi{i na linijama re~i koje imaju

slu`bu subjekta u re~enici. Ako je
subjekat izostavqen, napi{i i to.
Budim se. Radujem se sun~anom danu.

Na istoku se javqa sunce. I}i }u u park.
Ono je rumeno. Do}i }e moje dru{tvo.
Pozdravqa me novi dan. Igra}emo se do mile voqe.
18
Predikat
Da se podsetimo:
Predikat je centralni ~lan re~enice koji imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu.
Na osnovu ovog pravila odredi predikate u slede}im re~enicama:
Rano ujutru Marko odlazi u vrti}.

On je predškolac.
U vrti}u se igra.
Ponekad spava.
Svakog dana ponešto nau~i.
Wemu je vrti} zanimqiv.
Sigurno zapaàš da se predikati u ovim re~enicama razlikuju. Jedni su sastavqeni samo od

glagola: odlazi, igra se, spava, nau~i. To su glagolski predikati. Drugi su sastavqeni od glagola
i imenica (je predškolac) ili od glagola i prideva (je zanimqiv). To su imenski predikati.
Glagolski predikat sastoji se samo od glagola u li~nom glagolskom obliku.

Imenski predikat sastoji se od pomo}nog glagola jesam ili biti i neke imenske re~i
(imenice, prideva, zamenice ili broja).
Smisli i napiši nove primere predikata u opisu malog psa na crteù.
Glagolski predikat Imenski predikat

Pas posmatra. On je umiqat.
U slede}im re~enicama podvuci subjekat

jednom crtom, a predikat dvema crtama.
Milena ne voli ki{u.

Ja ki{u volim. Ona je lepa.
Pala je ki{a od slatki{a.
19
Ana i Zoran zasmejavaju
Sme{na strana jedno drugo. Nastavi pri~e
koje su oni zapo~eli.
Izokrenuta pri~a
Zvonim ja jutros da probudim sat. Budio sam i majku, ali me ni

ona nije mogla probuditi.
Izme{ana bajka
Idu}i {umom, Crvenkapa je srela tri praseta.
Pri~a na slovo M
Mali mi{ Mi{ko miri{e mleko. Ma~ak Marko motri.
Prona|i LABTA NECOE PUTSASR

re~i u vezi
sa {kolom LOK[A ROKERTID GIWAK
koje se KIVNASTAN CIUÂINO VUBAQ
ovde kriju.
E\UNSR KINDEVN AKTIREL
20
Atribut je re~ ili skup re~i koji stoji uz imenicu i bliè je
odre|uje. U slu`bi atributa obi~no je pridev (plave o~i), ali i Atribut
imenica (miris mora), zamenica (wegova torba), broj (peti razred)
ili skup re~i (vrlo lep xemper, haqina od svile).
Anin primer:
U zagonetkama
Drven trbuh, Pomozi Zoranu da se seti atributa u zagonetkama.

ko`na le|a,
dlakama govori.
(elsug)
Anin primer:
\. Bala{evi},
U pesmama
„Vasa Lada~ki”
Voleo je kowe vrane, Tvoj i Zoranov primer:
po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem
i sala{e,
voleo je wive plodne,
vinograde blagorodne,
u karuce pregnute
~ila{e.
U pri~ama
Nastavi Aninu zapo~etu Pri~u o crvenom patuqku, u kojoj }e{
stalno upotrebqavati atribut crven, dok ti ne dosadi.
U crvenoj {umi, ispod crvenog `buna, u crvenoj ku}ici ìveo je crveni patuqak.
Prona|i koji bi se atributi mogli uklopiti {iroko, taman, retka, omla}eno,

u re~enicu: „Li{}e i trava ~ekaju oblak”, olujni, zeleno, suva, dobar, niska, {u{kavo,
pa re{i ukr{tenice. ki{ni, o{tra, zelena, èdno, trbu{ast
l o t
i b r
{ l a
} a v
e k a
21
Portret je opis izgleda i osobina
Portret neke li~nosti.
Pomozi Ani da nastavi zapo~eti portret: smisli po tri atributa za svaku imenicu.
ki{nog
Jednog letweg jutra, u ulici, sretoh ~oveka.
sun~anog
Na glavi je nosio kapu, na
le|ima kaput, na nogama pantalone
i cipele. Sa wegovog lica treperio je osmeh i
sijale o~i, a pri hodu je pravio
pokrete, te je odavao utisak
~oveka, voqe i karaktera.
Portret u kwièvnom delu Tvoj i Zoranov primer

(podvuci atribute)
Anin primer iz narodne pesme

Srpska devojka
U Milice duge trepavice,
prekrile joj rumen' jagodice,
jagodice i bijelo lice...
Ja je gledah tri godine dana;
ne mogoh joj o~i sagledati,
crne o~i i bijelo lice...
22
Moj drugi govor:
Imam ideju
Seti se poruke iz pri~e o svetom Savi iz îtanke za III razred:

Za pametna ~oveka postoji uvek mnogo na~ina da ide napred, a za glupaka samo jedan.
Objasni {ta zna~i ova poruka.
Ovde napravi skicu – podsetnik (vidi str. 78) za svoj govor

pred odeqewem na temu Imam ideju.
Izaberi neki predmet i predloì najmawe tri neobi~na
na~ina na koje taj predmet moè da se koristi (par~e kanapa,
{kolska torba, gumeni balon i dr.).
1. Uvod ({ala ili doìvqaj u kome je na|eno neobi~no re{ewe

pred preprekom):
2. Opis tri situacije u kojima bi se na neobi~an na~in mogla koristiti stvar

koju si izabrao, a to je
a)
b)
v)
3. Poruka ili zakqu~ak (ozbiqan ili {aqiv) o zna~aju razmi{qawa, prevazilaèwa

panike u nevoqi i sl.
4. Zakqu~ak – moja ocena mog javnog nastupa je (vidi str. 78):
23
Vrste re~enica
po zna~ewu po obliku po sastavu
obave{tajna potvrdna prosta

(To je lepo.) (Ja stièm.) (Ja dolazim.)
upitna odri~na sloèna
(Da li je lepo?) (Ne}u sti}i.) (Ja dolazim
zapovedna i donosim loptu.)
(Neka bude lepo!)
uzvi~na
(Ba{ je lepo!)
Glavni (nezavisni) re~eni~ni ~lanovi
subjekat predikat
iskazuje vr{ioca radwe imenuje radwu

ili nosioca stawa ili stawe i pripisuje
ozna~enog predikatom ih subjektu
Slu`bu subjekta vr{i: Predikat moè biti:
imenica Talas glagolski imenski predikat

zamenica On predikat (sastoji se od pomo}nog
(sastoji se glagola i imenice, prideva,
broj Prvi dolazi. samo zamenice ili broja)
pridev Visoki od glagola)
skup re~i Neki vrlo je u~enica.
snaàn talas
Ona tr~i. je brza.
Ona
je wegova.
je prva.
24 Sledi druga kontrolna ve`ba

3.
– apozicija – predstavi{ gosta

– pejza` – opi{e{ pejza`, napi{e{ dnevnik,
– prilo{ke odredbe opravdawe, vest i jednu pesmu
– objekat – obavi{ istraìvawe i napi{e{
– personifikacija o tome izve{taj
– vest
– kako se pi{e pesma
Apozicija
Pro~itaj slede}i tekst:
Sretoh Milana, mog {kolskog druga.
Bio je na Kopaoniku, najve}oj planini u Srbiji.
Podvu~eni skupovi re~i na drugi na~in, pomo}u novih podataka,
odre|uju imenice Milan i Kopaonik.
Te re~i u re~enici imaju slu`bu apozicije.
Apozicija je imeni~ka odredba koja na drugi na~in (pomo}u novih podataka)

odre|uje imenicu kojoj se dodaje.
Zbog toga se u govoru odvaja pauzama, a u pisawu zapetama.
Ana je zapo~ela, a ti daqe navedi svoje omiqene kwige, filmove, glumce, sportiste
i dr. Upotrebi apoziciju i podvuci je.
„Hajduci“, roman Branislava Nu{i}a, moja je omiqena kwiga.
25
Kako razlikujemo apoziciju od drugih ~lanova re~enice
Glavni grad Srbije nalazi se na u{}u Save u Dunav.
subjekat
Beograd je glavni grad Srbije.
imenski deo predikata
Beograd, glavni grad Srbije, nalazi se na u{}u Save u Dunav.
apozicija
U~enica Mila Krasi} igra odbojku. Imenice koje ozna~avaju zvawa
i zanimawa imaju slu`bu apozicije
Mila Krasi}, u~enica, igra odbojku. samo ako stoje iza vlastitih imena.
Kwièvnik Jovan Jovanovi} Zmaj ro|en je u Novom Sadu. Tada se odvajaju zapetama.
Jovan Jovanovi} Zmaj, kwièvnik, ro|en je u Novom Sadu.
Predstavqawe
Zamisli i napi{i kako svog miqenika predstavqa{ publici.
Obra}awe Po{tovani
Danas }emo razgovarati o
Tema i
wen zna~aj
Tema je va`na zbog
Gost, wegova
Na{ gost je
dostignu}a
Neka
Posebno je zanimqivo
zanimqivost
ili {ala
o gostu ili
temi
Zvawe, ime Drago mi je {to mogu da vam predstavim

i prezime
gosta
Ako re{i{
rebus,
dobi}e{
re~enicu sa
apozicijom.
26
Posmatraj svoje omiqeno mesto u pri-
rodi ili ga zamisli. Poku{aj prvo da Pejza` – opis predela
napravi{ re~nik koji }e ti pomo}i
da ga opi{e{, a onda sa~ini opis.
Biqke:
Boje:
Zvuci:
Mirisi:
Pokreti:
Moja ose}awa:
Zamisli da putuje{ balonom oko sveta. Opi{i u svom dnevniku predele koje posmatra{.
Datum: Datum:
Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu. 5.

2. 6.
1. Zakokota kota sa visoka plota, zapeva petao,
~ak se ~u u In|iju zemqu. m 4. n b s
2. Ne{u{ pro|e kroz goru, a ne {u{nu. 3.
3. Da kupi{ sto godina, ne bi lon~i} nakupio.
4. Rez slanine preko sve planine. 1. g a n
5. Leti orao preko nebesa, mom~e ga gleda
od ~udnih ~udesa.
6. Izi|e vila iza cerovika i prosu sto grana 7. z e
iz zlatnog ru~nika. a
7. Puna tepsija zlatnih kola~i}a.
27
Objekat je dopuna glagola koja Jezi~ke igrarije
Objekat ozna~ava trpioca radwe ozna~ene
glagolom u predikatu.
Ana je po~ela, a ti nastavi: smi{qaj objekte u svojoj glavi.
tajnu. brigu. srce. dosadu.

le|a.
ûvaj Vodi Otvori Razbij
U poslovicama i izrekama upi{i objekte koji nedostaju.
Obrao si zelen . Ko rano rani, dve grabi.

Svoj jede, tu|u brine. Terao , isterao .
Vuk mewa, a nikada. Dogovor gradi.
Pomozi Ani da smisli poruke o prirodi i upotrebi objekte.
Ne kidaj
Gde god na|e{ zgodno ,

ti posadi.
Personifikacija* Personifikacija je stilska figura
kojom se stvarima daju qudske osobine.
sawari.
uzdi{e.
se smeje.
28 * Re~ personifikacija poti~e od re~i persona – osoba.

Pravi i nepravi objekat
Pe~em pala~inku. Maštam o pala~inki.

Savijam pala~inku. Mislim na pala~inku.
Seckam pala~inku. Uèleo sam se pala~inke.
Jedem pala~inku. êznem za pala~inkom.
Posluì se pala~inkom.
Pravi ili bliì objekat je re~ koja Nepravi ili daqi objekat je re~ koja
dopuwava prelazni glagol* i ozna~ava dopuwava neprelazni glagol.
bi}e ili predmet koji trpi glagolsku Dobija se na pitawa:
radwu. Dobija se na pitawa: ÎME? KOME? ÊMU?
KOGA? (za ìvo) ŠTA? (za neìvo) O KOME? O ÊMU?
U slu`bi objekta mogu biti imenice, imeni~ki skupovi ili zamenice.

Pravi objekat uvek se nalazi u akuzativu bez predloga. Nepravi objekat ne moè
biti u akuzativu bez predloga, ve} u nekom drugom padeù.*
Podvuci re~i koje vrše slu`bu objekta i

Idemo na utakmicu.
poveì ih s vrstom objekta kojoj pripadaju.
Obukli smo dresove.
Nosimo loptu.
pravi objekat
Ne razmišqamo
o porazu. nepravi objekat
Nadamo se pobedi.
Ali umemo sportski

da primimo i poraz.
* O tome vidi na stranama 41 i 57 ove kwige. 29

Prilo{ke odredbe su re~eni~ni
Prilo{ke odredbe ~lanovi kojima se ozna~avaju vreme,
mesto, mera, koli~ina, na~in ili uzrok
vr{ewa radwe iskazane predikatom.
Ana je zapo~ela, a ti nastavi da opisuje{ svoj radni dan.
[ta radi{? Kada? Gde? Kako? Koliko? Za{to?

(glagol) (vreme) (mesto) (na~in) (koli~ina) (uzrok)
Spavam no}u u krevetu mirno dugo zbog umora.
Budim se
Ustajem
Umivam se
Doru~kujem
U~im
Igram se
Slu`bu prilo{kih odredaba naj~e{}e imaju prilozi (mirno, ju~e, dugo, mnogo),* ali i imenice
(u krevetu, zbog umora) i skupovi re~i (svuda po sobi, na sve strane) u odgovaraju}em padeù.
Ovo je Anino opravdawe za {kolske izostanke. Napi{i i ti sli~no opravdawe.
Opravdawe
Po{tovani gospodine profesore,
Molim Vas da mojoj }erki Ani Rodi}
opravdate izostanke od 13. do 15.
oktobra. Bila je prehla|ena, imala je
povi{enu temperaturu i glavoboqu.
Beograd, S po{tovawem
16. 10. 2007. god. Marija Rodi}
Re{i
rebus i
napravi
svoj u kome
}e biti Zimi ja mnogo
prilo{kih
odredaba. volim sankawe.
30 * O prilozima vidi na strani 70 ove kwige.
Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE
Vest
NE se pi{e sastavqeno s pridevima,
imenicama, al’ se pi{e odvojeno
od glagola; izuzetka ~et’ri znam: Vest je kra}e saop{tewe i odgovor
ne}u, nemam, nemoj, nisam. na pitawa: {ta je, ko je, gde je, kada,
i kako je i za{to je.
Prona|i i ispravi tri gre{ke u Aninoj

sme{noj poruci. U narednoj vesti prona|i odgovore na
gore postavqena pitawa.
Neobi~na poruka Prvi sneg
Poruka iz grada Neznangrada Na Kopaoniku je no}as padao sneg. Jutros je

stigla nam je, ne }u re}i kada: granulo zubato sunce i planinski visovi su se
zabeleli. Deca ve} grabe skije, sanke i drugo.
„Nek ne sre}ni ne sre}u nesre}u, Veverice su napravile sne`ni tobogan. Jedan
nek nebri`ni ne brinu nebrigu, ze~i} traì da mu kupe kliska.
nek neznani ne znaju ne znawe.“ Jedino ozeble ptice protestuju: „Ho}emo
prole}e! Ho}emo prole}e!“.
Drugih vesti nema od Nemawe.
Zamisli svoje putovawe na Severni pol. Napi{i o tome dve vesti.
Ako oboji{ poqa nev

oli a
`w ne }e{
u kojima su pri ne pa
jata nepoznat ne
n
re~i s pravilno ne zgodan ne
maj
ne nemar ne u
napisanom poslu{ko moj nezna{
re~com NE, nebriga ne voli
ne zna
neuni{tiv nerad ne}u
dobi}e{ sliku.
31
Kako se pi{e pesma
Svako ko se potrudi moè da napi{e pesmu.

Pesma se pi{e na razne na~ine: desnom ili levom rukom,
dawu ili no}u, za desetak minuta, desetak meseci ili godinama.
Evo jednog na~ina, a ti probaj na svoj.
Pre nego {to po~ne{ s pisawem pesme, napravi plan.
1. Kada se pi{e pesma? MOJA DOMOVINA

Obi~no onda kada nas obuzme neko sna`no
ose}awe ili razmi{qawe.
Domovina je moja majka,
2. O ~emu sve moè{ da pi{e{? {to me u krilu bri`no svila;
O ne~emu {to te je posebno uzbudilo.
jedina ku}a i onaj kutak
Mene je, recimo, uzbudilo razmi{qawe
o domovini. gde mi je igra kao san bila.
3. [ta zna~i ta re~?

Domovina je zemqa u kojoj je neko ro|en, To su glasovi iz davnina,
koju zove svojom, otaxbina. poruke nade, te{ke i drage,
4. [ta ose}am prema domovini? re~i pesama, pri~a i bajki,
Ose}am qubav, ali i setu, jer mi se uvek kô hleb mirisne i pune snage.
~ini da se nedovoqno trudimo da nam
bude lep{a.
Domovina je sunce na pragu
5. Zbog ~ega volim domovinu? i plavo nebo {to me pozdravqa,
Volim je zbog svojih roditeqa, ku}e,
nasred livade drvo u cvetu
zavi~aja, prvih uspeha,
zbog prijateqa, drugova i sl. iz zavi~aja {to mi se javqa.
6. O svakom ovom motivu traìm re~i:

Majka – brinula se o meni, Domovina je prva radost
svijala me u krilu... kad ne{to mogu i kada umem,
Ku}a – moje igre, najdraè igra~ke... uzlet krilima da tajnu na|em,
7. Od re~i gradim stihove, hrabrost da druge qude razumem.
biram re~i, one koje lepo zvu~e, koje
se rimuju. Pi{em, precrtavam, ~itam Domovina je prva qubav,
glasno, popravqam.
oko {to topli nemir seje.
8. Za zavr{ne stihove Gde god da krenem – setna i lepa,
traìm neko iznena|ewe ili jaku poruku.
domovina me u srcu greje.
Posle toga – evo mog primera.
Nekome }e se svideti, a nekome ne.
Pi{emo daqe. S. M.
32
Ve`baj pisawe pesama. 6. Napravi plan za pisawe, to jest navedi {ta
je to va`no {to }e{ kazati u svojoj pesmi.
1. Napi{i re~i koje se rimuju s re~ima:
dan – san; duga – _____________; 1.
sija – _____________; blago – _____________; 2.
voda – ____________; pevam – _____________. 3.
2. Upi{i u ku}ice broj slogova za svaki stih 4.
pesme Moja domovina. Podvuci re~i koje
se rimuju. 7. Potrudi se da na nekoliko listova papira
3. Rasporedi u pesmi izostavqene re~i. Pazi napi{e{ prve stihove. Popravqaj ih i doteruj.
na broj slogova, na rimu i smisao pesme.
Izostavqene su re~i: stidi se, lepotice, boja, 8. Zapi{i ovde svoju pesmu.
mirisava, glavu. Ona moè da ima samo jednu strofu, a moè
da bude i duà.
Qubi~ice, ___________________,
digni _____________ iz travice!
Lepa ti je _______________ plava
i krunica ___________________.
Podigni se, ne ________________.
(Stanko Rakita)
4. Akrostih ~ine stihovi ~ija po~etna slova
predstavqaju neko ime ili poruku.
Na primer:
Ti me pita{ koga volim,
Evo da ti odgovorim:
Brzo ~itaj prva slova,
Eto tebi odgovora!
Ovde smisli i napi{i akrostih za svoje ime
ili nadimak.
5. Pro~itaj tekst s prethodne strane o tome

kako je nastala pesma Moja domovina. Nakon
toga odlu~i se za temu i naslov svoje pesme.
Moj/moja
(drug, pas, kwiga, reka, tajna, park, {kola, deda
i sl.)
33
Re~eni~ni ~lanovi
Subjekatski skup Predikatski skup

ATRIBUT SUBJEKAT PREDIKAT PRILO[KA OBJEKAT
APOZICIJA ODREDBA
(Kakav?) (Ko?) ([ta radi?) (Kad? Kako? Gde? Koliko?) (Koga? [ta?)
plavokosa, Marko, kom{ija iz ulice, svira, igra, mnogo, ~esto, muziku,
dugonoga, Ana, u~enica petog razreda, peva, smi{qa, rado, no}u, televiziju,
dobri~ina, Neda, |ak iz druge klupe, pi{e, ve`ba... po podne... fudbal,
{aqiv~ina... Igor... prijateqi iz Uba... stripove...
Ovde zavr{i izve{taj o rezultatima svog istraìvawa.
Ciq Ovoga puta èleo sam da istraìm {ta je to {to

moji prijateqi najvi{e vole da rade u slobodno vreme.
Obim Istraìvawem je obuhva}eno ukupno ________ osoba, od
toga ______ devoj~ica i ______ de~aka.
Rezultati pokazuju da
Iznesi
podatke
Izvedi
zakqu~ak
Daj pre-
poruku
34
Zavisni ~lanovi re~enice
imeni~ke dopune odredbe

odredbe glagola glagola
atribut apozicija objekat prilo{ke

odredbe
stoji na drugi ozna~avaju

ozna~ava vreme, mesto,
uz imenicu na~in odre|uje
trpioca meru, koli~inu,
i bliè je imenicu na~in, uzrok
radwe
odre|uje kojoj se dodaje vr{ewa radwe
u pisawu se pravi – bliì slu`bu

slu`bu – dopuwava
odvaja zapetama, prilo{kih
atributa mogu prelazni glagol
a u govoru odredaba
imati: Bacam loptu.
pauzama mogu imati:
nepravi – daqi
pridev Jovan Jovanovi} – dopuwava prilozi
(plava kosa) Zmaj, veliki neprelazni glagol (mnogo, rano)
de~ji pesnik, Mislim o lopti.
imenica imenice
ro|en je
(boja kose) u odgovaraju}em
u Novom Sadu.
U slu`bi padeù
zamenica
objekta (po {umi,
(wena kosa)
mogu biti: na poqu)
broj
skupovi re~i
(prva kosa)
(svuda po {umi)
imenica
skup re~i (gledam mesec)
(veoma kovrxava
kosa) imeni~ki skup
(gledam onaj
sjajni, puni
mesec)
zamenica
(gledam wega)
Sledi tre}a kontrolna ve`ba 35

4.
– promenqive i nepromenqive re~i – re{i{ ukr{tenice

– imenice – napi{e{ razglednicu
– pisawe velikog slova – smisli{ razgovor
– zna~ewe i funkcija padeà
– imeni~ke zamenice
– pore|ewe
– pravopisni znaci
Promenqive i nepromenqive re~i
Pro~itaj slede}e re~enice i podvuci jednom bojom re~i koje su se promenile,

a drugom one koje su ostale iste.
O, naravno, pa u|i odmah u na{u prvu slobodnu u~ionicu.

uzvik re~ca veznik glagol prilog predlog zamenica broj pridev imenica
O, naravno, pa u|ite odmah u na{e prve slobodne u~ionice.

Ako uporedi{ re~i u ovim re~enicama, vide}eš da neke mewaju svoj oblik, to jest da su
promenqive. Neke re~i uvek ostaju iste, što zna~i da su nepromenqive.
U srpskom jeziku postoji deset vrsta re~i.

Pet vrsta je promenqivo: imenice, zamenice, pridevi, brojevi i glagoli.
Pet vrsta je nepromenqivo: prilozi, predlozi, veznici, uzvici i re~ce.
36
Imenice
Zamisli da imenica nema. Kako }eš nekome da kaèš, na primer:

Iza drveta je protr~ao zec. Upla{io je korwa~u, vevericu i neke ptice.
Sigurno zapaà{ da bez imenica ne bismo mogli da se sporazumevamo.
Da se podsetimo (pro~itaj i dopiši nove primere):
Imenice su promenqive re~i koje imenuju bi}a, predmete i pojave.
Vrste imenica su:

VLASTITE ZAJEDNI^KE ZBIRNE GRADIVNE APSTRAKTNE
imenuju imenuju bi}a, imenuju skup, imenuju imenuju
pojedina~na predmete i mno{tvo bi}a neku materiju ose}awa,
bi}a i pojave kao ili predmeta ili gra|u osobine,
predmete pripadnike iste vrste radwe i stawa
grupa
Dopi{i nove primere za sve vrste imenica.
Milica, Dunav škola, oblak liš}e, bra}a še}er, zlato radost, ~itawe
Iz navedenog teksta rasporedi imenice prema vrstama.
Ovog sun~anog jutra Duwa je s rado{}u obukla novu haqinu na cvetove.

Brzo je pojela hleb s medom, a onda krenula prema {koli. Kroz grawe
visokog drve}a provirivao je krov {kole. ûla se graja dece. Ubrzo je
sustigla Du{ana i wegovog psa @u}u.
vlastite zajedni~ke zbirne gradivne apstraktne
37
Veliko slovo
Va`no je znati:
1. Nazivi gradova, sela, dràva, kontinenata, planina, reka, jezera i mora koje ~ini
jedna re~ (jedno~lani) pi{u se velikim po~etnim slovom.
Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere):
kontinent dràva grad selo planina reka jezero

Evropa Srbija Kru{evac Jasika Jastrebac Rasina ]elije
2. Vi{e~lana imena kontinenata, dràva, gradova i sela pi{u se tako {to se svaka re~
(osim veznika i predloga)* pi{e velikim po~etnim slovom.
Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere):
kontinent dràva grad selo

Severna Amerika Velika Britanija Smederevska Palanka Malo Crni}e
3. Vi{e~lana imena okeana, mora, jezera, reka, planina, ravnica, klisura i ostrva
pi{u se tako {to samo prva re~ po~iwe velikim slovom.
okean more jezero reka planina klisura
Tihi okean Jadransko Pali}ko Pore~ka reka Fru{ka gora \erdapska

more jezero klisura
4. Ako se u sastavu vi{e~lanih geografskih imena nalazi vlastito ime, i ono se pi{e
velikim po~etnim slovom. Npr.: Ju`na Morava, Mali Jastrebac.
5. Ako je naziv preduze}a, {kole, pozori{ta Osnovna {kola Vuk Karaxi}

i drugih ustanova vi{e~lan, prva re~ De~ji vrti} Kolibri
i svaka vlastita imenica u tom nazivu
Fudbalski klub Crvena zvezda
pi{u se velikim slovom.
38 * O predlozima i veznicima vidi na stranama 71 i 72.

Ko se voli, taj se pi{e
– ali pazi na velika i mala slova –
li~no ime grad kwiga
nadimak ulica novine
ime selo film

ìvotiwe
drvo reka pesma
cvet planina {kola
godi{we jezero muzi~ka

doba grupa
automobil more sportski

tim
Napi{i {aqivu razglednicu iz svog omiqenog mesta i po{aqi je Ani ili nekom drugom.
Otkrij
imena koja doviSaN kinbaPonikzatilvi
se ovde kriju. skoredaJmonar ulawaBak
39
Promena imenica (deklinacija)
Imenice su promenqive re~i.

Mewaju se po padeìma i u jednini i u mnoìni.
Pogledajmo slede}i tekst.

Pesma o Miri
Mira je do{la.
Od Mire uzimam olovku ~esto,
pa Miri dajem u srcu presto.
Sad sawam Miru.
Dozivam: „Miro!”
Druìm se s Mirom.
Pri~am o Miri.
I ja se mewam uz muka trista,
a ona ništa, ostala ista.
S. M.
U srpskom jeziku postoji sedam padeà. Zovu se:

1. nominativ; 2. genitiv; 3. dativ; 4. akuzativ; 5. vokativ; 6. instrumental; 7 lokativ.
U prethodnoj pesmi zapaàmo da je kod imenice Mira nepromenqivi deo imenice mir-.
To je gramati~ka osnova imenice. Oni delovi re~i koji se dodaju na gramati~ku osnovu
(-a, -e, -i, -u, -o i dr.) zovu se pade`ni nastavci.
naziv padeà pitawa jednina jednina mnoìna jednina mnoìna
1. nominativ KO ili [TA? Mir-a de~ak de~ac-i sel-o sel-a
2. genitiv (OD) KOGA ili ÊGA? Mir-e de~ak-a de~ak-a sel-a sel-a
3. dativ KOME ili ÊMU? Mir-i de~ak-u de~ac-ima sel-u sel-ima
4. akuzativ KOGA ili [TA? Mir-u de~ak-a de~ak-e sel-o sel-a
5. vokativ HEJ! Mir-o de~a~-e* de~ac-i sel-o sel-a
6. instrumental S KIM ili ÎME? Mir-om de~ak-om de~ac-ima sel-om sel-ima
7. lokativ O KOME ili O ÊMU? Mir-i de~ak-u de~ac-ima sel-u sel-ima
* Prilikom promene kroz padeè, ponekad dolazi do promena nekih glasova radi lak{eg izgovora; o tome }e{
40 u~iti u {estom razredu.
Osnovne funkcije i zna~ewa padeà
naziv padeà pitawa funkcija/zna~ewe primer
KO (za ìvo)? subjekat, deo

1. nominativ Mira je u~enica.
ŠTA (za neìvo)? imenskog predikata
(OD) KOGA, ÊGA? deo ne~ega, koli~ina, Dve kwige

2. genitiv
pripadawe od Mire.
KOME? ÊMU? Idem ku}i,

3. dativ namena, usmerenost
dajem Miri.
4. akuzativ KOGA? ŠTA? objekat Dajem presto.
dozivawe, obra}awe,
5. vokativ HEJ! Hej, Miro!
skretawe pa`we
S KIM? ÎME? Vozim se kolima
6. instrumental sredstvo, društvo
s Mirom.
O KOME? O ÊMU? Na ulici

7. lokativ mesto
NA KOME, NA ÊMU pri~am o Miri.
Odredi pade`, wegovo zna~ewe i funkciju, kao {to je zapo~eto.
Ana, donesi mami malo soli.

vokativ
obra}awe
Mama je sipala so.
Ka{ikom je prome{ala supu.
Sada se supa hladi na stolu.
41
Smisli i napi{i re~enice koje
Sedam padeà i jedno ven~awe kazuju momak i devojka. Koristi re~i
u odgovaraju}im padeìma.
Ja sam Milica, u~iteqica!

1.
Nominativ ime daje,
zato pita: ko je, {ta je?
Od oca Branka, od majke Ruè.

2.
Genitiv poreklo nosi:
od koga si, od ~ega si?
3.
Dativ pita za darove:
kome ide{, kome daje{?
4.
Akuzativ – za objekat:
koga ili {ta to daje{?
5.
Hej! – vokativ sve poziva,
obra}a se i doziva.
6.
Instrumental – sredstvo,
dru{tvo: ~ime radi{,
s kim se druì{?
7. @ive}emo u na{oj ku}i pevaju}i.
Lokativ zanima mesto:

na kom stoji{, u kom ìvi{?
42
Ove re~i, ove slike pokazuju kod padeà i sli~nosti i razlike.
Dodaj svoj primer.
,
tvoj primer
tvoj primer
tvoj primer tvoj primer
tvoj primer
SA
tvoj primer
Pomozi Zoranu da re{i ovu pade`nu ukr{tenicu.
1 Akuzativ (ak.) jednine (jed.) od re~i nazeb

2 Vok. jed. ada
3 Nom. jed. gramatika
4 Vok. jed. osa
5 Instr. jed. auto 1 3 6 8
5
6 Nom. jed. som
1 Lok. mn. noga 1 2
2 Ak. jed. ruka 2 4 7
3 Gen. jed. zlo
3
4 Vok. jed. Mara
5 Instr. jed. brada
6 Dat. jed. Aca 4
7 Vok. jed. Kosa
5 6
8 Instr. jed. obala
43
Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a, predmete,
Imeni~ke zamenice pojave i na wihove osobine.
LI^NE ZAMENICE LI^NA ZAMENICA UPITNE NEODRE\ENE ODRI^NE OP[TE

JA, TI, ON (ONA, ONO) ZA SVAKO LICE KO? NEKO NIKO SVAKO
MI, VI, ONI (ONE, ONA) SEBE, SE [TA? NE[TO NI[TA SVA[TA
LI^NE ZAMENICE NELI^NE ZAMENICE

Nastavnik je u{ao u bu~no odeqewe i za~udio se. Smisli {ta su |aci odgovorili
i upotrebi zamenice iz gorwe tabele.
„Mi nismo“, rekao je neko.
Zamisli svoj razgovor s nekim ko te nagovara da ~ini{ ne{to lo{e

(da pu{i{, krade{, pije{ i sl.).
Kako }e{ to da izbegne{ i da sa~uva{ svoj ponos? Koristi zamenice.
Oni/one: Ti si kukavica ako

Ti: Ja (ose}am, èlim, mislim, ne èlim)
Oni/one:
Ti:
Oni/one:
Ti:
Oni/one:
Ti:
44
Ana je smislila pesmu koja joj
pomaè da mewa li~nu zamenicu Promena li~nih zamenica
ON po padeìma.
1. Prvi pade`: KO, [TA?

– Sreli smo se ON i JA. 1. ja ti on/ono ona
2. Drugi pade`: KOGA, ÊGA?
– Dobih pismo ja OD WEGA. 2. mene, me
3. Tre}i pade`: KOME, ÊMU?
– [aqem pismo i ja WEMU.
3. tebi, ti
4. A ~etvrti: KOGA, [TA? 4. wega, ga
– Vidim samo WEGA ja.
5. Peti pade`: HEJ, OJ! 5.
– Nema, ali bi}e moj. 6. s wom
6. [esti pade`: S KIM, ÎM?
– Pro{eta}u jednom S WIM. 7.
7. Sedmi pade`: O KOME, O ÊMU?
– Samo mislim ja O WEMU.
Pore|ewe Pore|ewe je stilska figura kojom se na slikovit na~in upore|uju

mawe poznate sa poznatim stvarima i pojavama.
Anin primer pore|ewa iz kwièvnog dela Tvoj primer
Sinu Milo{ u poqu zelenu,

kao jarko iza gore sunce.
(@enidba Du{anova)
Dopuni kao u pesmi ova pore|ewa iz narodne pesme Majka Jovu u ruì rodila.
Nek je rumen ko
Nek je bijel ko
Nek je radin ko
Nek je hitar kao
Ovde se Sp . . . we s . Kr . qe . . . u M . . ko
kriju
dva k . o d . . . r d . . ak u g . d . . i.
pore|ewa.
45
Pisawe zamenica
1. Kad nekome èlimo da iskaèmo posebno po{tovawe, umesto zamenice ti

upotrebqavamo li~nu zamenicu Vi, koja se tada pi{e velikim po~etnim slovom.
Gospo|o profesore, Vi ste nam govorili o zamenicama. Ja nisam dobro

razumeo podelu zamenica, pa Vas molim da mi to objasnite.
2. Na primer (zavr{i zapo~ete re~enice):
Kada se odri~ne zamenice Ni sa kim
niko i ni{ta upotrebqavaju
sa predlozima,* onda se Ni o kome
pi{u kao tri odvojene re~i. Ni od ~ega
Ni zbog ~ega
Ni za {ta
Pravopisni znaci
– ta~ka i zapeta, tri ta~ke, crtica
1. Ta~ka i zapeta (;) pi{u se u sloènim re~enicama u kojima su proste re~enice

mawe smisaono povezane.
Jutro je, sunce ulazi kroz moj prozor; ustajem radostan; ~eka me jo{ jedan lep dan.
2.
Ta~ka i zapeta (;) pi{u se kod nabrajawa niza podataka (kao {to se to ovde navodi):
a) ako su nizovi podataka op{irniji;

b) ako po~iwu brojevima ili slovima;
v) ako èlimo posebno da ih istaknemo.
3.
Tri ta~ke se pi{u tamo gde se re~enica prekida. Kao znak nedore~enosti,
nepotpunosti, kao znak da je izostavqen deo teksta.
êkam i ~ekam…
4.
Crtica se pi{e:
– kod rastavqawa re~i na kraju reda ({ko-la);
– izme|u brojeva i re~i (10-godi{wica);
– u polusloènicama (srpsko-engleski re~nik; radio-aparat).
46 * O predlozima vidi na strani 71.

Imenice
vlastite zajedni~ke zbirne gradivne misaone
imenuju imenuju bi}a, imenuju skup, imenuju

imenuju ose}awa,
pojedina~na predmete i pojave mno{tvo bi}a neku
osobine, radwe
bi}a kao pripadnike ili predmeta materiju
i stawa
i predmete grupa iste vrste ili gra|u
Vladislav kwiga cve}e pesak drugarstvo
Imeni~ke zamenice
NELI^NE ZAMENICE
li~ne
upitne neodre|ene odri~ne op{te
ja, ti, on (ona,
ono), mi, vi, oni
(one, ona)
ko, {ta neko, ne{to niko, ni{ta svako, sva{ta
za svako lice:
sebe, se
Promena imenica
i zamenica po padeìma
naziv padeà pitawa funkcija/zna~ewe imenica zamenica
subjekat, imenski
1. nominativ KO, ŠTA? deo predikata
{kola ti
(OD) KOGA, deo ne~ega, koli~ina,
2. genitiv pripadawe
{kole tebe, te
ÊGA?
namena,
3. dativ KOME, ÊMU? usmerenost
{koli tebi, ti
4. akuzativ KOGA, ŠTA? objekat {kolu tebe, te

dozivawe, obra}awe,
5. vokativ HEJ! skretawe pa`we
{kolo ti
S KIM,
6. instrumental dru{tvo, sredstvo sa {kolom tobom
ÎME?
O KOME,
7. lokativ mesto o {koli o tebi
O ÊMU?
Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba 47

5.
– pridevi – sastavqa{ i re{ava{ zagonetke

– brojevi – napi{e{ telegram, molbu
– glagoli – pripremi{ i odrì{ govor
– onomatopeja
– infinitiv
Pridevi su re~i koje ozna~avaju osobinu pojma ozna~enog

Pridevi imenicom uz koju stoje. Najva`nije vrste prideva su:
• opisni – kazuju kakvo je {to,
• prisvojni – kazuju ~ije je {to,
• gradivni – kazuju od ~ega je {to,
• mesni – kazuju na koje se mesto odnosi imenski pojam,
• vremenski – kazuju na koje se vreme odnosi imenski pojam.
Smisli i dodaj prideve koji bi mogli

da opi{u auto, torbu ili sli~no.
Most KAKAV?
dodaj opisne
On je vitak il’ glomazan,
nov il’ stari, al’ ponosan. ÎJI?
prisvojne
Re~ni, carski i seoski,
i dunavski, i moravski.
OD ÊGA?
Mo`da drven ili kamen, gradivne
pa betonski ili gvozden.
OD KADA JE?
Vekovni je i davna{wi,
vremenske
i budu}i, i sada{wi.
Gorwi, dowi i tamo{wi, GDE JE?
sredwi, krajwi i ovda{wi. mesne
Sa obale druge sine Preko vode i ponora Kad ve} spaja rastavqene,
kô prijateq iz daqine. uvek svetli kao zora. za{to ne bi wu i mene?
S. M.
48
Gra|ewe prideva
Pridevi mogu biti proste re~i (plav, lep, jak). êsto se grade od drugih vrsta re~i:
Od imenica Od glagola
reka – re~ni govoriti – govorqiv

car – carski raditi – radan
selo – seoski stideti se – stidqiv
drvo – drven hvaliti se – hvalisav
Od drugih prideva Od priloga*
ùt – ù}kast gore – gorwi

plav – plavkast tamo – tamošwi
slab – slabašan davno – davnašwi
lep – lepuškast sada – sadašwi
Pridevi se obi~no izvode od imenica ili prideva. Na|i primere.
lisni
list listast brat kwiga plav
lisnat
Pomozi Ani da re{i zagonetke i da sastavi nove zagonetke za ukr{tenicu.
Podvuci prideve.
1. Ja izi|oh na srebrno guvno i udarih u zlatne 2. 4. 6.

svirale, svak me ~u, a niko me ne vide. 3.
2. Pruìh zlatnu ìcu preko bela sveta,
pa je savih u orahovu qusku.
3. Ja uzmem gvozden kqu~, pa otvorim zelen grad,
pa isteram crna goveda.
4.
(kwiga) 1.
5.
(diwa) 5.
6.
(pekara)
* O prilozima vidi na strani 70 ove kwige. 49

Slagawe prideva sa imenicama
Vitak most spaja kamenite obale.
vitak m. rod, nominativ jedn.

most m. rod, nominativ jedn.
kamenite `. rod, akuzativ mno`.

obale `. rod, akuzativ mno`.
Šta moèmo zakqu~iti?
Pridevi se slaù sa imenicama na koje se odnose u rodu, broju i padeù.
Promena prideva
Dopuni zadate tabele kao {to je zapo~eto.
Po rodovima:
dobar, dobra, dobro lep lepa
nizak nisko
Po broju:
dobar – dobri
lepi lepe
dobra – dobre
niski niska
dobro – dobra
Po padeìma: jednina mnoìna

m. rod `. rod sred. rod m. rod `. rod sred. rod
nominativ: KO, ŠTA? dobar dobra dobro dobri dobre dobra

genitiv: OD KOGA, OD ÊGA?
dativ: KOME, ÊMU?
akuzativ: KOGA, ŠTA?
vokativ: HEJ
instrumental: S KIM, ÎME?
lokativ: O KOME, O ÊMU?

50
Pridevi se porede, i to samo opisni.
Pore|ewe prideva
Pro~itaj slede}i tekst:
Ako ho}e{
Ako ti je to po voqi, A ako ti ne{to zna~i,

moèš uvek biti dobar, moè{ biti uvek jak,
pa još boqi i najboqi. pa jo{ ja~i i najja~i.
Ako ba{ do toga drì, Treba hteti,
neko moè biti brz, treba smeti
pa još brì i najbrì. i voleti, i zapeti,
Svako moè biti lep, pa }e svako da poleti.
pa još lepši i najlepši,
ako samo ~vrsto reši.
S. M.
Postoje dva stepena pore|ewa prideva:
Osnovni oblik prideva zove se pozitiv: dobar, lep, brz, jak.
Prvi stepen pore|ewa je komparativ. Ozna~ava da je neka osobina izraèna u ve}em

stepenu nego u pozitivu: boqi, lepši, brì, ja~i.* Dobija se po pravilu kada se na
osnovu prideva dodaju nastavci: -ji, -iji ili -{i.
Drugi stepen je superlativ. Ozna~ava da je neka osobina izraèna u najve}em stepenu:

najboqi, najlep{i, najbrì, najja~i.
Superlativ se gradi tako što se ispred komparativa doda prefiks naj-.

Ukoliko pridev po~iwe glasom j (jak, jasan i dr.), oba slova j pišu se u superlativu:
najja~i, najjasniji i dr.
êtiri prideva se nepravilno porede, to su:

dobar – boqi – najboqi; zao – gori – najgori;
mali – mawi – najmawi; velik – ve}i – najve}i.
* U komparativu prideva brz, jak i dr. dolazi do glasovne promene: brz-ji > brì; jak-ji > ja~i.
Suglasnici z i j stapaju se u suglasnik ` radi lak{eg izgovora. Suglasnici k i j se stapaju u suglasnik ~. O tome }e{
u~iti u {estom razredu.
51
Pore|ewe prideva Pomozi Ani da smisli ili prona|e zagonetke, poslovice
i narodne mudrosti i izreke sa primerima pore|ewa prideva.
Pozitiv Komparativ Superlativ
Mlada sam i zelena, [ta je beqe od snega, Najcrwi sam kad je svetlo,
lepa i malena, a bistrije od mleka? (dan) najtopliji kad je hladno,
ko me takne - kune me.
(kopriva) najhladniji kad je toplo.(podrum)
Starije je jutro od
Lepa re~ lepu i{te. ve~eri. Sloga je najtvr|i grad.
Epitet je stilska figura, slikovita re~ koja isti~e va`nu osobinu imenice uz koju stoji.
Epitet je naj~e{}e pridev.
varqive
svetlucave
o~i pogled o{tar koraci
Rasporedi navedene prideve prema zna~ewu:
gvozden, zadwi, ju~era{wi, zelen, slab, tetkin, budu}i, drugari~in, spoqa{wi
opisni prisvojni gradivni mesni vremenski
52
Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici
Zoranov predlog je dobar. Iz navedenog primera moè se zakqu~iti:
atribut imenski deo Pridevi u re~enici naj~eš}e imaju

predikata slu`bu atributa ili imenskog
dela predikata.
Pridevski vid Ve}ina opisnih i gradivnih prideva ima

kra}e i duè oblike.
Prolazi neki visok de~ak. Kra}i oblik (neodre|eni vid)

Onaj visoki }e do}i da se igramo. prideva je oblik kojim se kazuje
osobina nepoznatog, prvi put
crn – crni; crven – crveni; beo – beli pomenutog bi}a ili predmeta.
Duì (odre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina poznatog,

ve} pomenutog bi}a ili predmeta.
Pravilno pisawe prideva

1.
Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na
-ski, -~ki i -{ki pi{u se malim po~etnim slovom.
Npr.: Sombor – somborski, Kraqevo – kraqeva~ki, Ni{ – ni{ki.

2. Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na
-ov, -ev i -in pi{u se velikim po~etnim slovom.
Npr.: Milan – Milanov, \or|e – \or|ev, Milena – Milenin.

3. milicija – milicijski
Pridevi izvedeni od imenica u ~ijoj
istorija – istorijski
se osnovi nalazi suglasnik j
sudija – sudijin
zadràvaju ovaj suglasnik.
Milija – Milijin
4.
Odri~na re~ca NE uvek se pi{e sastavqeno s pridevima.
neumoran nepouzdan neodoqiva nemirno

nepredvidqiv nepa`qiv neobi~na neverovatno
53
Brojevi su re~i koje ozna~avaju koliko ne~ega
Brojevi ima na broju (osnovni), koliko ne~ega ima u
zbiru (zbirni) i koje je ne{to po redu (redni).
Osnovni i zbirni spadaju u glavne brojeve.
– Luko,
Koji si po redu bio,
koje mesto osvojio?
– Sto dvadeset moja meta, Pomozi Zoranu da popuni tabelu.
leteo sam kô raketa!
– Zna~i tol’ko si sko~io? osnovni zbirni redni
– Slavan tre}i ja sam bio! (koliko je ne~ega (koliko je ne~ega (koje je ne{to
na broju) u zbiru) po redu)
– Bravo, tre}i!
A kol’ko se takmi~ilo, osam
kol’ko vas na startu bilo? dvanaesti
– Na startu nas bilo troje, osamnaestoro
eto, to je! dvadeset
[ta mislite:
Da l’ brojeve ne zna Luka,
{eststoti
il’ je neka druga muka? devedesetoro
2. Iza rednih brojeva napisanih rimskim

Pravilno pisawe brojeva ciframa ne pi{e se ta~ka.
1. Brojevi sloèni sa stotinama, Ro|en sam 28. XII 1996. godine.

deseticama i osnovnim brojevima
pi{u se rastavqeno: 3. Ako se redni brojevi pi{u arapskim
ciframa, iza wih se stavqa ta~ka.
pedeset ~etiri, sto dvadeset jedan,
hiqadu devet stotina trideset i dva Ro|en sam 28. 12. 1996. godine.
Ovde smisli tri kra}e Wih tri

vesti o tome {ta su u
sportu postigle ove grupe.
Za grupu osoba ènskog pola

koristimo osnovne brojeve Wih trojica
(tri).
Za grupu osoba mu{kog
pola – brojne imenice
(trojica). Wih troje
Za grupu osoba razli~itog
pola – zbirne brojeve
(troje).
Smisli re~enice s raznim

Devetog dana devetoro dece dobi devet detli}a.
vrstama brojeva u kojima sve
re~i po~iwu istim slovom.
54
Promena brojeva po padeìma
Po padeìma se mewaju redni brojevi: prvi, prvog, prvom...

Mewaju se i neki osnovni: jedan, zatim dva i tri:
jedan, jednog, jednom; dva, dvaju, dvama...
Ostali osnovni i svi zbirni brojevi se ne mewaju.
Ve`be
U slede}em nizu re~i podvuci redni broj:
pet, peti, petoro, petica, petak, petina
Zaokruì slovo ispred re~enice u kojoj nije upotrebqen odgovaraju}i broj:
a) Danas nisu do{la trojica (Luka, Petar i Zoran).

b) Wih troje u~e zajedno (Ana, Du{an i Marko).
v) U grupi ih je ~etvoro (Janko, Milan, Luka i Dragan).
g) U drugoj klupi sede dvoje (Ana i Du{an).
Slede}e brojeve razvrstaj na osnovne, zbirne i redne:
dva, dvoje, drugi, {esti, peti, pedeset, petoro, dvadeseti, jedanaest, sedam, osmoro
osnovni zbirni redni
Promeni po padeìma brojeve dva i drugi.
nominativ genitiv dativ akuzativ vokativ instrumental lokativ

dva
drugi
55
Glagoli
Podela glagola prema trajawu radwe (glagolski vid)
Glagoli su promenqive re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe.
Prema trajawu radwe mogu biti nesvr{eni i svr{eni.
Nesvršeni Nesvršeni su oni glagoli koji ozna~avaju radwu

u wenom trajawu (toku).
Posmatrajmo glagole istog korena:

te}i, pote}i, dote}i, nate}i, iste}i, prote}i,
tr~ati, potr~ati, dotr~ati, istr~ati, pretr~ati,
pevati, zapevati, otpevati, dopevati, ispevati, prepevati, propevati i sl.
Glagoli te}i, tr~ati i pevati ozna~avaju radwu koja traje, koja je u toku
i zovu se nesvršeni.
Svršeni Glagoli pote}i, potr~ati, otpevati i sl. ozna~avaju neki zavr{ni

trenutak radwe, odnosno radwu zavr{enu u celini
i nazivaju se svršeni.
Obrati pa`wu:
Glagoli pretr~ati, prote}i, otpevati su svršeni, a proticati, pretr~avati, otpevavati
su nesvršeni.
Poveì glagole prema trajawu radwe.

zapisati
zapisivati
pisati
otpisivati nesvršeni
napisati
svršeni
upisati
upisivati
prepisati
prepisivati
otpisati
56
Podela glagola prema prelaznosti radwe
(glagolski rod)
Pro~itaj i završi slede}e re~enice.
KOGA? ŠTA?
Ustajem, obla~im se i ukqu~ujem... televizor
uzimam...
podièm...
pripremam...
Ispred ogledala se ~ešqam i gledam...
slušam...
~ujem...
posmatram...
Prelazni
Glagoli ukqu~ujem, uzimam, gledam, ~ujem i dr. traè da wihova radwa pre|e na pravi objekat
(vidi str. 29), traè trpioca radwe. U ovom slu~aju to mogu biti npr. re~i: ukqu~ujem ... radio,
ra~unar i dr; uzimam ... jabuku, tašnu; gledam ... svoje lice, svoju raš~upanu kosu itd.
Glagoli koji ozna~avaju radwu koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu nazivaju se
prelazni glagoli.
Neprelazni
Glagoli kao što su ustajati, stajati, sedeti, hodati, kasniti, ~eznuti, leteti i sl.
ne zahtevaju trpioca, odnosno dopunu u vidu pravog objekta. Neki od wih mogu imati dopunu
u vidu nepravog objekta (~eznem za lubenicama, zavisim od roditeqa, li~im na dedu).
Glagoli koji ozna~avaju radwu koja se ne vr{i na trpiocu zovu se neprelazni.
Povratni
Tre}a vrsta glagola prema prelaznosti radwe jesu povratni glagoli: ~ešqati se, obla~iti se,
kupati se. Re~ se predstavqa povratnu zamenicu sebe.
Povratni su oni glagoli koji u svom sastavu imaju re~ se. Oni naj~e{}e ozna~avaju
radwu koju subjekat vr{i sam na sebi, pa je istovremeno i vr{ilac i trpilac.
57
U slede}im re~enicama prona|i glagole, a zatim ih ispi{i na odgovaraju}im linijama.
Vetar duva, vitla prašinu, podiè gomilu liš}a, pa se naglo smiruje. A onda krene da pada kiša,
da dobuje u prozore i kvasi travu i liš}e. Ose}a se prijatna sveìna u vazduhu.
prelazni glagoli:
neprelazni glagoli:
povratni glagoli:
Smisli i pe{a~i, poskakuje, tr~kara, brza, hramqe,

napi{i kako trapavi, klip{e, mraviwa, kleca,
moè da se ide:
Kako mrmqa, bobowa, zucka, nagva`da, }u}ori,

moè da se
govori:
Kako
moè da se
gleda:
Sastavi telegram u kome kratko obave{tava{ prijateqa o ne~emu, npr.:

Dolazim u osam sati. Sa mnom }e biti Branko. êkaj me. Nikola.
Telegram
Adresa primaoca:
Sadràj:
Adresa po{iqaoca:
58
Zavr{i tabele sa glagolima. Glagoli prema prelaznosti radwe
Glagoli prema trajawu radwe PRELAZNI NEPRELAZNI POVRATNI

(radwa koju vr{ilac (radwa koja (radwa koju
NESVR[ENI SVR[ENI vr{i na nekom ne zahteva subjekat vr{i
(zavr{ni trenutak radwe,
(radwa je u toku, traje) radwa zavr{ena u celini) trpiocu) trpioca) sam na sebi)
piti ispiti ~e{qati (kosu) leteti ~e{qati sebe (se)
zvati obuvati spavati obuvati se
prese}i slikati rasti slikati se
kuvati
istresti
Glasovi iz prirode i onomatopeja Pomozi Ani da se seti glagola
– onomatopeja – koji idu uz imenice:
POTOK: bu~i, tok}e,

romori, pquska, grgoqi,
VETAR: {u{ka,
PAS: arlau~e, skvi~i,
AUTO: drnda,
Vlasniku ove gramatike

Molba
(mesto)
Molim te da ovde napi{e{ jednu
neobi~nu molbu zlatnoj ribici koja
ispuwava sve èqe. U molbi navedi
adresu zlatne ribice, svoje tri èqe
i o sebi napi{i potrebne podatke.
U Beogradu, S po{tovawem
Ana Rodi},
u~. V razreda
59
Infinitiv
(neodre|eni glagolski oblik)
Infinitiv je neodre|eni glagolski oblik koji samo imenuje glagolsku radwu.

On ne kazuje ni vreme vr{ewa radwe, ni lice, ni broj.
U Re~niku srpskohrvatskoga kwièvnog jezika Matice srpske svi glagoli se prvo navode
u infinitivu, npr. sijati. Posle infinitiva navodi se prvo lice jednine sadašweg vremena
toga glagola (sijam), zatim se odre|uje glagolski vid (nesvršen). Onda se navode wegova
zna~ewa i primeri – re~enice pisaca u kojima je to zna~ewe upotrebqeno.
U Re~niku srpskohrvatskoga kwièvnog jezika Matice srpske prona|i neki glagol

i prepi{i wegova zna~ewa.
Infinitivna osnova i nastavci

Infinitiv se u srpskom jeziku završava nastavcima -ti (raditi, pevati), -}i (re}i, se}i)
i -sti (sesti, plesti).
Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ti dobija se odbijawem tog nastavka -ti,
dakle: radi, peva.
Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -sti i -}i dobija se odbijawem nastavka -oh
za prvo lice glagolskog oblika koji se zove aorist (o tome }eš u~iti u starijim razredima).
Dakle: sed-oh, plet-oh, rek-oh, sek-oh.
Kada se koristi infinitiv

Iz navedenih re~enica:
Uspeti je jednostavno. Treba voleti i zapeti, pa }e{ to i posti}i.
vidimo da se infinitiv koristi:
1. za gra|ewe budu}eg vremena (}eš posti}i)

2. kao dopuna glagola trebati (treba voleti i zapeti)
3. kao subjekat u re~enici (uspeti).
60
Pomozi Ani da otkrije narodne mudrosti i sam smisli neke nove sa infinitivima.
Boqe je dobroga slu{ati nego r|avom zap . . . . . ti.

Boqe je sa ~ovekom se tu . i nego sa r|om se q . b . . i.
Boqe je sva{ta j . sti nego sva{ta pr . ~ . . i.
Boqe je pi . . . i nego sk . . a . i.
Boqe je nego .
Boqe je nego .
Lak{e je ste . i nego sa~ . v . ti.
Lak{e je nego .
Lak{e je nego .
Pomozi Zoranu da prona|e vi{e infinitiva koji mogu stajati uz ove imenice.
{utirati milovati saditi

lopta dodati kosa drvo
ûveni infinitivi
Iz spomenara Jedan tvoj Iz hajdu~ke

narodne pesme
Volim brati A kadar sam
po gorici cve}e, sti}i i ute}i / i na
neg qubiti stra{nu mjestu
{to mi srce ne}e. postojati.
Na|i i
smisli
infinitive
u rebusima.
ribati bubati pokositi
61
Moj tre}i govor:
Preporu~ujem vam da pro~itate
Razmisli o kwizi koja ti se svidela ili o ~asopisu

koji voli{ da ~ita{. Napravi skicu svog govora
(vidi str. 78) u kome }e{ nastojati da ubedi{ svoje
odeqewe da je to zaista dobro.
1. Uvod (neka zanimqivost: kako si do{ao do kwige ili ~asopisa,

kako si se tada ose}ao i sl.):
2. Tri razloga zbog kojih preporu~uje{ neku kwigu ili ~asopis (sadràj, likovi,
uzbudqiva mesta):
a)
b)
v)
3. Zakqu~ak (kakva je korist od dobrih kwiga, koju ocenu daje{ navedenoj i sl.):
4. Kako ocewuje{ svoj nastup pred publikom (vidi str. 78):
62
Pridevi
KAKAV? ÎJI? OD ÊGA? GDE JE? OD KADA?
lep gradski drven krajwi pro{logodi{wi
pore|ewe prideva pozitiv (lep); komparativ (lep{i); superlativ (najlep{i)
promena prideva lep, lepog, lepom, lepog, lepi, s lepim, o lepom

po padeìma
slu`ba prideva atribut imenski deo predikata

u re~enici
Vi{win sastav je zanimqiv.
pridevski vid neodre|eni (crn pas), odre|eni (onaj crni)
Brojevi
koliko je ne~ega na broju koliko je u zbiru koji je po redu
osam osmoro osmi

promena brojeva
(redni, neki osnovni)
drugi, drugog, drugom, drugog, drugi, s drugim, o drugom
Glagoli
prema trajawu radwe prema prelaznosti radwe
nesvr{eni svr{eni prelazni neprelazni povratni
tr~ati dotr~ati uzimati leteti kupati se

(ta{nu)
Sledi peta kontrolna ve`ba 63

6.
– radni glagolski pridev – nastavi{ zapo~etu bajku

– prezent – re{ava{ ukr{tenicu
– perfekat – napi{e{ kratku detektivsku pri~u
– futur – napi{e{ pravila pona{awa za stolom
– predlozi
– veznici
– uzvici
– re~ce
Radni glagolski pridev
@ivelo prole}e
Okopneli snegovi,
ozeleneli bregovi,
olistalo drve}e,
procvetalo cve}e
– stiglo je prole}e.
Sve podvu~ene re~i nastale su od glagola: ìveti, okopneti, olistati, procvetati, sti}i.
Zbog toga što su ovi oblici re~i nastali od glagola, a naj~eš}e se ponašaju kao pridevi,
nazivamo ih radnim glagolskim pridevom.
Radni glagolski pridev nastaje od glagola dodavawem slede}ih nastavaka na infinitivnu

osnovu: -o, -la, -lo, -li, -le, -la.
jednina mnoìna Radni glagolski pridev je glagolski oblik

koji sluì: 1. za gra|ewe perfekta (stiglo je)
muški rod ìve-o ìve-li i drugih glagolskih oblika; 2. za kazivawe
èqe (ìveo); 3. kao pridev stoji uz
ènski rod ìve-la ìve-le imenicu i u re~enici ima slu`bu atributa
(okopneli, ozeleneli i dr.).
sredwi rod ìve-lo ìve-la
Radni glagolski pridev ne mewa se po licima, ve} samo po rodu, broju

i ponekad po padeìma. Zato je to bezli~an glagolski oblik.
64
Prezent (sadašwe vreme)
– Šta radiš?
– Razmišqam.
– O ~emu?
– Razmišqam o tome šta da radim.
– A sad?
– Sad se odmaram, jer me zamara ovo razmišqawe.
U ovom razgovoru podvu~eni glagoli su u obliku prezenta ili sadašweg vremena.
Prezent (sadašwe vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu

koja se doga|a u trenutku govora, tj. u sada{wosti.
Kako se gradi prezent

Prezent se gradi od prezentske osnove Nastavci za prezent su:
(cele ili okrwene) i nastavaka. lice jednina mnoìna
Prezentska osnova se dobija kada se od prvog 1. -m -mo
lica mnoìne prezenta odbije nastavak -mo. 2. -š - te
Na primer: nosi-mo, peva-mo. 3. -ø* - e, -u, -ju
Evo kako glasi prezent glagola misliti. Ti napi{i prezent glagola pisati.
misliti pisati misliti pisati

jednina 1. misli-m mnoìna 1. misli-mo
2. misli-š 2. misli-te
3. misli 3. misle
Prezent pomo}nih glagola Glagoli jesam, biti i hteti su pomo}ni glagoli

zato što sluè za gra|ewe sloènih
Glagoli jesam i hteti imaju dvostruke glagolskih oblika – prošlog vremena,
oblike prezenta: duì (naglašeni) oblik budu}eg vremena i dr.
i kra}i (nenaglašeni) oblik.
jesam hteti biti

jednina 1. ja jesam sam ho}u }u budem
2. ti jesi si ho}eš }eš budeš
3. on, ona, ono jeste je ho}e }e bude
mnoìna 1. mi jesmo smo ho}emo }emo budemo
2. vi jeste ste ho}ete }ete budete
3. oni, one, ona jesu su ho}e }e budu
* Ovaj znak koristimo kada nastavka nema. 65

Perfekat (prošlo vreme)
Pro~itaj tekst zapo~ete bajke.
Bio je jedan car, pa je imao sina carevi}a koji je voleo lov.

Kada je carevi} jednom lovio u planini, izašao je pred wega ogweni zmaj, rekao mu da ~uva planinu
kao svoju ku}u i otišao.
Re~i podvu~ene u tekstu su glagoli koji ozna~avaju prošlu radwu. To je perfekat (prošlo vreme).
Perfekat je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila
u prošlosti, pre trenutka govorewa.
Perfekat se gradi od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva.
re}i ~itati
jednina mnoìna jednina mnoìna
ja sam rekao mi smo rekli

ti si rekao vi ste rekli
on je rekao oni su rekli
ona je rekla one su rekle
ono je reklo ona su rekla
Kada se u re~enici perfekat upotrebi dva ili više puta, posle toga se u pisawu
ponekad izostavqaju pomo}ni glagoli i ostane samo radni glagolski pridev.
To se onda zove krwi perfekat (rekao, otišao).
Nastavi zapo~etu bajku o carevi}u i ogwenom zmaju.
66
Futur I (budu}e vreme)
Šta }e biti
Do}i }e leto, pa }emo i}i na more.
Tamo }eš se kupati do mile voqe.
Roni}eš, igra}eš se u pesku.
U hladu }eš mo`da ~itati nešto zanimqivo.
Ne brini, ne}e biti doma}ih, kontrolnih i drugih zadataka.
Glagoli u ovom tekstu su u obliku futura (budu}eg vremena).
Futur I (budu}e vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja }e se vršiti
ili izvršiti u budu}nosti, posle trenutka govorewa.
Futur I se gradi od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva.
do}i
jednina mnoìna
1. ja }u do}i (do}i }u) 1. mi }emo do}i (do}i }emo)

2. ti }eš do}i (do}i }e{) 2. vi }ete do}i (do}i }ete)
3. on, ona, ono }e do}i (do}i }e) 3. oni (one, ona) }e do}i (do}i }e)
igrati
jednina mnoìna
1. ja }u igrati (igra}u) 1. mi }emo igrati (igra}emo)

2. ti }eš igrati (igra}eš) 2. vi }ete igrati (igra}ete)
3. on (ona, ono) }e igrati (igra}e) 3. oni (one, ona) }e igrati (igra}e)
Kod glagola koji se u infinitivu završavaju na -ti skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti
pišu se spojeno sa osnovom glagola ako je ona na prvom mestu (radi}u, peva}u).
Kod glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti
pi{u se odvojeno (sti}i }u, ste}i }u).
i}i }u igra}u
do}i }u pliva}u
67
Sada{wost – pro{lost – budu}nost
prezent – perfekat – futur
Opi{i avion Kakav je sada? Kakav je bio? Kakav }e biti?

koriste}i
(upotrebi prezent) (upotrebi perfekat) (upotrebi futur)
glagole:
izgledati,
leteti ili
druge.
Opi{i
ukratko Kakav je sada? Kakav je bio? Kakav }e biti?
pribor (upotrebi prezent) (upotrebi perfekat) (upotrebi futur)
za pisawe.
Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice.
Volim Ne volim
Voleo (volela) sam Nisam voleo (volela)
Vole}u Ne}u voleti
pl am Re{i ove dopuwalke u prvom licu jednine.
r n m
e l tr { p l a s m
z i e l ri s o m
e k n m { m r
n s m f u } k a u f rk a o m
m
t r m u ~ u e k o mi o m
te g l i u k ~ o m
u}i u apl u i a m
r e i u t g l o m
68
Razgovor plavih kitova
Plavi kit je najve}a ìvotiwa na svetu. Duga~ak je do 32 metra (kao soliter od 10 spratova),
a samo glava mu je velika preko 7 metara. U wegova usta moè da stane ~itava mala la|a.
Kit je sisar. Majka ra|a bebe koje se hrane wenim mlekom i ve} prve godine narastu
do 18 metara. Zamisli i nastavi razgovor plavih kitova dede, oca i sin~i}a.
Otac kit: Ja mogu
Deda kit: Kad sam bio mla|i, ja sam
Dete kit: Kad porastem, ja }u
Otac kit:
Deda kit:
Dete kit:
Pomozi Ani da popuni slede}u tabelu sa glagolima.
infinitiv sada{we vreme pro{lo vreme budu}e vreme

(prezent) (perfekat) (futur)
prona}i pronalazim
zami{qala je
prelistava}e
gleduckaju
zalazi}e
predose}alo je
dogovoriti se
U ovim dopuwalkama kriju se:
Skra}eni oblik s s j
prezenta pomo}nog
glagola jesam: s s s
Skra}eni oblik } } }
prezenta pomo}nog
glagola hteti: } } }
Nastavci 1. 2. 3.
za prezent: 1. 2. 3. , ,
69
Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini, a drugi put bez podvu~enih re~i.
Prilozi Šta zapaàš? Dodaj (priloì) glagolu gledati jo{ neke priloge.
– Gledam desno, gledam besno, Prilozi su nepromenqive re~i koje obi~no stoje uz glagole
gledam mnogo, gledam strogo, i bliè ih odre|uju po mestu radwe, vremenu radwe,
gledam kasno, ali jasno. na~inu, uzroku, koli~ini. Prilozi u re~enici imaju slu`bu
Zato se pazi na mojoj stazi! prilo{ke odredbe.
– re~e jedan pu`. Od wegovog
glasa sve se zatalasa.
Nestao je pas kog volite ti i tvoje dru{tvo. Smisli detektivsku pri~u ili pesmu o tome
kako ste ga traìli i upotrebi neke priloge iz ove tabele.
Prilozi
Glagol
ZA MESTO VREME NAÎN KOLIÎNU UZROK
Traìmo gore, dole, odmah, sada, brzo, sporo, mnogo, malo, zato, stoga
levo, desno, ve~eras, ovako, ovoliko,
ovde, onde, danas, sutra, slo`no, dosta, jo{,
tuda, svuda jesenas kri{om, onoliko
nekako
Detektivska
pri~a
Kako smo traìli psa
Kako rade i kakvi su qudi? Pomozi Zoranu da pokaè razliku izme|u priloga i prideva.
Kada se smeju iskreno i dobrodu{no, qudi su iskreni i dobrodu{ni.

Kada se smeju zajedqivo i zlurado, qudi su
Kada se rukuju hladno i bezvoqno, qudi su
Kada se rukuju srda~no i , qudi su
Kada govore la`qivo i , qudi su
Kada govore , qudi su
Kada rade nepo{teno i , qudi su
Kada rade , qudi su
Re{i rebus.
70
Objasni Zoranu pravila lepog pona{awa
za stolom (pogledaj neku kwigu o bontonu). Predlozi
Napi{i kako se postavqa sto, kako se jede
i upotrebi predloge.
Predlozi su nepromenqive re~i koje
stoje ispred imenica i ozna~avaju
odnose me|u predmetima i pojavama.
Oko stola
U stolu, na stolu,
mesto
pored stola, oko stola,
pre podne, posle podne, vreme
sa rado{}u i sa sla{}u, na~in
radi jela i zbog gladi ciq, uzrok
Pravila lepog pona{awa za stolom predlozi su na paradi.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Objasni {ta zna~e navedeni izrazi:
Gledati nekome kroz prste
Prevesti nekoga èdnog preko vode
Vu}i nekoga za nos
Raditi na svoju ruku
Re{i
i sastavi
rebuse.
iza stola
71
Sve je bez veze ako nema veze
Veznici Do|i, pa }u do}i,
do|i jer }u do}i.
Do|i il’ da do|em,
do|i ~im ja do|em.
Veznici su
nepromenqive re~i Mada }u ja do}i
koje povezuju ako ti ne do|e{,
re~i i re~enice. boqe }emo pro}i
kada i ti do|e{.
Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini, a drugi put bez
podvu~enih re~i. [ta zapaà{? Podvu~ene re~i su veznici.
Pomozi Ani da napi{e {ta misli i ose}a dok ~eka Zorana.

O tome treba da napi{e re~i i re~enice uz zadate veznike.
êkam i ~ekam...
i jer
pa dok
ali ako
Pomozi Zoranu da re~i po vrstama rasporedi u ukr{tenice:
iznad, desno, ovoliko, nego, ve}, prema, rano, jer, pred, do,
pe{ice, ili, zimi, za, ali, puno, izme|u, lagano, iz, posle.
p u n o v p
r e r
i z e
l n d
o i l
z c o
i i z
i
Re{i rebuse i sam sastavi jedan.
pe{ice
72
Uzvici su nepromenqive re~i kojima se izraàvaju ose}awa,
podraàvaju zvukovi iz prirode i koji sluè za dozivawe. Uzvici
Dopi{i kao {to je zapo~eto.

Uzvi~na pri~a
– Kuc-kuc! – za~ulo se na vratima sobe.
– Ohoj! –
– Kvrc, škrip! –
– Joj! –
– Pst! –
– Uh! –
– Ha-ha-ha! –
Izme|u dva {kolska zvona

Pomozi Ani da opi{e neke trenutke izme|u dva {kolska
zvona ({kolski odmor), tako da u opisivawu koristi uzvike:
ZVR, UH, HEJ, URA, TRAS, OH, HA-HA, CMOK, EH, ZVR, GU-GU.
Zvrr! – odjeknulo je {kolsko zvono.
Re~ce u pri~i Re~ce

– Da li ho}eš?
– Nikako! Re~cama se potvr|uje:
– Samo malo? da, naravno, svakako,
– Ne, ne! i odri~e: ne, nipo{to, nikako;
– Hajde, kockicu! pokazuje: evo, eto, eno,
– Zaista ne mogu. i isti~e: ba{, bar, ~ak;
– Mo`da celu? pretpostavqa: mo`da, vaqda,
– Zar celu ~okoladu? Da, svakako, moè! verovatno;
nare|uje: hajde, deder, neka;
Pro~itaj tekst Re~ce u pri~i. Razmisli
pita: da li, je li, zar,
o zna~ewu podvu~enih re~i. To su re~ce.
i zakqu~uje: dakle, elem,
Re~ce su nepromenqive re~i kojima se iskazuju prema tome...
li~ni stavovi i ube|ewa.
73
Glagolski oblici
radni
infinitiv glagolski prezent perfekat futur
pridev
neodre|eni sluì ozna~ava ozna~ava

za gra|ewe ozna~ava
glagolski radwu koja se radwu
perfekta radwu
oblik, doga|a koja }e se
(do{lo je), za koja se vršila
jer glagolsku u sada{wosti vršiti
kazivawe èqe ili izvršila
radwu samo (ìveo) ili kao ili izvršiti
u prošlosti
imenuje pridev stoji u budu}nosti
uz imenicu gradi se od
(olistalo) prezentske
osnove gradi se
gradi se od gradi se od
i nastavaka: od prezenta
infinitivne kra}eg oblika
gradi se od 1. -m pomo}nog
osnove prezenta
infinitivne 2. -š glagola jesam
i nastavaka: pomo}nog
osnove 3. - ø i radnog
-ti (hteti) glagola hteti
i nastavaka: 1. - mo glagolskog
-}i (pe}i) i infinitiva:
-o, -la, -lo, 2. - te prideva:
-sti (presti) ja }u pevati
-li, -le,-la 3. - e, -u, -ju ja sam pevao
Nepromenqive re~i
prilozi predlozi veznici uzvici re~ce
uzvicima se
obi~no stoje izraàvaju re~cama se
uz glagole da ozna~avaju
povezuju ose}awa, izraàvaju
pokaù mesto odnose me|u
re~i i podraàvaju li~ni stavovi
radwe, vreme predmetima
re~enice zvuci iz prirode i
radwe, na~in, i pojavama
ili sluè za ube|ewa
uzrok, koli~inu dozivawe
mesto: gore, dole mesto: u, na i, ili, ali, zvr, uh, ej, tras da, ne, mo`da
vreme: danas, sutra vreme: posle nego, kad, dok
na~in: brzo, sporo uzrok: zbog
koli~inu: mnogo, malo ciq: radi
uzrok: zato, stoga
74 Sledi {esta kontrolna ve`ba

7.
– pravopisna pravila – napi{e{ sastav

– kako se pi{u novine – sprovede{ anketu
– napi{e{ svoje novine
– napi{e{ pregled gramatike
na jednoj strani
Da se podsetimo:
Zapo~eta bajka
Bajka je kwièvno delo
u kome se govori o ~udesnim
doga|ajima i li~nostima.
Junaci bajke pobe|uju
u borbi za pravdu.
Pomozi Ani da smisli

nastavak ove bajke.
(naslov)
Bio jedan car, pa imao
75
Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu.
1. Gradi se od prezentske osnove 2.

i nastavaka:
-m, -{, -ø, -mo, -te, -e (-u, -ju) 4. 7.
2. Gradi se od osnove infinitiva i
nastavaka: -o, -la, -lo, -li, -le, -la
3. 8.
3. Gradi se od prezenta pomo}nog
glagola jesam i radnog glagolskog 6.
prideva 5.
4. Superlativ od prideva LEP
5. Vrsta brojeva (tridesetoro) 1.
6. Imeni~ka neodre|ena zamenica
7. Sastoji se od osnove i nastavaka:
-ti, -sti ili -}i
8. Gradi se od prezenta pomo}nog
glagola hteti i infinitiva
Napi{i ime, adresu i sme{nu ~estitku svom prijatequ ili prijateqici za ro|endan
ili za Dan prole}a.
76
Anketa o {kolskom raspustu
PITAWA
Kako najradije provodi{ vreme u toku {kolskog raspusta?

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.
ODGOVORI
igram pomaèm igram se

sun~am bavim se kompju- gledam slu{am
~itam plivam terske putujem rodite- u
se sportom TV muziku
igrice qima prirodi
UÊNIKA
BROJ
20.
19.
18.
17.
16.
15.
14.
13.
12.
11.
10.
9.
8.
7.
6.
5.
4.
3.
2.
1.
Uputstvo: Zakqu~ak o istraìvawu:

• Neka svako u odeqewu zaokruì po dva odgovora.
• Dizawem ruku utvrdite broj glasova.
• Oboj onoliko poqa u nizu 1–20 koliko je glasova
dobio dati odgovor. Tako }e{ dobiti histogram
(grafi~ki pregled) svoje ankete.
77
Kako pripremiti i odràti govor
1. Za govor je dobro pripremiti skicu ili ga napisati u celini.

Govor ne vaqa u~iti napamet, ve} samo zapamtiti redosled izlagawa.
2. Uvod treba da bude kratak, da privu~e pa`wu, da govorniku pomogne

da zadobije poverewe slu{alaca: navedi primer, doìvqaj, pitawe,
{alu, problem.
3. Izlagawem treba da se istakne glavna misao i da se navedu argumenti

kojima }e se dokazati wena ta~nost (podaci, pore|ewa, citati i dr.).
4. Zakqu~ak se izvodi posle kra}e pauze kratkim i jasnim re~enicama.

Treba re}i zakqu~nu misao, poruku, predloìti re{ewe.
5. Najboqe je govoriti prirodno, jasno, glasno i dovoqno sporo.
6. Kada se drì govor, treba se uspraviti, podi}i glavu i gledati pravo u publiku.
Treba delovati sigurno i odlu~no.
7. Nastoj da se unese{ i da uìva{ u svom govoru.
8. Lo{ govornik obi~no pokazuje slede}e: razmetqiv je, preduge su mu re~i i re~enice,
pla~evan je, mlitav, misli da samo on sve zna, a slu{aoce potcewuje, govori sebi u bradu,
pla{i se da ga publika ne}e ~uti, izviwava se, previ{e mlatara rukama i sl.
Samoocewivawe govora:
1. Da li sam rekao/rekla najva`nije {to sam hteo/htela?
DA/NE
2. Da li sam govorio/govorila jasno, glasno i dovoqno sporo?
DA/NE
3. Da li sam se drào/dràla uspravno i odlu~no?
DA/NE
4. Da li me je publika pa`qivo slu{ala i razumela?
DA/NE
5. Da li sam zadovoqan/zadovoqna svojim nastupom?
DA/NE
6. [ta bi trebalo da u~inim da bi moj govor slede}i put bio boqi?
78
Davawe predloga
Ana razmi{qa o nasilnom pona{awu u {koli.

Pomozi joj da napi{e predlog za {kolu bez nasiqa.
Za {kolu bez nasiqa

Po{tovani
Zapazila (zapazio) sam
Zbog toga se doga|a
Zato predlaèm
Prvo
Drugo
Tre}e
Da zakqu~im
Pomozi Zoranu da
r
u rasporedi re~i e
z po vrstama i da re{i
ukr{tenice:
~
v ~ak, fiju, iha, ne, c
i zvrc, neka, verovatno, e
c gic, zacelo, uh, kvrc.
i
79
Moje novine
Zamisli da izdaje{ svoje novine.
Napi{i tekstove za sve rubrike.
naziv novina
cena
adresa uredni{tva datum
Glavni doga|aj Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva
Ovde ne{to nacrtaj.

Pri~a iz ìvota
Ovde ne{to nacrtaj.

80
Intervju Sport
Nove kwige
Humor Pisma ~italaca
Re{i rebuse Ukr{tenica
Vremenska prognoza
81
Kako se pi{e
Pravopis na dve strane
Velikim slovom se pi{u:
Pravilo Anin primer Tvoj primer
DA
1. Na po~etku re~enice On re~e: „Do}i }u”.
2. Vlastita imena i nadimci qudi
Ana, Zoki, [arowa
i ìvotiwa
3. Imena dràva, krajeva, naseqa Srbija, Novi Sad,
i wihovih stanovnika Toplica, Topli~anka
4. Imena planina, reka, jezera, mora Fru{ka gora, Ju`na
Morava, Jadransko more
Osnovna {kola
5. Nazivi preduze}a, ustanova,
„Sveti Sava”, „Zabavnik”,
organizacija, ulica, kwiga, novina
Bosanska ulica
7. Prisvojni pridevi na -ov, -ev, -in
Brankov, Radojev, Veri~in
izvedeni od vlastitih imenica
6. Zamenice 2. lica mnoìne
Molim Vas da...
– iz po{tovawa
NE prisvojni pridevi na beogradski, crnogorski,
-ski, -{ki, -~ki evropski, ~e{ki, be~ki
Ta~ka se pi{e
DA
1. Iza obave{tajnih re~enica Ja te volim.
NE kad je re~enica u naslovu Dolazi leto
2. Iza nekih skra}enica god. (godina), i sl. (i sli~no)
NE kod mernih jedinica kg (kilogram), l (litar)
NE kad su od velikih slova UN (Ujediwene nacije)
NE kad su sastavqene od dr (doktor), g|ica (gospo|ica)
prvog i zadweg slova ili sloga
3. Iza rednih brojeva 5. razred; 15. 3. 2002. god.
NE iza rimskih brojeva V razred; 15. III 2002. god.
NE ispred drugih znakova U 5, 6. i 7. raz. ~ita se
interpunkcije B. Nu{i} (1864–1938).
82
Zapeta (zarez) se pi{e
Pravilo Anin primer Tvoj primer
DA
1. Kada se nabraja Volim tebe, wu, sebe.
Hej, Ana, pogledaj!
2. Kada se odvaja: vokativ,
On me je, verovatno,
apozicija, uzvik, re~ca
razumeo.
NE ponekad, kad se On me je verovatno
ne nagla{avaju re~ce
razumeo.
i druge re~i
Crtica
DA
1. Kad delimo re~i Za-bav-na
na kraju reda gra-ma-ti-ka
Tri ta~ke
DA
1. Kad je misao prekinuta êkao je, ~ekao...
DA
Odvojeno pisawe re~i
1. Futur glagola koji se
u infinitivu zavr{avaju
na -}i
NE kod glagola na
-ti
2. Odri~na re~ca NE ne bojim se
uz glagole
NE kod ~etiri glagola ne}u, nemam, nemoj,
nisam
3. Re~ca LI – kad se pita Da li? Je li?
Prepi{i pravilno
ovaj vic. Primeni
pravopisna pravila.
Do|emi{naplaùikaè
slonukojisekupaoizlazinapoqe
za{toizlazinapoqekadti
kaèmsloniza|emi{ga
pogledaire~esadmoè{da
sevrati{pa{tosime
ondateraonapoqemislio
samdasiobukaomojekupa}ega}ice.
83
Pomozi Ani da napravi pregled
Gramatika na jednoj strani gramatike. Objasni gramati~ke
pojmove i navedi primere.
Re~enica je
Primeri: 1. Prosta:
2. Sloèna:
Odredi re~eni~ne ~lanove: Lak vetri}, povetarac, ve~eras

u parku prijatno hladi preplanula lica.
Re~i
Imenice su re~i
zajedni~ke vlastite gradivne zbirne
Imenica san po padeìma: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Pridevi su
Pore|ewe prideva crn: pozitiv komparativ superlativ
Zamenice su
li~ne li~na za svako lice
upitne neodre|ene odri~ne op{te
Brojevi su:
Glagoli su:
infinitiv prez. fut. perf. g. p. r.
Prilozi su:
za mesto vreme na~in koli~inu uzrok
Predlozi su:
za mesto vreme na~in ciq uzrok
Veznici su Primer:
Uzvici su Primer:
Re~ce su Primer:
84 Sledi sedma kontrolna ve`ba
?? ??
?
?
?
UPUTSTVO
poeni ocena
0–9 1
10–14 2
? 15–19 3
?
?
20–24 4
25–30 5
?
? ?
?
?
?
PRVA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:
30
Napi{i nazive stanovnika slede}ih gradova:

1 stanovnik stanovnica
Novi Sad
Bawaluka
Kragujevac
Cetiwe
Od ovih izme{anih re~i sastavi re~enicu.
2 Rade a je sestra pisao wegova lepo lep{e Lena jo{ crtala je
Prepi{i pravilno slede}i tekst:

3
usobujeutr~aomojbratmarkoipovikaohejkupiosamnovulop
tuzarnijelepadivnajereklasamza`murijerimamine{toza
tebe{apnuomijeonza`murilasamipomislilanao~evere~ide
temojetakojemalo~ovekupotrebnodabudesre}an
6
86
Sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu.
4 1. Vrsta imenica 7.
(trwe) 11.
2. Vrsta prideva 1.
(drveno) 2.
3. 3. o b j e k at
4. 8. Prilo{ka odredba za
(li{}e lagano opada)
5.
9. Re~eni~ni ~lan koji
4. Vrsta brojeva 6. z ame ni c e iskazuje vr{ioca radwe
(~etiri)
7. pr e d i k at
5. Glagolsko vreme 10. Vrsta predikata
8. (Diwe su slatke.)
(do}i }u)
9.
11. Imenice koje imenuju
6. 10. bi}a, predmete i
pojave kao pripadnike
grupa
Napi{i slovima slede}e brojeve.

5
16 XX 60.
19. 300 VI 3
Napi{i kra}e pismo osobi koja ti je draga.
87
DRUGA VE@BA
30
1 O ovoj slici smisli dve re~enice.
prosta:
sloèna:
2 Odredi subjekat i vrste predikata u ovim re~enicama.
Nema ki{e. Ki{a je blago.

Prva re~enica: subjekat predikat
vrsta predikata
Druga re~enica: subjekat predikat

vrsta predikata
3 Smisli {aqiv ili ozbiqan dijalog izme|u svoje leve i desne cipele.
Leva:
Desna:
Leva:
Desna:
Leva:
Desna:
Leva:
Desna:
6
Leva:
88
Smisli koji bi atributi mogli da stoje uz date imenice.
4
plavo
nebo sunce li{}e
3
5 Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in mogle da se dodaju glagolima.
Pogledao je ne`no, umilno, pospano, , ,

, , , ,
Osmehnula se , , , ,
, , , , 4
Zamisli da pi{e{ o sebi. Napi{i koje bi sve re~i mogao da koristi{
6 u opisivawu.
o~i lice nos
kosa hod
voli ne voli karakterne

osobine
6
7 U slede}oj re~enici odredi vrstu i slu`bu re~i.
Prolazi umoran ~ovek.

Vrsta re~i:
Slu`ba re~i: 3
89
TRE]A VE@BA
30
Smisli razli~ite odredbe i dopune kojima bi mogao da pro{iri{
1 ovu prostu re~enicu.
pril. odr. (kako,

atribut (kakva?) apozicija (koja?) kada, gde, za{to?) objekat ({ta?)
ptica cvrku}e
2 Zaokruì slovo ispred re~enice koja je pravilno napisana.
a) Molim vas, ne mojte sutra da zakasnite.

b) Ja ne znam da li }u umeti da napravim senku na zidu.
v) Mi ne volimo ne sporazume.
g) Dali je mo`da neko bio neiskren?
3
3 Pogledaj crte` i ukratko opi{i pejza`.
(naslov)
6
90
4 Od datih glagola sastavi nove, kao: nositi, donositi, odnositi, unositi, prenositi.
graditi vu}i misliti

3
Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine.

5 Smisli primer za personifikaciju.
sawa
reka sunce li{}e

3
6 Napi{i koju slu`bu imaju re~i u ovoj re~enici.
Plavokosi Luka, de~ak iz kom{iluka, svakodnevno
sa zanosom igra klikere u parki}u.

2
7 Zamisli da je tvoju
{kolu posetio
poznati sportista.
Napi{i o tome kratku
vest ([ta? Ko? Gde?
Kada? Kako? Za{to?).
6
8 Prona|i zanimqivu re~enicu koja se krije u ovim re~ima.
SAMO JE SVAKO PRONA\E TO DA TREBA U DOBAR NEÊMU.

3
91
ÊTVRTA VE@BA
30
Nastavi da govori{ o ku}i i da mewa{ imenicu ku}a po padeìma.

1
1. Nominativ 5.
Ovo je moja ku}a.
2. Genitiv 6.
3. 7.
4.
4
Dopuni pore|ewa:
2
svetao
ko
kao kao planina
dan vetar 3
3 Navedi jedno lepo pore|ewe iz neke kwige.
2
Zamisli da si istraìvao koju vrstu sporta tvoje dru{tvo najvi{e voli.
4 Poku{aj da napravi{ zami{qeni izve{taj.
Izve{taj o istraìvawu
Ciq
Obim Istraìvawem je obuhva}eno ___ osoba, od toga _____
devoj~ica i ____
Iznesi podatke Rezultati pokazuju
Zakqu~ak
Preporuke 6
92
5 1. Re~i koje imenuju bi}a,
Re{i ovu imeni~ku ukr{tenicu.
stvari i pojave
2. Naziv za vr{ioca radwe izveden
1. od imenice MISAO
2. 3. Umawenica od imenice [UMA
4. Uve}anica od imenice [UMA
3. 5. Imenica izvedena od prideva
4. ISKREN
6. Imenica koja ozna~ava mesto
5. izvedena od glagola IGRATI
6. 7. Glagolska imenica izvedena
od glagola GRICKATI
7.
8. Brojna imenica izvedena
8. od broja DESET
4
6 Odredi vrste zamenica u narodnim izrekama.
âst svakome, veresija nikome.
Koga nema, bez wega se moè.

3
7 Napi{i kako se pravilno upotrebqavaju li~ne zamenice.

Ja }u Mi }emo
(meni ili sebi?) (nama/sebi)
Ti }e{ Vi }ete
(tebi/sebi) (vama/sebi)
On }e Oni }e
(wemu/sebi) (wima/sebi) 3
Zamisli
8 da si na moru
ili na nekom
putovawu.
Smisli tekst
za razglednicu
ro|aku ili
prijatequ.
5
93
PETA VE@BA
30
1 Napi{i razne vrste prideva kojima bi se mogao opisivati put

(razne vrste puteva).
opisni prisvojni gradivni vremenski mesni
krivudav
2 Smisli novinske naslove u kojima }e{ upotrebiti prideve.
Prodavnice pune, a yepovi prazni
3 Smisli reklamu za neki proizvod (sladoled, vo}ni sok ili ~okoladu)

i upotrebi prideve samo u superlativu.
4 Objasni {ta je epitet i navedi primere.
Epitet je
osmeh oblak no} 3

94
5 Po~ni da pri~a{ bajku u kojoj se koriste sve tri vrste
brojeva (npr. jedan car, petoro dece, tre}i sin itd.).
6 Navedi glagole koji imaju sli~no zna~ewe.
mu~iti se: zlopatiti se,

gledati:
radovati se: 3
Napi{i pravilno odlomak iz romana Hajduci Branislava Nu{i}a.

7
pitaganaprimerprofesor
recitimenimitojelimesec
udaqenodzemqeikolikojeste
odgovorimita{tajesteupita
profesorudaqenjeodgovaramita
kolikojeudaqennastavqaprofesor
dacediodgovoreodwegamnogo
odgovorimitatrtaitustane
Napi{i molbu predsedniku dràve da ti ispuni jednu èqu.

8
5
95
[ESTA VE@BA
30
Zavr{i ovu tabelu sa glagolskim oblicima.

1
radni
infinitiv prezent futur glagolski pridev
govoriti
letimo
pri~ala si
{u{ka}e{
tekao 4
2 Zaokruì re~ koja ne pripada skupu.
u, na, iza, lagano, sutra, sad,

ju~e, pored, ispod, gore, jo{, ovde,
ispred, sa jer, onde, letos
2
3 Upotrebi zadatu re~ u re~enici kao pridev i kao prilog.
dobro Dobro se ose}am u dobrom dru{tvu.

lepo Lepo ma~e
brzo
tiho 3
Popuni crtati
tabelu
4 za igru se}i
asocijacije
za glagole.
neprelazni povratni
GLAGOLI
nesvr{eni
pruìti
odvojiti 3
96
Objasni {ta je onomatopeja i navedi primere.
5
Onomatopeja je
ma~ka vrata 3
Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in (kako?) mogle da stoje uz glagole.

6
Kora~ao je:
Govorio je:
Pogledala je:
3
Opi{i saèto svoju omiqenu igru.
8 Sastavi telegram u kome }e{ nekome javiti neku vest ili ga obavestiti o ne~emu.
Telegram
Adresa primaoca:
Sadràj:
Adresa po{iqaoca:
4
9 Re{i i
sastavi
rebuse
za tri
sloène
re~i. crnooka 3
97
SEDMA VE@BA
30
Odredi koje su stilske figure upotrebqene u ovim primerima.

1
1. Kad govori koˆ da biser broji.
2. Jedne tihe tople no}i
ja }u splavom na put po}i.
(A. Dikli}, Plavi kit)
3. ârape su mi progledale.
4. Deda Sima zabobowa glasom. 2
Smisli razli~ite Anine odgovore na ovo pitawe.

2
uzvici re~ce prilozi
Hej, mo`da
do}i }u
Odredi vrste re~i Odgovori na {aqiv na~in.

u re~enici.
3 Uh, 4 [ta je {kolska tabla?
on
poru~uje
da
jo{ [ta je {kola?
jedan
dan
ne
moè [ta je qubav?
preko
nabujale
reke. 4 6
98
Uporedi {kolsku tablu i prozor i opi{i ih.
5 Zajedni~ke
osobine
Posebnost Posebnost
Napi{i zami{qeni razgovor izme|u psa i ma~ke.

6
Pas:
Ma~ka:
Smisli svoj pozdravni govor za kraj {kolske godine.

7
Po{tovani
Ose}am
Zahvaqujem
êstitam
@elim
5
99
INDEKS
A M S
akcenat 6, 12 molba 58 sloèna re~enica 15
anketa 77 subjekat 18, 24
apozicija 25, 26, 35 N
atribut 21, 35 neupravni govor 9, 12 T
telegram 58
B O
bajka 75 objekat 28, 35 U
brojevi 54, 55, 63 nepravi 29 uzvici 73, 74
pravi 29 upravni govor 9, 12
V odredbe 30, 35
veznici 72, 74 onomatopeja 59 F
veliko slovo 38 opravdawe 30 futur I 67, 74
vest 31
P ^
G padeì 40–43, 47 ~estitka 76
glagoli 56–59, 63 pejza` 27
glagolski oblici 74 personifikacija 28
glagolski predikat 19 perfekat 66, 74
glas 13 pesma 32
govor 8, 12, 23, 62, 78 pismo 7
gramatika 4, 84 pore|ewe 45
portret 22
D pravopisna pravila 46, 82–83
deklinacija 40 predikat 19, 24
predlozi 71, 74
prezent 65, 74
E pridevi 48–53, 63
epitet 52 pridevski vid 53
prilozi 70, 74
Z prilo{ka odredba 30, 35
zamenice 44–47 prosta re~enica 15
I R
izgovor 6, 12 radni glagolski pridev 64, 74
imenice 37, 40, 47 razglednica 38
imenski predikat 19 razgovor 10
infinitiv 60–61, 74 re~enica 13, 15, 16, 24
re~eni~ni ~lanovi 24, 34, 35
K re~i 5, 13, 36
krwi perfekat 66 re~ce 73, 74
100
[TA MISLI[ O GRAMATICI 5 ?
RAZMISLI I ODGOVORI:
1. Da li ti se dopada Gramatika 5 (zaokruì)?
DA NE ONAKO
2. [ta si najvi{e voleo/volela da radi{ u ovoj kwizi (zaokruì)?

a) da ~ita{ o jeziku i jezi~kim pravilima
b) da pi{e{ razli~ite sastave
v) da odgovara{ na pitawa i re{ava{ zadatke
g) da re{ava{ ukr{tenice i rebuse
d)
3. Da li si nau~io/nau~ila da pi{e{ (zaokruì)?
PISMO VEST ÊSTITKU RAZGLEDNICU TELEGRAM
MOLBU OPRAVDAWE PESMU BAJKU
4. Da li si nau~io/nau~ila da govori{ pred odeqewem?

a) da ispri~a{ {alu
b) da iznese{ predlog
v) da najavi{ nastup
g) da odrì{ govor o zadatoj temi
d)
5. Da li si zadovoqan/zadovoqna svojim znawem iz srpskog jezika?
DA NE ONAKO
6. Napi{i {ta bi, po tvom mi{qewu, trebalo vi{e da radi{ iz srpskog jezika u narednoj godini.
Potpis
101
SADR@AJ
1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
[ta je gramatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Lepota i snaga re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Lepota izgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Moj prvi govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Upravni i neupravni govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Razgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Od glasa i slova do pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13–14
Proste i sloène re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Vrste re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16–17
Subjekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Predikat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Sme{na strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Atribut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Portret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Moj drugi govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Apozicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25–26
Pejza` – opis predela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Pravi i nepravi objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Prilo{ke odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Vest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Kako se pi{e pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32–33
Re~eni~ni ~lanovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Promenqive i nepromenqive re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Imenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Veliko slovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38–39
Promena imenica (deklinacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Osnovne funkcije i zna~ewa padeà . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41–43
Imeni~ke zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Promena li~nih zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Pore|ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Pisawe zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Pravopisni znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Pridevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Gra|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Slagawe prideva sa imenicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Pore|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51–52
Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Pridevski vid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Pravilno pisawe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Pravilno pisawe brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Promena brojeva po padeìma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Glagoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Podela glagola prema trajawu radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Podela glagola prema prelaznosti radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Glasovi iz prirode i onomatopeja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Infinitiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60–61
Moj tre}i govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
Radni glagolski pridev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
Prezent (sada{we vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Perfekat (pro{lo vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Futur I (budu}e vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Sada{wost – pro{lost – budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Predlozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Veznici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Uzvici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Re~ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Zapo~eta bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Anketa o {kolskom raspustu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Kako pripremiti i odràti govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Davawe predloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Moje novine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80–81
Pravopis na dve strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82–83
Gramatika na jednoj strani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
KONTROLNI ZADACI I ZADACI ZA TAKMIÊWE

Prva ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86–87
Druga ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88–89
Tre}a ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90–91
êtvrta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92–93
Peta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94–95
[esta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96–97
Sedma ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98–99
Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE
prvo izdawe
autor dr Simeon Marinkovi}
ilustrovao Miroqub Milutinovi} Brada
recenzenti prof. dr Stani{a Veli~kovi}, Filozofski fakultet, Ni{

Jelena @uri}, profesor srpskog jezika i kwièvnosti, O[ „J. J. Zmaj“ u Pan~evu
An|elka Ruì}, profesor srpskog jezika i kwièvnosti
lektor mr Aleksandra Markovi}
likovni urednik Du{an Pavli}
grafi~ko oblikovawe Dragica Din~i}
izdava~ Kreativni centar

Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
urednik Slavica Markovi}
za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}
{tampa Publikum
tira` 10.000
copyright © Kreativni centar 2007
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
37.016:811.163.41(075.2)
MARINKOVI], Simeon
Gramatika 5 : gramatika srpskog jezika za
peti razred osnovne {kole / [autor Simeon
Marinkovi} ; ilustrovao Miroqub Milutinovi}
Brada]. - 1. izd. - Beograd : Kreativni
centar, 2007 (Beograd : Publikum). - 101 str.
: ilustr. ; 27 cm
Tira` 10.000. - Registar.
ISBN 978-86-7781-570-7
COBISS.SR-ID 145586956
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika
u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u petom razredu osnovne {kole re{ewem broj
650-02-00269/2007-06 od 20. novembra 2007. godine

Gramatika Srpskog Jezika Za Peti Razred Osnovne Škole PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gramatika Srpskog Jezika Za Peti Razred Osnovne Škole PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GRAMATIKA 5

SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE

– pisawe pisama – ispri~a{ i napi{e{ omiqeni vic

Ovde zapi{i vic koji rado pri~a{ u dru{tvu.

Da, sla`em se.

Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima.

Gramatika treba da nam pomogne da pomo}u

Objasni zna~ewe ovih narodnih poslovica:

Re~i gore poseku nego sabqa.

Lepa re~ i gvozdena vrata otvara.

Ko govori {ta ho}e, mora da slu{a i {ta ne}e.

Re~i treba meriti, a ne brojati.

Razmisli i odgovori na slede}a pitawa:

Pozajmio si ne{to od druga i to si slu~ajno slomio. [ta }e{ mu re}i?

Drug kog ne voli{ poziva te na ro|endan. [ta }e{ re}i i uraditi?

Drug od tebe `eli da pozajmi tvoju omiqenu stvar. Ti ne `eli{ da mu je pozajmi{.

Mo} na{eg govora zavisi od pravilnog izgovora glasova u re~ima i re~i

Ve`be za pravilan izgovor glasova i melodiju re~enice

Ve`be za dugo i kratko nagla{avawe slogova u re~i

rúka rýke nøge nòga

kratki dugi kratki dugi

kratki kratki dugi dugi

•Glãd ò~iju nçma.

1. Re~enica koja ima 6. Dopuna glagola koja pokazuje na

Ovde napravi skicu za svoj prvi govor pred odeqewem.

2. Naziv sporta 3. Igra~i

5. Sportska sredstva 6. Pravila igre

8. Poznati sportisti 9. Poruka – za{to ga preporu~ujem

Podsetimo se kako se pi{e upravni govor:

1. Ana je rekla: „Drugarstvo treba da se neguje”.

Posmatraj sliku i opi{i je koriste}i neupravni govor.

Ana i Zoran razmewuju sli~ice. Napi{i wihov dijalog u upravnom govoru.

Anin primer Tvoj primer

- ^ovek poznaje samo one stvari koje

smisao za šalu tolerancija

Zašto je za tebe osobina 1.

Seti se trenutka kada si upoznao nekog svog druga (drugaricu).

1. Kada se to dogodilo? 2. Gde se dogodilo?

Ne{to se radi zajedno. Ti si na redu. Zadovoqno

Navo|ewe tu|ih re~i

Upravni govor Neupravni govor

Nagla{avawe slogova u re~i

Kratki naglasci Dugi naglasci

nøge nòga rúka rýke

Kako pripremiti govor

12 Sledi prva kontrolna ve`ba

Od glasa i slova do pri~e

Pro~itaj slede}a dva skupa glasova.

Sastavi nekoliko re~i koriste}i navedene glasove:

Pro~itaj slede}e skupove re~i:

1. dobio, izgubio, eto, a, ja, on

Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima. Ona se u pisawu

Navedi re~i iz ove pri~e koje se razlikuju od kwi`evnih:

rekã – rekao; ~oeka –

Objasni koje osobine krase Milovana.

Pri~a se sastoji od re~enica koje su smisleno povezane u celinu.

Re~enica: Ja ne govorim ni{ta, po zna~ewu je obave{tajna, po obliku odri~na, a po sastavu prosta.

Posmatrajmo slede}u re~enicu: Eto, ja dobio, a on izgubio.

Posmatrajmo re~enicu: Kako, striko Milovane?

Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju.

* O nepotpunim re~enicama u~i}e{ u starijim razredima. To sada nije obavezno.

Podela re~enica po zna~ewu

Plivawe je lep sport. Da li se sla`e{? Hajde zaplivaj! [to dobro pliva{!