Norma- pravilo ponasanja

Pravna norma- ukoliko je pravilo ponasanja u skladu sa pravima

Opsti pravni akt- vise pravnih normi

Ustav- najvisi pravni akt svake drzave kojim se ureduju osnovna pitanja drravnog uredenja,
sistema vias ,svojine, radnih odnosa, sloboda, prava i dumostl.

USrV (Narodna Skupstina}

ZAKONI ( Narodna Skupstina)

1
Podzakonski ak (Vlada)

Zakonima se pravno ureduju odredene oblasti, a podzakonskim aktima se blife odreduju

pojedina pitanja i odnosi predvideni zakonom. USTAVNOST- da zakoni moraju bi u skladu sa
Ustavom.

USTAV RS
Najvisi pravni akt koji donosi Narodna Skupstina i more da se promeni samo ako promenu
izglasa 1/3 poslanika te se u narednh 60 dana na referendumu odlucuje DA/NE za promenu.

Republika Srbija predstavlja drfavu srpskog naroda i svih gradana koji u njoj zive. Zasnovana je
na: VLADAVINI PRAVA I SOCIJALNOJ PRAVDI

NACElIMA GRADANSKE DEMOKRATIJE

UUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA

SLOBODAMA I PRIPADNOSTI EVROPSKIM PRINCIPIMA I VREDNOSTIMA

VLAST se deli na : ZAKONODAVNU ( Narodna Skupstina]

IZVRSNU ( Vlada)

SUDSKU ( Sudovi)

,~--------------------------------------------------------------------
SISTEMVlASTI cine :

Narodna Skupstlna

Vlada

Predsednik

Sudovi

Javno Tufllastvo

UUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Pred zakonom su svi Ijudi jednaki i zabranjen je svaki vid diskriminacije vecine nad manjinom.

Ljudska prava zagarantovana zakonom su:

• ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno

• Fizicki i psihidd integritet je nepovrediv
• Ljudski zivot je neprikosnoven
• Svako ima pravo na slobodu i bezbednost
• Svako ima pravo na slobodu kretanja, javnog okupljanja, na medije
• Svako ko je poslovno sposoban (> 18 godina) ima pravo da bira i bude biran
• Pravo na slobodu misli, saves ,uverenja i veroispoves ,nacionalnu pripadnost
• Pravo na rad i strajk
• Pravo na sklapanje i raskidanje braka
• Pravo na slobodu odlucivanja radanja

Manjinska prava su:

• Ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zastita
• Pravo da ne budu diskriminisani
• Zabranjeno je nasilje
• Pravo na kulturna i prosvetna udrufenja

2
 UREDENJE VLASTI

NARODNA SKUPSTINA

Najvise predstavnicko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. Sacinjena je od 250

poslanika koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Sastaje se 2 puta
godisn]e, a vanredno na zahtev 1/3 poslanika iIi na zahtev Vlade. U slucaju vanrednog iIi
ratnog stanja se okupla bez poziva.

Uloge NS:
• Donosi Ustav i menja ga
• Odlucu]e 0 promeni granica RS
• Raspisuje Republicki referendum
• Odlucuje 0 ratu i miru tj. Proglasava ratno i vanredno stanje
• Donosi zakone i druge opste akte
• Usvaja budfet
• Daje amnestiju za krivicna dela
• Bira Vladu, nadzire njen rad i odlucu]e 0 prestanku rada Vlade i ministara
• Bira i razresava s dufnosti sudje Ustavnog suda, predsednika Vrhovnog kasacionog
suda, guvernera Narodne banke, i druge funkcionere u skladu sa zakonom

VLADA

Je nosilac izvrsne vlasti. Njene uloge su:

• Utvrduje i vodi politiku drfave

• lzvrsava zakone
• Predlaze zakone Skupstinl
• Nadzire i upravlja radom organa drfavne uprave

VLADA= PREMIJER+ POTPREDSEDNICI+ MINISTRI

Vladu bira Skupstlna, a izabrana je kada je izglasana vecinorn poslanika. Mandat joj traje koliko i
Skupstini koja ju je izabrala ( 5 godina). Vlada moze da predlofi Predsedniku RS da raspus
Narodnu Skupstinu pred istek njenog mandata i da se raspisu vanredni parlamentarni izbori.

SUDOVI

Su nosioci sudske vias . Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava,
u skladu sa zakonima, pravnim aktima, medunarodnim pravom i medunarodnim ugovorima. U
njima rade poslanici ( odreduju da Ii je zakon prekrsen ili ne) i sudije ( izricu mere sankcije i
visinu sankcije ill oslobadaju odgovornosti).

3
1. OPSTI SUDOVI : Osnovni, Visi, Apelecioni, Vrhovni kasacioni
2. SUDOVI POSEBNE NADLEZNOSTI : Prekrsajni, Visi prekrsajni, Privredni, Apelacioni
privredni, Upravni sud

Ustavni sud cdlucuje da li su zakoni, pravni aktovi i usvojeni medunarodni ugovori u skladu sa
Ustavom. Takode se bavi slucajevirna kada su nekome uskracena prava.
Visoki savet sudstva obezbeduje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova.

JAVNO TUZILASTVO

Goni pocinioce krlvicnih i drugih dela i preduzima mere za zastitu ustavnosti i zakonitosti.

PREDSEDNIK RS

• Predstavlja RS u zemlji i u inostranstvu

• Ukazom proglasava zakone
• Predlafe Skupstini predsednika Vlade, nosioce funkcija
• Postavlja i opoziva ambasadore
• Daje pomilovanja i odlikovanja
• Komanduje Vojskom, postavlja i razresava dumosti oficire

Bira se tajnim glasanjem. Ako nema >50% glasova, postoji 2.krug u koji ulaze 2 kandidata sa
najvise glasova te se izmedu njih bira. Mandat mu traje 5 godina, maksimum 2 puta zaredom se
mote birati. Skupstina ga moze razresiti dumosti ukoliko prekrsi Ustav, pocini krivicno dele ili
mu istekne mandat.

TERITORIJALNO UREDENJE RS

~
TERITORIJALNE JEDINICE TERITORIJALNA AUTONOMIJA
• Grad Beograd AUTONOMNE POKRAJINE I LOKALNA SAMOUPRAVA
• Gradovi
• Opstine

Skupstina je najvisi organ AP i lokalne samouprave. U Skupstini AP sede poslanici, a u Skupstini

lokalne samouprave sede odbornici. Biraju se tajnim glasanjem na pokrajinskim odnosno
lokalnim izborima.

4
 Statut je najvisi pravni akt AP i lokalne samouprave._Mora bi u skladu sa Ustavom i donosi ga
Skupstina u saglasnoscu sa Narodnom Skupstlnorn,

AP su autonomne teritorijalne jedinice osnovane Ustavom u kojim agradani ostvaruju pravo

na pokrajinsku autonomiju. Kod nas postoje AP Vojvodina i AP KiM.

One ureduju pitanja od pokrajinskog znacaja i to:

• PROSTORNO PLANIRANJE I RAZVOJH

• POUOPRIVREDU, VODOPRIVREDU, SUMARSTVO, LOV, RIBOLOV, TURIZAM,
UGOSTITEUSTVO, INDUSTRIJU, SAOBRACAJ, SPORT, KULTURU ...
• UTVRDUJU SIMBOLE POKRAJINE I NJIHOVO KORISCENJE
• IMAJU IZVORNE PRIHODE I OBEZBEDUJU SREDSTVA JEDINICAMA LOKALNE
SAMOUPRAVE ZA NJIHOVE POSLOVE

LOKALNE SAMOUPRAVE su:

,-
OPSTINE> 10.000 stanovnika
GRADOVI > 100.000 stanovnika
GRAD BEOGRAD vise opstina

ana znaci pravo i sposobnost lokalnih vlasti da ureduju poslove i upravljaju bitnim delom javnih
poslova pod svojom odgovornoscu i u interesu lokalnog stanovnistva.

Republika Skupstlna Ustav Predsednik Vlada (premijer) Ministarstva

Srbija (poslanici) Narodne
Skupstlne
Autonomna Skupstlna Statut Predsednik lzvrsno Sekretarija
Pokrajina ( poslanici) Skupstine AP Vece (predsednik
Veca]
Lokalna Skupstina Statut Predsednik Opstinsko Vece Opstinskaj
Samouprava (odbornici) Skupstine (predsednik Gradska Uprava
[gradonacelnik) Veca)

Organizacija vlasti na republickorn, pokrajinskom i lokalnom nivou

5
 RADNIODNOS

Radni od nos je pravni odnos koji se zasniva izmedu poslodavca i zaposlenog u cilju obavljanja
odredenih poslova, ostvarivanja prava na zaradu i ostvarivanja drugih prava.

POSLODAVAC je flzlcko lice koje zaposljava sa ili bez posredovanja Nacionalne sluzbe za
zaposljavanje, odnosno radno angafuje jedno ili vise lica. On ima obavezu da zaposlenog
upozna sa organizacijom rada, uslovima rada, da mu obezbedi odgovarajuce uslove, da ga
ispla za to.

ZAPOSLENI je flzlcko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Za obavljeni rad ima pravo
na zaradu, bezbednost i zastitu na radu, zdravstvenu zastltu, materijalnu obezbedenost u
slucaju privremene nesposobnosti za rad.

NEZAPOSLENI je lice> 15 godina do 65. Godine tj.do penzije koje je spremno i sposobno za
rad, ali nije zapocelo radni od nos, a vodi se na evidenciji nezaposlenih i traf posao. On ima
obavezu da traf posao, da se javlja redovno Nacionalnoj slufbi za zaposljavanje, da ne odbija
ponudeno mesto.

UGOVOR 0 RADU

Njime se zasniva radni odnos. Prilikom stupanja na rad, poslodavac i zaposleni, u skladu za
Pravilnikom 0 radu ili nekim drugim pravnim aktom, zakljucuju ugovor 0 radu i njime se
utvrduju PRAVA, ODGOVORNOSTII OBAVEZE za obe strane.

Ugovor se zakljucuje na ODREDENO I NEODREDENO ( ukoliko nije naveden datum, smatra se

da je ugovor na neodredeno vreme).

Ugovor 0 radu sadrfi:

• NAZIV I SEDISTE POSLODAVCA

• IME I PREBIVALlSTE ZAPOSLENOG
• PODATKE 0 STRUCNOJ SPREMNOSTI ZAPOSLENOG
• VRSTU I OPIS POSLA KOJI SE OBAVUA
• MESTO RADA
• DAN POCETKA RADA
• VREME TRAJANJA UGOVORA
• RADNO VREME
• ZARADU
Uslovi za osnivanje radnog odnosa:
• Najmanje 15 godina
• Uca <18 godina mogu da zasnuju radni odnos uz saglasnost roditelja iIi staratelja
• Da oni koji obavljaju poslove koji zahtevaju posebnu zicku i psihicku spremnost
moraju bi zdravstveno sposoobni

6
 • Da ispunjavaju uslove koje je predvideo poslodavac uz isprave i dokaze za to

Poslodavac ne sme od zaposlenog da traf podatke 0 porodlcnom/bracnorn statusu ili

planiranju porodice.

VRSTE RADNOG ODNOSA

• PROBNI RAD ( najdufe 6 meseci, otkazni rok je 5 dana ukoliko zaposleni ne pokaze
odgovarajucu radnu sposobnost)
• RAD NA ODREDENO ( najdufe 12 meseci, vreme unapred odredeno za obavljanje
npr.sezonskih poslova, projekta, zbog potrebe za vise radnika)
• RAD SA POVECANIM RIZIKOM ( rad u posebnim uslovima koji imaju stetno dejstvo
koje se ne rnofe ukloniti primenom opstlh iIi posebnih mera za zastltu npr.rad na
visini, pod vodom, na visokoj/niskoj temperaturi, pod dejstvom zracenja, vibracija,
buke ... )
• RAD SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM ( zbog dopune radnog vremena, u isto vreme
zaposleni moze da dopuni radno vreme kod drugog poslodavca)
• RAD ZA OBAVUANJE POSLOVA VAN PROSTORIJA POSLODAVCA ( kod kuce)
• RAD SA KUCNIM POMOCNIM OSOBUEM ( isplata mofe biti u vidu hrane i smestaja)
RAD VAN RADNOG MESTA

• PRIVREMENI/POVREMENI POSlOVI ( najvise 120 dana/1godini, nezaposleni,

studen ,zaposleni sa nepunim radnim vremenom, kosrisnici starosne penzije)
• UGOVOR 0 DELU ( sa licem koje obavlja posao koji nije iz delatnos
poslodavca, a potreban je za izvrsenje neke umne ili fizicke delatnosti)
• UGOVOR 0 ZASTUPANJU/POSREDOVANJU ( pravnici, advoka )
• UGOVOR 0 STRUCNOM OSPOSOBUAVANJU/USAVRSAVANJU (pripravnicki
staf i specijalizacija)
• DOPUNSKI RAD ( zaposleni kod jednog poslodavca mofe da zakljuc] ovaj
ugovor kod drugog poslodavca ali samo ako je 1/3 radnog vremena. Na 12
meseci se zakljucuje i mcze se ostvariti kod samo 1 poslodavca)

PRIPRAVNIK

Je lice sa visokom, visorn ili SSSkoje prvi put zasniva radni odnos radi osposobljavanja za
samostalan rad u struci za zanimanje koje je steklo skolskorn spremom.
Maze da se osnuje na ODREDENO VREME III NEODREDENO (tj.kada se polcf strucni ispit)
Ovaj staz maksimalno maze da traje 1 godinu, kod medicinskih radnika je 6 meseci i zavrsava se
polaganjem strucnog ispita. Tokom tag perioda ima mentora koji ima min.S godina iskustva.
Pripravnik ima pravo na 80% zarade kao i na druga primanja
( kod nas se najcesce odraduje volonterski :-((()

7
 RADNOVREME

Je ono vreme koje zaposleni je dufan da provede na poslu radi obavljanja posla zbog kojeg je
zasnovan radni od nos.
• PUNO RADNO VREME ( 36-40 sa nedeljno)
• NEPUNO RADNO VREME ( ako zbog malog obima posla moze da se smanji)
• SKRACENO RADNO VREME (se uvodi na poslovima koji su narocito teskl, naporni i
stetni za radnika. Maks. Smanjenje je 10h/nedeljno, postoji i beneficirani radni staf)
• PREKOVREMENO RADNO VREME ( kada je veci obim posla, najvise 4h/dnevno tj
240h/godisnje. Poseban oblik ovog rada je defurstvo)
• NOCNI RAD ( od 22h do 06h maksimalno 1 nedelju, a izmedu 2 smene mora biti 12 sati
neprekidnog odmora)
PRERASPODELA RADNOG VREMENA - u jednom periodu se maze skratiti radno vreme, a u
drugom da se produf tako da bude ispunjen odgovarajuci broj radnih sati. Ukupno radno
vreme u periodu od 6 meseci ne sme biti duzeod punog radnog vremena tj.vise od
60h/nedeljno. Preraspodela se vrsi kada priroda posla to zahteva, radi boljeg iskoriscavanja
sredstava, ako je potrebno uraditi nesto u odredenom roku.

ODMORI

• ODMOR U TOKU DANA: Puno radno vreme- 30 min

Nepuno radno vreme-15 min
Prekovremeno radno vreme- 45 min
• ODMOR IZMEDU 2 RADNA DANA: 12 sati
• ODMOR U TOKU NEDEUE: 24 h ( poslodavac rnofe da odluci da taj dan ne bude
nedelja)
• ODMOR U TOKU GODINE: 20 dana ( 15 dana u toku tekuce godine, a 5 dana do 30.juna
sledece godine)

GODISNJI ODMOR

Pravo na godisn]! odmor ima lice koje prvi put stupa u radni odnos ili ima prekid radnog
odnosa duf od 30 dana, i to posle 6 meseci neprekidnog rada. U gcdisnjl odmor se ne racunaju
bolovanja, dzavnt i verski praznici, placena odsustva. Najkasnije 15 dana pre odmora poslodavac
odlucuje 0 odobrenju odmora (ako to ne uradi i time uskrati odmor zaposlenom, tada zaposleni
ima pravo na naknadu stete u visini 3 plate). Za vreme odmora, zaposleni ima pravo na naknadu
u visini plate koju bi ostvario u tom periodu.

ODSUSTVA
PLACENO:
• 7 dana : sklapanje braka, porodaj supruge, teze oboljenje clana porodice
• 5 dana: smrt ufeg Clana porodice

8
 • 2 dana: dobrovoljno davanje krvi
NEPLACENO:
• Vojni rok
• Rad u inostranstvu na koji ga je poslao poslodavac
• Izbori
• Privremeni rad kod drugog poslodavca
• Zatvorska kazna do 6 meseci

DRiAVNllVERSKIPRAZNIO

DRiAVNI ( ukoliko padaju u nedelju, slavi se u ponedeljak):

• Nova godina 1. i 2.januar

• Sretenje 15.februar
• Praznik rada 1. i 2. maj
• Dan pobede 9.maja, Sv.Sava 27.januara i Vidovdan 28.juna se praznuju RADNO

VERSKI:
• Boiie 7.januar
• Uskrs - Veliki Petak do 2.dana Uskrsa
• Pravoslavci- 1.dan krsne slave
• Katolici- 25.decembar i Uskrs
• Jevreji-1.dan Jom Kipura
• Muslimani- 1.dan Bajrama i Kurbam Bajrama

ZARADA

Utvrduje se opstirn aktom iIi ugovorom 0 radu.

• Zarada za obavljanje navedenog posla ( + prekovremeni rad, nocne smene, za vreme
praznika)
• Doprinosi ( bonusi za obavljen posao)
• Druga primanja na osnivu radnog odnosa

Pravo na naknadu zarade zaposleni ima za vreme PRAZNIKA, PLACENOG ODSUSTVA,

BOLOVANJA, VOJNE VEZBE. Poslodavac placa i OTPREMNINU PRILlKOM ODLASKA U PENZIJU,
POGREBNE TROSKOVE ZAPOSLENOG, NAKNADU ZA POVREDU NA RADU III PROFESIONALNO
OBOUENJE.

9
 PREKID RADNOG ODNOSA

Kada je:
• ISTEKAO ROK ZA KOJI JE OSNOVAN
• KAD ZAPOSLENI NAVRSI65 GODINA TJ.NAJMANJE 15 GODINA OSIGURANJA
• SPORAZUMOM IZMEDU POSLODAVCA I ZAPOSLENOG
• OTKAZOM OD POSLODAVCAjZAPOSLENOG
• NA ZAHTEV RODITEUAjSTARATEUA, ukoliko je zaposleni < 18 godina
• SMRCU ZAPOSLENOG

Otkaz od strane zaposlenog- maze da otkaze ugovor 0 radu aka dostavi otkaz najmanje 15
dana pre dana koji navodi kao prestanak radnog odnosa.
Otkaz od strane poslodavca- maze da da otkaz aka postoji opravdani razlog koji se od nasi na
radnu sposobnost, ponasan]e, zbog krivicnog dela, zloupotrebe bolovanja ili prestane da obavlja
taj posao. 3 meseca od otkrivanja ovih saznanja, poslodavac ima pravo da da otkaz zaposlenom
o cernu ga obavestava. Po davanju otkaza mora da isplati sve zaostale zarade, naknade i druga
primanja.

Poslodavac NE SME DA DA OTKAZ ZA VREME: TRUDNOCE, PORODIUSKOG, ZA VREME NEGE

DETETA, RADA NA ODREDENO, OBAVUANJA FUNKCIJE PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH/SINDIKATA
Poslodavac NE SME DA DA OTKAZ ZBOG: TRUDNOCE, BOLOVANJA, VOJNOG ROKA, POVREDE,
PRIPADNOSTI RASI, STRANCI. ..
KOLEKTIVNI UGOVOR

Ugovor kojim se ureduju prava, obaveze i odgovornosti za zaposlenog i poslodavca. Maze biti:
• OPSTI ( na nivou RS,vazi za sve zaposlene i poslodavce, utvrduje prava i obaveze za obe
strane, donosi se u skladu sa Zakonom 0 radu)
• POSEBAN ( speciflcan polofa] zaposlenih u nekim delatnostima npr.zdravstvu)
• KOD POSLODAVCA ( detaljnija pitanja koja se ticu obaveza i prava zaposlenih)

Na 3 godine se zakljucuje, a arbltrazom se resavaju sva sporna pitanja.

10
 ZDRAVSTVENA ZASTITA

Zdravstvena delatnost- delatnost kojom se obezbeduje zdravstven azastlta gradana kroz

aktivnosti zdravstvene sluzbe ( nju cine zdravstveni radnici i saradnici kao i zdravstvene
ustanove i privatna praksa).
Nacela zdravstvene zastite:
• PRISTUPACNOST ( da bude flzicki, geografski i ekonomski dostupna)
• PRAVICNOST ( bez diskriminacije)
• SVEOBUHVATNOST (svim gradanima)
• KONTINUIRANOST ( funkcionalna povezanost primarnog, sekundarnog i tercijarnog
nivoa ZZ)
• STALNO UNAPRE£>ENJEKVALlTETA ( u skladu sa savremenim dostignucirna)
• EFIKASNOST ( najbolji rezultati uz raspolofiva sredstva)

PRAVA PACIJENATA

• NA DOSTUPNOST ( uvek, u svakom trenutku, bez diskriminacije)

• NA INFORMACIJE
• NA OBAVESTENJE ( da lekar objasni pacijentu dijagnozu i prognozu bolesti, oplse
medicinske mere koje se mogu preduzeti, verovatnocu rizika, posledica, lekove i
njihova dejstva, sa ciljem da pacijent donese odluku. Lekar rnofe i da kafe ove
informacije clanu porodice ukoliko smatra da bi njihovo kazivanje skodilo zdravlju
pacijenta)
• NA SLOBODAN IZBOR ( lekara, procedure)
• NA PRIVATNOST I POVERUIVOST INFORMACIJA (koje se odnose na njegovo zdravlje i
medicinske procedure)
• NA SAMOODLUCIVANJE I PRISTANAK ( pacijent UVEK mora da da pristanak, osim u
slucajevirna kada je bez svesti i u teskorn stanju. Pacijent moze da odredi osobu koja
ce umesto njega odlucivati, a rnoze i da samostalno odbije)
• NA UVID U MEDICINSKU DOKUMENTACIJU
• NA TAJNOST PODATAKA ( podaci se smatraju sluzbenorn tajnom koja se mcze otkriti
samo uz pristanak pacijenta iIi odlukom suda. Sudu, organima starateljstva, organima
zdravstvenog osiguranja mogu se dostaviti podaci all kao slufbena tajna)
• NAD KOJIM SE VRSI MEDICINSKI OGLED (pacijent mora da da pismeni pristanak na
ogled tek nakon sto je prethodno detaljno obavesten 0 srnislu, cilju, postupcima,
rezultatima, rnoguclm posledicama, rizicima. U slucaju stete ima pravo na naknadu
stete. Pre procedure mora biti zdravstveno osiguran. Odluku 0 proceduri donosi ETICKI
ODBOR zdr.ustanove)
• NA PRIGOVOR ( ukoliko pacijent nije zadovoljan zdr.uslugom ill mu ona nije pruzena,
moze da podnese prijavu zastitniku pacijentovih prava koji ce 0 svojoj odluci
obaves rukovodioca zdr.jedinice, direktora i podnosioca prigovora)

11
 • NA NAKNADU STETE ( u slucaju greske koja mofe da napravi steru Hi pogorsanje u
zdr.stanju)
• OBAVESTENJE JAVNOSTI ( 0 faktorima rizika, 0 zdravim navikama, stilovima,
epidemijama)

ZDRAVSTVENA SLUZBA

ZDRAVSTVENE USTANOVE ZDRAVSTVENI RADNICI

PRIVATNA PRAKSA ZDRAVSTVENI SARADNICI

Vrste zdravstvenih ustanova:

• Dom zdravlja
• Apoteka
• Zavod
• Zavod za javno zdravlje
• Bolnica
• Klinika
• KBC
• Klinicki centar
• Ins tut

PRIVATNA PRAKSA

-obavlja odredene poslove zdravstvene delatnosti. Maze je osnovati NEZAPOSLENI

ZDR.RADNIK SA POLOZENIM STRUCNIM ISPITOM III KORISNIK STAROSNE PENZIJE SA
DOZVOLOM KOMORE. On mora da bude MEDICINSKI EDUKOVAN, DA IMA DOZVOLU ZA
SAMOSTALAN RAD, DA JE UPISAN U NADLEZNU KOMORU, NEMA KRIVICNIH SANKCIJA.

Privatna praksa maze da bude : ORDINACIJA, AMBULANTA, LABORATORIJA, APOTEKA,

POLlKLlNIKA I ZUBOTEHNICKA AMBULANTA.
Za praksu su neophodni zdravstveno osoblje, prostorije, oprema za procedure, lekovi i druga
sredstva.
Privatna praksa maze da prestane sa radom U slucaju ODJAVE, SMRTI OSNIVACA,
ZAPOSLENJA OSNIVACA, NE ZAPOCNE SA RADOM U ROKU OD 12 MESECI OD OSNIVANJA,
OSNIVAC BUDE KAZNJAVAN.

STRAJK

Raspored rada zavisi od vrste delatnosti i vrste zdravstvene ustanove. Pocetak i zavrsetak
radnog vremena, raspored odreduje ministarstvo za zdr.ustanove a u privatnoj praksi- osnivac.

12
U toku strajka se mora ostvariti minimum rada: REDOVNE VAKCINACIJE, HIGIJENSKO-
EPIDEMIOLOSKE MERE U EPIDEMIJAMA, ZBRINJAVANJE HITNIH I AKUTNIH SLUCAJEVA,
SNABDEVANJE LEKOVIMA, BRIGA 0 HOSPITALlZOVANIM PACIJENTIMA.
NEMA STRAJKA U HITNOJ POMOCI!

Radno vreme u zdr.ustanovana maze biti organizovano u 3 smene, a u privatnoj u 2.

Prekovremeni rad:
• DEZURSTVO ( nocu, nedeljom, praznikom, kada lekar mora biti prisutan u ustanovi,
max.10hjnedeljno)
• PRIPRAVNOST ( lekar tada nije prisutan u ustanovi, ali mora biti dostupan i doci po
pozivu)

PRIMARNA ZDRAVSTVENA DELATNOST

• DOM ZDRAVUA
• APOTEKA
• ZAVOD

1. Zastita, unapredenje zdravlja, prevencija i rano otkrivanje bolesti, lecen]e i

rehabilitacija bolesnih i povredenih
2. Prevencija kod onih sa povecanim rizikom
3. Zdravstveno vaspitanje i savetovanje
4. Sprecavan]e, rano otkrivanje i kontrola maligniteta
S. Sprecavanje, rano otkrivanje i lecenje bolesti usta i zuba
6. Nega i rehabilitacija lica ometenih u razvoju i smestenih u ustanove socijalnog staranja
7. Hitna medicinska pornoc
8. Farmaceutska delatnost
9. Zastita mentalnog zdravlja
10. Palija vno zbrinjavanje
DOM ZDRAVUA

Maze biti organizovan na nivou jedne ili vise opstina, na nivou grada

U njem u se odvija:

• PREVENTIVNA ZZ
• OPSTA MEDICINA
• HITNA POMOC
• ZZ DECE
• ZZ ZENA
• PATRONAZNASLUZBA
• LABORATORIJA

13
 + mete da sadrf i:

• STOMATOLOSKA ZZ
• MEDICINA RADA
• FIZIKALNA MEOICINA I REHABILlTACIJA
• SANITETSKI PREVOZ
• FARMACEUTSKA DELATNOST
• PORODILlSTE

Radi dostunos ZZ svima, u okviru DZ mogu se organizova i ZDRAVSTVENE STANICE ( OPSTA

MEDICINA, ZZ DECE I HITNA POMOC) i ZDRAVSTVENE AMBULANTE ( OPSTA MEDICINA).

Primarnu zdravstvenu zastltu gradani ostvaruju preko IZABRANOG LEKARA.

IZABRANI LEKAR JE OR MEDICINE III SPECIJALlSTA OPSTE MEDICINE/MEDICINE

RADA/PEDIJATRIJE/GINEKOLOGIJE/STOMATOLOGIJE.

Izabrani lekar radi:

• ocuvan]e i unapredenje zdravlja pojedinca i porodice

• Otriva faktore rizika za boles
• Hitnu rned.pornoc
• Upucuje na 2. i 3.stepen ZZ
• Propisuje lekove
• Kucno lecenje i palijativno zbrinjavanje
• Dijagnostiku i lecenje
• Daje ocenu 0 zdr.stanju i upucuje na procenu radne sposobnosti
• Daje bolovanje do 30 dana ili upucu]e lekarskoj komisiji za prcduzenje

Pacijent bira svog lekara na 1 godinu, a rnoze i ranije da ga promeni ( ako lekar vise ne radi, ako
je odutan > 6 meseci, doslo je do nesporazuma sa njim) i taj podatak je u zdr.kartonu, a kada ga
menja mora da potpise izjavu 0 promeni i tada karton odlazi novom izabranom.

APOTEKA

Ustanova u kojoj se obavlja FARMACEUTSKA DELATNOST na 1.ivou ZZ koja se bavi stavljanjem

lekova u promet, proizvodnjom galenskih i magistralnih lekova u svojoj laboratoriji ( rnoze
snabdevati i decijorn hranom, kozrnetickirn prepara ma, dijetetskim prepara mal

14
 ZAVOD

Ustanova u kojoj se odvija zdr.delatnost za pojedine grupacije stanovnistva ili pojedine oblasti
ZZ.

• ZAVOD ZA ZZ STUDENATA (preven vno-kurativna delatnost i opsta medicina,

ginekologija, stomatologija, dijagnos ka i stacionar + konsultacije)
• ZAVOD ZA ZZ RADNIKA (preven vno-kurativna delatnost i opsta medicina,
ginekologija, stomatologija, dijagnos ka i stacionar + konsultacije)
• ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOC ( pornoc i prevoz do odgovarajuce
zdr.ustanove)
• ZAVOD ZA PLUCNE BOlESTl1 TBC ( preventivne, dijagnosticke, terapijske i
rehabilitacione usluge iz ove oblas )
• ZAVOD ZA DERMATOVENEROlOGIJU ( preventivne, dijagnosticke, terapijske i
rehabilitacione usluge iz ove oblas )
• ZAVOD ZA STOMATOlOGIJU ( preventivne, dijagnosticke, terapijske i rehabilitacione
usluge iz ove oblas )
• ZAVOD ZA GERONTOlOGIJU ( preventivne, dijagnosticke, terapijske i rehabilitacione
usluge iz ove oblas )

SEKUNDARNA ZDRAVSTVENA DELATNOST

Ustanove u kojima se vrsi specijalisticko-konsultativna i bolnicka delatnost ( dijagnostika,

terapija, rehabilitacija, nega i smesta] u bolnicama i farmaceutska delatnost u bolnickoj apoteci)

• OPSTA BOlNICA- prura ZZ licirna svih uzrasta obolelih od razlicitih vrsta bolesti. Mora da
ima: HITAN PRIJEM I ZBRINJAVANJE
ODEUENJE INTERNE MEDICINE, PEDIJATRIJE, GINEKOlOGIJE, OPSTE HIRURGIJE
ODEUENJE DIJAGNOSTlKE ( laboratorija, Rtg, CT, NMR)
ANESTEZIOlOGIJU SA REANIMACIJOM
AMBULANTU SA REHABllITACIJOM
BOlNICKU APOTEKU

+ moze da ima:

TRANSPORT I UPUT NA 3.NIVO ZZ

SNABDEVANJE KRVUU
lABORATORIJU ZA PATOlOSKU ANATOMIJU

15
 • SPECIJALNA BOLNICA- pruta ZZ licima odredenih doba, odnosno obolelima od razlicitih
bolesti. Sadrfi:
SPECIJALlSTICKO-KONSULTATIVNU DELATNOST I STACIONAR IZ ODR. OBLASTI
LABORATORIJU I DRUGU DIJAGNOSTIKU
BOLNICKU APOTEKU

+ moze da ima:

TRANSPORT I UPUT NA 3.NIVO ZZ

SNABDEVANJE KRVUU
LABORATORIJU ZA PATOLOSKU ANATOMIJU

TERCIJARNA ZDRAVSTVENA DELATNOST

• KLlNIKA- visokospecijalizovana specljallsticko-konsulta vna i stacionarna

zdr.delatnost iz ODREDENE oblasti medicine + obrazovna i naucna delatnost
• KBC- visokospecijalizovana specijalisticko-konsulta vna i stacionarna zdr.delatnost iz
JEDNE/VISE oblasti medicine
• I{LlNICKI CENTAR- visokospecijalizovana specljallstlcko-konsulta vna i stacionarna
zdr.delatnost iz VISE oblasti medicine + obrazovna i naucna delatnost
• INSTITUT- visokospecijalizovana specijalistlcko-konsulta vna i stacionarna
zdr.delatnost iz JEDNE/VISE oblasti medicine + obrazovna i naucna delatnost

ORGANI ZDRAVSTVENE USTANOVE

• DIREKTOR
• UPRAVNIODBOR
• NADZORNIODBOR

DIREKTOR

Mandat mu traje 4 godine, najvise 2 puta zaredom moze biti izabran.

Organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdr.ustanovu, odgovoran je za

zakonitost rada. Upravnom odboru podnosi 3-mesecni tj.s-mesecnl izvesta] 0 radu ustanove.

Direktor je osoba koja IMA ZAVRSEN MEDICINSKI FAKULTET, 5 GODINA ISKUSTVA RADA, a
postaje direktor tako sto se javi na Javni konkurs koji raspisuje Upravni odbor i biva predlozen
od njih a izabran od strane osnivaca.

UPRAVNIODBOR

16
Mandat im traje 4 godine. On donosi statut i opste akte zdr.ustanove, odlucuje 0 poslovanju
ustanove, 0 programu rada i razvoja, finansijama, sredstvima, usvaja godisn]e izvestaje,
objavljuje Javne konkurse i predlaie direktora.

NADZORNIODBOR

4 godine traje mandat. Nadzire rad i poslovanje zdr.ustanove.

UPRAVNIODBOR NADZORNIODBOR
5 clanova 3 clanae 1 + 2
DZ, APOTEKA, ZAVOD 2 (predstavnici zdravstva) +
3{ predstavnici osnivaca)

BOLNICA, KLlNIKA, KBC, KC 7 clanova= 3 + 4 5 clanova= 2 + 3

STRUCNI ORGANI ZDR.USTANOVE

• STRUCNI SAVET ( savetodavno telo direktora i Upravnog odbora)

• STRUCNI KOLEGIJUM ( razmatra i usvaja strucne i doktrinarne stavove)
• ETICKI ODBOR ( prati prufanje i sprovodenje ZZ na nacellma profesionalne etike)
• KOMISIJA ZA UNAPREDENJE KVALlTETA ( stara se 0 unapredenju kvaliteta u ustanovi)

LlCENCA

Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence vrsi nadlezna komora. Licenca je dokaz

osposobljenos zdravstvenih radnika za samostalan rad. Ako lekar nema licencu tada radi pod
nadzorom lekara koji je ima. Traje 7 godina.

• Lekar dobija licencu tako sto podnosi zahtev komori i dobija je ukoliko IMA STRUCNU
SPREMU, POLOZEN STRUCNIISPIT, UPISAN JE U IMENIK KOMORE, NIJE KRIVICNO
OSUDIVAN
• Obnavlja licencu tako sto podnosi dokaz 0 kontinuiranoj edukaciji i zahtev komori 60
dana pre isteka roka
• Komora mu mote oduzeti licencu ukoliko JE NE OBNOVI NA VREME, AKO NACINI
STRUCNU GRESKU, BUDE OSUDEN ZA KRIVICNO DELO, IMA ZABRANU SAMOSTALNOG
RADA, ZLOUPOTREBI SREDSTVA ZDR.OSIGURANJA

17
 KVALlTET ZZ, PROVERA KVALlTETA I AKREDITACIJA

Kvalitet- sve mere i aktivnosti kojima se povecavaju povoljni ishodi a smanjuju rizici za
nastanak nezeljenih posledica po zdravlje stanovnistva. On se procenjuje na osnovu
obezbedenosti stanovnistva zdravstvenim radnicima, kapaciteta zdr.ustanova i opreme,
rezultata i ishoda po zdravlje stanovnistva.

Provera kvaliteta strucnog rada:

• UNUTRASNJA KONTROLA ( vrsi je Komisija za unapredenje kvaliteta. Zdr.radnici za

kvalitet odgovaraju rukovodiocu organizacione jedinice sluzbe za kvalitet, a on
direktoru/osnivacu]
• SPOUNA KONTROLA (REDOVNA: Ministarstvo, na osnovu godisnjeg plana provere
VANREDNA: Ministarstvo, na zahtev gradanina, drz.organa ... )

AKREDITACIJA- ocenjivanje rada zdr.ustanove na osnovu unapred utvrdenih standarda.

AGENCIJA ZA AKREDITACIJU ZDR.USTANOVA utvrduje standarde, procenjuje na osnovu njih
kvalitet pruzene ZZ i izdaje javne isprave 0 akreditaciji.
Ser kat se daje za pojedinu oblast medicine ili za celu delatnost zdr.ustanove na max.7
godina.

ZDRAVSTVENA INSPEKCIJA

Inspektor je samostalan u svom radu, nepristrasan i cuva sve prikupljene podatke kao sluzbenu
tajnu. Inspektor je lice koje ima zavrsenu medicinu/stomatologiju/farmaciju/prava, poloren
strucni ispit i strucni ispit u organima drZavne uprave, kao i 3 godine iskustva. On nesmetano
pregleda prostorije, opremu, akte u zdr.ustanovi i moze privremeno da oduzme predmete i
dokumentaciju kako bi utvrdio cinjenice 0 radu te ustanove. Ukoliko utvrdi da je pocinjeno
krivicno delo, privredni predtup, javlja se nadleznom organu kako bi se pokrenuo prekrsajni
postupak.

OBDUKCIJA

Doktor medicine koga odredi nadlezni organ opstine, utvrduje vreme i uzrok smrti u
zdravstvenoj ustanovi ili van nje na osnovu neposrednog pregleda umrlog lica. Zdravstvena
ustanova je tada u obavezi da obavesti punoletnog clana porodice 0 vremenu i uzroku smrti i
obezbedi pristup umrlom lieu, koje nakon toga rnofe biti sahranjeno u roku od 24-48h, ukoliko
je uzrok utvrden.

18
 Doktor medicine NE SME izda potvrdu osmr ukoliko:

• NE MOZE DA UTVRDIIDENTITET UMRLOG LlCA

• NE MOZE DA UTVRDI UZROK SMRTI

• UTVRDI ZNAKOVE POVREDlVANJA I POSUMUA NA NASILNU SMRT

Tada obavestava organizacionu jedinicu Ministarstva unutrasnjih poslova koja obavestava Sud,
koji odlucuje 0 izvodenju obdukcije.

ALTERNATIVNA MEDICINA

Tradicionalne metode dijagnostike i terapije koje blagotvorno uticu na zdravlje a nisu u sklopu
zdravstvenih usluga.

Dg i Th: AJURVEDA, AKUPUNKTURA, MAKROBIOTIKA, HOMEOTERAPIJA, FITOTERAPIJA,

KINEZIOLOGIJA

Rehabilitacija: AROMATERAPIJA, TAl Cl CUAN, REIKI, JOGA

Osoba koja se bavi alternativnom medicinom mora imati zavrsenu odgovarajucu skolu za to,
polozen strucni ispit, mora biti upisan u komoru i registrovan u udruzenje tradicionalne
medicine i ima dozvolu za samostalan rad.

Za obavljanje prakse su neophodne odgovarajuce prostorije, oprema, lekovi i medicinska

sredstva u okviru zdravstvene ustanove ili privatne prakse. Maze postojati u formi ambulante,
poliklinike, klinike.

KOMORA ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Nezavisna, profesionalna organizacija koja objedinjuje doktore medicine, stomatologe,

farmaceute, biohernicare, medicinske sestre i tehnicare u cilju unapredenja uslova rada, zastite
njihovih interesa, sprovodenja ZZ. Za sve njih koji obavljaju zdravstvenu delatnost u
zdr.ustanovama i privatnoj praksi obavezno je clanstvo u jednoj od komora:

• LEKARSKA KOMORA SRBJE

• STOMATOLOSKA KOMORA
• FARMACEUTSKA KOMORA
• KOMORA BIOHEMICARA
• I<OMORA MEDICINSKIH SESTARA I ZDRAVSTVENIH TEHNICARA SRBIJE

Funkcije komore:

• Vrsi upis clanova ( u imenik clanstva, licenci i disciplinskih mera)

19
 • Izdaje, obnavlja i oduzima licence
• Posreduje u sporovima izmedu clanova i komore, clanova i korisnika zdr.usluga
• Organizuje sudove casti za povrede profesionalne dumosti

Organi komore:

• SKUPSTINA ( donosi statut, eticki kodeks, bira i razresava predsednika Skupstine,

direktora komore, clanove Upravnog odbora, Nadzornog odbora, Sudova casti, Etickog
odbora)
• UPRAVNI ODBOR ( sprovodi odluke Skupstine, utvrduje predlog statuta i godisnjeg
programa komore, primedbe i predloge clanova)
• NADZORNI ODBOR ( kontrola poslovanja i unutrasnji nadzor nad radom komore)
• DIREKTOR ( rukovodi, predstavlja i zastupa komoru, izdaje, obnavlja i oduzima licencu)
• ETICKI ODBOR ( bavi se etickirn pitanjima)
• KOMISIJA ZA POSREDOVANJE
• SUDOVI CASTI 1. I 2. STEPENA ( izrlcu javnu opomenu, novcanu kaznu, privremenu
zabranu bavljenja zdr.delatnoscu u slucaju povrede profesionalne dumosti)

20
 ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Zakon 0 zdravstvenom osiguranju ureduje prava i obaveze zdr.osiguranja zaposlenih i drugih

gradana koji su obuhvaceni osiguranjem. Zdravstveno siguranje rnofe da bude OBAVEZNO I
DOBROVOUNO.

OBAVEZNO
- kojim se zaposlenima i drugima obezbeduje pravo na ZZ i na novcane naknade za slucajeve
utvrdene zakonom.

Sredstva se obezbeduju uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Oni koji nisu
osigurani mogu biti ukljuceni zahvaljujuci clanovirna porodice koji jesu (
OSIGURANICI/OSIGURANA LlCA)

Sprovodi se u Republickorn zavodu za zdravstveno osiguranje i u filijalama ( organizacione

jedinice).

Ono obuhvata :

• OSIGURANJE U SLUCAJU BOLESTII POVREDE VAN POSLA

• OSIGURANJE U SLUCAJU PROFESIONALNE BOLESTII POVREDE NA POSLU

DOBROVOUNO

-Kada osiguranici zele da sebi i svojoj porodici obezbede veci obim ili druga prava a da ona nisu
odredena obaveznim osiguranjem, ili nemaju obavezno osiguranje.

NACELA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

• OBAVEZNOST ( sveobuhvatno za osiguranike i njihove porodice, a ostvaruje se

uplatom doprinosa od poslodavca i zaposlenih)
• SOLlDARNOST I UZAJAMNOST ( izmedu generacija, polova, bolesnih i zdravih, bogatih
i sirornasnlh)
• JAVNOST ( sve informacije 0 pravima i radu Rep.zavoda moraju bi dostupne javnos )
• ZASTITA PRAVA OSIGURANIH I JAVNOG INTERESA (da osigurani ostvaruju sva prava iz
zdr.osiguranja)
• STALNO UNAPREflENJE ZDR.OSIGURANJA
• EKONOMICNOST I EFIKASNOST ( uz sto manje raspolofivih sredstava sto bolji rezultati)

21
 OSIGURANICI

Osiguranim licima se smatraju osiguranici i clanovi njihovih porodicakojima se obezbeduju

prava iz obaveznog zdr.osiguranja, a ko su oni utvrduje filijala na cijem podrucju imaju
prebivaliste. Fizlcka lica koja su obuhvacena osiguranjem su:

• ZAPOSLENI
• ZAPOSLENI VAN PROSTORIJA POSLODAVCA
• ZAPOSLENI U I<UCNOM OSOBUU
• PRIVREMENI POSLOVI
• PRIVREMENI POSLOVI OMLADINSKE ZADRUGE ZA <26G
• ClVILNA LlCA U VOJSCI
• IZABRANA, IMENOVANA LlCA
• NASI GRADANI ZAPOSLENI KOD STRANIH DRZAVUANA U SRBIJI
• NASI GRADANI ZAPOSLENI KOD STRANIH DRZAVUANA U INOSTRANSTVU
• NASI GRADANI I<OD NASIH DRZAVUANA U INOSTRANSTVU
• NASI GRADANI UPUCENI NA RAD U INOSTRANSTVO
• NEZAPOSLENI
• NEZAPOSLENI SA POVREDOM NA RADUjPROF.BOLESCU
• SPORTISTI
• SVESTENICI
• POUOPRIVRED :CI >18G
• KORISNICI STAROSNE IINVALlDSKE PENZIJE
• STRANI DRZAVUANI KOD DOMACIH ORGANIZACIJAjNA
USAVRSAVANJUj~KOLOVANJU
• DECA DO 15 G, STUDENTI DO 26 G
• TRUDNICE, PORODIUE
• >65 G
• INVALlDI
• LlCA SA HRONICNIM BOLESTIMA npr.HIV +, hemofilija, MS, CF...
• MATERIJALNO NEOBEZBEDENI
• SOCIJALNO UGROZENI
• RaMI

+ u slucaju povrede/profesionalne bolesti:

• DACI NA OBA E !OJ PRAKSI, NA VOLONTIRANJU

I

• LlCA NA OBUCI, ';'CIJAMA SPASAVANJA, NA SLUZENJU ZATVORSKE KAZNE

22
 PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

1. PRAVO NA ZDRAVSTVENU ZASTITU

• MERE PREVENCIJ I RANOG OTKRIVANJA BOLESTI

• PREGLEDII LECENJA ZENA U VEZI SA PLANIRANJEM PORODICE, U TOKU TRUDNOCE,
POROOAJA I MATERINSTVA DO 12 MESECI
• PREGLEDII LECENJA U SLUCAJU BOLESTII POVREDA
• MEDICINSKA REH, BILlTACIJA
• PREGLEDII LECENJA BOLSETI ZUBA
• LEKOVI
• POMAGALA I PW"TEZE

Ova prava se ostvaruju u -naticnoj filijali kod izabranog lekara. Aka je neophodan specljalisticki
pregled, izabrani lekar dale uput za specijalistu u najblifoj filijali koji vazi 30 dana i posle
pregleda se mora javiti svom izabranom lekaru u 3 dana. Stacionarno lecen]e se sprovodi u
najbliioj stacionarnoj ustanovi sa uputom koji vazi 30 dana i opet se sa izvestajern treba javiti
izabranom lekaru u naredna 3 dana.

Aka lice ode kod privatnka, tada sam snosi troskove ali maze trafiti od maticne filijale
refundiranje troskova.

2. PRAVO NA NAKNADU TROSKOVA

Naknadu do 30 dana bolovanja snosi POSLODAVAC, preko 30 dana REPUBLlCKI ZAVOD ZA

OSIGURANJE ( rnaticna fi.:Jala)
• BOLOVANJE USLEJ BOLESTIILI POVREDE VAN RADA
• BOLOVANJE USLE) PROFESIONALNE BOLESTIILI POVREDE NA RADU
• BOLOVANJE USLE' KOMPLlKACIJE U VEZI SA TRUDNOCOM
• BOLOVANJE USLD OBAVEZNE IZOLACIJE [kliconosa, zarazne bolesti)
• BOLOVANJE USLl) DOBROVOUNOG DAVANJA TKIVA, ORGANA (ne krvi)
• BOLOVANJE USlE JP ACENJA BOLESNOG LlCA

Lekarska komisija daj ebc ovanje do 6 meseci, sve preko toga odreduje Invalidska komisija koja
ocenjuje radnu sposobnc .t i donosi odluku za produfenje bolovanja/skracenje radnog
vremena na 3 meseca/r: ina nesposobnost.

Naknada troskova se ne 'obija ako:

23
 • SE NAMERNO UZHOKUJE NESPOSOBNOST ZA RAD
• NAMERNO SE SPgECAVA OZDRAVUENJE
• POVREDA JE NAST ALA ZBOG ALKOHOLlSANOSTIILI UPOTREBE NARKOTIKA
• NEODAZIVANJA KOMISIJI
• BAVUENJA DRUGIM POSLOM
• NEPODVRGAVANJA LECENJU
• SLUZENJA ZATVO'(SI<E KAZNE

3. PRAVO NA NAKNADU TROSKOVA PREVOZA

U slucaju putovanja van maticne filijale min 50km, mora da se podnese dokaz 0 potrebi
putovanja od lekara i prcvozna karta. Ako se lice razbolelo ili povredilo na putu tada nema
pravo na naknadu troskrv .

PE ZIJSKO I INVALlDSKO OSIGURANJE

Obavezno i dobrovoljnc os.guranje koje se dobija uplacivanjern doprinosa od strane

osiguranika i poslodavca. Njime se obezbeduju prava za sluca] STAROSTI, INVALlDNOSTI, SMRTI
I TELESNOG OSTECENJA.

OBAVEZNO

Stice se pocetkorn a zavrsava danom prestanka zaposlenja, sa min.15 godina.

• ZAPOSLENI
• U RADNOM ODNOSU
• U VOJSCI
• IZABRANA, POSTAVUENA LlCA
• VAN PROSTORIJA POSLODAVCA
• NASI GRAOI NI ZAPOSELNI U INOSTRANSTVU
• NASI GRADANI ZAPOSLENI KOD STRANACA U SRBIJI
• STRANCI Z \POSLENI U SRBIJI
• PRIVREMENI, POVREMENI POSLOVI
• SA PREI<IDOJ\t1RADNOG ODNOSA KOJI PRIMAJU NAKNADU

24
 • LlCA KOJA SAMOSTALNO OBAVUAJU SVOJU DELATNOST [osnivacl, na ugovor 0 delu,
svestenici, privrednic )
• POUOPRIVREDNICI ( ave se poljoprivredom, a nisu zaposleni samostalni, na skolovanju
ni korisnici penzija)

PRAVA Il PENllJSKOG IINVALlDSKOG OSIGURANJA

1. lA SLUCAJ STAROSTI- prr vo na starosnu penziju

20 godina stafa i 63 godina za muskarce/58 godina za zene
15 godina stafa i 65 godina za muskarce/60 godina za zene
40 godina stafa za muskarc"/ 3S godina stafa za zene i min 53 godine zivota

2. lA SLUCAJ INVALlDNOSTI- pravo na invalidsku penziju

Potpuni gubitak radne sp sobnos usled zdr.stanja, povrede na radu/van rada, profesionalne
bolesti, koja se ne moze otkloniti lecenjern ili rehabilitacijom.
Ako je povreda nastala:
• Na radu/profesionalna bolest
• Van rada, a pre navrsenih uslova za starosnu penziju sa min 5 godina radnog stata
• <30 godina zivota p -)d posebnim uslovima predvidenim zakonom

3. lA SLUCAJ SMRTI- pravo .- »orodicnu penziju i pogrebne troskove

Ukoliko je osiguranik:
• Imao min 5 godina sta ia ( osim ukoliko je bila povreda na radu, tad godine nisu bitne!)
• Ispunio uslove za invalidsku penziju
• Bio korisnik penzije
4. lA SLUCAJ TELESNOG OSTECENJA USLED POVREDE NA RADU/PROFESIONALNE BOLESTI
Kad nastane gubitak, oste ~~i je ili znatna onesposobljenost bez obzira da li prouzrokuje
invalidnost. Kada je telesno ostecenje > 30% tada se ispunjava pravo na naknadu.
• POVREDA NA RADU- novreda koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj, uzrocno]
povezanosti sa obavlj: n.ern posla prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim rnehanickirn,
fizickirn ili hemijskih d=jstvom. naglom promenom polozaja tela ili iznenadnim
opterecenjern. To je i rovreda nastala na promenjenom radnom mestu na koje upucuje
poslodavac, na putu c' ' »osla/s posla, na sluzbenorn putu
• PROFESIONALNA BOI ES - odredene bolesti nastale dufim uticajem procesa i uslova rada
na radnom mestu.

25
 PENZIJSKI STAZ

Vreme koje se racuna u sta: osiguranja tj vreme koje je osiguranik proveo na radu na kom je
bio obavezno osiguran i za koji je placao doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i
vreme koje je proveo na privremenim, povremenim poslovima, radu na ugovor, u Omladinskoj
zadruzi.

STAZ SA UVECANIM TRAJANJEM imaju oni koji rade na teskim poslovima i na onima gde se
nakon nekoliko godina smanjuje radna sposobnost i ne mogu ih vise obavljati ( najmanje 10
godina staza)

26