Сунчано-јасна изјава

Документ је фотокопија књиге или стручног часописа чији прелом открива

поглавље пре и после Фихтеове изјаве.
Пре копираног поглавља су тачке 3 и 4 увода у књигу која најављује стручан
филозофски садржај. Аутор документа у целини најављује будуће штампање
Хегелове Естетике и изражава задовољство тиме како су "Фаустова писма" која је
претходно штампао прихваћена у широј јавности.
Након Фихтеове изјаве почиње "Сведенберг и спекулативна филозофија", аутора
Р.Л.Тафела. Поглавље се прекида недовршеном реченицом, а почиње на страни на
којој се "Фихтеова изјава" завршава.
Предговор
Аутор се позива на актуелне савремене проблеме у тумачењу и схватању филозофије
и износи своје виђење о томе шта филозофија јесте - а шта су честе заблуде и настоји
да то прецизно демаркира, најављујући илустрацију и увод у свој систем.
Увод
Аутор износи упутство за читање свог рада, инсистирајући на активном и темељитом
читању.
Он успоставља четири полазишта
1. Способност сваког човека да прима збирку когниција, искустава и чињеница које може
да основи у себи без саме перцепције.
2. Становиште да је размишљање произвођење и стварање нечег потпуно новог
поистовећује се са божанском креацијом, што исто чини условљеним.
3. Доводи у питање филозофски систем који инсистира на врховној моћи и ауторитету
здравог разума, као и на добронамерност ауторитета који га проповедају.
4. Објављује да "човек нема ништа сем искуства и да долази до свега до чега долази
само кроз искуство, само кроз сам живот".
Аутор најављује и симулира мајеутички дијалог између аутора (себе) и читаоца
како би публици објаснио свој систем.
Први разговор
Разматра се природа пажње и доживљаја искустава.
Установљавају се "суштинске одређености свести".
Први степен се односи на чулно доживљавање стварности.
Други и сви потоњи степени су ослобођени икаквих чулних доживљаја и тичу се
сагледавање нечега шта се не доживљава чулно у тренутку.
Други разговор
Разматрања првог степена суштинске одређености свести.
Установљавање процеса установљавања неког предмета посматрања путем
познавања његове структуре и чиниоца.
Извођење дефиниције "науке знања" на основу целине изреченог
Дефиниција науке знања: "Наука знања је систематска дедукција актуелног,
првог степена свести".