Документ је фотокопија књиге или стручног часописа чији прелом открива
поглавље пре и после Фихтеове изјаве. Пре копираног поглавља су тачке 3 и 4 увода у књигу која најављује стручан филозофски садржај. Аутор документа у целини најављује будуће штампање Хегелове Естетике и изражава задовољство тиме како су "Фаустова писма" која је претходно штампао прихваћена у широј јавности. Након Фихтеове изјаве почиње "Сведенберг и спекулативна филозофија", аутора Р.Л.Тафела. Поглавље се прекида недовршеном реченицом, а почиње на страни на којој се "Фихтеова изјава" завршава. Предговор Аутор се позива на актуелне савремене проблеме у тумачењу и схватању филозофије и износи своје виђење о томе шта филозофија јесте - а шта су честе заблуде и настоји да то прецизно демаркира, најављујући илустрацију и увод у свој систем. Увод Аутор износи упутство за читање свог рада, инсистирајући на активном и темељитом читању. Он успоставља четири полазишта 1. Способност сваког човека да прима збирку когниција, искустава и чињеница које може да основи у себи без саме перцепције. 2. Становиште да је размишљање произвођење и стварање нечег потпуно новог поистовећује се са божанском креацијом, што исто чини условљеним. 3. Доводи у питање филозофски систем који инсистира на врховној моћи и ауторитету здравог разума, као и на добронамерност ауторитета који га проповедају. 4. Објављује да "човек нема ништа сем искуства и да долази до свега до чега долази само кроз искуство, само кроз сам живот". Аутор најављује и симулира мајеутички дијалог између аутора (себе) и читаоца како би публици објаснио свој систем. Први разговор Разматра се природа пажње и доживљаја искустава. Установљавају се "суштинске одређености свести". Први степен се односи на чулно доживљавање стварности. Други и сви потоњи степени су ослобођени икаквих чулних доживљаја и тичу се сагледавање нечега шта се не доживљава чулно у тренутку. Други разговор Разматрања првог степена суштинске одређености свести. Установљавање процеса установљавања неког предмета посматрања путем познавања његове структуре и чиниоца. Извођење дефиниције "науке знања" на основу целине изреченог Дефиниција науке знања: "Наука знања је систематска дедукција актуелног, првог степена свести".