Professional Documents
Culture Documents
ПРЕДГОВОР
5
врсту докумената и извора који нам номажу да реконструишемо извесне
моменте из историје наших народа, економско-друштвене односе и начин
живота наших иредака. -
Међутим, док је о свима другим материјалним споменицима из наше
давне прошлости већ прилично обимно код нас писано, дотле о средшеве-
ковним градовима у Србији, Црној Гори и у Македонији још немамо је-
дан потпун приказ. О боеанским и херцеговачким градовима (под насло-
вом „Наши градови'*) н.адисао је 1904 год. књигу Ћ. Т.рухелка, др. М. Ди-
нић је дао исцрпну студију о градовима у „земљама херцега од св. Саве“
(1934 год.), „О средовјечним-градовима у Хрватској и Славонији“ издао је
1920 год. књигу ЂГСабо, о градовима у Војводини писали су Ђ. Бошковић
и Р. Шмит у „Војводини“ I — 1939 год.
Задатак је ове књиге да прикаже те д о сада јавности неириказане
средњевековне градове. Они збиља чине једну велику групу и у иетори-
ском погледу. То су градрви Македоније X и XI века, Зете XI и XII века и
Рашке XII и XIII века — која се у XIII и XIV веку развија у велику српеку
државу Немањића, која је обухватила, углавном, и ове раније територије,
и којом су приликом и ови раније саграђени градови служили и били иско-
ришћавани.
Нису приказани остаци чисто античких градова, јер се њихов карак-
тер разликује од карактера градова из феудалних времена Средњега века ко-
ји нас овде нарочито интересују и јер задатак књиге није да буде инвентар
свих археолошких и историско-архитектонских споменика уопште. Обухва-
ћени су, међутим, неки градови саграђени на поменутој'територији и после
губитка државне самосталности у XV веку, јер својим карактером припа-
дају углавном истоме времену и истој епоси историског и друштвеног раз-
воја наших народа. С тим развојем у вези било је још неколико средњеве-
ковних градова, који међутим ипак нису обухваћени јер се данас налазе
изван означене територије. Ту би спадали Скадар, са оближњим градићем
Дривостом, који су тесно били везани са догађајима из историје Зетскога
приморја,. затим захумски град Стои, и најзад, утврђеии манастир Хилан-
дар, који су на Атосу саградили Немањићи.
За многе се од свих тих старих градова тачно не зна ко их је и у које
време саградио. Натписа на самим споменицима скоро и нема или их има
врло мало а писани историски помени, нарочито они о постанку тих.гра-
дова, такође су врло оскудни. Покаткад се више не зна ни само име ка-
квог старог града. Зато је наша намера била да пре свега дамо инвентар
најзначајнијих од тих споменика, њихов опис у најкраћем, по могућству и
архитектонску скицу или фотопрафску слику, и најзад резимиране најваж-
6
није познате историске податке. Све у циљу да би се добили општи пре-
-глед и основа за даљи рад на проучавању и потпунијем упознавању и ове
врсте културног наслеђа наших народа.
За овај приказ прикупљени су или проверени на самоме терену гото-
во сви основни подаци. То је чињено нарочито за оне градове које досада
нико није приказао. Највећи део материјала писац је прикупио и обрадио
заједно са архитектом И. Здравковићем, конзерватором Завода за заштиту
и научно нроучавање споменика кулгуре НР Србије. За оне, пак, градове о
којима је већ писано, подаци су узети из одговарајућих публикација, а при
томе многи су и ревидирани. Исто тако искоришћена је уопште сва литера-
тура која са. градовима има везе, ма д а то није свуда наведено да текст не
би био претрпан примедбама и тиме изгубио у прегледности (списак лите-
ратуре, наше и стране, приложен је на крају књиге).
При обради су спи стари градови ипак првенствено третирани као
споменици архитектуре, а да приказ не би дао само слику мртвих објеката
употребљени су историски, војни и остали моменти као допуна слике живо-
та у њима. Исто тако, да ириказ не би остао претежно техничке природе,
већ да би се у вези са средњевековним градовима евоцирала што потпунија
слика стварности и људи тога доба, дате су у цртежима сцене које прет-
ггављају средњевековне људе, ратнике у борби, пастире и сељаке кбји ору,
свирају и играју, онако како их је средњевековни зограф, сликар минија-
тура или клесач мрамора, у подграђима испод тих градова видео. Уз неке
градове дате су такође и скице ликова људи којима су дотични градови прш-
падали или који су се око тих градова борили, такође по аутентичним су-
временим портретима који су сачувани на старим фрескама.
Међутим, има још много да се ради да би се потиуно осветлио живот
везан за све те наше средњевековне градове. Веза данашњице са дав-
ном прошлошћу у великој је мери прекинута петвековним турским пу-
стошењем. Д ок су музеји и архиве у многим, у томе погледу срећнијим,
земљама пуни непосредних и очигледних докумената — повеља, писама,
о.писа, пданова, слика, одела, опреме, оружја, посуђа, накита, намештаја
итд., помоћу којих се може реконстрисати потпунија слика живота и рада
људи и дочарати цела атмосфера у којој су се они кретали — дотле је нај-
већи део таквих иаших сведочанстава неповратно уништен. Ниједан град
нема сачуван кров ни унутрашње просторије у којима се живело, са дета-
љима — каквих има много у другим земљама. Остале су оамо зидине.
На нама је да из њих извучемо слику како су оне изгледале док су биле чи-
таве грађевине и да реконструишемо слику живота који је у њима и око
њих струјао.
7
Као подлога за тај даљи рад нека послужи ова књига, чије је пу-
бликовање покренуо и организовао З а в о д з а заштиту и ч а у ч и о п р о у ч а в а -
њ е с п о м е н и к а к у лт у р е Н Р С р б и је . П оред помоћи Завода, драгоцена је била и
помоћ Археолошког института Српске Академије наука, чијим је средстви-
ма изведено неколико путовања, на којима је проверен и допуњен материјал.
Најзад, неколико речи и о илустрованом делу ове књиге: највећи
број фотографија израђен је по снимцима В. Заленског, Ђ. Бошковића, Б. Бу-
гарчића, И. Здравковића, К. Денића, фотоархива Уметничког музеја у Бео-
граду, као и самог писца. Нарочито су драгоцени фотографски снимци узе-
ти из авиона, које је предусретљиво ставила на расположсње Команда ју-
гословенског ратног ваздухопловства. Све цртеже у књизи, као и опрему
књиге, дао је сам писац. (Где је за слике употребљен туђ материјал, то је код
ових назначено; скице код којих нема ознаке снимио је или сам писац или
у заједничким путовањима са архитектом И: Здравковићем.)
На крају приказа дата је географска карта са уцртаним положајем
свих значајних средњевековних градова, а ради лакшег одређивања места
не само у простору већ и у времену на карти су шематички приближно изву-
чене и границе средњевековних српских држава у разним временима. Како
карта обухвата и неке суседпе крајеве то су и у њима уцртапи постојећи
тамошњи градови.
; 8
О П Ш Т И ДЕО
9
у организационе целине). Развојни а затим и државу кнеза Војислава,
пр.оцес распадања малих племена и краља Михајла (када је у Бару осно-
родовских односа прешао је у фазу вана и архиепископија 1007 год.) ,и
формирања савеза племена, са сеоским Бодина са престоницом у Скадру.
општинама и са војном демократијом. Од почетка XII века, вођство у тој
Као последицу тога развоја видимо, борби за независност преузима Рашка
око половине IX века, и почетак бор- • (под жупанима Вуканом, Урошем и
бе за дражвну и политичку незави- Десом, а затим Немањом, и његовом
сност, у време када су друштвени од- браћом). Од 1168 год. Немања, као „ве-
носи сазрели већ као услов за фор- лики жупан“ управља Рашком, која
мирање једне државне организације.
ће се затим дефинитивно одржати и
У целом том развојном процесу
развити у доцнију велику немањићску
значајну улогу игра и црква. Хриш-
српску државу|
ћанство је примљено у току VIII и IX
века а консолидовано је у X веку. О животним приликама целог тог
Борба је углавном вођена за осло- најранијег доба мало знамо. Тек су
бођењ е о д византиске власти. Но пр- нам иешто ближе познате прилике о
ве се државе нису дефинитивно и одр- времену и средини ове српске држа-
жале. У IX веку се формира држава ве. На основу знања које имамо о дру-
под Властимиром, а затим Мутими- штвеним односима у овоме крају мо-
ром, у крају Лима и Ибра, потом се, жемо пак себи формирати и слику раз-
у X веку, развија велика држава из- воја одговарајућих црилика у оста-
међу Саве, Дунава, Мораве и Јадрана лим нашим земљама (на пр. у Зети и у
под вођством Часлава- Македонији), за које су нам писани
Македонски Словени, пред крај X документи и подаци још оскуднији.
века, развијају моћну државу под ца-
По свему што о томе д о данас зна-
рем Самуидом, са престоницом на Пре-
мо, друштвени су се д д н о с и ^ тога
спи а са Охридом као значајним жа-
доба развијали даље у смислу посте-
риштем словенске културе. Ова др-
пеног формирања класнога друштва,
жава обухвата и Зету, Рашку и Босну.
са слабљењем централне власти и са
По угушењу ове државе о д стране Ви-
јачањем улоге властеле — с једне
зантинаца, Македонци се затим у ви-
стране, а са све већим експлоатисањем
ше махова успешио боре противу ових -
рада сељцковог — с друге стране, док
(у XI век-у под вођством Петра Деља-
најзад не буду примили одлике феу-
на, затим Ђорђа Војтеха и Бодина ко-
далног уређења (нарочито у XIV веку).
ји им је био дош ао у помоћ из Зете).
У Зетскоме приморју, такође у X Најједноставније формулисано,
веку, видимо државу Јована Владими- ти би се друштвени одиоси у нема-
ра у Крајини на Скадарскоме језеру, њићској држави могли преставити о-
10
вако: с једне страие били су соп- Меропси су, сем обделавања земље,
ственици земље — владар, властела и
били дужни још да зи дају и чувају
црква са својим властелинствима — а'
градове, да дају стоку и кола за пре-
с друге стране био је сељак који је
њихову земљу обрађивао. Потпуно нос итд. Све се то називало „работа“,
слободних сељака сопственика земље Сточари су живели по планинама
тзв. „баштиника" (о д „башта“ — о- (где стока има бољ у траву) и назива-
тац, тј. очевина — наслеђе) било је ни су „Власима", а били су потомци
релативно мало. Сељаци земљорад- староседелаца. Они су становали по
ници називани су углавном „себри” „катунима“ („становима“ или „бачи-
Сељаци су опште називани и „мали јама“). Они су такође имали одређе-
љ уди“ (за разлику од „великих људи“ не обавезе према властелину чијем су
— властеле), „землски људи“ или „љу- крају припадали, као и према вла-
ди земљани“.
даоцу.
„Меропах" или „парик“ (грчки на-
„Пронијари” су били нарочити
зив, у западним нашим крајевима
,,кмет“) је радио властеоску и влада- стални војници, који су као награду.
реву земљу и био за њу везан (по Д у- добијали на лично доживотно ужива-
шановом Законику ако би меропах ње земљу — „пронију“, коју су дава-
покушао да бежи па био ухваћен, нос ли у рад сељацима, те су ови на тај
би му био засечен а коса осмуђена). начин постајали и од њих зависни.
11
„Сокалници“ су били унеколико стране, што је било немогуће добити
привилегисани сељаци ко.ји су збира- угодбе за бољи живот и прибавити
ли намирнице („сочница“ — магацин), земље, а с друге, што је на људе би-
а били су најчешће још и кувари и ла читава трка обесних господара ла
некари. их потчине и да им свим могућим до
Занатлије су називане „мајстори- садама опстанак отежа.ју". И К. Ји-
ма“, а вође групе мајстора „протомај- речек мисли слично: „За време Нема-
стори“. ње држава је била слична државама
„Отрок“ или „чељад“ био је врста западне Европе... краљ је био зависан
роба (у ропство се тада долазило за- од сталежа, у Србији моћ беше у ру-
робљавањем у рату, продајом или ка~ кама племства и свештсника — а се-
да дужник није могао да отилати дуг). љаци беху с дана на дан све више уг-
Отрока је било аграрних и кућних. њетавани." ^
Кућни отроци су били као нека врста
Дубровчани, сувременици, у јед-
послуге, која је иокаткад улазила чак
номе писму у XIV веку, овако карак-
и у оружану пратњу властелинову. И-
теришу тадањи друштвени поредак:
наче, отрок је био „баштина вечна“
„Вси људије несу једнаци; јесу вла-
властелинова. Он је д о смрти припа-
стеле и јесу кметићи, како то у Срб-
дао своме господару са својим поро-
љ ех и по всем свету.“
дом, живео је само о храни без плате,
и дужан је био радити све што му се Држава је, дакле, имала један по-
заповеди. влашћен сталеж (властелу и цркву) и
Владаочева земља звала се „ме- други сталеж — сељаке. Целом зе-
ропштина“, властеоска земља (на- мљом управљао је пак владар (који
следна нарочито) — „баштина“, вој- је за време Немање био „вслики жу-
ничка земља — „пронија“ (траг у да- пан“, од Првовенчанога д о Душана —
нашњој речи ,,Прњавор“) а црквена „крал>“, Душан и Урош су били „ца-
земља — „метохија“. реви“, затим је Лазар био „кнез“, а
Већ у доба Немањино било је ма- Стефан Лазарсвић и Ђурађ Бранковић
ло слободних сељака власника своје били су ,,деспоти“). Земљом ннје вла-
земље, а током потоњих векова тај дао искључиво владар, већ је власт са
се број све више смањивао. Зако- њим делила властела. Властелином се
ник Душанов је додуш е давао се- постајало наследством или се то зва-
бру права да се сме парничити на ње стицало родбинским везама, заслу-
суду са сваким, али зборови сељака гама и умешношћу. Властеле Је било
(„с’бор себров“) били су законом за- ниже — „властеличићи“ и више „вел-
брањени. По Ст. Новаковићу „земља мужи“. Ниже племство се још у ~XIII
је била мало по мало сва издељена веку називало просто „воин“ или „во-
између цркве, властеле и краља; из- иник“, назив „властела“ појављује се
ван градова и тргова тешко је било у жичкој пове\љи 1220 г. а „властели-
опстати слободноме човеку, с једне чић“ у Душановом Законику.
12
Сл. 2 — П астири и л и „власи ”, к а к о су у СредЈБем веку називани.
13
средиште око кога се обавља живот
жупе. То су били „жупски“ градови.
Жупа је било средишних и „кра- Они су обично имали и своја насеље-
јишких“, тј. граничних (властелин на „подграђа”, у коме се развила раз-
у таквом граду називао се „краји- мена и трговина (повац је у почетку
шник“). Зидање „крајишких“ градо- био редак и чак се још у XIII веку
ва наређивао је саМ- владар и они су изричу казне у воловима). Чланови
стајали под његовом контролом. У 63, 142 и 148 Душановог Законика го-
„крајишта“ су насељавани људи с о- воре о „граду“ као о управном и еко-
бавезом да бране тај крај. номском центру жупе.
Било је, пак, и претежно војних
Град обично није био само од-
градова, градова чувара пролаза и
бранбена тврђава дотичнога места и-
комуникација, који нису морали има-
ли краја већ и управни центар жупе,
14
ти никакпих насељених подграђа. Ве- ског“ — тврђавског, а за Београд се
На насеља без утврђења називана су зна да је у мађарско доба имао „кра-
обично „тргови". љевског капетана“ коме беху потчи-
њени „кастелани“ Горњег и Доњег
Уопште узев, градова је било ве-
града. Кефалије су имале нарочите
роватно мање него на Западу, јер ар-
привилегије, на пример, члан 63 За-
хиепископ барски Гијом Адам („Бур- коника вели: „Грађани су дужни про-
кард“) пише 1332 г. о нашој земљи: давати кефалији жита, вина, меса за
„Ово краљевство има мало или нема динар што другоме за два...“ Н о ке-
скоро никаквих утврђених места ии фалије су имале и дужности и об^ве-
градова, у њему су сама села и засео- зе. Сем већ малопре поброЈ'аног, они
ци, без ровова и сасвим без зидова". су били дужни плаћати штету за све
(„Ке^пит јЦис! раиса е! циазЈ пи11а 1оса
крађе учињене на њиховоме подру-
ћађе! ГогсЈа уе1 типћа, зес! 1о1ит ез!
чју. Душан у Законику вели: „...Запо-
уН1е е! сазаПа, 51пе 1о88аШ е! репНиз
веда царство ми да по свима земља-
5Јпе ти п 8“.)
ма и по градовима и по жупама и по
Из тих градова жупама је управ- крајиштима, да ни у чијем пределу
љала поједина властела. То су били не буде гусара и тата“, затим на дру-
„жупани" (доцније „војводе", јер се гом месту: „...Где ли се десе жупе ме-
називи „жупа“ и „жупан“ губе у шовите у којима су села црквена или
средњевековној Србији после 1400 царска и властеоска и над таквом се
год.) „Кефалија“ (у преводу „гла- жупом не деси један господар а деси
вар“) је био старешина града (члан се мој царски кефалиј'а и судија што
184 Законика наводи: „...Властелу и сам их поставио ја цар, они по свим
путовима да поставе страже..." и да-
кефалије царства ми који држе гра-
ље још: „...И сваки гост и трговац и
дове и тргове...“). Ови су људи уирав-
Латинин да иде првим стражама са
љали целим крајем и самим градом
свим што има и носи и да га стража
и подграђем, а претседавали су и су- стражи предаје... и најзад: „...Ако ли
ђењу у граду, Они су били одговорни сс где догоди кому год госту или тр-
и за безбедност на путевима у целом говцу да му узме што гуса или тат или
крају. У „крајишким" жупама били су која год забава, да иду ти сви мени
одговорни и за штету коју неприја- цару да им моје царство плати што су
тељски упад нанесе жупи. штетовали, а царство ће то тражити
Било је и подељене власти, тако од кефалије и властеле коЈ'има буде
да јс управу жуие имао жупан, а у- пут предан и стране предане".
праву тврђаве кнез, капетан итд. По Све ово пије било тако само за
једној повељи из 1376 г. види се да Душана, још и Милутин и Дечански
је Скопски град имао чак две кефали- старали су се о безбедности путова-
је „градског“ — варошког и „кул- ња кроз земљу, а из свега тога излази
15
Сл. 4 — Игра и свирка у XIV вску (иткггрумеиги слични зурлама и гочу, играчи са марагшцом у руци.
17
настира, а за светогорски манастир За ближе издвајање саме тврђаве
Св. Симеона каже да су га опколили наши стари текстови употребљавају
„тврдим градом“. Милутин исто тако некипут и арабљански израз „кула“
у једној повељи из 1311 г. пише: (на арапскоме „калах“, на турском
„С здах. пирг велик и тврд с гр а д о м претворен у „кале“ од чега код нас
„калеа“ или ,,каљаја“). У једној Дра-
около и с келијами...“
гутиновој повсљи пишс „кула у Ско-
Данас у нашем свакидашњем јези- иљу”, у повсљи Дечанског пише „гор-
ку појам „град“ означава велико и у- њи град кула“ у Призрену, а у Душа-
ређено насеље. У Средњем веку то ни- новој повељи „кула прилепска“ —
је био случај. К. Јиречек пише: „Ка- што се свакако односи на целу твр-
рактеристично је да се на северу у ђаву, а не само на једну кулу.
првобитној старој Србији, изван по-
јаса романских и грчких вароши, реч-
ју град означава и тврђава и варош, *
ш то-јасно сведочи да се онде појам
Тврђава је била одвојена од дела
варошке општине није потпуно раз-
за становање. У неким случајевима
вио...” и даље: „...нове праве вароши
посто.јала је и једна ужа тврђава (као
су се образовале на местима тргова,
што су били у старој Атини Акропо-
рудника и од подграђа тврђавица тек
лис или у Риму Капитол) а могао Је
од XIII века...“ У XV веку јавља се
посгојати и један зид око целог под-
први пут, и то у Босни, за подграђе
грађа (тако је било у Новоме Брду и
мађарски назив „варош“.
Београду, а то се и данас још види,
Душанов Законик на безброј места на примср, у Охриду).
наводи реч „град“. Он град ставља У књизи „Стара српска трговина
насупрот жупи; на пример, у једном и индустрија“ Н. Костић овако опи-
члану се каже: „Цара сваки да диже сује један град: „Испод акрополе чи-
(сели) куда идс, сваки град до жупе, ја је иосада штитила цело насеље, на-
жупа до жупе, и опет, жупа до гра- лазиле су се куће становника тога мс-
да...“ Законик такође разликује „гра- ста. Често у подграђу имају владао-
ж дане“ од жупљана, односно сеља- ци и властела своЈ‘е куће и дућане. На
ка. У једноме се члану (176) вели: „...и простору између тврђаве и подграђа
који се жупљанин парничи са грађа- скупљао би се народ из жупа на па-
нином...“ из чега свега излази' као да зар, вашар, састанке, светковине, -су-
су у земљи углавном с једне стране дове и зборове.“ То се место у латин-
постојале жупе са расутим, о гвореним ским споменицима зове ,Јогит зић
и незаштићеним селима, а да су с дру- саз1го“. Ту је било и поље са „цотеци-
ге стране били у њима поједини утвр- ште.м“ за витешке игре. Стари тексто-
ђени градови, са подграђјима. ви мотврђују да је код нас у Средњем
18
\
веку било приредаба са оружјем и на новедник тврђаве; кнез или „сотеЗ",
коњу, слично „турнирима“ на Западу. управник трга; и цариник. Слично је
У подграђима, по већ поменутоме било и са утврђеним рудницима.
Гијому Адаму, биле су куће и дућани Градови су имали опште прописе
од брвана и дрвета; камених кућа било још од најранијих Немањића. У За-
је само у приморским градовима. У конику, чл. 176, стоји: „...сви градови
случају рата и напада на град дрве- по земљи царсгва ми да се владају по
на би подграђа обично изгорела, а законима као и за првих владала-
становништво би се повукло у тврђа- ца“, а поједини од њих су имали и
ву одакле се заједно са посадом бра- статуте. То се зна, на пример, за Ново
нило (зна се да се становништво Руд- Брдо. Београд је имао и неку врсту
ника склањало приликом опасности пасоша за своје трговце путнике:
у оближњу Острвицу 1324 г., а ста- „књиге с печатију". Неки су градови
новништво Призрена у град Више- ковали новац, на пример Брсково (пре
град 1372 г.). Дућани (претежно ду- 1277 г.), Рудник (1333 г.), Ново Брдо
бровачких трговаца у подграђу) на- (1349 г.), Призрен (1370 г.) и Смеде-
зивани су „куће“, „стачуни" или „кли- рево (после 1430 г.).
јетке“. Јиречек каже да је ту обично Код градова који су били само у-
било три заповедника: кефалија, за- тврђени стан властелина или самога
19
владара, тврђава је имала такође да настирских ст’лпова и пиргова (сл. 8
задовољи исте услове: да заштити од и 9). Утврђени су још били и Студени-
напада непријатеља, а нарочито о д из- ца, Раваница, Сисојевац, Тврдош и Ра-
ненађења. Зна се, на пример, да је Де- тец на Приморју, и још многи други.
чанског 1331 г. изненадио а заробио У неким рударским варошима Ма-
у граду Петрчу крај Косова његов син кедоније и данас се међу кућама виде
Душан, који се против^оца побунио и велике камене куле (у Кратову их има
са коњаницима дојурио чак од Скадра 7, а има их и у Злетову). То су били
(гдс је имао дворац), а деспота Ђурђа утврђени станови богатих појединаца.
Бранковића изненада је напао у граду Све ово би били разни облици сред-
Купинику, крај Саве, Мађар Силађи њевековних градова, било да су они
1455 г. и заробио га. само тврђава или тврђава која брани
Црквени поглавари су становали насеље, трг, стан властелинов, мана-
слично осталој властели: архиепископ стир итд.
Данило становао је једно време у гра-
д у Магличу на Ибру, а имао је свој ♦
двор и у Јелашцима. Они су становали
и по манастирима, нарочито утврђе- Разуме се д а се они нису појавили
ним. Неки од ових су били чак изван- и развили без икакве везе са ранијим
редне тврђаве (Хиландар и Ресава), облицима, бар што се тиче напада и
други су имали бар јаке „пиргове“ или одбране тзв. хладним оружјем, које је
„ст’лпове“, тј. куле за одбрану (Нема- наметнуло извесне грађевинске обли-
ња и Сава обнављајући Хиландар по- ке.
дигли су око манастира „град и п и р г Пре нашег досељења, на Балкану су
велик в’љем“, Урош I и Милутин са- Илири, ратнички народ, градили чвр-
градили су такође, сваки по један пирг ста утврђења на високим и тешко при-
близу Хиландара, Данило је саградио ступачним местима. И Келти су такође
пирг у з Бањску, у з Нећску ПатриЈар- градили своја утврђења. Римљани су
ш и ј у , као и на архиепископскоме има- затим читавим низом утврђења мора-
њу у Лизици, итд.). Па и оно што нама ли осигуравати северну границу сво-
данас пре личи на звонике (на пример, јих балканских поседа од „варвар-
на цркви Св. Петра у Бијеломе Пољу, ских“ племена која су са севера по-
Св. Николе код Куршумлије, Ђурђе- чела надирати. То је чувени „иш ез”
вим Стуиовима код Раса и оним код (граница) из II и III века н. е. од кога и-
Берана, на Жичи, на Сопоћанима, на ма још доста остатака на јужној' стра-
цркви Св. Петке у Призрену, на Бањ- ни Дунава. Један од таквих градова
екој, итд.) можда је уствари тако- био је и Београд. Римски „каструми”
ђе саграђено и за последњу обрану обично нису били на врлетима, јер им
о д непријатељског напада, јер има по- је требало бранити одређене тачке и
мена да су се калуђери бранили из ма- појасеве терена и јер су у њима ста-
20
дионирале моћне легије. Они су сагра- ступити опасивању својих вароши на
ђени већином са правилном основом Балкану одбранбеним зидовима (Сто-
(најчешће правоугаоног облика), на би у Македонији, „Царичин град“ код
благим пространим узвишицама, или Лебана), као и мањим утврђењима ко-
у равници. То су били зидови, о д каме- ја су подизали око вароши и по глав-
на и опеке, појачани кулама и опасани ним комуникацијама и пролазима у
ровом. Но поред ових великих утвр- земљи. % е ово није било довољно, јер
ђених логора имали су Римљани и ма- су многе од тих великих вароши Вар-
1ве „кастеле“, који су били само утвр- вари у страшним налетима, својом
ђене војне станице или страже на ис- многобројношћу и ратоборношћу, о-
такнутим местима, али који су баш својили и разорили. Тако није остало
због тога имали извесне сличности са скоро ништа од старог Београда —
доцнијим средњевековним тврђави- 5т§М ш ш т-а, б и т ш т -а (данас Сремска
цама. ' -- Митровица), Ниша—ИаЈззиб-а, Скопља
„Источно римско царство" — Ви- — бсирћа, итд., да поменемо само нај-
зантија, морало је, пред све јачим на- значајније.
дирањем Варвара, напустити кордон- И сами Варвари имали су својих
ски систем утврђења „1Лте5“-а и при- примитивних утврђења, на брежуљци-
(Ф ото: Б. К ојић)
21
ма, са бедемима од земље и оградама
о д дрвених палисада, а са рововима
около. Основе ових утврђења — и
то не само аварских већ и словен-
ских — биле су обично кружне, зато
су она у страној науци позната и као
„рингови“. Забележене су и дрвене
куле за старешину, усред круга, које
су познате под називом „одел“, чак и
код германских племена.
Али наши стари градови нису по
своме облику, ни по основној концеп-
цији, директни наследници ових вар-
варских утврђења. Они су се развили
у друкчијим приликама, које смо већ
изнели, нарочито од времена око XII.
века па надаље, ма да би било сасвим
природно да је притом искоришћено
и искуство старог словенског грађења
помоћу дрвених стабала. На жалост,
сем забележених описа, ретких, оскуд-
них и непрецизних у техничким поје- С л. 8 — К у л а п а м ан асткру Ђ урђеви ступови, код
диностима, немамо данас ближих по- Бврана —ХШ зек).
22
дебеле зидове, силазило се са спрата,
изнутра. Понекипут је испод куле би-
ла цистерна или бунар с водом.
Наша је земља нарочито погодна за
практично проучавање тог прастарог
облика, јер се овај код нас на неким
местима одржао и до данас. У краје-
вима са муслиманским живљсм има и
данас старих „кула“ у којима је ста-
новао сопственик земље, „ага” или
„бег”, усред свог феудалног поседа
(нарочито су интересантне куле Рецеп-
агића у Плаву, Ганића у Рожају,. кула
у Мркоњићграду у Босни, итд.). К од-
тих кула у камено приземље се ноћу
склања стока (што одговара „подруму
доњ ем“ из пародних песама, где су
држани „бојни јкон>и“); спрат је тако-
ђе од камсна и на њему су послуга и
домазлук; највиши спрат је изван до-
машаја са земље, израђен је као „брв-
Сл. 9 — К у л а 1га иан асткру Сопоћани (ХП1 век).
нара‘* о д дебелих стабала (што је то-
плије и угодније за становање) и на
био кула (у ужем смислу речи), латин- њему станује домаћин (одговара „чар-
ски „бипјо” (искварено од правилне даку на кули високој“ из народне пе-
речи „сЈогптш), француски, управо сме); кров је такође дрвен. Тако је под
нормански, „донжон“ (бопјоп), немач-
један кров, а изван домашај<гнеприја-
ки „берхфрит” (Вегсћ!п{). То је била
теља, склоњена цела имовина сопстве-
прво дрвена, затим камена кула, тј. ви-
ника земље. По казивању др. В. Радо-
сока грађевина у којој је становао фе-
вановића, у Тиквешу има таквих кула
удални сопственик земље и која је по-
које пмајуЧг бунар у подруму, те тим
стала од куће подешене за одбрану.
више одговарају средњевековним дон-
Правило је било да донжон не-
жонима. Исто тако код многих о д на-
ма врата у приземљу већ тек на спра-
ших кула главии улаз није у приземљу
ту. Д о тих врата се долазило спољним
већ тек па спрату, а прилази му се
дрвеним степеницама или дрвеним мо-
стом пребаченим са оближњег зида, спољним дрвеним степеницама (које
који се лако могао склонити у случају се у случају опасиости лако могу укло-
опасности. У приземље, које је имало нити). — Таб. I и II.
23
Најзад, интересантна је и потпуна бијати све више и све јаче куле, тако
сличност ових наших кула са кулама да најзад то двориште постаје уства--
које претставља први турски цртеж ри град, а донжон само остаје један
београдског града, из 1456 г. Ту се ви- део (још увек најглавниЈи) у њему.
ди исти онај проширени највиши Од одељења у дворишту града
спрат, са истим обликом крова, итд. развили су се станови за посаду
(сл. 47). Изгледа, дакле, као што смо (која у мирно доба није никада била
рекли, да је зачетак средњевековних нарочито многобројна), кухиње, шта-
европских градића био. у „донжони- ле, оставе, магацини и слично, Ове су
ма”, од којих су наше куле сачувале зграде биле од лакшег и мешовитог
свој рудиментаран облик кроз векове, материјала и биле су обично присло-
скоро до данашњих дана. њене уз обимни одбранбени зид. Ме-
Донжон је на Западу, у почетку ђу њима најистакнутија је била гр'а-
(скоро до половине XII века) био ако ђевина у немачким градовима, тзв.
не једини а оно иајглавнији део фе- „Ра1аб‘‘. Код нас се помиње назив „па-
удалчевог стана-града (зато је он увек лата“, и за архиепископа Данила је за-
и на највишој тачки терена), но како бележено да је у граду Магличу поди*
није могао да обухвати све узгред- гао (у XIV веку)‘једну „палату“. У
не просторије, то су се ове прошири- више наших градова има остатака та-
ле у утврђено двориште, а зид који то квих сразмерно великих зграда, као
двориште опасује и брани почиње се што ћемо то доцније подробније ви-
(понегде још од X века) дизати и до- дети.
24
Таб. „К У Л А “ (Фото А. Д.)
25
(Ф о ’0 л р . р . СимОН0»иК)
„КУЛА“
Т.«.||
гл авн и у л аз навази се тек на спрату к а к о би био ш то те ж е приступачан.
Н а ово) бивш ој беговској кули
26
РАТНИЦИ И ОРУЖЈЕ ра бавили својим пословима. Сваки је '
био дужан имати код куће своје о-
Д овде смо видели како је и зашто ружје. За време рата ратовало се у
иостао средњевековни град, али пре своме оделу, о својој храни и трошку
но што бисмо пошли дал>е у приказу (за војском су често ишли трговци но-
његове архитектуре, мораћемо се по- сећи потребне ствари, које су вешици-
забавити једним питањем од кога су о- ма продавали). Војску једнога краја
блици те архитектуре претежно зави- водио је „жупан” (доцније „војво-
сили и према коме су били подешепи, д а”).
јср их иначе не бисмо могли разумети Друга врста војске били су прони-
— а то је начин напада, одбране и бор- јари, којима је владар, уместо плате,
бе око таквог једног града. давао земљу, а који су били дужни за
Било је три врсте војскс: опште - њега ратовати. Они су били обично
(,,властелинске“), пронијара и најам- коњаници.
ничке војске. Властелин, управник јед- Трећа врста војске били су најам-
пога краја, био је дужан довести одре- ници, професионални војници, најче-
ђен број војника — сељака и грађана шће странци. Већ се за време борбе
(За^оник Душанов разликује „власте- Немањине с браћом помињу „грчки
лу, војнике и убоге“). По Ст. Новако- војници“, „Фрузи“ и „Турци“. По Ји-
вићу, властела су у војсци онога време- речеку види се да је неки Италијан
на била заповедници, коњаници и о- Францискус био с војском 1304 г. у
клопници, а сељаци и грађани били су служби Милутиновој. Милутин је та-
прости војници, који су се у време ми- кође послао 1321 г. 2000 Кумана у по-
27
. 8 8 ^ ------------- -
Сл. 10 — С редњ евековно о р у ж је (из М узеја Југословепске арм и је у Београду).
моћ Андронику II, а исто тако најмио пронијара и одреди које су доврдили
је и довео у Србију неког Турчина Ме- властела и властеличићи), која је ио-
лекила са 1000 коњаника и 500 пеша- стала главна ударна снага (таб.
ка. Дечански је на Велбужду имао 1000 XXXVI). Опремање и издржавање бо-
„француских“ коњаника. Забележсн ље наоружане војске, нарочито пред
је и читав низ Шпанаца (,,сопб1ађШб“) опасношћу од Турака, захтевало је ве-
у српској служби. Душан је такође др- лика средства. Јиречек бележи да је од
ж ао један одред најамника Турака, а 1397 г. уведена за сваког властелина
његову личну стражу сачињавало је обавеза да на својих 20 поданика о-
300 Немаца под командом неког Пал- преми по једног лако наоружаног ко-
мана (кога Дубровчани бележе као: њаника. Зато су поданици, поред по-
„ Ј о т т и з Раћпапиз тНез 1еи1оп1си5 зђ- реза владару и цркви, били дужни да-
репсИапиб с1опнп1 ге§15 КахЈае”). У срп- вати и порез за опрему и издржавање
ској служби били су и Палманови ро- во.јске („воиница", ,,воиштатик“). Вој-
ђаци Кијаране и Ђорђе. Било је неко- ска је такође била и ослонац владару
лико одреда Немаца који су стациони- против сувише моћне властеле.
рали на разним местима (од којих је- Мало ко је био ослобођен војне
дан у граду Беру). У служби деспота службе у рату. Деспот Стефан осло-
Ђурђа био је Турчин, војвода Шахин. бађа 1427 г. нска манастирска села:
Најзад, помињу се такође и јужнору- „измашс ако би се случило господству
ски Татари и кавкаски хришћани „Ја- ми самому главом поћи на воиску, и
си“, како их назива Данило. они да пођу с’ господством ми... и по-
У раније доба главна војна сила за тјечицс и воиске краиштне које се
време рата била је пешадија саставље- прилучују на краишту да су дл’жни
на највећим делом од сељака, затим оправљати с’ војводом господским
је уведена коњица (нарочито коњица краиштним“... Иначе, ранији мана-
28
Сл. 11 — С редњ евековно о р у ж је (из Градског м у зеја у Београду).
29
п о р л з м и г у ) 4>реокс1.(мс) и з XIV ве<_Л
лево
фгесхд у св клил'.енту ~ охри^- \Ј
^Р€С1<4 у г.
Сл. 1 — Р атпици н а одиору (мачеви, копљ а, ш титовк, ш лем ови итд.). С л и х е и з X IV века.
30
Сл. 15 Р атн и ц и у пуној опрешх и разн о оруж је, по сли кам а и з ХВУ веха.
31
Сл. 16 — Ш ем ати ч ке ск и ц е м ањ их справа- за бацањ е кам ена помоћу увртен и х конопаца и
опруга од дрвета
32
Сл. 17 — С тари ц р те ж и ш ем атичха сх и ц а ф у н к ц и о н и саљ г м аш ина з а бомбардовање
традова камењем.
33
Сл. 18 и 18 — Н еприступачни п о л о ж аји града н а виеоким стенама (Голубац и О стрвица) фото
З а л е н ек и и А. Д.
34
прости војници-сељаци, али се зна да вршеним механичким луком (са во!>и-
су га носили и визаитиски императори цом и наслоном на раме сличним кун-
Манојло Комнен и Алексије. Лук и даку данашње пушке). Затим такву ве-
стрела су главно оруж је лако наору- лику направу за бацање више стрела
жане војске, као што је данас пушка одједном и за бацање копља („ката-
(сл. 10). Домет стрела ишао је д о око пулте“). Најзад, машине за бацање те-
200 м. Врхови стрела беху често отров- шких камених пројектила — „ре!га-
ни. То за наше стране изрично беле- пае“ — а по Ани Комнен „литоболи“.
жи још псеудо Маврикије при доласку Полуге ових направа запињане су као
Словена на Дунав, затим крсташи какве џиновске праћке опругама о д
Хајнриха Лава 1172 г- као и крсташи еластичног дрвета и од увртеног уж е-
III похода 1189 г. Отров се справљао та. То су тзв. „балисте“. О њиховој у-
о д лишћа и корена биљке „једића” •—• иотреби има помена још из време-
„налепа” (асопћиш пареИиз). Стреле су на кнеза хумског Мирослава, брата
ношене у „тулцу”, „тулајици”, у које Немањина, који је 1185 г, напао град
је могло стати.по 50 комада (сл. 15). Дубровник великом војском и „ о п са д-
Од тежег хладног оруж ја треба по- и им м аш инам а за б ацаљ е кам ена и др-
менути стреле које се бацају већ уса- в а “. По једној верзији он се после о-
35
сам дана безуспешних напада повукао звале латински Дгабисшт" (немачки
пошто је спалио своје машине, а по Д пбос”, италијански Дгађоссо”) и
другој верзији (Дубровчанина Ристи- „тап&апит”, „тап§;опе11и$” (немачки
ћа) успели су опсађени да му при јед- ,,тап§е“), затим још „1прап1шт“, „ћи-
номе испаду спале неке од тих ма- Иа“, „ђП(1е“ и т д . већ према врсти и ва-
шина. ријанти (сл. 16 и 17).
За машине те врсте вероватно су Цар Јован Кантакузен пише да су
само најважнији делови (опруге, ко- такве справе приликом опсаде Цари-
нопци и гвоздени делови) ношсни, све града 1348 г. могле бацати камење те-
остало је импровизовано свакако на шко „колико снажаи човек може по-
лицу места, те после и остављано. По- нети”, а било их је које су тукле град
стоје забелешке да је 1420 г. Дубров- преко Златног Рога који је широк
ник поклонио деспоту Стефану „све- преко 400 м. Забележено је да су у
жње канапа за конопце балиста4*. Средњем веку на неким градовима ку-
Било је затим још и већих направа ле и зидови порушени и проваљени о-
које су дејствовале као полуга чији су ваквим бомбардовањем. Има чак слу-
кракови разне дужине. На краћи крак чајева да су и живе заробљенике, ради
стављан је огроман терет; сем тога, у застрашивања опсађених, убацивали
даном тренутку, велики број људи преко зидова у град тим начином. О-
снажно би тај крај повукао, а на дужи вако су убацивана и бурад са запаље-
крак је стављан камен за бацање. Цен- ном смолом и осталим запаљивим ма-
трифугално дејство је још појачавано теријама, а градови обухваћени по-
тиме што је на тај крај додаван зама- жаром лакше су подлегали (има поме-
јац за камен у облику праве праћке иа да су убациване и стрвине да би се
„вртешке". (Једну такву ратну ма- изазвала зараза, а постоји чак један
шину пред Лисабоном 1147 г. покре- пример — у Чешкој — где су у град
тало је 100 људи вукући одједном сна- убацивана бурад са нечистоћом која
ж но за конопце.) Такве су се машине би сс разлила и окужила све около.
36
ГРА Д М А ГЛИЧ {Ф.-с Б. Буг.Р,„ц.
Главна к у л а ррада. која брани п р и л аз са н аји стакн у ти је стране. И спред к у л е је веш тач ки ров у стени
Град је и з XIV века.
37
* роме веку освајане су велике антич-
ке вароши на разне начине: пењало
СРЕДЊЕВЕКОВНИ ГрАДОВИ се на зидове лествицама; код градова
У ДОБА ХЛАДНОГ ОРУЖЈА у равници привлачене су уза зидовс
високе дрвене куле на точковима, а
Д овде су била приказана главна оида су са кула спуштани покретни
хладна оруђа. Начин пак борбе око мостови на зидове и преко ових вр-
градова зависио је у многоме и од по- шени су јуриши; да би се зидови сру-
ложаја града и његове приступачно- шили темељи су поткопавани лагуми-
сти. Сами градови су првенствено од- ма; проваљивани су и зидови као и
бранбене грађевине (сем кад из њих саме капије, и кроз те је отворе не-
војска излеће ради напада). У бор- пријатељ продирао у град. То прова-
би око поседања града боре се и по- љивање извођено је првобитно „овно-
јединци један против Другог, али да вима“, тешким гредама које су зама-
би се у њега продрло и да би се осво- хиване рукама, а чији је оковани врх
јио треба и сам град разорити. И нај- рушио зи д или пробијао капију. Кад
зад, град се заузима и тако што се оп- је византиски цар-Јован Кантакузен
садом примора на предају. Још у Ста- узимао од Душана град Воден 1350 г.,
38
он Је прво успео да запали и сагори Од оруђа за напад на град не тре-
градска врата. ба заборавити ни лествице и клинове
Сачуван је опис на који је начин који се забијају међу камење зидова
византиски цар Манојло Комнен 1149 при пењању. Забележено је да је Д у-
г. узео рашки град Галич на Ибру. шан у зео грчки град Воден делом по-
Он га је опколио; ноћу побио зид од моћу лест вица а делом проваливши
дрвених палисада око града, а иза тог зидове. Куриозма ради навешћемо
заклона поставио опсадне машине. два различита податка забележена у
Затим је, помоћу машина, камењем и старим тскстовима: по првоме (мемо-
стрелама тако снажно обасуо град да ари Лована Кантакузена), 1350 г. пред
се овај' морао предати после свега три ' градом Бером логоровало је 10.000
дана опсаде. Овде треба приметити радника који су оправљали зидове, а
Да град Галич није био на тешко при- кад су Грци наишли они су брзо, пре-
ступачном положају, а добар поло- ко скела које су се ту затекле, побе-
ЖаЈ је у Средњем веку био један од гли у град. По другоме податку, град
главних услова за одбрану. је бранило 1500 српских коњаника и
39
једна чета немачких најамника, али ља, при чему су подметнули дрвене
су се морали предати, јер су Грци но- подупираче натопљене смолом и лако
ћу изненада упали у град преко ск е- запаљивом материјом, па -кад су ови
л а , које су биле постављене ради о- изгорели, цео д ео зида се срушио у
правке. Исто тако забележено је да поткопану рупу под земљом, а кроз
су се Турци 1521 г., при јуришу на Бе- брешу су Турци продрли у град. Уба-
оградски град, успузали на зидове цивање запаљивих материја ради па-
преко лест ви ц а и з а б и је н и х г в о з д е н и х љења опседнутог града било је тако-
ђе моћно нападачко средство (нека вр-
клинова.
Нарочити систем претстављало је ста „грчке ватре“, справљане од сум-
поткопавање зидова лагумима (не још пора, борове смоле, катрана и соли).
у комбинацији са паљењем мина и- Одбранбена пак средства градске
спод зидова и кула, како ће то доц- посаде била су слична нападачким, тј.
није бити — већ простим рушењем о- браниоци су нападаче, при покушају
слонца испод зида). Турци су 1144 г. да приђу граду, тукли одозго стрела-
узели град Едесу од крсташа на тај ма, прво из. обичних лукова, а затим
начин што су ископали лагум испод из механизованих направа; тукли су
зида и тиме поткопали зид д о теме- их и камењем које су бацали руком и
40
С . 27 К у л а н а граду Ердуту, у Х рватској (пример за галери ју м аш икула). С л. 28. О стаци дрвених
спратова н а к у л и у Смедереау (ф ото Ђ. Б ош кови ћ и С. Вихров). .
41
циетернл
У СОКО*ГРЛ/5У
Ко^
1Д ,З
и А
ксРА^ичке
исви 40 сп>
ПРСЧНИ К Д
ЗЛ -СОБор
К.ишни4-е
*пл јд д .
го р е
п о п р сч . п р р с С к , -з
* сре^ -.
П ор^ж -Л Р С сСК '4
ролС'.
о с * ођск
42
не трубе „кликтале" су а вика при ју- једној анегдоти која бележи сцену из
ришу орила се. Једни су покушавали борбе 1456 г. на бедемима Бебграда:
да секирама разбију градска врата, а када се турски заставник испео на бе-
други да провале зи д и с друге стране дем, неки Србин, Дуговић по имену,
иродру у град. Те године, усле^ пусто- како је у борби остао б е з оруж ја у
шења земље, владала је велика глад и руци, скочио је на Турчина и заједно
резерве хране биле су исцрпене, те су се с њим сурвао у ров испод високог
браниоци страшно гладовали. Отворе- бедема. _
них уста (,,зијајуш те“), обневидели бд По свим овим досадашњим описи-
слабости, једва су се кретали, посрта- ма ипак се може у многоме оживети
ли, падали, као животиње зубима тра- слика борбе хладним орул^јем, а де-
ву гризли... и умирали. Данило „с ту таљном приказу једнога града није се
суштими јему својих муж’ски б о бје могло приступити пре но што се опи-
боре се с’ безбожними от утра даже ше оруж је и начин борбе око њега.
д о вечера”. Најзад, опсађени су ипак
издржали и нападачи су напустили оп- *
саду и пбвукли се.
Д ругу борбу имао је Данило у ма- 'За градове смо рекли да су обично
настиру Панталејману, где се нашао имали тврђаву и насеље — подграђе.
на врх пирга-куле кад су Каталонци Та подграђа су често била важан са-
напали. Нападачи су пробили спољни ставни део целога града; она, на жа-
зи д манастирски; па уз пирг наслони- лост, нису сачувана ни у једном при-
ли и запалили много дрва, дасака и ла- меру. Понегде се једва наслућује да
неног снопља. Данило је с оружаном
пратњом стрелама побио многе напа-
даче а ватру је гасио са оно мало во-
де, па чак и вина, што се нашло у пир-
гу. И ту су одбијени нападачи најзад
напустили опсаду и повукли се.
Историја бележи још неке огор-
чене борбе међу којима нарочито тре-
ба истаћи борбу оног српског вла-
стелина који је бранећи град Сталаћ
изгорео у граду са својом четом, а за-
тим борбу српских војвода Михајла,
Марка Скобљића и Петра Овчаревића,
'к оји су са 400 Срба Шајкаша бра-
нили Земунски град противу војске Су-
лсјмана II и сви били пбсечени. Ка-
ква ј,е, пак’ на самим бедемима могла
Сл. 31 — Д анило И, к о ји је бранио
бити борба прса у прса, види се по Х и л ан д ар од К аталонаца.
43
су остали темељи кућа (као на пр. у жај, и то из два разлога: да не би би-
Брскову и Новом Брду) које тек треба ло изненађења и да се издалека може
откопавати и испитивати. Подграђа, контролисати прилаз непријатеља, а
дакле, нећемо моћи приказати. Саме нарочито да непријатељ не би могао
гврђаве боље су очуване (мада и оне у з град лако да постави разне помену-
увек само у рушевинама), што је и
те справе и да му је што теже увис
природно, јер су куће подграђа биле
бацати тешко камење (сл. 18 и 19). Са-
грађене о д слабог и мешовитог мате-
ми градски зидови и куле изграђивани
ријала, за становање а не за борбу.
су што виши и јачи да би било теже
провалити их, попети се на њих, или
* тући их одоздо. Неприступачност је
могла бити постигнута и на још један
Против приказаног оруж ја и напа- други иачин, а то је да се град, где
да средњевековни град се бранио, узвишице нсма, и не поставлза на ви-
ире свега, самим тим што је постављан сину, иего да се опколи водом, одно-
на што виши и'непристуиачнији поло- сно постави на острвце усред воде.
44
Наши су градови обично на узвиши- као што је и сам властелин, његов соп-
цама, но има их неколико и опкоље- ственик или управник, имао два глав-
•них водом (на обали мора, и у равни- на животна занимања: да у време ми-
ци поред река), сл. 20, 154 и 191. ра управља земљом и прикупља при-
Но овај услов да град буде што те- х о д од земље и рада сељаковог, а у
ж е приступачан није могао бити иде- време рата да диж е и води војску. Ако
ално испуњен без обзира на остале је пак град био претежно стратеги-
још важније услове. Тако: ако је ског и војничког карактера, онда је
град био управни и економски центар први услов био да буде на таквоме ме-
жупе, онда је према осталом простран- сту како ће дотичну комуникацију нај-
ству жупе морао да буде на таквоме боље затварати и контролисати; код
месту како би своју улогу и функцију градова који су бранили какав рудник
најбоље обављао, дакле, да буде ви- или какво већ постојеће насеље, тврђа-
ше-мање близу њенога средишта. Али ва је, разуме се, морала бити непосред-
како је требало да град у исто време но уза само место, итд. Једном речју,
буде и заштита своје жупе, то је он при избору места свакако се морало
имао да игра двоструку улогу — исто мислити на то како би били задово-
45
Л агум на извору под Звечан ом (фсгто И . Здравкови ћ) и сл. 35 лагум под Б рвен и ком на
И бру (ф ото С. Ненадовић).
46
Сл. 36 — У л аз и зм еђу к у л а у О хриду (гто Б . Ч илалу) и сл. 37 — у л аз у град Јелеч' (по И. Здравковићу).
о д данашњег цемента (на неким ме- по једна кула у близини воде (Ужице,
стима тај малтер је справљен са мле- Ресава). Турски путник Евлија Челе-
веном циглом уместо песка — што се бија, који је 1664 г. био у Ужичкоме
на Космету и у Македонији и данас граду, записао је да се ужетом дугим
назива „оросан-малтер“ ; како је Оро- 80 хвати може са доњ е градске куле
сан град у Персији, то није искључено захватити вода из Ђетиње (сл. 153).
да је вештина справљања тога „непро-
мочивог“ лепа дошла са Оријента, ма *
да је и код Римљана мешање креча са
туцаном опеком било познато). Други услов за сигурност града би-
У неким градовима саграђеним на ла је.висина и чврстина његових зидо-
висинама има лагума који су се спу- ва и погодан распоред кула и осталих
штали д о оближњих речица или изво- одбранбених делова. У првом реду мо-
ра у поднож ју брда на коме је град рамо констатовати да је зи д основни
•(Звечаи, Призренски град и Брвеник грађевински д ео који спречава непри-
на И бру) — сл. 34 и 35. Гдегод је то јатеља да продре у град. Зато зи д тре-
било могућно градови су свакако и- ба да је што виши како се не би могло
мали бунаре (данас затрпане). Код не- попети лествицама иа њега и како се
ких градова близу речица зидана је што теже може добацити стрела или
47
камен д о његовог врха; треба да је од мају јаке подзиде за зидове и за куле
чврстог материјала (од камена) како који су само споља високи, док према
би онемогућио пробој, а треба и да је дворишту града не морају бити наро-
дебео и по могућству фундиран на сте- чито високо надзидани (Звечан, Јелеч,
ни (и то тако да је ниво стене с уну- ! Острвица) — сл. 19. Испред самих зи-
трашње стране зида, у граду, виши од дова био је обично ров пред којим је
нивоа стене изван града) да би се спре- могао бити и нижи бедем (макар зидић
чило поткопавање. Такви градови и- од побијених дрвенихпалисада).
г' 1 г -Н I--- }
Р 0 С А Б А — гШ ~ 11_I>
глдвии улД з
и зм е^ у
Д ВС ЈУ КУЛА
д^есно: тгре,сек_
^оле
<лево ; о с н о в с \
КУ ле у е и с и н и +11
СТЛ5е на. зи /зу
оле
р.ес-но: ос -н о б д
К улс у вујсини
0 1 2 з < Г 6 7 8 3 10шеТ
_0
*тег-
горе/
48
Сл. 39 — С ккца тзв . „Де^потове к у л е“ н а Р есави по најновијем
сн и м ку Ђ. Бош ковића).
49
I
I-
пеницама призиданим уза зид или вима (сл. 28). Спратови су били ниски.
кроз куле (сл. 38). Степенице у кулама биле су такође
На^Оријенту куле су одвајкада би- дрвене, ређе камене (сл. 38, 39 и 64).
ле најчешће четвртасте основе, на ан- Само понегде има кула делимично за-
тИчким утврђењима било их је и- ци -. сведених, обично у приземљу (При-
линдричних. Обично се мисли да су зренеки град, Голубац, Смедеревски
средњевековне куле полигоналних о- град сл. 24 и 140). Прозора, нарочито
снова из познијег доба. Куле су изну- на спољним зидовима, није било, већ
тра биле шупље, понекипут су целом само уских мазгала. Ниједан кров куле
страном, одозго д о доле, према уну- ниЈе код нас сачуван, а свакако д а их
трашњости града биле отворене или је већина кула имала. На турској сли-
само делимично затворене (сл. 21— ци Београда из 1456 г. све градске куле
25). Код нас су обично куле биле по- имају високе шиљасте четворосливне
дељене на спратове дрвеним међу- кровове (таб. VI). Постоји мишље-
спратним конструкцијама а не сводо- ње да су кровови, који су служили као
50
Сл. 41 — И сточни у л аз у горњ у београдску т в р ђ ав у (ф ото В. Заленски).
атмосферска заштита кула у време ми- страном куле или зида (сл. 27). Код на-
ра, могли у време рата бити демонти- ших градова не види се честа примена
рани да би се спречио иожар, а наро- машикула, било зато што су горњи де-
чито да би се на горњим платформама лови грађевина, на које се оне иначе
кула добило место за постављање рат- иостављају, срушени, било зато што
них справа за бацање камена на на- их није ни било. Д а би се ојачало под-
падаче. ножје куле противу проваљивања, а
Д а би се могао тући и неиријатељ и да би се начинио згодан одбојник са
који је дош ао већ под сам зид, изра- кога ће на нападача, који се озго за-
ђени су заклони избачени на консоле штитио, водоравно отскакати камење
по'кулама и зидовима. То су „мушара- спуштено озго са машикула, то се под-
бије” (што значи „нос за катран”) или ножје кула проширује косином у по-
,,машикул€»г’. Те су „машикуле” биле ље (код нас „Кула кнеза Ј1азара“ у
израђене прво за појединце и биле су Крушевцу, „Деспотова кула“ у Реса-
дрвене, затим камене (таб. XVIII -и сЈГ. ви и „Вршачка кула“ — сл, 169).
38 и 39), и најзад се постављају као На градском зиду била је обично
иепрекидне галерије целом горњом само једна капија — главна (понеки
51
Сл. 42 — К ап и ја у з к у л у у Смедерев. греду. Сл. 43 — К агш ја (доцније зази д ан а и п ола затрпапа)
гл ед аи а са ун у тар њ е ане (ф ото К. Денић).
52
Сл. 44 — Гуож ђем окована к р и л а в р а та н а боградској тв р ђ ави и сл. 45 — оклоп пробијен топобсаош
меткслл (обе ф о го К . Денић).
53
О ва капија, н а с/и угл у града, м ож да је још и з вр ем ен а деспота С теф аи а (изнад двоструког у л а за виде се
консоле одбранбеног балкона).
54
Р есава је утврђен манастир, и з почетка X V века, чи ји зи д о ви п р етстављ ају је д а л од н ајтвр ђи х
средњ евековн и х српских градова.
55
Сл. 46 — П рви топови, ск и ц с према сторим бакрорезима.
56
Међу првим купцима био је босански ђутим (такође већ око половине XV
краљ Твртко, а 1386 г. је и Лазар скло- века), појављују ее и „гренаде“ про-
пио уговор са једним мајстором Ду- тив живих циљева — људи. То су. шу-
бровчанином да овај дође у Србију да пље ливене кугле напуњене барутом
му лије топове. Год. 1425 је деспот који експлодИра (помоћу раније запа-
Стефан купио у Дубровнику 300 лива- љеног фитиља) кад кугла падне међ
ра барута, а 1435 купио је деспот-Ђу- непријатеље. Најстарији топови'нису
рађ један мањи топ за град Дриваст били на точковима већ на дрв;еним ле-
код Скадра. Ово су само ретки забеле- жиштима („седло“, ,,сауа11е1а“) — сл.
жени подаци; међутим, употреба топо- 46. (Сви су ови подаци по М. Динићу:
ва била је, као што ћемо видети, много „Глас”, СћХХХИ, 1940 г.)
већа.
Сем топова постојало је и ручно
За саме топове рекли смо већ да су
ватрено оруж је. Прве пушке су изгле-
најмањи називани „бршрагс1а“, средњи
да израђене у Фландрији око полови-
„5от5агс1е11а“, а већи „ћотћагс1а“ (код
не XIV в. Оне се 1364 г. помињу у Ита-
нас „лубарда”)- Цеви су прво биле ко- лији а 1382 г. у Дубровнику. Из Ита-
ване од гвожђа; касније су биле ливе- лије и Дубровника увожене су пушке
не о д бронзе. Најстарије цеви су има- и у нашу земљу. Деспот Ђурађ је .1452
ле задњи ужи канал, где је набијан
г. у борбама у Приморју употребљавао
барут, који се палио кроз малу ру-
пу „фаљу“ и предњи шири где је став- пушке. Наше народне песме помињу
љано ђуле. Испочетка су избациване „танке пушке приморкиње", „пушке
камене кугле а доцније ливена ђулад млетачкиње”, „џефердаре кова мле-
(која се у Дубровнику помињу 1451 тачкога”, „танке брешке талијанке”.
г.). Ови разни пројектили служили су Но било је увоза ватреног оруж ја и
за рушење и пробијање зидова и ку- са севера, јер се, такође у народним
ла. Највећи познати пројектил био је песмама, помињу „путке даиицкиње”,
тежак 400 ливара, тј. око 140 кг. Ме- тј. из Данцига.
57
Б Е О Г Р А Д С К И Г Р А Д 1456 ГОД. (Ф о т о - р о ф и ја * о д Г п . Е н в з о о и К « .)
Н ајстар и ји турски цртеж Веограда, к о ји претстављ а неуспели покуш ај султана М ехмеда П „О свајача"
да заузм в град. Б орба топошгма и ш ајкам а.
58
* Брдо четрдесет дана из великих топот
ва (а по другој верзији само опсадним
БОРБЕ ТОПОВИМА ОКО НАШИХ справама) после опсаде која .је поче-
СРЕДЊЕВЕКОВНИХ ГРАДОВА ла још 1439 г. и која је трајала две
године, док се град није предао.
Што се тиче употребе ватреног о- Мађари се хвале да су при првом
руж ја у борби, Константин Филозоф турском нападу на Београд 1440 г. пу-
је забележ ио да је деспот Стефан Ла- шкама са барутом улили страх Турци-
заревић око 1426 г. отео од Босана- ма који дотле то оруж је нису познава-
ца неке топове а три од њих донсо у ли, међутим, видимо да су Турци, ма
Београд (од којих је један нарочито да азиски коњанички народ, већ при-
велики имао^и своје име „Хлмка“, а хватили били ново ватрено оруж је и с
који је, може бити, исти онај кратки успехом га примењивали. Град Остр-
топ са пречником камене кугле од 52 вицу узели су Турци 1454 г. такође по-
цола, којег је путник Бертрандон де сле бомбардовања топовима.
ла Брокијер видео у Београду 1433 Приликом неуспеле турске опсаде
г.). Мађари су 1428 г. тешко оште- Смедерева 1456 г. топове су употре-
тили град Голубац (који је био у тур- бљавали и опсађивачи и опсађени.
ским рукама)каменим куглама из ве- Исте те године за напад на Београд
ликих топова; султан Мурат II је пак излили су Турци преко 200 топова од
1439 г. тукао град Смедерево топо- којих, кажу, 22 топа по 27 стопа (што
вима, те се град најзад предао; сул- је свакако претерано, јер би били пре-
тан Мехмед II тукао је 1441 г. Ново ко 8 м дужине).
59
Сл. 48 — С тари дрворез к о ји тхретставља тур ски н ап а д т а В еоград 1521 г. (из зб и рке Градског музеја).
60
да једном мином начињеном од сум- италијански мајстор-ливац; за други
пора, смоле и сувога лишћа, баце у напад на Београд Турци су излили у
ваздух (!?) лагум којим су Турци хте- Скопљу пеке бронзане топове.
ли продрети у град. Турци су уопште имали доста му-
Приказ борбе ватреним оружјем ке при заузимању наших градова. Бе-
око наших градова допунићсмо са још оград је био двапут опсађиван (од сул-
два-три детаља, како би се лакше ра- тана Мурата II 1440 г. и од султана
зумела потреба прилагођавања аово- Мехмеда II 1456 г.) пре но што га је
ме оруж ју старих средњевековних султан Сулејман заузео 1521 г. Па и
тврђава, њихових облика и дебљине после су га још неколико пута заузи-
зидова и кула. мали и губили. Нарочито је 1456 г.
За напад на град војска је довла- борба била огорчена. Турци су опсели
чила мање топове. Велики су пак топо- Београд са свих страна, чак и са воде
ви често ливени под самим оиседнутим флотом од 200 шајки. Послс бомбар-
градом (Голубац, Београд, Смедере- довања и јуриша они су успели да
во). Српски писац XV века Михајло кроз подграђе продру и у сам град
из Острвице пише да је то био обичај (већ поменута епизода са турским за-
код Турака. Зна се да је, на пр., Тур- ставник-ом), али су Београду довели
цима под Београдом лио топове један помоћ Хуњади Јанош — „Сибињанин
61
г;р&
0|>*>тну;
г>рл
г*
П С ~ ,-А веогРААскрмо
Сл. 50 — К у л а дакас зв а н а „Н ебојш а", у Б еоградском град у (фото В. Заленсхи). Сл. 51 — П л ан куле, по
Д. Јоваповићу.
62
улазна кул & нд грл ^ у у рлм у-топовс^ о мгшружги-ое
ОтС> с»* Ђ и ш ® К АпиЈе
7'
63
слао у Малу А зију за јаничаре, а 700
Т Г О л у Б ^ Ц 44 Т о л и е с к ^ а ^ жена и девојака разделио је својим
војницима.
Пошто смо у борбама око Београда
ломенули Србе Шајкаше потребно је
посветити џеколико речи и њима јер
је њихова борба била везана за борбу
и око других градова н& Сави и Ду-
наву. Шајкашке одреде су образовали
Мађари и нарочито их развили у бор-
би против Турака! Срби су у тим бор-
' гтре.сек_ бама имали и своје засебне јединице
и истакнуте вође, какав је на пример
* био Павао Бакић („Бакићеви двори“
на Вснчацу). Шајке или „насаде“ (реч
звучи словенски, међутим изгледа и-
пак да је мађарског корена) биле су
I дрвене лађе наоружане посадом од ко-
је је половина веслала а друга била,
I
У.. стално под оруж јем — наизменично. У
^ ј^ Ј П Д почетку су те лађе носиле на себи
у л а ^ справе за бацање камења, а затим и
ОС1ЧО&А
лале топове на врху (чак и на крми).
Сл. 53 — Т урск а топовска к у л а досзидана испред По.једини прибрежии градови су има-
1-рада Голупда. О твори з а тоттове распоређени су у
д в а спрата, у средини су спиралне степенице. ли и своја ратна пристаништа. Тако је
Београдски град по Бертрандону (1433
Ново Брдо је Турцима задало још г.) имао своје пристаниште за 15—20
више мука. 1413 г. град је б ез успеха лађа, прокопано као залив у копно а
опседао султан Муса; исто тако 1427 г. које се затварало гвозденим ланцем
султан Мурат; тек при трећо] опсади, између двеју кула (једна од кула која
која је трајала две године (1439— је штитила улаз у то пристаниште мо-
1441 г.), град се предао. же бити данашња кула „Небојша” у
Д а бисмо илустровали тадашње Доњем граду), но само пристаниште је
услове борбе, навешћемо супротно одавно затрпано земљом — таб. XXXII.
поступку Сулејмана 1521 г. са по-
У граду Голупцу стационирала је тур-
садом Београдског града, поступак
Мехмеда II са посадом града Ново Бр- ска флота (у к о ј ' о ј је било и српских
до, која се такође предала под усло- Шајкаша) од око 100 бродова. Бро-
вом да буде поштеђена. Међутим, сул- дова је било и под градом Сталаћем,
тан је наредио да се побију све виђе- јер је и Морава тада била пловна. Чи-
није старешине, млађе момке је по- таве водене битке одигравале су се на
64
Сл. 54 — Т урск а топовска к у л а на углу Смедеревског гр ад а (фото В. Залепски).
зекама испред обалских градова (на- податке; ми смо уопште такве податке
зочито Харама, Голупца и Београда). употребили само где је било потребно
1ре но што је израђен нов кеј на Са- илустровати и објаснити улогу града,
зи под Београдским градом могли су његову одбрану и напад. У овом слу-
:е, још при изузетно ниској води, ви- чају то нас нарочито интересује с об-
тети на обали испред градских беде- зиром на разлику која постоји изме-
ла редови дебелих дрвених 'шипова, ђу борбе хладним и ватреним ору-
тод воду побијених, који су спречава- жјем, како бисмо видели које је изме-
ти непријатељским лађама да приђу не и какво ново прилагођавање та раз-
5едемима. лика налагапа градовима после уво-
ђења ватреног оружја.
* Уз ватрено оруж је остало је у упо-
треби и све хладно оруж је кроз цео
Ове разне чињенице нисмо навели период средњевековне историје који
:амо зато да бисмо изнели историске нас интересује.
65
Разлика се нарочито истиче при снабдевене изнутра нишама за топо-
бомбардовању градских зидова и кула ве, а споља малим отворима за топов-
ради рушсња, док код тзв. живих ци- ске цеви. Овакве куле видимо такође
љева није било велике промене. Људи на граду Раму (сл. 52).
су се и даље, бар извесно време, могли
Главна новина је пак израда специ-
заклањати иза заштитних зидова.
јалних топОвских кула. Топови су убр-
Артиљерија је у своме развоју има- зо добили већ толику брзину метка да
ла углавном два ступња: пре ње је нису више морали по великоме луку
на примитиван начин бацано камење и добацивати ђуле (као стари „мерзери“
остали тешки пројектили помоћу о- а у новије доба ,,хаубице“), већ су мо-
пруга-и замајаца, а после помоћу сна- гли тући и „разантно”, тј. директно,
жније експлозивне силе барута. Али скоро водоравно. Висина кула постала
та сила у почетку није још била толи-
је излишна, јер није била потребна за
ка да јој се не би могло одупрети све
што већи домет пројектила, који се и
дебљим и јачим зидовима, а нарочито
без те висине могао сада већ довољно
истим средством — против-артиљери-
јом. Сем тога, уз нову артиљерију о- далеко бацити, док су, напротив, ви-
стала су у примени још увек и многа соке куле постале само боља мета за
стара оруж ја и начини напада и заузи- ■ гађање. Зато се нове топовске куле
мање градова на јуриш; зато су још граде ниске, широке и јаке. Оне су по-
задуго остали и стари облици град- лигоналне да би се ђулад лакше одби-
ских зидова и кула. Они су у почетку јала и да би се са куле на све стране
били само прилагођени новоме оружју. могли уперити топови. Такве топовске
Код нових градова грађени су мно- куле су данашња београдска кула „Не-
го дебљи зидови бедема и кула. То ви- бојш а“ (која је првобитно имала мале
димо, на пр., на граду Раму који је са- отворе, па доцније, ваљда ради упо-
градио Бајазит II, турски султан (од требе већег оруж ја, показала се и по-
1480 д о 1512 г.) — дакле, већ у доба треба пробијања већих отвора) сл. 50
када су се у знатној мери употребља- •—• 51, три полигоналне куле које су
вали топови (сл. 127— 128). На граду Турци дозидали на угловима Смеде-
Голупцу пак видимо појачавање спољ- ревског града, двадесет година по зау-
ног по.јаса, дотада четвртастих кула, зећу, као и слична таква кула на ду-
обзиђивањем облим деловима, и то у навској обали са западне стране града
двострукоме циљу: да би зидови би- Голупца, коју су такође Турци дози-
ли јачи и да не би равну површину из- дали (сл. 53 и 54). Све су те куле по-
лагали лету ђулета под правим углом, стављене испред градова како би их
које тада најлакше пробија зид, већ да својим топовима штитиле, пошто се
би оно склизнуло по облини зида и показало да стари зидови и куле нису
лакше се одбило (сл. 94). Затим види- више сами кадри спречити прилаз не-
мо куле (углавном старога облика) пријатељу.
66
Много доцније, кад се артиљерија пројектила (постојало је више разних
усавршила толико да јој никаква кула фортификационих система од којих
није више могла одолети, прешло се на је нарочито био чувен онај маршала,
Вобана). Но то је в ећ -доба у коме
потпуно нов систем утврђења, ко-
нестаје средњевековни град онакав
ја скоро не вире изнад површине зе- каквог ми разматрамо. Уместо њега
мље како би претстављала што мању појављују се с једне стране чисто вој-
мету. Дубоки ровови и бедеми тих у- ничке тврђаве, а с друге стране утвр-
тврђења укопани су у земљ у и дебео ђени „дворци” (немачки „5сћ1обз”,
слој земље служи да умртви ударац француски ,,сНа1еаи“) владалаца.
67
Т . 6 . V II
К У Л А ГРАДА СТАЛАТгА ( Ф о т о 1» С т .н о ј.в и ћ )
7 којој је 1413 г- српска посада изгорела бранећи град од султан а Муее. У унутраш плхгги к уле
виде се траго ви дрвен и х спратова. *
68
У лазна к у л а у град к в е з а Л а за р а и деспота С теф ана. Је д н н и отстатак града, подигнутог око цркве
„Лазарице**, к о ја је и данас очувана.
69
и в . IX ГРА Д М А ГЛИЧ ( Ф о т о Б . Е у га р ч и * ).
У н утраш њ ост града. Л ево оетади_дворане. У с р е д и к и остраг дон ж он с а врати м а виооко и зн ад земље.
Д есно у средини остаци градске цркве.
70
ПРОСТОРИЈЕ И СТАНОВАЊЕ У шне, грађене или од дрвета или од
СРЕДЊЕВЕКОВНОМ ГРАДУ лакшег мешовитог материјала.
Још Византинац Прокопије бележи
Видели смо да је г р а д био уствари у VI веку да Словени станују у дрве-
тврђава која је најчешће бранила и на- ним колибама далеко разбацаним јед-
сеље (подграђе, трг, рудник). Тежи- на од друге. То потврђује и арапски
ште нашег приказа било је на граду путникХарун бен Јахја (који је 880 г.
као тврђави која се брани и око које прошао нашим крајевима идући из
се воде борбе, међутим, у градовима се Солуна за Сплит). Навели смо всћ све-
и становалб; додуш е, у граду је пре- дочанство Ане Комнен с краја XI века,
тежно становала посада, а остали су и Византинца; Николе Акомината с
становали у подграђу, под заштитом краја XII века. Један путник кроз на-
града. Та подграђа с у имала донекле шу земљу, чије име није остало забе-
различит карактер, према томе да ли лежено, пише 1308 г.: „У целом кра-
су била подграђа једног жупског гра- љевству српском, поменутом, нема ни-
да, те имала да приме у себе цео управ- каквих варош.и; ипак у њему има мно-
ни центар жупе или су била подграђа го тврђава, мањих утврђењ-а и вели-
рударскога места које је град само ких насеља од три и четири стотине
штитио, те имала да приме и рударску кућа од дрвета и брвана 'саграђених
насеобину, колонију Дубровчана, ца- без икаквог бдбранбеног зида” („1п
рину и тддн ајзад, било је подграђа уз 1о!о Ке^по зс. бегујае рге1а1о поп ез! аН-
тргове која је такође штитио град. Чиа стЧаз, зип! 1атеп 1П ео тиНа сазба,
Сва су та подграђа ишчезла. То се де- ЈобаНсЈа е! тадпе уШе Је ШсепНб е! ^иа-
сило због тога што су зграде у нашим бп^епОз (ЈотЈбиб 0е Н§пЈ8 е! аббепћиб
средњевековним насељима биле тро- едЈНсаОз б т е аН^иа с!аибига”), а такође
71
и већ поменути Гијом Адам који 1332 свакако би се морали очувати већи о-
пише: „Куће и палате краља и оста- стаци (као што је то на пр. случај са
ле властеле подигнуте су о д чатме и толиким црквама). Оне су могле бити
дрвета; нигде, сем у приморским ла- и вишеспратне и простране, али нису
тинским градовима, нисам онде видео биле зидане ни од опеке ни од каме-
палату или кућу саграђену од камена на, већ вероватно само као велике
или о д опеке.“ („ЕсНћаа е! раЈааа 1аш 4 „бондручаре” (зграде са скелетом од
ге§15 ди ат а1Јогит поћШит, бип! сЈе ра-. довених греда који је испуњен лаким
1еЈ5 е! П^шб. ћЈип^иат у!сП јђј аНциос! ра- материјалом за зидове).
1асшт зКе З о т и т сЗе 1арШе пес бе 1егга, Стари текстови помињу „палате"
пјбј т сЈућаПћиз тагШтЈа ЕаНпогит.“) или „полате“ (на пр., Доментијан пи-
•^Зграде за становање биле су, дакле, ше да су Немања и Сава саградили у
о д лакшег материјала, што објашњава Хиландару „полати превелики“, а у о-
и чињеницу да скоро нигДе код нас ближњем манастиру Св. Симеона „дво-
није сачувано остатака какве наше кровне и трокровне полате“; за Милу-
средњевековне палате. Д а их је било, тина забележено је да је у Хиландару
72
Сл. 6Т — З и д са прозорим а дворвне, према у н у тр аш њ о сти града. Видо сс р у п е з а греде. сп р ата н а ктаге ]&
б и л а д в о р ет а (фсгго^А- Д.).
73
Сл. 58 — Је д а н прооор даоране у „М алом гр ад у " у Смедереву (ф ото А. Д.).
смислу било западњачких палата, било нит бележи пак у X веку читаву листу
цариградског дворца Влахерн или де- нових насеља у Рашкој: Достиника
спотског дворца у Мистри) код нас или Дестииика (можда доцније Сјени-
нијеЈжло. ца), Међуреч, Дрежник, Љесник, Цр-
ЛИсто то важи и за читава насеља. нобуча. Он наводи да су то биле „ т в ј >
Све је било грађено од дрвета или од ђаве у којима се станује” или чак „на-
лакше мешовите грађе. Старе античке сељени велики градови”, међутим, ни
вароши нису Словени преузели по до- трага од свега тога на терену више
ласку на Балкан. Они су их разорили нема. Данашње Плевље је вероватно
и тако оставили. Неке се тек доцније стара Брезница, Титоград — Рибница
обнављају. Нова своја већа насеља и Чачак —- Градац.
Словени задуго по досељењу још нису Мало је дакле нових већих насе-
формирали.- Цитирали смо шта о.томе ља тада основано. Прихваћена су и об-
кажу савременици из VI и IX века. Ви- новљена само нека ранија византи-
зантиски цар Константин Порфироге- ска. Већина пак вароши које данас
74
Сл. 59 — Је д а н прозор дворвне у „М алом граду“ у Смедерсву (ф ото А. Д.).
75
К .Р О Ј5 И ц г л д ' ј» Н * Т А Р К > А ЛР& СИЛ.
К ЈЖ С Т Р * К .^ И Ј А СУ с л м о <з д «1 «ш < х > е н у | ре& Авл
попречн и
II,, Т Р п е^ дри ЈЛ Ш пресек.
!( Ј Ј ' I'
± »Ш !:М
лј
: по^јужнп прес,ек.
- ■ -------------------------» 1 ,5 - ----------------
су имале готово увек само дрвене спра- таб. VII). Кра.јња кула ,у самоме врху
тове, а такве су биле и степенице из- „Малога града“ на ушћу Језаве у Д у-
међу ових (сл. 28 и 38). Једино кула у нав, код Смедерева, има изнад при-
Крушевцу, она на врху Голубачког земља уместо дрвене конструкције, ка-
града, један хиландарски пирг и дели- мен, тзв. кугласт свод — кубе. Ова ку-
мично „Деспотова кула“ у Ресави, и- ла је одмах у з велику „салу“ и морала
мају зидане степенице у самоме зиду је бити нарочито утврђена (данас је
(сл. 39, 64 и 111). за две трећине порушена) — сл. 24
Висина спратрва у кулама била је и 143).
мала, често једва виша од човека. На У тзв. „Малом граду” у Смедере-
врху такве куле у граду Голупцу и ву налазе се једини видиији остаци’
данас се види једна релативно мала о- једног средњевековног двора. Град је
даја која је вероватно имала купаст троугласте основе а уза све три стра-
кров (зб о г кога и носи турско име не биле су прислоњене зграде, док
„Шешир-кула“ — сл. 64). Кула у Ста- је у средини између њих било ма-
лаћу има такође нешто пространију ло двориште. Зграда уза зид према
унутрашњост са већ поменутим боље Дунаву имала је приземље (високо око
израђеним улазом на спрату (сл. 145 и 3 м) и спрат (висок око 4,2 м). Међу>
76
спратне и кровне конструкције свнх 1435 г. уговор између деспота Ђурђа
зграда биле су дрвене. Изгледа да је и Млетака. О д те просторије сачувала
и сама структура зграда била бондруч- су се само четири велика прозора на
на, сем зида зграде према Дунаву, јер зиду који гледа на Дунав. Са унутра-
ј.е за овај искоришћен сам масивни шње стране ти прозори имају у зи ду
спољни бедем града. Тај зид припадао простране нише, у којима су лево и
је најмонументалнијој просторији за десно камене клупе (таб. XI). И-
становање чији су трагови очувани у спод просторије било је приземље, а
једном нашем граду. То су вероватно под и таваница њена били су о д др-
остаци неке дворане, можда оне „ве- вених греда. Цела та „сала“ била је
лике сале за аудиенције" која се по дуга преко 30 м (можда подељена у
млетачком запису налазила „у двору, два дела) — сл. 57 и 143.
тј. палати резиденције код Смедерева“ У дворишту града Маглича налази
(...за1а та§па аидепНе 1п сигја зјуе ра1а- се такође једна велика дворана чија се
Но гебЈЈепие арис! 5 е т е т Ј г а т “... како четири главна зида (са вратима и про-
бележе Млечани) и где је потписан зорима) још држ е, тако да се види да
77
С л. 62 — О сгаци зград а з а стак оваљ е у утврђеном е м акасти р у Р еса в и (данас иш чезли)
78
Руски научник Гиљфердинг забе- У једној кули града Голупца била
лежио је да је још 1857 г. у граду Зве- је смештена мала капела (изгледа за
чану, на северној страни, постојала православно служењ е) — сл. 62 и 63
„краљева палата у рушевинама, сагра- У неким другим градовима било је и
ђена од опека, на два спрата, са про- засебно ’ саграђених цркава (Звечан,
зорима и вратима, а на унутрашњим Маглич).
зидовима видео се фреско-живопис”.
Међутим, од те зграде више нема ско- Биограф Стефана Лазаревића, Кон-
ро ни трага (сл. 174). стантин, описао је двор деспотов у Бе-.
Остатака сличних просторија има оградскоме граду али се техничка
још мањих у Јелечу и у Голупцу. слика из тога описа не може рекрн-
У осталим нашим средњевековним струисати. То је био утврђен замак на
градовима нема сличних већих' про- западноме углу горње тврђаве, који
сторија, али сваки од њих је у сво~ је, по томе опису, имао седам кула.
ме дворишту имао извесне зграде за 1948 год. почето је са откопавашем
становање посаде и старешина, само
његових темеља; засада је откопан
би темеље-требало тек рашчистити и
само врло мали део.
истраживати. Зграде које обухватају
један једини велики простор, као ка- То је углавном све што је од про-
кву дворану, имали су сви феудални сторија за становање још остало по
занадњачки. градови. рушевинама наших старих градова.
79
Т аб X
П Р О ЗО Р Н А ДВО РА Н И У СМ ЕДЕРЕВСКО М Е ГРАДУ <«»'= а.А)
И зглед спољ а. П розори и м ају „готизирвне" облике отвора, а архи волте с у им прош аране опекама. Н ек ад а су
имдли и гво зд ен е реш етке.
80
Г.б XI
П Р О ЗО Р Н А ДВО РА Н И У СМ ЕДЕРЕВСКОМ ГРАДУ (Фого а. д .
И зглед изнутра. Један од р етк и х остатака ф е у д а л н и х двсраца. У лрозорском удубљ ењ у ви д е се лево
и десно к ам ен е клупе.
81
ИАОЕ>ИШИ
ВРШ АЧКА СПРАТ^ Г 0А У 5А Ц
ср ер н ?и
СЛРАТ "
НАЈНИЖП
СП РД Т
8?
Сл. 65 — К у л а са кап ел ом у Голупцу и сл. 66 — спољ п а стр ан а 'у лаза у капелу.
ж е да повежу зидну масу, замеше- нас дуги, прави канали, који нису ни -
ну са много малтера, и да јој одр- шта друго него лежишта тих давно
ж е чврстину док се потпуно не слег- ишчезлих дрвених појачања.
не и малтер не осуши, стврдне.и кал- Опека је на нашим старим градо-
цинизира. Та појачања су такође ко- вима доста ретко употребљавана као
рисна у крајевима честих земљотреса, искључив грађевински материјал (сем
какав је био Оријент где су она и по- на неким градовима Војводине где
стала. На утврђењима, пак, греде су камена нема, као Купинику, Земуну
начињене о д солидне храстовине и на- итд.), али се понегде употребљава-
мењене су првенствено томе да спре- ла у редовима са каменом за грађе-
че зидове, испуцале од бомбардовања, ње зидова. Иначе су њоме обично ози-
пробијања и поткопавања, да се не раз- дани луци и сводови, као и архиволте
двоје и сруше (један стари јелински изнад ниша на фасадама. Ти сводови
текст.из времена много пре наше ере СУ понекипут виртуозно изведени (као
каже да су такви зидови тврђаве со- на пр. онај завојити у донж ону Голу-
лиднији о д камених јер се камени бачког града — сл. 64). Узгред овде
лакше д а ју раетурити). У многим ру- треба истаћи и један технички детаљ ,
шевинама старих зидова виде се и да- који додуш е може интересовати само
83
уж е специјалисте, а то је да код нас б!ег; „неимар" је турска реч која зна-
има таквих сводова пресведених по си- чи зидар — архитект, итд.
стему „кришака" а не са радијалним
спојницама, што је чисто оријенталан *
начин зидања (тзв. „из руке“) б ез ика-
кве помоћне скеле (сл. 30 и 64). ЕСТЕТСКА ОБРАДА
Скоро ништа више не говори нам И ОПШТИ ДЕТАЉИ
данас поближе о изгледу детаља на-
ших старих градова. На пр., како су Тешко да се од градова тражило
изгледали улазни мостови (о д којих што друго д о да буду солидне тврђа-
су неки морали бити и за дизање по- ве. Свако улепшавање на њима, ако
моћу ланаца —• „роп1 1еУ!5,“ за такве чак и не би ишло на рачун њихове сна-
мостове тврди Константин Констен- ге, изгледало би неумесно и неозбиљ-
ски да их је било на Београдскоме но. Па ипак, на појединим од њих на-
граду у првој половини XV в.), аш а- лазимо и такве тежње. На пр. луци из-
рочито како кровови на кулама. Ре- над капија понекад су украшени опе-
кли смо већ да су неке куле би- ком (Смедерево — сл. 68, Рам); изнад
ле озго завршене равним терасама њих има понекипут и ниша у којима
а по ивици имале зупце за стрел- су ваљда биле фреске или натписи; из-
це, док су~ друге морале имати сва- над улаза у донжоне, на спрату, скоро
како и кровове. Донжони су веро- по правилу има таквих ниша (сл. 69).
ватно увек имали такве кровове. На На кули у Сталаћу тај улаз је нарочи-
Западу ти кровови били су стрми то истакнут. У унутрашњости његовог
и обично покривени оловом. Сви ау- ^отвора има маланог украса на малтеру
стриски па и турски цртежи претстав- свода (сл. 70).
љају тако и куле Београдског града. , Зидови саадих- кула пбнекад су у-
крашеци шарама од опеке (Смедерево,
* сл. 71 и 73). На кули у Сталаћу и у Ра-
Навешћемо најзад и неколико ста- ваници су, по каменом зиду, намалани
рих српских израза у вези са зидањем: чак и лажни редови опека (сл. 74).
зи д се, на пр., називао „стена“, трем са Што се тиче архитектонске обраде
аркадама називао се „клобучина"; зграда п о градовима она је пре свега
многе остале речи су стране, неке су утилитарна.,Грађевине су данас све у
персиске, као на пр. „ћемер“ — свод рушевинама те се њихове првобитне
(што долази о д „камар”); „чардак” је фасаде више не разазнају. К од најве-
такође персиска реч која значи „чети- ћег. броја изгледа да су оне биле про-
ри стуба“ (дакле трем); кубе је арап- сто каменом озидане, ређе споља и
ска реч (,,к’мбе“) као и „кула“; „ци- малтерисане..
гља“ (каже се и ,,тугља“) долази од ла- У нашој црквеној и манастирској
тинскОг 1е§и1а (али можда тек преко архитектури из тога доба код нас ра-
немачког); „мајстор“ долази од ша^ћ зликују се углавном три стила: у тзв.
84
Сл 87 — У красно озид ана к у л а -кам ењ ем у две боје, н а град у Н ово Б р д о (ф ото Уметн. музеј).
85
е л л е р е . р е в о к Р г<* г Р л р л
клмем
86
и НЛ СПР&Т Бц^е с* с т л л л к
5ер<влтцв на С.ПРАТ
у^онж онита +Р€^е куле
ОРНАмСНТ НАСЛН-
Кл н НД С 0 О ^ У
^РВСНО^ *ч ослол
3<иоел
Ј З Ђ еоггл?
и с т о ч « А.
»<л п и ј Л
гсрцрегл
Г'рл.р*
небоЈШ^
слле^ере 5 0
Г€с*ЗД
Сл. 70 — Ш араљ е опекам а у з и д а ш м и зм еђу камен*а јш Смедеревсжом граду. Сл. 71 — Р а з н е к ам ен е кон-
ооле з а одбранбеве балконе.
вицом, под градом у Прокупљу и под лога града“, узиданом опеком је изра-
Јерининим градом — Ковином — сл. ђен натпис који вели:
76 и 104). Може бити да су то била се-
дишта властелина при држању еку- Вћ Х 0 ~ ««Ј А Б И Ј Л БС^ГОВвРМ Н А Е О
пова и сабора под ведрим небом (Ји- ПОТБ ГУ Р Гћ Т(аспади) N1» С Р Б Б Л еллћ Н
речек каже: „Зборно место — збори-
помо(лк) зе<љ)сколлу повелЂннелл
К6Г0 СБЗНАЛ С6ГРЛА СБН вб л -б т о 5ЧЛН
шће — било је под ведрим небом, са
примитивним седиштима од тесаног — Четири последња слова значе го-
камена"). дину 6938 „од постанка света“, како се
у Средњем веку рачунало, што, кад се
* преведе на данашњи календар, даје
1430 као годину зидања Смедеревског
града. Натпис је дуг 10,65 м а слова
Што се тиче натписа на самим гра- су му висока око 46 см (сл. 78, 79 и
довима, који би нам дали какав бли- таб. XIV).
жи историски податак о томе ко је и На кули пак манастира Раванице,
када зидао град, њих има врло мало: преко слоја малтера, написано је цр-
на кули Смедеревског града, тзв. „Ма- веном бојом која 'се већ скоро отрла
88
Сл. 73 — Шаграње апеком в а к у л и Смедеревског гр ад а (фого К . Денић). Сл. 74 — О пеке н асли кан е црвенсвм
бојом н а кам ен у к у л е града С тал аћ а (ф ото А. Д.).
89
Најзад, такође на туђој територи-
ји, постоји иа одбранбеној кули ма-
настира Риле натпис изведен узида-
ном опеком ко.ји гласи':
90
дове грађани терани и на кулук (код
нас ,,заманицу“).
Сем закона, наши писани докумен-
ти су доста оскудни. За зидање града
постојао је средњевековни тачан на-
зив: „градозиданије“. Члан 127 Душа-
новог Законика каже: „За града зида-
ние, где се град обори или кула да га
направ граждане тогази града и жупе
што јест предел тога града”. Но у јед-
ној повељи Душан чини изузетак за
један манастир речима: „Да црквени
људи не зиђу града“. Једна повеља
кнегиње Милице из 1395 г. такође о-
слобађа неке сељаке од „грађе”. Де-
спот Стефан наређује у једној пове-
љи 1427 г., ваљда неким раније осло-
бођеним сељацима, а свакако због све
веће потребе обезбеђења пред на-
валом Турака, да су дужни „поћи на
зиданије Белграда“. „Градозиданије“
Сл. 76 — „К луп а", у каздену усечвна, под
је иначе било једна од замашних Осгрвицом (фото А. Д.)*
„работа" и само су извесна села, која
су била поклоњена појединим мана-
стирима заједно са људима и њиховим 1332 г. моле и Душана да им дозволи
обавезама, бивала ослобођена и тих да сами чувају тврђаву града Призре-
обавеза према владаоцу и држави. на, како би им роба била сигурнија. О-
Стражарење пак на самоме граду бавезе дубровачких трговаца преци-
било је друга обавеза звана „градо- зирају кнез Лазар и Вук Бранковић
бљ уденије“ (по грчком „цаконство" речима: „И кои си је Дубровчанин за-
или „парамун"), што смо већ помену- баштинил у Новом Брду т’зи да зиђе
ли. Дубровачки трговци у Призрену град и да чува, кои ли су гостие а несу
молили су већ рани.је Дечанскога, а се забаштинили да им е на воли што
(
СНШ^НЦЛ М Ш СЦНА4 СНПЧДЦ КОПРШк! ГОМ
I Б кднI с л г б в -ћ г н ^ о гп л м н к н егм л л г,< *и б к а -к
91
им годе“ (тј. градове су — разуме се Но нису то Дубровчани чинили са-
поред домородаца — зидали, оправ- мо као трговци, они су били приморци,
љали и чували само забаштињени а приморци су одувек били познати
страни трговци, а осталим привреме- као добри мајстори за зидање каме-
ним становницима било је остављено ном. Тако Ђурађ Бранковић са њима
на вољу хоће ли или не то чинити). склапа уговор о зидањ у Смедеревског
Забележено је пак да су се Дубровча- града, у коме су одређене и зидарске
ни на више места истакли у борба- наднице мајсторима (ма да су при зи-
ма за одбрану градова: Дубровчани дању истога града претежније уче-
пишу деспоту Стефану о храброј од- ствовали Грци-Византинци п од воћ-
брани Новога Брда 1413 г. од стране ством Кантакузена, брата Гркиње Је-
њихових људи... „они добри људије рине, жене Ђурђеве, што се види и по
вјеру показаше негледаје страха стре- византискоме начину шарања опеком).
ле и сабје турске ни прједбе (претње) Дубровчани су затим били познати и
срдитога цара Мусије Турком Ново као специјалисти за зидање цистерна
Брдо убранише и бранили би всаки за чување воде, како смо већ помену-
град господства ти где би им се при- ли. Цамблак нарочито помиње „од по-
годило како то и Дубровник где им је морских начелники з ’данија“ код нас.
кућа“.
О зидању осталих зграда, као што
су биле и поменуте зграде за станова-
ње по градовима и манастирима, дода-
ћемо још нсколико речи. Постојала су
читава села мајстора зидара, као на
пр. село Драга у жупи Јелашци, које
је припадало Бањској. Забележена су
и имена појединих мајстора: у Душа-
Сл. 79 — Р е ч „Град" и з к атп и са н а к у л и у Смеде- новој повељи манастиру Св. Арханђе-
р ев у (пре чиш ћењ а од накн ад н о налепљ еног м ал-
тера). — Ф ото С. Н енадовиН ла код Призрена, помињу се „з’дци“
92
Н атпис је и зведен опекам а узиданим насатице и зм еђу кам ењ а н а ф а са д и куле.
93
дао је много градова и тврђава“) и у- „Кад Јерина Смедерево градн,
журбано оправљани стари градови Па нареди мене у аргатлук,
(међу којима Острвица и Борач), па Аргатовах три године дана,
И ја вукох дрвље и камење,
се отуда тако много кулучило.
Све уз моја кола и волове,
Но то кулучење тешко је падало И за пуне до три годиннце,
сељаку, а кулучило је и старо и мла- Ја не стекох паре ни динара,
до. Легенда каже, на пр., да би се што Ни заслужих на ноге онанке!
пре сазидао Смедеревски град упо- И т о бих јој, брате, опростио.
требљено је готово камење са окол- К ад сагради Смедерева града,
них градова (ваљда Ждрела на Мла- Онда стаде па з куле зида,
ви, Браничева и остатака античких ва- Позлаћује куле и пенџере,
Па наметну намет на вилајет,
роши Монс-Ауреуса, Маргума и Ви-
Све на кућу по три “литре злата,
минациума) и да су били постављени
То је, брате, по триста дуката!
непрекидни низови људи и жена ко- Ко имаде, и иредаде б;1аго;
ји су додавали камен из руке у руку К о предаде онај и остаде;
све д о Смедерева. Сви су ти људи би- Ја сам био. човек сиромашан,
ли отргнути о д свог живота и рада и Не имадох да предадем благо,
кулучили годинама. То кулучење и Узех будак, с чим сам аргатов'о,
његове последице приказао је народ-, Па с будаком одох у хајдуке,
ни песник у песми „Старина Новак и Па се ниђе задржат не могох
кнез Богосав“ стиховима: У држави Јериае прокЈгете.“
94
1б. Х|, К У Л А ГРА ДА СМ ЕДЕРЕВА (Фс»о в з . « нс«.|
95
* к
I
г
| Р
жташтдат**’
“ *мГ’С
Н атпис о зи д аљ у града, к о ји је био ја к о ош тећеи и мотао је потпуно' пропасти, спасао је и осигурао За-
вод з а запггиту споменика к у лту р е Н Р С рбије, радовима предузегим у лето 1949 год.
96
6* х,у НАТПИС Н А К У Л И У СМ ЕДЕРЕВУ (Фото в. ?.л.нс*-)
9?
■ А . •.
Ш^)'Џ
■ ^т ш т
[*»»»? *лл'..-
/ЛЛ уГУ!?'
Ч:пј--.;
$УФЦ
(Фо.о А. Д.)
■ XV
Таб. СМ ЕД-----------
ЕРЕВСКИ ГРАД
--- ---- •*
С трана према данаш нхзј варош и (за врем е пославеХ Две к у л е и зу п ц и г а осталим ку лам а и зидовима
сруш ени су л р и ©к с п л о з и ј и м у н и ц и ј е 1941 го д .
98
II
ПОЈЕДИНИ СПОМЕНИЦИ
Досадаш ње излагање обухватило тересантна слика, па ни чисто науч-
је оно што је опште за све средњеве- на. Како циљ ове књиге није само у
ковне градове. Сада ћемо дати приказ томе да изнесе све познате историске
појединих најзначајнијих споменика. податке, него да објави преглед до-
Рекли смо већ да су данас ти сред- сад прикупљеног материјала који би
њевековни градови сви без разлике у могао приказати облик и стање у ко-
рушевинама. Многи су чак потпуно ме се данас ти стари споменици нала-
ишчезли као грађевине и само темељи зе, то смо приликом састављања по-
обележавају место где су се некада ииса споменика поступили на следећи
дизале куле и зидови. Целокупна ли- нанин:
ста свих споменика изнела би преко Прво смо ноставили листу средње-
200 имена. Но у овој књизи, која је вековних градова на територији да-
намењена и широј јавности, не бисмо нашње НР Србије, издвојивши при-
опширно могли приказати св@ споме- том у зассбна пбглавља оне на тсри-
нике. Јсдан велики број не иружа ви- торији АП Војводине као и оне на те-
ше довољно материјала да се из њега риторији АО Космета. Затим смо да-
може реконструисати каква било ин- ли листу најзначајнијих градова са
99
данашње територије НГ Црне Горе, и градова у ђојводини кратак јер Пб-
најзад смо дали градове са територи- стоји о њима засебна публикација.
је НР Македоније. Као што је већ у У оквирима пак те уж е поделе са-
предговору речено, нису обухваћени ме смо споменике поставили азбучним
неки градови, мада су били на терито- редом (у свакој групи), јер се хроно-
ријама средњевековних наших држа- лошки ред засад не би могао одреди-
ва и играли видну улогу у историји ти пошто се за многе објекте не зна
наших народа (као на пр. Скадар, тачан датум постанка. Значајне спо-
Дривост, Стон и још неки другИ) али менике смо укратко и приказали, а
који нису данас на теириторији Ср- остале смо самб побројали, стављају-
бије, Црне Горе-и Македоније, на које ћи свуда податке помоћу којих се мо-
је ограничен наш приказ (изузетак гу наћи на географској карти, прилб-
чини једна слика пирга Хиландара); женој на крају књиге (отстојања су
такође треба приметити да је приказ дата у км ваздушном линијом о д нај-
ближег већег места).
100
1 — СРЕДЊЕВЕКОВНИ ГРАДОВИ на турском „сметња“ (тј. град За узне-
НА т е р и т о р и ј и н р с р б и ј е с а а п . миравање Београда). Тврђава је има-
ВОЈВОДИНОМ И АО КОСМЕТОМ ла првобитно првилан издуж ен облик
са четири куле, од којих је северна,
према превоју, била управо „штит“
а не обична затворена кула. Град је
А ) ГРАДО ВИ И А ТЕРИ ТО РИ ЈИ
био више пута преправљан, тако д а је
Н Р СРБИ ЈЕ
доби о са југа и запада проширење
(,,цвингер“). Око града је био ров.
АВАЛА, јуж н о о д Београда. Сред-
Првобитни град подигнут је у доба
њевековни град ЖРНОВ или ЖРНО-
ВАН који су Турци (Ходи паша) об- употребе хладног оруж ја; дбцнији
новили 1442 и 1458 г. после неуспелог делови су већ из времена ватреног о-
напада на Београд. Реч „Авала“ значи ружја. Рушевине града су 1934 г. ба-
Сл. 81 “ Авионсгси сним ак града н а А вали и сл. 82 — А рхитектонека скица основс града <по 'Д».
Бош ковићу).
101
Сл. 83 — Гред Ж р н о в н а А вали, гтре 1934 г. (ф ото „УмЈетн. м у зе ј'4).
102
љана Београдом су управљдли Ви- ни. У IX веку јавља се први пут сло-
зантинци, који су се дуго из његових венско име Б Е Ј1Г Р А Д . Град су тада
зидина одупирали разним навалама држали Бугари, потом су га узели Ви-
кроз цело време Сеобе народа. Затим зантинци. Забележ еио је затим да су
су Београд разарали Хуни (у V веку) 1124 г. Београд преотели од Византи-
и Авари (у VIII веку) и град је једно наца Мађари, али, како га нису мо-
време био напуштен. Вероватно у то гли одржати, порушили су га при по-
време населили су овај крај и Слове- влачењу и препели камен у Земун (где
т
Сл. 85 — П р в а п реп равк а средњ евековног Београдског гр ад а изведен а 1696 год. <на дунавској обали се
види укоп ан о пристаниигге).
камена није било) и саградили тамо њиме поново управуВају Мађари. При-
нов град. Тридесеит година доцније времено га је држ ао и цар Душан. По-
заузели су Византинци Земун, пре- сле једног турског пустошења (1397
нели натраг камење и поново сагра- г.) Београд је с дозволом Мађара об-
дили београдски град. 1232 г. Мађари новио деспот Стефан Лазаревић, који
поново узимају Београд, а 1284 краљ (око 1403 г.) пише у једној повељи:
Ладислав IV предаје га своме зету „...красњејшеје место од древље пре-
српекоме краљу Драгутину, пошто је вблики град Белград и по случају
овај предао своју дотадању државу раздрушен и зацустјел с’зд ах јего “...
у Рашкој своме млађем брату Милу- Радови на граду извођени су од 1403
тину. д о 1407 а 1405 је деспот тамо преме-
После смрти Драгутинове (1316 г.) стио своју престоницу из Крушевца.
Београд узима Милутин, но ускоро Деспот је држао Београд 25 година,
104
Сл. 86 — Д ан аш љ и изглод Б еоградскога града. С род њ ш екоен и х к у л а скоро гзтп е и нема.
све д о своје смрти 1427 г., после које престао да буде средњевекован град.
се Београд враћа у мађарске руке. Он је јоиг неколико пута ишао из ру-
Турци су први пут опседали Бео- ке у руку, све док 1867 г. није дефи-
град 1440 г. (султан Мурат II) а други нитивно предат Србима. Пре тога др-
пут 1456 г. (Меихмед II). Оба пута без ж ао га је Карађорђе од 1806 д о 1813 г.
успеха. Тек при трећем нападу, 1521 Ово је историја Београдског града
год. Турци су заузели град (Сулејман у најкраћим потезима. Грађевински,
— „Величанствени"). У њиховим ру- тврђава се развијала овако: римски
кама Београд остаје преко 150 годи- каструм је био на горњем платоу. Ви-
на. Кад су га затим заузели Аустри- зантинци и Мађари су тај првобитни
јанци, они су га (у почетку XVIII ве- антички град доцније уградили у сво-
ка) преправили у тада модерну арти- је средњевековне тврђаве (тај прво-
љериску тврђаву и Београд је тиме битни правоугаоник се и данас раза-
105
Сл. 87 - А рхитсктон ска скица гр ад а Ворча (по М. Курандићу).
106
Сл. 88 — С кица основе града Б ован а. Сљ. 89 — С кица основе града Б р вен и к а н а И бру (по С. Ненадовићу).
107
Сл. 90 (горе) И зглед града Б р в ен и к а н а И бру (ф ото С. Н енадовчћ). Сл. 91 (доле) Б р а ћ а М усићи к о ји су
град д р ж а л и к р ајем XIV вска.
ОАУОГГ\.И
108
Сл. 92 — Остаци зи д ова град а Б р в ен и к а н а ^Ибру (ф ото С. Н енадовић) и сл. 93 — сухозидина, Једини траг
град а Б р в еи и к а код П одујева {фото Ђ. Бош ковић).
109
БРАНИЧЕВО, 12 км сев. од По- воде) спуштао се д о Ибра (сл. 90 и
жаревца. Град разорен1124 г. види 92).
се место на узвишици у данашњем БРВЕНИК, 25 км с/з од Приштине.
Костолцу, код античког У1гшпасшт-а. Постоји само расуто камење као „су-
БРВЕНИК („на Ибру“), 8 км сев. хозидина“ (сл. 93).
о д Рашке. Жупски град на високој БРЕЗНИЦА, 20 км сев. од Ранко-
стеновитој купи. 1363 г. зет кнеза Ла- вићева. Остаци града. 1
зара, челник Муса, узео га је у разме- БРЕЗНИЦА, 20 км с/з од Ниша. О-
стаци града.
ну за Звечан од хумског кнеза Воји-
БРЊАЦИ, 25 км зап. од К. Митро-
слава; град су затим држали Мусини вице, неутврђен двор Јелене, жене У-
синови. Данас је потпуно у рушеви- роша I (помише се као „славни двор“).
нама и камен је већим делом разне- Данас незнатни остаци темеља на са-
сен. Један лагум (всроватно за донос ставу Брњачког и Оклачког потока.
110
ВЕЛИМИРОВИ ДВОРИ, 5 км ист. зара 1456— 8 г. Код данашњег Гребе-
о д Ваљева (село Кључ). Остаци града. на на Дунаву (?).
ВИДИН ГРАД, на врху Видојеви- ВОЈСКА, 15 км сев. од Светозаре-
це изнад Дрине. Остаци града. ва. Темељи можда и античкога града.
'ВИТОВНИЦА, 10 км ист. од Пе- ВРМЏА, 8 км с/з од Сокобање. О-
тровца на Млави. Остаци града. стаци града.
ВИШЕГРАД, ист. од Ниша (код ГАЛИЧ, 20 км сев. од К. Митрови*
Сићева). Остаци града. це. Античко рударско место и град, а
ВИШЕСАВА, 5 км сев. од Бајине за-Лш рашки средњевековни град, на
Баште. Незнатни остаци. коси Сокољачи с/и од места Лука код!
ВИШЕСЛАВ, код Д . Милановца, Сочанице на Ибру, који су Византин-
на Дунаву. Српска погранична тврђа- ци разорили 1149 г. Разазнају се самс
ва у време деспота Ђурђа и сина Ла- трагови темеља.
111
ГОДУН, ј/и од Титовог Ужида. смрти деспота Стефана. После губитка
Остаци града. самосталности српске средњевеков.не
ГОЛУБАН, 25 км сев. о д Крагујев- државе Голубац је био поприште бор-
ца. Остаци града. бе између Мађара и Турака. Град је
ГОЛУБАЦ, 4 км ист. од Голупца - напуштен и пао у рушевинб тек у по-
на Дунаву. Помиње се као мађарски четку XIX века (сл. 96).
град 1337 г. У XIV веку бивао је на Голубац је град стратегиског ка-
махове и српски. Турци су га узели рактера, саграђен је на стени изнад
први пут после Косова, но град је за- Дунава, са донжоном на највишој
тим још мењао господаре, Србе, Ма- тачки а осталим кулама и зидовима ле-
ђаре и Турке. Држали су га и деспо- пезасто постављеним у два реда пре-
ти Стефан и Ђурђе. Зна се име срп- ма најслабијој страни — западу. Пр-
ског старешине војводе Јеремије (1427 вобитно је саграђен за борбу хладним
г.), који је град предао Турцима да га оружјем, а три југозападне четврта-'
не би морао вратити Мађарш^а после сте куле су доцније (у време артиље-
112
Сл. 97 — Положај града Ж дрела, на Млапи (фото Ђ. Бохпкопић).
рије) споља обзидане облим појача- накнадно прилагођен куЈаи, већ црво-
њима. Понегде се виде и топовски о- битно изграђен (сл. 65 и 66).
твори (таб. XXI). Мађари су топовима Град Голубац је један од наших
тешко бомбардовали Голубац 1428 г.
најлепших градова (таб. XX и XXI)
На северозападном крају .обале са- и један од релативно најбоље очува-
грађена је једна права топовска по-
них средњевековних споменика.
лигонална кула (слична оним турским
ГОРЊАЧКА КЛИСУРА, остаци зи-
које су додате на угловима око Сме-
дина: а) на Вукану, б) на Узенгији и
деревског града). Ова (вероватно тур-
ска кула) бранила је пристаниште за в) на Јежевцу.
шајке (сл. 53). ГРАБОВАЦ, (Јеринин град), 3 км
По једном интересантном детаљу западно од Трстеника. Остаци града
рекло би се да је једна четвртаста ку- на брду изнад Мораве (сл. 102). Град
ла у средини града српскога порекла. је на ћувику; виде се још делови две-
То је капела у њеноме приземљу. Она ју кула а једна трећа кула била је да-
има нише за олтар, ђаконикон и про- леко истурена ка реци и спојена са
скомидију, све окренуто истоку, те је градом дуги зидом.
могла припадати православном хра- ГРАДАЦ, 15 км ј/и од Лознице
му за који се, међутим, види да није (код села Драгинца). Остаци града.
113
о 5- 10 15 20 25 30 3 5 А о А $
114
ГРАДИНА, село Шарсник код А- када је власт предао брату Милу-
риља. Остаци града. тину, и у српским рукама је остао
ГРАДИНА, 10 км јуж. од Титовог д о смрти Драгутинове 1316 г. По дру-
Ужица. Остаци града. ги пут је Дебрц дошао у српске руке
ГРАДИШТЕ, 18 км зап. од Пирота. почетком XV века када га је мађар-
Остаци града. ски краљ Сигисмунд дао великоме
ГРАДИШТЕ, зап. од Пирота (на челнику Радичу Поступовићу, а затим
ушћу Темштице у Нишаву). Остаци и деспоту Ђурђу.
града. Средњевековни Дебрц је вероват-
ГРАДИШТЕ, 5 км зап. од Власин- но био само нсутврђен летњиковац,
ског Блата. Остаци града. на месту „Градужине“, између Дебрца
ГРДЕЈ1ИЦА, 14 км ј/и од Ниша. и Проова, на Сави.
Остаци града. ДВОРСКА, код Крупња. Остаци
ДЕБРЦ, 17 км зап. од Обреновца града.
на Сави. Д ебрц је доби о Драгутин од ДЕВОЈАЧКА СТЕНА, јуж . од Све-
мађарског краља Ладислава 1284 г. тозарева. Остаци града.
115
Сл. 102 — Јерепип град, Грабовац, код Трстеника Сл. 103 — Ковип, Јер и н и н град, н а Лим у код
(по И. Здравковићу) П р и је п а м .
116
Највећи град је био на брду Страже- Скобаљића (XV в.). Остаци јако по-
вици, јуж но од села (он је можда ан- рушених зидова на високој планини.
тички). ЗЛОСТУП, јуж. од Косјерића. Ве-
У селу је град око цркве. Жупање- ћи остаци града на Црнокоси.
вац се приписује неком „Николи жу- ИВАНОВА КУЛА, 22 км јуж . о д
пану“ из доба кнеза Лазара. Под гра- Куршумлије. Помиње се као „Иванов
дом је била црква где је становала кне- град“ 1412 г. (за деспота Стефана).
гиња МилиДа док се зидала Љубости- сл. 157.
ња (1387—8 г.) — сл. 159. ИЗОМ, ист. од Врања. Остаци гра-
ЗАСАВИЦА, на Сави према Митро- да.
вици (види КУЛИНА). Незнатни оста- ЈЕЛАШЦИ, 7 км зап. о д Тутина.
ЦИ. Утврђен двор архиепископа Данила
ЗДРАВЧИНИЦА (Горња), код Пи- II (ишчезао).
рота (село Прелесје). Остаци града. ЈЕЛЕЧ, 12 км јуж. од Новог Па-
ЗЕЛЕН-ГРАД, 15 км јуж . од Ле- зара. Град се помиње 1282 г. кад је
сковца (код села Вучја), град Николе Драгутин предао власт Милутипу, а
117
1!
■ит:::*1
Сл. 106 — Г рзд К озник, гледап иа п одгр зђа (фото М. М илош евић — Б ревинад).
118
КОВИН („ЈЕРИНИН ГРАД“), 7 км
р Д ^ И Ч П О С Т У П О М !^
сев. о д Пријепоља. Српски град који
су Турци разорили после 1389 г. Очу-
вани само остаци једне куле на висо-
кој стени (сл. 103 и 104).
КОВИЉАЧА, град више бање.
КОЊУША, град на Цер планини.
КОЗАЉ, 14 км с/з од Књажевца.
Визангиски град који је 1187 г. по-
рушио Немања. Остаци града.
КОЗЈАК, 2 км сев. од Рогачице. Не-
знатни остаци.
КОЗНИК, 8 км зап. од Алексан- По
е>р<л|\е&шни^е_ - 1чТ?т.
дровца. Вероватно град великога чел-
119
ника Радича Поступовића који се у Типичан жупски град, на високој
историји помиње у време деспота Сте- купастој плаиини, изванредно слико-
фана, између 1413 и 1433 г. (у на- витог положаја (таб. XVI). Очувани су
родним песмама „Облачић Раде“ а
зидови са јаким четвртастим кулама
можда и „Рајко од Расине"). Предео
под градом назива се и данас „Раси- сл. 105— 107). Јужно, под самим гра-
на“. Деспот Стефан је „на Расини“ дом, на превоју, има трагова подгра-
издао Радичу две повеље 1405 г. ђа са остацима једне куле.
1г1ч
ц>тстбрнд
‘'^ /т [■|у//7'р/у/-/7'|’ГПч!1Ч,1
, Т о .В _____
и\дД,|///^Дк\Лги.1А’
120
Сл. 109 — (горе) К урви и град код Н иш а.
Сл. 110 — (доле) Г рад К ладово н а Дутшву.
121
к р уш ев ац , |
^ДЛтш^ОСНА Р€КОН-
с т р ? к ц * и < .\ с т е п е -
-К04.ИНЛ Нтштд зд и-2»л<\з НА
!< -44о у-г.о спрд*гое>е цул*.
Т1ги^>еолгре>
)
Сл. 111 (горе) „К у л а ц ар а Лазах>а“, у Круш евцу.
Сл. 112 — (доле) С итуац и ја гр ад а „М арина к у л а “,
код П р о ку п љ а (по сним ку В. Вуловића).
!22
Сл. 113 и 114 „М арково к а л е “, основа и х^глед
д аи аш њ и х остатака град а (по И. Здравковићу).
123
СИТУ<А1^ИЈ&
ЗГРА ДА ®
5 10 15 20 55 Зо 35 4 * ^
Сл. 115 — С кица основе град а М аглича н а Ибру, са остацима дворапе (код А).
124
Сл. 116 — С кица основе гр ад а М илеш евца („Х исарџика") код П ријепољ а.
125
Сл. 117 — Град М аглич (ф ото Е- Заленски). Сл. 118 — И зглед гр ад а и з воздуха (И з „Умегн. прегледа“).
/26
127
Сл. 121 — Град О стрвица (са подграђем, у средини леао) код Р удш љ л, са ју го зап ада (ф ого А. Д.).
горњем спрату (таб. IX). Сем ње град МАРИНА КУЛА, 2 км ист. од Кур-
има још седам четвртастих кула, ре- шумлије, на брду према остацима Не-
лативно добро очуваних. мањиних цркава Св. Николе и Богоро-
Очуван је и улаз у град, који се дице. Незнатни остаци градића, чије
налази са северне стране. Изнад ка-, име можда потиче од Маре, кћери де-
пије, полукружно засведене, види се спота Ђурђа, жене султана Мурата,
још ниша где је некада морала бити која изгледа да је ту становала после
фреска. У унутрашњости града има свог повратка из Једрена 1450 г. (сл.
још остатака једне веће дворане и јед- 112).
не цркве (сл. 115 и 118). . МАРКОВО КАЛЕ, 4 км сев. од Вра-
МАЛЕТИНА, 15 км ист. од Кру- ња. Врање су држали по реду: казнац
шевца, изНад једног завијутка Мора- Мирослав (Милутиново доба), тепчи-
ве, иа омањем брду. Данас потпуно у ја Кузма, кнез Балдовин (доба Дечан-
рушевинама (исто што и Трубарево). скога), жупан Маљушат (Душаново
128
1 -3 > * ,а о в ^ 2 - #Б * к лР - с т у п а ^
3%КА^ПАЛ А~* (МЛОПГРЛ^*
№
не о ц најважнијих средњевековних
комуникација кроз земљу. Саграђен
је на врх окомите стене (таб. XXVI).
Имао је два дела: ужи — горњи део
(кроз кулу В је био улаз у тај д ео —
сл. 11б) и нижи — спољни одбранбени
зид према 'лакше приступачној ј/и
страни. Данас је град релативно до-
бро очуван, ма да, разуме се, само у
рушевинама (сл. 119 и 120). Град је
имао и подграђе.
МИЛОШЕВА КУЛА, 18 км јуж. од
Д . Милановца' (Каницов снимак сл.
158).
МИЉКОВАЦ, 22 км ј/и од Ниша. О-
стаци града.
130
МИШЕВИЋИ, 15 км зап. од Све- ОБОЂЕ, кула код Јошаничке Бање.
тозарева. Темељи града са остацима ОСТАТОВИЦА, 15 км с/и од Вла-
једне куле. сотинаца. Остаци града.
НЕКУДИМ, 5 км јуж . од Смед. ОСТРВИЦА, 4 км с/з од Рудника.
Паланке, неутврђен летњиковац Ђур- Помиње се 1323— 4 г. (после смрти
ђа Бранковића ’ (ишчезао). Милутинове) к ад су се у град скла-
НЕСТОР СВ., 15 км сЈз од Алексин- њали дубровачки трговци из обли-
ца. Остаци градића више манастира. жњег Рудника. 1398'г. у О. се склонио
НОВАКОВАЦ, 18 км зап. од Кња- и побуњени властелин деспота Сте-
жевца. Остаци града. фана, Никола Зојић. Град су- .Турци
131
узели први пут 1438 г. а други пут Душановог око 1355 г.) и његовог си-
1454 г. (Стари текст каже ,,‘расипа на војводе Црепа (из времена Лаза-
Мурат Острвицу и Борач“.) ревог око 1380 г.). Град је узео 1413
Мали жупски град на веома те- султан Муса. Данас остаци великог,
шко приступачном врху (сл. 121), са- _ јако порушеног града на брду изнад
стављен из два дела спојена зидом завојка реке Црнице (сл. Т ) .
(сл. 122). Потпуно у рушевинама, та- ПЕТРЦ („Петрина стена“), 10 км
ко да су остали само подзиди око вр- ј/и од Крупња. Остаци града.
ха стене (сл. 19).
ПАВЛОВО БРАНИШТЕ, 10 км ист. ПЛОЧА, јуж . од Чачка (на Је-
лици). Остаци града.
од Лесковца (више села Слатине). О-
стаци града. ПИРОТСКИ ГРАД. Град је по тур-
ПАРАМУН, 5 км с /з од Косјерића. ским подацима у зео је од Турака Ла-
Остаци град& зарев војвода Димитрије после 1386 г.
ПЕТРУС, 11 км с/и од Параћииа. што је убрзало турски напад на
Град жупана Вукослава (из времена Србију 1389 г. Деспот Стефан и дес-
132
Сл- 127 — С кица основе града Р ам а (у к у л а м а су места за топопе).
133
велика средњерековна зграда трпеза- ку град је дело Бајазита II (1480—
рије. Данас се држ е рушевине од три 1512 г.), из времена борбе Турака и
куле и нешто зида са северне стране Мађара.
црква (сл. 133); да ли их је било и са То је већ право артиљериско утвр-
осталих страна, не може се рећи (сл. ђење, али још од оних средњевеков-
135). них утврђења код којих је само поја-
РАВНА СТЕНА, 10 км ј/и од Тито- чана дебљина зидова и која су наору-
вог Ужица на Рзаву. Остаци града. жана топовима, али која још не ме-
РАВНИ, 8 км од Књажевца. Визан- њају и свој дотадашњи облик. Град је
тиски град који је Немања разорио на обронку више обале Дунава (сл.
1187 г. (данас само темељи). 128, таб. XXVII). Облик основе је пра-
РАДОШЕВАЦ, 12 км ј/з од Пирота. видан (сл. 127). Улаз је био кроз глав-
Остаци града. ну донжон-кулу, (сл. 52), осим које и-
/Р А Н ^ 2 5 км с/и од Пожаревца. ма још четири куле. И куле и зидови
Град се помињс 1128 г. када су у ње- снабдевени су топовским местима. У
говој близини Византинци победили кулама има и оџак-камина за грејање,
Мађаре. У његовом данашњем обли- чега обично код ранијих градова не-
134
Сл. 129 — Град Р ам гледан и з ав и о н а (1 — Град, 2 — утврђен к араван серај). С ш осак Ј>тчхл<®елског
ратног ваздухопловсгва.
ма. Око града био је ров. Град је да- ци Рашке и Византије још око 850 г.
иас у релативно добро очуваном Кад су Рашани помакли границу на
стању. Косово, Рас је постао престоница жу-
лана пре Немање (борбе 1129 и 1149),
У близини града налазе се зидови затим и Немањина, а после и Прво-
једиог турског караван-сераја који је венчанога, Уроша I и Драгутина (ко-
саграђен када-ц сам град, (грађевина ји је у Дежеви код Раса предао вла-
у облику правоугаоника, чији зидови ду Милутину 1282 г.). Тск Милутин
са унутарње стране имају многоброј- сели престоницу из Раса. За—време
не оџаке, који су одговарали одеље- Вука Бранковића (око 1392—4 г.) по-
њима, и отворе за пушкарниц.е). миње се уместо Раса Трговиште или
\РАС\ код данашњег Новог Пазара. Пазариште (у долини, 7 км зап. о д
Рас се помиње као т врђа ва на грани- данашњег Новог Пазара, за које Гиљ-
135
фердинг, Ст. Новаковић и Ј. Цвијић уРЕСАВА) 25 км ј/р од Свилајнца.
мисле да је стари Рас, међутим, ту да- Утврђен манастир који је саградио
нас нема више никаквих трагова). По- десиот Сдефан од 1407— 18 г. Турци
сле 1440 г. оснивају Турци (Иса-бег) су град узели први пут 1439 г., а за-
данашњи Нови Пазар, у коме нема тим деф.инитивно 1458 г. Ресава је по-
никаквих остатака старога Раса. зната као културни центар у коме су
Са северне стране, недалеко од превођене и преписиване књиге и из-
старе цркве Св. Петра и Немањиних рађивани уметнички црквени пред-
Ђурђевих Ступова, била је и нека- мети.
дашња Дежева, од које такође нема Као г р а д Ресава је саграђена у до-
витие трага. лини, на неповољноме месту (сл. 131),
РГАЈЕ, 16 км ј/з од Прокупља, о- али је изванредно јако ‘утврђена. О-
стаци града на брду. блик основе је неправилно полигона-
136
Сл. 131 и 132 — У тврђен м анастир Р еса ва (повије
им е ,,М анасија“) — Доле л л х деспота С теф ан а Л а за
ревића. / 1 е с п о т СТСфАН
лан, са 11 кула (сл. 130), од којих је
донжон („Деспотова кула“) нарочи-
то снажан; његов улаз је тек на спра-
ту (сл. 69). За обезбеђењ е водом до-
дан је граду један „цвингер“ са ку-
лом изнад обале речице. Главни улаз
у град био је између две куле (сл. 38
и таб. V). Око града био је ров.
Карактеристично је за град што
има врло многб одбранбених еркера
(,,машикула“) и на кулама и на зидо-
вима. На кулама су те машикуле по-
везане унутарњим ходницима. Сем
машикула имале су куле и зупце за
137
Сл. 133 — У тврђен манастир Р аван и ц а, гл ед ан са
севера (код стрелице је Л а зар с в натоис н а к у ли ) —
фогго В. Залески. Сл. 134 — С кица основе (гго Ђ.
Бош ковићу). Л ево л и к к н еза Л азара, кти тора
Раванице.
по ол1-гет\е-«оЈ
138
С јг . 136 — И зглед града С врљ ига (фото В. З ал ен ск и ) Сл. 137 — К у л а гр ад а Сврљ ига (ф ото Ђ . Станси
јевић). Сл. 138 — С кица основе (по Ђ. Бош ковићу).
СВРФИГ
• р % . _______С _ . „ . ______ и Ј Г |
К©^(§) в е ш та лк п т с е к у с т е н У ! з& прол & ј
с те и
\00 1Н*
1 1201" 1оо ТлСТ
139
Сл. 139 — Град Смсдсрево гледан са Д унава, снп-
млиж пре Д ругог свегског р ат а (ф ото В. Залеиски).
Сл. 140 (долс) куполасг свод — кубе (и то т. зв. „огги- стрелце (сл. 38, 39 и таб. XVIII).
сако к у б с и код кога су к ал о та и пандантиви изве-
дени и з једн е кривипе, ш то је ар л о ро гка конкггрук- У унутрашњости града, сем цркве.
ц ија) у донж ону „М алог град а“ (фото Л. Д.).
налазе се рушевипе велике зграде, ве-
роватно манастирске трпезарије (сл.
60 и 61); крај зидова пак има и дру-
гих трагова зграда за становање (сл.
62 и 130).
Цео град је један од најбоље очу-
ваних и по изгледу један од најлеп-
ших наших старих градова. Неуком
оправком накарађене су 1929 г. горње
ивице кула (литература: Ђ. Бошковић
„Манастир Манасија“, 1928 г.).
РОМАНОВ ГРАД, 28 км с/и од
Врање (село Д. Романовце).
140
Сл. 141 — Ју ж н о п л а г е о См едеревскога града, сним љ ено око 1880 год. пре постав.љаља ж ел езн и ч ке
стаа и ц е и пре р уш ењ а у рат<жима 1914—18 и 1941— 1945 год. (ви ди сл и к у таб. XV) — ф ото Ћ. Станојевић
. Сл. 142 (доле) — Л и кови Ђ урђа Брахш овића и „П роклете Јер и н е“.
ОеРННА-?
141
елш^еревсци грла
142
ГУРСК'1
8Ј§^ "
. \\ М
д \ \ ^
V
\
\
1
:оГ'1IV, \
л г
\ " 1
'б.111 л
\ I \ »5 \
1 \
1 '\ '
1 V
\
0 М д л и ГР \ с јз *
'
\ 1
2 ј З& Р 1Н4 С
о с с*ПРОЗОРИГЧ4.
■3 ^ЗСНЖ СН у з ЈЗ& ОР4 Н У
4 о с т с Х ^ п З Г Р 4 Р 4 3 4 СТС1Н О& 4/& С
5 КУС4. <-4 РНТг?псо(У1
6 У П 4 3 V с л с \(\* 7 (т у р с ц и ? )
7 О Л С Ж ^ } А П Р З О З Н Т Н И Г Л 4 & Н И У<н\ 7)
б К 4 Л И Ј С н<\ & е (1 И /(0 (ч ГРдРУ
°> К 4 П И Ј 4 3 4 шс(ЈК^е и п и 3 4
У н У Г 4 Р и ? е , п р и с гс \ н п ш т о ^
70 т у н с к е к у л е ^ о з ^ с \ н е 7 4 8 о п
11 сиест о е к с п п о з и Ј е 1341 г
10 30 50 Јо 30 ло зо Л$0
01 Гг\еГ
шпа •ј|П1{10Г1Н!111ШШ1И1
12.*»-
ТУРСКЈС
/ УРСА 4 ‘ 1.8 г К У <1<1
. /ОМЛ. »ј
( порхшенд) Ј ? о ’ ! ( И } ,1 4 8 0 Г .)
__ _ __________ __ _________ _ _ _ _ _ _ _____ __ ___________ _
- 5*2т — ------ — >:
ну), р азли чито су обележ епи делови и з три р азн е в п о х с зи д ап л .
143
Сл. 144 — (горе) Изглед (остатака) грвда Сталаћа (лсво улаз у град, горе на кули улаз постављеп
високо ради неприступа ч но сти ) — фото В. Залевски.
144
ттрссе^
<п г-1 п г т п гр7
Iи и и м и 1•
т \— '
С /2 > СТР>АМ А
145
у V ? >
ПОЈЛЧЛИ*6 1<рсин^
146
Сл. 148 — Град Соколац (или Соколница) код Сокобанл (фото В. Заленски).
147
била главна кула-донжон града, за- . Не само на овим капијама, већ и
сведена у приземљу калотом кубе- на самим кулама има украса о д узи-
та (сл. 24 и 140). „Мали град“ је имао даних опека (сл. 71, 73 и таб. XII).
шест кула. На једној од њих, са ли- То су карактеристике византиског на-
цем ка „Великом граду“, израђен је чина зидања, а Смедеревски град је
узиданим опекама познати натпис о у многом? зидан по угледу на визан-
зидањ у града (сл. 78—80 и таб. XIV). тиска утврђења. Куле града су веома
Остали д ео града има још девет- јаке и високе (многе су у основи ши-
наест кула. На њему се данас виде - роке преко 11 м, високе су преко 20 м,
пет улаза, два према вароши, један док им дебљина зида достиже и до
према Језави и два према Дунаву, од 4,5 м). Турци су 1480 г. додали три то-
којих је један, 5 м широк, вероватно повске куле, споља испред углова, и
служио као пристаниште за шајке, тако појачали цео град (сл. 54 и 143).
или као „арсенал" за њихово извлаче-
ње на суво ради оправке. Нису сви ови Смедеревски град је био један од
улази првобитни. наших најбоље очуваних средњеве-
148
Сл. 150 — Град Соко, дапас (ф ото Ђ . Бош ковић). Сл. 151 — Т р а ја н а е гр ад н а Церу.
149
Сл. 153 — Г рад У ж ицс, ц р теж Ф. К ан и ц а и з 1860 г.
го у њему држали своју посаду. Град 1413 г. противу Турака султана Мусе
је имао и веће подграђе (сл. 149). Д а- бранио легендарном храброш ћу („је-
нас једва да има још остатака од зи- лико кто от древних доблјествовав“)
дова зараслих у вегетацију (сл. 150). н.еки властелин деспота Стефана, док
није заједно са својим људима у ње-
СОЛОТУША, 10 км ј. од Бајине
му изгорео (по народној песми то би
Баште. Зидине правоугаоне основе са
био војвода Пријезда, док предање
остацима одељења за становање. везује град и за некога „Тодора од
СРЕБРНИЦА, на заи. страни Руд- Сталаћа“).
ника, седиште војводе Николе Зојића Град је на пространоме платоу, о-
1398 г. а и_раније. Ишчезла. пасаном зидом (који је скоро већ и-
ј СТАЛА&Рна саставу Јуж. и Зап. шчезао) — сл. 146. Сачувала се само
Мораве, у средњевековној жупи „За- главна кула, која је бранила прилаз
грлат“. Град се помиње у време Лаза- са најлакше приступачне стране. Ку-
рево, кад је под њим био панађур, ла је типичан донжон, са улазом тек
што значи да је имао и подграђе. Кон- на горњем спрату (сл. 144). Отвор ово-
стантин „Филозоф" бележи да је град га улаза је донекле и декоративно о-
150
Сл. 134 — С тари м ађарск и бакрорез са изгледом града Ш апца (српскога ,,Заслона“ ).
брађен, што је иначе ретко код нас ТРАЈАНОВ ГРАД, на Церу. Оста-
(сл. 70 и 144). ци града (сл. .151).
СТРАЖА (ГРАДАЦ), 5 км ист. од ТРЕСКА, код Рудника. Остаци гра-
да.
Д. Милановца.-Остаци града.
ТРЕШЊИЦА (Доња), 12 км ист. од
СТРАЖА, 6 км зап. од Качаника. Љ убовије. Остаци на врху „Мали
Остаци града.
СУБЈЕЛ, 5 км ист. о д Косјерића. Г РА Д /западно о д Тито-
Незнатни остаци. вог Ужица. Помиње се кад су 1374 г.
СУГУБИНА, 15 км запад. о д Све- кнез Лазар и Твртко, у з помоћ 1000 ко-
тозарева. њаника мађарског краља Лајоша, по-
СУТЕСКА, код Светозарева (село бедили у њему. Николу Алтомановића,
Грабовци). Остаци града. ухватили га и ослепили (стари текст
ТАТОМИРОВ Г Р А Д „ј/з од Соко- каже: „разби кнез Лазар Николу жу-
бање. Остаци града. пана од Ужица и ослепи га“). Турци су
ТЕМАЦ, сев. од Пирота. Помиње се град узели 1455 г.
као бугарски град 1409 год. Остаци Природан одбранбени положај гра-
града. да је погодан: висока стена коју са три
ТОЛИСАВАЦ, код Крупња. Остаци стране обилази Ђетиња, једино се-
града. верна страна је приступачна и ту је
151
израђен велики полигоналан донжон ХЕРЧЕГЕ, јуж . од Ивањице.
и око њега горњи, ужи део града. Да ЧЕСТИН, 15 км ј/з од Крагујевца.
би пак посади била осигурана вода, са-
Српски град који су 1389 г. заузимали
грађен је и доњи д ео града, низа стену
Мађари. Данас скоро ишчезао.
д о изнад саме речице.
Град је данас највећим делом у ру- ШАБАЧКИ ГРАД (средњевековни
шевинама (сл.. 152, 153 и таб. XIX). српски „ЗАСЛОН“, док Турци помињу
152
Сл. 159 и 160 — С кице осиова гр ад а Ж у п а њ ев ц а (ју ж н о од К рагујевца)
и„ Градине" н а п,7шнини Је л и ц и (Обе п о ф . К аницу).
С л. 161 — С кица основе град а н а Р удн и к у <по Сл. 162 — С ки ц а д ан аш њ и х остатака града Ш апца,
М иш ковићу). ч и ју је је д н у ц ел у стран у већ одн ела Сава.
Тлб. XVI ГРА Д К О ЗН И К (фото В. Залвмсн!*)
Т ип и чан ж у п с к и град, изнад плодне долине Расино. Град је везан з а им е вел и ко г чел н и ка Р ади ч а
П оступовића (из п очетка X V века).
154
*
Таб. X V II ( Ф о г о Б . Б у га р ч и к )
ГРА Д МАГЛИЧ
И зи ад р ек е И бра, 1чх:подари главним путем кроо клисуру. У X IV в е к у припадао је архиепископу
Д ап и л у II.
155
т**. XVIII „ДЕСПОТОВА КУЈ1А“ У РЕСА ВИ . У«*тМ. ку8в})
Г л авн а к у л а гр ад а Р есаве. Горе с у одбракбетш бал ко н и , „мапгикуле“, и з к о ји х се м ш кс тући н ап адач
к о ји допре ввћ и под сам у кулу.
/56
* Град „воденога" типа на Тиси. Данас
* * до темеља у рушевинама.
БЕРКАСОВО, („ДЕСПОТОВАЦ“) ,
Б) СРЕДЊ ЕВЕКОВНИ ГР А Д О В И У град који је држ ао последњи српски
В О ЈВ О Д И Н И деспот Јован 1486 г. Турци су Б. заузе-
ли 1526 г. Д анас се познаје само.место.
(О средњевековним градовима у /бРДПИК), 15 км јуж. о д Новог Сада.
Војводини види опширније литерату- Мађарски град КЕШАК или КЕОИПК,
ру: Ђ. Бошковић—Р. Шмит, „Војводи- помиње се први пут 1315 г. О д града су
на“ I, 1939 г. Овде су дати само нај- остали само кула-донжон, остаци још
истакнутији споменици.) Једне мање куле и нешто зида (сл. 163
/ЈЗАЧ? 20 км ист. од Вуковара. Ма- ише Вршца.
ђархжи град из XIV века. Пример за Град из XV века од кога је остала са-
град у равници опкољен водом. По- мо кула-донжон (сл. 169).
лигон са пет кула. У рушевинама је ЗЕМУНСКИ ГРАД. Првобитно ма-
<сл. 20). . ђарски град из времена борбе са Ви-
БЕЧЕЈ, мађарски град, који је при- зантинцима (око П 24 г., 1154 г. и 1163
падао и деспотима Стефану и Ђурђу.' г.). У XV веку припада деспотима
Сл. 163 — В рдничка к у л а п а Ф руш к ој Гори. Сл. 164— О стаци града С ланкам ена на Д у н аву (припадао
деспоп'има С теф ап у и Ђ урђу). О ба ф о то *Б. Б ош ковић.
157
Сл. Ш — О стаци град а Кутгиника к р а ј С аве (фсхго прво Стефану (1411) затим Ђурђу
о . ЗаленсхиЈ. Сл, 166 (доле) •— осжува град а (ло Ђ.
Бош ковићу). (1441). Турци су га први пут разорили
1397 г. 1521 г. Земун је од Турака бра-
нио Марко Скоблић све док са посадом
није био исечен. Земунска тврђава је
имала четвороугаону основу са окру-
глим кулама на угловима (све озидано
опеком) — сл. 170.
ИЛОК, 40 км зап. од Новог Сада.
Већи мађарски град и з XV века, који
су држали и последзви српски десноти
(Јован 1496 г.).
КУПИНИК (,,КУПИНИЈ“), код да-
нашњег Купинова 13 км с/з од Обре-
новца. Мађарски град КЕћРЕН из 1388.
Краљ Сигисмунд га је дао вел. челни-
ку Радичу Поступовићу. Затим град
др ж е деспот Стефан (1411), Ђурађ
(где га је 1455 г. заробио Мађар Си-
158
лађи) и Змај-ргњени Вук. Ту је 1521 г. Сл. 167 и 363 — О стаци града Х ар а м а н а Д унаву *
(ф ото А. Д.). и ситуаци-оии п л а в града.
становала десТштица Јелена. Тада су
Турци град разорили.
Дапас су остале зидине града пра-
воугаоне осиове са иолигоналним ку-
лама на угловима, све од опеке (сл.
165 и 166). , - .
МОРОВИЋ, на Босуту код ушћа
Дрине у Саву. Мађарски град из 1154
г. који је био својина и деспота Ђур-
ђа. Незнатни остаци.
ПЕТРОВАРАДИН. Град католич-
ког манастира, који су потпуно пре-
правили Аустријанци 1690 г.
СЛАНКАМЕН. Мађарски град који
су 1425 г. Мађари дали деспоту Стефа-
ну, а који су држали и потоњи деспо-
ти. 1521 г. су Турци узели Сланкамен.
Од града су данас остале само руше-
вине зидова и једне куле (сл. 166).
ТИТЕЛ, град можда из XIII века,
који је био својина и деспота Ђурђа.
Данас у рушевинама.
159
Сл. 169 — В р ш а ч к а к у л а (донж оп са улазом н а спрату).
160
Т вб. XIX У Ж И Ч К И ГРАД ( Ф о т о Ђ. С т а м о је в и ћ )
Град Н иколе А лтомановића, затим вгнеза Л а за р а у XIV веку . Д ан аш њ а варош Т итово У ж и ц е постала
је доц н и је од иодграђа старога града.
161
Град је саграђен н а високој стени и зн ад Д унава. Б и о де добро очувдн до 1930 год. к ад а је ош тећен
провођец>ем друм а к р о з к у л е и зидове.
162
Таб.ХХ! ГО ЛУ БА Ц (Ф о г о В. Запвнски)
т
Твб. X X
П Р И ЗР Е Н С К И ГРАД (Ф о го В . Ззхем ски )
164
* византиска тврђавица, јер је забеле-
* * жено да је још Милутин поклонио е-
пископу призренском „горњи град Ви-
В ) СРЕДЊ ЕВЕКОВНИ ГРАДО ВИ НА шеград", а да је Душан тај град пре-
КОСОВУ И У М Е Т О Х И ЈИ дао манастиру Св. Арханђела. Утврђе-
ни манастир се помиње 1372 г. кад су
БОРАЧ, 25 км зап. од. Приштине. се у њега склањали дубровачки тргов-
Град севастократора Бранка, оца Вука ци бсжећи из Призрена пред Николом
Бранковића (и з времена око 1336 Алтомановићем. Забележено је да су
- 7 г.). манастирске цркве биле у рушсвинама
' ВИШЕГРАД, 3 км од Призрена. У- већ у другој четвртини XV бека, па ве-
тврђен мацастир Св. Арханђела (који роватно и њихов град. Турци су овај
је саградио Душан 1348— 1352 г.). крај узели 1455 г. '^.
Д ео града изнад манастира је мо- Маиастирски град се састо ји из два
жда постојао и у раније време као дела: „Горњи град“, „Вишеград" или
Сл. 171 — Н а брду остаци града В иш еграда, код П ри зрен а. Под градом с у руш евине утврђеног
Д уш ановог м анастира Св. А р х ан ђел а (фото В. Заленски).
165
С Т ЕЛ ЕЦ ^Е
К вТА
котл
5ок*
оо»*
^ С Т ^ Р
7 с В•
5 РЛДН^,
осмовл-
К*л6
нд м о с т ^
Ситуација Вишеграда, у окуци реке је манастир опасаи зидовима, н а брду виш е п>ега је
град Вишеград.
166
Сл. 174 — С к и ц а‘осж>ве грода З веч ан а (ви ш е К,ос. М итровице), лево доле је ск и ц а си туације са
плато-ом где је било подграђе. ~
167
„Призренац“, који ее налази на стено- У доњ ем граду, око цркава (чије је
витоме брду изнад манастира (чије темеље откопао др! Р. Грујић 1927 г.)
две цркве леже поред Бистрице) и до- има уза зидове остатака конака. Наро-
њих зидова уз речицу око самог мана- чито је значајна вишеспратна зграда
стира. Оба дела су спојена зидовима обележена са 1 у сл. 172.
низ литице (сл. 171— 172). Данас је цео комплекс потпуно у
Горњи град је мали, у њега се ула- рушевинама.
зило кроз кулу, која се делом држи, * ВРХЛАБ, сев. од Приштине у из-
остало је у рушевинама. Доњи град је ворном делу Лаба (код села Беласице).
опасивао манастир нарочито солидним Неутврђен двор Милутинов којисе по-
бедемом у самој води. Преко воде био миње 1302 г. (ишчезао).
је мост, а преко овог се у град улази- ВУЧИТРН, некада двор Ђурђа
ло кроз једну кулу. М ожда је тај пут Бранковића, где је он издавао повеље
кроз манастир био једини пут Призрен нарочито оне 1405— 1419 г. („ш си-
—Шарпланина (данас постоји и спољ- па та^пШа (1о т 1П1 Оеог§1 циопдат
Уи1сћ1“). У једној средњевековној по-
ни обилазни пут).
168
вељи име се пише „Влчји трн“; Ами ,.ња.(код Пантина). У Зв. је 1331 г. за-
Вуе помиње још у Вучитрну „раз- точио Душан Дечанског. 1363 г. град
валине градића из Душановог доба", је припадао Лазаревом чслнику Муси,
а Гиљфердинг „стару тврђаву са неко- који га је дао захумскоме кнезу Воји-
лико кула, усред вароши“. Данас у В. славу у замсну за Брвеник на Ибру.
постоји још само тзв. „Кула Војнови- После 1339 1’. Звечан узимају Турци и
ћа“, која је можда последњи траг све- дуго затим у њему држе своју посаду
га тога. (кефалија Фериз) — сл. 174— 176. '
Звечан има импозантан положај
ДРВЕНГРАД, 5 км ист. од Призре-
(таб. XXIII). Град је саграђен на
па, у клисури Бистрице. Помиње се у
високој и тешко приступачној ку-
повељи краља Драгутина (измсђу 1276
— 82 г.). Данас ишчезао. пи и затварао је важне путеве: бо-
сански (Косово—Босна), ибарски пут
%ЗВЕЧАН, изнад К. Митровице. Пред и пут за М етохију. Доцније он Је
крај XI века помиње се као рашка по- бранно оближњи рудник Трепчу. О-
гранична тврђава према Византинци- блик основе града је неправилан и
ма, под којом је ове победио 1093 г. прилагођен је самоме врху. Град
жупан Вукан, а такође и 1172 г. Нема- се састоји из простора опасаног зи-
169
Сл. 177 — С кица основе град а Н ово Брдо. Дон»и, звезд аст део је тврђава, док је горши, лси сзаст део
обухватио у ж с подграђе (по с г о т к у И . Здравковића).
дом који је појачан кулама. Улаз је мље, спуштао лагум чак доле д о изво-
на западу; из њега се долази у мањи и ра у подножју брда, да би снабдевао
нижи део, у коме је уза северни зид град водом (то је „вода од Звсчана“ из
цистерна, а у другом већем делу је пародне песмс) — сл. 33 и 34.
руски научник Гиљфердинг видео 1859 Данас јс град у највећем степену
г. још „остатке дворца на два спрата у рушевинама. О н-је систематски ру-
озиданог опеком“, од кога се данас је- шен и од његовог камена су Турци са-
два назиру неки темељи. Други путник градили касарну у Митровици.
Ами Буе је 1840 г. видео остатке цркве * КАЧАНИК, јуж. од Качаника. Оста-
(за коју се зна да је саградио Немања ци турског града из XVI века.
пред крај XII века). И од ове се друге КНИНАЦ, 28 км ист. од Пећи. Да-
грађевине једва разазнаје траг темеља нас Јерипин град или Јериње. По-
(сл. 168). миње се за Драгутина. Тај крај је при-
На јуж ној падини било је иодгра- падао и Вуку Бранковићу.
ђе, брањено једним лакшим зидом, а КЛОПОТНИК, 11 км зап. од К. Ми-
са северне стране града се, испод зе- тровице. Незиатни остаци.
170
Сл. 178 — А виоиски снимаж Н овога Б рда. У средини је град, око кога се свуда назиру
тем ељ и старога насељ а. Десио доле је д ан аш њ е село.
171
Турци су град безуспешно напада- где, на платоу крај данашњих кућа, ,
ли 1413 год. Заузели су га први пут има врло много старих камених теме-
1441 г. после опсаде која је трајала пу- ља (сл. 178).
не две године, затим су га изгубили Тврђавица је имала шест кула. Не-
1444 г. а дефинитивно су га освојили види се где је могаб бити улаз. У
1455 г. Рудник су затим екеплоатиса- лепезастом, нижем делу, који је имао
ли све д о 1650 г. када су га напустили. куле на угловима, био је свакако сре-
Ново Брдо се налази на планини дишни део насеља (у њему је све до
(1124 м вис.), на чијем је врху тврђа- земље порушено).
Н. Брдо је било „најјачи рацжи
ва (таб. XXIV) полигоналног облика,
град“, како пише Јован Капистран,
са ширим доњим градом лепезасте
1455 г. кад су га Турци узели. У з глав-
основе (сл. 177). Око града био је ров. ну тврђаву били су у околини још и
Подграђа су била на источној а наро- градићи Прилепац и Призренац, данас
чито на североисточној страни града, ишчезли.
172
Сл. 180 — С клца основе града П ризрена (уза зидове су казам ати).
173
Сл. 181 и 182 — Име-
п а Д ечанског и њ е-
говог си н а Д уш ан а ве-
за н а с у з а градове Пе-
тр ч и З в е ч а н (Душ ан
ј е и зн е т а д а напао Де-
чанског у летњ иковцу
Н еродимљ и, зароби о га
је у оближ њ ем граду
П етрчу а зати м затво-
рио у г р а д . Звечан , где
је овај одм ах потом и
умро).
гл.д&нД
(..^ о н А о н Ј
Ј."С
174
био везан са Приморјем. Тврђава је р о нестале. После 1912 г. град је напу-
припадала прво српском призренском штен. Данас је у рушевинама (сл.179).
епископу, затим старешини манастира # ПРИЗРЕНАЦ,-код Новог Брда. И-
Св. Арханђела, а 1332 г. траже дубро- шчезао.
вачки трговци да краљ град повери * ПРИЛЕПАЦ, код Новог Брда. И-
шчезао.
њима на чување. ПРИШТИНА. У њој је био двор
Град је изграђен одмах изнад на- краља Милутина, Душана, цара Уро-
сеља и трга, како би га бранио (таб. ша (1365 г.), Вука Бранковића (1387—
XXII). У њему се издваја један јаче 92 г.) и деспота Стефана. Крај њега су
утврђен д ео према превоју брда ода- приређивани и витешки турнири (по-
кле је напад најлакши. Д уж унутра- мен из 1435 г). Међутим, никаквог тра-
шње стране његових бедема, као и на I а данас више нсма од свега тога.
другим деловима оста.лога пространо- • РИБНИК, 7 км с/з од Призрена. Не-
га дела града, израђени су казамати утврђен летњиковац Душана и Уроша
за посаду а можда и за склањање ста- (код села Ношец). Данас потпуно и-
новништва (казамати нису обично гра- шчезао.
ђени у доба хладног већ тек у доба ва- 'СВРЧИН, сев. од Урошевца (код се-
треног оружја) — сл. 180. Један лагум ла Сврчина или код ' села Сараји-
је водио низ брдо д о извора над Би- шта — ?). Неутврђен дворац и з вре-
стрицом. На.зидовима и кулама види мена Милутина, Дечанског и Душана
се докле су некада били рушени и над- (1314— 1371 г.). Потпуно је ишчезао.
зпђивани. ЋУТЕТ, 5 км ист. од К. Митровице.
Мали град који је бранио рудник
У граду су Турци вековима држади Трепчу са истотае стране. Саграђен је
своју посаду; они су га и преправља- на стеновитом врху. Данас је потпуно
ли тако да су средњсвековне куле ско- у рушевинама.
175
Таб X X III ГРА Д зв еч а н (Ф о го В. Зллвнски)
176
( Ф о т о Б. 6 / арчнН)
'I
'жтЏж &
V-«« Ј'Ј'
;.јЛ?;ј$;_'.а:
: :чС--"' С; •'./' ;«?:!"ј».•~.г»ј•
>*»*'«-•
>4*»Јт'
-V- >X
V VV..-л■
'/—
■ЏШ'
■178
* иаг“. 1441 год. Бар узимају прво Мле-
* * чани а затим, 1571 год. Турци.
Бар је данас велика напуштена ва-
2 — СРЕДЊЕВЕКОВНИ ГРАДОВИ
рош, у рушевинама, са тврђавом више
НА ТЕРИТОРИЈИ НР ЦРНЕ ГОРЕ
ове, такође у рушевинама (сл. 188),
БИХОР, 10 км сев. о д Берана. О-
БАР, на копНу, 5 км од данашњег
ближњу жупу Будимљу држао. је Д е-
пристаништа. Ст-ари АгШвапз. Осно- чански још за владе Милутинове. Тур-
ван од староседелаца вероватно по ци су узели Б. 1455 г. Град се налазио
досељ ењ у Словена. У XI веку Бар је на високој стрмој планини изнад Ли-
ирестоница слободне зетске државе ма (сл. 189). О д њега су остали само
(кнеза Војислава и краља Михајла), темељиДсл. 190).
где је од 1067 г. и седиште самостал- БРСКОВО, 6 км ист. од Мојковца.
не зетске католичке архиепископије. Стари чувени рудник и трг, који се по-
Бар 1181 год. заузима Немања и од- миње још за Првовенчанога и Уроша
тада он призиаје власт свих потоњих I, а који је био јед н о'од најзначајни-
Немањића, затим Балшића и најзад |и х места, између 1250 и 1350 г. У Б. је
деспота Стефана и Ђурђа. Бронзани кован први новац пре 1277 г. ту је бц=-
новац Бара носио је ознаку „(1’Апћ- л о и средИште дубровачке колоније.
С И ТУДЦ И О Л Б Р С Ц .О В А
© тв р ен о ГУ6 н о » , р 0 у 1
ПРЖЦШТЛ 5-4*.
8 _ .
'»*.-------- 'вош----- Сл. 186 — (лево) П л ан р у д н и к а и гр ад а Брскова-
О с -ц о .в А Сл. 187 — (десно) Л и к к р аљ а У рош а I, ч и је је име
//ГР^аи н<2ј4 везан о з а развој Б рскова.
179
После 1350 г. Брсково прво нагло опа- це на острвцу у мору, које је уском
да, а затим бива нануштено. Турци су превлаком спојено са копном. Град је
га узели 1399 г. очуван (сл. 192).
Данас је од Брскова остала тврђа- ЖАБЉАК, на ушћу Мораче у Ска-
вица сасвим порушена у великој шу- дарско Језеро. Град Црнојевића, који
ми (таб. XXV). Облик основе је јако из- је држао и деспот Ђурађ (1453 г.).
дужен. Од трга и рудника, као и од Град је на стеновитом острвцу усред
„сашке“ цркве, има само темеља за- воде (сл. 191).
раслих у честар (сл. 186). КЛОБУК, између Никшића и Тре-
БУДВА, античка Ви1иа и Ви1ођа. У биња. Остаци града, који се помиње у
средњем веку су је држали Византин- XV веку, у борби Босанаца са Турци-
ци. Словени су је називали Будва или
ма (1431—38 г.).
Стари-град. Од 1181 Будва признаје
КОМ, на острвцу на Скадарском Је-
власт Немање и Мемањића, а од
зеру. Град Црнојевића (у XV веку). ,
друге половине XIV века Будву су'
држали Балшићи и Црнојевићи. Од КОТОР, антички Асгиушш а сред-
почетка XV века узимају је Мле- њевековиа (византиска) Бека1ега. У XI
чани. Будва је редак пример тврђави- веку држао га је зетски краљ Михај-
180
Сл. 189 — Град Б и хор на Л им у (ф ото А. Д.)р сл. 190 (доле) — ск и ц а основе града (по сним ку Ћ. Б о ш к о в и ћ а )'
181
182
Сл. 193 (го?€) Т в р ђ а в а Котора. Сл. 194 (доле) У тврђен манастир Ратец, код Б ара.
183
Сл. 195 — Данашп>и из-
глед остатака града
Р ибнице (у Титограду>,
н апред ј е стари мост
п реко Рибнлце. У 'Р и б -
ници се родио Огеван
Несиања.
нас не м ож е *тачно
ГРАА РИБНИЦА
и здвојити игга је бста- ( V титогро^а^ )
ло од првобитнс твр- о к 40 • 1* , /V **____3 « »5 Ао А *
ћав«.
184
185
припадао је Босанцима а најзад и Тур- ног језера, била је тврђавица, која је
цима. Данас је у рушевинама. данас такође потпуно V рушевцнама;
СГТУЖ, 10 км с/з од Титограда. По-
РАТЕЦ, 5 км зап. о д Бара, утврђен миње се 1380— 82 год. када је припа-
манастир Јелене, жене Уроша I, извре- дао Твртку босанском. Данас руше-
мена са краја XIII века. Ратец су др-
вине већега града на једноме ћувику
жали Балшићи (1379 г.) — сл. 199. изнад равнице (сл._ 190).
РИБНИЦА, град-на ушћу Рибнице ј^ У Л Ц И Њ ; антички Шсшиш а визан-
у Морачу код Титограда, некадашње тиски Елкинион. У XI веку је припадао
Рибнице у којој се родио Немања. зетској држави. Немања га је заузео
Недалеко о д остатака античке Оос!е-е. 1181 г. и отада Улцињ признаје власт
Средњевековни град полигоналне о- свих Немањића. Град је ковао новац,
снове са четири куле: преправили су са натписом „т(опе1а)'(1е БиШпо11. По-
га Турци. Данас у рушевинама (сл. 195 четком XV. в. узимају га Млечани а
— 197). ' ' ' ‘ • 1571 г Туоци.
Данашњи град обухвата сво.јим о-
СВАЧ (ШАС), 11 км. ист. од Улци- ронулим зидовима старо подграђе на
Ња.; Рушевине првобитно визаитиског стеновитоме цлатоу изнад мора (сл.
затим,- о д XI века, града католичког 199)..... ' , -
епиекопа. Свач је заузео Немања 1181 ХАЈ-НЕХАЈ, 8 км с/з Од Бара. Ру-
г. М б % п > л и су град разорили 1241 г. а шевине аећег града на високој стени,
становништво поубијали. Свач су др- из непознатога дбба.
жали затим Немањићи све до XV ве- ХЕРЦЕГ НОВИ, у Боки. Саградио
га је босански краљ Твртко после 1381
ка када је. остао напуштен. Град је ко- г. а припадао је затим Сандаљу Хра-
ваб и свој новац (с ратписом „БоуасН нићу и херцегу Степану (1452). Оста-
сЈуПаб*4):-Од свега је данас остало на ци мањега града на стени крај мора,
пространој кршевитој заравии мало гтод данашњом вароши.
темеља старога насеља, међу којима ШЋЕПАН-ГРАД (,,Сокол“), на сте-
се узди ж у још само зидине неких цр- ни изнад састава Пиве Ц Таре. Град
ка.ва, све.зарасло у жбуње, а више ово- Сандаља Хранића и херцега Степана
га,‘на издуж еној узвишици изнад јед- Косаче (XV век). У рушевинама је.
186
Таб. XXVI ГРА Д М И ЛЕШ ЕВ А Д (фого А. Д )
Г рад л е ж и ви ш е м анастира М илеш ева у средњ евеко вн ој ж угш „Ц р н а стен а“, н а важ н о м е старом путу
и зм еђу К о с о в а и Босне.
187
Т в б . X X V II ГРЛ Д РАМ Н А ДУНАВУ (Ф з го В . Звивнсми)
188
Т в б . X X V II ГРА Д СОКОЈ1АЦ Зам м см и)
О вај град (код данаш њ е Сокобањ е) помиљ е се у време борбе са Т урцим а у почетку X V века.
189
■
.\*^у~:
'Г * ’
ј>1■?•(**•<
рј&Ш
190
КОЖЉЕ, 25 км јГи б д Скопља.. Не-
* знатни остаци. г .
* *
" ЛЕШАК, 10 км сев. од Тетова. Ви-
занТиски град који је Немања разорио
3 — СРЕДЊЕВЕКОВНИ ГРАДОВИ 1190 г. Рушевине Трада: са три округле
и једном четвргастом кулом.
НА ТЕРИТОРИЈИ НР МАКЕДОНИЈЕ
МАРКОВ ГРАД, сев. о д Прилепа. 1
Град се назива и „Маркови кули“ а у
БУЧИН, 20 км ј/з од Прилепа. Не- једној повељи и „Кула прилепска“. .
здатии остаци тврђавице, са траговима У X веку Прилеп ј.е био византиски
подграђа. У писаним поменима забе- град, који једно време држ е и "Буга-
лежен је 1330 год. кад су га Виздн- ри. Македонски цар Са.муило држ ао је
тинци заузели од Стефана Дечанског. такође ПрилепДу њему је и умрб 1014
ВЕЛЕС, стара БЕИЛАЗОРА, био је год. после пораза на Беласици). Затим
главни град Пеоније. У средњем веку је град наизменично био ц о д внзанти-
припадао је македонскоме цару Саму- ском, бзггарском и епиреком влашћу.
илу, затим наизменично Византинци- Од Византинаца га узима краљ Милу-
ма, Калојану, Стрезу, Асену II и епир- тин 1322 год. Душан назива Прилеп
ском деспоту Михајлу. Од Византи- „великославним градом“, .ту је он и-
наца у зео га је Стеван Дечански. Де- мао. и „двор царски“ а 1;350 др-
спот Оливер се помиње у Велесу 1342 жао је град његрв жупан Вукајцин,
год. Турци узимај.у ове крајеве Ма- који се 1366 год. лрогласиора ^раља
кедоније пред крај XIV века, после и ностао господар ц е^ гж . краја, за-
емрти краља Марка. Остаци старога једно са Скопљем и Призреном.; Од
Велеса постоје још изнад данашње 1371 д о 1395 г. Прилепеки град др-
вароши. : - , жао је Вукашинов син МаркРг веђ као
ДЕВИНА КУЛА, код Јужног Брода. турски вазал. По смр ги М арковојДур-
ЖЕЛЕЗНЕЦ (БШЕРОСА5ТКОИ), 18 ци су узели Прилеп 1395 г. .
км ј/з о д Крушева (село Железник). Град се налази на вр^ високе стене
Помиње се за Дечанског 1330 г. (сл.'201). Та стена има четири врха, два
ЗРЗЕ, 20 км с/з од Прилепа. „Кула већа и два мања; на највишем од,њ их
краља Вукашина“ у манастиру и ру- се налази ужа, главна тврђава, други
шевине тврђавице изнад овог. нижи врх као и она остала два обухва-
191
о ла р к о б гр & а
код прилепд
- еиТ У ^ Ц гИ Ј^ -
200 25о
њаТ.
192
193
Сл. 204 — И зглед „Гор*&ег С араја4' гледаног од с т р в те г.Горне порте” у О хриду.
ћени су једним спољним зидом (у коме трашњости града има и остатака згра-
је можда-било какво уж е подграђе —* де за становање.
док је главно подграђе лежало ј/и у МАРКОВ ГРАД, на Трески, више
поднож ју целога масива — данас „Ва- манастира Св. Андреје. Остаци града.
рош“). Врхови брда (нарочцто најви- I / ОХРИДСКИ ГРАД. Антички У н Л
ши) су образовани од огромних издво- N 1005, на- важноме путу УЈа Е&паба
јених блокова стене, градитељ их је између Драча и Солуна. Словени су га
повезао зидовима и појачао кулама, назвали Охрид. У IX и X веку био је у"
тако да све то чини саставни део не- саставу бугарске државе Бориса и Си-
приступачне-одбране, што је једин- меона. Нарочито значајан центар сло-
ствен пример у нашим крајевима (сл. венске културе постаје Охрид у време
202) . рада религиозних мисионара Климен-
Прилепски град спада међ најпро- та и Наума. Од 976 д о 1014 год. О-
страније старе тврђаве. Данас се нала- хрид је био главни- град Самуилове
зи у рушевинама; држи се још око де- македонске царевине. Затим га држ е
сетак кула (сл. 200 и таб. XXIX); у уну- Византинци, са кратким прекидима
194 -
нормднске и бугарске власти. 1334 г. Импозантан је главни уЛ:аз у „ Г ор-
Охрид заузима цар Душан. а затим њи Сарај“, са двема заобљеним кула-
градом рсдом управљају властела ма (сл. 40). На зиду око подграђа др-
Бранко Младеновић, кесар Гргур и жи се још капија звана „Горна пор^
Остоја Рајаковић, деспот Оливер и та“, док је „Долна порта“ ишчезла ме-
Андреја Гропа. Турци су Охрид узе* ђу новијим варошким кућама (сл.
ли око 1395 г. 205). Зидови града високи су још око
Стара тврђава (т. зв.' „Горњи Са- 6— 10 м. Укупно има .18 кула а на зи-
рај“) налази се на брду изнад дана- довима још 4 одржане капије. Цео
шње вароши, која се развила из ста- град је озидан каменом а данас се на-.
роћа подграђа, чији заштитни зид још
лази у рушевинама.
постоји (сл. 204). Њен први помен за-
бележен је у историји 479 год. Дана- ПРОСЕК, град на кршу изнад кли-
шњи зидови и куле су вероватно нај- суре Демир-капије на Вардару. Ви-
већим делом из Самуиловог времена. зантиско утврђење које се спомиње
*
195
Сл. 206 и 207 — Град у Схо11љу (напред тзв. „Д уш анов — ф ото В. Зален ски . Долс, скица основе.
196
Сл. 208 — Град „М аркови кули ", н а Х и сар у ви ш с Ш типа (фото Б . В уловић).
197
монах, да би придобио Стреза. 1328 саника, донесених са позоришта ста-
, год:- Просек је заузео Дечански. Да- рога бсирј вероватно још за Јустини-
нас је град сасгшм у рушевиналш: јаиов град. Са ј/з стране, на обронку
РАВЕНСКО КАЛЕ,. 5 км зап. од Го- изпад Вардара, јасно се види доњи
стивара. Остаци града. део средњевековних зидова и кула, из-
' / СКОПЉАНСКИ ГРАД. Античко над којих су озго надзидане новије
.&С1ЈР15 или 5С1ЈР1, било је у рав- касарне. Остали виши делови зидова,
/н и ц и с/з о д данашљс вароши. Тврђа- као и све куле, одавно су ишчезли.
ва која и данас постоји саграђена.је У скопскомс пољу постоји још визан-
први пут вероватно после великог зе- тиски акведукт, који је доводио во-
мљотреса 5 1 8 г о д .,у Јустинијаново до- д у д о града (сл. 206 и 207).
ба (неки историчари мисле да је то ЈО- СОБИРСКО КАЛЕ, 10. км и. од Те-
5ТШ1А^А РШМА). Скопље је припа- това. Остаци града.
, дало Самуиловој македонској царе- ТАОР, 18 км ј/и од Скопља (ишче-
; вини а 1004 год. га повраћају Визан- зао).
. **?*/•;•
тицци, но 1073 год. га војвода Петри- ХИСАР, 2 км. зап. од Тетова. Оста-
ло поиово заузима са македонскиЈМ у- ци града.
.станицима. Иемања је Скопље узи м ао/ ЧАЈЛЕ, 3 км ист. од Гостивара. Јед-
рук1’ ..
пиргу, велика врата, водена врата, с РОИ. У средњем веку Штип је при-
.црквама, палатама и дворрвима“. Цар падао Самуиловој македонској царе-
/ Урош га назива „славии царски град“. вини, затим га држе Византинци и Бу-
Скопље је 1376 г. имало „градског" гари. Дечански га добија после битке
’ (варошког) и „кулског" (тврђавског) на Велбужду. Град затим држе редом
; кефалију, Скопље је затим држао Ву- властела Оливер, Хреља и Константин
каџЈин а 1377 г. Вук Бранковић.;Ск-о- Дејановић. Турци га узимају 1382 г.
пље су Турци узели 1391 г. Даиас од града још постоје оста-
Сама тврђава је прастара. Има на ци зидова и кула на издуженоме брду
шој зидова саграђених од великих те- изнад вароши (сл. 208).
*
* *
198
Таб. X X X ( С н и м а м Ј у го с п д а в и с м о г р а т м о г •■ л д уд оп п о»ст»*)
С М Е Д Е Р Е В С К И Г Р А Д И З В А З Д У Х А (1947 г.)
Тоб. XX X I
П Л А Н С РЕД Њ Е В ЕК О В Н О Г ВЕО ГРА ДА (Б.нрор« у Грорсном музе|у)
А устриски п л ан Б еоград а и з 1688 год. Град је т а к а в био још з а време деспота Сте*Ј>ана. 1, 2 и 6 Го*ш>и
град (1 утв рђеп за м а к к о ји ј е почео да откопава А рхеолош ки ипститут САН), 3 и 4 подграђе.
200
Т.6. XXXII ВЕО ГРА ДСКИ ГРА Д ДАНАС (Сним.* Југослсн. ратиог ...дужоппо«*..)
201
У тврђеи м анаетир Р еса ва (новији н ази в ..Манасија**), саграђен изм еђу 3407 и 1418 год. У средиии је
м аиастирска 1ф к в а — 1, в е л и к а тр п езар и ја — 2, ..Деспотова к у л а “ — 3, катш ја — 4, бањ а — 6.
2 02
СЛИ Н А П РВИ Х ТУРАНА У ЕВРОПИ (НЕМАЧНА И З 1 4 9 3 I Ј
203
обновљени и многи стари македонски Копријан и друге градовс"). Мало су
и византиски градови. ' који град узели одједном, већ су ови
У својој унутрашњој еволуцији тај обично више пута прелазили из руке
развој се кретао прво ка све веНем у руку. Тако је и Голубац на Дунаву
испољавању феудалних карактери- први пут пао у турске руке још од-
стика са слабљењем централне моћи мах после Косовске битке, а дефини-
владара и јачањем моћи регионалне тивно тек 1458 г. Звечан је у турским
властеле. Код нас се иак у средњем рукама од 1392 г.; Сталаћ и Крушевац
веку није био јаче развио и грађански су први пут пали у турске руке 1413
сталеж. Унутарње супротности међу- г., а дефинитивно 1454 г.; Земун су
собних односа владара и властеле нај- Турци узели први пут 1397 а најзад
јасније су избиле када се, по смрти 1521 т.; Борач и Острпицу 1438 г.; Рс-
Душановој, њсгова држава распала на саву нрви пут 1439 г., а затим и 1458
низ државица поједине његове вла- г.; Ново Брдо 1455 г.; Смедерево први
стеле. Тај распад је био последица су- пут 1439 г. а дефинитивно 1459 г.; Бео-
протности у друштвеним одиосима а град 1521 г. када су узели и последњи
Турци су га убрзали и искористили за српски град, Купиник, у коме је жи-
своје даље освајачко надирање преко вела деспотица Јелена.
Балкана. Средњевековни градови код нас
Тако су Турци почели узнемира- нису се, дакле, угасили због тога што
вати прво градове Максдоније већ по- их властела (као што је то било на За-
сле Маричке битке (1371 г.), откада су паду) није више могла држати — већ
им и македонски великаши почели због тога што су их освојили Турци.
плаћати данак. У Лазареву државу При том сталном и све јачем при-
почели су упадати од 1381 г. Мурат тиску Турака, који се развијао наро-
се сусрео 1386 г. са Лазаром на Плоч- чито кроз последњу четврт XIV и пр-
нику, а 1389 г. на Квсову. Скопље су ву половину XV века, поједина вла-
Турци узели 1392 г., а Прилеп и О- стела је још неко врсме сачувала сво-
хрид 1395 г. На северу су деспоти Сте- је градове и земље, потчинивши се
фан и Ђурђе још једно време лавира- Турцима. Међутим, и тога је полако
ли између Турака и Мађара, иризна- нестало и најзад градове више није
јући час једне час другс. У Јадранско имао ко да гради иити су они били
приморје су Турци такође врло рано више потребни као дотада. Но Ма-
избили. (Скадар су они први пут узе- ђари су наставили борбу са Турци-
ли већ 1392 год. када и Скопље). ма о исте градове и доцније. Неке од
Но у своме продирању ка северу - тих доцнијих борби ми смо већ обу-
Турци постепено освојише и све срп- хватили нашим приказом. За то вре-
ске градове (при једном њиховом упа- ме Турци су у нашим крајевима сагра-
ду бележи Ковгстантин Костенски: „цар дили чак и неке нове градове, али так-
Мусија разби деспота Стефана и ра- вих је примера мало.
сипа Крушевац и Петрус и Сталаћ и Пошто су посели све те старе гра-
204
дове, Турци су извесне задржали и бл,авајући камен као грађевински ма-
појачали за борбу против Мађара. теријал. Због тога је данас остало
Неке старе градове задржали су само тако мало од тих средњевековних
као утврђене станице ради обезбеђе- градова. Народ их је просто сматрао
ња комуникација и ради управљања као мајдане за добијање камена. Чи-
покореном земљом. Турци су затим таве су куле нестајале на тај начин
дуж друмова образовали своје палан- што је прво доњ е угаоно камење из-
кс („паланка“ је првобитно означа- бијено пијуком (сл. 109 и 124), затим
вала утврђење од земље и дрвених па- круњсно све даље и даље, док ее ку-
лисада на друмским станицама). Сем ла не би срушила. П огодно комађе је
тога, новим феудалним спахијама нису тада одношено за грађење сељачких
вишебили потребни стари жупски гра- кућа и воденица, а ситан камен „трпа-
дови. Они су управл>али земљом не- нац“ остао је на гомилама око тако
што друкчије од ранијих жупана. порушених градова (сл. 67).
Многи стари градови тако су остали Раније државне власти такође ни-
излишни и неупотребљиви. Није има- су имале обзира према тим. старим
ло више ко у њима да станује, и не споменицима. ЖрнОв на Авали бачен
само да су пали полако у рушевине, је 1934 г. рударском мином у ваздух
већ су многе баш Турци систематски да би се на његовоме месту саградио
порушили, било да би употребили са споменик „Незнаноме јунаку“. Бео-
њих ка.мен за своје касарне, мостове. градски град је осакаћен израдом сав-
џамије, чесме и куле, било да ти гра- ског пристаништа и аутомобилског
дови не би могли бити уиотребљени друма кроз Доњи град. Сем тога је и
противу њих самих. београдски Горњи град накарађен не-
Градови у које се еместила турска подесним претварањем у парк као ц
војна посада, а у подграђе њихови подизањем нових зграда. Смедерев^
досељеници, прилагођени су новим ски град је оштећен постављањем же-
војним захтевима. У њима су изгра- лезничке станице и ложионице у з са-
ђиване касарне за војску и магацини, а ме његове бедеме (јужни и источни).
средњевековне куле су порушене Ти Сем тога, град је оштећен и подиза-
градови су постали турске војне твр- њем дунавског насипа, чиме су пору-
шени неки спољни бедеми и затрпани
ђаве и њихови окупациони ослонци.
У Србији су Турци последње од њих ровови испред главних зидова и кула.
напустили тек са предајом кључева И ратови су донели такође велика
1867 г. а на Космету и у Македонији рушења: нарочито- је Смедеревски
тек 1912 год. град страдао, како у рату 1914— 18 г.
Напуштене градове, уколико их тако још више у рату 1941— 45 г. и то
Турци већ нису рушили, вековима је у два маха. 1941 г. од експлозије му-
наставио да руши сам народ, употре- ниције и 1944 г. од тешког енглеског
205
бомбардовања. Укупно су двс велике Градови у насељеним местима мо-
куле д о темеља срушене а једна у- гли би се, после таквог чишћења и оси-
пола, две су пак јако накривљене. Сем гурања, претворити у паркове, но при
тога су срушени готово сви зупци за томе не би требало ништа ново догра-
стрелце, како на зидовима тако и на ђивати. Тако ти градови не би оста-
кулама. Нестао је и улаз у град на ли само сувопарни археолошки и му-
јужном зи ду (сл. 143 и таб. XV). зејски објекти, неинтересантни са ши-
ру јавност, већ би, на против, по-
стали естетски пријатни и привлачни
* делови наших предела, приступачни
данашњици. Чак и оне градовс од ко-
Најзад, да се осврнемо са неколи- јих су остали још само темељи, тре-
ко речи и на заштиту и чување онога бало би откопати и раскрчити; оси-
што је још остало. Било би погрешно гурати их, а затим их штитити од
прећи сада у сувишну ревност и по- ноновног затрпавања и зарашћивања
кушати са реконструкцијом онога што у коров. Све старе градове, нарочито
је већ срушено. Оно чега више нема, оне даље од насеља, требало би пове-
ако би се и знало тачно како је изглеч рити надзору оближњих народних
дало, не би требало поново подизати. власти, да би се сачували од даљег
Пре рата тај принцип није поштован рушења.
код Београдског града и на њему су Тако бисмо једиио још могли сачу-
неке куле и зидови на старим темељи- вати те старе спомепике, и тако би ти
ма потпуно произвољно надзидани., стари наши градови збиља постали до-
Најбоље је задржати се само на оси- кументи и сведочанства који би нас
гурању онога што се још сачувало и везали са давном прошлошћу и омо-
то заштитити од даљег пропадања. гућили нам да је боље упознамо.
Оне градове који су даље од насеља, Д о недавно ништа за њихову за-
а чији се зидови и куле још држ е, тре- штиту није предузимано, ма да још
бало би очистити од рушевина и коро-
од 9. II. 1844 г. постоји на папиру
ва; несигурне делове на њима треба-
„Височајше решење о забрани уни-
ло би осигурати, а да би град постао
свима приступачан, требало би изра- шгавања развалина стари градова и
дити прилазе и стазе. Приликом тих споменика древности, који се достој-
радова требало би, разуме се, извр- но не уважавају“; сада пак, откако је
шити сва потребнд научна испитивања 1946 г. Савезна влада донела З а к о н
и снимања. У рушевинама би се сва- о заштити с п о м е н и к а к у л т у р е и от-
како нашло оруж је и остали предмети како су створени посебни З а в о д и за
из древне прошлости. Ово не би био
заштиту и н а у ч н о п р о у ч а в а њ е сп о м е-
ни велики ни скуп посао, јер тако боље
очуваних градова ми имамо још врло н и к а к улт ур е та се заштита успешно
мало. приводи у дело.
206
* учним, а специјално археолошким,
* * радницима и радовима да овај пре-
глед употпуне, како још неким о-
Нашим списком од преко 200 спо- бјектима који су д о данас осТали на
меника обухваћени су сви значајнији терену незапажени, тако и дубљим и
средњевековни градови на територи- обимнијим проучавањем досада већ
ји НР Србије, НР Црне Горе и НР познатих споменика.
Македоније, о д којих се данас још
Ако ова књига послужи као ори-
сачувао неки траг на терену. То ипак
још није ни издалека све што би о јентација, ослонац и помоћ за Овај да-
целој материји требало да се зна и љи рад, онда је она испунила један од
имало да сс каже. На будућим је на- својих главних задатака.
207
С тар к ји град к о ји су Турци 1442 и 4458 год. наново саградили. 1934 год. град је бачен у в а зд у х да би се
т у саградио споменик Н езнаном јунаку.
208
Т«6. XXXV Х И ЛА Н Д А Р (Фото Ђ. Бошмовик)
209
Т»6. XXXVI СРЕДЊ ЕВЕКО ВН А БИ ТК А (Ф о го * Р . Со. Р а д о јч и К )
210
1ЛС8 СНЛТЕАХЈХ РО.ВТ8 МЕВВЕУЛСХ 81ЈК ЕЕ ТЕККГГОШЕ ОЕ ЕА 8ЕКВ1Е, С К т
СО КА ЕТ М А С бО О Ш Е. ;
Аргез 1а т г § г а 1:10 п Нев рсир!ез е* 1а с1сб- сопзШегег 1оиз сез сћа!еаих 1ог1з с о т т е ар-
ХгисНоп <3е потђгеизез сИез апИдиез, 1е Мо- раг!епап1 а ип зеи! ^ гои ретеп! ћ1з1ог1^ие. ХЈпе
уеп п’а раб, сЗе 1оп§1етрб, сопзХгиИ: зез аи!г</ га 1зоп поиз а «3еа<36 а ип сћохх ра-
поиуеИеу уШез; Без сћа1;еаих ЈогХз, арра- геП ез! 1е 1а11 ^ие 1ез сћа!еаих 1ог1з <3езхаи1тез
гаћаепХ а Гбросдое 1еск1а1е, уегз 1е X 5хбс1е, рауз <1е 1а Уои§оз1а\ае ас!ие11е (зиг1ои1 сеих
1ез ргесе<3еп1. ћеиг ерапои 1ббетеп 1: аХ1:е!п1 <3е 1а СгоаИе е! <3с 1а В о з т е ) оп! е!6 <3еја ра-
боп ро1п1: сићшпап! аи X III б1ес1е, Хагкћб ^ие, ћИез е! 11 п’у а ^ие сеих <3и 1 е т 1 о 1 г е сЗе 1а
с!ејА, уегб 1е X V I з1бс1е оп п’еп сопб(ги11 р1из. 5егћ1е, Пе 1а С т а Оога е ! Пе 1а МасесЗоте ^ш
1/61оиГГетеп1 есопогт^ие <1е$ реШб зегг п ’оп1 раз епсоге еи ипе рићНсаИоп 1ез 1е-
^пеигз Гео<1аих рагЛа лпИе, ои 1еиг аћзогћИоп гаП соппаПге Пи §гап<1 рићИс.
раг 1е ра 1 а12 гоуа! е! 1е5 аи!гез тапИезШ Јопз 8 иг се 1егг11оаге 1ез сћб!еаих 1ог1б теШ е-
цш та гд и е п ! 1а Дп (1е Г еро^ие Кос1а1е, пе рег- уаи х оп11аа11еиг аррапНоп <1е 1а т е т е 1а?оп
т е 11жп1: р1и5 Геп1геЦеп <3е ссз ^ етеи гез ЈогИ- е ! роиг 1ез т б т е з то Ш з ^ие <3апз 1е гез!е <3е
Оеев, се еп Еигорс а т е п е 1а (1еса<1спсе <1ез 1’Еигоре.
сћа!еаих 1ог1з. Б ’аи1ге раг1, ГаррагШоп без Сез сћа!еаих 1ог1з е1а1еп1 6 Геро<*ие, роиг
а гт е б а 1еи ипрозе ћ1еп1:б1 ипе 1ои1е аи1хе 1а р1ига1, 1ез сеп!гез -л<ћп1п1з1гаШз <3ез <Ш-
сопсерИоп <3ез {огИИсаИопз. 16геп1ез гедхопб (гира), е! 1е р1из зопуеп! с ’ез1
Се Цуге ђоппе ип аргери #6пега1 <1ез р1из ' 1е го1 чш ет1 п о т т а П 1ез сће!з. В^аиЗгез епссхге
1шрог1ап15 сћа!еаих {ог!з <3<т1: 1ез уебИ§еб бе е1а!еп1 (ЗезНпез аих §аг<Иеп5 Пе ^гаи^ез т ш е з ,
1тоиуеп1 зиг 1е 1егп1о1ге сЗе 1а бегМе, <1е 1а Сг- сопипе 1а т 1пе Пе Вгзкоуо аи X III е ! аи X IV *
па С ога (МогПепедго) е ! <!е 1а Масе<1оте, ас- 51ес1е (1а ргепиеге топпаае зегће а 616 1гар-
1ие11ез — се сјш соггезроп<1, 6 реи ргез, аи 1 ег- рее а Вгзкото уегз ’ 1277), е ! 1а т ! п е <3е N 0 -
гНогге <1ез апсхеппез: М а се б о т е (<3и X е ! ди уо ВгПо аи X V з16с1е. Без сћа!еаих 1ог1з з1га-
X I кес1е), 2е1а (<3и X I е! <1и X II з1ес1е) е! биг- ^ б ^ и е з е!а1еп1 зПиез зиг 1ез ргтс1ра1ез уснез
1ои1 Казка (<3и XII е ! <1и X III з1сс1е) зе <1е- *3е с о т т и т с а И о п Пи рауз. А Гаћп <1е сез <16-
^е1орра аи X IV з1ес1е еп ип ^гапс! е!а! зегће Гепзез зе Гогтегеп! 1ез »ћоиг§з«, ауап! зои-
сЗез ^ ета§т< 3ез е! еп§1оћа11 а реи ргез 1оиз уеп! Пез тагсћ бз, чш зе <36уе1оррегеп1 р1из
сез 1егг11о1гез. Б е се ИаИ т е т е оп роигга11 1агП еп Пез уегНаћ1ез уШез.
211
Тоиз сез сћа!еаих Гог1з с!и Моуеп а§е боиуеп!. 'к сеИе ерорие, сЗапз 1ез 1 и 11 еб ауес
е1а1еп1 Неб Гог1Шса1:1оП5 сЗезНпбез а 1а 1и11е & 1еб Тигсз, оп етр1о1е Иеја сЗез а г т е з & Геи (са-
а г т е з ћ1апсћеб (ауап! ГетрЈоЈ (Зез а г т е з а 1еи). попб п о т т е з »ћотћагИез«, сЗоп! 1еб ћои1е!з еп
115 е!а1еп1 ћаћЦиеИатеп! сопзЗгиИб зиг (5сз р1егге епсЗ отта§еа 1 еп 1 1ез 1оигз е! 1ез соиг-
р1С5 е! Иеб Пеих ек уб б е ! сћШ сИетеп! ассез- 1теб).
51ћ1ез, риој ри’И у еп еи! аиззГ Јалб Иез р!а1пе5
Иа рћазе Нпа1е ћез сћа!еаих ?ог1б Не Геро-
оц Пз е!а1еп! сто и ге б И’еаи.
рие ГеоНа1е зе сИзНпдие 1 С1, к Гепсоп1ге Ие
Сез сћа!еаих Гог1з ауа1еп1 Иез соигГ1пс5 еп се рш зе раззаа! сЗапз 1е гез!е Ие ГЕиго-ре, раг
р1еггеТ § а г т е б Ие 1оигз ои, а 1 П81 ри5еп Еигорс 1е ГаП рие себ сопб1гисИоп5 п’оп! раз сеззб
осс1с1сп1а1е, 1е (Јопјоп НотшаИ. Вез сгепеаих И’ех151ег а саизе <Те 1а сИтгпиИоп с!и р ои уот
соигоппа 1 еп 1 1ез т и г з И’епсе 1п 1 е а1П51 ^ие 1еб е! <3е 1 1трог1апсе Неб 5е1§пеиг5 ЈбоИаих, та 1з
1оигб е! зегуа1еп! аих агћаЈеПегб. (ЈиеЦие&хб а саизе с!е 1а соприе!е 1игрие.
Пе$ ћа1соп5 с!е ИеГепбе, п о т т е з тасћ1соиИ5, Тоиз себ сћ^1еаих 1ог1з зоп! ас1ие11етеп!
з’у 1гоиуа1еп1 аиб$1. С е п ’ез1 ипе ерорие сп гијпез ои оп! со тр 1б 1е те п ! сћзраги. Се зоп!
р1из ауапсес рие 1’оп 1гоиуе Пез етр 1асетеп !8 1сз соп51гис1тп5 т16пеигеб рш оп! 1е р1из
ИебИпез аих сапопз. зоиКег!. 1165 Иеб^гисИопб, с о т т е п с б е з раг 1с5
1Лп1епеиг с!и сћа!саи 1ог1, аћгНаИ ип согрз Тигсз, оп! е!е асћеубеб раг 1еб раузапз чи1,
И’ћаћ11аНоп, раг1о1б уаз1е, рис1риеГо1б ипе Иез г и т е з аћапс!оппее5 етрог1адеп! Иез р1еггеб
бдИзе, а1П5Г ^ие 1ез С11егпез (1а чиезИоп Пе роиг 1а сопб^гисИоп сЗе 1еигб ргоргсз таазопз.
Г а р р п т б т п р е т е п ! еп еаи е1ап! Гип Иез рго-
1/’ћ181оприе Ие себ сћа!еаих Јогћз пе поиз
ћ 16тсз 1е$ р!из ипрогЦтћз аи соигб (1’г т 816§е).
еб! раз 1оијоигб соппи. Еез сИкј 81бс1 сб сГосси-
Л*е р1иб боиуеп! 1е р1ап с!е сез Тог1егеб8ез е1аИ
раНоп 1иг^ие оп! ГаК сћзрагаИге ргез^ие 1ои-
1гг6§иИег, зе согПогтап! а 1а сИзрозШоп с!и
1еб 1ез 1гасеб с! 1ои5 1ез Иоситеп1з. Кагез зоп!
1еггат.
1ез т о п и т е п 1б риг рог!еп! епсоге <3ез јпзсгЗр-
С ’е51 П п у а з т п 1игрие рш, Запз 1а ргет1бге Иопб сопсегпап! 1еиг соп51гисНоп. С^ез! атзх
то Ш б с!и X V б1ес1е, т е ! 6 п а ГЕ1а1 зегће Ии Ии’а б теИ егеуо 1а Га^акЗе с1’ипе 10 ш* рог!е
Моуеп 5§е. Еез Тигсз оссиреп! рси & реи 1ои1ез ипе ШбспрНоп еГГесћдее & ГахсЗе <3ез ћгЗ^иез
1ез 1еггеб јизри’аи Бапиће, ри15, сопИпиап! сЗапз 1а т а со п п е п е т е т с , тзсп р П о п 1оп§ие
1еиг ауапсе, бе ргезеШеп! аих рог1ез Ие Ухеп- сЗе р!из сЗе И1х т е !г е з е! рш 1 пИ1рие 1е п о т
пе. Се11е 6рос*ие Ги1 роиг сез реир1сз ипе репо- Ии бе1 §пеиг с ! Гаппес сЗе 1а сопзНисНоп, 1430.
сЈе Ие §гапс!с8 1и11е8 ауес 1ез Тигсз (роиг пе
Се Пуге сопИеп! ип с о т р !е гепсЗи сопсег-
тепИ оппег рие 1а ћа1аП1с сЗе Козо\го еп 1389 пап! риеЦиеб 200 сћа!еаих 1ог1« ГбосЗаих зиг
ои регпгеп! 1еб с!еих топагриеб, 1с рппсе зегће
1е 1егп1о1ге Ие 1а 8егћ1е, с!е 1а С т а С ога е!
Еа/аг е! 1е зиНап 1игс МоигаИ).
(Зе 1ц Мас 6 сЗо1пе ас!ие11сз.
212
БИБЛИОГРАФИЈЛ
1) - ИЗВОРИ:
АсЈат ОгНаите, ОЈгесЈопит ас1 р?$5адги т (ас1епс1ит (1322), — прев. С. Новаковић, (као Вгосагс1и$)
„Годи'Ш?1хИца“ X IV , 1894;
А попутј , 0е5сгјрћо Еигорае опеп1а1|5 (1308), Кгакоу/ (1916).
Ве1гап8оп сЈе )а ВгосдиЈеге, 1е уоуаде с!’ои1гетег (1435), — прев. С. Г1ова.ковић, „ГодишН>ица“
XIV, 1894.
Д аш ло П, Животи краљвва и архиепископа српских, — прев. Л . Мирковић, ,,Срп. књиж.
задруга“ коло 38, 1935.
Домектија«, Животи св. Саве и св. Симеона, — ирев. Л. Мирковнћ, „Срп. књиж. задруга“
коло 41, 1938.
Новаковнп С., Законски споменици, Бооград, 1912.
Нов-аковпћ С., Законик српског цара Душана, Београд, 1912.
Св. Сава и Стеван првовснчани, списи, — прев. Л. Мирконић, Београд, 1939.
Стојановић Љ ., Стари српски запнси и натписи I— VI, Београд, 1902— 1926.
Стојановић Љ ., Стари српски родослови и летописи, Ср. Карловци, 1928.
Тоодосије, Ж ивот с®, Савв, — прев. МгБашић, Београд, 1930.
Цамблак, Ксикпа-нти« и Пајсије, Старе орпске биографиЈе XV и XVII вска — прев. Л. Мирко-
виП, „Срп. књиж. задруга 41 коло 39, 1936.
2) — К Њ И Г Е , РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ:
Бошковић Ђ., и Шмит Р. Средњевек. градови у Војводини („Војводина 1“ ), Пови Сад, 1939.
Бошковић Ђ., Основи средњевековне архитекгуре, Београд, 194Т>
Уагји Е. Мадуаг уагак, ВиЈаре$Г. ж
Вучо Н. Привредна историја ФНРЈ, Београд, 1947.
ГилБфордингк А., Бооши, Герцегоеина и Стара СербЈн, Сгнктпетербургв, 1859.
Грабарк И., Истор1н русскаго иокуства, Москва. 1909.
Грујић Р., Сељак у старој српској држави, „Ср^шко коло“ , Загрсб, 1923.
Динић М., Земље херцега Светога Саае, ,.Глас“ 132, 1940.
ОедгапсЈ, 5оиуепЈг сЈе 1а Наи1е А16ап:е| Рапз, 1909.
Дсдијер Ј., Ноаа. Србија, „Срп. књиж. задруга“ , коло 22 ,1913.
Евлија ЧсЈК?бија (путовања по Срб.и)и 1664 г.) — прззоди Г. Елезопића.
ЕВВКагсћ В., Бег >Л/еНгБаи Еигораб 1т М1Не1аНег, Вег1!пг 1939.
Еп!аг4 С., Мапие! <Ј' агсћесИод1е (АгсНИес1иге сМ1е е! тИјЈајге), Рап$, 1904.
Ердел>а1к>вић и Николић, Трговачки центри и путееи по сриској земл>и, Београд, 1889.
Еззепууегп А. ОЈе КпедзЕ^аикипз!, Оа^тпзЈасН, 1889.
1рреп Т., И оуј Рагаг ипсЈ Ко $50уо , У/Јеп, 1892.
Јнесек С ., 0[е Неег51га$$е уоп Ве1дгас1 пасћ Соп^Ја ^ћпоре!, М е п , 1887.
Ј*гесек С., ОЈе Нап(Је15$1га55еп ипсј Вегд^/егке !п $ег4>1еп ^аћгепс! бе5 М ‘|11е1Ја11ег$, У/1еп, 1879.
Јиречек К. — Радонић Ј., Историја Срба I— IV, Београд, 1922.
213
КапЉ Р., Кбт15сНе 51исЛеп т бегђјеп, УУЈеп, 1892
КапЈЈг Р п Оа5 Кбп!дге|"сН 5егђ}еп ипсЈ сЈаз 5егђепуо1к, Бе!р21д, 1904.
Косгић К., Стара српска тртсжиеа и иадусгрија, Београд, 1904.
Максимовић Б., Развој градоградитељства, Београд, 1948.
Ма1коуЈс Р., РиЈоуапја ро Ва1капзкот ро1ио1оки („Кас!” 42— 136), 2адгеђ.
Мепс! V., 51гес1оуека тез1а, па 51оуепзки, ВгаћзЈауа, 1938.
Милићевлћ М., Кнежевииа Србија, Београд, 1876.
Мшшћевић М., Краљевшга Србија, Београд, 1884.
Новаковић С., Зш љ иш те ра.дн>е Неман>и<не, „Годишњица“ I, 1877.
Новаковић С., Село, „Глас“ 24, 1890.
Новаковић С., Град, трг, варош, „Наставнвк“ , Београд, 1892.
Новаковић С., Ста-ра орпска војска, Београд, 1893.
Новаковић С., Немањине врестошце, „Глас“ 8 8 , 1911.
Новаковић С., Срби и Турци XIV и X V веЈса, Београд, 1893.
ОсровитЈаиш К. В., Кратак преглед вковомике прекапиталистичких формација, Београд, 1946.
Острогорски Г., Исгорија Виеаитије, Београд, 1947.
Рјррег. О ., ВигдепкипсЈе, Мипсћеп, 1895.
Поповић П., Спомеиица петстогодишњице смедер»евског града, Веоград, 1931.
Радојчић Н., Природа византиско српске граиице, Беопрад, 1932.
5гаВо Ој., 5гес1оујест дгасЈоуј и Нгуа1$кој ј 51ауошј1, 2адгеђ, 1920.
Кеу О ., МопитепЈб с!е ГзгсК!1ес1иге тгИ1а!ге сЈе$ СгокеБ, Рагјб, 1871.
Североо Н. П. Памлтшши грузинского зодчества, Москва, 1947.
Станојев 1ић С., Ви-зантија и Срби, Нови Сад, 1903-6.
Станојевић С., Мирковић Ј1., Бошк-овић Ђ., — Манастир Манасија, Београд, 1928.
Тгиће1ка С .г №И. дгасЈоуг, 5агајеУО, 1904.
Непзе! \М, \Мб1ер с!о хћнАоу/ пас! 05ас1п1сНует У/геЈкороЈзкј У/сгепбпоћЈ^кнусгпеј, Рогоап, 1948.
НосћГеИеп К., Ое5сћЈ(А!е сЈег МИШзгагсћНеИиг јп 0еи15сћ1апс1, 5и11дзг1, 1895.
3) — Ч Л С О П И С И :
Братство, 1— ХХХ1, Београд, 1887— 1940.
\У155вп5сћа!11Јсће МШеНипдеп аиз Вонпјеп ипс! Неггедоујпа, I— XIII, Загајеуо, 1893— 1916.
Глас српоке Академ 1и|с наука, Бо>град, од 1887.
Гласник Географск-ог друштва, Б-еоград, од 1912.
Гласник Земаљског музеја, Сарајево, од 1889. *
Гласник Скопоког научтвог друштва, I— XXI, Скопл>е, 1926— 1940.
Гласннк Српског ученог друпгша, I— БХХУ, Београ, 1847— 1891.
Годишн>ак Сриске академије наука, Београд, од 1887.
Годишљица Николе Чутшћа, I— Г, Београд, 1877— 1941.
Дело- Београд, 1894— 1899 н 1902— 1914.
Прнлози за. кљижевност, ј«еоик, историју и фолклор, I— XIX, Београд, 1921 — 1939.
Спомшик Српске академијс наука, Београд, од- 1890.
Старинар, Бооград, од 1884.
4) — РЕЧНИЦИ И АТЛАСИ
214
С А Д Р Ж А Ј
Сгр.
Предговор — — — — — — — — — — — — — — — - — 5
1 — ОПШТИ Д Ш — — — — — — — — — — — —
Прилике у средњевековној Србији — — — — — — -
Ратници и оруж је — — — — — — — — — — — — 27
Хладно оружје и ратне машнне — — — — — — — — 32
Средњевековни градови у доба хлздног оружја — — — — — 38
Ватрено оруж је — — — —— — — — — — — — 56
Борбе топош ш а око наших средњевековних градова — — — — 59
Просторије и становање у средц»евековиом граду — ■— — —
Техника зидањ а код градова —— — — — — — — —
Естетска обрада и оишти детаљи — — — — — — — — 86
Прилике при зндању и чувању градова -г — — — — — — &
II — ПОЈЕДИНИ СПОМЕНИПИ — — - '-V-- — ----------------— — — — 101
1) — СРЕДЊЕВЕКОВШ . ГРАДОВИ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ
СА ВОЈВОДИНОМ И КОСМЕТОМ
/тД )'Г рад ови на територијн С р б и је— —— —" — — •— —
Ш Градови на територији Војводинс — — — — — — — 159
/В )\Г р а д о в и на Косову и Метохији —- — — — — — — — (ш>
2) — ТгеД Њ ЕВЕК О В Н И ГРАДОВИ НА ТЕРИТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ — — 181
3) — СРЕДЊЕВЕКОВНИ ГРАДОВИ НА ТЕРИТОРИЈИ МАКЕДОНИЈЕ
Проладање средњевековних градова -- — — — — — — — — —
Извод на францускоме језику — — — — — — — — — — — -4 211
Библиографија — — — ' —^ — — — — — — — — — — — — 213
АЛЕКСАНДАР ДЕРО КО