Radiologija

Po ispitnim pitanjima
Radioloska fizika

1.Osobine X zraka
X zraci su elektromagnetni talasi, talasnih duzina od 10nm do 0,01nm. Krecu se pravolinijski, brzinom
svetlosti (3x108 m/s). Prostiruci se pravolinijski, X zracenje opada sa kvadratom rastojanja(npr. Ako
rastojanje poraste 2x, intenzitet zracenja opada 4x). S obzirom das u X zraci EM talasi, a ‘paketic’ energije
je foton, sledi da je X zrak foton, pa se njegova energija moze izraziti kao proizvod Plankove konstante I
frekvencije talasa.
X zraci nastaju kao reziltat interakcije jako brzih elektrona (otpusteni termoemisijom sa katode rtg cevi) I
atoma mete sa kojim se sudaraju(anoda) . U zavisnosti od nacina na koji ti elektroni interaguju sa metom,
imamo 2 vrste X zracenja: karakteristicno I zakocno.
Karakteristicno: eletroni sa visih orbital predju na nize, usled interakcije dolazeceg elektrona sa
elektronom u orbitali atoma mete. Jonizuje se pa zbog toga electron prelazi sa vise na nizu I usled toga se
emituje energija kao foton. Ovaj prelaz se oznacava indeksom α, a zatim se to prethodno upraznjeno
mesto popuni opet sa elektronom sa visih orbitala (β). Ovo zracenje se emituje na tacno odredjenim
vrednostima energije; sto je veci atomski broj materijala mete, veca energija, spektar je linijski.
U rendgenskopiji se koristi osobina X zraka-Fluorescencija.
Biolosko dejstvo:crvenilo koze

2.Rendgenska cev
X zraci u njoj nastaju kada brzi elektroni oslobodjeni sa katode bombarduju metu na anodi od volframa
ili molibdena. Rtg cev, visokonaponski transformator I ulje su smesteni u kuciste rtg uredjaja.
Visokonaponski transformator je elektronski uredjaj kojim se mrezne vrednosti napona (220V)
transformisu u vrlo visoke vrednosti napona (nekoliko desetina kV). Kuciste je ispunjeno visoko
rafinisanim uljem koje prestavlja elektricni isolator I provodi toplotu sa rtg cevi. U staklenoj cevi od
borosilaktnog stakla (pireksa), tolerantnoj na vrlo visoke temperature (do 3000 stepeni) nalaze se katoda
I anoda, a u cevi je vakuum. On je neophodan da bi putanja elektrona bila pravolinijska (kada ne bi
postojao, elektroni bi se rasprsili I promenili putanju, pa ne bi imali energiju za stvaranje X zraka).
Katoda je zica od volframa u obliku spirale I obloge za fokusiranje emitovanih elektrona. Pri prolasku
struje, zica se zagreva I emituje elektrone (termoelektronska emisija) . Na 2000 stepeni, elektroni u
spoljasnjim ljuskama atoma volframa vibriraju I dostizu dovoljno veliku energiju da napustaju atome
tj.emituju se I formiraju oblak oko zicanog vlakna. Oblogama za fokusiranje na cijim krajevima nastaje
jako negativno elektrostaticko polje, elektroni se odbijaju I fokusiraju ka anodi. Pozitivno naelektrisana
anoda ih privlaci I tako usmereni elektroni se ka njoj krecu velikom brzinom. Anoda se sastoji od mete-
volframovog diska koji je postavljen u blok od bakra (bakar odvodi toplotu). Prema obliku anode,
razlikujemo cevi sa stacioaranom I rotirajucom anodom. Stacionarna je male snage, koristi se u
stomatologiji.
Rtg cev ima zastitu(haubu, tuto-oklop), ima 3 otvora -2 su za prihvat zavrsnica visokonaponskih kablova,
sirina X zraka se regulise.primarnom branom . Hauba je iznutra oblozena olovom (3mm) da bi se sprecio
izlaz X zraka.

3.Nastanak X zraka-opisano u 1. I 2. Pitanju

4.Apsorpcija X zraka
Intenzitet EM zracenja predstavlja broj fotona na jedinicu povrsine u jedinici vremena. Ako snop EM
radijacije (X ili gama) prolaze kroz materijalni medijum, deo radijacije je apsorbovan, a deo prolazi
nepromenjen. Apsorpcija fotona se povecava sa trecim stepenom talasne duzine, cetvrtim stepenom
rednog broja elemenata od koje je gradjen apsorber. Specificna gustina takodje povecava apsorpciju.
Ukoliko je debljina apsorbera veca, veca je apsorpcija.
Id= I0 x e-µd (Id-intenzitet zracenja posle prolaska kroz apsorber, I 0-pocetni intenzitet, µ-
linearni apsorpcioni koeficijent(direktno proporcionalan ƛ 3,Z4 ,ƿ) I d –debljina apsorbera)
Umesto linearnog koeficijenta mozemo ukljuciti poludebljinu(ona debljina apsorbera koja smanjuje
pocetni intenzitet na ½) Odatle je µ=0.693/d/2.

5.Smanjenje rasutog zracenja prilikom skopije I grafije

Rasipni zraci dovode do zacrnjenja filma na nepredvidivim I nezeljenim mestima.Tako oni predstavljaju
projekciju neke transparentne sredine I kvare rtg sliku. Istovremeno smanjuju I ostrinu I contrast rtg slike.
Na vise nacina se pokusava da se suzbiju rasuti zraci:
Suzavanje zracnog snopa (dobija se ostrija I kontrastnija slika) I smanjuje se nepotrebno ozracivanje tela.
Vrsi se na sledece nacine:
a)Primarna brana (zastor) – 2 para olovnih lamella, priblizavaju se I odaljavaju pod pravim uglom,
komanduje se mehanicki, na ekranu se dobije izgled kvadrata.
b)Tubus-levkasta/cetvrtasta sira/uza cev, navrce se na haubu cevi, apsorbuje zrake van zeljene sirine
snopa
c)vizir tubusi-zamenili su a I b, koristi se I u skopiji I u grafiji, izgradjeni od vise pari zastora poredjani
jedni iza drugih, imaju I sijalicu koja putem krsta oznacava mesto upadnog zraka.
d) povecanje rastojanja focus-film – ovo je mera,a ne tehnicko sredstvo, suzenje je vece ukoliko je veca
distance (npr. Teleradiografija)
Kompresija-stanjuje se masa koju treba da penetriraju X zraci, a time se smanjuje rasipanje X zraka.
Sekundarne brane (resetke)+stavljaju se ispred pacijenta, a ispred filma. 2 vrste: Poter-Bakijeva I
Lisolmova (sito). Sastoje se od lamela.

Razlika izmedju lamela je sto su lamele tanje kod Lisolmove. Moraju biti postavljene pod pravim uglom,
da centralni zrak pada po sredini resetke I da se postuje Fokus –Film (F-Fi) distance (utisnuto je na
zadnjoj strain resetke). Danas se koriste katapult sita. Pre svake ekspozicije se ukljuci vremenski rele koji
pokrece katapult-sito da ‘igra’. Tim ‘igranjem’ se brisu senke lamela.

6.Delovi rtg aparata za skopiju I grafiju

Generator, rtg ceva, ekran, kablovi, stativ, komandni sto

Generator je elektricni sklop od vise elemenata. Najbitniji delovi su transformatori I autotransformatori.

Transformatori menjaju napon, a time I jacinu struje. Sastoji se iz dva kalema izolovane bakarne zice,
jedan se zove primar, a drugi sekundar I u njemu se dobija transformisana struja. Primar I sekundar su u
bliskom odnosu, ali razdvojeni izolatorom. Kada se ukljuci, kroz primar prolazi struja I formira se
magnetno polje oko primara, koje menja sirinu. To menjanje sirine indukuje struju u sekundaru.
Autotransformator- regulise napon struje u primaru transformatora, stepenasto za manje rtg aparate, ili
postepeno bez skokova za vece.
Rtg cev (opisana ranije)

Ekran – moze biti klasican(fluorescentna table(karton 35x35)) ili danas cesce: elektronski pojacivac slike
(ESP).
ESP je stakleni balon u kome je vakuum. Na katodnom kraju je primarni ili ulazni ekran(premazan cink-
sulfidom ili jod-cezijumom) . Na ulaznom ekranu, svaki X zrak stvori oko 5000 fotona, pa se rtg zraci
transformisu u svetlosne. Na drugom kraju ulaznog ekrana je fotokatoda (amonijum-cezid). Na anodnom
kraju fluorescentni sloj svetluca I daje vernu sliku koja je pojacana do 10000 puta. Na ESP se nadovezuje
TV kamera koja je povezana sa TV monitorom koji daje konacnu sliku (sve zajedno se naziva TV lanac)

Stativ-nosac rtg cevi sa haubom, postoji stubni I plafonski.

Komandni sto-metaln sanduk u kome se nalaze svi potrebni aparati za ukljucivanje I iskljucivanje rtg
aparata, za promenu jacine I napona struje.
Kablovi- specijalni visokonaponski prenose struju od transformatora do katode. Imaju centralni
provodnicki deo, troslojni isolator (guma plastika I savitljive metalne kosuljice (mehanicka zastita
unutrasnjih delova)

7.Detektori rtg slike (film, kompjuterizovana radiografija, digitalna I skopija)

Film se sastoji od emulzije sa kristalima srebra (AgBr). Kada se izloze svetlosti, granule srebro broma
apsorbuju opticku energiju I prolaze kroz slozene fizicke procese. Svako zrno koje apsorbuje dovoljnu
kolicinu fotona ima centralno zrno koje predstavlja centar razvoja slike. Kada se film razvije, centralno
zrno precipitira promenu zrna u metal srebra. Sto vise svetla doalzi u odredjenu regiju filma, vise zrna je
ukljuceno, a posle razvoja filma, film se hemijski fiksira odstranjivanjem preostalih kristala

Fluoroskopija- posmatraju se pokretni organi u realnom vremenu:

a)kada je pokret tkiva od znacaja u dg
b)intraoperativna
c)minimalno invazivne procedure
d)angiografije

Kompjuterizovana-umesto filma, koristi se ploca sa fosforom osetljivim na svetlost I umesto razvijanja

filma, koristi se specijalni laserski skener ili citac koji prevodi sliku u digitalni oblik (koristi se softver).

Digitalna- kasete sa filmom I folijama su zamenjene elektronskim receptorima, koji registruju

neapsorbovano zracenje, a zatim se u racunaru oni obradjuju numericki.

8.Pojacivacke folije
To su kartoni/plastike koji se sa jedne srane premazani kristalima soli inertnih teskih metala koji kada se
obasjaju X zracima svetlucaju, fluoresciraju.
Postoji vise vrsta:
a)Folija za kasete- Ca-volframat, Ca-sulfid, Zn-silikat (plavo-ljubicasto)
b)folija retkih zemalja- Gadolinijev sulfid (zeleno)
c)ekranske: Ba-platinocijanid, Zn-kadmijum sulfid (zuto-zeleno)
Folije se lepe na prednju I zadnju stranu kasete. Postoji prednja I zadnja folija, ne smeju da se zamene
mesta, posto je premaz na prednjoj tanji (ako bi zadnja bila napred, do prednje ne bi stigli X zraci)
Sastoje se od kristala. Sto je krupniji ristal I deblji sloj premaza, pojacivacka moc je veca, ali je manja
ostrina filma.
Bez folija se snimaju: zubi, dojke I nosne kosti
Prednost: manja ekspozicija, veca rezolucija slike

9.Pravila I zakonitosti geometrijske projekcije RTG slike

Rtg zraci su oblika konusa, kupe. Sredisna linija zracnog snopa od vrha kupe se naziva centralni zrak.RTG
slika je crno-bela manifestacija konusne projekcije koja nastaje sumacijom svih slojeva kroz koje su prosli
X zraci.
Velicina slike zavisi od rastojanja izmedju objekta I filma I velicine fokusa cevi.
Tamnina slike je veca ukoliko je veci atomski broj, gustina I debljina.
Kontrastnost predstavlja suprotnost izmedju tamnih I svetlih povrsina. Predstavlja razliku optickih gustina
dve susedne povrsine osvetljenog I obradjenog filma.
Ostrina slike: prikaz kvaliteta periferne konture slike. Zavisi od velicine fokusa cevi, F-O I O-Fi rastojanja,
upadnog ugla, pokreta za vreme ekspozicije, fotografskih neostrina ( folije, kasete).

10.Projekcioni efekti
Pod projekcionim efektom podrazumevamo projektovanje delova tela ili organa na filmu ili ekranu pri
ekspoziciji X zracima u odredjenim uslovima
Efekat sumacije : nastaje kada se dve senke slabijeg intenziteta nadju jedna ispred druge na putu X zraka.
Tada ce dati zbirnu senku veceg intenziteta.
Primer:ukrstanje prednjih I zadnjih okrajaka rebara
Efekat pokrivanja/superpozicije: nastaje kada se dve senke razlicitog intenziteta nadju u istoj projekciji.
Tada ce senka veceg intenziteta pokriti senku manjeg intenziteta.
primer: srcana senka pokriva promenu u plucima koja je u njenoj projekciji
Efekat bljestanja/brisanja: transparencija (svetlina) gasa ‘brise’ senku drugog tkiva koje se naslo u
projekciji.
primer:gasna kolekcija kolona ‘brise’ kostnu strukturu ilijacnih kostiju.
Tangencijalni efekat : X zraci pri prolasku krivinom zaobljenog tela bivaju jace apsorbovani, dajuci
sumacijom projekciju debljeg sloja
primer:kosti lobanje

11. Interpretacija rtg slike (senke, svetline, LOVIHO)

a)zaglavlje: istice o cemu je rec(npr radiografija pluca), u kojoj projekciji(polozaju) npr.PA
(NAPOMENA: polozaj je PA, AP… stav:lezeci,sedeci, stojeci)
b)Nalaz:utvrdjuje se da li postoji patoloski supstrat (patoloske senke, svetline)
Svetlina oznacava prisustvo gasa I vidi se kao crno na snimku.
Senka nastaje kod povecane apsorpcije X zraka I vidi se kao belo na snimku.
Postoji 3 intenziteta senki :
1. Senka intenziteta mekih tkiva
2. Senka intenziteta kosti(kalcijuma)
3. Senka intenziteta metala

Koristi se pravilo LOVIHO:

L-lokalizacija
O-oblik (ogranicenost)
V-velicina
I-intenzitet
H-homogenost
O-odnosi sa okolnim strukturama (gura, povlaci)

C)misljenje, zakljucak, (diferencijalna)dijagnoza

UZ,CT,MR

1.Osobine ultrazvuka, dobijanje UZ talasa, aparat, sonda

Ultrazvuk prestavlja zvuk cija je frekvenca preko 20.000Hz (do nekih 10 10 )
UZ nizih frekvenci prodiru u dublje slojeve tkiva, ali imaju malu moc razdvajanja. Sa vecim
frekvencama je obrnuto.
U medicine se koriste UZ talasi od 1 do 10 MHz.
Talasna duzina (udaljenost cestica u istoj fazi oscilovanja) – sto je veca, slabija je razolucija .
Brzina sirenja:najveca kroz cvrsta mateije, najmanja kod gasova
Intenzitet

Atenuacija : pri prolasku kroz tkiva I organe, intenzitet UZ slabi. Proporcionalna je frekvenciji (veca
frekvenca, veca atenuacija). U procesu atenuacije, ucestvuju 3 pojave: apsorpcija, disperzija
(rasipanje pri odbijanju o prepreku) I refleksija (osnova UZ metode)

Refleksija-kada UZ naidje na granicu dva medija razlicite zvucne impedance (gustina sredina x brzina
zvuka), jednim delom se lomi, drugim reflektuje. Kolicina reflektovane energije zavisi od upadnog
ugla (najbolje 90 stepeni), odbojne povrsine I akusticne impedance. Najveca refleksija je npr kod
prelaska iz mekog tkiva u vazduh.

Dobijanje slike kod UZ: sonda moze da radi u dva rezima : kao izvod I kao detector. Prvo emituje, a
onda registruje. Deo zvuka se reflektuje, deo se apsorbuje. Racunaju se dva parametra : vreme od
emitovanja do detektovanja I intenzitet.

Aparat: sonda+centralna jedinica (kompjuter) + jedinica kojom se kontrolise rad sonde +

monitor+printer+disk za cuvanje

U sondi se nalazi jedan ili vise piezoelektricnih kristala koji mogu da stvaraju UZ I da ga detektuju.Oni
se izloze promenljivoj elektricnoj struji te vibriraju. Te vibracije stvaraju mehanicke talase koji se
prenose na okolinu. To se desava kada sonda radi kao izvor. Obrnuto, kada radi kao detector, ovi
kristali se izloze tim mehanickim talasima, ponovo vibriraju piezoelektricni elementi I stvaraju
promenljive struje koje kada dodju do sonde oznacavaju da zapravo postoji eho I te struje se dalje
analiziraju. Zahvaljujuci piezoelektricnom efektu, isti Kristal moze I da emituje I da detektuje.Sonde
su takodje opremljene akusticnim socivima, kojima se fokusira puls na odredjeno rastojanje, a imaju
I supstancu koja sprecava refleksiju unazad.
Posebni tipovi UZ su 3D I Doppler (za ispitivanje proticanja krvi kroz srce I velike krvne sudove – smer
kretanja krvi je odredjen dvema bojama: crvenom I plavom u odnosu na to da li se krv krece ka sondi
ili od sonde ( ne u odnosu na to da li je arterijska ili venska ! ))
Sonde mogu biti linearne, konveksne, sektorne I posebne.

2.Osnovni elementi ultrazvucne slike

UZ prikaz se analizira na monitoru I dokumentuje u digitalnoj ili analognoj formi. Promene se opisuju
kao ehogene (bele) ili anehogene(crne), sa dijapazonom novoa sive skale izmedju te dve krajnosti.
Strukture u kojima se sa parenhimom izmenjuju mnogi slojevi veziva ili masnog tkiiva su vrlo
reflektne, dok podrucja ispunjena tecnoscu su anehogena ( ciste). Svako tkivo ili paroloska promena
imaju svoju karakteristicnu ehogenost koja moze da se poredi sa ehogenoscu drugih tkiva.

3.Primena UZ u radioloskoj dg
Pregled mekih tkiva: srce, karlica I reproduktivni organi, bubrezi, jetra, pancreas, zucna kesa, stitasta
zlezda, krvni sudovi , u trudnoci za odredjivanje starosti I pola fetusa.

4.UZ karakteristike ciste

Ciste su supljine ispunjene tecnoscu. MOgu bii makro (1-6 cm) I mikro (<3mm).Mogu biti multiple ili
solitarne. Na UZ se vide kao anehogene formacije, koje su okrugle/ovalne, sa glatkim ivicama I imaju
posteriorno pojacanje,

5.UZ karakteristike solidnih promena

Kao LOVIHO, samo je ovde I zamenjeno sa E (ehogenost). Bice primera u specijalnom delu. 

6.CT:aparat, princip dobijanja slike

CT omogucava stvaranje slika poprecnih preseka tela vertikalno na uzduznu osu, pri cemu se
posmatra jedan tanak sloj tkiva. Proces skeniranja se obavlja u gentriju, gde se nalaze RTG cev I
system detektora. RTG zraci koji stignu do detektora (oni koji se nisu apsorbovali) stvaraju u njima
elektricne impulse koji se konvertuju u numerice signale. Oni se prenose do kopmjuterske konzole,
gde nakon obrade dobijamo slike, tomograme, u sivoj skali. Tomogram se sastoji Iz velikog broja
elemenata slike, koji predstavljaju odredjen volume tkiva (piksela). Atenuacioni broj svakog od njih se
moze elektronski izmeriti, ten a taj nacin dobijamo numericke razlike u apsorpcionim
karakteristikama pojedinih tkiva. To se izrazava u internacionalnim Haunsfildovim jedinicama I krece
se na skali od -1000 (vazduh) do +1000(kost), dok nulta vrednost odgovara void. Promene se opisuju
kao izodenzne ( ista gustina merenog I okolnog tkiva), hiperdenzne (veza gustina) I
hipodenzne(manja). CT tehnike koje se koriste su : sekvencijalne (single slice), spiralna I multislajsna
(MSCT).
MSCT+veliki dijapazon preciznh rekonstrukcija slike u svim ravnima preseka uz isticanje struktura koje
su od interesa za konkretan pregled.
Postoji 7 generacija CT skenera

7.Primena CT-a u rtg dijagnostici

Neuroradioloska- trauma, infarkti, krvarenja, paraziti, degenerativna I demijelinizirajuca
Pluca, bubreg, jetra, pancreas, creva, slezina..

8.MRI:aparat I princip dobijanja slike

MRI predstavlja tehniku prikazivanja telesnih struktura bez upotrebe jonizujuceg zracenja,
Princip rada: jezgra atoma ce se u stalnom magnetnom polju postaviti tako da svojom magnetnom
osom budu paralelna magnetnim linijama sila spoljasnjeg magnetnog polja. Spoljasnjim
emitovanjem radiofrekventnog talasa dolazi do poremecaja u ovoj orijentaciiji koji traje kratko vreme
da bi se zatim paralelnost ponovo uspostavila. Upravo taj poremecaj koji nastaje pod dejstvom
spoljasnjeg RF mozemo meriti I registrovati kao signal. Signal zavisii od gustine protona I od vremena
relaksacije T1 I T2 (parametric povratka sistema nukleusa u normalu nakon ekscitacije). Iz velikog
broja signala, kompjuterski se stvara MR slika.
Aparat: magnet uz koji su postavljene spirale, odgovarajuce radiofrekventne transmitere I
receptorske delove I dodatne delove koji sluze za analizu signala, slike, deponovanje I
dokumentovanje podataka.
9. Primena MRI u RTG dg
Vaskularne promene, trauma, tumori..

KARDIOVASKULARNI SISTEM

1.RTG anatomija srca

a)Stojeci stav, PA polozaj

Uocavamo desnu I levu konturu. Donja kontura se gubi u senci dijafragme, a od gornje se vidi samo
mali deo (teme aortnog dugmeta), dok se ostali deo sumira sa senkom medijastinuma. Na
konturama uocavamo lukove koji odgovaraju pojedinim srcanim supljinama I krvnim sudovima.

Desna kontura : 2 stalna I jedan nestalni luk: donji-iznad desne hemidijafragme odgovara desnoj PK,
iznad njega se nalazi drugi luk-v.cavae superior (kod mladjih skoro potpuno zaravnjen) ili kontura
ushodne aorte (kod starijih ima jaci konveksitet). Naziva se jos I vaskulni luk. Granica izmedju lukova
je plitki usek Iznad vaskulnog luk, moze ponekad da se vidi jos jedan konkavan koji odgovara
brahiocefalicnim krvnim sudovima.

Leva kontura:3 luka: donji I gornji su konveksni, srednji je konkavan

Donji luk odgovara levoj komori, najduzi je I najkonveksniji luk na levoj konturi, Srednji konkavni-
srcani zaliv, mogu se videti dva manja luka –donji je leva PK, gornji stablo plucne arterije. Pulmonalni
je duzi I konkveksniji. Gornji konveksni odgovara distalnom delu aorte- aortno dugme.

b)Stojeci stav, prednje desni kosi

Prednja kontura:tri luka : donji je kratak skoro zaravnjen, odgovara levoj komori, srednji je dugacak I
konveksan odgovara desnoj komori, gornji odgovara ushodnoj aorti.
Ovde se vidi I retrosternalni prostor (svetlina)
Zadnja kontura: isto tri luka : donji :desna PK, srednjii : leva PK, gornji: gornja suplja vena.
Ovde se vidi retrokardijalni prostor. Ovuda prolazi jednjak. Na prednjem zidu jednjaka postoji lucno
udubljenje koje se naziva aortno korito, a ispod je otisak bronha

c)Stojeci stav, prednje levi, naziva se jos I polozaj cetiri supljine

Na prednjoj konturi: 3 luka: donji: desna komora, srednji:desna PK(aurikula), gornji:ushodna aorta
Zadnja kontura: 3 luka: donji: leva komora, srednji: leva pk, gornji ushodna aorta
U ovom polozaju se vidi I aortni prozor. To je svetlina koju obrazuju svetla traka traheje, bifurkacija
traheje I desnog glavnog bronha, koji ogranicava senka ascedentne aorte, aortnog luka, descedentne
aorte I gornja kontura leve pretkomore.

d)Stojeci stav, levi profil

Prednja kontura: donji luk:desna komora, gornji :ushodna aorta
Dodiruje zadnju konturu senke sternuma I deli retrosternalni prosto na 2 trougla, koji se sire u
dubokom inspirijumu.
Zadnja kontura: donji luk- leva komora, gornji luk-leva PK

2.Promena polozaja srca u grudnom kosu

-> Dekstropozicija, sinistropozicija, dekstrokardija I sistus inversus cordis totalis.
Normalno se nalazi 1/3 srca desno od simetrale
Dekstropozicija-vise od 1/3 srcano-sudovne senke (SSS) je desno od simetrale grudnog kosa
Sinistropozicija-vise od 2/3 SSS je levo od simetrale
Dekstrokardija- vrh srcaa je okrenut udesno, krvni sudovi baze su na normalnom mestu
Situs inversus cordis totalis- sve je okrenuto udesno

3.RTG slika povecanja pojedinih srcanih supljina

a)povecanje leve komore: mitralna I aortna konfiguracija

Mitralna : na desnoj konturi se javlja treci luk koji odgovara prosirenoj levoj pretkomori.
Leva kontura: srcani zaliv ne postoji, zamenjen je sa dva konveksna luka koji odgovaraju prosirenoj
plucnoj arteriji I aurikuli leve PK. Luk leve komore prelazi medioklavikularnu liniju, postoji naglasena
hiloapikalna sara.

Aortna (patkasto srce): jako konveksan luk leve komore, prelazi medioklavikularnu liniju. Izrazito
konkavan srcani zaliv, prominentno aortno dugme. Desno : naglasen luk ascedentne aorte (zbog ‘jet’
fenomena)

b)povecanje desne komore ( ovo je odgovor I na 4. I na 10. Pitanje )

ne postoji srcani zaliv na levoj konturi, menja ga treci luk koji odgovara trunkusu plucne arterije.
Desna komora je hipertroficna, sto se vidi po vrhu srca koji je iznad dijafragme (indirektan znak).
Desna kontura je normalna.

c)prosirenje leve PK-zaravnjenje srcanog zaliva I pojava na desnoj konturi

d) prosirenje desne PK- povecana duzina I konveksitet donjeg luka na desnoj konturi

**seti se normalne rtg anatomije I povezuj sa patologijom.

5. I 6. Pitanje – ASD I VSD

ASD, VSD I prolazni ductus arteriosus

Ove mane su sa levo desnim santom, daju veoma slicne rtg promene, koje su rezultat optereenja desnog
srca I plucne cirkulacije povecanim volumenom krvi. U PA projekciji, srcana senka moze I ne mora biti
uvecana, postoji dilatacija plucne arterije, sto se vidi kao pojava treceg luka na levoj srcanoj konturi koja
ispunjava srcani zaliv. Prosirene hilusne senke I veoma izrazena plucna sara centralno, a periferno je
redukovana zbog vazokonstrikcije arteriola.

7.Koarktacija aorte
Srcana senka je aortne konfiguracije I ponekad se na levom gornjem luku moze videti znak broja 3
( Lianov znak). Gornji deo broja 3 pripada prestanoticnom delu luka aorte, uvuceni deo mesto same
koarktacije, a donjI deo broja 3 poststenoticno dilatiranom delu. Ukoliko je bolesnik stariji od 6 godina,
vide se I osteoliticki defekti ( uzure – Resslerov znak) na zadnjim okrajcima rebara( od 3. Do 8. ), nastale
kao posledica pulzacija I povecanog pritiska u zadnjim interkostalnim arterijama (kolateralni sistem).
8. I 9 . Mitralna insuficijencija I mitralna stenoza- prica se mitralna konfiguracija srca 
11. I 12. – Aortna insuficijencija I stenoza- prica se aortna konfiguracija 

13. Aneurizma aorte (torakalne)

U PA I LL projekciji se vidi prosirenje medijastinalne senke u zoni u kojoj se aneurizma nalazi. Slica nalaz
postoji kod medijastinalnih tumora. Ct daje kompletnu radiolosku sliku: lumen aorte I aneurizme,
trombozirani delovi aneurizme, kalcifikati, precizne spoljasnje dimenzije, promene I odnos sa okolnim
strukturama. I.V. se daje contrast. Moze I MRI . Indirektni rtg znaci su uzure na rebrima, sternum I
kicmenim prsljenovima izazvanim pritiskom.

14.RTG oboljenja perikarda

Normalno se perikard ne vidi.

Izliv: kada je kolicina tecnost manja od 300 ml. vidi se uvecanje SSS uz trouglast oblik I tupe
kardiofrenicne uglove (ugao koji grade SSS I kupola dijafragme). Tupi su zbog prisustva tecnosti u njima.
Kada je kolicina tecnosti veca od 600ml, srcana senka postaje zaobljena (globularna), a kardiofrenicni
uglovi ostri.

Pneumoperikard : gas u perikardu, svetlina oko SSS, ogranicena uzanom trakastom senkom ili linearnom (
parijetalni perikard).
Hidropneumoperikard: gas+tecnost : donji delovi SSS kao izliv, gornji- znaci gasa ( hidroaericni nivo)

Kalcifikati u perikardu: posle perikarditisa, prezentuju se senkama intenziteta kalcijuma, nepravilnog

krpicastog oblika. Moze biti zahvacen citav perikard ( srce u oklopu- ‘Panzer hertz’)

Konstriktivni perikarditis : concretio perikard.(srasli visceralni I parijetalni list)- ako zahvati celu kesu,
onda je SSS smanjena, ovalna,smanjene kontraktilnosti. Ako zahvati pojedine delove, onda je izduzena
SSS, zaravnjen srcani zaliv, smanjena kontraktilnost.
Accretio cordis ( parijetalni list srastao sa okolinom) – prividno pomeranje SSS navies za vreme
inspirijuma, jer adhezije zadrzavaju srce.

15. Bolest srcanog misica – kardiomiopatija

Veoma varijabilna rtg slika, bez obzira na vrstu kardiomiopatije, sto se odnosi kako na velicinu senke, tako
I na njen oblik. U praksi je prihvacen termin ‘miopatska konfiguracija’ koju odlikuje priblizno
trouglastoblik, zaravnjeni srcani lukovi, tupi kardiofranicni uglovi. Radioloski nalaz je identican ranoj fazi
eksudativnog perikarditisa (kolicina tecnosti do 300 ml)

16. I 17. Dekompenzacija levog srca I edem pluca

Opisani su zajedno posto je edem posledica dekompenzacije.
Javljaju se Kerley B linije, koje su najraniji znak dekompenzacije. To su septalne linije, koje nastaju zbog
nagomilavanja tecnosti u interlobularnim septama. Vide se kao linearne senka, debljine oko 1 mm,
duzine do 2 cm, horizontalnog toka od zida grudog kosa ka medijalno, lokalizovane neposredno iznad
kostofrenicnih ugova. Kerley A su slicne, ali nisu horizontalne vec usmerene ka hilusu, duzine 2-6 cm.
Povecanjem kolicine tecnosti razvija se slika sa pojavom obostranih (uglavnom simetricnih) senki
intenziteta mekog tkiva, nepravilnih oblika, nehomogenih I nejasno ogranicenih. Lokalizacija moze biti
dvojaka: ili su dominantno zahvacena srednja I donja plucna polja, ili je distribucija promena slicna
leptiru sa rasirenim krilima, jer su promene lokalizovane parahilarno.

18. Plucna embolija

a)rtg slika kod zacepljenja stabla, desne I leve plucne arterije
Ako bolesnik prezivi, obisno se razvija akutno I subakutno plucno srce.
RTG znaci: povecana SSS, ispunjen srcani zaliv,(dilatacija plucne arterije). Postembolusno, oskudan plucni
crtez ili potpuno nedostaje. Preokluzivni segment je prosiren.

b) RTG slika kod zacepljenje vecih parenhimskih grana plucne arterije (lobarne ili segmentne)
Oni delovi pluca koji one snabdevaju krvlju, vide se kao svetla polja bez vidljivog plucnog crteza. Ukoliko
postoji I plucni zastoj, moze se razviti slika plucnog infarkta (senka trouglastog oblika).

Respiratorni sistem

19.Rendgengrafija, rendgenskopija,CT (definicija metode, prednosti I ogranicenja)

Rendgengrafija- tehnika pregleda zasnovana na apsorpciji X zraka
Rendgenskopija- nastaje u realnom vremenu
CT-pogledati 6. Pitanje u okviru UZ, CT, MRI
Prednosti rendgengrafije: film registruje fine promene I detalje, daje 10X vise detalja od rendgenskopije
(veci contrast I ostrina) I film je trajni document (sudsa ekspertiza), manje zraci, pa je metoda izbora za
decu I trudnice. Ogranicenje: film je dvodimenzionalna slika
Rendgenskopija: omogucava prostornu lokalizaciju patoloske promene, kao I uvid u njen odnos sa
okolnim strukturama. KOristi se za pregled svih pokretnih organa I sistema.
Ogranicenje : I pacijent I radiolog se izlazu produzenom delovanju jonizujuceg zracenja
CT:prednosti – uz pomoc slajsova (MSCT) moguca je rekonstrukcija slike u svim ravnima uz isticanje
struktura od interesa. Ogranicenje: velika doza zracenja

20.Rendgen anatomija na PA I profilno

PA:Meka tkiva zida grudnog kosa daju zajednicku senku mekih tkiva koja se najbolje vidi sa strana
grudnog kosa. Unutar te senke mogu se videti nepravilna rasvetljenja (npr subkutani emfizem), senke
intenziteta Ca (limfne zlezde) ili senke intenziteta metala (pace-maker)
Transparencija donjih delova plucnih polja je smanjena u odnosu na gornje I srednje zbog superpozicije
pectoralis majora I dojki. Razlika je izrazitija kod zena.
Svaka nedoumica iz PA se resave koriscenjem LL ili CT (npr lipom zida grudnog kosa moze izgledati kao
promena na plucima)
Kosti se vide kao senke intenziteta metala.
Skapule su trouglaste senke intenziteta kalcijuma, na pravilno pozicioniranim rtg su van svetlina plucnih
polja. Klavikule su isto senke intenziteta kalcijuma, sire se na medijalnom okrajku, sternoklavikularni
zglobovi su postavljeni simetricno u odnosu na srednju liniju. Torakalni deo kicmenog stuba se stapa u
centralnu medijastinalnu snku koju cine jos neki elementi. Sternum se obicno ne vidi. Rebra- zadnji I
prednji okrajci se projektuju na razlicitim mestima, pa ako postoji patoloska promena treba naglasiti u
blizini kog okrajka.
Radioloska plucna polja : iznad donje ivice klavikule je vrh pluca. Donja ivica klavikule pa do drugog rebra
predstavlja gornje plucno polje. Izmedju 2. I 4. Rebra je srednj plucno polje. Ispod 4. Je donje plucno
polje.
Dijafragma- kupole se projektuju kaoo jasno konturisane mekotkivne senke, konveksitetom okrenut ka
kranijalno. Desna se projektuje izmedju prednjih okraja 5. I 7. Rebra. Leva je postavljena nize za polovinu
medjurebarnog prostora, I ispod nje se moze detektovati rasvetljenje koje odgovara fundusu zeluuca.
Ovde moze da se opise I srcano sudovna senka.
Traheja se vidi kao trakasto rasvetljenje sirine 15-25 mm, projektuje se do 5./6. Th prsljena.
Plucni parenhim- vidi se kao rasvetljenje, posto vazduh slabo apsorbuje X zrake, u srednjim plucnim
poljima se vide I snke hilusa. Mogu se videti I prstenaste senke od grana lobarnih bronha I grana plucne
arterije, koje teku paralelno sa pravem X zraka, a s obzirom da arterija prati bronh mogu se videti kao
‘senka dvocevke’
U lateralnoj projekciji-iza mekotkivne senke koze I potkoznog tkiva prednjeg torakalnog zida, vdi se senka
sternum. Izmedju nje I prednje konture SSS, vidi se transparencija (retrosternalni prostor).*Ovde
dopuniti 1.pitanjem pod d) iz KVS-a.

21. Patoloske svetline I senke na rtg pluca: podela I algoritam diferentovanja

a)Rasvetljenja nastaju kada se poveca kolicina vazduha
b)senke nastaju kada je vazduh u nekom delu pluca zamenjen tecnoscu ili mekim tkivom
a)Rasvetljenja- moze kod HOBP-a (zbog zarobljavanja vazduha) Povecava se volume pluca I redukuje se
plucna vaskularna sata usled kompresije na krvne sudove I destrukcije alveolarnih septum. Dolazi do
pojacane transparencije. Generalizovano povecanje transparencije – emfizem, lokalno- npr
pneumotoraks
b) Senke-koristi se LOVIHO +broj I granice senki (lokalizacija se opisuje po plucnim poljima, oblici senki
su raznoliki, opisani su kao zasebna pitanja)

22.Acinusne (mrljaste senke) :definicija I dif dg

Patoloski izmenjen acinus koji je zamenje tecnim ili celularnim supstratom postaje rtg vidljiv I uvek
odgovara patoloskom procesu u jednom acinusu pluca. Npr kod bronhopneumonije se javljaju, bronhitisa
I bronhiolitisa.

23. Kruzne I tumorske senke :def. I dif dg

Okruglog oblika, homogena, solitarna ili multiple poredi se sa novcicem. Tumorske je isto opisana, samo
sto je velicine vece od 3 cm.
Dif dg: solitarna : ciste pune tecnosti, granulom, tuberkulom, benigni tumori pluca, alveolarni karcinom,
solitarna hematogena metastaza, pulmonalni hematom, sekvestracije
Multiple: hematogene forme TBC, hematogene metastaze, pneumokonioze, sarkoidoza

24.Segmentne senke: def. I dif dg

Trouglasta senka sa vrhom prema hilusu, a bazom prema periferiji. Nosi jos I naziv parenhimski ili plucni
trougao.Dif dg: segmentna pneumonija, atelektaza, infarct pluca
*trouglasta senka bazom oslonjena na sredisnju senku, a vrhom prema lateralnom toraksnom zidu
odgovara medijastinalnom izlivu nosi naziv ‘pleuralni trougao’

25.Lobarne senke: def I dif dg

Homogena senka koja zahvata lobus. Pneumonija, atelektaza…

26. Sindrom jednostrano zasencenog plucnog krila : def I dif dg

Zasencenje elog jednog hemitoraksa. Dif dg: pneumonija, atelektaza, stanje posle pulmektomije, masivni
pleuralni izliv, fibrotoraks (adhezije izmedju parijetalne I visceralne pleure)
*napomena : gledati traheju, ako je gurnuta u suprotnu stranu moze da bude npr izliv, ako je povucena
ka toj strani, moze da bude atelektaza.

27.Prstenaste senke :def I dif dg

U unutrasnjem centralnom delu se nalazi transparencija sa ili bez nivoa tecnosti unutar nje. Dif dg:
emfizematozne bule, bronhiektazije, ipraznjene ciste,apsces, kaverna, bronhogene ciste, Wegenerova
granulomatoza

28.Sindrom jednostranog ‘svetlog’ plucnog polja :def I dif dg

Povecano rasvetljene celog hemitoraksa
Dif dg: urodjene: agenezija pluca, agenezija pectoralisa majora, kongenitalni emfizem..
Stecene:emfizem, velika pneumatocela (vazdusna cista), pneumotoraks..

29.Pneumonija : podela I rtg nalaz

Moze daa bude krupozna I bronhopneumonija.
Krupozna : u crvenoj I sivoj hepatizaciji, svi delovi pluca su uniformno zahvaceni zapaljenjem, sto se vidi
kao homogena senka ( u fazi razvoja I resorpcije je nehomogena). Pleuralne pregrade zaustavljaju
zapaljenje -> senka pneumonije je ostro ogranicena konturom pleure. Najcesca lokalizacija :donji desni
lobus
Postoji znak negativnog vazdusnog bronhograma (javlja se jos I kod bolesti hijalinih membrane,
radijacionim pneumonitis, sarkoidozi, plucnog edema)
Bronhopneumonija: senka pneumonije je mrljasto –trakasta, nehomogena Nije ostro ogranicena prema
okolnom plucnom parenhimu. Predilekciono mesto -> posterobazalni delovi pluca ( parakardijalni
trougao ( Ditmar-Rumpertov trougao)) .
Komplikacije pneumonije: Apsces (prstenasta senka sa hidroaericnim nivoom)

30.TBC pluca: definicija I rtg nalaz

Hronicno infektivno granulomatozno zapaljenje izazvano Mycobacterium tuberculosis.
Primarna TBC: jednostrano uvecanje hilusnih ili paratrahealnih limfnih zlezda, sa desne strane, postoji I
konsolidaciono zariste ( rtg kao bronhopneumonija). Mogu biti spojene trakastom senkom porekla
inflamiranih limfnih sudova (primarni afekt). POnekad je jedina rtg manifestacija pojava pleuralnog izliva.
Sekundarna TBC: promene su uslovljene putem sirenja. Hematogena diseminacija: milijarna (1-3 mm
senke), mikronodulusne (3-5) i acidonodularne ( 5-10 mm ). Multiple okrugle senke intenziteta mekih
tkiva, veci broj u vrhovima pluca.
Sirenje putem bronha: eksudacija-mekotkivne, nepravilne, nehomogene senke. Kazeozna
nekroza:okrugle transparencije, prstenaste senke bez nivoa tecnosti u njima
Fibroza: linearne I trakaste senke. Tkivni oziljak: kao apikalno zadebljanje pleure (pleuralna
kappa),Pulmonalno zariste moze biti prozeto kalcijumom.

31. Karcinom bronha: podela I rtg

1.Ca bronha centralnog tipa (glavni/lobarni/segmentni bronh)
Rtg slika: atelektaza, opstruktivni pneumonitis
2.Ca bronha perifernog tipa (subsegmentni bronh)
Podela :
1. Sa lokalizacijom na periferiji
2. sa centralnom (hilusnom) lokalizacijom
3. Pancoast-Tobias karcinom (vrh pluca + osteoliza rebara)
Rtg sllika : A)Kruzna ili tumorska senka: neostro ocrtana ( corona radiate);lobulirana, nehomogena,
nepravilna
B)prstenasta senka – debeli zidovi, nejednaka debljina zida, ekscentricna svetlina sa zupcastim
zasencenjima od unutrasnjeg ruba prstena

32. I 33. Pitanje su u okviru 31.

34.Metastaze u plucima : podela I rtg nalaz

1.Pecataste I topovska djulad- ostro ogranicene I homogene senke, intenziteta od mekog tkiva do
kalcijumske gustine, dimenzija kruznih ili tumorskih senki(najcesce su )- javljaju se kod Ca bubrega,
seminoma testis, sarcoma mekih tkiva I kostanog sistema
2. Milijarna karcinoza pluca- milijarne senke razlicite velicine, u srednjim I donjim plucnim poljima(Ca
dojke, stitaste, posebno ginekoloske regije)
3.Lymphangitis carcinomatoza: intersticijalni crtez za Kerley linijama ( Ca dojke, posebno Ca digestivne
cevi)
Svi gore navedeni nastaju hematogenim putem!
Intersticijalni crtez u plucima sa Kerley linijama+ hilusna/medijastinalna limfadenopatija ->sekundarna
infiltracija pluca usled limfoma ili leukoza (limfogena propagacija)

35.Pleuralni izliv: def I rtg nalaz

Pluralni izliv predstavlja nakupljanje tecnosti u pleuralnom prostoru
Rtg podela: 1. Slobodan :a) tipican (Ellis Damoiseau linija (visa iviza uz zid grudnog kosa)
b)masivni ( pleuralni prozor) (dif dg za jednostrano svetlo plucno krilo)
2.Ucauren (‘fantom tumor’)

36.Pneumotoraks:def I rtg nalaz

Prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru
Etiologija: spontani I traumatski
Rtg:prosiren hemitoraks, avaskularna svetlina uz lateralni zid grudnog kosa. Linija pneumotoraksa
(konveksna upolje je visceralna pleura). Smanjena je transparencija kolabiranog plucnog krila, potisnut je
medijastinum I traheja na suprotnu stranu, dijafragma nanize.

37.Hidropneumotoraks: def I rtg

Nastaje ukoliko se pneumotoraks komplikuje izlivom
Rtg: ispod avaskularne svetline, intenzivna I homogena senka tecnosti cija je granica prema svetlini ostra,
pravolinijska I horizontalna, a donja je stopljena sa senkom precage

38.Tumori medijastinuma: podela, tipicni predstavnici I rtg nalaz

Tumori prednjeg, srednjeg I zadnjeg medijastinuma
Tumori prednjeg :retrosternalni tireoidni tumori, tumori timusa, Hodgkin, metastaze u limfnim
covorovima, teratomi, perikardne ciste..
Tumori srednjeg: uvecani paratrahealni I hilusni limfni cvorovi, bronhogene ciste
Tumori zadnjeg: ahalazija moze da imitira tumor, neuroentericna cista, medijastinalne pankreasne
pseudociste, paravertebralne mase
Na standardnim rtg: prosirenje centralne medijastinalne senke. Metoda izbora CT.

Digestivni sistem

39,Divertikuloza GIT-a
Divertikulum je prosirenje u vidu dzepa razlicite velicine koji komunicira sa lumenom putem vrata koji
moze biti uzak ili sirok.
Jednjak:
prema mehanizmu nastanka:
1.Pulzioni ( povecan intraluminalni pritisak obicno uz dodatnu slabost zida)-okrugli su, predstavnikk je
Zenkerov divertikulum (ovo opisi iz patologije)
2.Trakcioni: nastaju vucenjem zida jednjaka prilikom oziljavanja upalnih procesa u neposrednoj blizini,
trouglasti su
3.Funkcionalni (Barschonijevi)- kod poremecaja inervacije jednjaka. Rec je o pojavi multisegmentnih
spazama koji nastaju, menjaju izgled I gube se u toku pregleda, pa se nazivaju laznim, odnosno
funkcionalnim. Ima izgled niske bisera.
Prema lokalizaciji:
1.Cervikalni ( faringoezofagusni) –vratni deo jednjaka
2. Torakalne (epibronhijalne)- srednja trecina, u nivou bifurkacije traheje
3.Epifrenicne: u distalnom delu jednjaka

Rtg: plus u senci kontrasta, okruglog, ovalnog ili trouglastog oblika, najcesce homogeno ispunjeno
kontrastom. Ako je vecih dimencija, mogu biti prisutni defekti u punjenju koji odgovaraju ostacima hrane.
Vrat divertikuluma ga spaja sa lumenom jednjaka. Funkcionalni se prezentuju u vidu kuglica nanizane
jedna pored druge.
Zeludac : retki divertikulumi, mogu u predelu kardije
Kolon : najcesci, obicno se nalaze na sigmoidnom kolonu, multipli su. Prikazuju se irigografijom (na kraju
su opisane metode). Ako se divertikulumi napune I u njima zadrzi contrast 6-8 h, treba misliti na
diverticulitis.

40.Benigne stenoze jednjaka

Mogu nastati usled oziljavanja, radijacije, nakon prolaska korozivnih supstanci, kod sklerodermije (u
okviru CRESTa), ahalazija I benigni tumori
Ahalazija rtg: jednjak u celini dilatiran, vretenasto se zavrsava ( misji rep), konture su glatke I pravilne
Benigni tumori: minus u senci kontrasta.

41.Karcinom jednjaka
Tri radioloska tipa
1. Egzofitni- raste sa zida u lumen jednjaka
2.Skirusni, infiltrativni – cirkularno raste, zahvata cirkumferenciju jednjaka
3. ulceraticni- daje defekt (ulceraciju) u malignom tkivu ( plus u minusu)
Rtg: medularni karcinom daje ivicne lakunarne defekte u punjenju, neravnih nazubljenih ivica, koji
stenoziraju lumen jednjaka
Skirusni daje obostrano suzenje lumena jednjaka, nepravilnih nazubljenih ivica sa umerenom dilatacijom
lumena proksimalno

42.Gastroezofagealni refluks
Radi se dinamski pregled, sa kontrastom u Trendelenburgovom polozaju
Ima tri stepena:
1.vracanje kontrasta u donjoj trecini jednjaka
2.vracanje do luka aorte
3. vracanje iznad luka aorte

43.Hijatusne hernija
a) kratki jednjak- kongenitalni/stecen, kardija I deo zeluca su iznad dijafragme u grudnom kosu
b) klizajuca (najcesca)- deo zeluca sa ezofagogastricnim spojem prolazi kroz hijatus u grudni kos
c) kotrljajuca (paraezofagealna)- spoj kardije I zeluca je na svom mestu, ispod dijafragme, a kroz hijatus
prolazi deo zeluca
d) kombinovana
Obicno ima okruglast, ovalan ili kupast izgled. Njena gornja kontura je nekad neravna. Postoje I indirektni
znaci: vazdusni mehur u forniksu je smanjen I deformisan, postojanje prstenaste senke sa ili bez nivoa
tecnossti iza srca, nabori sluznice su u pravcu hijatusa.

44.Ca zeluca
Rtg:
1. Egzofiticni – isto kao kod jednjaka
2. Skirusni—moze da zahvati razlicita podrucja, pa I ceo zeludac. Raaste cirkularno, manje ili vise
simetricno, suzava lumen koji je takodje nepravilnih-nejasnih ivica ( radioloska slika pescanog sata)
3. Ulcerativni oblik- krater, nisa sirokog ulaza, nepravilnih rubova, rigidnog okolnog zida, koja ne
prominira van kontura zeluca.
CT ima znacajnu ulogu

45.Pepticka bolest
Nisa je glavni I direktni znak ulkusa I moze se pojaviti u razlicitim delovima zeluca. Rt se moze prikazati u
reljefu sluzokoze an face ili kao ivicna profilna nisa. Kada se gleda an face, daje okrugli ili ovalni depo
kontrasta oivicen svetlim haloom. Ova svetla zona potice od edematozne sluzokoze koja oivicava nisu.
Ivicna ili profilna se projektuje kao plus u senci kontrasta. Prema obliku moze biti ovalna, trouglasna,
nalik pupoljku, zaobljene I glatke konture. Edematozna sluzokoza oko nise se prikazuje u vidu tanke
vertikalne svelte linije (Hamptonova linija). Taj znak je karakteristika benignosti nise. Nisa u
penetrantnom ulkusu u stojecem stavu prikazuje se u 3 sloja: iznad barijumskog mleka se vidi sloj
tecnosti, a iznad njega gas. Takva nisa se naziva Handekova I po pravilu je benigna.
Indirektni znaci: spazam naspram ulkusne nise u vidu useka na velikoj krivini (incizura vodilja),
kardiospazam, spazam antruma I pilorospazam, hipersekrecija

46.Stenoza duodenuma
Uzroci : prepreka u lumenu ili process u zidu duodenuma. Npr ako je zucni kamenac izbacen u
duodenum, polip zeluca na dugoj peteljci moze preci u duodenum, oziljne promene kod postbulbarnog
ulkusa. Tumori duodenuma, limfogranulomatoza I Kronova bolest su takodje moguci uzroci.

47.Polipozne promene u gitu

Dovesce do minusa u senci kontrasta. Ako je an face videce se kao ovalni, okrugli minus u senci
kontrasta, ako je profilno videce se kao izrastaj u lumenu koji je vratom vezan za sluznicu zeluca.

48. Maligni tumori tankog creva

Karcinom je redak, ako se javi, javlja se u gornjem delu jejunum. Vidi se kao konstriktivna lezija, suzenje
lumena nastaje zbog ciiirkularne lakune, lumen je ekscentricno polozen I nepravilan, reljef je zbrisan, ima
ulceracija nepravilnih oblika. Sarkomi (leiomiosarcoma)- nepravilna polipoidna lezija koja prosiruje lumen
creva I moze da ulcerise. Limfosarkom- javlja se u vise oblika- polipozni, nodularni I infiltrativni

49. Kronova bolest

Rtg : Nalaz nije patognomonican.Najcesce promene sun a terminalnom ileumu( hipermotilitet, spazam,
nepravilnosti reljefa mukoze). Kasnije reljef dobija pseudopolipozni izgled zbog uvecanja limfnog tkiva
Pajerovih ploca. Vide se ulceracije I edem okolne sluznice. Karakteristicne su lezije na preskok. Dif dg:
ulcerozni colitis, ileocekalna TBC, infiltrativni karcinom

50.Ileus
Potpuni prekid u pasaz creva. Nativni snimak: vijuge su distendirane gasom I nivo tecnosti u njima
postoji. Na snimku treba obuhvatiti I deo dijafragme zbog prikaza moguceg pneumoperitoneuma. Ako
zahvati tanko crevo: vise hidroaericnih senki, centralno I vide se Kerkringovi nabori. Ako je u pitanju
kolon: manje senku, bocno postavljene, prepoznaju se haustre. Ako ileus duze traje, onda se u
peritoneumu nagomilava tecnost, pa u stojecem stavu dobijamo sliku u kojoj gasom rastegnute vijuge
‘plivaju’ na tecnosti. Ako dodje do perforacije- vide se hidroaericne senke slobodne u trbusnoj duplji.
51.Ulcerozni colitis
Akutni I fulinantni oblik (ovde se irigografija ne radi)- vidi se dilatacije (sigmoidni I transverzalni
kolon).Delovi kolona su napeti gasom zid kolona je zadebljao, ponekad se vide I pseudopolipozna
formacije ka lumenu.
U akutnom stadijumu-vidi se spasticnost I nazubljenost kontura. U daljem toku, haustre se smanjuju,
neravne , zaravnjene ili potpuno nestaju. Na reljefu se vide ulceracije nastale zbog gnoja, sluzi I krvi – vidi
se nejasan reljef, pa nastaje pahuljasta flokulacija barijumskog kontrasta, pa se vidi dupla kontura zida.
Stadijumi regresije I delimicne regeneracije- vidi se pseudopolipozni izgled.
Hronicni stadijum- potpuni nestanak haustri, konture zida su glatke, kolon dobija izgled olovne cevi.
Zboog napredovanja fibroznog procesa, zidovi su rigidni, neelaticni, zapremina kolona se smanjuje. KOlon
je suzen I skracen. Nabori sluzokoze nestaju.

52.Karcinom debelog creva

1.egzofitni
2.skirusni
3.ulcerativni
Opisi su kao kod zeluca ili jednjaka.

***NAPOMENA***
Nema pitanja o tehnikama pregleda, a moguce je da to pitaju.
1.Nativna rtg (bez kontrasta) –prethodi drugim metodama, jer postoje stanja gde je kontraindikovano
davanje kontrasta (pneumoperitoneum I ileus)
Radi se u AP polozaju, centralni zrak prolazi 3 cm iznad pupka
Istovremeno se zahvati I rtg pluca I srca jer mogu da se videle kupole dijafragme ( zbog potencijalnog
pneumoperitoneuma)
Indikacije: sumnja na ileus, perforaciju supljeg organa, renalna/bilijarna kalkuloza, prisustvo stranog tela

2.Sa kontrastom
Priprema za pregled: deo koji se posmatra mora da bude prazan, bez jela I pica najmanje 12h, posebno
obratiti paznju na kolon (48-72h)

Prvo se radi nativna. KOntrasti (kasnije su opisani, ovde ukratko)

Jednjak- dvojni kontrast( uzimaju se neka praskasta jedinjenja kao sto je natrijum-bikarbonat, I ona sa
zeludacnom HCl stvarju CO2 I vodu. Pacijent popije barijumsku pastu I malo praska. Po nastanku CO2, on
se penje u jednjak, I stvara se dvojni kontrast, kada je sluznica oblozena kontrastom a lumen gasom.
Zeludac-barijumski ili dvojni
Tanko crevo- naziva se I pasaza tankog creva, koristi se barijum
Debelo crevo- dvojni kontrast (zlatni standar, unosi se per rectum (barijum+vazduh koji se ubaci pomocu
aparata koji se zove pneumokolon)) I moze monokontrast (irigografija)
Radiologija hepato-bilijarnog sistema, pankreasa I slezine

53.Rtg metode pregleda jetre, zucnih puteva, pankreasa I slezine

Ultrazvuk je prva metoda pregleda
Jetra- Tehnika pregleda: pacijent lezi na ledjima, kazemo mu da duboko udahne. Pri dubokom
inspirijumu, pregledaju se subkostalne regije jetre I analizira parenhim. Zatim se pacijentu kaze da se
okrene na levi bok da bi se pregledali gornji I lateralni delovima. U tom polozaju se analizira I stanje
hilusa, vene porte I zucnih puteva. Nekada zbog gasnih kolekcija, nismo u mogucnost da vidimo
interkostalni pristup kada ga mozemo prikazati kroz medjurebarne prostore.
UZ anatomija jetre: smestena je u desnom hipohondrijumu, homogene sitnozrnaste ehostrukture sa
srednjim intenzitetom ehoa, tj nesto je ehogenija ( svetlija od bubrega sa kojim se uporedjuje). Cine je
desni I levi lobus, koji su maksimalne velicine u AP dijametru 15, odnosno 6 cm, glatkih I pravilnih
kontura. Koriste se I CT I MR.Ct ima znacaj za dg tumora jetre.

Zucna kesa(UZ)- vidi se kao anehogena, kruskolika formacija sa tankim zidom, jasno izrazenim
posteriornim pojacanjem(koje se javlja iza svih supljina ispunjenih tecnoscu), nalazi se u desnom
hipohondrijumu.
Zucni putevi (intrahepaticni) se normalno ne vide, vide se ukoliko su dilatirani.

Pankreas( UZ) vidi se kao potkovicasta struktura lokalizova ispred velikih retroperitonealnih krvnih
sudova, homogene sitnozranste structure, ehogenosti vece ili jednake ehogenosti jetre.
Slezina (UZ)- manje ehogena od jetre I izrazito homogena; (CT)-moguca dg velikog broja oboljenja slezine

54.Difuzne bolesti jetrinog parenhima

1. inflamatorne
2.metabolicke
3.vaskularne

Inflamatorne – najcesci su akutni I hronicni hepatitis, kao I ciroza jetre

Akutni hepatitis- jetra je edematozna, na UZ je hipoehoogenija, veca I zaobljenih kontura
Hronicni – UZ sliak zavisi od stadijma I tezine bolesti, pa nekada postoji gotovo normalan nalaz, dok je
nekad parenhim ehogeniji. Javljaju se I sekundarni znaci- splenomegalija I zadebjlanje zida zucne kese
Ciroza – UZ SLIKA ima 4 stadijuma
1.hepatomegalija sa ocuvanom ehogenoscu
2.pojava fibroze
3.pojava mikronodusa, nepravilne konture, zatiim splenomegalija I asciites
4.retrahovana, skvrcena jetra, ascites I sekundarni znaci (splenomegalija, dilatacija vene lienalis I v.
portae)
Metabolicke:statoza-masna infiltracija, moze biti fokalna ili difuzna.Jetra je svetlija (vise bela), ehogenija,
nekada I voluminoznija
Vaskularne: zastojna, kardijalna jetra, nastaje zbog insuficijencije desnog srca I staze krvi u venskom
sistemu

55.Fokalne lezije jetre

Benigni I maligni tumori(opisani u sledecim pitanjima), ciste, apscesi

56.Benigni tumori jetre

Hemangiomi su najcesci- ovalnog su oblika, ehogeni I treba ih razlikovati od metastaza.

57.Maligni tumori jetre

Najznacajniji primarni su hepatocelularni karcinom I holangiokarcinom. Struktura im jenehomogena, a
granice neravne.
Metastaze- vide se kao multiple ehogene, hipo ili izoehogene ovalne promene sa haloom(lice na sliku
mete)

58.Traume jetre
CT je izbor za trauma jetre.
Laceracije-iregularne linearne ili granajuci hipodenzni delovi
Hematomi-hipodenzne promene
Akutni hematom/krvarenje-hiperdenzna promena

59.Upalne promene zucne kese

Akutno zapaljenje- zadebljanje zida (>4mm), raslojavanje zida (pojava anehogene linije duz konture zida),
distenzija zucne kese
Hronicno- zucna kesa se prezantuje smanjenjem volume, ehogenijim zidovima,a nekada I talozenjem
kalcijuma ( porcelanska zucna kesa). Najcesce udruzeno sa kalkulozom.

60.Kalkuloza zucne kese

Kalkulusi se pomeraju pri pomeranju pacijenta. Vide se kao hiperehogene structure, najcesce multiple iza
kojih se nalazi akusticni far.

61. Tumori zucne kese

Beningni ( polipi) – na UZ – male ehogene, ostro ocrtane promene uz zid zucne kese
Maligni- adenokarcinom I od sekundarnih maligni melanoma (metastaze)

62.Tumori zucnih vodova

Holangiokarcinom- homogena masa srednje ehogenosti sa perifernim hipoehogenim haloom.Iregularnih
ivica.

63.Pankreatitis
Akutni- uvecan, hipoehogen pancreas, nekada I sa tecnim kolekcijama u parenhimu
Hronicni- nehomogen, dilatiranog duktusa. U parenhimu se mogu videti kalcifikacije.

64.Tumori pankreasa
Najvaznija indikacija za MR. Karcinom na UZ- hipoehogena, nepravilna, nejasno ogranicena promena u
nekom delu pankreasa koji postaje voluminozniji u zahvacenom segment. Proksimalno od tumora se vidi
dilatacija duktusa pankreatikusa. Ako je zahvacena glava pankreasa, nastaje opstruktivni ikterus. Na MR
se salje radi preoperativnog staging sa procenom operabilnosti.

65.Traume pankreasa
CT: hipodenzna laceracija, heterogeno parenhimsko povecanje, kolekcija tecnosti ( hematom) koji
komunicira sa pankreasnim duktusom.

66.Portna hipertenzija
UZ: prosirena portna vena, bifazni protok u portnoj veni (patognomonicno) , rekanalizacija
paraumbilikalne vene, splenomegalija, ascites
CT/MR: prosirena vena porte, kolateralni krvni sudovi sa variksima, splenomegalija, ascites

67.Tumori I trauma slezine

Trauma – intraparenhimski hematom, subkapsularni I rupture slezine
Tumori-splenomegalija (dif dg za infekciju I portnu hipertenziju)

Kostano-zglobni sistem

68.RTG,rendgenskopija, UZ,CT,MR I scintigrafija( def, prednosti I ogranicenja)

Rendgengrafija- radi se u 2 pravca, kod dugih kostiju mora da bude zahvacen 1 zglob (onaj koji je blizi
promeni). Ponekad zbog superpozicije nije moguce uraditi 2 pravca, pa se rade AP ili PA.
Rendgenskopija- za vizuelizaciju zglobova, lumbalnu punkciju, perkutanu veertebroplastiku, u toku
ortopedskih operacija
UZ-koristi se za meka tkiva, posto kosti odbijaju UZ
CT-za odredjenje osteoskleroticne procese u kostima I moguca je tacna procena opsega lezije, stepena
MR-promene unutar kicmenog kanala, metoda izbor u dg oboljenja zglobova
Scintigrafija – dg multiplih kostanih promena kao sto su metastaze ( za detaljnije, pogledati nuklearnu)

69.Podela kostiju prema obliiku kao element rtg dg

Cevaste (kratke I duge(epifiza, dijafiza, metafiza)), pljosnate I nepravilne(prsljenovi)

70.Podela kostiju prema gradji

Tekst koji sledi moze da se ubaci I u pricu za 69. Pitanje
Na dijafizama dugih kostiju, korteks daje intenzivnu homogenu senku sa glatkom I jasno ogranicenom
lateralnom konturom. Medijalno od korteksa je medularni kanal koji se vidi kao trakasto rasvetljenje koje
se pruza celom duzinom dijafize. Spongioza u epifizama dugih kostiju I u pljosnatim kostima daje senku
manjeg intenziteta od korteksa,nije homogena, vec ima finu mrezastu strukturu. Na povrsini spongioze
se vidi intenzivna, tanka linearna senka korteksa. Normalno e mogu videti I rasvetljenja koja odgovaraju
krvnimm sudovima. Endost I periost se normalno ne vide . Na rtg zglobova prikazuju se delovi kosti sa
zglobnim povrsinama. Izmedju njih je zglobni prostor, koji je po intenzitetu senke isti kao I okolna meka
tkiva, odnosno u odnosu na kost znacajno manjeg intenziteta. Hrskavica, meniskusi, sinovjalna tecnost,
kapsula I okolna meka tkiva se ne vide pojedinacno, vec zajedno daju mekotkivnu senku oko kostiju I
zglobova.

71.Patoloske promene structure kostiju kao element radioloske dg

Osteoliza, osteoskleroza, osteopenija, osteomalacija, osteonekroze
Za ostemalaciju su karakteristicne Looserove zone (pseudofrakture) koje su transparentne zone siroke
nekoliko mm perpendikularne na korteks.
Za osteonekrozu-intenzivna senka sa transparentnom zonom oko kosti ( granulaciono tkivo)

Navedena dva su specificna, ostale povezi sa patologijom.

Pored navedenih, znacajni su jos I poremecaji rasta (hiper/hipoplazija).
Periostna reakcija- periost stvara novu kost ( specificnosti ce biti navedene u posebnim pitanjima)
72.Osteoporoza
Atrofija kostane structure. Dolazi do stanjenja kostanih gredica narocito u spongiozi. Na profilnoj rtg
senka kostiju postaje prozirna, a kompakta je istanjena pa lici na listice ili plocice. Korteks se istanjuje kao
tanka linija, a kasnije moze I da nedostaje. Prve promene se vide u prsljenskim telima, a kasnije nastaju
kompresivne frakture.

73.Fokalna atrofija kosti: def I dif dg benign I maligne

Zapaljenja, tumori, apscesi.Moze I TBC da se prica(okruglo/ovalno rasvetljenje, moguci sekvestri kosti,
nema okolne skleroze. Svi procesi su opisani u narednim pitanjima.

74.Osteomijelitis: def I rtg nalaz

Zapaljenje kosti I kostne srzi uzrokovano piogenim bakterijama.
Akutni- nastaje hematogeno, direktno ili sirenjem iz okoline, najcesce zahvata metafize dugih kostiju,
karlicu, kicmeni stub
Rtg: osteopenija, osteoliza, intaktan korteks, periostalna reakcija u vidu lamela(intenzivne linearne senke
paralelne sa korteksom)
Senka mekih tkiva je intenzivnija I homogenija zbog edema, granica prema zapaljenoj kosti je manje
ostra. Dif dg: TBC, Ewing u ranoj fazi I osteosarkom

Subakutni I hronicni- nastaje usled neadekvatnog lecenja akutnog, kod otvorenih preloma, prostrelnih
rana
Rtg:osteoliza, osteonekroza (sekvestar je deo nekroticne kosti okruzen granulacionim tkivom, vidi se kao
fragment kosti veceg intenziteta, odvojen transparentnom zonom). Vidi se I osteoskleroza I periostoza.
Posle zalecenja, kost je zadebljala, deformisana, izmenjene structure, sa nepravilnim zonama osteolize I
osteoskleroze.
Brodijev apsces – ovalno, jasno ogranice rasvetljenje okruzeno tonom osteoskleroze razlicite velicine.
Mogu se naci sekvestri I periostna reakcija. CT I MR su od pomoci za dg.
Garreov sklerozirajuci osteomijelitis- nepurulentna skleroticna forma osteomijelitisa. Postoji proliferacija
periosta koja izaziva kostane depozite bez nekroze, purulentnu eksudaciju I granulaciono tkivo.
Intenzivna skleroza kosti bez destrukcije.
Osteomijelitis kicmenog stuba se naziva spondilitis. Ako zahvati I intervertebralni disk-spondilodiscitis.
Na rtgu se vidi: suzenje intervertebralnog prostora, zglobne povrsine susednih prsljenskih tela su neravne
I skleroticne.

75.Fraktura kosti: podela I rtg nalaz

Osnovna podela:
1.Traumatska
2. Patoloska
 Postoji I stress fraktura (abnormalni misicni stress na kost(mars fraktura metatarzalnih kostiju zbog
dugog hodanja)), intraartrikularna,Salter-Harrisova (epifizna kod dece) , avulziona-fragment odvojen od
kosti na mestu tetiva ili ligamenata.
Prelom moze biti zatvoren ili otvoren.
Kompletan (od ruba do ruba kosti) ili nekompletna ili subperiostna (fraktura zelene grane kod dece)
Prema broju fragmenata: jednostavna (2 fragmenta) I kominutivna (vise od 2)

Rtg: a)frakturna pukotina: transparentna linija razlicitog oblika I sirine izmedju kostanih fragmenata,
moze da zahvati celu sirinu kostiju ili samo jedan deo(fisura)
b)frakturni stepenik (prekid kontinuiteta kosti)
c)dislokacija kostanih fragmenata
d)edem mekih tkiva

Opisuje se I odnos kostanih fragmenata ( odredjuje se u odnosu na distalni fragment) :

a)displasman- pomeranje lateralno
b)angulacija – pod uglom
c)rotacija
d)skracenje ekstremiteta (impakcija fragmenata)-utisnu se jedan u drugi
e)distrakcija- bez kontakta
Opisuje se I stanje susednih zglobova

76.Luksacija zgloba: podela I rtg nalaz

Iscasenje ( luksacija) – poremecaj odnosa zglobnih povrsina zglobnih okrajaka
a)luxatio compete- potpuni gubitak kontaka 2 zglobne povrsine
b)luxatio incomplete- delimicno izmestanje zglobnih povrsina pri cemu se mestimicno dodiruju
c)luxatio habitus- ponavlja se luksacija zgloba bez traume
d)luxatio recidivans- ponavlja se luksacija kod nove traume

Najcesca je luksacija zgloba ramena. Rtg nalaz zavisi da li je kompletna ili inkompletna.

77. Benigni tumori kostiju: tipicni predstavnici I rtg nalaz

Rtg karakteristike benignih su: dobro definisane I jasne ivice, korteks je neprekinut ili zadebljan sa
prosirenjem kosti, periostna reakcija je retka
1.Solitarne kostane ciste – zahvata dijafize, metafize, ivice. Vidi se kao ovalno rasvetljenje koje je jasno
ograniceno
2.osteomi-najcesce u frontalnim sinusima, cesto skleroticni
3.fibromi-rasvetljenje sa glatkim I jasno ocrtanim konturama
4.hondromi-zahvata kratke kosti, vidi se rasvetljenje koje vrsi pritisak na kost
5.osteohondromi-kostano+vezivno+hrskavicavo tkivo, rtg nalaz zavisi od toga sta dominira
6.hemangiom-zahvata kicmene prsljenove, dolazi do prosirenja spongioze, a septumi su rasporedjeni kao
palisade

78.Osteosarkom: podela I rtg

Tipicno je oko zgloba kolena. Rtg izgled je varijabilan, zavisi od stepena produkcije kosti od strane
tumora. Najtipicniji je mesoviti oblik, koji se sastoji od osteolize I osteoskleroze. Cisto osteoliticki ili
osteoplasticni su redji.Vidi se kao nejasno ogranicena intramedularna, metafizealna lezija koja probija
korteks I produkuje mekotkivnu masu. Na periostu se javlja KOdmanov trougao I spikule na povrsini
tumora kojise zrakasto sire- sunburst oblik.
Osteoliticni: nepravilno rasvetljenje, razlicite velicine, obicno ne daju prosirenja kosti sa rubnom
periostnom reakcijom
Osteoskleroticni: pojacanje intenziteta senke tog dela kosti I periostna reakcija

79.Ewing sarkom: def I rtg nalaz

Maligni tumor neuroektodermalnog porekla ili porekla iz nediferentovanih mezenhimalnih celija kostne
srzi. Rtg: agresivna priroda tumora sa osteolizom, erozijom I destrukcijom korteksa, periostalnom
reakcijom I mekotkivnom masom. Osteoliticne promene su u medularnom kanalu, nejasno ogranicene I
daju sliku moljicaste izjedenosti kosti.Periost je izgleda lukovice ili ceslja.Dif dg: osteosarkom, akutni
osteomijelitis

80.Multipli mijelom: def I rtg nalaz

Maligno oboljenje plazma celija koje nastaje u kostnoj srzi. Solitarni-jedna, multipli-mnogobrojne lezije.
Rtg: multiple, jasno ogranicene osteoliticke leije u kostima kicmenog stuba I pljosnatim kostima skeletal.
Rtg je slicna osteolitickim metastazama.

81.Metastaze: podela I rtg nalaz

U kosti metastaziraju tumori dojke, prostate, pluca, bubrega. Kod dece: neuroblastom, leukemije,
limfomi, meduloblastom, sarkomi I Wilms.
Rtg: multiple, mogu biti osteoskleroticne, osteoliticne ili mesovite.
Ciste osteoliticne se javljaju kod carcinoma tireoidee, bubrega, pluca, dojke
Ciste osteskleroticne: prostata, dojka

82.Reumatoidni artritis:definicija I rtg nalaz

Autoimuno oboljenje. U ranoj fazi se rtg manifestuje periartikularnim edemom mekih tkiva I
osteoporozom, najcesce na 2. I 3. Metakarpo-falangealnoom zglobu sake I 4. I 5. Metatarzo-
falangealnom zglobu stopala. Edem mekih tkiva se vidi kao simetricno fuziformno prosirenje mekotkivne
senke oko zglobova, a osteporoza kao rasvetljenje. Kasne manifestacije su : subhondralne ciste, erozija
procesus stiloideusa ulne I os triquertum, suzenje zglobnog prostora, subluksacija I luksacija, fibrozna I
kostana ankiloza.
Kosti sake: ulnarna devijacija,Butonijerova devijacija (hiperekstenzija distalnih interfalangealnih zglobova
I fleskija proksimalnih), ako je obrnuto onda se naziva ‘swan-neck deformity’

83.Degenerativne promene zglobova: rtg nalaz na velikim zglobovima I kicmenom stubu

Artroza: suzenje zglobnog prostora, obicno asimetricno. Subhondralna skleroza I subhondralne ciste su
prisutne. Javljaju se osteofiti-trnasti izrastaji na mestima pripoja zglobne capsule ili ligamenata na
rubovima zglobova, nema osteporoze.
Na kicmenom stubu: suzenje intervertebralnog prostora, subhondralna skleroza.Vakuum
fenomen:transparentna zona u intervertbralnom prostoru koja odgovara vazduhu u degenerisanom
intervertebralnom prostoru.
Kontrastna sredstva

84.Sta su kontrastna sredstva I kontrastne metode I podela kontrastnih sredstava

Kontrastna sredstva su materije koje unite u organizam menjaju apsorpciju X zraka u organu I time
omogucavaju prikazivanje na rtgu.
Kontrastne metode –prikaz organa/delova organa primenom kontrastnih sredstava

Podela:
negativna(daju svetlinu)-vazduh, CO2,O2
pozitivna(daju senku)- barijum –sulfat I organska jedinjenja joda
Pozitivna se prema gradji dele na :
1.rastvorljiva u vodi-jodni preparati
2.nerastvorljivi-barijum sulfat
3.uljana-ogranicene primene

Podela prema nameni:za pregled gita, uroangiografska, holegrafska, bronhografks,a,

histerosalpingografksa

BaSO4 – beli prasak nerastvorljiv u void, talozi se pri stajanju. Koristi se kao suspenzija. Usitnjavanjem
cestica, dodatkom aditiva usporava se talozenje, bolje prijanjanje na povrsinu sluznice I korigensi
ukusa(cokolada, vanilla, secer).Ne apsorbuje se I ne metabolise; aspiracijom izaziva kasalj I cijanozu,
izlaskom u peritoneum stvara granulome I adhezije, a ulaskom u vene embolije.
Indikacije: dg ispitivanje svih segmenata gita
Kontraindikacije stenoze pilorusa, opstrukcija creva, perforacije

Jodni(gastrografin)-indikacije: sumnja na sveze krvarenje, perforacije, konrtrolni pregled posle operacija

Uroangiografska: najrasirenija I najvaznija. Oni su jodni preparati, rastvorljivi u vodi, pri cemu je jod
cvrsto vezan u molekulu, pa se ne oslobadja. Koriste se za pregled: srca I krvnih sudova, likvornog
prostora I kicmene mozdine, urinarnog trakta, zglobnog prostora, supljina, kontrastnog pojacanja kod CT-
a.

Jonska kontrastna sredstva:

U vodenom rastvoru disosuju na katjonski deo(natrijum ili metal-glukamin) I anjonski (3-6 atoma joda
vezanih za benzenov prsten)
Nejonska kontrastna sredstva:
Ne disosuju, umesto katjona, vezana su nejonskim radikalima za benzolski prsten, bolje se podnose,
posto imaju manju osmolarnost

U krvi je 90% slobodno I izlucuje se preko bubrega(GF), a 10% vezano za albumin preko tubularne
sekrecije.

Karakteristike kontrastnih sredstava:

Viskozitet: raste srazmerno koncentraciji joda I pada sa temperaturom
Osmolarnost: ima sa visokom osmolarnoscu (HOCM) >1000 mOsm/kg H2O, LOCM- priblizno oko 600
mOsm/kg
Koncentracija joda: pojacava kontrastnost ali I viskozitet

Bronhografska: jodna, viskozna, ne dospeju u alveoli zahvaljujuci karboksi-metil celulozi, veci deo se
iskaslje

Histerosalpingografska- jodna, viskozna

Holegrafska : 1.per os-jodna, resorbuju se u crevima, vezuju se za albumin, dolaze u jetru, vezuju se za Y I
Z protein na hepatocitima, konjuguju se sa glukuronskom I izlucuju se putem zuci
2.intravenska- duze se nalaze u krvotoku

Limfografska: koriste se jodirana ulja semenke bulke, sporo se eliminisu, postoji opasnost od plucne
embolije.Indikacije:limfografija, embolije krvnih sudova.

*Prethodnim tekstom su obuhvaceni 84,85,86 I 87. pitanje 

88.Kontrastna sredstva za primenu u UZ dg

Funkcionisu po principu pojacane refraktarnosti UZ talasa. Efekat se postize pomocu sitnih mehurica koja
pomesana sa krvlju daju jaku akusticku impedance. Mogu biti:
1.u formi praska – neposredno pre aplikacije se pomesaju sa datom kolicinom tecnosti
2.spremljenih preparata (Levovist)
Aplikuju se intravenski.

89.Kontrastna sredstva za primenu kod MR

Sadrze paramagnetne jone koji pojacavaju protonsku relaksaciju, skracuju vreme relaksacije I pojacavanja
kontrasta izmedju normalnog I tumorskog tkiva.
Sadrze atome metala sa jakim magnetnim momentum(Gd, Mn, Ni, Cr, Fe)
Najcesce primenjivan je gadolinijum-DTPA ili magnetni fero-oksid.
Aplikuju se intravenski , izlucuju se preko bubrega
Indikacije: tumori mozga, multipla skleroza, apscesi, AV malformacije, aneurizme, pregled orbite, tumori
jetre I karlice(gadolinijum), limfomi slezine (magnetni fero oksid)

90.Nezeljena dejstva kontrastnih sredstava, reakcije, prevencija I lecenje

Najopasnije- anafilaksa- tokom ili odmah nakon aplikovanja se javlja.
Moguci mehanizmi:
1.oslobadjanje vazoaktivnih supstanci (histamine, serotonin, bradikinin)- mogu dovesti do vazomotornog
kolapsa
2.inhibicija holinesteraze ( povecava se kolicina Ach)

Toksicna dejstva:
1.hematotoksicna : smezuravanje eritrocija, povecanje vremena koagulacije, smanjenje protrombinskog
vremena, slabljenje inhibitornog dejstva holinesteraze
2.organotoksicna: srce I krvni sudovi : poremecaj u provodljivosti, slabost kontraktilnosti, hipotenzija
Bubrezi: albuminurija, ABI
Cns: direktno ostecenje hematoencefalne barijere

Lokalne reakcije: bol duz ekstremiteta ( Th- alkoholni oblizi, hijaluronidaza), ostecenje arterija I lokalni
otok, tromboflebitis ( th: antikoagulansi I mirovanje), vazdusna embolija
Opste reakcije:
Lake(eritem, svrab, bledilo, znojenje, vrucina, povracanje)
Srednje teske(urtikarja, bronhospazam, nesvestica, jako povracanje)
Teske(laringospaam, edem pluca, aritmije, infarkt miokarda)

Terapija:
1.antihistaminici, anksiolitici, analgetici
2.sinopen, urbazon, aminofilin
3.kiseonik, traheotomija, adrenalin, nitroglycerin, dijazepam, manitol

Pre svakog davanja kontrastnog sredstva treba uraditi test preosetljivosti!!

Prevencija: anamneza, laboratorijske analize, provera funkcije bubrega I jetre

Preventiivno: antihistaminici (2-4 dana pred pregled)

Kortikosteroidi (24h;12h, neposredno pred pregled)

KOntraindikacije:
Apsolutne: prezivljeni sok nakon upotrebe kontrastnog sredstva, teska oboljenja bubrega I jetre, srcana
dekompenzacija, edem pluca, jako stare I kaheticne osobe
Relativne : alergija na hranu I lekove, feohromocitom, multipli mijelom

Urinarni trakt

91.Kongenitalne anomalije urinarnog trakta

Za dg se koriste UZ, intravenska urografija, CT,MR I angiografske metode
Navede se iz patologije koje su anomalije!

***Napomena
Za pregled urotrakta se koriste:
1.Nativna rtg: inicijalna metoda; priprema bolesnika, u lezecem stavu AP polozaj. Projekcija bubrega –
Th12-L2 (desni je nizi); uretere ne vidimo, mokracnu beziku ako je puna, ovom metodom utvrdjujemo
prisustvo kalkulusa

2.Intravenska urografija( IVU) – i.v. aplikacija urotropnog, jodnog, jonskog/nejonskog kontrastnog

sredstva, radi se nekoliko rtg snimaka:
1. posle 1 minuta-parenhimska faza, vvide se konture bubrega
2.posle 3-5 minuta – pune se casice
3.posle 5-10 minuta – vide se karlice
4. posle 10-15 minuta – ureteri
5.posle 25 minuta- besika
Pregled je zavrsen kada se uradi postmikciona rtg
3.Retrogradna pijelografija- kroz kateter u besici je ubrizgano jodno, hidrosolubilno sredstvno koje
ispunjava uretere pa pijelokaliksni sistemm. Posebno se snima jedan, pa drugi bubreg.
4.anterogradna pijelografija- prikaz proksimalnog dela urotrakta kod pacijenata sa uroopstrukcijom.
Pacijent lezi potrbuske, ubacuje se Chiba igla u pijelokaliks, aplikuje se kontrastno sredstvo.
5. Mikciona cistouretrografija- besika I uretra se posmatraju u toku mikcije.Ubrizga se kontrast kroz
kateter, zatim se rade 4 rtg-a: AP,kosi, lateralni I u aktu mikcije
6.UZ
7.CT-radi se uz kontrast, rade se 3 skeniranja :
a) odmah nakon aplikacije (rana vaskularna faza)
b) posle 45 s (venska faza)
c)posle 1-1,5 min (tubularna faza)
8.MR (uz kontrast)
9.angiografija(metoda po Seldingeru-vidi u interventnooj) (indikacije: tumori, hematurija, renovaskularna
hipertenzija). Registruju se 3 faze :
a)arterijska
b)nefrografska – 6-8 minuta posle aplikaciije, vide se sitni krvni sudovi
c) venska faza- 10-15 minuta nakon aplikacije, ispunjene renalne vene

92.Parenhimske bolesti I upale urinarnog trakta

U akutnim zapaljenjima na nativnoj rtg, vidi se promena velicine I narusavanje konture bubrega, UZ je
metoda izbora.Kod hronicnih zapaljenja se radi nativna rtg, vide se asimetricno smanjeni bubrezi,
nepravilnih kontura, a kod IVU se vide funkcionalne I morfoloske promene.
Kod TBC- nativno se vide senke intenziteta kalcijuma I rubno ocrtane senke (kaverne) u jednom od
polova. Kao posledica oziljnog skvrcavanja bubrezne karlice I deformiteta casica, na IVU se vidi znak
margarete(bele rade) kao patognnomonican znak za TBC.

93.Ciste bubrega
Nativno: mekotkivne senke, ovalnog oblika, pravilnih ivica, koje izlaze iz konture bubrega ili je narusavaju.
IVU:male ciste koje rastu ka spolja, ne deformisu pijelokaliks, daju jasni, pravilni defekt u neurografaskoj
fazi. Vece cist ka unutra, pravilno deformisu pijelon, mogu I da deformisu I dislociraju bubreg. UZ
(metoda izbora) – anehogeno, jasno ograniceno polje. CT-hipodenzne, jasno ogranicene

94.Kalkuloza urinarnog trakta

Nativno: okrugle ili ovalne senke koje su homogene I intenziteta kalcijuma
IVU:defekti u punjenju
*koraliformni kalkulusi: ispunjavaju pijelon kao ‘odlivak’ pijelona.
UZ(metoda izbora) : hiperehogene sa akusticnim farom

95.Tumori bubrega
Nativno: vide se samo tumori u odmaklim stadijumima
UZ:promena oblika sa mogucim kalcifikacijama
CT: benigni: pravilne, jasno ogranicene, hipodendnze formacije, nakon aplikacije kontrasta se homogeno
prebojavaju
Maligni: nejasno ogranicene hipo I hiperdenzne zone, izazivaju nepravilne promene konture bubrega
MR: renalna nepravilna, nehomogena masa, aplikacija paramagnetnog sredstva pojacava intenzitet
signala

96.Tumori besike
MR:ekspanzivna formacija nehomogenog signala, veceg intenziteta
IVU:defekt u punjenju

97.Trauma urinarnog trakta

CT je metoda izbora.
Hematom: hiperdenzna(svezi) ili hipodenzna ( stari) subkapsularna kolekcija sa impresijom renalnog
parenhima, distenzijom capsule I najcesce ventralnom dislokacijom bubrega

98.Vaskularne bubrezne bolesti (npr okluzija renalne arterije)

IVU: normalan ili uvecan bubreg(suprotno), onaj pogodjeni okluzijom je svetao
Angiografija: hipodenzni tromb u lumenu, sa slabljenjem distalnih grana od mesta okluzije

99.Patoloske promene nadbubreznih zlezda

Adrenalna hiperplazija (CT) : jednostrano ili obostrano uvecanje
Tumori: adrenokortikalni (CT) : ovalne formacije, glatkih kontura, niskih apsorpcionih vrednosti
Maligni: nejasne konture, nekroza, kalcifikacije
Feohromocitom: hiperdenzna, nehomogena, tumorska masa sa cestim regresivnim promenama
( nekroza I kalcifikacija )

Interventna radiologija

1.Sta je interventna, podela I prednosti

Interventna radiologija ukljucuje one terapijske I dg metode pri cijem izvodjenju radiolog utice na
morfolosko I funkcionalno stanje organa ili citavog organizma. Izvodjenje se radi pod kontrolom rtg
metoda I to skopije, UZ, CT.
Podela :
1. Nevaskularne interventne procedure ( ciljane biopsije, perkutane punkcije, drenaze, sklerozacije,
dilatacije, ugradnja endoproteza, dekompresija I ekstrakcija I perkutane farmakoradioloske aplikacije)
2.Vaskularne ( metode dilatacija krvnih sudova, embolizacije krvnih sudova, aplikacije lekova I
trombolize)
Prednosti: brzo vreme oporavka, manje bola I manji rizik nego otvorene operacije
101.Seldingerova tehnika
Tehnika kateterizacije. Iglom se punktira zeljeno mesto (arteriija/vena), zatim se uvodi posebna
fleksibilna zica (vodic). Igla se izvlaci, vodic ostaje u lumenu. Uvede se kateter I plasira kontrast.

102.Citoloska punkcija I biopsija vodjene radioloskim modalitetima imidzinga

Ciljane biopsije-uzimanje uzorka za citolosku ili ph analizu
Npr: perkutane torakalne, abdominalne, muskuloskeletalne, biopsija dojke.
UZ se koristi najcesce, postoje posebne sonde sa vodicima za biopsiju ( npr hepaticnih masa, bubreznih I
ginekoloskih, punkcija cisticnih promena)
‘’Fine needle aspiration’’-uradi se lokalna anestezija koze I onda punkcija uz neprekidnu aspiraciju

103.Inerventno radioloske metode (IRM) na gitu

Perkutana gastrostoma- kod osoba koje nisu u stanju da uzimaju hranu per os, putem stome se
omogucava unos hranljivih materija( npr kod nekih povreda glave.
Implantacija stenta kod stenoza.
Klipse krvarecih delova (kod variksa npr)

104.Perkutana drenaza apscesa

Osnovna svrha je da se evakuise patoloski sadrzaj. Dreniraju se apscesi velicine 3-5 cm (manji se resavaju
antibioticima, veci hirurski). Koristi se Seldingerova tehnika uz lokalnu anestezeiju

105.Perkutana nefrostomija
Izvodi se pod kontrolom UZ, CT.Metoda uvodjenja drenaznog katetera u pijelokaliksni sistem bubrega
radi drenaze kod opstrukcija. Uvek joj prethodi anterogradna pijelografija. Moze da se stavi I J
stent(pigtail) koji ima dve krivine na krajevima, jedna ide u pijelon, druga u mokracnu besiku.

106.Perkutana bilijarna drenaza

U slucaju opstrukcije duktusa holedohusa ili duktusa hepatikusa sa desne ili sa leve strane, postoji
indikacija da se zuc drenira u spoljasnju sredinu (van tela(spoljasnja drenaza)) ili u neki od distalnih
delova digestivne cevi ( unutrasnja drenaza).

107.Perkutane intervencije na kostano-zglobnom sistemu

Vertebroplasika- kod kompresivnih bolnih preloma prsljenskih tela, otklanjaju se ili ublazavaju uz
stabilizaciju kicmenog stuba ubrizgavanjem specijalnog kostanog cementa kroz igle u prsljensko telo.
Moze da se koristi I u ablaciji tumora ili smanjenju velicine tumora

108.Perkutana ablacija tumorskih promena

Vrsta terapije pri cemu se pojedini tumori unistavaju toplotom(radiofrekventna terapija), hladnocom
(krioablacija) ili hemijskim agensima (etanol). Najcesce se koristi u tumorima jetre, bubrega, pluca I
bolnih tumora kostiju.

109.Perkutano lecenje arterijskog krvarenja

Radi se transkateterska terapijska emboloterapija ili klipse(kod variksa). (vidi kasnije.)

110.Transkateterska embolizacija I hemoembolizacija

Namerna okluzija arterija ili vena razlicitim materijalima kroz selektivno postavljen kateter.
Embolizaciona sredstva mogu da budu cvrsta(spirale, partikule, sfere) I tecna (apsolutni alcohol,
etoksisklerol).Embolizaciono sredstvo mora da bude netoksicno, dugotrajno, trombogeno, lako za
rukovanje, lako dostupno, ekonomicno I po godno za sterilizaciju. Indikacije: krvarenja, tumori,
vaskularne anomalije, variksi, aneurizme
Hemoembolizacija- embolizacija krvnih sudova koji ishranjuju tumor(hemioterapeutik se plasira u te
krvne sudove)

111.Perkutana transluminalna angioplastika(PTA)

Metoda kojom se uklanjaju efekti ishemije uspostavljanjem protoka krvi pod kojim se podrazumeva
dilatacija suzenja krvnih sudova I rekanalizacija okludiranih segmenata. Zasnovana je na Seldingerovoj
tehnici kateterizacije. Na stenoticno mesto se dovodi kateter sa balonom, vidi se ‘struk’ na balonu, balon
se zatim ekspandira mesavinom kontrastnog sredstva I fizioloskog rastvora, sto iaziva prosirenje
stenoticnog segmenta. Ako treba, moze da se plasira I stent(vidi kasnije)
112.Indikacije za PTA
Stenoze I okluzije krvnih sudova vrata, koronarki, grana abdominalne aorte, ilijacnih, femoralnih,
poplitealnih I intrapoplitealnih krvnih sudova.

113.Perkutana transluminalna rekanalizacija

Rekanalisanje veoma tvrdih, kalcifikovanih okluzija moze se izvesti primenom razlicitih rotacionih
rekanalizacionih sistema (Kensejev kateter) ili se koristi energija lasera koji je ugradjen u kateterizacion
pribor.

114.Primena stentova u lecenju suzenja I opstrukcija krvnih sudova

U slucajevima kada balon dilatacija ne uspe u potpunosti, koriste se stentovi ( endoluminalne proteze).
Napravljen je od inertnog materijala (celik, tantalijum) koji ima osobinu da biva vremenom pokriven
intimom krvnog suda I kao takav pravi potporu krvnog suda. Mogu biti samosireci ili balon ekspandibilni.

Radioterapija (RT)
Opsta

115.Osnovni principi radioterapije

Radioterapija je metoda lecenja u onkologiji koja se bazira na primeni jonizujuceg zracenja. Oko 40% svih
pacijenata sa malignitetima se leci RT.Ona proistice iz poznavanja I primene osnovnih principa iz 3
bazicne discipline:
1.radijaciona fizika
2.radiobiologija tumorskih I normalnih celija
3.klinicki principi u radijacionom planiranju I tretmanu

Fizika jonizujuceg zracenja: vrsta zracenja kod kog u toku apsorpcije dolazi do izbacivanja jednog
orbitalnog elektrona. Moze biti elektromagnetno I cesticno.

116.Osnovi EM zracenja
Moze postojati u obliku talasa ili paketa energije (fotona). Deli se na :
1.X zrake –nastaju ekstranuklearno
2.gama zrake- nastaju intranuklearno

EM radijacija koja se koristi u RT se razlikuje u nacinu na koji se gama I X zraci proizvode:

1.gama nastaju radioaktivnim raspadom vestackih ili prirodnih radioizotopa u radioizotopskim uredjajima
( Co60)
2. X zraci nastaju u elektricnim masinama (linearnim akceleratorima (LINAC,Betatrone))

117.Apsorpcija EM zracenja
Intenzitet zracenja opada sa kvadratom rastojanja od izvora zracenja- kvadrantni zakon.
3 dominantna apsorpciona mehanizma:
1.fotoelektricna apsorpcija – dominira kod nizih energija zracenja. Apsorpcija dolaznog fota rezultira
izbacivanjem perifernog elektrona iz atomske orbite materije. Praznina moze biti popunjena sa drugim
elektronom.Apsorbovana je sva energija fotona. Fotoelektricna apsorpcija je jednaka atomskom broju
materije na kub. Prakticno:
a)materije sa visokim atomskim brojem-olovo na primer se koristi za zastitu
b) kosti apsorbuju vise zracenja

2.komptonov efekat-interakcija ulazno fotona visih energija I orbitalnog elektrona. Foton predaje
elektronu deo energije izbacenom elektronu, a ulazni foton menja pravac kretanja uz smanjenu energiju(
stvara se sekundarno zracenje)

3.stvaranje parova- kod visokih energija fotona ulaznog zracenja (>1,022MeV)

Kod interakcije gotona I materije, energija fotona se materijalizuje u pozitivni I negatinvni eletkron koji se
produkuju u isto vreme.

EMZ u RT:
1.superficijalno zracenje (10-125 KeV)
2.ortovoltazno (15-400KeV)
3.super I megavoltazno (>400KeV I >1MeV)- za duboko lokalizovane tumore, stedi kozu

118.Radioterapijske tehnike
2 tipa:
1.Brahiterapija- intrakavitarna, intersticijalna, intraluminalna. Radioaktivni izvor se postavlja unutar
target(ciljnog) volumena lezije. Prednost je veliki pad doze u blizinii radioaktivnog izvora cime se postize
maksimum apsorbovane doze u tumoru uz posted okolnog tkiva.

2.teleradioterapija (transkutano)-izvor je udaljen od koze (5 cm ili cak do2 m) I koristi se kod

ortovoltazne, super I megavoltazne RT.Apsorbovana doza se bazira na principu obrnutog kvadratnog
zakona I karakteristikama apsorpcije u tkivima

119.Tehnike brahiterapije
Intraluminalna-zracenje tumora bronha, analnog kanala.
Intersticijalna- implantacija igala ili katetera sa radioaktivnim izvorom direktno u tkivo tumora u jednoj ili
vise ravni (dojka, prostate)
Intrakavitarna- cerviks, uterus, vagina

120.Teleradioterapija
Jedno polje- direktno ili pod uglom, za povrsno lokalizovane lezije

Kombinacije polja: dva ili vise polja (dublje postavljeni tumori, CNS, toraks, pelvis)
a)dva suprotna paralelna polja
b)zracna polja pod uglom-dublje postavljeni tumori u maloj karlici (prostata)
c)tangencijalna(flankirana) – dojka

*Kombinacija 2 opozitna polja-transkutana zracna tehnika pelvisa

121.3D konformalna terapija (3DCRT)

Konformalno planiranje: volume zracenja prilagodjen obliku mete (tumora). Uslovljen je razvojem
TPS(Treatment planning system- kompjuter) I LINAC(sa Multileaf kolimatorima)
Planiranje se bazira na CT ili Mr imidzingu. Veliki izbor kombinacije polja. Obavezna imobilizacija
pacijenta razlicitim imobilizacionim sistemima. Ocekuje se bolja lokalna kontrola bolesti I prezivljavanja
uz smanjenje komplikacije zracenja.
Principi 3DCRT: pozicioniranje I imobilizacija pacijenta, imidzing za RT planiranje, planirani volumeni,
razmatranje distribuje doze I izbor optimalnog terapijskog plana, verifikacija, pocetak planirane terapije
na terapijskom aparatu, kontrola bolesnika I analiza rezultata zracenja.

122.Target volumeni u radioterapiji

Primarni tumor sa okolnom marginom normalnog tkiva u kome moze postojati subklinicko sirenje
bolesti. Od spolja ka unutra polja: zraceni volume, tretirani volume, planirani volume mete, klinicki
volumen mete, volumen tumora.

123.Interakcija jonizujuceg zracenja I bioloskog materijala

Direktno sa molekulima
Indirektno- stvaranjem slobodnih radikala

124.Radiosenzitivnost normalnog I tumorskog tkiva

Radiosenzitivne faze: M I G2
Radiorezistentne: S I G1
Radiosenzitivnost: direktno proporcionalna proliferaciji a obrnuto proporcionalna stepenu njihove
diferencijacije.
Radiosenzitivnost tumora:
Radiosenzitivni – Hodgkin, non-Hodgkin, leukemije, seminom, disgerminom (tumor total dose=40Gy)
Radioresponzivni- pluca, dojka, grlic, korpus uterusa, prostate, mokracna besika, rectum (ttd-70gy)
Radiorezistentni- osteosarkom, sarkomi mekih tkiva (ttd=100Gy – iznad granice radijacione tolerancije
okolnih zdravih tkiva)
Totalna doza- serija frakcija od po 2 Gy, 5 dana u nedelji, tokom nekoliko nedelja

125.Podela RT prema terapijskom cilju

Cilj je da se isporuci tumorska letalna doza jonizujuceg zracenja, homogeno u tacno lokalizovani tumorski
volume sa minimalnim efektom na okolno tkivo. Prema cilju, RT moze biti:
1.kurabilna (radikalna)- cilj je eradikacija tumora, cesto se koristi kao jedini vid specificne onkoloske
terapije
2.palijativna- cilj je ublazavanje najtezih I najznaajnijih simptoma maligne bolesti (bol, frakture,
krvarenja). Primenjena doza je 2/3 od radikalne.

Kombinacija rt I hirurgije:
1.preoperativna- sterilizacija celija na ivici tumora I celija koje bi mogle biti rasejane u toku hirurskog
tretmana, redukcija volumena neresektabilnog tumora doo velicine koja omogucava hirurski pristup u
lecenju.
2.postoperativna-sterilizacija mikroskopski rezidualnih celija, rasejanih ili mikro/makro metastatski
izmenjenih limfnih zlezda.

Specijalna radioterapija

126.Radioterapija tumora glave I vrata

Usna duplja -44% (tonzile 60%), larinks 31%, farinks 25%
90% je planocelularni karcinom, etioloski:duvan I alcohol
5 godina prezivljavanje- oko 50% bez zahvacenih limfnih cvorova, 20-30% sa zahvacenim
Multidisciplinarnost, hirurgija I rt- jedini kurativni
Ograniceno su osetljivi tumori

Transkutana RT (55-80Gy)- radikalna, postoperativna

Planiranje: konvencionalno I konformalno
Kombinacije 2 ili vise polja, brahiterapija-Karcinom usne, nazofarinksa

127.RT Ginekoloskih malignoma

1.radikalni zracni-kod carcinoma vagine, a kod ostalih:
a)odmakli stadijumi oboljenja ( inoperabilni)
b) kontraindikovan operabilni zahvat ili odbijanje operacije

2.palijativni-kod uznapredovalih slucajeva( krvarenja, metastaze,, recidivi)

3.preoperativni pristup- retko se koristi, omogucava smanjenje tumora I prevodjenje u operabilni
stadijum oboljenja
KOmbinacija transkutanog zracenja I brahiterapije.
Kod radikalne – doze od 80-90Gy
Kod postoperativne- 60-65 Gy

Tehnike: 2 ili 4 polja

Prezivljavanje: kod carcinoma grlica u operabilnim stadijumima I do 90%, radikalnim pristupom od 40-
75%.Kod endometrijuma operabilno 90%, odmakli sa radikalnom 10-50%. Kod ostalih lokalizacija uspeh
radikalne je znatno slabiji,

128.RT tumora pluca

Terapijski pristup zavisi od histoloske forne, stadijuma oboljenja.
Multidisciplinarni pristup.Pristupi su razliciti kod:
a)sitnocelijskih-hemio I radiosenzibilni, ne preporucuje se hirurgija
b)krupnocelijskih-slabo reaguju, hirurgija samo kod ogranicenih
Prezivljavanje do 30%. Postoperativna doza: 50—60Gy. Radikalna: planocelularni >60,70Gy, sitnocelijski
do 50Gy. Palijativna: zracenje odmaklih tumora, ili metastaza u mozgu/kostima.

129.RT tumora rektuma

TH pristupi: hirurgija, RT, hemioterapija
RT:preoperativna (20-50Gy)
Postoperativna (kod odmaklih tumora sa zahvatanjem okolnij struktura I limfatika, doze 55GY, volume
obuhvata teziste tumora I regionalne limfatike). Radikalna (vrlo cesto palijativna) 30-50 GY, prezivljavanje
u zavisnosti od stadijuma do 60%.

130.RT tumora prostate

Javlja se kod 20% muskaraca, prisutan je PSA Ag, koristi se Glison skala.
Na osnovu PSA, Glison skale I velicine tumora odredjuju se prognosticke grupe I odredjivanje modaliteta
lecenja.
Najcesce kombinacije: RT+Hormonoterapija
Radikalna doza: I do 75 Gy konformalnim tehnikama zracenja
Palijativna: kod metastaza u kostima(antidolorozna)
Prezivljavanje relativno dobro, u nizim stadijumima do 75%, u visim uz duze remisije pod
hormonoterapijom.

131.RT carcinoma dojke

Preoperativna- redje se koristi (za smanjenje tumora I regionalnih limfatika td=40Gy)
Postoperativna :
1)ostaci dojke nakon parcijalnih resekcija dojke 50-60 Gy (flankirana)
2)regionalnih limfatika (aksila, supraklavikularno 45-48Gy)
Radikalna RT- kod inoperabilnih, zrace se I regionalni limfatici I dojka ili kod karcinomatoznog mastitisa u
okviru ‘sandwich’ terapije ( kombinacija sa hemioterapijom)

Palijativna:
1) krvareca, egzulcerisana dojka, hipofrakcioni rezimi (samo dojka se zraci)
2)metastaze
Hemioterapija (+/- hormonoterapija) sastavni deo lecenja u svim modalitetima dojke.

132.RT tumora mozga

High-grade gliomi- ¾ svih tumora

Primarno lecenje hirursko (radikalno ili redukcija tumora)

Radioterapija:
1)kod parcijalno odstranjenih tumora ili inoperabilnih
2)tehnike:
a)lokalna (2 ili vise polja pod uglom)
b)prosirena polja od inoperabilnih tumora
c)zracene celog kranijuma I vertebralnog kanala (tumori sa metastaziranjem likvornim putem)

Doze: radikalni pristup: 50-60Gy, profilakticko zracenje kraniospinalno 30-40 Gy

Rezultati : kod tumora visokog stepena maligniteta lose I RT uglavnom ima palijativni efekat.

133.Komplikacije RT
Mogu biti:
a) opste I lokalne
b)akutne, subakutne I kasne
c)reverzibilne I ireverzibilne

Na pojavu I tezinu komplikacija utice:

Lokalizacija I vrsta tumora, odnos sa okolnim zdravim strukturama, doze, tehnike zracenja, propratni
komorbiditet
Prema tezini podeljene na graduse (od G1 do G4)
Hematoloske: leukopenija
Koza I sluznice :
a)akutne- eritem, hiperpigmentacija, suva I vlazna deskvamacija
b) kasne- atrofija, telangiektazija, radionekroza

GIT: radijacioni ulkus, autni I hronicni enteritis I colitis, rektoragije, ulkusi rektuma, stenoze I perforacije
creva, rektovaginalne fistule.
Urogenitalni: cistitisi(hemoragicni), hidroureter, hidronefroza, vezikovaginalne fistule
Visceralni organi: pneumonitis, perikarditis, miokardijalna fibroza, obliteracija koronarki
CNS: akutno-edem mozga, radionekroza, ostecenje intelektualnih funkcija
Sekundardni tumori: desetogodisnja kumulativna verovatnoca je 12%.(Karcinom stitaste, dojke, kostani
tumori, sarkomi) .