Kraj antickog sveta:

Velika seoba naroda i stvaranje varvarskih kraljevina u Evropi

(1. lekcija)

Kraj antickog sveta

Prelaz od antike ka srednjem veku je dug proes koji pocinje krizom Rimskog carstva u 3. veku posle Hrista
i nastavlja se postepenim prodorom Germana na teritoriju Carstva. Pri kraju tog procesa, tokom 5. veka,
poznati okviri zivota se ruse na Zapadu. Na Istoku, anticka civilizacija i dalje opstaje bez naglih
prekoda.Tokom gotovo tri stotine godina Zapad potresaju nemiri iz kojih je izrasla jedna nova, varvarska
civilizacija.
Zapad krajem 5 veka posle Hrista je pre svega duboko romanizovana oblast Mediterana,u kojoj jos
postoje gradovi sa razvijenom trgovinom i mrezom puteva. Prodor Germana na tle Italije dovodi do
naglog propadanja gradskog zivota. Velika epidemija kuge koja je pokosila Zapad u drugoj polovini 6.
veka i povremeno se obnavljala tokom 7. veka zahvatila je najpre gradove. U isto vreme, oblasti
Iberijskog poluostrva i Narbonske Galije osvajaju Arabljani.
Izmedju Rajne i Baltickog mora nastali su veliki plemenski savezi, koji su ugrozavali zapadne granice
Carstva - to su Vandali, Angli, Sasi, Longobardi, Franci.
Sa istoka su Rimu pretili Vizigoti (Zapadni Goti) i Ostrogoti (Istocni Goti).

Varvarske najezde i nastanak Germanskih kraljevina

Od 5. do pocetka 8. veka zapadni deo Evrope i Mediterana napadale su razlicitke ratnicke druzine
nomadskih naroda: Germana, Huna, Avara i Arabljana. Kao i posledica ovih rusilackih prodora nastaje
izmenjeno drustvo.
Princip nasledjivanja bio je, medjutim, princip seniorata ili je biran najbolji ratnik.
Rani prodori Germana na teritoriju Carstva bili su pljackaski napadi, radi plena, bez namere trajnim
naseljavanjem.
Pocetkom velike seobe naroda smatra se trenutak prodora Huna kroz ravnicu izmedju planine Ural i
Kaspijskog mora ("Vrata Naroda") 375. Godine.
Vizigoti, koji su ziveli najblize dunavskom limesu, izmolili su od istocnogrimskog cara, dozvolu da predju
reku i nasele se na rimskom tlu. Ubrzo je, medjutim, doslo do sukoba izmedju Vizigota i romejske carske
vojske - bila je to bitka kod Jedrena (Hadrijanopolja) 378. godine koja je, ostala poznata kao
cimbolican trenutak u kojem su varvari pobedili Romeje. Vizigoti su vec 410. godine, pod vodjstvom
Alarika, opljackali Rim.
Presudna bitka izmedu Rima i Huna odigrala se 451. godine na Katalaunskim poljima. Sukobile su se dve
vojske, koje su obe bile pretezno sastavljene od varvara, samo su jedni bili u sluzbi Rima, a drugi se borili
protiv. Medjutim, poraz Huna u ovoj bici znacio je zaustavljanje njihovog prodora u Evropu. Hunski savez
se raspao posle Atiline smrti.
Konacan pad Rima i nestanak Zapadnog rimskog carstva desili su se 476. godine. Na istoku je bilo
drugacije - Istocno Rimsko carstvo odolelo je varvarima i trajalo je narednih hiljadu godina.
Goti: Narod poreklom s juga Skandinavije, razdvajaju na dve skupine: Istocne (Ostrogote) i Zapadne
(Vizigote).
Ostrogote su pokorila hunska plemena, te oni zajedno sa Hunima naseljavaju oblast Panonije (Krajem 5
veka odlaze u Italiju i tamo stvaraju kraljevstvo.
Vizigoti se pred najezdom Huna pomeraju ka Zapadnom Iliriku i odatle napadaju Italiju. Godine 410.
osvajaju i pustose Rim, a potom prelaze u Galiju. Svoju kraljevinu osnovaju u Spaniji.
Franci: U pocetku naseljeni u dve velike skupine na Rajni, Franci dobijaju status rimskih federata. U
Severnoj Italiji stvaraju kraljevinu. Iz saveza Franaka i napstva rodjena je srednjovekovna Evropa.
- Varvarski napadi bili su povremeni. Upravo ta postepenost propadanja rimskog sveta omogucavala je
mnogim Rimljanima da privremeno zanemare znacaj seobe naroda.
Prvu olicava sveti Avgustini (354-430). Njegov odgovor na nedace vremena u kojem je ziveo, posebno na
veliki strah koji je izazvalo rusenje i pljackanje Rima 410. godine, bio je povlacenje u sebe.
Propadanje rimskih gradova na zapadu navelo je potomke senatske aristokratije da prilaze dvorovima
varvarskih vodja. I pored propasti Carstva, rimska kultura sacuvala je prvenstvo. Ona je zasenjivala
varvare. Ovakvo stapanje vodecih slojeva dva drustva nastalo je u vreme kada je italojom vladalo
germansko pleme Ostrogota pod kraljem Teodorihom (kraj 5. i pocetak 6. veka).
Treci odgovor bio je odlucan - oruzana borba protiv varvara radi obnove Rimskog carstva. Poslednji
usesan otpor antickog sveta bili su ratovi istocnorimskog cara Justinijana (527-565).
Rat protiv Gota ekonomski je unistio Italiju. Glavna posledica privremenog uspostavljanja jedinstvenog
Carstva bila je zamiranje gradova na zapadu Mediterana i konacno napustanje ekonomske i kulturne
premoci Italije u Evropi.