PROCENA POŽARNOG RIZIKA – ČEK LISTE I MATRICA RIZIKA

Dušan Gavanski, Verica Milanko

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu
Slobodan Krnjetin
Fakultet tehničkih nauka Novi Sad

Rezime: Matrica rizika je korisna metoda za procenu požarnog rizika, koja se može primeniti
samo za identifikovane požarne opasnosti. Najpraktičniji alat za sistematizovano i sveobuhvatno
identifikovanje požarnih opasnosti u radnim i pomoćnim prostorijama je ček-lista. U radu će se
definisati postupak implementacije ček-listi u matricu požarnog rizika. Ček-liste se odnose na
identifikovanje požarnih opasnosti od objekta i opreme i na sprovođenje preventivnih mera
zaštite od požara u objektu.
Cilj ove implementacije je uspostavljanje što objektivnije veze između posledica i
verovatnoće u procenjivanju požarnog rizika. Procena požarnog rizika data je na primeru
prehrambene industrije.
Ključne reči: Procena požarnog rizika, ček-liste, matrica rizika.

FIRE RISK ASSESSMENT– CHECK LISTS AND RISK MATRIX

Abstract: Risk matrix is a useful method for fire risk assessment that can be applied only for
identified fire dangers. The most practical tool for systematic and comprehensive identification
of fire risk in working and auxiliary facilities is a check list. In this paper there will be defined
the method of implementation of check lists in a fire risk matrix. Check lists refer to the
identification of fire dangers for objects and equipment and also to the conducting of preventive
protecting measures from fire in an object.
The aim of this implementation is the establishing of the most objective connection between
consequences and probability in the assessment of fire risk. The assessment of fire risk is
presented in the example of food industry.
Key words: fire risk assessment, check list, risk matrix.

UVOD
U prehrambenoj industriji u pogledu požara određeno mesto zauzima mlinska industrija koja
obuhvata mlinove, skladišta žitarica, sušare, skladišta gotovih proizvoda i poluproizvoda i ostale
prateće objekte. U svim fazama prerade žitarica od prijema, skladištenja zrna, sušenja, mlevenja,
skladištenja gotovog proizvoda, može doći do požara ili eksplozija koje mogu naneti velike
materijalne štete ali i ljudske žrtve. Zato zaštita od požara predstavlja deo organizacije i
izvođenja radnog procesa u ovoj industriji. U cilju bezbednog odvijanja tehnološkog prosesa
neophodno je primeniti odgovarajuće mere zaštite od požara što podrazumeva da se pre svega
mora izvršiti pravilna procena rizika od požara. Na osnovu procenjenih opasnosti mogu se
sprovesti potrebne mere zaštite od požara i na taj način smanjiti mogućnosti izbijanja požara, a
ako i dođe do požara posledice svedu na minimum.
U radu je dat metodološki pristup procene požarnog rizika u objektima za pripremu i
skladištenje žitarica. Ovakav pristup zahteva poznavanje tehnološkog procesa proizvodnje što
omogućava da se izvrši pravilna analiza opasnosti od požara. Sagledavanjem preduzetih mera
zaštite od požara i na osnovu analiziranih opasnosti od požara vrši se procena požarnog rizika.
 Na osnovu poznavanja požarnog rizika mogu se u sledećoj fazi preduzeti neophodne mera kako
bi se on sveo na minimum. Ovaj pristup omogućava da se izborom odgovarajućih mera postojeći
požarni rizik dovede na minimum a zatim da se on i održava na prihvatljivom nivou.

TEHNOLOŠKI PROCES RADA

Žito nakon ubiranja mora da se pripremi za uskladištenje. Priprema se sastoji u odstranjivanju
što većeg dela primesa/nečistoća i sušenja ispod kritične vlage.
Tehnološki proces rada se odvija kroz nekoliko faza:
• odvaga i prijem žita
Žitarice (pšenica, kukuruz, soja, itd.) se dopremaju prevoznim sredstvima u rinfuzi. U toku
prijema prvo se vrši odvaga žita pomoću kolskih vaga, a zatim se proverava kvalitet
žitarica određivanjem vlažnosti, nešistoća i eventualnih tragova bolesti.
• prihvatanje žita
Nakon odvage i prijema žitarice se transportuju do mesta prihvatanja gde se roba istresa u
usipnu jamu/koš (armirano betonski prihvatni bunker). U ovoj fazi dolazi do odvajanja
krupnog otpada (pleva, slama, delovi biljaka) propuštanjem kroz rešetku usipne jame i
lančastim transporterom žitarice se transportuje dalje preko kofičastog elevatora do
sledeće faze procesa rada – gruba aspiracija.
• gruba aspiracija
U okviru grube aspiracije koriste se siloaspiratori – grubi, ciklonski odvajač prašine i
ventilator. U ovoj fazi dolazi do izdvajanja prašine i krupnog otpada (pleva, slama). Nakon
grube aspiracije žito može da ide direktno u skladište preko kofičastog elevatora,
razdelnika, gravitacionog cevovoda i lančanih transportera. Više horizontalnih i vertikalnih
sredstava za transport čine transportnu liniju, u kojoj oni moraju biti usaglašeni u pogledu
kapaciteta. U slučaju da je vlažnost zrna veća od kritične žito se suši.
• fina aspiracija
U okviru fine aspiracije koriste se siloaspirator – fini, ciklon sa vazdušnim ustavom i
ventilator. Ovde dolazi do odvajanja lomljenog zrna.
• sušenje žita
Sušenje žita kao faza pripreme za skladištenje od izuzetnog je značaja kako sa aspekta
očuvanja kvaliteta tako i iz ekonomskih razloga. Pravilnim izborom režima sušenja (izbor
temperature i trajanja sušenja), kvalitet zrna ne samo da može da se očuva, već i u
značajnoj meri i da se poboljša. Zrno i agens za sušenja se nalaze stalno u pokretu pri
čemu se vrši razmena toplote i mase. Za sušenje žita u analiziranom tehnološkom procesu
se koristi protočna sušara u kojoj se kao gorivo primenjuje prirodni gas.
• skladištenje žita
Za skladištenje žita koriste se silosi od čeličnog lima. Punjenje silosa se vrši preko
kofičastog elevatora i lančastog transportera. Više silosa je grupisano na jednom mestu i
pune se preko višedelnog razdelnika slobodnim padom mase žita kroz gravitacione
cevovode.

METODOLOŠKI PRISTUP PROCENE POŽARNOG RIZIKA

Procena požarne bezbednosti je osnovno polje istraživanja požarno bezbednosnog
inženjeringa. Požarni rizik je komplement požarne bezbednosti, koji će se povećati smanjenjem
požarnog rizika. Prema tome, procena požarne bezbednosti je u stvari procena nivoa požarnog
rizika.
Metodološki pristup procene požarnog rizika se sastoji iz sledećih koraka:
korak 1 - analiza požarne opasnosti od objekta i opreme
U ovom koraku je predložena prva novoformirana ček-lista za analizu požarne opasnosti
od objekta i opreme. Pitanja koja su data u ovoj ček-listi predstavljaju osnovu i polaznu
etapu u proceni požarnog rizika, jer od validno dobijenih odgovora zavisi ispravna
identifikacija požarnih opasnosti (tabela 1). Stoga se predlaže da se ponude odgovori
„Opasno“, „Nebitno“ i „Bezbedno“. Nakon popunjavanja novoformiranih ček-listi, brzo
se uočava koja su pitanja označena odgovorom „Opasno“ i zatim se lako mogu predložiti
odgovarajuće korektivne mere. Analiza požarne opasnosti od objekta i opreme treba da
bude urađena u skladu sa važećom zakonskom regulativom.
Procentualni udeli požarne opasnosti od objekta i opreme, kao i sprovedenih preventivnih
mera zaštite od požara se izračunavaju prema jednačini:
n
f(x) = ⋅ 100%
N
gde je n broj negativnih (opasnih) ocena, a N ukupan broj ocena (opasnih i bezbednih)
datih u ček-listama.

Tabela 1: Požarne opasnosti od objekta i opreme (OP – opasno; NB – nebitno; BZ – bezbedno)

R.
Pitanje Komentar OP NB BZ Preporučene mere
br.
Pod je kod svih objekata
Da li su podovi objekata,
(silosne ćelije, sušara,
obrada / obloga zidova i
aspiratorska kućica i objekat za
1. revizioni otvori od
analizu žitarica) u vidu
zapaljivog / nezapaljivog
betonske podloge. Malterisani
materijala ?
zidovi. Metalni revizioni otvori.
Da li su međuspratne
Međuspratna konstrukcija
konstrukcije, plafoni /
aspiratorske kućice je izgrađena
tavanice, pregradni
od betona. Plafon aspiratorske
zidovi, stepeništa, vrata
2. kućice i objekta za analizu
i prozori od
žitarica je od betona. Vrata,
zapaljivog /
prozori i stepenište su od
nezapaljivog materijala
metala. Zidovi su od opeke.
?
Zabraniti upotrebu
Da li se svi prepoznati Otvoren plamen, statički otvorenog plamena.
3. izvori paljenja drže elektricitet, električna energija i Uzemljenje. Stalna
pod kontrolom ? električno varničenje. kontrola ispravnosti
električne opreme.
Da li se sve prepoznate Poboljšati efikasnost
zapaljive čvrste materije sistema aspiracije.
(nataložena i lebdeća Nedovoljno efikasan sistem Ugraditi industrijske
4.
prašina u radnom aspiracije. usisivače Postaviti
prostoru i otpadi žita) merač koncentracije
drže pod kontrolom ? prašine.
Da li se svi prepoznati Gasni gorionik i gasna instalacija
5. zapaljivi gasovi drže se redovno kontrolišu. Sigurnosni
pod kontrolom ? i signalni uređaji su ispravni.
 Instalirati uređaj za
otprašivanje, brzinski
Kofičasti elevatori i lančani relej na zateznoj
transporteri. remenici, pokazivač
Da li na transportnoj
nivoa na usipnim
6. opremi može doći do Statički elektricitet, mehaničko levcima i na izlaznoj
požara ? varničenje, zapaljiva prašina i strani i prelivni otvor sa
zagrevanje elemenata opreme. poklopcem i
mikroprekidačem za
blokadu rada.
Da li oprema za Aspirator, sušara i silosne ćelije.
Obezbediti
pripremu i skladištenje Metalni predmeti, pogonski
7. održavanje i čišćenje
žitarica može da elektromotori, uređaji za zagrevanje
opreme.
prouzrokuje požar ? sušare i zapaljiva prašina.

− korak 2 - analiza sprovedenih preventivnih mera zaštite od požara

U cilju dobijanja prave slike stanja zaštite oformljena je ček-lista sprovedenih preventivnih
mera zaštite od požara u objektu (tabela 2).

Tabela 2: Sprovedene preventivne mere zaštite od požara u objektu

R.
Pitanje Komentar OP NB BZ Preporučene mere
br.
Asfaltirani pristupni putevi su
Da li postoje bezbedni
1. odgovarajuće nosivosti i bez
pristupni putevi objektu ?
prepreka.
Silosne ćelije i sušara se nalaze
Da li je međusobna u zajedničkom sklopu unutar
2. udaljenost objekata na slobodne površine, a u slučaju Nema efikasne mere.
propisanom rastojanju ? hitne intervencije oteženo je
uklanjanje žita iz silosa.
Uspostaviti proceduru za
Da li se radne prostorije
Čišćenje aspiratorske kućice se redovno i pravilno
3. održavaju čistim i
ne obavlja redovno. čišćenje naslagane
urednim ?
prašine.
Ugraditi žaluzine i
Da li u objektu postoji
povećati staklenu
4. dovoljna površina za Ne postoje.
površinu na zidovima
eksplozivno odušavanje ?
aspiratorske kućice.
Da li su zaštitni kanali
za prolaz kablova I
5. ostale instalacije Da
pravilno izvedeni –
zaštićeni od požara ?
Na mestima gde se transportni Ugraditi požarne
Da li su ugrađene uređaji međusobno povezaju, klapne na mestima
6.
požarne klapne ? sa ostalim opremom, kao i sva sprečavanja prenšenja
ostala opreme međusobno. požara / eksplozije.
Da li se vrši kontrola Vrši se redovno kontrola
7. temperature u silosnoj ispravnosti rada silo
ćeliji ? termometara.
 Postaviti odgovarajuće
Da li postoje merači merače koncentracije
8. Ne postoje.
opasnih koncentracija ? prašine žitarica i
prirodnog gasa.
Postaviti odgovarajući
Da li postoje prenosni
Nedovoljan broj nepravilno broj aparata i redovno
9. aparati za gašenje
raspoređenih aparata. vršiti kontrolu njihove
početnih požara ?
ispravnosti.
Da li postoji hidrantska
10. Postoji
mreža ?
Da li postoji automatski Ugraditi odgovarajući
11. sistem za gašenje Ne postoji. automastki sistem za
požara ? gašenje požara.
Obeležiti i označiti
Da li su putevi i izlazi puteve i izlaze evakuacije
12. Putevi nisu obeleženi i označeni.
evakuacije bezbedni ? u skladu sa zakonskom
regulativom.

korak 3 - prva procena požarnog rizika

Nakon analize požarne opasnosti od objekta i opreme i analize sprovedenih preventivnih
mera zaštite od požara u objektu, prelazi se na prvu procenu požarnog rizika koja se
izvršava primenom modifikovane matrice faktora požarnog rizika.

Modifikovana metoda matrice faktora požarnog rizika

Metoda matrica faktora požarnog rizika je zasnovana na polukvantitativnim
terminima/pojmovima. Međutim, treba naglasiti da su obuhvaćeni brojevi potpuno
relevantni i da nemaju apsolutnu značajnost. Faktori za procenu i vrednovanje požarnog
rizika prema matrici 5x5, koja se zasniva na metodama AUVA (Allegemeine
UnfallVersicheru-ngsAnstalt – metoda austrijskog udruženja proizvođača celuloze i
papira) и BG (BerufsGenossenschaften – metoda nemačkih strukovnih inženjera), su
verovatnoća nastanka neželjenog događaja – požara i težina moguće posledice. Verovatnoća
nastanka neželjenog događaja – požara zavisi od izloženosti zaposlenih požarnim
opasnostima, kao i od požarne opasnosti od objekta i opreme. Za faktor izloženosti
požarnim opasnostima dati su u tabeli 3 kvalitativni opisi, kvantitativni rangovi i
procentualna izloženost požarnim opasnostima.
Tabela 3: Izloženost požarnim opasnostima od objekta i opreme
Kvantitativno rangiranje
Izloženost požarnim opasnostima izloženosti požarnim
Kvalitativni opis izloženosti
tokom radnog dana u % (nedelje, opasnostima
požarnim opasnostima
meseca, godine)
Rang
0 – 20 % Vrlo retko 1
21 – 40 % Povremeno 2
41 – 60 % Često 3
61 – 80 % Pretežni deo radnog vremena 4
81 – 100 % Svo radno vreme 5
 Izloženost zaposlenih požarnim opasnostima u objektima za pripremu i skladištenje
žitarica je u toku celog radnog vremena (100%) i na osnovu toga usvojen je rang 5.
Za faktor požarne opasnosti od objekta i opreme dati su u tabeli 4 kvalitativni opisi,
kvantitativni rangovi i procentualno iskazana mogućnost ostvarivanja požarne opasnosti.
Nakon analize stanja na osnovu datih odgovora u ček-listi (tabela 1) izračunat je
procentualni udeo požarne opasnosti od 57%, što odgovara rangu 3.

Tabela 4: Požarne opasnosti od objekta i opreme

Kvantitativno rangiranje
Požarne opasnosti u požarnih opasnosti
Kvalitativni opis ispunjenosti zahteva
%
Rang
0 -20 % Zadovoljavajuće – nastaviti sa radom 1
21 - 40 % Preduzeti srednjoročne potrebne mere 2
41 – 60 % Preduzeti kratkoročne potrebne mere 3
61 – 80 % Trenutno potrebne mere 4
81 - 100 % Mere za trenutni prekid rada 5

Matrica verovatnoće nastanka neželjenog događaja – požara, koja je prikazana u tabeli 5,

formirana je integracijom tabela 3 i 4 u cilju dobijanja brojčane vrednosti verovatnoće nastanka
požara.

Tabela 5: Matrica verovatnoće nastanka neželjenog događaja - požara

Požarne opasnosti
Izloženost Zadovoljavajuće Kratkoročne Trenutno Mere za
Srednjoročne
požarnim – nastaviti sa potrebne potrebne trenutni prekid
potrebne mere
opasnostima radom mere mere rada
1 2 3 4 5
Vrlo retko 1 1 2 3 4 5
Povremeno 2 2 4 6 8 10
Često 3 3 6 9 12 15
Pretežni deo
4 4 8 12 16 20
radnog vremena
Svo radno
5 5 10 15 20 25
vreme

Na osnovu tabele 5 određuje se rang i opis verovatnoće nastanka neželjenog događaja –

požara, što je prikazano u tabeli 6.
Tabela 6: Rang matrice verovatnoće nastanka neželjenog događaja - požara
Mera verovatnoće Kvalitativni opis verovatnoće Kvantitativni rang verovatnoće
nastanka požara nastanka požara nastanka požara
1,2 Neverovatan 1
3, 4, 5 Moguć 2
6, 8, 9 Sasvim moguć 3
10, 12,15, 16 Verovatan 4
20, 25 Veoma verovatan 5
 Rangovi težina mogućih posledica prikazani su u tabeli 7. Na osnovu analize odgovora iz
ček-liste za sprovedene preventivne mere zaštite od požara u objektu (tabela 2) izračunato
je da su zahtevane mere zaštite od požara ispunjene sa 33 %. Unošenjem ovog podatka u
tabelu 7 usvaja se rang 4 za težinu moguće posledice.
Tabela 7: Rang težine moguće posledice
Ispunjenost sprovedenih preventivnih Kvalitativni opis Kvantitativni rang
mera ZOP-a u objektu u % težine posledice težine posledice
81 – 100 Zanemarljiv 1
61 - 80 Mala 2
41 - 60 Srednja 3
21 - 40 Velika 4
0 – 20 Veoma velika 5

Faktor požarnog rizika (R), koji se dobija kao proizvod ranga nastanka neželjenog događaja –
požara (V) i ranga težine mogućih posledica (P) određuje se primenom matrice požarnog
rizika (tabela 8). U razmatranje uvodimo pet rangova verovatnoće i pet rangova posledica.
Ako primenimo formulu za određivanje faktora požarnog rizika, R = V x P, na sve moguće
kombinacije vrednosti rangova dobija se skup od 25 brojeva, odnosno 25 vrednosti
faktora požarnog rizika.

Tabela 8: Matrica požarnog rizika

Težina moguće posledice (P)
Verovatnoća nastanka
Zanemarljiva Mala Srednja Velika Veoma velika
požara (V)
1 2 3 4 5
Neverovatan 1 1 2 3 4 5
Moguć 2 2 4 6 8 10
Sasvim moguć 3 3 6 9 12 15
Verovatan 4 4 8 12 16 20
Veoma verovatan 5 5 10 15 20 25

Na osnovu tabele 8 usvaja se da vrednost faktora požarnog rizika iznosi 16. Zatim se vrši
njegovo rangiranje prema tabeli 9 i usvaja se da je požarni rizik visok sa rangom 4.

Tabela 9: Rangiranje faktora požarnog rizika

Mera požarnog Kvalitativni opis Kvantitativni rang Način i mere za sprečavanje, otklanjanje
rizika požarnog rizika požarnog rizika ili smanjenje požarnog rizika
1,2 Beznačajan 1
3, 4, 5 Mali 2
6, 8, 9 Srednji 3
10, 12,15, 16 Visok 4 Mere iz tabela 1 i 2
 20, 25 Ekstremni 5

korak 4 - izbor mera za smanjenje postojećeg požarnog rizika

U koraku 4 se vrši izbor mera za smanjenje postojećeg požarnog rizika, koje su predložene
u tabelama 1 i 2 na osnovu detaljnih analiza stanja.
− korak 5 - ponovna procena požarnog rizika
Pri ponovnoj proceni požarnog rizika, prema prethodno detaljno opisanoj metodi, uzimaju
se u obzir predložene mere zaštite. Proračunata požarna opasnost bi se u ovom slučaju
smanjila sa 57% na minimum. Ispunjenost sprovedenih preventivnih mera zaštite od
požara bi se povećala sa 33% na 91%. Rang verovatnoće će sada biti 2, a rang težine
moguće posledice 1. Na osnovu toga dobija se da faktor požarnog rizika ima brojčanu
vrednost 2 i rang 1 što ukazuje da bi požarni rizik posle sprovođenja predloženih mera bio
beznačajan.

ZAKLJUČAK
U radu je data analiza stanja sistema na osnovu datih odgovora u postavljenim ček-listama za
požarne opasnosti od objekta i opreme, kao i za sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara
u objektu.
Primenom modifikovane matrice na konkretnom primeru u mlinskoj industriji izračunat je
rang požarnog rizika kao „visok“, što znači da su radna mesta sa povećanim rizikom.
Preporučene mere su date u ček-listama. Nakon sprovođenja navedenih preporučenih mera
požarni rizik je označen sa rangom „beznačajan“, što znači da bi radna mesta postala požarno
bezbedna.
Treba naglasiti da je akcenat dat na izboru efikasnih mera za sprečavanje, otklanjanje ili
smanjenje požarnog rizika, a ne na kvalitativnom opisu i kvantitativnom rangu požarnog rizika.
U cilju pravilne procene požarnog rizika važno je da se uočeni problemi kompleksno
sagledaju i rešavaju, a to podrazumeva da se moraju poznavati opasnosti koje dovode do požara i
eksplozije a zatim i mere koje treba sprovesti kako bi se preventivno delovalo.
Moguća je praktična primena ove modifikovane metoda faktora požarnog rizika i u drugim
industrijskim granama, s tim da se pitanja u ček-listama prilagode odgovarajućoj grani.

LITERATURA
1. Pichler, T.: Izvedba objekata i zaštita, Savjetovanje o sprečavanju eksplozija i požara u
silosima i ostalim objektima za skladištenje i preradu zrna, Institut za sigurnost Zagreb,
OOUR Zavod za zaštitu na radu i zaštitu od požara Osijek, 1977.
2. Štefančić, S: Opasnost od požara i mjere zaštite, Savjetovanje o sprečavanju eksplozija i
požara u silosima i ostalim objektima za skladištenje i preradu zrna, Institut za sigurnost
Zagreb, OOUR Zavod za zaštitu na radu i zaštitu od požara Osijek, 1977.
3. Cheung, T. C.: A Stochastic Grey System Model for Fire Safety Indexing Evacuation of
Buildings, Department of Building and Construction, City University of Hong Kong, 2008.
4. Gavanski, D., Sokolа, M., Krnjetin, S: Donošenje akta o proceni rizika – iskustva u
Republici Srbiji, V znastveno-stručna konferencija s međunarodnim sudjelovanjem,
Menadžment i sigurnost, Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti, Visoka škola za sigurnost
s pravom javnosti, Čakovec 2010. UDK/UDC 005.5:000.6(497.11).
5. Kiš, D.: Znastveni pristup analizi rizika radnog mjesta u procjeni opasnosti, Rad Sigur. ,
6, 2002,3, 235-253 ISSN 0352-36775
6. Milanko, V: Efekti skaldištenja uljarica pri različitim uslovima, sa aspekta očuvanja kvaliteta
ulja i preventivne zaštite od požara, magistarski rad, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 1993.
7. Milanko, V i ostali: Opasnosti od požara i mere zaštite u silosima za žitarice, časopis „Žito-
hleb“, vol. 25(1998)4, 105-109, Novi Sad, YUISSN-0351-0999 UDK 864.617(06).