17.

PROJEKT JE OKON�AN

Bejli je zami�ljeno pogledao na sat. Bilo je dvadeset jedan i �etrdeset pet. Za dva sata i �etvrt �e
pono�. Ve� se dva i po dana nalazi u stalnoj napetosti. Neodre�en ose�aj nestvarnosti sve je
preplavio.
Mogao je da kontroli�e glas da ne zadrhti dok je posezao za lulom i vre�icom koja je sadr�ala
dragocene mrvice duvana. Rekao je: "�ta to zna�i, Denile?"
R. Denil odgovori: "Zar ne razume�? Zar to nije o�igledno?"
Bejli strpljivo uzvrati: "Ne razumem i ne izgleda mi o�igledno."
"Mi smo ovde", uzvrati robot, "a pod 'mi' podrazumevam ljude Grada Svemiraca - da razbijemo
ljusku koja okru�uje Zemlju i da prisilimo njene �itelje na ekspanziju i iseljavanje."
"To mi je poznato. Nemoj mi o tome govoriti."
"Moram, jer je to bitno. Kad bi nam zaista stalo do toga da kaznimo ubicu dr Sartona, time ga ipak
ne bismo o�iveli, razume�; ali kad bismo pretrpeli neuspeh, to bi samo oja�alo polo�aj politi�ara
na na�oj planeti koji su protiv same zamisli Grada Svemiraca."
"Ali sada mi ka�e�", re�e Bejli iznenada grubo, "da se spremate da se svojom voljom vratite
ku�i. Za�to? Re�enje Sartonovog slu�aja je vrlo blizu. Mora da je blizu, ili ne bi ovako brzo
poku�avali da me maknu s puta. Imam ose�aj da raspola�emo svim �injenicama koje su nam
potrebne da do�emo do odgovora. Odgovor mora da je tu negde." Kucnuo se po �elu. "Nedostaje mi
samo jedna re�enica! Jedna jedina re�!"
�vrsto je zatvorio o�i, kao da �e to razjasniti mutljag poslednjih �ezdeset �asova. Ali nije
razjasnilo. Nije.
Bejli je drhtavo uzdahnuo i zastideo se. Pokazao se slabim pred hladnom i bezose�ajnom
ma�inom, koja je samo �utljivo u njega zurila.
Promuklo je rekao: "Ni�ta, svejedno. Za�to Svemirci di�u ruke od projekta?"
Robot odgovori: "Na� projekta je zavr�en. Saznali smo da �e Zemlja naseliti druge plante."
"�ta, postali ste optimisti?" Detektiv je povukao prvi dim iz lule i osetio kako se smiruje i kako
postaje �vr��i.
"Mi, �itelji Grada Svemiraca, poku�ali sumo da promenimo Zemlju, menjaju�i njenu
ekonomiju. Poku�ali smo da uvedemo svoju vlastiti C/Fe kulturu. Vlada va�e planete i uprave
pojedinih Gradova sara�ivale su s nama, jer im je to bilo zgodno. Ipak, nismo postigli uspeh tokom
ovih dvadeset pet godina. �to smo se vi�e trudili, medijevalisti�ko protivljenje postajalo je sve
ja�e."
"Sve mi je to poznato", re�e Bejli. Ali ni�ta nije pomoglo. Denil to mora pri�ati na svoj na�in,
kao magnetofon. U sebi je viknuo R. Denilu: ma�ina!
R. Denil je natavio: "Dr Sarton je prvi postavio teoriju da moramo promeniti taktiku. Prvo moramo
na�i ljude na Zemlji koji �ele isto �to i mi �elimo ili koji se na to mogu nagovoriti. Poma�u�i
takvim ljudima, mogli bismo organizovati unutra�nji pokret bez tu�inskog me�anja. Pote�ko�a
je bila u tome da se nije mogao na�i doma�i element prikladan za na�e svrhe. Ti si, Elija, svakako
bio zanimljiv eksperiment."
"Ja? �ta ho�e� time da ka�e�?" upita Bejli.
"Bilo nam je milo �to nam je komesar preporu�io ba� tebe. Iz tvog psihi�kog profila
zaklju�ili smo da si koristan primerak. Cerebroanaliza je potvrdila na� sud. Ti si prakti�an �ovek,
Elija. Ti ne jadikuje� romanti�no nad pro�lo��u Zemlje, iako se na zdrav na�in za tu pro�lost
zanima�. Ti se ne dr�i� tvrdoglavo sada�nje gradske kulture. Mislimo da ovakvi ljudi kao �to si
ti mogu jo� jednom povesti �itelje Zemlje prema zvezdama. Zbog toga je dr Fastolf ju�e ujutro i
�eleo da te vidi.
Tvoja prakti�na priroda �ak je i previ�e nagla�ena. Ti nisi mogao shvatiti da fanati�no
slu�enje idealu, �ak i pogre�nom idealu, mo�e navesti �oveka da radi stvari koje prevazilaze
njegove normalne snage, kao, na primer, da pre�e otvoreni prostor po no�i da bi razorio ne�to �to
smatra najve�im neprijateljem svog ideala. Stoga se nismo iznenadili �to si bio dovoljno tvrdoglav i
dovoljno smeo da poku�a� da doka�e� da je ubistvo la�no. Na izvestan na�in, to je pokazalo da
si ti �ovek kakav nam je potreban za na� eksperiment."
"Kakav eksperiment?" Bejli lupi �akom o sto.
"Eksperiment koji se sastojao u tome da te ubedimo da je naseljavanje planeta jedini odgovor na
probleme Zemlje."
"Ubedili ste me. To je sigurno.
"Da, pod uticajem odre�ene droge."
Bejli zausti da ne�to ka�e i lula mu gotovo ispade iz usta. Jo� jednom se pred njim pojavila ona
scena u Gradu Svemiraca, kad se osvestio od �oka koji je pretrpeo po�to je saznao da je R. Denil ipak
pravi robot. Video je kako Denilovi glatki prsti nabiraju meso na njegovoj ruci i osetio mali ubod
siringe.
Rekao je, gu�e�i se: "�ta je bilo u siringi?"
"Nema potrebe da se uzbu�uje�, Elija. Bila je to blaga opojna droga koja je samo tvoj duh
u�inila prijem�ivijim."
"I tako sam poverovao u sve �to mi se govorilo, zar ne?"
"Ne ba� sasvim. Ne bi mogao poverovati ni u �ta �to je potpuno strano osnovnoj shemi tvog
mi�ljenja. Zapravo, rezultati eksperimenta su nas razo�arali. Dr Fastolf se nadao da �e� postati
fanati�an pristalica na�e teorije. Umesto toga, ti si samo s izvesne udaljenosti odobravao teoriju.
Tvoja prakti�arska priroda stajala je na putu svakoj zanesenosti. Tako smo shvatili da na�a nada
le�i samo u romanti�arima, a romanti�ari su, na nesre�u, svi medijevalisti, stvarni ili
potencijalni."
Bejli se nejasno osetio ponosan na svoju tvrdoglavost i sre�an �to ih je razo�arao. Neka oni
eksperimenti�u s nekim drugim.
Dvilje se nacerio: "I sada di�ete ruke od svega i idete ku�i?"
"Nije ba� sasvim tako. Rekao sam ve� pre nekoliko trenutaka da nam je dovoljno �to smo saznali
da �e Zemlja naseliti druge planete. Ti si nam dao odgovor."
"Ja sam ga dao? Kako?"
"Govorio si Frensisu Klusaru o prednostima iseljavanja. Mislim da si govorio vrlo vatreno. Dakle,
na� eksperiment na tebi pokazao je rezultat. A Klusarova cerebroanaliza se promenila. Vrlo malo, ali
se ipak promenila."
"Misli� da sam ga ubedio? Ne verujem."
"Ne, do ube�enja se ne dolazi tako lako. Ali cerebroanaliti�ke promene jasno su pokazale da je i
medijevalisti�ki mozak otvoren za objektivne razloge. Ja sam dalje sam eksperimentisao. Kad smo
izi�li iz fabrike kvasca, ja sam mu predlo�io da budu�nost svoje dece obezbedi na taj na�in �to
�e ih poslati u �kolu za iseljenike. On je to odbio, ali njegova se mentalna aura promenila i u�inilo
mi se o�igledno da je to pravilan put ube�ivanja."
R. Denil zastade, a onda nastavi: "Ono �to nazivamo medijevalizmom nosi u sebi izvestan vitalitet.
Istina, taj vitalitet je trenutno usmeren na samu Zemlju koja je blizu i koja ima veliku pro�lost. Ali
vizija novih svetova mogla bi lako zameniti viziju pro�losti i romanti�ar se mo�e lako okrenuti
prema novom objektu, ba� kao �to je Klusar osetio privla�nost novih zamisli posle tvoje propovedi.
I tako, vidi�, mi iz Grada Svemiraca uspeli smo, a da to nismo ni znali. Mi sami, vi�e nego bilo
�ta drugo, bili smo �inilac koji je uskome�ao Zemlju. Kristalizovali smo romanti�ne impusle na
Zemlji u medijevalizam, koji je postao organizacija. Na kraju krajeva, upravo su medijevalisti oni koji
�ele da sru�e postoje�e stanje, a ne gradska birokratija koja �e dobiti najvi�e ako se ostane pri
sada�njem stanju stvari. Ako mi sada napustimo Grad Svemiraca, ako dalje ne uznemirujemo
medijevaliste svojom prisutno��u, ako za sobom ostavimo nekoliko robota kakav sam ja, koji,
zajedno sa simpatizerima na�e teorije kakav si ti, mogu stvoriti �kole za iseljenike o kojima sam
govorio, medijevalisti �e kona�no okrenuti svoj pogled od Zemlje. Roboti �e im biti potrebni i
dobi�e ih ili od nas ili �e sami izgraditi svoje vlastite. Oni �e svojom voljom razviti C/Fe kulturu."
Za R. Denila bio je to vrlo dug govor. Mora biti da je i sam to shvatio, jer je posle kratke pauze
dodao: "Ovo ti govorim samo zato da ti objasnim zbog �ega je potrebno u�initi ne�to �to te mo�e
povrediti."
Bejli ogor�eno pomisli: robot ne mo�e povrediti ljudsko bi�e, osim ako to ne zahteva dobrobit
drugih ljudskih bi�a.
Umesto toga, on re�e: "Samo trenutak. Da raspravimo ne�to prakti�no. Vi �ete se vratiti na
va�e svetove i re�i da je jedan �itelj Zemlje ubio Svemirca i ostao neka�njen. Spoljnji svetovi �e
zahtevti od�tetu od Zemlje, a ja te upozoravam da Zemlja to vi�e ne mo�e podnositi. Do�i �e do
rata."
"Ube�en sam da se to ne�e dogoditi, Elija. Oni elementi na na�oj planeti, koji �e najvi�e
zahtevati od�tetu, ujedno najvi�e insistiraju na napu�tanju Grada Svemiraca. Mo�emo im
ponuditi ovo drugo, kao uslov za odustajanje od prvog. To i nameravamo da u�inimo. Zemlja �e
ostati u miru."
Bejli ga prekide, dok mu se u glasu ose�alo o�ajanje: "A �ta �e biti sa mnom? Komesar �e
napustiti istragu Sartonovog slu�aja �im Grad Svemiraca to za�eli, ali stvar oko R. Semija �e se
nastaviti, jer tu je re� o sabota�i unutar Odseka. Za�as �e se protiv mene nakupiti dokazi. To
znam. Sve je pripremljeno. Bi�u otpu�ten, Denile. A tu je, kona�no, i D�esi. Na nju �e pokazivati
prstom kao na �enu kriminalca. Tu je, kona�no, i Bentli..."
 R. Denil re�e: "Nemoj misliti, Elija, da ne shvatam tvoj polo�aj. Ali u ostvarivanju kona�nog
dobra �ove�anstva manje zlo mora se dopustiti. Dr Sarton tako�e je imao �enu, dvoje dece,
roditelje, sestru, mnogo prijatelja. Svi oni oplakuju njegovu smrt i stra�no im je pri pomisli da niko
nije kaznio njegovog ubicu."
"Za�to onda ne ostanete i ne potra�ite ga?"
"To vi�e nije potrebno."
Bejli ogor�eno odvrati: "Za�to ne priznate da je cela istraga bila zapravo samo izgovor da nas
mo�ete prou�avati u izuzetnim situacijama? Vama je bilo sasvim svejedno ko je ubio dr Sartona."
"�eleli smo da to saznamo", re�e R. Denil hladno, "ali nikad nismo bili u zabludi oko toga �ta je
va�nije, pojedinac ili �ove�anstvo. Ako bismo sada nastavili istragu, zna�ilo bi da se me�amo u
situaciju koja nam se sada �ini zadovoljavaju�a. Ne mo�e se prore�i koliku bi to �tetu mogli
izazvati."
"�eli� li da ka�e� da ubica mo�e biti neki va�niji medijevalist, a Svemirci sada ne �ele da
u�ine ni�ta �to bi od njihovih novih prijatelja stvorili neprijatelje."
"Ja to tako ne bih rekao, ali u tvojim re�ima ima istine."
"A �ta je s tvojim ose�anjem za pravdu, Denile? Da li je ovo pravda?"
"Postoje razni vidovi pravde, Elija. Kada se manja ne mo�e izmiriti sa ve�om, onda manja mora
stradati."
Bejlijev duh obilazio je oko neprobojne logike R. Denilovog pozitronskog mozga, tra�e�i neku
slabost.
Kona�no je upitao: "Zar ti li�no nisi nimalo radoznao, Denile? Ti sebe naziva� detektivom.
Zna� li ti �ta to zna�i? Shvata� li da je istraga ne�to znatno vi�e nego samo posao? To je
izazov! Tvoj mozak bori se protiv kriminal�evog. To je sukob intelekta. Zar �e� napustiti bitku i
prihvatiti poraz?"
"Ako se nastavljanjem bitke ni�te na posti�e, naravno."
"Zar ne�e� imati ose�aj da si ne�to izgubio? Ose�aj ne�eg nepotpunog? Zar se ne�e u tebi
javiti, makar sasvim malen, trag nezadovoljstva? Zbog neuta�ene radoznalosti?"
Bejlijeva nada, koja ionako nije bila naro�ito jaka, spla�njavala je sve vi�e dok je govorio. Kada
je izgovorio re� "radoznalost", setio se svojih vlastitih re�i upu�enih Frensisu Klusaru pre �etiri
sata. On je i sam vrlo dobro znao koje osobine razlikuju �oveka od ma�ine. Radoznalost je bila jedna
takva osobina. I ma�kica od �est nedelja je radoznala, ali kako mo�e biti radoznala ma�ina, ma
koliko humanoidna bila?
R. Denil re�e, kao odjek tih misli: "�ta podrazumeva� pod radoznalo��u?"
Bejli je opisao �to je lep�e mogao: "Radoznalost je re� kojom ozna�avamo �elju da �ovek
pro�iri svoje znanje."
"Takva �elja postoji i u meni, kada je pro�irenje znanja potrebno za izvr�enje poverenog mi
zadatka."
"Da", re�e Bejli sarkasti�no, "kao kad, na primer, postavi� pitanje o Bentlijevim kontaktnim
so�ivima da bi �to vi�e saznao o zemaljskim obi�ajim."
"Ta�no", re�e R. Denil, ni najmanjim znakom ne pokazuju�i da je svestan sarkazma.
"Nesvrhovito pro�irenje znanja, u koje, koliko vidim, spada i radoznalost, zna�i jednostavno
nedelotvornost. A ja sam sazdan tako da izbegavam svaku nedelotvornost."
I tako, "re�enica" koju je toliko dugo �ekao, najzad se pojavila pred Elijom Bejlijem, talog se
najpre zamutio, a zatim ponovo slegao; ukaza se prozra�na bistrina situacije.
Dok je R. Denil govorio, Bejlijeva usta su se otvorila i tako i ostala.
Takva se stvar u �ovekovu mozgu ne uobli�ava preko no�i. Stvari se jednostavno ne odigravaju
na taj na�in. Negde duboko u podsvesti gradio je svoju teoriju, gradio je pa�ljivo i podrobno, ali uvek
se sudarao s ne�im �to se nije uklapalo. Ne�im �to nije mogao presko�iti, niti zapostaviti. I sve
dok je postojala bilo kakva nedore�enost re�enje se nalazilo duboko ispod praga njegove svesti, izvan
dohvata njegovih nastojanja. Ali sada, re�enica se kona�no pojavila. Nedore�enosti je nestalo.
Slu�aj je bio re�en.
Blesak mentalne svetlosti sna�no je podstakao Bejlija. Sada je odjednom znao gde le�i R. Denilova
slabost, slabost ma�ine koja misli. Grozni�avo je pomislio, pun nade: Denil mora sve uzimati
doslovno.
Rekao je: "Onda, projekat Grada Svemiraca okon�ava se danas, a s njim i istraga Sartonovog
slu�aja. Je li tako?"
"Tako su odlu�ili na�i ljudi u Gradu Svemiraca", slo�i se mirno R. Denil.
Ali, "danas" jo� nije pro�lo. Bejli pogleda na sat. Bilo je dvadeset dva i trideset. "Do pono�i ima
jo� sat i po."
 R. Denil nije ni�ta odgovorio. Izgledalo je kao da razmi�lja.
Bejli hitro nastavi: "Do pono�i projekt se nastavlja. Ti si moj partner i istraga jo� traje." U silnoj
�urbi postajao je upravo telegrafski kratak. "Nastavimo, dakle. Pusti me da radim. To tvojim ljudima
ne�e na�koditi. To �e im doneti �ak i veliku korist. Dajem ti re�. A ako po tvom mi�ljenju
u�inim ne�to r�avo, zaustavi me. Potrebno mi je tih sat i po."
R. Denil odvrati: "Ono �to ka�es sasvim je u redu. 'Danas' jo� nije isteklo. Nisam na to pomislio,
partneru Elija."
Bejli je opet bio 'partner Elija'.
On se naceri i re�e: "Prilikom mog boravka u Gradu Svemiraca dr Fastolf je pomenuo fotografije
popri�ta ubistva?"
"Jeste", re�e kratko R. Denil.
Bejli upita: "Mo�e� li mi nabaviti primerak tih fotografija?"
"Da, partneru Elija."
"Mislim sada, smesta."
"Za deset minuta, ako mi dozvoli� da upotrebim prenosnik u Odseku."
Preno�enje fotografija zahtevalo je jo� manje vremena. Bejli je zurio u mali aluminijumski blok,
koji je dr�ao drhtavom rukom. U tananim energijama, koje su ga prenele iz Grada Svemiraca, bile su
zabele�ene izvesne atomske konfiguracije.
U tom trenutku na vratima se pojavi komesar D�ulijus Enderbi. Video je Bejlija i izraz zabrinutosti
na njegovom licu namah je nestao, ustupiv�i mesto rastu�em besu.
On re�e: "�uj, Elija, potrebno ti je �avolski mnogo vremena da ve�era�."
"Bio sam stra�no umoran, komesare. �ao mi je ako sam te zadr�ao."
"Ne bi mi to smetalo, ali... Bolje do�i u moju sobu."
Bejli pogleda R. Denila, ali se ovaj nije ni osvrnuo. Zajedno su izi�li iz trpezarije.
D�ulijus Enderbi �etao je ispred svog stola gore-dole, gore-delo. Bejli ga je posmatrao, i sam
daleko od toga da bude miran. S vremena na vreme pogledao bi na sat.
22.45.
Komesar je podigao nao�are na �elo i protrljao o�i palcem i ka�iprstom. Na o�ima su mu
ostale crvene mrlje. Zatim je opet stavio nao�are, trep�u�i prema Bejliju.
"Elija", rekao je iznenada, "kad si poslednji put bio u energetskoj centrali u Vilijemsbergu?"
Bejli uzvrati: "Ju�e po�to sam oti�ao iz Odseka. Mislim, oko osmanaest �asova, ili kratko posle
toga."
Komesar zatrese glavom. "Za�to mi to nisi rekao?"
"Nameravo sam. Jo� nisam dao zvani�nu izjavu."
"�ta si tamo radio?"
"Samo sam i�ao prema svom privremenom stanu."
Komesar je zastao, stoje�i pred Bejlijem, i rekao: "To nije dovoljan odgovor, Elija. Niko ne prolazi
kroz energetsku centralu samo zato da pro�e."
Bejli sle�e ramenima. Nije bilo razloga da pri�a o medijevalistima koji su ih progonili, ni o trci
preko traka. Ne sada.
Zato je samo rekao: "Ako mi daje� na znanje da sam ja imao priliku da do�em do alfa-aparata
kojim je ubijen R. Semi, moram te podsetiti da je Denil bio sa mnom i da �e posvedo�iti da sam kroz
centralu pro�ao bez zaustavljanja i da, po�to sam izi�ao, nisam imao alfa-aparat."
Komesar je polako seo. Nije pogledao u pravcu R. Denila, niti mu se obratio. Polo�io je
debelju�kaste bele ruke pred sebe na sto i posmatrao ih s izrazom �aljenja na licu. Rekao je: "Elija,
ne znam �ta da ka�em ili �ta da mislim. Tvoj partner ti ne mo�e poslu�iti ako alibi. On ne mo�e
svedo�iti."
"Ja ipak pori�em da sam uzeo taj alfa-aparat."
Komesar je prepleo prste. Rekao je: "Elija, za�to je danas posle podne D�esi dolazila ovamo?"
"To si me ve� pitao, komesare. Dajem ti isti odgovor. Porodi�ne stvari."
"Dobio sam neka obave�tenja od Frensisa Klusara, Elija."
"Kakva obave�tenja?"
"On tvrdi da je D�ezabel Bejli �lan medijevalisti�kog dru�tva �iji je cilj svrgavanje vlade."
"Jesi li siguran da je re� o istoj osobi? Ima mnogo Bejlija."
"Nema mnogo D�ezabela Bejli."
"On je upotrebio njeno ime, zar ne?
"On je rekao D�ezabel. Ja sam ga sam saslu�avao, Elija. Ovo nije iz druge ruke."
"U redu. D�esi je zaista �lan bezazlene, �a�ave organizacije. Ona nije ni�ta u�inila, osim
�to je pose�ivala njihove sastanke i ose�ala se tajanstvenom."
 "To ne�e tako izgledati na�em Odboru, Elija."
"Zna�i li to da �e� me suspendovati i zadr�ati u pritvoru na osnovu sumnje da sam uni�tio
dr�avno vlasni�tvo u obliku R. Semija?"
"Nadam se da ne�u morati, Elija, ali stvari stoje stra�no r�avo. Svi znaju da ti nisi voleo R.
Semija. Danas posle podne videli su tvoju �enu kako s njime razgovara. Bila je sva u suzama i neki su
ljudi �uli �ta je govorila. To je prili�no bezazleno, ali sve zajedno govori protiv tebe, Elija. Mo�da
si mislio da je opasno �to robot mo�e da progovori. A ti si, pored toga, imao priliku da do�e� do
oru�ja."
Bejli ga prekide: "Kad bih �eleo da izbri�em sve dokaze protiv D�esi, da li bih onda uhapsio
Frensisa Klusara? Reklo bi se da on o njoj zna mnogo vi�e nego R. Semi. Jo� jedna stvar. Kroz
energetsku centralu pro�ao sam osmanaest �asova pre nego �to je R. Semi razgovarao sa D�esi. Da
li sam unapred mogao znati da �u biti primoran da ga uni�tim, te sam proro�ki ukrao taj alfa-
aparat?"
Komesar uzvrati: "To je dobra odbrana. U�ini�u sve �to mogu. �ao mi je �to je do ovoga
do�lo, Elija."
"Zar? Zar zaista veruje� da sam ja to u�inio, komesare?"
Enderbi polako odvrati: "Ne znam �ta da mislim, Elija. Bi�u iskren s tobom."
"Onda �u ti re�i �ta da misli�, komesare. Sve ovo je dobro smi�ljen i pripremljen plan da na
mene padne sumnja."
Komesar se uko�io. "�ekaj malo, Elija. Nemoj udarati naslepo. Ne�e� nai�i na simpatije ako
bude� i�ao tom linijom odbrane. Previ�e je r�avih ljudi to zloupotrebljavalo."
"Ja ne tra�im simpatije. Samo govorim istinu. Mene nastoje da uklone s puta, kako ne bih mogao
izneti �injenice o Sartonovom ubistvu. Na nesre�u za �oveka koji je �eleo da me ukloni, to je
do�lo malo prekasno."
"�ta?"
Bejli pogleda na sat. Bila su ta�no dvadeset tri �asa.
On re�e: "Znam ko nastoji da me optu�i, znam kako je ubijen dr Sarton i ko ga je ubio i imam na
raspolaganju jedan sat da ti to ispri�am, da uhvatim tog �oveka i zavr�im istragu."