Zadaci iz fizike.

Brzina. Ubrzanje. Sila. Primena drugog Njutnovog zakona.

1. Čamac se kreće konstantnom brzinom po jezeru. Sa mosta koji se nalazi na visini h=45m iznad površine jezera, pada
predmet pravo u čamac. U trenutku kada je telo pušteno da iz stanja mirovanja pada sa mosta, čamac se nalazio na rastojanju
L=12m od mosta. Odrediti:
a) vreme padanja tela;
b) brzinu tela u trenutku udara u čamac;
c) brzinu čamca;
d) Da je čamac mirovao u trenutku puštanja predmeta, sa kolikim konstantnim ubrzanjem bi morao da krene istog trenutka da
bi predmet pao u njega?

2. Dečak gađa pikado strelicom tablu od plute. Ako se tabla nalazi na rastojanju L=2m od njega, kojom brzinom dečak treba
da baci u horizontalnom pravcu strelicu da bi pogodio tačku na tabli koja se nalazi d=10cm ispod pravca bacanja?

3. Avion se spušta pod uglom α=37o u odnosu na horizontalu i u trenutku kada se nalazi na visini h=730m ispušta projektil
bez saopštavanja početne brzine u odnosu na avion. Ako projektil udara u zemlju posle t=5s od trenutka ispuštanja, odrediti:
a) kolika je bila brzina aviona u trenutku ispuštanja projektila;
b) koliki je horizontalni domet projektila od ispuštanja do pada.

4*. Brzina projektila, pri lansiranju sa Zemlje kosim hicem naviše, iznosi v0=800m/s i dva puta je veća od njegove brzine u
trenutku kada se nalazi na maksimalnoj visini. Odrediti:
a) ugao lansiranja projektila u odnosu na horizontalu;
b) maksimalnu visinu projektila i udaljenost između položaja lansiranja i položaja maksimalne visine;
c) horizontalni domet projektila od ispuštanja do pada.

5. Na krajevima neistegljivog konca zanemarljive mase, koji je prebačen preko nepokretnog kotura, vise
loptice masa m1=0,2kg i m2=0,1kg. Smatrati da konac klizi preko kotura bez trenja. Odrediti ubrzanje
loptica kada je sistem prepušten samom sebi.
m1 m2

6. Koeficijent trenja između tela mase m1=5kg i tela mase m2=10kg je µ=0,2 (videti sliku). Telo mase m2
se vuče silom F=45N.
a) Kolika je sila zatezanja u koncu vezanom za zid? m1 µ
b) Odrediti ubrzanje tela mase m2, ako je koeficijent trenja između njega i podloge µ1=0,15. m2 m 2 F

µ1

r
7. Telo mase m1=1kg se nalazi na strmoj ravni nagibnog ugla α=30o i povezano je m1 F
neistegljivim koncem zanemarljive mase, preko lakog kotura, sa telom mase m2=3kg, koje m2
leži na horizontalnoj površini. Koeficijent trenja između svakog od tela i podloge je µ=0.15.
Ako se telo mase m1 vuče uz strmu ravan silom F=12N, odrediti: α
a) ubrzanje sistema i
b) silu zatezanja u koncu.

mA
8. Masa tela A sa slike je 15kg. Odrediti težinu tela B potrebnu da bi se sistem kretao ubrzanjem
a=3m/s2. Koeficijent trenja između tela A i podloge je µ=0,2. Konac je neistegljiv i
zanemarljive mase.

mB
9. Na strmoj ravni, nagibnog ugla α, nalaze se tela masa m1 i m2 međusobno povezana idealnom m1
elastičnom oprugom čiji je koeficijent krutosti k (slika). Tela masa m i m1 su međusobno povezana k
neistegljivim koncem zanemarljive mase. Koeficijent trenja između strme ravni i tela je µ.. Ako je m2
smer kretanja sistema kao što pokazuje strelica na slici, odrediti:
m α
a) ubrzanje i
b) istegnutost opruge.

10. Dva tela masa m1=3kg i m2, spojena su neistegljivim koncem preko kotura. Masa kotura i m1
konca, kao i trenje u koturu se mogu zanemariti. Tela se nalaze na stranama nepokretne prizme m2
koje zaklapaju ugao α1=30o i α2=40o sa horizontalom, a koeficijenti trenja između tela i prizme µ2
µ1
su µ1=0.15 i µ2=0.1. Za koje vrednosti mase m2 će se sistem kretati na levu stranu? α1 α2

11."Bungee"-skakač mase m=61kg skače sa mosta visine H iznad vode. Oko članaka na
nogama skakača je vezano specijalno elastično uže dužine L=25m i konstante elastičnosti
k=160N/m. L
a) Odrediti dužinu užeta u onom položaju (tokom pada) u kojem je ubrzanje skakača jednako H
d
nuli.
b) Ako se u najnižoj tački skoka uže isteže za dužinu d=18m, odrediti intenzitet i smer h
ubrzanja skakača u trenutku kada skakač dostigne najnižu tačku.
Dimenzije skakača i otpor pri kretanju kroz vazduh zanemariti.

REŠENJA:

1. zadatak
a) Telo je pušteno sa mosta da slobodno pada, što znači da na njega pri padu deluje samo sila
r
Zemljine teže (aproksimativno
r
smatramo da je sila otpora vazduha zanemarljivo mala). Onda za rezultujuću silu važi F = mg . Iz II Njutnovog zakona
r r r r
( F = ma ) zaključujemo da je u pitanju ravnomerno ubrzano kretanje sa ubrzanjem a = g . Kretanje tela je vertikalno
naniže. Možemo y-osu usmeriti u pravcu i smeru kretanja tela i primeniti izraz za pređeni put pri ravnomerno ubrzanom
a yt 2
kretanju duž tog pravca: y = v 0 y t + . Pošto je početna brzina tela ovde v0 = 0 , a ubrzanje a y = g , onda zaključujemo
2
gt 2
da je pređeni put: s = .
2
Sledi da je vreme za koje telo pređe put h (vreme padanja tela ) jednako: t = 2h = 3.03s . (1)
g
b) Primenom izraza za vremensku zavisnost brzine pri ravnomerno ubrzanom kretanju ( v y = v0 y + a y t ), zaključujemo da je

brzina tela u trenutku udara u čamac: 2h m

v = gt = g = 2hg = 29.71 (2)
g s

c) Čamac se kreće nekom konstantnom brzinom vč i put do mosta (L) pređe za vreme t / . Važi: L = vč t / (3)
/
Da bi telo palo sa mosta baš u čamac mora biti ispunjeno: t = t . (4)
2h g m
Onda, iz (3), (4) i (1) sledi: L = v č t = v č , odnosno: v č = L = 3 .96
g 2h s
d) Da je čamac mirovao u trenutku puštanja tela, onda bi on morao da krene iz stanja mirovanja sa konstantnim ubrzanjem
ač t / 2
ač za koje bi važilo: L = (5)
2
ač t 2 a č 2h L m
Iz uslova t = t / sledi: L = = , odnosno: ač = g = 2 .6 2
2 2 g h s
2. zadatak
U pitanju je horizontalni hitac. Početna brzina tela ima smer x ose.
r Jedina sila koja deluje na telo pri njegovom kretanju je sila Zemljine teže:
v0 r r r r
F = mg ⇒ a = g .
x
Koordinatni sistem se može postaviti npr. kao na slici. Onda je:
y ax = 0 ⇒ v x = v ox + a x t = v 0 + 0 = const
d
a xt 2
⇒ x = voxt + = v0 ⋅ t + 0 (1)
L 2
P a y = g ⇒ v y = v oy + a y t = 0 + gt
a yt 2
gt 2
⇒ y = v0 y t + = 0+
(2)
2 2
U trenutku kada strelica udari u tačku P, ona je po vertikali prešla put d, a po horizontali put L.
gt P2
Iz (2) sledi: d = , a iz (1): L = v 0 t P
2
Iz poslednje dve relacije se dobija: ⇒
L L g m
v0 = = =L = 14 .
tP 2d 2d s
g

3. zadatak

α
P r
x v0x v 0 x = v 0 cos α
r α
v0 v 0 y = v 0 sin α
h y
r
v0 y α r
v0

Kretanje projektila predstavlja kosi hitac na dole.

r r r r r r r
Vektor početne brzine je: v0 = v0 x + v0 y = v0 x ⋅ i + v0 y ⋅ j = v0 cos α ⋅ i + v0 sin α ⋅ j .
r r
Jedino gravitaciona sila, F = mg , deluje na projektil tokom njegovog kretanja. Važi:
Fx = 0 ⇒ ma x = 0 ⇒ ax = 0 ⇒ v x = const = v ox + a x t = v 0 cos α + 0 (1)
2
axt
= v 0 cos α ⋅ t + 0
⇒ x = v ox t + (2)
2
F y = mg ⇒ ma y = mg ⇒ a y = g ⇒ v y = v oy + a y t = v 0 sin α + gt (3)

a yt 2 gt 2
⇒ y = v0 y t + = v 0 sin α ⋅ t + (4)
2 2
a) Brzina projektila u tački P je jednaka brzini aviona u toj tački i to je početna brzina projektila, vr0 .
gt 2
h−
Prema uslovu zadatka, za y=h=730m je t=5s. Onda iz (4) sledi: v 0 = 2 = 202 m
t sin α s

gt 2
b) Iz (2) sledi da je domet projektila: D = v 0 t cos α = ( h − )ctgα = 807 m
2
 *
4. zadatak
r r r
vM
v0 y v0
α
M
α r Kretanje projektila do položaja maksimalne visine
0 v0 x
predstavlja kosi hitac naviše.
y yM
Vektor početne brzine je:
r r r r r r
v0 v0 = v0 x ⋅ i + v0 y ⋅ j = v0 cosα ⋅ i + v0 sin α ⋅ j
0 α x
xM

D = 2 xM

r r
Jedino gravitaciona sila, F = mg , deluje na projektil tokom njegovog kretanja. Važi:
Fx = 0 ⇒ ma x = 0 ⇒ ax = 0 ⇒ v x = const = v ox + a x t = v 0 cos α + 0 (1)
2
axt
⇒ x = v ox t + = v 0 cos α ⋅ t + 0 (2)
2
Fy = − mg ⇒ ma y = − mg ⇒ a y = − g ⇒ v y = v oy + a y t = v 0 sin α − gt (3)

a yt 2 gt 2
⇒ y = v0 y + = v 0 sin α ⋅ t − (4)
2 2

a) Vektor brzine projektila u položaju najveće visine (tačka M) je usmeren duž x-ose: v M = v x = v0 x = v0 cos α
1
Prema uslovu zadatka važi: v0 = 2vM . Sledi: v0 = 2v0 cos α ⇒ α = arccos = 60o (5)
2

b) x M = ? yM = ?
U tački M važi: xM = v0 cos α ⋅ t M (6)
2
gt M
y M = v 0 sin α ⋅ t M − (7)
2
Da bi izračunali x M i y M treba da prethodno izračunamo t M . Njega dobijamo iz uslova da je u tački M: v M y = 0 .
v 0 sin α
Sledi: v My = v 0 sin α − gt M = 0 ⇒ tM = (8)
g

v0 sin α v02 sin 2α

Zamenom (8) u (6) i (7) dobijamo: xM = v0 cos α ⋅ = ≈ 28250 m = 28 .25 km
g 2g

v0 sin α gv02 sin 2 α v02 sin 2 α

y M = v0 sin α ⋅ − = ≈ 24465m = 24.465km
g 2g 2 2g
c) Iz (1) sledi da je domet projektila:
v02 sin 2α
D = 2 xm = ≈ 56.5km.
g
 5. zadatak r r r
Rezultujuća sila koja deluje na telo m1 je F1rez = G1 + T1 . Pod dejstvom te konstantne rezultujuće sile telo m1 stiče
r
konstantno ubrzanje a1 .
r r r
Rezultujuća sila koja deluje na telo m2 je F2 rez = G2 + T2 . Pod dejstvom te konstantne rezultujuće sile telo m2 stiče
r
konstantno ubrzanje a 2 .
a2t 2 a t2
- Konac je neistegljiv, pa sledi da tela prelaze iste puteve za isto vreme: s 2 = = s1 = 1
r 2 2
a2
Odatle sledi: a1 = a 2 = a (1)
r r
r T1 T2 - Konac ima zanemarljivu masu, pa sledi: T1 = T2 (2)
a1
m1 m2 r r r
II Njutnov zakon za telo m1: m1 a1 = T1 + m1 g
Projekcija na smer kretanja tela 1: m1 a1 = −T1 + m1 g (3)
r
r G2
G1
r r r
II Njutnov zakon za telo m2: m 2 a 2 = T2 + m 2 g
Projekcija na smer kretanja tela 2: m 2 a 2 = T2 − m2 g (4)
(m1 − m2 ) g m
Iz (3)+(4) (uzimajući u obzir (1) i (2)), sledi: (m1 + m 2 )a = m1 g − m2 g ⇒ a = = 3.3 2
m1 + m2 s

6. zadatak
Telo 1 miruje u odnosu na podlogu, a telo 2 se kreće na desnu stranu.
r r r r r r
a) II Njutnov zakon za telo m1: m1a1 = T + N1 + m1 g + F t1 (1) N1
r r r
Sila Ft1 je sila trenja koja deluje na telo mase m1 , usled njegovog relativnog T Ft1
m1
kretanja u odnosu na telo mase m2 . Važi: Ft1 = µN1
Projekcijom gornje jednačine na x i y osu, dobija se:
µ
r
x: 0 = −T + Ft1 ⇒ T = µN1 (2) y m1 g
y: 0 = N1 − m1 g ⇒ N 1 = m1 g (3) x
Iz (2) i (3) sledi: T = µm1 g = 9,81N

r r r r r r r
b) II Njutnov zakon za telo m2: m2 a 2 = N 2 + m1 g + m2 g + Ft'2 + Ft'2' + F (4)
r
Sila Ft '2 je sila trenja koja deluje na telo mase m2 , usled njegovog relativnog kretanja u
r r r'
N2 odnosu na telo mase m1 . Važi: Ft1 = Ft 2 = µN 1 .
r µ
Ft '2 r ''
Sila Ft 2 je sila trenja koja deluje na telo mase m 2 , usled njegovog relativnog kretanja u
r m2 r
r ''
Ft '2' µ1
r
m1 g
F
odnosu na podlogu. Važi: Ft 2 = µ1 N 2 .
r Projekcijom jednačine (4) na x i y osu, dobija se:
y m2 g
x: m2 a2 = F − Ft '2 − Ft '2' ⇒ m2 a 2 = F − µN1 − µ1 N 2 (5)
x y: 0 = N 2 − m2 g − m1 g ⇒ N 2 = (m1 + m2 ) g (6)
F − µ 1 ( m1 + m 2 )g − µm1 g
Iz (5) i (6) sledi: m2 a 2 = F − µ 1 ( m2 + m1 ) g − µN 1 , odnosno: a 2 =
m2
F − µ 1 ( m1 + m 2 )g − µm1 g m
Za µ1=0,15 je a 2 = = 1,31 2
m2 s
7. zadatak
a) r r r r
r r r
II Njutnov zakon za telo 1: m1 a1 = F + m1 g + T1 + Ft1 + N 1
Projekcija na pravac i smer kretanja tela 1: r N1 r
m1 a1 = F − m1 g sin α − T1 − µN 1 (1) N2 F
r m1
Projekcija na pravac normalan na pravac kretanja tela 1:
m2 r T1
0 = N 1 − m1 g cos α (2) r T2 r
Ft 2
Iz (1) i (2) sledi: m1 a1 = F − m1 g sin α − T1 − µm1 g cos α (3) α Ft 1
r
r r r r r m1 g
II Njutnov zakon za telo 2: m 2 a 2 = m 2 g + T2 + N 2 + Ft 2 r
m2 g
Projekcija na pravac i smer kretanja tela 2: m 2 a 2 = T2 − µN 2 (4)
Projekcija na pravac normalan na pravac kretanja tela 2: 0 = N 2 − m2 g (5)
Iz (4) i (5) sledi: m 2 a 2 = T2 − µm 2 g (6)

r r
Konac je neistegljiv, pa sledi: a1 = a 2 = a . Takođe, zbog zanemarljive mase konca, važi: T2 = T1 = T .

Sabiranjem jednačina (3) i (6) dobijamo: (m1 + m2 )a = F − m1 g sin α − T − µm1 g cos α + T − µm2 g , odnosno:
F − m1 g(sin α + µ cos α ) − µm2 g m
a= = 0 ,35 2
m1 + m 2 s
b) Iz (6) sledi: T = m 2 a + µm 2 g = 5 ,5 N .

8. zadatak
r II Njutnov zakon za telo A:
N r r r r r r
r aA m A a A = m A g + N + T A + Ftr
TA ⎢⎢: m A a A = T A − Ftr ⇒ m A a A = T A − µN (1)
r
Ftr mA ⊥: 0 = N − mAg (2)
r
r aB ⇒ m A a A = T A − µm A g (3)
mAg r
TB
II Njutnov zakon za telo B:
mB r r r
m B a B = m B g + TB
r ⎢⎢: m B a B = m B g − TB (4)
mB g
Konac je neistegljiv, pa sledi: a A = a B = a . (5)
r r
Takođe, zbog zanemarljive mase konca, važi: T A = T B = T (6)
m A ( a + µg ) m A g( a + µg )
Iz (3), (4), (5) i (6) onda sledi: m A a = m B ( g − a ) − µm A g ⇒ m B = ⇒ QB = m B g = ≈ 107 N
g −a g−a
9. zadatak
a) Konac je neistegljiv ⇒ ceo sistem se kreće nekim ubrzanjem čiji je intenzitet a;
Konac ima zanemarljivu masu ⇒ za sile zatezanja važi: T = T1 .
r r
Takođe važi: Fe1 = − Fe 2
r r r
r
Za telo m: ma m = mg + T ⇒ ma = mg − T (1) r N1
r r r r r
Za telo m1: m a = m g + T + N + F + F r T1 r
1 1 1 1 1 e1 tr 1
r m1 r N2
⇒ ||: m1 a = −m1 g sin α + T1 − Fe1 − µN 1 Fe1 r
⊥: 0 = m1 g cos α − N 1 ⇒ N 1 = m1 g cos α
T r Fe 2
⇒ m1 a = −m1 g sin α + Fz 1 − Fe1 − µm1 g cos α (2) m r Ft 1 r
r r r r m1 g m2
r
Za telo m2: m2 a 2 = m2 g + N 2 + Fe 2 + Ftr 2 α
Ft 2
⇒ ||: m 2 a = − m 2 g sin α + Fe 2 − µN 2 r
mg r
⊥: 0 = m 2 g cos α − N 2 ⇒ N 2 = m 2 g cos α m2 g
⇒ m 2 a = −m 2 g sin α + Fe 2 − µm 2 g cos α (3)

(1)+(2)+(3):( m + m1 + m2 )a = mg − m1 g sin α − µm1 g cos α − m2 g sin α − µm2 g cos α

g[m − (m1 + m2 )(sinα + µ cosα ]
Sledi: a =
m + m1 + m2
b) Iz (3) sledi: Fe 2 = m 2 a + m 2 g sin α + µm 2 g cos α , a pošto je Fe 2 = k∆l , onda je:
m 2 ( a + g sin α + µg cos α )
∆l =
k

r
a2
r
10. zadatak N1 r r
r T1 T2 r
a1 N2
m1 r m2
- Konac je neistegljiv ⇒ a1 = a 2 = a (1) Ft1 µ2
µ1
- Konac ima zanemarljivu masu ⇒ : T1=T2 (2) r r
r m2 g Ft 2
m1 g
α1 α2
r r r r r
II Njutnov zakon za telo m1: m1 a1 = m1 g + Ftr1 + T1 + N 1
||: m1 a1 = m1 g sin α 1 − µ1 N 1 − T1
m 1 a 1 = m 1 g sin α 1 − µ 1 m 1 g cos α 1 − T1 (3)
⊥: 0 = m1 g cos α 1 − N 1

r r r r r
II Njutnov zakon za telo m2: m 2 a 2 = m 2 g + Ftr 2 + T2 + N 2
||: m 2 a 2 = −m2 g sin α 2 − µ 2 N 2 + T2 m 2 a 2 = − m 2 g sin α 2 − µ 2 m 2 g cos α 2 + T2 (4)
⊥: 0 = m 2 g cos α 2 − N 2

Iz: (3) + (4) sledi: (m1 + m 2 )a = (m1 g sin α 1 − m 2 g sin α 2 ) − g ( µ1 m1 g cos α 1 + µ 2 m 2 g cos α 2 )
g
⇒ a= [m1(sin α1 − µ1 cos α1 ) − m2 (sin α 2 + µ 2 cos α 2 )] .
( m1 + m 2 )

Iz uslova: a > 0 sledi: [m1(sin α1 − µ1 cos α1 ) − m2 (sin α 2 + µ 2 cos α 2 )] > 0 ,

m1(sin α1 − µ1 cosα1)
m2 ≤ = 1.543 kg
odnosno: (sin α 2 + µ2 cosα 2 )
11. zadatak
a) Kretanjer odr položaja A do B je kretanje pod dejstvom gravitacione sile, sa konstantnim
ubrzanjem a = g . A
Na skakača pri kretanju od položaja B do C pored gravitacione sile deluje i sila elastičnosti, pa je
r r r L
rezultujuća sila: Frez = mg + Fel . Projekcijom na pravac i smer naniže se dobija
H B
ma = mg − Fel . Zbog sve većeg istezanja užeta raste Fel , pa se smanjuje a . U nekoj tački d
C
P u kojoj postaje a = 0 , važi: 0 = mg − Fel ⇒ 0 = mg − k∆L ⇒ ∆L = mg h
k
mg
Onda je dužina užeta u toj tački jednaka: L P = L + ∆L = L + = 28,74m .
k

b) Pri kretanju od tačke P (u kojoj je Fel = mg ) do tačke C, važi: Fel >mg , usled čega intenzitet rezultujuće sile postaje veći od nule, kao
r r
i intenzitet ubrzanja. Vektori Frez i a su usmereni naviše (smer vektora ubrzanja je onda suprotan od smera vektora brzine, što znači da je
kretanje usporeno).
r r r
Projekcijom izrazama = mg + Fel na pravac i smer ubrzanja (vertikalno naviše), dobija se da u tački C važi:
kd m
ma = kd − mg , odnosno: a = − g = 37.4 2 .
m s