BIBLIOTEKA LIKOVI ‘VLASWIK T ZDAVACS NAKLADNA KNJIZARA. .ORBIS" ZAGREB, MASARYKOVA 15 UREDNIK: FRED NAJFELD Vv. BOGDANOV: ANTE STARCEWIE 1 SOCIALNA PRAVDA 2 98 3 é-2 ZAGREB 1937 oO GODINA II BROJ 7-8 SERIJA TTikacs Merkantle (atria 1 Sodmai), Zagreb, Bisa A. STARCEVIC I SOCIJALNA PRAVDA’ —_—_—_—___SSan Nitko u Hrvatskoj devetnaestoga vijeka nije. tako. {ino gledao J tako otvoreno i precizno izlagao svoje, po: glede, f nitko nije tako postojano 4 tako nepokolebljive istrajao kod svojih osnovuih shvaéanja, kao ito je to é& io Ante Starvevié. Pa d sav javnl rad i Hivot ew nije zapravo nigta drugo, nego jedno neprestano i. jedin« Stveno potvrdivanje ajegovih polititkih princips nja. Na taj nagin al & vate, koncepaiju koja je w uno jasna f odredena. Pe ipak, ni jedan hrvatski javni radnik nije uw toliko} mijerl krivo shvaéan i naopako tumaéen, kao ito je to hie &j bad s Antunom Stardeviéem, 5 Sirenju krivin pojmova o Staréeviéu i njegova-uéenju najvile su pridonijeli, u proflosti, oni hrvatski polit koji su so izdavali za. Starlevideve sljedbenike. Jol za, Hi: vota Staréevié so poieo razilaziti s nckim svojim prista- Sama ne mogavéi se slotiti s njihovim politiékim shvaéa- njima i osudivli favno njihove postupke. Poslije Stare. visove smrti politika izvjesnih pristasa straike preva, bo: Sela. se” ave Vigo “udaljivatt-od-osnovnih -Starveviéevih na Sele, Ovo udaljivanje od Staréeviéeva udenja dostiglo je svoj vrhunac kod frankovaca: njihova politike, u onome 8to Je u njoj bitno, ne samo da se razlikovala od Stare.vigevih ahvaéanja, nego s6 je pretvorila u nekto, Sto Je bilo potpuno suprotne Staréeviéevim principima i to Je 2a- pravo masilo nogiranje one politike koju je Staréevié zasnovae i krod suv svoj Zivot sprovodio, Godinama, su frankovei vodili u Hirvatskoj tu svoju 1u biti protustaréeviéansku politiku, zaklan; ‘Staréeviéeva imena { braneé! svoje postupke krh njivanim i naopako tumaéenim Staréeviéevim parolama 1 darckama, Na osnovi toga ubrzo se u Hrvatskoj i izvan nje Stardeviéevo udenje potelo potpuno identificirati s tran- ‘ovatkom politikom, a stranatki protivnici, éak i oni do- bronamjerni, stall su w borbi protiv frankovaea sve vile napadati na Starvevida, uvjereni da Co najuspjeinije suz- ‘itl frankovadku akelju na taj nagin. ako udare na onoga, ‘koga su frankovel, bespravno, isticali kao-svog glavaog ‘vodu i uéitel{a iskoriSéavajuél njegovo ime za svoju stra~ natu propagandu, I tako se kod sve veéeg broja Ijudi, sa- svim neopravdano, poteo stvarati sud o Starteviéu ne na ‘osnovi njegovih djala i njegova divota { rada, nego na ‘osnovi onoga sto su govorili, pisali i radil Stvaranju ovakve zbrie i ovakvih Starveviéu zatno je pripomogla okolnost, Sto su njegova glavna djela postajala sve nepristupaénija Siroj hrvatskoj Javnosti, Tedavanje Starveviéevih djela prestalo je sa tre- om kajigom, tako da je veoma matan broj njegovih ra~ dova ostao nesakuplien, razbacan po listovima 1 broju- ‘rama do kojih se sve teze dolazilo. Pa i pomenute tri knji- ‘ge ubrao su postale prava rijetkost a Hivatskoj. Uporna- vanje Staréeviéa vrsilo se sve vike na osnovi onoga Sto st drugi — veéinom kerivo i, u stranadkoj borbt, pristrano — ppisali o njemu, a ne na osnovi onoga &to je on #im na- Danas, detrdeset godin’ poslije Stardevideve smrti, kada se je moglo ofekivati da ée ovakva historijska per- spektiva omoguéiti, da se ispravno ocijent i toino sagleda. prava uloga j istinsko zagenje Antuna Starveviéa — da- nas se to pravilno upomavanje Starfeviéevo mi ukoliko je poboljSalo. [Ni ovam prilikom nije doslo do tollko potrebuog izda- anja sabranih Staréeviéevin djela, Na mjesto toga objav- ijeno je nekoliko knjiga i napisano nekoliko dlangka 0 Staréeviéu, ato je, s malo izzetke, uglavnom samo pojagalo ona kriva shvaéanja iz prodlosti. Kao Sto su nekad u svoje propaganduo stranaéke svr- ho iskoriSéavall i zloupotrebljavali Staréevisevo ime ovel, tako danas fa8isti¢ki elementi uw Hrvatskoj djevsi da. sa svojim idejama ne mogu prodrijeti Bi soljacki narod, koji jo na svojo} Kodi iskusio blagodati fekistitkog nadina vledavino, — polrufavaju da so afirmi- raju pomoéa Star proglasujuéi ga ooema hitleriama njomaskog i fabiema Wjanskog. 1 Jo neito, Neki reakelonarni element! htjeti bi da po: modi Staréeviéa suzbija w hrvatskom narednom pokreta sve ono, Sto je u njemn seljadro i socijalno, Nemajuéi hra- brosti da otvoreno udare na hrvatsie eeljagin stranku, koja danas rukovodi hrvatskim pokretom i koja teinje toga pokreta Ursto povemuije s ostvarenjem i socijalne pravde i seljatke pravice, — tif takvi element! udaraju na seljadku stranku tobo%e u ime Starteviéevo 1 prikazuju sivar tako, kao da je Startevié bio apsoluino protivan ‘onoj politici, koju danas sprovodi HSS, Tako je upovodu fetrdesetgodiinjice Staréeviéeve smrti napisana i titava Jedna knjiga 0 Staréeviéw samo zato, da se u njoj napadne Dr Maéek i radiéevska politike,Pa kao ato su nekada protivniel frankovaca nasjedali netofnim frankovadkim tvrdajama o Staréeviéu, tako se danas i u toj stvari historija ponavlja: neki danadnji na~ predni clemonti povjerovall su faSistidkim tvrdnjama da Fe Staréovié otac hitlerimna 1 glavnl lrvatsii {deolog fa- ima, 1 dok se u proslosti borba protiv frankovaca odvi- jae u znaku cbaranja ne Staréeviéa, danas ee bitka protiv Jadanjih faSista potela voditi napadajima protiv Starde- videva wéenja, se dogoditi da su u jednom tako tu, Getrdeset godina poslije Starée- 10 { ove turdnje: »Te8ko se gospod- tiv pudke, seljaéke, socijaine ‘ike, A Staréeviéanel su 1 po svom osnivada i utit ‘9 evom radit prava gospodska strankas, »Osmovna Paz Hika jest u tom, 8to je seljaika stranka donijela svoj soc. jelni program za zaititu radaika i eeljaka, dotim je Star- Zevideva sotranka pravax bila obigna gospodska stranka i’po svojim nuislima } po svomu radu. U toj stranaiisoj borhi koja se, preko Startevia, po- vyela izmedu reakeionarnih i neltih takozvanih naprednih Glemenata napisano je izmedu ostalog i to, da je Starée- vig ne samo bio protiy seljaka i protiv socijalne pravde, nego da je on uvijels na strani feudalaca, Hraneé protunarodne plemiéske privilesije, zemag) narodnu svijest sslavnom prosloséue i zalazuél se a bodnu driavi bez slobodnog narodac. Objavijivanje ovakvib proizvoljnsh polemiékih tved- nnja madi zapravo samo povesavanje one ves i onako dosta Nalike zhrke pojmova o Staréeviéu, a poslije oyakvos Jproslavijanjac sud danainjih Ztaéa postat Ge joS samo neispravaiji i neistinitiji, “Ako se, dakle, Zeli Staréoviéevo zatenje da iznese w pravom svijetlu, onda je prijeko potrebno razbiti prvo tu Jnagia stvorena gomailanjem neistinitih 1 proiavoljuih tvrd-~ ja, magiu Koja je ovih dana job guiée obavijena oko Aniuna Starfeviéa | njegova djela. Ova knji¥ica nema nikakvih drugih protensija, nego ga pomogne da s¢ rasvijetli pravi odnos Staréeviéev pre- joa jednom od najvainijih problema dana&njice, prema jo} pravdi: i to ne prolzvoljaim tumagenjem Star- Zeviés, nego neposrednim Imogenjem, a formi citata, Staréevievih misli i njogova stava u toj stvarl. Na taj ‘nadin ona Ce, ma i u malo mjeri, pomoéi toltko potrelnom ‘Girektnom upoznavanju Antuna Staréevia sa strane da- nainje slabo obavijestene jevnosti, ANTE SPARCEVIC PREMA POTLACENIMA SLABEMA IZRABLIIVANIMA U povodu detrdesct godiinjice Staréoviteve surti na pisano je izmedu ostalog { ovo: On (Ante Radié) je blo ‘pun Kjubavi 1 samilosti aa slabe, potidtene 1 izrabljivane, JAnte Staréevié pak bio je >oholi Rimljanin, bea trunka Guvetva uopée, poseblec ben traga temeljue krééanske ‘erte: Ijubavi prema malenima i slabimas. U stvari, Startevié je slanovnlltvo Hrvatske, baS i ‘po soetjalnoj pripadnosti, dijelio na dva dijela: na mari}inu 1 Koj spada sdeusba, Koja viast, derZis pusic, retimlije avake vrste, bogatail, visold dlnovniel 1 bya protmarodna gospoda, — ina veéinu koju satinjave puk: seljastvo, radaiitvo, pobtena inteligencija i sva siro- 7tinja uopée. Nema nikakve sumnje, da su sve simpatije je na strant puka: stjona manjina, sledeé sustav Sto ga stvo- narode U né je Javna prava eve, koji su njezinom krivajom siro- ‘to je preaaamenit broj najaasluiaiega 1 najvred= niga domadega pukact, >Siromasi su redovite najotvorenfo glavee’. aT u Nemaékoj slromahe uéitelji oprastaju, of nauko- vine, valjde zato, gospodo, da se i siromah uzmogne po- katie. U nekoliko mahova Staréevié je izrazio svojtt anti- patijy prema tako zvanim najvidim, najimuénijim sloje~ ‘vima druitva: ‘Ja neverujom, da bi so nesredi, 0 Kojoj gov dalo pomoti, kako trebe, dobrovoljninal prinoset je u obée osiromaden, tor ni Sami nemaju oni, koji bi pomogli, a cbigno nedavaju oni, kojiimaju i morali bi davatics, Tu svom govoru od 28, lipnja 1864. on ustaje protiy sljudih, koji dobro diva, bez da iSta dobra rade. "Ali Starvevié se nije zadrao samo na ovakvom iari- ‘eanju simpatije i antipatije prema razlicitim érastvenim slojevima, nego je, za ono doba najodlutnije 1 najotvore- nije, - ustajao u obranu_obespravijenih 1 iarabljivanin, paskrinkavapiéi aimiono i ustrajno socijalny wepravdu i efi bijedu potlagenih: Ja Dra, Ante Startevisa, Tadao Cabor Eluba Steanke. re 1864, Knjiga TL »Predatavkos ate. 62, a ate StarGotte, alga J 9Govoric, te 11n »Kada se radi o vojnitkoj duimosti, o branenju domo- vine { Kala, o hilo kojih javnih teretih, nepita se o Stibri... ta neima ni obeirah ni igpimkah, nego svaki sin domo- ‘vine mora Izpunjavati svoja duinost, prem ona Gesto prolaai njegovu snagu, i prem za nju neprima wavratanl Korist, ‘A mama Sto biva kada se radi o pravu izbora, © prava ‘graditi zakone, Koji nas sve veiue’. \d stavaje momakah opazilo se 20, godinu, tako nerazvijent, . da i se medju stotinom, padajuéom. pod vo}- ‘abu, redovito jedva dosetak najde sposobnih, { da. ‘od ovih, kada se uamu, moraju nekoje odpustiti, Jer su se pokazali preslabi i nesposobni, Ta, kerdijavost pokazuje ge u svih zembjah, Koje su pod Zezlom Njegova c. 1 kr. apoitolskoge Velianstva, te postotak nesposobmil evaite godine raste. 7 ‘Unroke te Keriljavosti lahko je pogoditi, medju nfimi je glavno: stradan; 20d naviastnih dugovah mo%ila, potrofeno za usaversiti, 22 pomoél Hi zanat; nego je potroieno samo na ¥ dole su ne malo sve na korist nekih novéarah | pripuzal ‘8 na Stet ostaloga putanstva tmonarkie. Jer danas, go- spodo, ta monarkia... ima toliko jadnikah, da na dese- tak milfonarah, na svaki milion dolazi 100,000 Tudib, koji i posljedakStudente siromainog stanja nije nikad nitko u Hrvat- ‘skoj bolje branio nego Antun Staréevié, 1. rujaa 1879. dri Stardevié u Hrvatskom Saboru svoj veliki govor 0 ukinuéu Skolarine, u kome je lamedu ostalog rekao i ovo »Nemor: sriavi najvi8e stajati do toga, da se Yjudi} 4m vile prosvetle i naobraze? Dolsta mora. Ako je tako, ‘kako se to naéelo sidada, da se siromah zato, jer je siro- mab, nemowe prosvetliti niti nauke sveriit Drugde ge smatra siromaitvo za nesreéu, ali za ziodin iisramotu, kako lod nas, ne sinatra se nigde. ‘Usmimo sav Skolski sustav. Kads mla kkultet, on s0 12 godinah potezao kroz ik iatroie, a pustiti ml od kojega bi mo- gao Ziveti, pustiti ge da postane sasvim nesposoban 2a. bilo kakovo avanje, osim 2a ono, za koje se je pripravljao: to sve dopusilll, pak tada kada dodje u fakultet iztismut ga za to, Sto ne moie plagati naukovine, zamenuje njega time upropastiti. Jer tomu je verstan takav mladié onda te? ode na fa: wd Znaéajno Je kod Starteviéa citiranje 1 propagiranje ‘ovih Seint-Simonovih rijoti, upuéenih papl: »Pravo kriéanstvo ima Ijude udiniti sreénim ne samo uu ngbu, nego i na zen! Ne trebate ogranititi se na to da prodiete vernikom. svih razredah dam siromasi ljubljena deca boga, nego, imate iskreno { odluéno eluditi so svom viakéu d svimi sredstvi, Sto ih vojujuée erkva stella, za popraviti dim prije, za poboljfati moralnl i fizidki opstanak razreda naj- © Toldem, str, 108. 2 minogobrojnijega . .. Do sadz duhovnistvo nije davalo ver- nikom 2a uporabu njihova Zivota, van samo metafizidku averhu: raj nebeskie — Starievié na to nadoveruje: ‘oMud koj je godine 1825, na papu te reti upravio bijaze ... Saint-Simon. Gospodarstvena naéela ovoga mu- Ya imadoSe i danas imaja nolzmeran upliv. Rett Sto th ou papi kazao veede i danaa i vriedie prie 3400 godinahe®. U tom pogledu kerakteristitna je i Starteviéeva ve- ka simpatija 2a progonjenog Ruse Sutajeva »apostola najnovije vere, seljanina iz pokrajine Tveras. Evo. kako je Stardevié, s mnogo topline, pisao 0 uéenju tog ruskog ‘soljaka buntovnika sKad ga upitase zaSto ne ide u erkvu, on odgovort a mato, jer iz njo judi nedolaze holjf, { jer se u njoj sve plaéa, ‘Taj mu ne dr#i nit do ascetiénih strogosti ni do mistiénih stvari: sav njegov nauk radi samo o delatau Zivotu. Kad ga upitao g. Prugarin: Sto je istina? Sutajev ‘odgovorl: Ist ljubav & skupau Zivotu«, On ne mari samo 2a svoj spas, nego mari vile za svoju broéu, 12a, spas drustva. Po njemu sva se vera steke na izvrBivanje pravico; nita’ne ima Korisna ni sveta osim onoga Sto uéi da 1judi iajeva to sa lahko dade uéiniti: Evo ovako: dosta je uvesti skupnost; ukinuti viasniitvo iz kog so lee. ‘navist, krada, merinja; gospoda, bogati, moraju povratit! zemlj ada, nestena viasniltva i novea, nestati ée f sudovab, jer postaju nekoriani, onda i poremikah { ostalitt “Ante Startevié: sTubllolz, Prostampano iz »Hrvatskesslubenikah koji diva na trofak naroda, onda ! vojske, bbudué ou avi judi braéa, es Dakle nauk Sutajova ne ste¥e se samo na odnoSaj koj bi imao biti samo medu dufom i modu bogom, nego se pruia na sav divot Coveke, i na ave odnofaje drustva, ter zato nijé ga moguée u obifau znamenovanjut zvati verom, MM verozakonom, nego naukom o opéenitoj reforms. Jedan od glovnih razloga, zhog koji se Staréevié yalaio 2a odréanje zadvuge, jest u tome, 8to unutar 2a~ druge vada scejjaina pravda: »U zadrugeh sve su detca zadruina, sva jednake, pate u moje vreme bolje su prolazile sirote nego mi ket imadosmo roditelje, Jer Je svatko deréao da je grehota sirota i pogledat! ruinos.* Staréevié zagovara ustanovu zadruge i zato, jer Yell <2 pomoéa nje pomogne onim proletariziranim seljacima, koji ge kao divlje avijeri idate bez uGe i keuéista: 2U zadrugi svatko ana da nekamo spada, i da iesdi mote naéi nekakovo utofiste, zaa da se nemora kao divja aver klatitie.®» U svorn govorn od 1. maja 1879 Staré Jasno ustvedio, da sloboda bez socijalne pravde ne vrijedi nist Nu ako je to sloboda, da se siromak ne hoz de plati; ako je to sloboda, onda gospodo, do sada nitko nije doriao za neprijatelja slobode, ‘kaiem, da Yolim, da ta sloboda iz Hervatske za uvels SPARCEVIC 1 SELIASTVO © Starvevideva odnosu proma seljastva objevijene su ‘nedavno i ove tvrdnje: »Teiko se gospodskoj politiei bo- riti protiv putke, seljatke, socijalne politike. A Startevi- Genel su i po svom uéitelju i po svom radu prava gospod- ska, stranka. . Ante Stardevié nije napisao nijednoga ret- ka za seljakee, S SvoJe shvaGanfe 0 ulozi 1 matenju seljeké Startevié Je tarazio na vile mjesta, Evo, kako je on mislio o selja- teima mnogo prije pojave hrage Radiéa t Hrvatskoj: »Darias eu seljani glavni stup,-koj deréi narodé i nego oni, koji »Dakle kojim se pravom sludbenici nafodu na. vrat perte/ da ih uzderdava, a nitko se ne brine za seljane.. za Ijude kojih svaki modebiti vige privredjuje, ili manje, ili vide ala od drultva odbija nego mnogi javni sluZbenik u godin‘ ili kroz sav Zivot ?Ja der#im za sigurno, da na svetu gospodara i gospodarenja, za izvaditi u nasih okoln¢ hnranti, odetju i obutju 22 nekotiico osebal neBto bloga, i za podmiriti provelike javne daée. U staf Kakovo je Hod nas, te sedrage emote s0 hraniti, ni kroz poloview ve big, Kon to Je pode: Jkidae otimatine u naiem narod; iterivaju kojekakve Stibre; zaito a posledn{i zalogaj kruha, { posle- Volje za radnju ne moze biti gde radnik neuliva, ‘plod svojih ljevac."* »SLOBODNA DRZAVA. BEZ SLOBODNOG NARODA« Po veomna testo iaraZenom misljenju, koje se u novi je vrijeme opet ponavija, izgleda kao da je Stareviou jedino stato do slobodne driave, a ne do slobodnog naroda, Yda je on slavu i veliSinu dréavau pretpostavljao 1 su~ protstavljao sreéi i dobru naroda, »U skladu s tim mio je prokletu nauku ¢ slobodnoj domovini — bez slobodna arodac. »... Jedni i drugi zajedno sa Staréeviéem po- stavijaj dréavu iznad neroda ju ii milosréa, pa su okrutni i na i, ron tima pojedinaca, koje treba Zrtvovati za oslavu i velidin< driayaue, U stvari, in svega onoga Sto je Starée i govorio jasno proizlazi ova nedvojbena motiv, glavni poticaj Stave Stardeviéeve horbe za slobo~ dau i nezavisnu driayu — bilo je ono teBko ekonomsio, jalno i polititko stanje, u kome se hrvatski narod, sSubilete, ste. 1 skac, Djela, knjige TE, str. 229. njiga 1, str. 909. radio, pisao | jeniea: glavni | | | nvatho sla aslo pod soviet austin tine ‘kada ovakova nesreéa (tuéa i povodnja) va ittb le mesa, or leone tard na aes ode svat le se" Soins wae Taal 6 a ied, ok Dade pod trom = Baghrie™ : Giuon rasog, Sto je Starou6onsko vara £267] popu Bonu st tone yr Ae vot chad ere} citation, romaleaa tenets oh dg feotae * Tema nirave sonnel lj eave Ste Sovidte poo tas wove anv EO) "Ned nrodhervateld ksi | alo U osnovi 2a ddresu, Sto ju je E, Bardié u ime stranke prava prediovio u rujnu 1887. godine, jasno Je fiksirano, zaito so Stardevié i fadanja stranka prava bori za slobo- ‘nu i nezaviaau Hrvatsku: ne sbog neke fiksne ideje o samostalnoj dravi, ne za drdavu radi dréave, nego prije svega radi naroda, radi stvaranja onih moguénosti koje su preduyjet i materijalnom i kulturnom napretiu hrvatskoga naroda: ‘ aledine wu takovo) (slobodno} i mezavisnoj) Hirvat- ‘skoj moglo bi se’ podignuti moraino i materijaino. blago- . drlimo da pod danainjim su- rad ae 6e moét dobrim plodom/ 23,jem ne ima uvjota za dufevni ni materijaini napredake naSega, narodac.!* Nije Starvevi prava hrvatsiog, nego . Siva Star’ nego obzirom na realne potrebe narod ‘a buduénosti: 7 2Recimo, Sto svatico neprodsn 4 pri umm ana da nije isting, reeimo da narod hervatski nije o sebi reSavao sam ‘one derdane posle, koje Slavoserbi zovu »zajedniticmi je refavao w istinu, nebi- I on morao iskati da ih 6 © scbl reBava? Jer, kako stoji narod, kojega sin pod iudom zastavom i tudom zapovedu? Kako svoje torgovanie, svoju obertnost, itd. narod nafodao gospodarstvo stofi u tudih Sakah? Kako ée ure- ‘it svoj prihod i razhod onaj narod, kojega sav imetats odreduje drugi: A Sesto pozivanje Staréeviéevo na hist xo pravo Tirvatske ima sroje matenje u ov tugaiske monarhije, u kofo} se, bar formala Iagalo na to driavno pravo pojedini narhiji >koJa je veé za parlskog mi ia za nju ne postoji naéelo i pravo narodnos 10 zakoni i ugovorie.* NalazeGi se uw talvoj Staréevié je to stare diavno pravo Hevatske uzimeo! WA, Staxsevié, Djola, kngiga L, ‘Ange Sartore: sStranke u Hervatekoje: Disa, ioiga Im, tr, 194. Usporedl Sagvié A. Starvovié str. 198, samo kao jedan, za tadanje doba i prilike veoma znaga- Jan tnziog Vie, kao jedno od sredstava, koje mode narod PPotnad da dade to svoie narodne slohode | nezavisnostl. Citj Staréevideve politike nije date bila stavna, hi storijaka dréavopravna prodlost Hrvatske. Sve to bilo je samo sredstvo za ostvarenje glavnog cilja: slobode i sreée narodne. Borba za slobdnu { nezavisnu driavu ima kod Star- feviéa iskeljativo i samo ovaj smisao: stvoriti onaj temelj, om podlogu, doéi do onog neophodnog tla, na kome. é& hirvatsie narod jedino moé! da iegradi svoju, narodna slo~ bodu, svofe, narodno blagostanje, svoju, narodna viadavinn >... Jer da bi govorilio izvadanju tih popravakah w dansiajom stanju nae domovine, mi hi nalifili Jjudem, koji, neimajuéi mi brazdu zomlje, ili bi razlagati sto i fknko gdo budu orali, ‘kopali, kosill, sadili itd. (odotravanjo) »Nikakovi posli nae domovine memogu se po 1a harod koristno, ni pravedno rekavati, dok ih sve nebude relavao na narod....« (uzhideno odobravanie). >A u danainjih obstojnostih Sto hi hilo razvijati pro- ‘gram o pojedinih predmetih? Nista drugo nego obsenjivath sebe islufatelje. Ja Stujem i vas i mene vide nego-i da bi se hteo u takov posao upustjati. (Zivio) Jer veé sam vam rarlobio kalo je teiko, 2. noredl nemoguée, danas isto dobra kroz sabor usin »Gospodo, da bi mi htcli razpravijatl koje pitanjo © finanoii, 0 Btibei, 0 pomorstva, o tergovanju, o'vojnitvu, ‘Ante Stardevié, Djolo, enjiga 1, ste. 187. Thidem, str. 186.Jjednom redju ijedno Zivotno pitanje, odmab bi mam odgo~ i 19 to rae pravkjatl, to je posao pestanskoga sabors Staréevié je iad svega i prije svega tratio slabodnu nrvatsku dravu semo 2ato, da bi 1 njoj slobodan hrvat~ ‘arod mogao slobodno i suvoreno upravijati sam so- iskijusivo prema svojim, na- rodnim interesima: ‘Ja vam, na to sve, kadem jednom za vanda: dok na~ rod hervatski nepotme sam razmisljaveti i ure- djivati svoie poslove... narodu éo hervatskomit idl kako mu danas ides. ‘Nikakva dogma, nikekav princip ne mote se stavitt ianad volje neroda, eve so ima podrediti iskljuéivo 1 jedi- ‘no toj narodno§ volji: sDakle kako se potrebe, koristi, ...i volja naroda. mogu, tako se, po nih i politika mora menjati, Tim pro- menam neima granice ni uveta osim: fivot, ereéa ne- rodac.* duiw i prema svojim potrebama: oTko ana to je u buduénosti? U stanovitih okolno- stin, koje mogu od danas do sutra nastati, Kolika bj sreéa bila imati zakone, ustanove, Sto ih je naginio narod po svojemu duhu, po svojemu stanjue Koide, str. 186. ite Starvevie: »BLM kk Slavstyu 1 ka Firvatstvue, iga UL, str. $5. “Ante Staréovie: »Nekolike uspomenec. Djela, kngiga ate 880. ‘© tbidem, str, 927 ‘Nova, slobedna driava imala bi se upravijati po onim \ zakonime i ustanovama, to ih sam narod donese, u svom | Stardevié je od potetiea bio dvrsto uvjeren, da je na- rod, de je puk potptino sposoban da sam upravija sobom i driavom: ‘Jer danas imenujte, 2a neposegnuti dalje, maker desetuike granigarske 2a sluzhenike podey od opéine pa do najviijih éastih, i za graniéu i za danagnji provincial, f badete videti, da, neimuev ni Engleze, nijedan narod europejski nezna, nemote se }jeple upravijati nego narod hervatski.e"? STARCEVIC I NARODNA, DEMOKRATSKA. ‘VLADAVINA Doskjedno tome Starvevié je bio protiv svake, pa ma | Sisto hrvateke ne narodne i protunarodne viedavine. On je ustajao i protiv tadanje, i protiv svake hrvatske viade, koja unatoé tome ito je ili Sto bi bila sastavijena sve od samih Hrvata, nije ovisna samo i jedino od naroda, koje nije u stvarmoj sluzbi naroda, Koja nije izraz i rezultat narodne volje i narodnog upravijanja samim sobom. U svom govoru na Krasiel 4. rujna 1881,, Stardevié jasno rekao Sto on dedi do takvih hrvatskih upravijaéa, ido tekve hrvatske viade: dae ‘judi koji su taj ustav, tu ustavnost i te ‘zakone nadinili, nemam Koliko putah revidirali, nu avaki put tako, da je narod izgubjo, a da su oni sami Btogod ugrabili; oni isti Tjudl, koji i te svoje zakone iaverbuju ‘kako sami (Zivio). w Ante Stardevié: »Ukimutje Granices, Djela, knjiga TL, str. 258. DA, Btantevié, Djela, lenjiga T, str. 187.mu, zato ona nite nepita { nenudi, a mi od nje nista zahtevamo i na njezina pitanja nebi hteli odgovarati.c™. >Makar Hervatska bila samo uru dugatka i ura ai- roka, makar bilo pet Hervata: neka ih to pet bude slo- ybodno i sreéao«.*" “Kako se StarSevié odnosio prema narodu i kako je © njemu mislio jasno se vidi jo8 i iz i robimlije svih vrsta, ¢ drugo veéina navor puk, Taj drugi alo, puk, Startevié 19 je radio, radio je w ‘korist spravah i probitakeh (tog) vredniega dela puéan- sstva hervatskoga. Ja mam, da ima Iudih, 2 koje invan razumim, ali sudi i po gotovu oni, na svoju nesredu osvedodio, da su ga u to stanje ga u njem derzalic, ye6 davno sav svet za, da oni prosti_grani- pravi sinovi i zastupnict naroda, god. 1861. po- ie pameti, vise uma, vile deriavnitke mudrosti, jétva, nego gg. bidiup i Stross- porazena s propasti Iupoitine sdvojena 0 svojih sluzbst, plaéah, Sastih, zabrinjena 2a. svoje terbuhe. Tedajieah upropastjonje biale time strainie time nena- danie, Galerija puna I razjarena, tolike Sto neskate w sahornion za da mbt Kolje indajices.* Mnogo prije braée. Radiéa Staréevié Je raskrinkao 4 Bigomao one protunarodno politifare, koji uvijek vita da sw narodom i za narod. U svom saborskom govora wu povodu xespravs 0 Komasaclji zomljitta, obraéajudt 36 snarodzime zastupnicima veéine, Starvevié je izmedu ostalog rekao i ovo: >i vel govorite, i kad, — Sto moéda u dobro} veri dia vam je do narode; ali svaki vad in pokazuje se novim prokletstvom po ma narod... Staréovié jo bio laiti8ld duh, pa je malo kome i malo demu vjerovao. Ali njegova vjors u narod, pull, jata Je, iskrenija i uvjerljvija od vjere hilo Kog -hrvatskog. Javnog radnika iz njegova vremena, onom moru gadi i prijavitine, izdajstva t prevare Kratkovidnosti, madaronstva, tirolstva i'slavoserbstine, — © Ante Startevié: »Nokolike uspomenee. Djela, knjige. TM, ste. 838, Toidem, str. $36, © AL Siattevig, Djela, lnjiga L, str. 409,jedina svijetla totka, jedini oslonac i podrike bila je Btaréeviéu ta njegova vjera u narod: Pod zastavom ovoga programa borismo se dosada. Biage orbah u kojih nas.po. jedan ili dva, stajase proti slognim stotinam urotaikah. U njih blage mnozina, nov Zasti, vlasti, sve osim onoga Sto biate kod nas, a ov' ‘svest da imamo pravo i da smo s colim narodom. »Gospodo! Ja sam sa avimi svojimi zemljaci osve~ doten, da Magjari kroz svoje izravne ili nelzravne sluit- fpenike | kroz svoj sustay izazvaie i da izaziviju sve smut- nije, sve izgrede, sve zlotine, jednom reéju, sva ala, koja fhivaju i koja G u naSoj domovini bivati, dok narod iit tko drugi ne zaéepe vrelo tih zalah.s" yNikakva viada nemoie puku odoleti, puk jo uvek ‘za dobiu stvar, samo Sto ju esto no poma, » kada ju ‘kroz viastito razpravijanje i lakustvo ona_ga ‘obuzme svega, 1 tada mora svaka viada ili popustiti ilk propastic:® Tu sJubileimae on éaje izraza svojoj vieri w »Pule, oj sam ostaje makar se svi i sve drugo promenitoc." ‘Niegovo pourdanje u narod potjecalo je { iz svijesti o tome, da se narod ne mofe kupiti, poput gospodskih po- jedinaca: vJer nije moguée da se sav narod ubije za makar kakovu plaéu. Sto Ge mu sve, kad njega nijes.”* aStranke w Hervatskoje. Djela ela, Kndiga T., str. 201. UKnezevine Berbiac. Djela, Knjiga. jupllets, str. $6. & Ante Starcevié: »Stranke u Hervatskoje, Djela, ngiga TL, str. 105. 30 Veoma je karakteristiino ovo Starteviéevo giedanje ne manjinu Ina veéinu: 5U onom francezkom saborn biage manjina, ali samo na broja i samo u sabornici, a za ovom manjinom bisie sav francezki narod, Jer ova umiéljena manjina, a w is é probitke istoga naroda, imala jo sav narod uza 0, pa odolila je celoj Burc ona kukavna brojna veéina razbelala se kojekemo i pale je, jor nije bila prava veéina, Ne na brojau manjin Ti veéinu trebe gledati, gue se veta, nezo treba gledati nna one, koji tade za sav narod; treba dopustitl, da se jokren glas svakoga Zuje; a Kod nas toga nelma, gde god je tako bivalo shi biva, morali su i moraju nastati onako gromi prizori, kakovi biahu u Francerkoj. Ovim. Yalibote nije doverseno, n¢ Karlo X propao je, Jer se zanaéao na brojnu, neistinitu veéinu, Jo8 u svibnju Gervahu se sastanci i gostjenja i po celoj Fromcezicoj ne~ © Binge dosta hvale i slave Njeg, Veliéanstvu i njegovoj ‘praviel {eustavu; u gornjoj sabornici osim Chateaubriana hebiage ni jednoga lana kralju iskrena priatelja, Onaj mmuz, Chateaubriand, prem jedinac, bia’e prava ve a. 4 pravu veéinu, to ée reél onu vedinu, Koja zastupa sav narod, sve njegove probitke.».< Znaéajna je u tom pogledu i ona ispovijed, so. Ju je Staréevié dao u svom govoru, odréanom u Krapinskim Toplieama 20. svibnja 1871.: 7 Ja ne marim, da éu u saboru biti u manjini, ‘ako izvan sabora, kako sam dosada bio, ostanem u ve Gini narodac™ WA, Stantevié, Djcla, knjiga T, str. 224, Toidem, str. 224-225, Thidem, str, 80.yon Gitavu deugu polovinu devetnaestoga stoljeta Staréevié je najbolje Doziavao i najpotresnije prikazivao stanje {.sudbinu hrvatskoga m: 1} —sStuzteni svet, bilo slepo, bilo razlozno, jena pomoé vigjih, a narod nista. Puk nili j [ato bi, a svakako nije verovao svojim visjim i nije Ihteo nigtac.® sZnamenite- li pojave kod nas! Nemalo svatko skodi narodu i vari ga, i upravo ti viéu na narod | Kaku, da je pokvaren ida ne valja, da nije 2a nigto. Ti nepaze, da za ovaj narod kroz vekove nije niita uéinjeno ni tax deno, 4 da se uvek radi proti njemu. Ja so éudim, da Je na¥ narod jo8. ovako plement Ge njegovu pokvarenost najveéma opie ni, Koj ‘su joj keivi, ont ili njihovo pokolenjes.” pod lalikom naobrazivanja, prosve otupljuje, 1 za tu nesreén plat: upropastjuju, vitu na njegova ghi- post, ‘Tko promisll, da se kroz vekove radi proti toma puizu, a nikada za- mj, ida on neima svoj udes u svojih Sakah: taj ée se éuditi njegova razumu 1 postengu 04 svih gvojih suvremenika Startevié jen fento i najbolje hranfo suverenstvo naroda! sDok stoi suvarenstvo naroda, dotle narod moze, Qrugda i mora, samonjivat prava i on mora i Jertvovat premnogo, 20 neizgubiti jo8 vi i 2a dobit ui boljih okolnosti, Stogod, sv izgubiéem suyerenstva, ossbnosti medunsrodne, ‘narod Ibidom, str. 246. Thidem, str. 238 7 Taidem, ste. 40% yoé neima nigta za lagublt, niSta za Guvat «+, suverenstvo neime delah, ego Je jedno i nerazdelfivos.”™ OU deriavah zakona, 2 takova je pravno kraljevina Flervatske , sveviast je u samomu narodu. ako viadari isu osvododeni o toj istini, ter se nje ne erie, stanje se menja samo na njihovu Bette." Po Starvevién, narod jo iznad svega, nad svim pa 1m dostojanstvenicima, jer svi oni zavise od nieuw, sve on ladrZava: 3To osobito ima vrediti za sav narod, koji plaéa 1 uzderiava sve viade, sve viadavine i svo-vindare«.’ ‘Narod se ne emije poniZavati ni pred kim, on ne smije ni od Koga nilta moliti, prosjatiti: Sada nobiase jer argonautika ode u Be’, prosjaéiti da graniéarom bude dopuBteno a sabor dod. Sto je to? Da se narod, makar kroz sabor, tako poniai da prosjeti ‘svojega viadara’ bilo za to, da mu odpravi prosjatke, sianjeke predstavke; da radi isto drugo fla gradi zakone i osigurava izveriivanje zakonah; retju, ona je argonautike sablazan, Koje neima nigde dt sablazen, koju dine samo Hervatom wrotnici domaéie.* Takvo stajaliéte zausimao je Statéevis ne samo pre- ma hrvatskom narodu, nego I prema drugim nerodima‘ ‘»Podl okriljem urote prestoljah naperene prot! naro- dom, hogemo da refemo pod okriljem beékoga sastanka ‘od godine 1815., spletena je # upotrebljena nova zamka za narode u iztoku Evropec.” jel9, Kagjiga T, str. 817: oNekolike uspomenes, Djela, kenjiga tn, $24, AC Startew’s, Djola, Jonjiga IL, str. 26.U vest # tim njegovim shvaéanjem o narodu treba narofito naglasiti da Starvevié niked nije nastupao de- Tmagoski, nego otvoreno i kaitiéki. Tako na jednom mje~ stu on govori o hrvatskom narodu: ‘Koj je premnogo sagresio proti drugim a najvise proti samu sebie. 2. ‘Kako narod razmiilja, tako mu ide, On pre malo rasmisija o javnih stvarih i veraje Ijudem, koji su se proti njemu a a“! ‘U tom post ‘oma je karaktteristivan onaj govor, Sto ga je Staréevié odriao pred svojim izbornicima & Brep. Toplieama 20. svibmja 1871, Taj svoj gover Star- Revie ovako zavriuje: ‘pAko vi imate kakove drugadije misli i teimje, ovim mojim protivne, ja vam svetujem da izaberete koga dru- ‘gog 2a vatega zastupnika, i oéitujem vam da necu biti Sai zastupnik. Jer je nemogu braniti nego moje osve- dovenjes.” ‘Sada hodite na izhor { izaberite koga vam drago, moja Zelja ostaje: izpao taj izbor na slavu i korist naroda hervatskogas.” STARCEVIC I PRAVA POVLASCENEL U osyrtime, objavijenim u povodu detrdesetgodlingice Staréevigeve smrti ponovo je doila do izraza ona tvrdaja, po Kojo} titava njegova borba za hrvatska prava ima Zapravo samo zaéenje borbe za stara sprava« poviasée- nih, privilegiranih stalefa, za prava plemstva i gospo- A, Startevié, Dla, knjiga 1, str. 409, ‘= Toidom, at. 1. » Thidem, str. 81 Stine, 3Staréevié je sav u driavnopravnos mis, pun je povijesti, dakako oslamnec, staxih povelja s brvatskim Trzavnim pravom, pa otud ivatranka »pravae, starogs prava, tj. 2a 6ne, Koji ga imajue, »Ta zar niste Jo8 pro- Frail, da je u njegovom nagla’avanju staroga, 2ajaméeno~ Tava njegova politika mudrost? No to Je wilegovanih, blazenth, posjedujusih ...« je medu svim svojim suvre- mionieima bio najdosljedniji i najnepomirljiviji protivnlle svake pri i povlastice: ‘da sam proti svakoj povlastiei, jer svaku smatram ranotn zakona« (govor izroden u hrvatskom saboru 14: srpnja 1884). SDosta mi je, sudim, aapomenuti, da u svoj Hvropi vyige ili manje za feudalnoga sustava povlastjeniei Zivide ‘Yike iI} manje iz milosti ili pravo rekué iz dozvoljenja po- Viestice, a to Ge jasno govoreé reti: iz zloporabes. (iz govora u Hevatskom Sabor 12, svibnja 1885)" ‘DT svom nacrt adrese od 14, listopada 1878 godine napada: spredivevée se i camo na Korist pojedinacah siuze6e povlastice gradovalts.* T devetnacstom stoljeéu Starvevié je dao najbolju initiiea hrvatskoga feudalizme ne samo ut proslosti, nego i njegova odravanja i produljivanja w hrvatskom Zivotat i poslije éetrdeset osme: 7 ‘sDa bude pravieo, geljant su se odmah ‘pode mmiriti dovoljnim zemljiétem ina njem vlastniétvom, t hres otkupa prestati od svakog podiozniétva, pak maprem MlasteHinom wfivati sva prava ito ih je od prie samo plem- Thidom, str. 225, wm Thidem, ste, 279. SAL Staneevié, Djela. Knjiga TL, str. $8.poviv an druge 1 majtedja za mere jefinu dubooe, Je Imaoe* 10, prosinea 1880., kad se Je raspravljalo o oditeti vegalnogs prava todenja, Staréevié, nasuprot saborskoj vesini, ovako ustaje protiv tog: nezakonitog i nesuvreme- nog podréavanja feudalnih zaostatake u Hrvateko}: »Po mojem mm ustanova kakva jo ova, koju pretresamo, ustanova pre iviva se veé davno, nu iz nefistin sverhah prideriavana proti pravici, i sad ima so uverstiti prot pravu, Pe ‘moralu na. dtetu svega obélnstvac.” Kroz ditavu dragu poloviay devetnaestoga vijeka »\ Starke 8 je najsnainije grmio protiv plemiéa, ince, upana, biskupa, protiv svih povlaiée- hndatjo tvetho tudo} mus, na kefu nikakova, preva ist imalie.® to se Je, gospo- a, prekivelo, Od tada vir kako sposobri i izvrstni, ali koji lavan sebe nikoga ne zastapaju, pravoga osebnoga mesta medu onima, do kojih Starverié, Dita, niga T, st 991. da vali zastupa puk, a svi da zastupaja mardde; (Iz'sa- boraog govora od 28. lipnja 1888). dosta: dalo je w'saboru mesto, ree zastupaju same sebe 1 svoje oscbne probitke; judi ito ja mam, izuzev Jedinoga. jednoga, nikada ‘isu marili, nisu se zauzeli za, dobre obéenito, za nar jo, 2 to jatl,4@a bi dobra stvar mogla pro~ a1 ikorist { sverhu, nogoli je Xorist i averha cclokupna naroda. Dok je takav sabor, dotlé on ne moze svom snagom. raditi o dobru svega naroda skoga sabore obuzimala ta toliko.razvikana velikodué- nost samo viz straha za svoje.meSinec. it -——»On0" hive plemistve biale osvedodeno, da” hi Bet, kad bi mu se god svidilo u odnoSajih Ginom obstojeéih. w ovin ‘kraljevinak, mogao lahko stvorifspagkovo refanje,eakvo se je desetak godinah kagnje stvorilo u Galieiji, U ‘tom osvedogenju, pod tim strahom, natinjen je urbar od god. 1837., po kojem se regalno pravo viastelinstva, od Ametovah zahtevati janjes, jariée, teliée, koinlee, mas- lac i Zivad, ukida bez svake naknadec.” Ovakev stav zauslmao jo Starfovié ne samo prema nrvatskim plemigime i velikadima, nego prema svoj toj gospodi, ma kom narodu pripadali. Poznato je da je Star- Bevié stajao na strani ugnjetenog poljskog naroda, na strani njegove oslobodilatke borbe, a yeakcionarcima, plemigima zauzimao isti ‘ovom oftrinom: ato su drugi Kako je Staréevié gledao na one oblike stare politike kkogi su bill Stetni po hrvatski narod, najpolje se vi njegova govora u debati o podnofenju adrese na Kral Kojom jo saborska veéina htjela jo8 jednom da izrete ‘beeuyjoinu privrdenost, vjernost i podloiistve hrvatskog naroda prema kralju, Taj Staréeviéey govor, odrzan 15. rujaa 1887, u Hrvatskom Saboru, donesimo sbor velike njegove vainosti u cijelosti: Gospodo! godinah pokuiiao eam nadiniti nacert adrese, bilo toliko Glanovah, da bi ju mogao podneti, i Prie 4 godine moji priatelji i ja predlozismo nacert adrese ali veéina nije dala, da se o njoj razpravlja; danas ‘ Thidem, str. 990, * Ante Staréevié: “»Jubileie. a bi tho predlozio onaj Koji nacert, da bi oni nacerti bili, fheznam kako zaoitreni, da bi svi meni jednoglasno po- verili, da nacert zaoitrim kako je meni volja, ida jedno- ¥o moj nacert bez svakoga prigo- ‘bio proti svemu tomu, ja niti bi kakay nacert sl bi bio 2a ikakovu adres, ‘Ja sam podpisao nacert adrese mojin priateljah i arugovah I'to jedno, jer su to oni felii, 2 drugo, jer der~ ‘onomu, koma je namenjen. ‘A da bi taj nacert i hbio i kruni odpremljen, ja od njega ne ofekujem veéi nego i onaj, koji do- Bekasmo ni i nai otel zadnjih 960 godinah, ‘Na taj naéin, mislim, da nisam u protuslovju, ako raz Jolim zaito sam u nagela proti adresi, dakle £ proti onoj, oju sam podpisao, Gospodo! Ja sudim, da svaki potao imade svoje wre- me, — 2a koje: ga valja. obno Kad dode doba, da se letina. spravifa, onda nekorlsti prosudivati, kako i kada se obradiva ova ili ona njiva, ilk jim Zitom je ona posijana, ili koja gojitha vlada ov ‘nim komadom. Tu nije drago, nego letinu primiti onakewu, Krakova jest: ona se bo nedade nikalvim | umovanjem popravit Ja sudim, da je ovako i u deréavnitkih postovih. Svaki politigki sustav ja smatram za verst semona, koje usvoje vreme mora stanovitim plodom uroditi, smatram ae vadnju, koja mora posledak imati, ‘Kakav je eustav, sto ga je Njeg. Velitanstvo sa svo- Jimi savetni, i kako se kaze priatelji, uvelo 1 20 godinah ‘deri, o tom, tho hoée mode razpravijati, mu pravu v host toga sustave po mom sudu moze samo pokazati yreme, erst Zetve, Koja bi reé da jo veé blizu, koju mi nemosemo niti primeknuti, niti odmakmati, Dakle danas prosudivati taj sustav, hvaliti ga ili koriti, po njem htelt