S Radenović Matematička Analiza 2 PDF

Predgovor
Rukopis koji student ima pred sobom predstavlja četvrto preradjeno kao
i dopunjeno izdanje zbirke zadataka iz Analize II, koja je prvi put izašla
1995 godine. Iako je tada kod nas postojalo više zbirki zadataka iz Analize
II, kako na našem tako i na ruskom jeziku, naša metodska zbirka rešenih
ispitnih i drugih zanimljivih zadataka, izazvala je veliki interes studenata
matematike, teorijske fizike i nekih tehničkih fakulteta. Zvanični tiraž od
500 primeraka je brzo rasprodat. U ovom najnovijem izdanju otklonili smo
greške i propuste ranijiha izdanja (kojih je bilo i na koje su nam nesebično
ukazali pre svih, mnogi studenti koji su pripremali ispit pod našim rukovod-
stvom), dodali dosta novih zadataka, koji će značajnije pomoći studentima
u pripremi ispita iz Analize II. Služeći se citiranom literaturom, u zbirci smo
naveli više od 600 zadataka, od toga preko 400 rešenih i oko 200 za samostalni
rad. Posebno su značajni zadaci u vezi osetljivih pitanja razmene redosleda
graničnih procesa. Dali smo i priličan broj zadataka u kojima se pokazuje
da izostanak nekih uslova dovodi do prestanka važenja tvrdjenja. Mnogi
od tih zadataka su bili na ispitima na fakultetima u Beogradu ili Kragu-
jevcu. Pojedini zadaci su sa takmičenja studenata u Rusiji. Tekst smo kom-
pjuterski obradili koristeći ”Latex-2e”firme ’TCI Software” iz Novog Mek-
sika. Zahvalni smo recenzentima profesoru dr Zoranu Kadelburgu,profesoru
dr Nebojši Lažetiću i profesoru dr Arpadu Takačiju, koji su tokom izrade
prve verzije zbirke, davali dragocene savete i predloge i time dosta doprineli
da zbirka bude kvalitetnija. 10. septembra 2014, Beograd Stojan Radenović,
radens@beotel.rs
1
2
Sadržaj
1 Funkcije više promenljivih 5

1.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.2 Rešeni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.2.1 Granične vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.2.2 Neprekidnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1.2.3 Diferencijabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1.2.4 Tejlorova i Maklorenova formula . . . . . . . . . . . . 25
1.2.5 Ekstremne vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
1.2.6 Implicitna faukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
1.2.7 Vezani ekstremumi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
1.2.8 Smena promenljih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
1.3 Zadaci za samostalni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
2 Integrali 69
2.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
2.2 Višestruki integrali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
2.3 Krivolinijski integrali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
2.4 Površinski integrali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
2.5 Teorija polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
3 Ravnomerna konvergencija 161

3.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
3.2 Konvergencija familija funkcija,nizova i redova . . . . . . . . 162
3.3 Parametarski integrali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
3.4 Ojlerovi integrali-gama i beta funkcije . . . . . . . . . . . . . 244
3.5 Furijeovi redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258
3.6 Furijeovi integrali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270
3
4 SADRŽAJ
4 Dodatak 283
4.1 Neki integrali, sume i proizvodi . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
4.2 Od S. Ramanuñana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
4.3 Ostale zanimljivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
Glava 1
Funkcije više promenljivih
1.1 Uvod
U ovoj glavi zbirke detaljno su rešeni specifični zadaci iz funkcija više
promenljivih: granične vrednosti, uzastopne granične vrednosti, neprekid-
nost, ravnomerna neprekidnost, diferencijabilnost, izvod u pravcu, Tejlorova
i Maklorenova formula, lokalni ekstremumi, zavisnost i nezavisnost funkcija,
vezane ekstremne vrednosti, vektorske i implicitne funkcije, transformacije
diferencijalnih izraza-smenom promenljivih. Napomene date posle rešenja
većine zadataka čine sastavni deo rešenja. U njima se navode i neke defini-
cije pojmova koji se koriste (na primer napomena posle šesnaestog zadatka).
Smatra se da student zna najvažnije stavove ove oblasti ili bar da ima neku
od knjiga ([2], II ili [9], I) pomoću koje može da prati rešenja zadataka.
1.2 Rešeni zadaci

1.2.1 Granične vrednosti
x2 y 2
1.1 Neka je u (x, y) = x2 y2 +(x−y)2
. Pokazati da je

lim lim u (x, y) = lim lim u (x, y) = 0
x→0 y→0 y→0 x→0
kao i da lim u (x, y) ne postoji.

x→0
y→0
◭ Imamo
x2 y 2 x2 · 0 0
lim u (x, y) =lim 2 = 2 = x2 = 0,
y→0 y→0 2 2
x y + (x − y) 2
x · 0 + (x − 0)
5
6 GLAVA 1. FUNKCIJE VIŠE PROMENLJIVIH

odakle sledi da je lim lim u (x, y) = 0. Pošto je u (x, y) = u (y, x) to
x→0
y→0
je i lim lim u (x, y) = 0. Ako je lim u (x, y) = A onda je prelaskom na
y→0 x→0 x→0
y→0
polarne koordinate lim u (ρ cos ϕ, ρ sin ϕ) = A. Meñutim

ρ→0

ρ2 cos2 ϕ sin2 ϕ 0, ϕ = π2 ,
u (ρ cos ϕ, ρ sin ϕ) = =
ρ2 cos2 ϕ sin2 ϕ + ρ2 (cos ϕ − sin ϕ)2 1, ϕ = π4 ,
što pokazuje da A nije jedinstveno. ◮

Napomena. Neka student pokaže: (x, y) → (0, 0) ⇔ ρ → 0, gde je
x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ.
1.2 Naći granične vrednosti:
n 1 2
1−cos xy
n
2
x
a) lim x2 y2 ; b) lim 1 + xk k=1 k gde je x = (x1 , x2 , ..., xn ) ;
x→0 x→0 k=1
y→0
n

x2
k
k=1
c) lim en α, gde je x = (x1 , x2 , ..., xn ) ; α > 0.
x→∞
x2k
k=1
◭ a) Stavljajući da je xy = t, ako (x, y) → (0, 0) , dobijamo
1 − cos xy 1 − cos t sin t 1
lim 2 = lim 2
= lim = .
x→0 (xy) t→0 t t→0 2t 2
y→0
b) Ako je x = (x1 , x2 , ..., xn ) i x → 0, to znači da xi → 0, i = 1, n. Zato

n 1 2

n x 1 n
je lim 1 + x2k k=1 k =lim (1 + t) t = e. Korišćena je smena t = x2k .
x→0 k=1 t→0 k=1
et
n
c) lim tα = +∞. Uvedena je smena t = x2k → +∞, kad x → ∞. ◮
t→+∞ k=1
Napomena. Student treba da bude oprezan kada traži granične vred-
nosti funkcija više promenljivih. Oznaka x → a, na primer u R2 znači isto što
i (x1 → a1 ∧ x2 → a2 ) gde je x = (x1 , x2 ) , a = (a1 , a2 ) . Meñutim, oznaka
x → ∞ (ne +∞ i ne −∞) znači da x ∈ V (∞; r) . Pogledati ([9], I, strana
71). U Rn , n > 1 postoji samo jedna ∞. Neka student opravda korektnost
uvedenih smena u prethodnim primerima.
x+2y
1.3 Naći lim x2 −2xy+2y 2.
(x,y)→∞
◭ Prelaskom na polarne koordinate, imamo
x + 2y 1 cos ϕ + 2 sin ϕ 1 f (ϕ)
= · 2 = · ,
x2 − 2xy + 2y 2 2
ρ cos ϕ − 2 cos ϕ sin ϕ + 2 sin ϕ ρ g (ϕ)
1.2. REŠENI ZADACI 7
a uslov (x, y) → ∞ ekvivaletan je uslovu ρ → +∞. Lako je pokazati

(ϕ)
ograničenost količnika fg(ϕ) na segmentu [0, 2π] (zbog periodičnosti), odakle
sledi da je tražena granična vrednost jednaka nuli. ◮
1.4 Izračunati uzastopne granične vrednosti funkcije u (x, y) = ax+bycx+dy u
tački (0, 0) ako je c · d = 0.
◭ Imamo
 

 a + b xy  a a
lim lim u (x, y) = lim   lim 
y  = lim = .
x→0 y→0 x→0 y→0 c + dx x→0 c c
x je fi k sira n o
x=0

Slično dobijamo da je lim lim u (x, y) = db . ◮
y→0 x→0
1.5 Ispitati da li postoje granične vrednosti dvojnih nizova:
1
2
n
n−ln2 m
a) lim ln 2 2
ln n+ln m
; b) lim tan n+tan m
1−tan n tan m ; c) lim m 2
k
cos m .
n→+∞ n→+∞ n→+∞ k=1
m→+∞ m→+∞ m→+∞
−3 ln2 n
◭ a) ann = 0, ann2 = 5 ln2 n = − 35
= 0. Dakle, kad n → +∞, m → +∞,
granična vrednost ne postoji.
b) anm = tan (n + m) . Ako anm → a, kad n → +∞, m → +∞, onda
2anm
a2n2m = tan (2 (n + m)) = →a
1 − a2nm
(kao njegov podniz) odakle sledi da je a = 0 (dokazati precizno). Onda i

ann = tan 2n → 0 kad n → +∞, tj. tan n → 0 kad n → +∞. Neka student
sada pokaže da sin n → 0 i cos n → 0 što je nemoguće zbog identiteta:
sin2 n + cos2 n = 1. ◮
c) Prema formuli
cos n+1 n
2 α sin 2 α 1
cos α + cos 2α + · · · + cos nα = α , α=
sin 2 m

n
k cos n+1
sin n
sledi da je cos m = 2m
sin 1
2m
, te je
k=1 2m

1 n
k 1 1 1 2m · 2m1
2 1
2m
2 cos ≤ 2 ·
1 = · 1 = · 1 →0
m m m sin 2m
m2 sin 2m m sin 2m
k=1
kad m → +∞, n → +∞. Dakle, granična vrednost datog dvojnog niza kad
(n, m) → ∞ je nula. ◮
1
1.6 Pokazati da je za dvojni niz amn = n−m+0,5 , m, n ∈ N

lim lim anm = lim lim anm ,
m→+∞ n→+∞ n→+∞ m→+∞
ali da lim amn ne postoji.

m→+∞
n→+∞
◭ Jednakost uzastopnih graničnih vrednosti je očigledna, jer za fiksirano
n, amn → 0 kad m → +∞ i za fiksirano m, amn → 0 kad n → +∞. Pošto je
1
ann = 2 i am,2m = m+0,5 → 0, kad m → +∞ (tada i n → +∞) to niz amn
nema graničnu vrednost kad (m, n) → ∞. ◮
1.7 Pokazati da za dvojni niz anm = sin n
m , n, m ∈ N, lim anm postoji,
n→+∞
m→+∞
ali je
lim lim anm = lim lim anm .
m→+∞ n→+∞ n→+∞ m→+∞
|sin n| 1
◭ Kako je 0 ≤ m ≤ m → 0 kad m → +∞, dobijamo lim anm = 0.
n→+∞
m→+∞
Zatim je
lim lim anm = lim 0 = 0,
n→+∞ m→+∞ n→+∞

ali pošto lim sin n ne postoji, onda ni lim lim anm ne postoji,
n→+∞ m→+∞ n→+∞

sin n 1
jer nije definisan niz xm = lim m =m lim sin n . ◮
n→+∞ n→+∞
1.2.2 Neprekidnost
1.8 Ispitati neprekidnost funkcije u (x, y) = xx−y
3 −y 3 .
◭ Funkcija je definisana na podskupu D = {(x, y) : x = y} ravni xOy i na

1
njemu je neprekidna. Zaista, funkcija u (x, y) = x2 +xy+y 2 je neprekidna kao
količnik konstantne funkcije i polinoma drugog stepena sa dve promenljive.
Dakle, funkcija u je neprekidna u oblasti definisanosti. Ona se može do-
definisati u preostalom delu ravni tako da bude neprekidna u svakoj tački
A (a, a) izuzev u koordinatnom početku O (0, 0) , jer je
x−y 1 1
lim 3 3
= lim 2 2
= 2 , a = 0,
x→a x − y x→a x + xy + y 3a
y→a y→a
odnosno
x−y 1 1
lim 3 3
= lim 2 2
= + = +∞.
x→0 x − y x→0 x + xy + y 0
y→0 y→0
To znači da su za funkciju
x−y
x3 −y3
x = y,
,
u (x, y) =
proizvoljno, x = y,
tačke A (a, a) , a = 0 prave y = x otklonjivi prekidi, dok je tačka O (0, 0)

prekid druge vrste. ◮
Napomena. U savremenijoj literaturi se pojam neprekidnosti uvodi
samo za tačke oblasti definisanosti. U starijoj literaturi se može naići na
funkcije kao što je na primer f (x) = x1 za koju se kaže da u 0 ima prekid
druge vrste. Za to ima opravdanja, jer ma kako definisali funkciju f u nuli,
ona će tu imati prekid druge vrste.
3 3
1.9 Ispitai ravnomernu neprekidnost funkcije u (x, y) = xx2 +y +y 2 na skupu
2 2

A = (x, y) : 0 < x + y ≤ 1 .
◭ Posmatrajmo skup A = A ∪ {(0, 0)} i funkciju

 u (x, y) , (x, y) ∈ A,
(x, y) =
u lim u (x, y) , (x, y) = (0, 0) .
 x→0
y→0
Kako je skup A ograničen i zatvoren (dakle kompaktan), a funkcija u na

njemu neprekidna, jer je

x2 y 2

0 ≤ |u (x, y)| = x · 2 +y· 2 ≤ |x| · 1 + |y| · 1 = |x| + |y|
x + y2 x + y2
i lim u (x, y) = 0 = u
(0, 0) , to je prema Kantorovoj teoremi, u
ravnomerno
x→0
y→0
neprekidna. Pošto je u
|A = u, to je u ravnomerno neprekidna funkcija na
A. ◮
4 4
1.10 Dokazati da je funkcija u (x, y) = xx2 +y
+y 2 ograničena na skupu A =
2 2

(x, y) : 0 < x + y ≤ 1 i naći inf u (x, y) i sup u (x, y) .
A A
◭ Pošto je
x2 x2
u (x, y) = x2 · + y 2
· ≤ x2 + y 2 ≤ 1
x2 + y 2 x2 + y 2
to je funkcija u ograničena odozdo nulom, a odozgo jedinicom, dakle za sve
(x, y) ∈ A je 0 < u (x, y) ≤ 1 . Naravno sup u (x, y) = 1 jer je na primer
A
u (1, 0) = 1. Kako je lim u (x, y) = 0, i 0 ε > 0 za sve (x, y) ∈ A,
onda iz lim u (x, y) = 0 sledi da postoji tačka (x0 , y0 ) = (0, 0) takva da je
x→0
y→0
0 < u (x0 , y0 ) < ε (prema definiciji limesa), što je kontradikcija. ◮

1.11 Dokazati neprekidnost funkcije
xy
x2 +y2
, (x, y) = (0, 0) ,
u (x, y) =
0, (x, y) = (0, 0) ,
u tački O (0, 0) , po svakoj promenljivoj posebno, i njenu prekidnost u istoj

tački kao funkcije sa dve promenljive.
◭ Ako je y = 0, onda je u (x, 0) = 0 za sve x ∈ R pa je funkcija u
neprekidna po promenljivoj x u svakoj tački. Za y = 0, u je neprekidna
u (0, y) , jer je lim u (x, y) = lim x2xy
+y2
= 0 = u (0, y) (ako je y = 0 to je
x→0 x→0
(x, y) = (0, 0)). Ovo znači da je u neprekidna po promenljivoj x u tački
(0, 0) . Kako je u (x, y) = u (y, x) , to je dokaz za promenljivu y isti kao za
x. Pošto je u (x, x) = 12 i u (x, −x) = − 12 , to lim u (x, y) ne postoji i zato je
x→0
y→0
funkcija prekidna u tački (0, 0) . ◮

1.12 Ispitati neprekidnost funkcije

cos(x−y)−cos(x+y)
2xy , xy = 0,
u (x, y) =
1, xy = 0,
u tačkama O (0, 0) i A (1, 0) posebno po svakoj od promenljivih x i y kao i

po promenljivoj (x, y) .
◭ Primenom adicionih formula dobija se

sin x sin y
xy , xy = 0,
u (x, y) =
1, xy = 0.
Kako je
sin x sin y
lim u (x, y) = lim · lim = 1 = u (0, 0) ,
x→0
y→0
x→0 x y→0 y
to je funkcija u neprekidna u tački O (0, 0) , samim tim neprekidna je i po

svakoj promenljivoj posebno. Pošto je
sin x sin y
lim u (x, y) = lim · lim = (sin 1) · 1 = 1 = u (1, 0) ,
x→1 x→1 x y→0 y
y→0
to je funkcija u u tački A (1, 0) prekidna. Ako je y = 0, imamo da je

lim u (x, 0) =lim 1 = 1 = u (1, 0) , tj. u je neprekidna u tački A (1, 0) po
x→1 x→1
promenljivoj x. Neka je x = 1, onda je

sin 1 · siny y , y = 0,
u (1, y) =
1, y = 0,
te je lim u (1, y) = sin 1 = 1 = u (1, 0) , odnosno, u ima prekid po promenljivoj

y→0
y u tački A (1, 0) . ◮
1.13 Neka je A otvoren i konveksan (ograničen ili neograničen) skup u
Rm i u : A → R diferencijabilna funkcija na A. Ako su svi parcijalni izvodi
funkcije u ograničeni na A, tj. |uxi | ≤ K za i = 1, m i x ∈ A, za neko K ∈ R,
tada je funkcija u ravnomerno neprekidna na A. Dokazati.
◭ Neka je ε > 0. Treba pokazati da postoji δ = δ (ε) > 0, takvo da, kad
god je rastojanje ρ dveju tačaka M (x′1 , x′2 , ..., x′m ) i N (x′′1 , x′′2 , ..., x′′m ) iz A
ε
manje od δ, važi |u (M) − u (N )| < ε. Uzmimo da je δ = mK . Pošto je A
konveksan skup, ceo segment odreñen tačkama M i N pripada skupu A i
zato se na razliku u (M) − u (N ) može primeniti Lagranžova teorema, tj.:
m

u (M) − u (N ) = uxi (P ) · x′i − x′′i ,
i=1
gde P pripada segmentu sa krajevima M i N. Kako je

m

2
′ 2
ρ (M, N ) = xi − x′′i ,
i=1
to je |x′i − x′′i |
< δ, te je zbog |uxi (P )| ≤ K ispunjeno: |u (M) − u (N )| <
mKδ < ε. ◮
Napomena. Lagranžova teorema se može primeniti na razliku u (M)−
u (N ) prema stavu o srednjoj vrednosti za funkcije više promenljivih ([2], II).
1.14 Dokazati da je funkcija
3 3
x +y
x2 +y2
, (x, y) = (0, 0) ,
u (x, y) =
0, (x, y) = (0, 0) ,
ravnomerno neprekidna na R2 .
◭ Prema prethodnom zadatku dovoljno je pokazati ograničenost parci-
jalnih izvoda ux i uy u celoj ravni. Lako se dobija da je
4 2 2 4 2 2
x +3x y −2xy3 y +3y x −2yx3
2 , (x, y) =
(0, 0) , (x2 +y2 )2
, (x, y) = (0, 0) ,
ux = 2 2
(x +y ) i uy =
1, (x, y) = (0, 0) , 1, (x, y) = (0, 0) .
Izražavajući zatim, x, y preko polarnih koordinata dokazuje se ograničenost

parcijalnih izvoda:
ux = cos4 ϕ + 3 cos2 ϕ sin2 ϕ − 2 cos ϕ sin3 ϕ, ρ = 0 i ux (0, 0) = 1,

uy = sin4 ϕ + 3 sin2 ϕ cos2 ϕ − 2 sin ϕ cos3 ϕ, ρ =
0 i uy (0, 0) = 1.
U prethodnom zadatku (pogledati rešenje) pretpostavlja se da je funkcija

diferencijabilna u svakoj tački konveksne oblasti. Neka student pokaže da
ova funkcija nije diferencijabilna u tački O (0, 0) . Pošto funkcija u nije difer-
encijabilna samo u O (0, 0) to se dokaz prethodnog zadatka modifikuje tako
što postoje dva slučaja:
1. Tačka O (0, 0) ne pripada pravoj M1 M2 ;
2. Tačka O (0, 0) pripada toj pravoj.
U prvom slučaju se ništa ne menja jer je na pravoj M1 M2 funkcija difer-
encijabilna. U drugom slučaju se razlika u (M1 ) − u (M2 ) zamenjuje novim
zbirom, tj.(u (M1 ) − u (M3 )) + (u (M3 ) − u (M2 )) gde je M3 tačka koja ne
pripada pravoj M1 M2 . Svakako prethodni zadatak treba imati u vidu kao
teorijsku potporu. ◮
1.15 Ako je funkcija (x, y) → u (x, y) neprekidna po svakoj promenljivoj
odvojeno i na primer monotona po y, tada je ona neprekidna po (x, y) .
Dokazati.
◭ Neka je (x0 , y0 ) fiksirana tačka i neka je ε > 0 dato. Tada postoje
δ1 , δ2 > 0 tako da za |y − y0 | ≤ δ1 sledi: |u (x0 , y0 ) − u (x0 , y)| < 2ε i za
|x − x0 | ≤ δ2 sledi
ε
|u (x, y0 ± δ1 ) − u (x0 , y0 ± δ1 )| < .
2
Zbog monotonosti funkcije po y dobija se: Ako je |x − x0 | ≤ δ2 , |y − y0 | ≤ δ1
onda je
u (x, y0 − δ1 ) ≤ u (x, y) ≤ u (x, y0 + δ1 )
odakle sledi
|u (x, y0 ± δ1 ) − u (x0 , y0 )|
≤ |u (x, y0 ± δ1 ) − u (x0 , y0 ± δ1 )| + |u (x0 , y0 ± δ1 ) − u (x0 , y0 )| < ε.
Odavde je |u (x, y) − u (x0 , y0 )| < ε. Zaista, iz
−ε < u (x, y0 − δ1 ) − u (x0 , y0 ) < ε

−ε < u (x, y0 + δ1 ) − u (x0 , y0 ) < ε, sleduje
−ε < u (x, y0 − δ1 ) − u (x0 , y0 ) < u (x, y) − u (x0 , y0 )

< u (x, y0 + δ1 ) − u (x0 , y0 ) < ε
za |x − x0 | ≤ δ2 , |y − y0 | ≤ δ1 , tj. kad god (x, y) pripada pravougaoniku čije

su stranice 2δ1 i 2δ2 . ◮
1.2.3 Diferencijabilnost
1.16 Dokazati da je funkcija
2n+1 2n+1
x +y
x2n +y2n
, (x, y) = (0, 0) , n ∈ N,
u (x, y) =
0, (x, y) = (0, 0) ,
u tački O (0, 0) izvodljiva (postoji u′ (0, 0) := [ux (0, 0) uy (0, 0)]), a nije
diferencijabilna.
◭ Kako je
h2n+1
u (0 + h, 0) − u (0, 0) h2n h
ux = lim = lim = lim =1
h→0 h h→0 h h→0 h
i slično uy (0, 0) = 1 (mada to sledi iz simetričnosti funkcije u, u (x, y) =

u (y, x)), to je funkcija u u tački O (0, 0) izvodljiva (ima izvod, tj. ima oba
parcijalna izvoda u toj tački) i izvod je: u′ (0, 0) := [ux (0, 0) uy (0, 0)] =
[1 1] .
Student treba da zna da je izvod funkcije (ako postoji) koja preslikava
R → Rm , (n, m ∈ N) matrica tipa m × n (m− vrsta i n− kolona). Ako je
n
m = 1, onda je izvod takve funkcije vrsta matrica.

Ako se pretpostavi diferencijabilnost ove funkcije u tački O (0, 0) dobija
se za totalni priraštaj u toj tački:

u (0 + h, 0 + g) − u (0, 0) = 1 · h + 1 · g + o h2 + g 2 , (h, g) → (0, 0) ,

h2n+1 +g 2n+1
tj. = h+g+o
h2n +g 2n h2 + g 2 , kad h → 0, g → 0. Uzimajući da je
√
h = g, dobija se h = −o 2h2 , kad h → 0, što je netačno. ◮
Napomena. Iz ovog primera se vidi suštinska razlika izmeñu funkcija
jedne promenljive i funkcija više promenljivih. Naime, pojmovi izvodljivost
(konačan izvod u tački) i diferencijabilnost su ekvivalentni kod funkcija jedne
promenljive. Kod ovih drugih, to nije tako.
1.17 Dokazati da je funkcija u : Rm → R, data sa u (x) = x , diferen-
cijabilna svuda osim u tački x = 0.
m
◭ Ako x ∈ R , x = (x1 , x2 , ..., xm ) , tada je u (x) = u (x1 , x2 , ..., xm ) =
x21 + x22 + · · · + x2m . Pošto su uxi , i = 1, 2, ..., m neprekidne funkcije za
(x1 , x2 , ..., xm ) = (0, 0, ..., 0) , to je funkcija u tim tačkama diferencijabilna
(obnoviti odgovarajuću teoremu). Nañimo uxi (0) .

02 + 02 + · · · + h2i + · · · + 02 − 0 |hi |
uxi (0, 0, ..., 0) = lim = lim = ±1.
hi →0 hi hi →0 hi
Dakle, funkcija nema parcijalne izvode u tački x = 0, što znači da nije

diferencijabilna u toj tački (obnoviti stav o neophodnom uslovu diferencija-
bilnosti funkcije u tački, ( [2],[9]). ◮
Napomena. Student treba da zna teoremu o dovoljnom uslovu za difer-
encijabilnost funkcije u tački: Ako postoji okolina tačke takva da parcijalni
izvodi postoje u svakoj tački te okoline a da su u toj tački i neprekidni, onda
je funkcija diferencijabilna u toj tački.
Ako parcijalni izvodi u nekoj tački postoje i prekidni su, funkcija može
biti diferencijabilna. Tada se proverava da li totalni priraštaj u tački može
da se predstavi na jedan od sledeća dva ekvivalentna načina:
1.
△ u (x0 , y0 ) = u (x0 + h, y0 + g) − u (x0 , y0 )

= ux (x0 , y0 ) h + uy (x0 , y0 ) g + o h2 + g 2 , (h, g) → (0, 0) .
2.
△ u (x0 , y0 ) = u (x0 + h, y0 + g) − u (x0 , y0 )
= ux (x0 , y0 ) h + uy (x0 , y0 ) g + α (h, g) h + β (h, g) g
gde α (h, g) , β (h, g) → 0 kad (h, g) → (0, 0) . Za funkcije 3, 4, ... i više
promenljivih zapis je sličan.
1.18 Dokazati da funkcija u : R2 → R, data sa
2
x + y 2 sin √ 21 2 , (x, y) = (0, 0) ,
u (x, u) = x +y
0, (x, y) = (0, 0) ,
ima u okolini tačke (0, 0) parcijalne izvode koji su prekidni u toj tački, ali
je u ipak diferencijabilna u (0, 0) .
◭ Koristeći pravila nalaženja izvoda dobijaju se parcijalni izvodi:
1 x 1
ux (x, y) = 2x sin − cos , (x, y) = (0, 0) ,
x2 + y 2 x2 + y 2 x2 + y 2
u (h, 0) − u (0, 0) h2 sin h12 1
ux (0, 0) = lim = lim = lim h sin 2 = 0,
h→0 h h→0 h h→0 h
odnosno,
1 y 1
uy (x, y) = 2y sin − cos , (x, y) = (0, 0) ,
2
x +y 2 2
x +y 2 x + y2
2
uy (0, 0) = 0.
Funkcija ima parcijalne izvode u svakoj tački svog domena i oni su neprekidni
izuzev možda u sumnjivoj tački O (0, 0) . Uzimajući da je x = ρ cos ϕ, y =
ρ sin ϕ, dobija se
1 1
ux (x, y) = 2ρ cos ϕ sin − cos 2 , (x, y) = (0, 0) ,
ρ ρ
odakle sledi da
1 1 1
lim ux (x, y) = lim 2ρ cos ϕ sin − lim cos 2 = 0 − lim cos 2
x→0
y→0
ρ→0 ρ ρ→0 ρ ρ→0 ρ
ne postoji (zašto?). Dakle, parcijalni izvodi su prekidni u tački O (0, 0) .

Funkcija je ipak diferencijabilna u toj tački. Zaista, treba proveriti da li se
totalni priraštaj u O (0, 0) može predstaviti u obliku:
2 1
h + g 2 sin = 0·h+0·g+o h2 + g2 ,
h2 + g2
kad h → 0, g → 0, tj. da li je
2
h + g2 1 1
lim sin = lim h2 + g 2 sin = 0,
x→0 2
h +g 2 2
h +g 2 h→0 h + g2
2
y→0 g→0

kad h → 0, g → 0? S obzirom da je to tačno ( h + g → 0, kad h → 0,
2 2

g → 0, sin √ 21 2 ≤ 1) funkcija je diferencijabilna u O (0, 0) . ◮
h +g
1.19 Ispitati neprekidnost i diferencijabilnost funkcije

0, x · y = 0,
u (x, y) =
1, x · y = 0.
◭ Funkcija je diferencijabilna (dakle i neprekidna) u svakoj tački (x, y)

van koordinatnih osa (obrazložiti zašto!). U tim tačkama je ux (x, y) =
uy (x, y) = 0 tj. u′ (x, y) = [0 0] . Nije pogrešno (mada nije uobičajeno)
napisati da je za sve
(x, y) ∈ R2 ({(x, 0) : x ∈ R} ∪ {(0, y) : y ∈ R}) : u′ (x, y) = 0.

Ova nula je početak (neutralni element) vektorskog prostora pravougaonih

matrica tipa 1×2. Zatim se dobija da je ux (x, 0) = 0 za x = 0, tj. uy (0, y) =
0 za y = 0. Meñutim uy (x, 0) ne postoji ako je x = 0 i slično ux (0, y) ne
postoji za y = 0. Važi ux (0, 0) = uy (0, 0) = 0. Parcijalni izvodi su neprekidni
u (0, 0) . S obzirom da je
lim u (x, y) = u (0, 0) ,

(x,y)→(0,0)
jer je lim u (x, x) = 1, lim u (x, 0) = 0, to je funkcija u prekidna u tački

x→0 x→0
O (0, 0) , odnosno u toj tački nije diferencijabilna. ◮
Pitanje: Pošto su parcijalni izvodi ux i uy neprekidni u (0, 0) , a funkcija
u toj tački nije diferencijabilna, da li to protivreči teoremi o dovoljnom
uslovu za diferencijabilnost?
Odgovor: Ne protivreči. Nekastudent obrazloži.
1.20 Da li funkcija u (x, y) = 1 − x2 − y2 ima izvod u tački M (0, 1) ,
tj. da li postoji u′ (0, 1)?
◭ Oblast definisanosti funkcije u je skup svih tačaka (x, y) ∈ R2 za koje
je x2 + y 2 ≤ 1. Dakle, tačka M (0, 1) je rubna tačka domena. Parcijalni
izvodi se definišu za unutrašnje tačke domena a za rubnu tačku M (x0 , y0 )
domena je ux (x0 , y0 ) := lim ux (x, y) i uy (x0 , y0 ) := lim uy (x, y) ukoliko
x→x0 x→x0
y→y0 y→y0
ux (x, y) i uy (x, y) postoje za unutrašnje tačke domena. U datom primeru

je ux (x, y) = √ −x2 2 i uy (x, y) = √ −y2 2 za tačke (x, y) za koje je
1−x −y 1−x −y
−x −y
x2 + y 2 < 1. Pošto lim √ i lim √ ne postoje (obrazložiti)
x→0 1−x2 −y2 x→0 1−x2 −y 2
y→1 y→1
to parcijalni izvodi ux i uy u rubnoj tački M (0, 1) ne postoje, tj. u′ (0, 1)

ne postoji. ◮
1.21 Funkcija (x, y) → u (x, y) definisana je na R2 sa
1
(x + y) x2 + y2 sin √ , (x, y) = (0, 0) ,
u (x, y) = x2 +y2
0, (x, y) = (0, 0) .
a) Da li je u neprekidna u tački (0, 0)?

b) Da li postoje parcijalni izvodi u tački (0, 0)?
c) Ispitati diferencijabilnost
u tački (0, 0) .

◭ a) Kako je sin √ 21 2 ≤ 1 za (x, y) = (0, 0) , to je lim u (x, y) =
x +y (x,y)→(0,0)

0 = u (0, 0) jer je lim (x + y) x2 + y 2 = 0, dnosno funkcija je neprekidna
(x,y)→(0,0)
u (0, 0) . Korišćena je činjenica da je beskonačo mala pomnožena ograničenom

funkcijom beskonačno mala.
b)
√
u (0 + h, 0) − u (0, 0) h h2
ux (0, 0) = lim = lim = lim |h| = 0
h→0 h h→0 h h→0
i zbog simetričnosti funkcije (u (x, y) = u (y, x)) je uy (0, 0) = 0.

c) Funkcija je diferencijabilna u (0, 0) ako je za totalni priraštaj u toj
tački ispunjeno

△ u (0, 0) = u (0 + h, 0 + g) − u (0, 0) = 0 · h + 0 · g + o h2 + g 2
kad h → 0, g → 0, tj.
1
(h + g) h2 + g2 sin =o h2 + g 2
h2 + g 2
1
kad h → 0, g → 0. To je tačno, jer je lim (h + g) sin √ = 0. ◮
h→0 h2 +g 2
g→0
1.22 Neka je u (x, y) = |x| +|y| −||x| − |y|| . Pokazati da postoje ux (0, 0)
i uy (0, 0) , a da funkcija u nije diferencijabilna u tački (0, 0) .
◭
u (0 + h, 0) − u (0, 0) |h| − ||0| − |h||
ux (0, 0) = lim = lim =0
h→0 h h→0 h
i slično uy (0, 0) = 0. Totalni priraštaj u (0, 0) je:

△ u (0, 0) = |h| + |g| − ||h| − |g|| = 0 · h + 0 · g + o h2 + g2
kad h → 0, g → 0, u slučaju diferencijabilnosti. Uzimajući h = g > 0,

△ u (0, 0) = 2h = o (h) tj. 2 = o (1) , što je netačno. Zato funkcija nije
diferencijabilna u (0, 0) . ◮
1.23 Dokazati sledeća tvrñenja o funkciji
2 1
x + y2 sin x2 +y 2 , (x, y) = (0, 0) ,
u (x, y) =
0, (x, y) = (0, 0) .
a) Funkcija u ima parcijalne izvode u svakoj tački domena;

b) Ti izvodi su prekidni u (0, 0) a u ostalim tačkama su neprekidni;
c) U tački (0, 0) funkcija u je diferencijabilna.
◭ a) Imamo
h2 sin h12 1
ux (0, 0) = lim = lim h sin 2 = 0
h→0 h h→0 h
i zbog u (x, y) = u (y, x) sledi uy (0, 0) = 0.
b) Pošto je
1 2x 1
ux (x, y) = 2x sin − 2 cos 2 , (x, y) = (0, 0) ,
+y x2
2 x +y 2 x + y2
1 2y 1
uy (x, y) = 2y sin 2 2
− 2 2
cos 2 , (x, y) = (0, 0) ,
x +y x +y x + y2
to su parcijalni izvdi neprekidni u (0, 0) ako i samo ako je lim ux (x, y) = 0
x→0
y→0
i lim uy (x, y) = 0, jer je prema a) ux (0, 0) = uy (0, 0) = 0. Ali, na primer,

x→0
y→0

1 2 1
lim ux (x, y) = lim 2ρ cos ϕ sin 2 − cos ϕ cos 2
x→0
y→0
ρ→0 ρ ρ ρ
1 1
= 0 − (2 cos ϕ) lim cos 2 = (−2 cos ϕ) lim t cos t2 .
ρ ρ t→+∞
Poslednja granična vrednost ne postoji (Analiza I-neka studet obrazloži).

c) Treba pokazati da totalni priraštaj u (0, 0) ima oblik
2 1
h + g 2 sin 2 = 0 · h + 0 · g + o h2 + g2 ,
h + g2
1
kad h → 0, g → 0. To je tačno, zbog lim h2 + g 2 sin h2 +g 2 = 0. ◮
h→0
g→0
1.24 Ispitati neprekidnost i diferencijabilnost funkcije
3 2
x y
x4 +y 4
, x4 + y 4 = 0,
u (x, y) =
0, x4 + y 4 = 0.
3 2
y x2 y 2
◭ Pošto je xx4 +y 1
4 = |x| · x4 +y 4 ≤ 2 |x| za sve (x, y) = (0, 0) , to je
1
lim u (x, y) = lim |x| = 0 = u (0, 0) ,
x→0 x→0 2
y→0 y→0
dnosno, funkcija je neprekidna u svakoj tački ravni R2 . Lako je proveriti

da je funkcija diferencijabilna u svakoj tački (x, y) = (0, 0) jer u njoj ima
neprekidne parcijalne izvode. Pošto su parcijalni priraštaji u (0, 0) jednaki

nuli po obe promenljive, to je ux (0, 0) = uy (0, 0) = 0. Meñutim, funkcija
nije diferencijabilna u (0, 0) jer totalni
priraštaj u toj tački u (x, y)−u (0, 0) =
x3 y 2

x4 +y4 nema oblik o x + y kad x → 0 i y → 0. Zaista, kad x → 0 i
2 2
√
x5 x
x = y > 0 sledi u (x, x) = 2x 4 = 2 =
o 2x2 . ◮
1.25 U zavisnosti od vrednosti realnog parametra α, odrediti skup A α
svih tačaka u kojima je funkcija
2
x − y 2 α , x2 − y 2 = 0,
u (x, y) =
0, x2 − y 2 = 0,
neprekidna, i skup B α svih tačaka u kojima je funkcija diferencijabilna.

1, x2 − y 2 = 0,
◭ Ako je α = 0, onda je u (x, y) = Znači, funkcija
0, x2 − y 2 = 0.
u ima prekide u svim tačkama pravih y = ±x. U ostalim tačkama ravni
2 2
R je i diferencijabilna. Dakle, A0 = B0 = (x, y) ∈ R : y = ±x . Ako je
α < 0, onda je A α = A0 , jer je tada za y ∼ x, u (x, y) ∼ ∞. Jasno je za
α < 0, A α = B α (obrazložiti detalje). Neka je α > 0. Tada je A α = R2 , jer
je funkcija u neprekidna i u sumnjivim tačkama (x, ±x) . Ispitajmo u ovom
slučaju diferencijabilnost funkcije. U tim tačkama imamo:

|h − g| α |h + g ± 2x| α , x = 0,
△ u (x, ±x) = 2 α
h − g 2 , x = 0.

Funkcija je onda diferencijabilna ako i samo ako je △ u (x, ±x) = o h2 + g2 ,
kad h → 0, g → 0. odnosno, prelaskom na polarne koordinate ako je
r α |sin ϕ − cos ϕ| α |ρ (sin ϕ + cos ϕ) ± 2x| α = o (ρ) , x = 0, tj. ρ2α |cos 2ϕ| α =
o (ρ) , x = 0, tj. ako je α − 1 > 0, x = 0 i 2α − 1 > 0, x = 0. Dakle, ako je
α > 1 funkcija je diferencijabilna u tačkama pravih y = ±x, x = 0, odnosno
za α > 12 u koordinatnom početku. ◮
1.26 Neka je

x3
x 2 +y 2 , (x, y) = (0, 0) ,
u (x, y) =
0, (x, y) = (0, 0) .
Tada je u neprekidna na R2 i ima u svakoj tački (x, y) ∈ R2 izvod u

proizvoljnom pravcu. Meñutim, u nije diferencijabilna na R2 . Dokazati.
2 2
◭ S obzirom da je u (x, y) = x · x2x+y2 za (x, y) = (0, 0) i 0 ≤ x2x+y 2 ≤ 1
to je lim u (x, y) = u (0, 0) (proizvod beskonačno male i ograničene funkcije
x→0
y→0
je beskonačno mala), tj. u je neprekidna funkcija u sumnjivoj tački O (0, 0) .

U ostalim tačkama je neprekidna kao količnik neprekidnih funkcija. Lako se
dobija da je u svim tačkama osim O (0, 0) funkcija diferencijabilna (zašto?)
i prema ([2], II) u tim tačkama ima izvod u proizvoljnom pravcu. Pošto je
ux (0, 0) = 1, uy (0,
0) = 0, toje funkcija diferencijabilna u tački O (0, 0) ako
h3
je h2 +g2 = h + o h2 + g 2 , kad h → 0, g → 0. Uzimajući h = g > 0 i
√ √
h → 0 dobija se − h2 = o h 2 , tj. − 12 = o 2 kad h → 0, (kontradikcija),
što znači da funkcija nije diferencijabilna u tački O (0, 0) . Ipak za izvod u
tački O (0, 0) u pravcu jediničnog vektora l (l1 , l2 ) dobija se ([2], II):
t3 l13
u ((0, 0) + t (l1 .l2 )) − u (0, 0) t2 (l12 +l22 ) tl3
lim = lim = lim 2 1 2 = l13 ,
t→0 t t→0 t t→0 t l + l
1 2
tj. u ima izvod u svakoj tački ravni R2 , u proizvoljnom pravcu. ◮

1.27 Data je funkcija
3 2
x −xy
u (x, y) = x2 +y2 , (x, y) = (0, 0) ,
0, (x, y) = (0, 0) .
a) Dokazati da u svim tačkama ravni funkcija ima izvod u svim pravcima;

b) Ispitati diferencijabilnost funkcije u;
c) Ispitati da li je u uniformno neprekidna u ravni.
◭ a) Ako je (x, y) = (0, 0) , onda je
x4 + 4x2 y 2 − y4 −4x3 y
ux (x, y) = i uy (x, y) = .
(x2 + y 2 )2 (x2 + y 2 )2
Zatim je ux (0, 0) = 1 i uy (0, 0) = 0. Pošto su parcijalni izvodi neprekidne
funkcije u svim tačkama (x, y) = (0, 0) , to funkcija ima izvod u njima u
svim pravcima. Treba naći izvod u (0, 0) u proizvoljnom pravcu:

u (0 + tl) − u (0) u (tl1 , tl2 ) tl1 t2 l12 − l22
lim = lim = lim 2 2
= l1 l12 − l22 ,
t→0 t t→0 t t→0 3
t l1 + l2
dakle postoji. Ovde je l = (l1 , l2 ) proizvoljni jedinični vektor. Neka student

proveri prekidnost parcijalnih izvoda u (0, 0) .
b) Funkcija je diferencijabilna u svakoj tački ravni, izuzev možda u
(0, 0) . Ako bi bila diferencijabilna u (0, 0) onda je
h3 − hg2
= h + o h2 + g 2 , h → 0, g → 0,
h2 + g2
2

tj. −2hg
2
h +g 2 = o h 2 + g 2 , što je netačno. Zaista, za h = g > 0, dobija se
−1 = o (1) , h → 0.
|x2 −y 2 |
c) Zbog |u (x, y)| = |x| · x2 +y 2 ≤ |x| sledi neprekidnost u tački (0, 0) .
d) Isto kao u 1.13 i 1.14 sledi ravnomerna neprekidnost funkcije. ◮
1.28 Odrediti skup Ap svih tačaka u ravni u kojima je funkcija u (x, y) =
max {|x|p , |y|p } , p > 0, diferencijabilna.
◭ Funkcija je očigledno diferencijabilna u svakoj tački oblika (x, y) , ako
je x = ±y. Za ispitivanje diferencijabilnosti u tačkama (0, 0) , (a, a) i (a, −a) ,
a = 0, treba naći parcijalne izvode.
u (0 + h, 0) − u (0, 0) u (h, 0) |h|p

ux (0, 0) = lim = lim = lim .
h→0 h h→0 h h→0 h
Ako je 0 1,
|h|
ux (0, 0) = lim · |h| ε = 0 (p = 1 + ε, ε > 0)
h→0 h
i slično uy (0, 0) = 0. Neka je sada a > 0. Onda je

u (a + h, a) − u (a, a) 0, h → 0− ,
ux (a, a) = lim =
h→0 h pap−1 = 0, h → 0+ ,
jer je

ap − ap , h < 0, 0, h < 0,
u (a + h, a)−u (a, a) = =
(a + h)p − ap , h > 0, (a + h)p − ap , h > 0.
Dakle, za 0 1, funkcija je diferencijabilna u (0, 0) jer je
max {|h|p , |g|p } max {ρp |cos ϕ|p , ρp |sin ϕ|p }

lim = lim = 0.
h→0
g→0
h2 + g 2 ρ→0 ρ
Znači, Ap = {(x, y) : x = ±y} , 0 1. ◮
1.29 Neka je

√ xy sin x2xy
+y2
, (x, y) = (0, 0) ,
u (x, y) = x2 +y2
0, (x, y) = (0, 0) .
a) Naći sve tačke (x, y) ∈ R2 u kojima je funkcija u diferencijabilna;

b) Ispitati da li je funkcija u ravnomerno neprekidna na R2 .
◮ a) Za (x, y) = (0, 0) postoje parcijalni izvodi i neprekidni su, pa je
funkcija diferencijabilna (obnoviti teoremu o tome). Zatim je
u (0 + h, 0) − u (0, 0) 0
ux (0, 0) = lim lim = 0
h→0 h h→0 h
i slično uy (0, 0) = 0. Ako se pretpostavi diferencijabilnost u (0, 0) , onda je

totalni priraštaj u toj tački

△ u (0, 0) = u (0 + h, 0 + g) − u (0, 0) = 0 · h + 0 · g + o h2 + g 2 ,

kad h → 0, g → 0, tj. √ hg sin h2hg
+g 2
=o h2 + g 2 , kad h → 0, g → 0.
2 h +g 2
hg
Znači u slučaju diferencijabilnosti u (0, 0) je: lim 2 2 sin h2hg
+g 2
= 0, što je
h→0 h +g
g→0
netačno jer je za h = g = 0
hg hg 1 1
lim sin 2 = sin = 0.
h→0 h2 +g 2 h +g 2 2 2
g→0
b) Ako je (x, y) = (0, 0) onda je

x3 xy xy2 y2 − x2 xy
ux = 3 sin 2 2
+ 5 cos 2 i
(x2 + y 2 ) 2 x + y (x2 + y 2 ) 2 x + y2

y3 xy yx2 x2 − y 2 xy
uy = 3 sin 2 2
+ 5 cos 2 .
(x2 + y 2 ) 2 x +y (x2 + y2 ) 2 x + y2
Zatim je

|x|3 xy 2 y 2 − x2
|ux (x, y)| ≤ 3 + 5 ≤1+1=2
(x2 + y2 ) 2 (x2 + y 2 ) 2
i slično |uy | ≤ 2. Kod prvog sabirka se mogu uvesti polarne koordinate, a
kod drugog nakon ocene sa
4 3 2
xy x y
5 + 5
(x2 + y 2 ) 2 (x2 + y 2 ) 2
takoñe polarne koordinate. S obzirom da je funkcija neprekidna u celoj ravni
(neka student proveri za tačku O (0, 0)) i da ima ograničene parcijalne izvode
onda je ravnomerno neprekidna na R2 . Za precizno obrazloženje pogledati

zadatke 1.13 i 1.14. ◮
1.30 Neka je u definisana u nekoj okolini tačke (0, 0) i neka je ux (0, 0) =
uy (0, 0) = u (0, 0) = 0. Potreban i dovoljan ulov da u bude diferencijabilna
u tački (0, 0) je:
x · u (x, y) y · u (x, y)
lim 2 2
= lim = 0.
(x,y)→(0,0) x + y (x,y)→(0,0) x2 + y 2
◭ Ako je u diferencijabilna u tački (0, 0) , onda je

u (x, y) − u (0, 0) = ux (0, 0) · x + uy (0, 0) · y + o x2 + y 2 ,

kad (x, y) → (0, 0) , tj. u (x, y) − 0 = 0 · x + 0 · y + o x2 + y 2 kad
x·u(x,y)
(x, y) → (0, 0) , odnosno √ 2 2
→ 0 kad (x, y) → (0, 0) . Zato je i
x +y
x · u (x, y) y · u (x, y)
lim = lim = 0.
(x,y)→(0,0) x2 + y 2 (x,y)→(0,0) x2 + y 2
Obrnuto, iz datih uslova treba pokazati da je funkcija u diferencijabilna u

tački (0, 0) , tj. da je lim √u(x,y) = 0. Pošto je
2 2
x +y
(x,y)→(0,0)

u (x, y) |x| |u (x, y)| |y| |u (x, y)|

0 ≤ ≤ + → 0,
x2 + y 2 x2 + y 2 x2 + y 2
kad (x, y) → (0, 0) , to prema lemi o uklještenju √u(x,y)

2 2
→ 0, kad (x, y) →
x +y
(0, 0) , odnosno sledi diferencijabilnost funkcije u tački (0, 0) . ◮
|x|+|y|
Napomena. Korišćena je očigledna nejednakost: √ 21 2 ≤ x2 +y2
i
x +y
x2 = |x|2 , y 2 = |y|2 .
1.31 Ispitati ravnomernu
neprekidnost funkcija:
x2 + y 2 sin √ 21 2 , (x, y) = (0, 0) ,
a) u (x, y) = x +y
0, (x, = (0, 0)
;
y)

b) u (x, y, z) = sin x2 + y 2 + z 2 , x, y, z ∈ R3 .
◭ Obe funkcije se mogu svesti na funkcije jedne promenljive uvoñen-
jem polarnih koordinata u slučaju prve i sfernih koordinata u slučaju druge
funkcije. Tada je

ρ sin 1ρ , ρ = 0,
u (x, y) = u (ρ cos ϕ, ρ sin ϕ) = = u1 (ρ) , tj.
0, ρ = 0,
u (x, y, z) = u (ρ cos ϕ sin θ, ρ sin ϕ sin θ, ρ cos θ) = sin ρ2 = u2 (ρ) .

Pošto je
1 1 sin t
lim ρ sin =0i lim ρ sin = lim =1
ρ→0 ρ ρ→+∞ ρ t→0 + t
to je funkcija u1 : [0, +∞[ → R neprekidna, dakle i ravnomerno neprekidna
jer ima konačnu graničnu vrednost kad ρ → +∞. Funkcija u2 nije ravnomerno
neprekidna, jer postoje nizovi x′n i x′′n takvi da x′n − x′′n → 0, ali u (x′n ) −
√
u (xn ) 0. Dovoljno je uzeti xn = π2 + nπ, x′′n = nπ, n ∈ N. ◮
′′ ′
Napomena. Neka student pokaže da su parcijalni izvodi funkcije u

ograničeni i onda slično kao u zadacima 1.13 i 1.14 dokazati ravnomernu
neprekidnost. πŠto se tiče funkcije√(x, y, z) → u (x, y, z) dovoljno je uzeti
nizove: An 2 + nπ, 0, 0 i Bn ( nπ, 0, 0) . Za njih je ρ (An , Bn ) → 0 i
u (An ) − u (Bn ) 0.
10
1.32 Naći ∂x∂ 2 ∂yu 8 , ako je u (x, y) = exy .
◭ Treba naći osmi izvod po y od parcijalnog izvoda drugog reda po
x. S obzirom na teoremu ([2], II, Posledica 2.6.1 ili [9], I, Teorema 3.4.III)
treba naći drugi izvod po x od parcijalnog izvoda osmog reda po y. Pošto
8
je ∂∂yu8 = uy8 = x8 exy to je prema Lajbnicovoj frmuli o n−tom izvodu
proizvoda:
∂ 10 u ∂ 2 8 xy 8 ′′ xy ′
= ux2 y8 = x e = x e + 2 x8 (exy )′x + x8 (exy )′′xx
∂x2 ∂y 8 ∂x 2

= 56x e + 16x7 yexy + x8 y 2 exy = exy 56x6 + 16x7 y + x8 y 2 . ◮
6 xy
n

Napomena. (uv)(n) = n (n−k) (k)
k u v je Lajbnicova formula za n−ti
k=0
izvod proizvoda, u(0) = u, v (0) = v.
1.33 Pokazati da je mešoviti izvod uxy (x, y) funkcije u uzastopna granična
vrednost, tj.
u (x + h, y + g) − u (x, y + g) − u (x + h, y) + u (x, y)
uxy (x, y) = lim lim .
h→0 g→0 h·g
◭ Najpre se pretpostavlja da ux (x, y) postoji u tački (x, y) , tj. da je
u (x + h, y) − u (x, y)
ux (x, y) = lim .
h→0 h
Zatim je
ux (x, y + g) − ux (x, y)
uxy (x, y) = lim
g→0 g

1 u (x + h, y + g) − u (x, y + g) u (x + h, y) − u (x, y)
= lim lim − lim
g→0 g h→0 h h→0 h

1 u (x + h, y + g) − u (x, y + g) − u (x + h, y) + u (x, y)
= lim lim
g→0 g h→0 h
u (x + h, y + g) − u (x, y + g) − u (x + h, y) + u (x, y)
= lim lim .
g→0 h→0 h·g
Korišćeno je:
1. lim (u (x) − v (x)) = lim u (x) − lim v (x) ako lim u (x) ,
x→x0 x→x0 x→x0 x→x0
lim v (x) postoje;
x→x0
2. lim (c · u (x)) = c· lim u (x) , c ∈ R i lim u (x) postoji. ◮
x→x0 x→x0 x→x0
1.34 Dokazati da funkcija

xy, |y| ≤ |x| ,
u (x, y) =
−xy, |y| > |x| ,
ima u tački O (0, 0) mešovite parcijalne izvode drugog reda, koji se meñu-
sobno razlikuju.
◭ Najpre se dobija da je za (x, y) = (0, 0)

y, |y| ≤ |x| , x, |y| ≤ |x| ,
ux (x, y) = uy (x, y) =
−y, |y| > |x| , −x, |y| > |x| ,
u(h,0)−u(0,0) 0
odnosno, ux (0, 0) = lim h =lim = 0 i slično uy (0, 0) = 0. Zatim
h→0 h→0 h
je
ux (0, h) − ux (0, 0) −h
uxy (0, 0) = lim = lim = −1, tj.
h→0 h h→0 h
uy (h, 0) − uy (0, 0) h
uyx (0, 0) = lim = lim = 1.
h→0 h h→0 h
Korišćena je u oba slučaja nejednakost |h| ≥ |0| = 0. ◮
1.2.4 Tejlorova i Maklorenova formula

x
1.35 a) Razložiti funkciju u (x, y) = e y po Tejlorovoj formuli u okolini
tačke (0, 1) do drugog člana zaključno.
b) Predstaviti funkciju u (x, y) = xyz po Maklorenovoj formuli u okolini
tačke (0, 0, 0) i po Tejlorovoj formuli u okolini tačke (1, 1, 1) .
◭ Parcijalni izvodi prvog i drugog reda funkcije u izračunati u tački
(x, y) su:
x x x x
ux (x, y) = y1 e y , uy (x, y) = − yx2 e y , ux2 = 1 y
y2
e , uxy (x, y) = − yx3 e y −
x 2 x x
1 y
y2
e ,uy2 = xy4 e y + 2x
y3
e y ; odakle sledi: ux (0, 1) = 1, uy (0, 1) = 0, ux2 (0, 1) =
1, uxy (0, 1) = −1, uy 2 (0, 1) = 0. Odatle je
x 1 1
e y = 1 + x + x2 − x (y − 1) + R3 = 1 + 2x + x2 − xy + R3 .
2 2

U Peanovom obliku je R3 = o x2 + (y − 1)2 , x → 0, y → 1.
b) Najpre imamo: ux (x, y, z) = yz, uy (x, y) = xz, uz (x, y, z) = xy,
ux2 = uy2 = uz 2 = 0, uxy = uyx = z, uxz = uzx = y, uyz = uzy = z, ux3 =
uy3 = uz 3 = 0, uxyz = uyzx = uzxy = ... = 1; Dakle, svi parcijalni izvodi
prvog, drugog i trećeg reda u tački (0, 0, 0) su jednaki nuli, izuzev uxyz = 1.
Zato je u (x, y, z) = xyz istovremeno i Maklorenov polinom date funkcije,
i on je polinom trećeg stepena sa tri promenljive. S obzirom da parcijalni
izvodi prvog, drugog i trećeg reda u tački (1, 1, 1) iznose 0 ili 1, a svi ostali
reda većeg od tri su nula, to je odgovarajući Tejlorov polinom u toj tački :
u (x, y, z) = 1 + (x − 1) + (y − 1) + (z − 1) + (x − 1) (y − 1)
+ (x − 1) (z − 1) + (y − 1) (z − 1) + (x − 1) (y − 1) (z − 1) . ◮
1.36 Odrediti sve funkcije u : R2 → R za koje je d3 u (x, y) = 0 za svako
(x, y) ∈ R2 .
◭ Iz datog uslova se dobija:
ux3 (x, y) = 0 ∧ uy3 (x, y) = 0 ∧ ux2 y (x, y) = 0 ∧ uxy2 (x, y) = 0
za sve (x, y) ∈ R2 . Iz prve jednakosti sledi
ux2 (x, y) = A (y) , tj.
ux (x, y) = x · A (y) + B (y) .

Zatim je ux2 y (x, y) = A′ (y) = 0,
tj. A (y) = A = const. kao i
uxy (x, y) = x · A′ (y) + B ′ (y) = B ′ (y) = 0.
Odatle je uxy2 (x, y) = B ′′ (y) = 0,

odnosno, B ′ (y) = B = const. tj. B (y) = By + C. Znači
ux (x, y) = Ax + By + C, tj.
A 2
u (x, y) = x + Bxy + Cx + D (y) .
2
Sada se uzastopnim diferenciranjem po y može da odredi funkcija y → D (y) .
Zaista,
uy (x, y) = Bx + D′ (y) , uy2 (x, y) = D′′ (y) i uy3 (x, y) = D′′′ (y) = 0,
odakle je D′′ (y) = D = const. tj. D′ (y) = Dy + E, odnosno

D 2
D (y) = y + Ey + F.
2
Dakle, imamo da je
u (x, y) = Ax2 + Bxy + Cx + Dy 2 + Ey + F
( A2 i D
2 su označeni sa A i D) funkcija čiji je totalni diferencijal trećeg reda
jednak nuli u svakoj tački (x, y) ∈ R2 . ◮
Napomena. Neka student odredi sve funkcije u : R2 → R za koje je
d2 u (x, y) = 0 za svako (x, y) ∈ R2 .
1.37 Dokazati Rolovu teoremu za funkcije više promenljivih: Ako je
neprekidna funkcija u : K [0, r] → R (K [0, r] ⊂ Rm ) jednaka nuli na granici
kugle K, a diferencijabilna u njenoj unutrašnjosti K ]0, r[ , tada postoji tačka
x ∈ K ]0, r[ koja je stacionarna za funkciju u.
◭ Iz neprekidnosti date funkcije na kompaktnom skupu K [0, r] prema
Vajerštrasovoj teoremi postoje dve tačke xm , xM ∈ K [0, r] u kojima funkcija
postiže najmanju i najveću vrednost. Ako su te vrednosti jednake (mini-
malna i maksimalna) onda je funkcija konstantna na celom skupu K [0, r] i
tada su unutrašnje tačke stacionarne, tj. u njima je izvod funkcije jednak
nuli. Ako se maksimalna i minimalna vrednost razlikuju onda je bar jedna
od tačaka xm ili xM unutrašnja (zašto?) i prema neophodnom uslovu za
egzistenciju lokalnih ekstremuma stacionarna. ◮
Napomena. Neka student uporedi ovaj dokaz sa dokazom Rolove
teoreme u jednodimenzionom slučaju. Šta geometrijski znači Rolova teo-
rema kod funkcija sa dve promenljive? Primeniti je na funkciju u(x, y) =
x2 + y 2 − 1.
1.38 Neka je funkcija u neprekidna
na skupu A = (x, y) : x2 + y2 ≤ 1 ,
diferencijabilna na skupu B = (x, y) : x2 + y 2 < 1 , i konstantna na skupu
C = A\B. Dokazati da postoji bar jeda tačka (x0 , y0 ) ∈ B takva da je
ux (x0 , y0 ) = uy (x0 , y0 ) = 0.
◭ Skup A je kompaktan podskup od R2 , te na njemu svaka neprekidna re-
alna funkcija (Vajerštrasova teorema) postiže najmanju i najveću vrednost.
Ako je funkcija konstantna na skupu A, onda je ux (x, y) = uy (x, y) = 0

za sve (x, y) ∈ B. U protivnom, bar jedna od tačaka (x1 , y1 ) tj. (x2 , y2 ) u
kojima funkcija postiže najmanju ili najveću vrednost je unutrašnja tačka
skupa A, tj. pripada skupu B. Na osnovu neophodnog uslova egzistencije
lokalnih ekstremuma sledi da je ux (x0 , y0 ) = uy (x0 , y0 ) = 0 za neku tačku
(x0 , y0 ) ∈ B. ◮
Napomena. Uporediti sa prethodnim zadatkom.
1.2.5 Ekstremne vrednosti

1.39 Za svaki polinom P jedne realne promenljive važi sledeće tvrñenje:
Postoji x0 ∈ R, takvo da je za svako x ∈ R : |P (x0 )| ≤ |P (x)| . Na primeru
polinoma P (x, y) = (xy − 1)2 + y 2 pokazati da analogno tvrñenje ne važi za
polinome više promenljivih.
◭ Neka student pokaže tvrñenje za polinome sa jednom promenljivom.
Iz primera P (x) = x3 −x2 sledi da tačka x0 ∈ R za koju je |P (x0 )| ≤ |P (x)|
nije jedinstvena. Pošto je za dati polinom sa dve promenljive P (x, y) ≥ 0
za sve (x, y) ∈ R2 , to su moguće tačke (x0 , y0 ) ∈ R2 za koje je |P (x, y)| =
P (x, y) ≥ P (x0 , y0 ) rešenja sistema:
Px (x, y) = 2 (xy − 1) · y = 0,
Py (x, y) = 2 (xy − 1) · x + 2y = 0.
Dobijeni sistem ekvivalentan je disjunkciji sistema:
(xy − 1 = 0 ∧ y + (xy − 1) x = 0) ∨ (y = 0 ∧ (xy − 1) x + y = 0.) .
Prvi sistem nema rešenja, a drugi sistem ima jedno rešenje (0, 0) . Zatim je

Px2 (x, y) = 2y 2 , Pxy (x, y) = Pyx (x, y) = 2 (2xy − 1) , Py2 (x, y) = 2 1 + x2 ,
odakle se dobija totalni diferencijal drugog reda u stacionarnoj tački O (0, 0) :

d2 P (0, 0) = 2 · 02 · dx2 + 2 · 2 (2 · 0 · 0 − 1) dxdy + 2 1 + 02 dy 2
= −4dxdy + 2dy 2 = 2dy (dy − 2dx) .
Ova kvadratna forma je znakopromenljiva. Zaista, za dy = dx = 0 je

d2 P (0, 0) = −2dx2 < 0, a za dy = 3dx = 0 je d2 P (0, 0) = 6dx2 > 0,
što znači da dati polinom nema minimum u tački (0, 0) . ◮
Napomena. Neka student pokaže da totalni priraštaj polinoma P (x, y) =
(xy − 1)2 + y 2 u tački O (0, 0) menja znak u svakoj njenoj okolini.
1.40 Odrediti tačke lokalnih ekstremuma funkcije
u (x, y, z) = 2x2 − xy + 2xz − y + y 3 + z 2 .
◭ Funkcija je definisana na celom prostoru R3 , dakle sve tačke domena su

unutrašnje. Zato jedine tačke u kojima ona može da ima lokalne ekstremume
su rešenja sistema:
ux = 4x − y + 2z = 0,
uy = −x − 1 + 3y 2 = 0,
uz = 2x + 2z = 0.
1 2 1

Koristeći
1 metod zamene (z = −x) za rešenja se dobijaju tačke M1 3, 3, −3
1 1
i M2 − 4 , − 2 , 4 . Zatim je
ux2 = 4, uy2 = 6y, uz 2 = 2, uxy = −1, uyz = 0, uzx = 2.
Naravno svi mešoviti izvodi su jednaki (student treba da zna prema ko-
joj teoremi je to tako). Sada se lako nalaze matrice kvadratnih formi po
promenljivima dx, dy, dz redom u tačkama M1 i M2 .
   
4 −1 2 4 −1 2
A1 =  −1 4 0  i A2 =  −1 3 0 .
2 0 2 2 0 2
Vrednosti glavnih minora datih matrica su: 4, 15, 14 i 4, −13, −14. Prema Sil-
vesterovom kriterijumu kvadratna forma d2 u (M1 ) je pozitivno definitna, što
znači da u toj tački funkcija ima lokalni minimum. Forma d2 u (M2 ) takoñe
prema Silvesterovom kriterijumu nije ni pozitivno ni negativno definitna.
Može se pokazati da je ona znakopromenljiva. Zaista, uzimajući dy = dz = 0
i dx = 0 dobija se d2 u (M2 ) = 4dx2 > 0, odnosno za dx = dz = 0 i dy = 0
dobija se d2 u (M2 ) = −3dy 2 < 0. Dakle u tački M2 funkcija nema lokalni
ekstremum. ◮
Napomena. Kvadratna forma može biti: znakodefinitna (pozitivno,
negativno), znakopromenljiva i kvazi znakodefinitna.
1.41 Odrediti lokalne ekstremume funkcije u (x, y) = x2 − 2xy + 4y 3 .
◭ Funkcija je očigledno definisana u celoj ravni R2 . Dakle, jedine tačke
u kojima funkcija može da ima lokalne ekstremume su rešenja sistema (sta-
cionarne tačke):
ux = 2x − 2y = 0,
uy = −2x + 12y 2 = 0,
1 1

tj. M1 (0, 0) , M2 6, 6 su moguće tačke lokalnih ekstremuma. Pošto je
zatim
ux2 = 2, uy2 = 24y, uxy = uyx = −2,
to je d2 u (M1 ) = 2dx2 − 4dxdy, odnosno

d2 u (M2 ) = 2dx2 − 4dxdy + 4dy2 = 2 dx2 − 2dxdy + 4dy 2
2
2 2 2 2
= 2 dx − 2dxdy + dy + dy = 2 (dx − dy) + dy .
Neka student pokaže da je forma d2 u (M1 ) znakopromenljiva, dakle u tački

1 1
M1 (0, 0) funkcija nema lokalni ekstremum, dok u tački M2 6 , 6 funkcija
ima lokalni minimum, jer je forma d2 u (M2 ) pozitivno definitna. Dobija se
1
da je umin = u (M2 ) = − 108 .◮
Napomena. Može se pokazati da funkcija nema lokalni ekstremum u
tački M1 (0, 0) i po definiciji. Naime, totalni priraštaj u toj tački je
△ u (0, 0) = u (0 + h, 0 + g) − u (0, 0) = h2 − 2hg + 4g3 .
Sada se vidi da on menja znak u svakoj okolini nule, naime uzimajući h = 0,

dobija se: △ u (0, 0) = 4g 3 i △ u (0, 0) > 0 za g > 0, odnosno △ u (0, 0) < 0
za g < 0.
1.42 Odrediti lokalne ekstremume funkcije u (x, y) = 3x2 y − x3 − y 4 .
◭ S obzirom da je domen funkcije cela ravan R2 , dakle otvoren skup,
moguće tačke u kojima funkcija može da ima lokalne ekstremume su sta-
cionarne tačke, tj. rešenja sistema:
6xy − 3x2 = 0,
3x2 − 4y3 = 0.
Dati sistem je ekvivalentan disjunkciji sistema:

x = 0 ∧ 3x2 − 4y 3 = 0 ∨ 6y − 3x = 0 ∧ 3x2 − 4y3 = 0 .
Njihova rešenja su tačke: M1 (0, 0) , M2 (6, 3) . Pošto je
ux2 = 6y − 6x, uy2 = −12y 2 , uxy = uyx = 6x,
to je d2 u (M1 ) = 0 i

d2 u (M2 ) = −18dx2 + 72dxdy − 108dy 2 = −18 (dx − 2dy)2 + 2dy2 < 0.
Znači u tački M2 (6, 3) funkcija ima lokalni maksimum umax = 27. Kako
je u (M1 ) = 0, to se lako može pokazati da u svakoj okolini nule funkcija
postiže i pozitivne i negativne vrednosti. Zaista, za y = 0 je u (x, 0) = −x3

i u (x, 0) > 0 za x < 0, odnosno u (x, 0) < 0 za x > 0. ◮
Napomena. Ispitivanje znaka kvadratne forme sa dve promenljive svodi
se na ispitivanje znaka trinoma z → Az 2 + Bz + C− dakle elementarno.
Ako su kvadratne forme sa 3, 4, ...i više promenljivih onda se primenjuje
Silvesterov kriterijum.
1.43 Data je funkcija u (x, y) = x − y 2 2x − y 2 .
Dokazati:
a) Funkcija u ima lokalni minimum u tački O (0, 0) duž svake prave;
b) Funkcija u nema u tački O (0, 0) lokalni minimum.
◭ a) Duž koordinatnih osa dobijaju se funkcije
u (x, 0) = 2x2 i u (0, y) = y 4
koje u tački O (0, 0) imaju strogi lokalni minimum. Duž prave y = kx, k = 0
dobija se funkcija

u (x, kx) = x2 k 2 x2 − 1 k 2 x2 − 2
koja takoñe u tački O (0, 0) imastrogi lokalni minimum. Zaista, za sve
(x, kx) ∈ K ]0, r[ {0} , r = min k12 , 2 , u (x, kx) > u (0, k · 0) = 0, gde je
K ]0, r[ otvorena kugla u R2 sa centrom u O (0, 0) i poluprečnikom r.
b) Totalni priraštaj date funkcije u tački O (0, 0) je:

△ u (0, 0) = u (x, y) − u (0, 0) = x − y 2 2x − y 2 ,
odakle se vidi da △ u (0, 0) menja znak u svakoj okolini nule. U delu kruga
(okoline) izmeñu parabola znak priraštaja je negativan, a u preostalom delu
kruga znak je pozitivan. ◮
1.44 Odrediti lokalne ekstremume funkcije u (x, y) = xy ln x2 + y2 .
◭ Funkcija je definisana na otvorenom skupu R2 {(0, 0)} . Zato su
moguće tačke u kojima ona može da ima lokalne ekstremume rešenja sis-
tema:
2x2 y
ux = y ln x2 + y 2 + 2 = 0,
x + y2
2y 2 x
uy = x ln x2 + y 2 + 2 = 0, tj.
x + y2

2 2
2x2
y ln x + y + 2 = 0,
x + y2

2 2
2y 2
x ln x + y + 2 = 0.
x + y2
Ovaj sistem je ekvivalentan disjunkciji sledeća četiri sistema jednačina:

2 2
2y 2
(x = 0 ∧ y = 0) ∨ y = 0 ∧ ln x + y + 2 =0
x + y2

2 2
2x2
∨ ln x + y + 2 =0∧x=0
x + y2

2x2 2 2y 2
∨ ln x2 + y 2 + 2 = 0 ∧ ln x + y 2
+ = 0 .
x + y2 x2 + y 2
Prvi sistem jednačina nema rešenja. Drugi sistem ima dva rešenja (−1, 0) i
(1, 0) . Treći ima rešenja (0, −1) i (0, 1) i na kraju, četvrti sistem je ekviva-
lentan sistemima:
2x2
ln x2 + y 2 + = 0 ∧ x = ±y,
x2 + y 2

odakle se dobijaju četiri rešenja: ± √12e , ± √12e , ± √12e , ∓ √12e . Dakle,
funkcija u ima ukupno 8 stacionarnih tačaka. Pošto je
6xy 4x3 y 6xy 4xy 3

ux2 = − 2 , uy 2 = −
x2 + y 2 (x2 + y 2 ) x2 + y 2 (x2 + y 2 )2
2 y2
kao i uxy = uyx = ln x2 + y 2 +2− (x4x 2 +y 2 )2
, to kvadratna forma u dobijenim
stacionarnim tačkama ima sledeće matrice:

0 0
u tačkama (0, ±1) i (±1, 0) ,
0 0

2 0 1 1
u tačkama ± √ , ± √ , i
0 2 2e 2e

−2 0 1 1
u tačkama ± √ , ∓ √ .
0 −2 2e 2e
Iz pozitivne, odnosno, negativne definitosti kvadratnih formi nenultih ma-

trica zaključuje se da funkcija postiže minimum u tačkama ± √12e , ± √12e ,

1
umin = − 2e , odnosno, maksimum u tačkama ± √12e , ∓ √12e , umax = 2e 1
.
Kako kvadratna forma u tačkama (0, ±1) i (±1, 0) ima vrednost 0, dakle ne
može se primeniti teorema o dovoljnom uslovu za lokalne ekstremume, to se
mora ispitati znak totalnog priraštaja u tim tačkama. Naime, vidi se da u
svakoj okolini tih tačaka funkcija postiže vrednosti suprotne po znaku, jer je
neparna po svakoj promenljivoj posebno. Dakle, u njima nema lokalnih ek-

stremuma. Jasno je u (x, y) 0, y = 0 u svakoj okolini tačke (0, 1) . ◮
1.45 Odrediti lokalne ekstremume funkcije u (x, y) = x4 + y 4 − 2x2 .
◭ Očigledno je da su moguće tačke u kojima funkcija može imati lokalne
ekstremume rešenja sistema: 4x3 − 4x = 0 ∧ 4y 3 = 0. Odavde se dobi-
jaju tačke: M1 (−1, 0) , M2 (0, 0) , M3 (1, 0) . Student mora da vodi računa
prilikom rešavanja sistema: ux = 0 ∧ uy = 0. Kako je zatim
uxx = 12x2 − 4, uyy = 12y 2 , uxy = uyx = 0,
to je d2 u (M1 ) = 8dx2 , d2 u (M2 ) = −4dx2 , d2 u (M3 ) = 8dx2 . Svaka od ovih

formi je kvazi znakodefinitna (poludefinitna); zaista uzimajući da je dx = 0,
2
dy = 0 dobija se d2 u (Mi ) = 0, i = 1, 2, 3. Pošto je u (x, y) = x2 − 1 +y 4 −
1, to u tačkama (−1, 0) , (1, 0) funkcija ima strogi lokalni minimum jednak
−1, jer je u (x, y) > u (−1, 0) = u (1, 0) kad god je (x, y) = (−1, 0) i (x, y) =
(1, 0) i |y| < 1. Nije teško pokazati da funkcija u tački M2 nema lokalni
ekstremum. Zaista, totalni priraštaj u toj tački △ u (0, 0) = h4 + g4 − 2h2
menja znak u svakoj okolini nule, jer je za h = 0, g = 0, △√ u (0, 0) = g4 > 0,
2 2
dok za h = 0, g = 0, △ u (0, 0) = h h − 2 < 0 za |h| < 2. ◮
1.46 Odrediti lokalne ekstremume funkcije u (x, y) = xy.
◭ Funkcija je definisana u celoj ravni, dakle na otvorenom skupu. Zato
su tačke u kojima ona može da ima lokalne ekstremume rešenja sistema:
ux = y = 0 ∧ uy = x = 0, tj. tačka O (0, 0) je jedina stacionarna tačka.
Pošto je ux2 = uy2 = 0 i uxy = uyx = 1, to je
d2 u (0, 0) = 0 · dx2 + 2 · 1 · dxdy + 0 · dy 2 = 2dxdy.
Vidi se da je kvadratna forma d2 u (0, 0) znakopromenljiva, tj. d2 u (0, 0) < 0

za dy = −dx, odnosno, d2 u (0, 0) > 0 za dy = dx, što znači da funkcija
u = x · y nema lokalnih ekstremuma. ◮
Napomena. Neka student pokaže da totalni priraštaj funkcije u = xy
menja znak u svakoj okolini nule. Šta to onda znači?

1.47 Odrediti lokalne ekstremume funkcije u (x, y) = x2 + y 2 e−(x +y ) .
2 2
◭ Pošto je oblast definisanosti funkcije cela ravan, to su stacionarne

tačke rešenja sistema:

ux = 2xe−(x +y ) − 2x x2 + y2 e−(x +y ) = 0,
2 2 2 2

uy = 2ye−(x +y ) − 2y x2 + y 2 e−(x +y ) = 0,
2 2 2 2
tj. rešenja sistema:

2x 1 − x2 − y2 = 0 ∧ 2y 1 − x2 − y 2 ,
koji je ekvivalentan disjunkciji četiri sistema:

(x = 0 ∧ y = 0) ∨ x = 0 ∧ 1 − x2 − y 2 = 0

∨ 1 − x2 − y 2 = 0 ∧ y = 0 ∨ 1 − x2 − y 2 = 0 ∧ 1 − x2 − y 2 = 0 .
Dakle, stacionarne tačke su O (0, 0) i sve tačke jedinične kružnice: x2 +
y 2 = 1. S obzirom da je u (x, y) > u (0, 0) = 0, za sve (x, y) = (0, 0) , to
funkcija u tački O (0, 0) postiže minimum. Što se tiče stacionarnih tačaka
jedinične kružnice, uvoñenjem smene t = x2 +y 2 može se posmatrati funkcija
z (t) = te−t jedne promenljive, čiji su izvodi
z ′ (t) = (1 − t) e−t , z ′′ (t) = (t − 2) e−t .
Kako je z ′ (1) = 0, z ′′ (1) = − 1e , to funkcija z ima u svakoj tački jedinične
kružnice nestrogi maksimum zmax = e−1 . ◮
1.2.6 Implicitna faukcija

1.48 Dokazati da jednačina y + 12 sin y − x = 0 definiše jedinstvenu
implictnu funkciju oblika y = f (x) , x ∈ R, i naći f ′ (x) , f ′′ (x) , f ′ (π) ,
f ′′ (π) .
◭ Neka je F (x, y) = y + 12 sin y − x, što je uobičajena oznaka kod im-
plicitnih funkcija ([2], II; ili [9], I). S obzirom da je Fy = 1 + 12 cos y > 0,
to je za svako fiksirao x ∈ R, funkcija F rastuća po y. Zatim je za svako
fiksirano x ∈ R i dovoljno veliko |y| ispunjeno: F (x, y) < 0 za y < 0,
odnono, F (x, y) > 0 za y > 0. Kako je F neprekidna funkcija to znači
(Bolcano-Koši) da za svako x ∈ R postoji jedinstveno y ∈ R, (jer je funkcija
strogo rastuća) takvo da je F (x, y) = 0, odnosno jednačina F (x, y) = 0 ima
jedinstveno rešenje po y. Drugim rečima data jednačina definiše jedinstvenu
implicitnu funkciju y = f (x) , x ∈ R. Pošto je F diferencijabilna funkcija sa
dve promenljive i Fy (x, y) = 0, to je funkcija y = f (x) diferencijabilna na
celoj brojnoj pravoj i
Fx (x, y) 2
f ′ (x) = − = .
Fy (x, y) 2 + cos f (x)
Zatim je
2 ′ 4 sin f (x)
f ′′ (x) = − 2 · −f (x) · sin f (x) = .
(2 + cos f (x)) (2 + cos f (x))3
Za nalaženje f ′ (π) i f ′′ (π) treba najpre naći f (π) . Za x = π, nalazi se

y = π (usmeno-proba se-jedinstveno je) tj. f (π) = π. Zato je f ′ (π) = 2 i
f ′′ (π) = 0. ◮
1.49 Naći f ′ (0) i f ′′ (0) implicitne funkcije y = f (x) , zadate jednačinom
x2 − xy + 2y2 + x − y = 1 za koju je f (0) = 1.
◭ Funkcija F (x, y) = x2 − xy + 2y 2 + x − y − 1, skup A = R2 i tačka
(0, 1) zadovoljavaju sve uslove iz ([2], II, Teorema 3.2.1 i Stav 3.2.1 ili Teo-
rema 1.7.III iz [9], I). Zaista, A je otvoren skup; (0, 1) ∈ A; F : A → R je
neprekidna funkcija (zašto?); F (0, 1) = 0; Fy postoji za svako (x, y) ∈ A i
Fy je neprekidna funkcija na A i važi: Fy (0, 1) = (−x + 4y − 1)|(0,1) = 3 =
0; Fx takoñe postoji i neprekidna je funkcija na A; na kraju F ∈ C 1 (A) , tj.
F je neprekidno diferencijabilna funkcija na A. Zato postoji okolina U tačke
(0, 1) u skupu A u kojoj jednačina u zadatku definiše jedinstvenu funkciju
y = f (x) , za koju je f (0) = 1. Ta funkcija je zatim u odgovarajućoj okolini
nule diferencijabilna i važi
Fx (x, y) 2x − y + 1
f ′ (x) = − =− ,
Fy (x, y) −x + 4y − 1
2·0−1+1
tj. f ′ (0) = − −0+4·1−1 = 0. Naravno, funkcija f u dobijenoj okolini nule ima
i drugi izvod (uveriti se u to- prema navedenim teoremama) i on je jednak:
(2 − y ′ ) (−x + 4y − 1) − (2x − y + 1) (−1 + 4y ′ )
f ′′ (x) = −
(−x + 4y − 1)2
′
tj. f ′′ (0) = − (2−0 )(−0+4·1−1)−(2·0−1+1)(−1+4·0)
(−0+4·1−1)2
= − 23 . ◮
Napomena. a) f ′ (0) i f ′′ (0) se mogu dobiti i dva puta formalnim
nalaženjem izvoda date funkcije. Zaista,
2x − y − x · y ′ + 4yy′ + 1 − y ′ = 0.
Uzimajući da je x = 0, y = 1, dobija se y ′ (0) = 0. Ponovnim uzimanjem

izvoda i zamenjivanjem: x = 0, y = 1, y ′ = 0 dobija se:
2 − 2y ′ − xy ′′ + 4y ′ y ′ + 4yy ′′ − y ′′ = 0
tj. y′′ (0) = − 23 .

b) U rešenju se pominje odgovarajuća okolina nule, dobijena okolina
nule,....Studentu treba da bude jasno, da je ta okolina nule upravo projekcija
okoline tačke (0, 1) iz R2 (koja postoji na osnovu teoreme) na x−osu.
1.50 Naći izvode prvog i drugog reda implicitne funkcije y = f (x) ,
zadate jednačinom y − 2x arctan xy = 0.
◭ Ovde je
y
F (x, y) = y − 2x arctan , x = 0.
x
1 1 2x2 y 2 − x2
Fy = 1 − 2x · 2 =·1 − = = 0, za y = ±x.
1 + xy 2 x y 2 + x2 y 2 + x2
y 1 y y 2xy
Fx = −2 arctan − 2x · 2 · − 2 = −2 arctan + 2 ;
x y
1 + x2 x x y + x2
Primenom teoreme o implicitnoj funkciji sa realnim vrednostima ([2], II,

Teorema 3.2.1 i Stav 3.2.1 ili [9], I, Teorema 1.7.III) dobija se da u nekoj
okolini svake tačke (x, y) iz domena, jednakost F (x, y) = 0 definiše jedin-
stvenu funkciju y = f (x) . Ta funkcija je u odgovarajućoj okolini tačke x
diferencijabilna i njeni izvodi y ′ (x) i y ′′ (x) su jednaki:

y 1 y y′
y ′ − 2 arctan − 2x · 2 − + = 0,
x 1 + xy x2 x
tj. koristeći vezu y − 2x arctan xy = 0, dobija se jednačina:

y 2x ′
y′ − − 2 2
xy − y = 0.
x x +y
Iz poslednje jednačine neposredno sledi da je y ′ = xy . Diferencirajući dobijenu
′
jednačinu dobija se y ′′ = xyx2−y = 0. ◮
Napomena. Stavljajući da je xy = t, x = 0, data jednačina postaje
t = 2 arctan t. Ona ima tri rešenja: t = −t0 , t = 0, t = t0 odakle sledi da
polazna jednačina (F (x, y) = 0) definiše tri linearne funkcije:
y = −t0 x, y = 0, y = t0 x, x = 0.
1.51 Dokazati da jednačina z 3 − xyz + y 2 = 16 definiše u nekoj okolini

tačke (1, 4, 2) jedinstvenu implicitnu funkciju z = f (x, y) . Naći njene parci-
jalne izvode zx (x, y) , zx2 (x, y) , zx (1, 4) i zx2 (1, 4) .
◭ Ovde je F (x, y, z) = z 3 − xyz + y 2 − 16, A = R2+1 , F (1, 4, 2) =
0, Fz (1, 4, 2) = 8 = 0, gde je Fz = 3z 2 − xy. Dakle ispunjeni su svi uslovi
iz ([2], II, Teorema 3.2.2 ili [9], I Teorema 3.7.III) i zato sledi tvrñenje iz
zadatka. Za nalaženje parcijalnog izvoda zx (x, y) jedinstvene funkcije z =
f (x, y) koristi se formula:
Fx −yz yf (x, y)
zx (x, y) = − =− 2 = 2 .
Fz 3z − xy 3f (x, y) − xy
Uzimanjem zatim prvog izvoda po x (izvod količnika) i zamenjivanjem zx (x, y)

svojom vrednošću, dobija se traženi parcijalni izvod drugog reda:
2xy 3 f (x, y)
zx2 = − .
(3f 2 (x, y) − xy)2
Zatim je zx (1, 4) = 3·f4·f (1.4) 4·2 2·1·64·2

2 (1,4)−4 = 12−4 = 1 i zx2 = − 64·8 = −0, 5. ◮
Napomena. a) Prvi deo zadatka je teorijskog karaktera-treba samo
prepoznati teoremu koju treba primeniti, tj. čije uslove treba proveriti.
b) Uzimanjem dva puta izvode leve i desne strane po promenljivoj x,
mogu se dobiti traženi parcijalni izvodi. Zaista,
3z 2 zx − yz − xyzx = 0 i
6zzx2 + 3z 2 zx2 − 2yzx − xyzx2 = 0,

odakle sledi zx = 3z2yz
−xy
4·2
i zx (1, 4) = 12−4 = 1, i slično zx2 i zx2 (1, 4) .
1.52 Dokazati da jednačina x + y + z 2 = a2 definiše jedinstvenu im-
2 2
plicitnu
fuinkciju z = f (x, y) u nekoj okolini tačke M0 (x0 , y0 , z0 ) , gde je
z0 = a2 − x20 − y02 = 0, i naći
a) parcijalne izvode zx i zxy ; b) diferencijale dz i d2 z.
◭ S obzirom da je z0 = 0, to su ispunjeni svi uslovi više puta navoñene
teoreme o implicitnoj funkciji ([2], II, Teorema 3.2.2 ili [9], I, Teorema 3.7.III).
Neka student detaljno proveri. Odatle i sledi rešenje prvog dela zadatka.
a) Diferencirajući datu jednakost redom po x i y dobija se:
2x + 2zzx = 0 i 2y + 2zzy = 0,
−x
tj. x+ zzx = 0 i y +zzy = 0. Odatle je zx = z . Ako se diferencira jednačina
x + zzx = 0 po y dobija se
zy zx + zzxy = 0, tj.
zy zx zx y y x y xy
zxy = − =− − = zx · 2 = − · 2 = − 3 ,
z z z z z z z
gde je u svim slučajevima z = f (x, y) jedinstvena funkcija u nekoj okolini
tačke (x, y) .
b) Nalaženjem totalnog diferencijala leve i desne strane jednakosti x2 +
y + z 2 = a2 dobija se
2
2xdx + 2ydy + 2zdz = 0.

Ponovnim uzimanjem diferencijala sledi
2 (dx)2 + 2 (dy)2 + 2 (dz)2 + 2zdz 2 = 0.
Iz poslednje dve jednakosti nalaze se dz i d2 z, tj. dz = − xz dx − yz dz i
x2 + z 2 2 2xy y2 + z2
d2 z = − (dx) − dxdy − (dy)2 ,
z3 z3 z3
gde je u oba slučaja z = f (x, y) . Sada se mogu dobiti parcijalni izvodi prvog
i drugog reda funkcije z = f (x, y) :
x y x2 + z 2 xy y2 + z 2
zx = − , zy = − , zx2 = − , zxy = − , zy 2 = − .
z z z3 z3 z3
1.53 Naći izvode prvog i drugog reda implicitnih funkcija x (z) i y (z) u
tački z = 2, zadatih sistemom jednačina
x2 + y 2 = 0.5z 2 ,
x + y + z = 2,
sa x (2) = 1, y (2) = −1.

◭ Funkcije
F1 (x, y, z) = x2 + y 2 − 0.5z 2 i F2 (x, y, z) = x + y + z − 2
su diferencijabilne u proizvoljnoj okolini tačke M (1, −1, 2) . Njihovi parci-

jalni izvodi F1x = 2x, F1y = 2y, F2x = 1, F2y = 1 su neprekidne funkcije
u tački M. Zatim je F1 (1, −1, 2) = F2 (1, −1, 2) = 0. Na kraju jakobijan
funkcija F1 i F2 po promenljivim x i y u tački M je:

D (F1 , F2 ) 2 −2
= = 4 = 0.
D (x, y) 1 1
Ispunjeni su svi uslovi ([2], II, Teorema 3.3.1 ili [9], I, Teorema 3.7.III) da
dati sistem odreñuje jedinstven par diferencijabilnih funkcija x (z) i y (z) u
odgovarajućoj okolini tačke z = 2. Pretpostavljajući da su u sistemu x i y
funkcije od z i uzimajući izvod po z dobija se sistem po nepoznatim x′ (2) i
y ′ (2) :
2xx′ + 2yy ′ = z i x′ + y ′ + 1 = 0.
Stavljajući x = 1, y = −1, z = 2, sistem postaje:
x′ (2) − y′ (2) = 1 i x′ (2) + y ′ (2) = −1,

odakle se dobija x′ (2) = 0, y ′ (2) = −1. Ponovnim uzimanjem izvoda po

promenljivoj z dobija se sistem:
2 2
2 x′ + 2xx′′ + 2 y ′ + 2yy ′′ = 1 i x′′ + y ′′ = 0.
Iz ovog sistema za x = 1, y = −1, z = 2, x′ (2) = 0, y ′ (2) = −1, dobija se

x′′ (2) = −0, 25, y ′′ (2) = 0, 25. ◮
Napomena. Rešenje ovog zadatka može da koristi studentu za razumeva-
nje implicitnih funkcija sa vektorskim vrednostima, ako promeni oznake iz

([2], II ili [9], I) i proveri da li su ispunjeni uslovi glavne teoreme. Imajući
to u vidu, prethodni zadatak bi glasio:
Naći y1′ (0) , y2′ (0) , y1′′ (0) i y2′′ (0) implicitnih funkcija y1 (x) i y2 (x) u
tački x1 = 2 zadatih sistemom:
y12 + y22 − 0, 5x21 = 0,

y1 + y2 + x1 − 2 = 0,
sa y1 (2) = 1, y2 (2) = −1. Ovde je n = 2, m = 1 :
F1 (x1 , y1 , y2 ) = y12 + y22 − 0, 5x21

F2 (x1 , y1 , y2 ) = y1 + y2 + x1 − 2
y1 = f1 (x1 ) , y2 = f2 (x1 )
F = (F1 , F2 ) , f = (f1 , f2 ) , (x) = (x1 ) , (y) = (y1 , y2 ) , (x, y) = (x1 , y1 , y2 )

Uporeñujući sa oznakama iz [2], II ili [9], I za nalaženje izvoda y1′ (x1 ) ,
y2′ (x1 ) dobija se matrična jednakost:
′ −1
y1 (x1 ) F1y1 F1y2 F1x1
=− · , tj.
y2′ (x1 ) F2y1 F2y2 F2x1
−1
y1′ (0) 2y1 (0) 2y2 (0) −x1
= − ·
y2′ (0) 1 1 1
−1
2 −2 −2 0
= · =··· = .
1 1 1 −1
Dobro proraditi [2], II, Stav 3.3.1 ili [9], I, Teorema 3.7.III.
1.54 Dokazati da implicitna funkcija z = f (x, y) definisana jednačinom:
y
x2 + y2 + z 2 = yg ,
z
gde je g proizvoljna diferencijabilna funkcija, zadovoljava uslov:

2
x − y 2 − z 2 zx + 2xyzy = 2xz.
y
◭ U tačkama (x, y, z) ∈ R3 gde funkcija F (x, y, z) = x2 +y 2 +z 2 −yg z
zadovoljava sve uslove teoreme o implicitnoj funkciji dobija se:
Fx Fy
zx = − , zy = − , gde je
Fz Fz
y
y y2
Fx = 2x, Fy = 2y − g − g ′ , Fz = 2z + 2 g ′ .
z z z
Nakon zamenjivanja i pažljivog računa uz korišćenje veze F (x, y, z) = 0,
dobija se tražena jednakost. ◮
Napomena. a) Parcijalni izvodi zx i zy implicitne funkcije definisane
jednakošću F (x, y, z) = 0, nalaze se i na sledeći način: Nañu se diferencijali
prvog i drugog reda obeju strana jednakosti:
y
x2 + y 2 + z 2 = yg , tj.
z
y y y2

′ y
2xdx + 2ydy + 2zdz = g dy + g dy − 2 dz ,
z z z z
odakle sledi da je

−2xdx + g yz + yz g′ yz − 2y dy
dz = 2 ,
2z + yz2 g′ yz
odnosno, čitaju se zx i zy :
y y
−2x g z + yz g ′z − 2y
zx = y2 ′ y
i zy = y2 ′ y
.
2z + z2 g z 2z + z2 g z
b) Diferencijal dz neke funkcije sa dve promenljive u fiksiranoj tački (x0 , y0 )

student mora da razume kao linearno preslikavanje iz R2 (vektorskog rostora)
u R1 (vektorski prostor) koje dejstvuje po propisu:

m
dz ((m, n)) : = [zx (x0 , y0 ) zy (x0 , y0 )]1×2 ·
n 2×1
= [zx (x0 , y0 ) · m + zy (x0 , y0 ) · n]1×1 ∈ R.
Zapis dz = zx dx + zy dy (m = dx, n = dy) koji se često sreće u literaturi,

daleko je od pravog značenja diferencijala.
1.55 Neka je preslikavanje f : R3 → R definisano sa f (x, y1 , y2 ) =

x2 y1 +ex +y2 . Dokazati da postoji diferencijabilna realna funkcija g na nekoj
okolini tačke (1, −1) ∈ R2 takva da je u toj okolini f (g (y1 , y2 ) , y1 , y2 ) = 0.
Izračunati g′ (1, −1) .
◭ Kako je f (x, 1, −1) = x2 +ex −1 = 0 za x = 0 (dokazati jedinstvenost),
to su ispunjeni svi uslovi teoreme o implicitnoj funkciji više promenljivih
([2], II, Teorema 3.2.2) tj. teoreme o implicitnoj funkciji-opšti slučaj ([9], I,
Teorema 3.7.III) za tačku (0, 1, −1) i funkciju f (x, y1 , y2 ) = x2 y1 + ex + y2 .
Zaista, fx (0, 1, −1) = 1 = 0 a neprekidnost funkcija f i fx je očigledna. Zato
postoji okolina tačke (1, −1) ∈ R2 (sa osama y1 , y2 ) na kojoj je definisana
jedinstvena funkcija x = x (y1 , y2 ) , tj. tražena funkija g (y1 , y2 ) . Prema istoj
teoremi postoji g′ (1, −1) i
g ′ (1, −1) = [gy1 (1, −1) gy2 (1, −1)] , gde je

x 2
fy (0, 1, −1) (0,1,−1) 0
gy1 (1, −1) = − 1 =− x
= − = 0,
fx (0, 1, −1) (2xy1 + e )|(0,1,−1) 1
fy2 (0, 1, −1) 1
gy2 (1, −1) = − = − = −1.
fx (0, 1, −1) 1
Dakle, g′ (1, −1) = [0 − 1] − matrica tipa 1 × 2. ◮
Napomena. Ako se preformuliše prethodni zadatak kao: “Dokazati
da preslikavanje F : R3 → R definisano sa F (x1 , x2 , y) = y 2 x1 + ey +
x2 ima osobinu: postoji diferencijabilna realna funkcija f na nekoj okolini
tačke (1, −1) ∈ R2 takva da je u toj okolini F (x1 , x2 , f (x)) = 0. Izračunati
f ′ (1, −1) ”, onda je provera uslova teorema iz [2] ili [9] znatno lakša.
1.56 Dokazati da je u nekoj okolini ]−r, r[ , r > 0 tačke 0, jedinstveno
odreñena funkcija f klase C 1 koja zadovoljava uslove:
e2x cos f (x) + ef (x) cos 2x = 2, x ∈ ]−r, r[ , i f (0) = 0.
Izračunati f ′ (0) .
◭ Funkcija F (x, y) = e2x cos f (x) +ef (x) cos 2x −2, je definisana i neprekidna
u ravni R2 ; F (0, 0) = 0; Fy (x, y) = −e2x cos y · 2x sin y + ey cos 2x · cos 2x
postoji i neprekidna je funkcija u celoj ravni R2 ; Fy (0, 0) = 1 = 0. Ispunjeni
su dakle uslovi teoreme o egzistenciji implicitne funkcije ([2], II, ili [9], I)
odakle sledi postojanje okoline ]−r, r[ tačke 0 u kojoj postoji jedinstvena
funkcija y = f (x) koja zadovoljava navedene uslove. Ona je klase C 1 jer je
Fx očigledno neprekidna funkcija. Izvod f ′ (0) se računa po formuli
2x cos y
y cos 2x · 2 sin 2x
Fx (0, 0) e · 2 cos y − e (0,0)
f ′ (0) = − =− = −2. ◮
Fy (0, 0) 1
1.57 a) Proveriti da sistem jednačina
x1 y1 + cos (x2 y2 ) = 0,
ex1 x2 + y1 y2 = 0,
definiše neprekidno diferencijabilnu funkciju x = ϕ (y) , x = (x1 , x2 ) , y =

(y1 , y2 ) u okolini tačke b = (−1, 1) koja tu tačku preslikava u tačku a =
(1, 0) ;
b) Odrediti izvod funkcije ϕ u tački b;
c) Odrediti linearnu aproksimaciju funkcije ϕ u okolini tačke b.
◭ a) Funkcija f : R2 × R2 → R2 definisana sa
f (x, y) = (x1 y1 + cos (x2 y2 ) , ex1 x2 + y1 y2 )
je neprekidno diferencijabilna i pri tom je

y1 −y2 sin (x2 y2 ) x1 −x2 sin (x2 y2 )
fx = , fy = .
x2 ex1 x2 x1 ex1 x2 y2 y1
Sledi da je

−1 0 1 0
fx (a, b) = , fy (a, b) = .
0 1 1 −1
Kako je f (a, b) = 0 i det fx (a, b) = 0, postoje okolina U tačke a i okolina

V tačke b i neprekidno diferencijabilna funkcija ϕ : V → U takva da je za
x∈U iy∈V
f (x, y) = 0 ⇔ x = ϕ (y) .
b)

′ −1 −1 0 1 0 1 0
ϕ (b) = −fx (a, b) · fy (a, b) = − · = .
0 1 1 −1 −1 1
c)
ϕ (y) ≈ ϕ (b) + ϕ′ (b) (y − b)

1 1 0 y1 + 1 y1 + 2
= + = .
0 −1 1 y2 − 1 −y1 + y2 − 2
1.58 Odrediti lokalne ekstremume implicitne funkcije z = f (x, y) , za-

date jednačinom:
F (x, y, z) = x2 + y 2 + z 2 − 2x + 2y − 4z − 10 = 0.
◭ Stacionarne tačke funkcije z = z (x, y) dobijaju se rešavanjem sistema
Fx = 2x − 2 = 0,
Fy = 2y + 2 = 0,
F (x, y, z) = 0,
odakle slede tačke M1 (1, −1, −2) i M2 (1, −1, 6) . Pošto je Fz (M1 ) = −8 = 0
i Fz (M2 ) = 8 = 0, to su ispunjeni svi uslovi osnovne teoreme o implicitnoj
funkciji sa dve promenljive. Dakle, u nekoj okolini svake od tačaka M1 i M2
postoje jedinstvene funkcije
z = f1 (x, y) i z = f2 (x, y) ,
za koje je f1 (1, −1) = −2 i f2 (1, −1) = 6. Tačka (1, −1) je dakle tačka
mogućeg lokalnog ekstremuma za svaku od funkcija f1 i f2 . Zato treba naći
d2 z u svakoj od njih. Polazeći od date jednačine F (x, y, z) = 0, dobija se
2xdx + 2ydy + 2zdz − 2x + 2dy − 4dz = 0, tj.
(dx)2 + (dy)2 + zd2 z + (dz)2 − 2d2 z = 0,

odnosno
(dx)2 + (dy)2 + (dz)2 (dx)2 + (dy)2
d2 z = = , z = 2.
2−z 2−z
Kako je dz (1, −1) = 0, to je
1 1
d2 f1 (1, −1) = (dx)2 + (dy)2 > 0, d2 f2 (1, −1) = − (dx)2 + (dy)2 < 0.
4 4
Ovo znači da funkcija f1 postiže u tački (1, −1) lokalni minimum jednak −2,
a funkcija f2 ima u tački (1, −1) lokalni maksimum jednak 6. ◮
Napomena. Data jednačina F (x, y, z) = 0 se može svesti na oblik:
(x − 1)2 + (y + 1)2 + (z − 2)2 = 16,
koji predstavlja jednačinu sfere poluprečnika r = 4, sa centrom u tački

(1, −1, 2) . Najviša i najniža tačka sfere su maksimalna i minimalna vrednost
funkcije z = f1 (x, y) gornje i z = f2 (x, y) donje polusfere.
1.59 Dokazati da implicitna funkcija z = f (x, y) definisana jednačinom
F (x − az, y − bz) = 0, gde je (u, v) → F (u, v) proizvoljna diferencijabilna
funkcija (a, b su konstante), zadovoljava uslov:
a · zx + b · zy = 1.
◭ Uzimanjem diferencijala funkcije F dobija se
F1′ · (dx − adz) + F2′ · (dy − bdz) = 0
tj. (aF1′ + bF2′ ) · dz = F1′ dx + F2′ dy. Odatle je
F1′ F2′
zx = i zy = ,
aF1′ + bF2′ aF1′ + bF2′
aF ′ +bF ′
odnosno a·zx +b·zy = aF1′ +bF2′ = 1, što je i dokaz tvrñenja. Napomenimo da
1 2
je F1′ je izvod funkcije F po prvom, a F2′ njen izvod po drugom argumentu.
◮
1.60 Dokazati da implicitna funkcija z = f (x, y) definisana jednačinom
z z
F x + y , y + x = 0, gde je (u, v) → F (u, v) proizvoljna diferencijabilna
funkcija, zadovoljava uslov:
xzx + yzy = z − xy.
◭ Slično kao u prethodnom zadatku dobija se:

ydz − zdy xdz − zdx
F1′ · dx + + F2
′
· dy + = 0,
y2 x2
odnosno
y zF2′ − x2 F1′ x zF1′ − y 2 F2′
dz = dx + dy,
x (xF1′ + yF2′ ) y (xF1′ + yF2′ )
odakle se nalaze zx i zy . Njihovim množenjem redom sa x i y i sabiranjem
dobija se tražena jednakost. ◮
1.61 Sistem jednačina
x cos u + y sin u + ln z = g (u) ,

−x sin u + y cos u = g ′ (u) ,
gde je g proizvoljna diferencijabilna funkcija, definiše implicitne funkcije

z = f1 (x, y) , u = f2 (x, y) . Dokazati da funkcija z = f1 (x, y) zadovoljava
uslov:
(zx )2 + (zy )2 = z 2 .
◭ Diferencirajem prve jednačine sistema dobija se
dz
(cos u) · dx + (sin u) · dy + −x sin u + y cos u − g ′ (u) du + = 0.
z
Na osnovu druge jednačine sistema sledi da je
dz = −z (cos u) · dx − z (sin u) · dy.
Dakle, zx = −z cos u, zy = −z sin u, odakle je

(zx )2 + (zy )2 = (−z cos u)2 + (−z sin u)2 = z 2 cos2 u + sin2 u = z 2 . ◮
1.62 Dokazati da su funkcije y1 = x1 + x2 i y2 = x1 x2 nezavisne u

proizvoljnoj okolini tačke O (0, 0) .
◭ Jakobijan funkcija y1 , y2 po promenljivima x1 i x2 glasi

D (y1 , y2 ) 1 1
= = x1 − x2 .
D (x1 , x2 ) x2 x1
On je očigledno jednak nuli u tački O (0, 0) . Inače u proizvoljnoj okolini

tačke O (0, 0) postoji tačka M0 (x1 , x2 ) u kojoj je x1 = x2 , i dakle jakobijan
u toj tački nije nula. To znači da su na osnovu ([4], Teorema 5, strana 71)
funkcije y1 i y2 nezavisne u proizvoljnoj okolini tačke O (0, 0) . ◮
Napomena Nezavisnost funkcija y1 i y2 može se pokazati i na sledeći
način: Neka su y1 i y2 zavisne u nekoj okolini tačke O (0, 0) . Onda u toj
okolini ili y1 zavisi od y2 , ili y2 zavisi od y1 . Neka na primer y1 zavisi od y2 , tj.
y1 = F (y2 ) i dakle x1 + x2 = F (x1 x2 ) za sve tačke (x1 , x2 ) iz uzete okoline.
Za tačke (x1 , 0) − tačke prve ose: x1 = F (0) = const., a to je suprotno
činjenici da se x1 menja duž x1 ose. To znači da y1 ne zavisi od y2 . Ako se
pretpostavi da y2 zavisi od y1 , tj. y2 = F (y1 ) , odnosno x1 x2 = F (x1 + x2 )
za sve tačke (x1 , x2 ) iz uzete okoline, odatle za tačke (x1 , −x1 ) (tačke koje
pripadaju pravoj x2 = −x1 ) sledi −x21 = F (0) = const., što protivureči
činjenici da se x1 menja duž navedene prave. Dakle, y2 ne zavisi od y1 , tj.
funkcije y1 i y2 su nezavisne u proizvoljnoj okolini tačke O (0, 0) .
1.63 Ispitati zavisnost funkcija
y1 = x1 + x2 + x3 + x4 ,
y1 = x1 − x2 + x3 − x4 ,
y1 = (x1 + x3 )2 + (x2 + x4 )2 .
◭ Funkcionalna matrica sastavljena od parcijalnih izvoda funkcija y1 , y2 , y3

glasi:
 
1 1 1 1
A= 1 −1 1 −1 .
2 (x1 + x3 ) 2 (x2 + x4 ) 2 (x1 + x3 ) 2 (x2 + x4 )
Rang matrice A je 2, jer su svi minori trećeg reda jednaki nuli (zašto?). Zato
su funkcije sistema zavisne u celom prostoru R4 (obnoviti definiciju pojma
i osnovnu teoremu [2], II, Teorema 3.5.1 ili [9], I, Teorema 5.7.III). ◮
Napomena. Na osnovu matrice A i navedene teoreme iz [2], II tj. [9], I
može se dati opsežnija diskusija o nezavisnosti funkcija y1 , y2 , y3 . Na osnovu
toga su y1 i y2 nezavisne u proizvoljnoj okolini svake tačke M (x1 , x2 , x3 , x4 )
prostora R4 , a to znači da su takve i u celom prostoru. Dalje, funkcija y3
zavisi od y1 i y2 u nekoj okolini svake tačke prostora R4 . Odatle ne sledi
da y3 zavisi od y1 i y2 u celom
prostoru (zadatak 1.32). Meñutim u ovom
2 2
slučaju je y3 = 0, 5 y1 + y2 , tj. y3 zavisi od y1 i y2 u celom prostoru. Opet
se zaključuje da su funkcije y1 , y2 , y3 zavisne u R4 .
1.64 Date su funkcije,
 2
2  x , x ≥ 0,
x , x ≥ 0,
y1 = y2 = 0, − 1 < x < 0,
0, x < 0, 
(x + 1)2 , x ≤ −1.
Dokazati da y1 zavisi od y2 u nekoj okolini proizvoljne tačke brojne prave,
ali y1 ne zavisi od y2 na celoj brojnoj pravoj.
◭ Za sve x ∈ R može se naći takva okolina u kojoj se zavisnost y1
od y2 za x > −1 izražava formulom y1 = F1 (y2 ) = y2 , dok za x ≤ −1
formulom y1 = F2 (y2 ) . Dakle, y1 zavisi od y2 u nekoj okolini tačke x ∈ R.
Ali, y1 ne zavisi od y2 na celoj brojnoj pravoj R. Zaista, ako nije tako,
onda postoji diferencijabilna funkcija F (y2 ) takva da je za sve x ∈ R :
y1 = F (y2 ) . Pogledati ([2], II ili [9], I- o nezavisnosti funkcija). Poslednja
jerdnakost postaje identitet prilikom zamene y1 = y1 (x) i y2 = y2 (x) :
y1 (x) = F (y2 (x)) . Stavljajući u ovu jednakost x = −2, dobija se y1 (−2) =
0, y2 (−2) = 1, tj. F (1) = 0. Uzimajući zatim x = 1, dobija se iz y1 (1) = 1,
y2 (1) = 1, da je F (1) = 1. Jednakosti F (1) = 0 i F (1) = 1 protivureče
jedna drugoj. Dobija se dakle da funkcija y1 ne zavisi od y2 na celoj brojnoj
pravoj. ◮
1.2.7 Vezani ekstremumi

1.65 Odrediti lokalne ekstremume funkcije u = x+y+z 2 ako je z−x = 1,
y − xz = 1, koristeći Lagranžovu funkciju.
◭ Lagranžova funkcija je
F (x, y, z, λ, µ) = x + y + z 2 + λ (z − x − 1) + µ (y − xz − 1) .
Rešavanjem sistema
Fx = 1 − λ − µz = 0
Fy = 1 + µ = 0,
Fz = 2z + λ − µx = 0,
Fλ = z − x − 1 = 0,
Fµ = y − xz − 1 = 0,
dobijaju se tačke u kojima funkcija F može da ima lokalne ekstremume.
Pošto je µ = −1, to je sistem ekvivalentan sistemu
1 − λ + z = 0,
2z + λ + x = 0,
z − x − 1 = 0,
y − xz − 1 = 0,
odakle se dobija λ = 1, x = −1, z = 0, y = 1. Znači tačka N (−1, 1, 0) je

jedina u kojoj funkcija u = x + y + z 2 može pod datim uslovima da ima
lokalni ekstremum. S obzirom da je
Fx2 = Fy2 = 0, Fz2 = 2, Fxy = Fyz = 0, Fxz = −µ,
imamo d2 F (N) = 2 (dz)2 + 2dzdx. Iz datih uslova z − x = 1 i y − xz = 1

sledi
dz − dx = 0 i dy − xdz − zdx = 0,
tj. u tački N je dz − dx = 0 i dy + dz = 0. Zato je d2 F (N ) = 4 (dx)2 > 0,
tj. u tački N funkcija u pod datim uslovima postiže (uslovni) minimum
umin = 0. ◮
Napomena. a) Forma d2 F (N ) = 4 (dx)2 je pozitivno definitna, jer
ako je dx = 0 onda je dy = 0, odnosno i dz = 0. To je nemoguće, jer se
pretpostavlja da je bar jedna od promenljivih dx, dy, dz, ... različita od nule.
b) Student ne sme da zaboravi da nañe rang matrice

ϕ1x ϕ1y ϕ1z −1 0 0
=
ϕ2x ϕ2y ϕ2z −z 1 −x
na skupu S rešenja sistema: ϕi (x, y, z) = 0, i = 1, 2. U ovom slučaju on je
2. Osnovna pretpostavka o skupu S je ispunjena ([2], II, strana 88 ili [9], I,
strana 254).
1.66 Metodom eliminacije promenljivih naći lokalne ekstremume funkcije
u = x + y − z ako je
4x3 + 4y 3 + 4z 3 + 12x + 12y + 12z = 13
x + y = 1.
◭ Ako se sa
F1 (x, y, z) = 4x3 + 4y 3 + 4z 3 + 12x + 12y + 12z − 13 i F2 (x, y, z) = x + y − 1
označe funkcije koje se dobijaju iz datih uslova, one su nezavisne jer je rang
matrice

F1x F1y F1z 12x2 + 12 12y 2 + 12 12z 2 + 12
=
F2x F2y F2z 1 1 0
njihovih parcijalnh izvoda jednak 2 (proveriti) u svakoj tački (x, y, z) ∈ R3 .

Pošto je
D (F1 , F2 )
= − 12x2 + 12 = 0,
D (y, z)
dati sistem definiše jedinstvene funkcije y = y (x) , z = z (x) , dva puta
diferencijabilne u nekoj okolini svake tačke (x, y, z) koja zadovoljava sistem.
Zamenjujući te funkcije u izrazu za u = x+y −z dobija se funkcija u = u (x)
sa jednom promenljivom. Uzimanjem diferencijala obeju strana jednačina
sistema dobija se
2
x + 1 dx + y 2 + 1 dy + z 2 + 1 dz = 0, dx + dy = 0,
tj. dy = −dx, dz = 1−2x

1+z2 dx. S obzirom da iz date funkcije u = x + y − z
sledi du = dx + dy − dz, to je
2x − 1 2x − 1
du = 2
dx = 2 dx.
z +1 z (x) + 1
′ 1 1
Odavde
1 1 se dobija da je u (x) = 0, za x = 2 , tj. y = 2 i z = 0. Dakle, tačka
2 , 2 0 je moguća tačka lokalnog ekstremuma. Pošto je

′′ 2 z 2 (x) + 1 − (2x − 1) (2z · z ′ (x))
u (x) = ,
(z 2 (x) + 1)2

to je u′′ 12 = 2 > 0. Dakle, funkcija u tački 12 , 12 , 0 ima lokalni minimum
jednak 1. ◮
Napomena. Ovo je tipičan primer zadatka gde se primenjuje implic-
itnost. Funkcije y = y (x) i z = z (x) , za koje je pokazano da postoje
zamenjene su u dati sistem i onda je izvršeno diferenciranje. Neka student
proba da reši zadatak koristeći Lagranžovu funkciju ili na neki drugi način.
1.67 Metodom eliminacije promenljivih naći lokalne ekstremume funkcije
u = x + y + z 2 ako je z − x = 1, y − xz = 1.
◭ Rešavanjem datog sistema po y i z dobija se:
y = x2 + x + 1, z = x + 1,
tako da u postaje funkcija sa jednom promenljivom, tj. u (x) = 2x2 + 4x + 2.

Pošto je u′ (x) = 4x+4, u′′ (x) = 4, to je umin = u (−1) = 0, odnosno imamo
da je umin (−1, 1, 0) = 0. ◮
1.68 a) Neka tačka M0 (x0 , y0 ) zadovoljava jednačinu
x2
− (x + 1) arctan y = 0, x > −1.
2
Dokazati da postoji neprekidno diferencijabilno rešenje y = f (x) date
jednačine, takvo da kriva koju ono predstavlja prolazi kroz tačku M0 (x0 , y0 )
i jedinstveno je u nekoj okolini te tačke.
b) Dokazati da postoji tačka M0 (x0 , y0 ) takva da odgovarajuće rešenje
y = f (x) date jednačine ima minimum za x = x0 .
2
◭ a) Ovde je F (x, y) = x2 − (x + 1) arctan y, neprekidna funkcija u delu
x+1
ravni R2 gde je x > −1, i Fy = − 1+y 2 = 0. S obzirom da su ispunjeni svi
uslovi teoreme o implicitnoj funkciji (neka student proveri sve uslove) to je

prvi deo zadatka rešen.
b) Iz uslova y ′ (x) = 0, tj. Fx = 0, dobijamo x − arctan y = 0, što sa
polaznom jednačinom
x2
− (x + 1) arctan y = 0,
2
daje x = 0 ili x = −2 < −1. Ostaje da se proveri da funkcija koju definiše
jednakost ima u nuli minimum. To je jasno, jer iz jednakosti
x2
= arctan y,
2 (x + 1)
za x = 0, sledi da je y > 0. ◮
1.69 Odrediti supremum i infimum funkcije u (x, y) = x2 + y 2 − 12x + 6y
ako je x2 + y 2 ≤ 25.
◭ S obzirom da je domen funkcije kompaktan podskup od R2 , to prema
Vajerštrasovoj teoremi funkcija na njemu postiže maksimum (supremum)
i minimum (infimum). Stacionarne tačke u unutrašnjosti kruga nalaze se
rešavanjem sistema: ux = 2x − 12 = 0 i uy = 2y + 6 = 0. Pošto se rešenje
sistema tačka (6, −3) nalazi van kruga, to na kružnici
x = 5 cos t, y = 5 sin t, t ∈ [0, 2π[

funkcija postiže najmanju i najveću vrednost. Sada je u (x, y) = u (t) =

25 − 60 cos t + 30 sin t, te je
u′ (t) = 60 sin t + 30 cos t i u′′ (t) = 60 cos t − 30 sin t.
Dakle, iz u′ (t) = 0 tj. tan t = − 12 , sledi da postoje t0 , t1 ∈ [0, 2π[ u kojim
funkcija postiže najmanju (u′′ (t1 ) > 0) i najveću (u′′ (t0 ) < 0) vrednost.
Pošto je
1 2 1 2
sin t1 = − √ , cos t1 = √ i sin t0 = √ , cos t0 = − √ ,
5 5 5 5
√ √
to je umin = u (t1 ) = 25 − 30 5 i umax = u (t0 ) = 25 + 30 5. ◮
Napomena. Neka student reši drugi deo zadatka pomoću Lagranžove
funkcije
F (x, y, λ) = z (x, y) + λ x2 + y 2 − 25
i proveri rešenje.
1.70 Naći supremum i infimum funkcije u = (x + y + z) e−(x+2y+3z) u
oblasti x > 0, y > 0, z > 0.
◭ Tačke u kojima funkcija može da ima lokalne ekstremume su rešenja
sistema:
ux = e−(x+2y+3z) − (x + y + z) e−(x+2y+3z) = 0,
uy = e−(x+2y+3z) − 2 (x + y + z) e−(x+2y+3z) = 0,
uz = e−(x+2y+3z) − 3 (x + y + z) e−(x+2y+3z) = 0,
odnosno sistema
1 = x + y + z,
1 = 2 (x + y + z) ,
1 = 3 (x + y + z) ,
koji je nemoguć. Iz lim u (x, y, z) = 0 sledi da je inf u (x, y, z) = 0
x→0,y→0 x>0,y>0
z→0 z>0
na osnovu definicije granične vrednosti funkcije i infimuma skupa. Pošto je
u (x, y, z) ≤ (x + y + z) e−(x+y+z) = te−t
1
i kako funkcija t → te−t ima maksimum e za t = 1, to je sup u (x, y, z) ≤
x>0,y>0
z>0
1
e.Ako se domen funkcije (x > 0, y > 0, z > 0) proširi uslovom x ≥ 0, y ≥ 0,
z ≥ 0, onda se na rubu domena dobijaju sledeće funkcije:
xe−x , ye−2y , ze−3z , (x + y) e−(x+2y) , (x + z) e−(x+3z) , (y + z) e−(2y+3z) .
Prve tri imaju lokalne maksimume redom 1e za x = 1; 2e 1

za y = 12 ; 3e
1
za
1
z = 3 . Druge tri funkcije nemaju lokalnih maksimuma većih od maksimuma
prve tri funkcije. Stoga je sup u (x, y, z) = 1e . ◮
x>0,y>0
z>0
1.71 Odrediti ekstremume funkcije u (x, y, z) = x + y + z na skupu

A = {(x, y, z) : x ≥ 0, y ≥ 0, z ≥ 0, x + y + z ≤ 1} .
◭ S obzirom da je A ⊂ R3 kompaktan podskup to na njemu funkcija
postiže najmanju i najveću vrednost. U unutrašnjosti skupa, ona ne postiže
lokalne ekstremume, jer nema stacionarnih tačaka. Ako su M, N, P redom
presečne tačke ravni x + y + z = 1 sa koordinatnim osama, onda u unutrašn-
josti trouglova OMN, ONP i OMP funkcija takoñe ne postiže ekstremume
(O je koordinatni početak). U svim tačkama trougla MN P funkcija uz-
ima vrednost 1. Na dužima OM, ON i OP ona ima redom vrednosti x, y, z.
Dakle,
umin = 0 = u (0, 0, 0) i umax = 1 = u (x, y, z)
za sve (x, y, z) ∈△ MN P. ◮

m
1.72 Neka su xk ∈ ]0, 1[ , 1 ≤ k ≤ m i xk = 1, m > 1. Dokazati
k=1

m
1 m2
nejednakost 1−xk ≥ m−1 .
k=1
◭ Treba naći lokalne ekstremume funkcije
m
1
u (x1 , x2 , ..., xm ) =
1 − xk
k=1

m
pod uslovom xk = 1, xk ∈ ]0, 1[ , 1 ≤ k ≤ m. Uzimanjem uobičajene
k=1
Lagranžove funkcije
m
!

F (x1 , x2 , ..., xm , λ) = u (x1 , x2 , ..., xm ) − λ xk − 1
k=1
i nakon proveravanja uslova osnovne teoreme o vezanim ekstremumima ([2], II

ili [9], I) dobija se sistem za odreñivanje mogućih stacionarnih tačaka:
m
1
Fxk = − λ = 0, k = 1, m; Fλ = xk − 1.
(1 − xk )2 k=1
1 1 1

S obzirom na uslove u zadatku lako se dobija da je M m , m , ..., m ,λ =
m2
(m−1)2
jedina stacionarna tačka funkcije F. Zatim je
1
Fx2 = , k = 1, m; Fxj xi = 0 za i = j,
k
(1 − xk )3
1 1

Odatle se dobija totalni diferencijal drugog reda funkcije F u tački M m , ..., m ,
m2
za λ = (m−1) 2 :
m
m
2 2m3 2
d2 F (M) = dx2
k = dxk > 0.
k=1
(1 − xk )3 (m − 1)3 k=1
m
m
Korišćena je činjenica, da iz uslova xk = 1 sledi dxk = 0. Dobija se
1 k=1
1 1
k=1
dakle da funkcija u ima u tački m , m , ..., m lokalni minimum, koji iznosi
1 m2
m · 1− 1 = m−1 . To znači da je navedena nejednakost dokazana. ◮
m
Napomena. Data nejednakost trivijalno sledi primenom nejednakosti
izmeñu harmonijske i aritmetičke sredine na (pozitivne) brojeve 1 − xk ,
k = 1, m :
m
m 1 m−1
≤ (1 − xk ) = .

m
1 m m
k=1
1−xk
k=1
1.73 Naći najkraće rastojanje tačke (0, 3, 3) od kruga

K = (x, y, z) ∈ R3 : x2 + y2 + z 2 = 1, x + y + z = 1 .
◭ Ako je (x, y, z) proizvoljna tačka datog kruga onda je kvadrat rasto-

janja te tačke do tačke (0, 3, 3) jednak
u (x, y, z) = x2 + (y − 3)2 + (z − 3)2 .
Treba dakle naći minimum funkcije u pod uslovoma: x2 + y2 + z 2 = 1 i

x + y + z = 1. Pošto je rang matrice

ϕ1x ϕ1y ϕ1z 2x 2y 2z
=
ϕ2x ϕ2y ϕ2z 1 1 1
jednak 2 (manji od broja promenljivih, tj. manji od 3) gde su ϕi (x, y, z) = 0,

i = 1, 2 date veze promenljivih, to se koristeći Lagranžovu funkciju

F (x, y, z, λ, µ) = u (x, y, z) + λ x2 + y 2 + z 2 − 1 + µ (x + y + z − 1)
odreñuje minimum funkcije u. Rešenja sistema
Fx = 2x + 2λx + µ = 0,
Fy = 2 (y − 3) + 2λy + µ = 0,
Fz = 2 (z − 3) + 2λz + µ = 0,
Fλ = x2 + y 2 + z 2 − 1 = 0,
Fµ = x + y + z − 1 = 0,
su moguće tačke lokalnih ekstremuma. Oduzimanjem druge od treće jed-

načine dobija se 2 (z − y) (λ + 1) = 0, odakle sledi z = y ili λ = −1. Ako je
λ = −1 onda se dobija µ = 0 iz prve jednačine tj. µ = 6 iz druge jednačine.
Dakle λ = −1, tj. z = y, odnosno dobija se sistem
x2 + 2y 2 = 1 i x + 2y = 1,

čija su rešenja (1, 0) i − 13 , 23 . Moguće tačke u kojima funkcija u postiže
minimum su M1 (1, 0, 0) i M2 − 13 , 23 , 23 . Zbog u (M1 ) = 19, u (M2 ) = 11,
√
tačka M2 kruga K je najbliža tački (0, 3, 3) i od nje je udaljena za 11. ◮
1.74 Data je funkcija
x2 2
u (x, y) = + 6a − x2 cos y, a > 0,
4a
√
a) Naći lokalne ekstremume funkcije u za koje je |x| < a 6;
b) Naći najmanju i najveću vrednost funkcije u na skupu
" √ #
D = (x, y) ∈ R2 : |x| ≤ a 6 .
$ √ √ %
◭ a) Funkcija je definisana na otvorenom skupu −a 6, a 6 × R. U
njegovim tačkama imamo sistem:
x x
ux = −√ cos y = 0
2a 6a2 − x2

uy = − 6a2 − x2 sin y = 0,
√
čija su rešenja (0, kπ) , k = 0, ±1, ±2, ... i ±a 2, 2kπ . To su i stacionarne
tačke. Zatim je
1 6a2 cos y x sin y

ux2 = − 3 , uy 2 = − 6a2 − x2 cos y, uxy = uyx = √ .
2a (6a2 − x2 ) 2 6a2 − x2
Onda je √
6 − 2 (−1)k 2 √
2
d u (0, kπ) = √ dx − a 6 (−1)k dy 2 ,
2 6a
2
tj. d u (0, kπ) menja znak za parne vrednosti broja k (dy = 0, dx = 0;
dy = 0, dx = 0). Ako je k−neparno
√
6+2 √
d u (0, kπ) = √ dx2 + a 6dy2 > 0.
2
2 6a
Dakle u tačkama
√ Mk (0, (2k + 1) π) , k ∈ Z, funkcija ima lokalni minimum
umin = −a 6. Dalje je
√ 1
d2 u ±a 2, 2kπ = − dx2 − 2ady 2 < 0
4a
√
tj. funkcija ima u tačkama Nk ±a 2, 2kπ lokalni maksimum umax = 5a 2 .
√
b) Pošto je u ±a 6, y = 3a 2 < 5a
2 onda u tim tačkama funkcija ne
postiže najveću vrednost. Najveću vrednost postiže u tačkama Nk i ona
iznosi umax = 5a 2 . Najmanju vrednost postiže u tačkama Mk i ona iznosi
√
umin = −a 6. ◮ 2
2
1.75 Na paraboloidu z = c − xa2 + yb2 , c > 0, odrediti tačku u ko-
joj tangentna ravan sa koordinatnim ravnima zaklapa tetraedar minimalne
zapremine.
◭ Neka je M (x0 , y0 , z0 ) tačka na paraboloidu. Onda je

2x0 2y0
z − z0 = (x − x0 ) − 2 + (y − y0 ) − 2
a b
jednačina tangentne ravni sa dodirom u tački M. Njen segmentni oblik je
x y z
A + B + C = 1 gde je
a2 (2c − z0 ) b2 (2c − z0 )
A= , B= , C = 2c − z0 .
2x0 2y0
Ako je V zapremina navedenog tetraedra, onda je
24 (2c − z0 )3
V = .
a2 b2 x0 y0
(2c−z)3
Dakle, treba naći ekstremne vrednosti funkcije u (x, y, z) = xy ako je
2 2

z = c − xa2 + yb2 . Lagranžova funkcija je

(2c − z)3 x2 y 2
F (x, y, z, λ) = +λ z−c+ 2 + 2 .
xy a b
Moguće tačke lokalnih ekstremuma su rešenja sistema
(2c − z)3 2λx

Fx = − + 2 = 0,
x2 y a
3
(2c − z) 2λy
Fy = − 2
+ 2 = 0,
xy a
3
3 (2c − z)
Fz = − + λ = 0,
xy
x2 y 2
Fλ = z − c + 2 + 2 = 0.
a b
Iz geometrijske prirode zadatka je x = 0, y = 0. Iz prve dve jednačine sledi
2 2
x2
= yb2 , a iz druge = 2c − 6y
i√treće√ je z
a2 b2
. Koristeći zatim četvrtu jednačinu
a c b c 7c 27c
dobija se tačka N 2 , 2 , 8 za λ = ab . Postoje još tri tačke ( u drugom,
trećem i četvrtom oktantu, z > 0) koje daju tetraedre iste zapremine. Neka
se student uveri (koristeći znak kvadratne forme) da u dobijenoj tački N
funkcija F, a samim tim i u, ima lokalni minimum. ◮
1.76 Naći rastojanje izmeñu parabole y = x2 i prave x − y − 2 = 0.
◭ Ako je M (x, y) proizvoljna tačka parabole y = x2 , onda je sa
|x − y − 2|
d (x, y) = √
2
dato rastojanje te tačke od date prave. Minimum te funkcije (vezani ek-

stremum) je traženo rastojanje parabole i prave. On se može naći metodom
eliminacije jedne promenljive, na primer y = x2 (uslov). Pošto je parabola sa
iste strane prave x−y−2 = 0 sa koje je i koordinatni početak (x − y − 2 < 0)
to je
1
d (x, y) = √ −x + x2 + 2
2
funkcija čiji je minimum traženo rastojanje. Ostaje,
da student nañe lokalne
ekstremume funkcije x → √12 −x + x2 + 2 jedne promenljive. Traženo
7
1 1
rastojanje parabole i prave je 4√ 2
, a tačka M 2 , 4 parabole je najbliža
datoj pravoj. ◮
Napomena. Neka student proba Lagranžovom funkcijom

F (x, y, λ) = d (x, y) + λ y − x2
ili na neki drugi način.

1.77 Na elipsoidu x2 + 2y2 + 4z 2 = 8 naći najudaljeniju tačku od tačke

(0, 0, 3) .
◭ Rastojanje izmeñu tačaka (x, y, z) i (0, 0, 3) dato je formulom d =
x2 + y2 + (z − 3)2 iz koje sledi funkcija
u (x, y, z) = d2 = x2 + y 2 + (z − 3)2 .
Nalaženje najudaljenije tačke datog elipsoida od tačke (0, 0, 3) svodi se na

odreñivanje maksimuma funkcije u pod uslovom: x2 + y 2 + 4z 2 = 8. La-
granžova funkcija je

F (x, y, z, λ) = x2 + y2 + (z − 3)2 + λ x2 + y 2 + 4z 2 − 8 .
Odgovarajući sistem jednačina je
Fx = 2x + 2λx = 2x (1 + λ) = 0,
Fy = 2y + 4λy = 2y (1 + 2λ) = 0,
Fx = 2z − 6 + 8λz = 0,
Fx = x2 + y 2 + 4z 2 − 8 = 0,
koji je ekvivalentan disjunkciji četiri sistema:
(x = 0 ∧ y = 0 ∧ Fz = 0 ∧ Fλ = 0)
∨ (x = 0 ∧ 1 + 2λ = 0 ∧ Fz = 0 ∧ Fλ = 0)
∨ (1 + λ = 0 ∧ y = 0 ∧ Fz = 0 ∧ Fλ = 0)
∨ (1 + λ = 0 ∧ 1 + 2λ = 0 ∧ Fz = 0 ∧ Fλ = 0) .
Drugi i četvrti sistem

√ nemaju rešenja. Prvi sistem√ima za rešenje tačke
√ √
A 0, 0, 2 , λ = 8 − 4 , i B 0, 0, − 2 , λ = − 3 8 2 − 14 , a treći sistem
3 2 1
ima takoñe dva rešenja: C (2, 0, −1) i D (−2, 0, −1) , λ = 1. Kako je

√ 2 √ 2
u (A) = 3 − 2 < 3 + 2 = u (B) < 20 = u (C) = u (D) ,
to su C i D najudaljenije tačke elipsoida od tačke (0, 0, 3) . ◮
1.2.8 Smena promenljih

1.78 U jednačini yy ′ + xy 2 + x3 = 0 preći na promenljive t, u gde je
u = u (t) , ako su formule smene promenljivih date sa
u2 − y 2 − x2 = 0 i x2 − t2 + u2 = 0.
◭ Difrencirajući jednačine sistema po promenljivoj t dobija se

. . . . .
u u −y y −x x= 0 i x x −t + u u= 0,
odakle sledi . .
. t − u u . 2u u −t
x= , y= .
x y
.
y
Iz formule y ′ (x) = .
x
(kada su x, y izraženi preko parametra t) se dobija:
.
′ x 2u u −t
y = . .
y t−u u
Zamenjujući u polaznu jednakost i eliminišući x, y koristeći polazni sistem

dobija se veza
. t 1 − u2
u u=
2 − u2
funkcije u sa promenljivom t. ◮
2
1.79 Rešiti jednačinu 1 + x2 y ′′ = y prelazeći na nove promenljive t,
u
u gde je u = u (t) , ako je x = tan t, y = cos t.
◭ Iz datih veza je
. .
. 1 . u cos t + u sin t y .
x= 2
, y= 2
, tj. y′ (x) = . =u cos t + u sin t.
cos t cos t x
Zatim je
dy ′ d . d . dt
y ′′ = = u cos t + u sin t = u cos t + u sin t ·
dx dx dt dx
.. . . 1 .. 3
= u cos t− u sin t + u cos t+ u sin t . = u +u cos t.
x
2
Sada jednačina 1 + x2 y ′′ = y postaje u′′ = 0. Njeno rešenje je lin-
earna funkcija u √ = At + B, odnosno prelaskom na stare promenljive y =
(A arctan x + B) 1 + x2 . ◮
1.80 Rešiti jednačinu y ′′ (y ′ )−3 − x = 0 uzimajući y za novu nezavisno
promenljivu, a x za novu funkciju.
◭ Imitirajući postupak iz prethodnog zadatka, to znači da se prelazi na
nove promenljive uslovima:
t = y, u = x, u = u (t) .
. . .
Diferenciranjem
.
jednačina datih uslova po t dobijamo 1 =y , u=x . Zatim je
′ y 1
y (x) = x. = u. tj.
..
dy ′
′′ d 1 dt 1 .. 1 1 .. 1 u
y = = . · u u
= − . 2 · · . = − . 2 · · . = − . 3 .
dx dt u dx u x u u u
..
Onda polazna jednačina glasi u +u = 0, tj. x′′ (y) + x (y) = 0. Njeno rešenje
x
je x = A sin (y + ϕ) gde su A, ϕ konstante, tj. y = arcsin A − ϕ. ◮
′′ ′ 2 ′
1.81 Transformisati jednačinu xyy − x (y ) + yy = 0 uzimajući y za
novu nezavisno promenljivu, a z = ln xy za novu funkciju.
◭ Uzimajući z = ln xy i t = y tj. x = te−z i y = t za smenu promenljivih
treba dati diferencijalni izraz transformisati u oblik F (t, z, z ′ , z ′′ ) = 0. Iz
poslednjih uslova je:
dx = e−z (dt − tdz) , i dy = dt,

dy ez dz
tj. dx = 1−tz′ gde je z ′ = dt . Zatim je

d ez dt ez z ′ (1 − tz ′ ) + ez (z ′ + tz ′′ ) ez
y ′′ = · = 2 ·
dt 1 − tz ′ dx (1 − tz ′ ) 1 − tz ′
z ′ − tz ′2 + z ′ + tz ′′
= e2z · .
(1 − tz ′ )3
Zamenjujući y ′ , y ′′ svojim vrednostima preko t, z, z ′ , z ′′ u polaznu jednačinu

dobija se t · zt′′ + zt′ = 0 što je i traženi oblik F (t, z, z ′ , z ′′ ) = 0. ◮
Napomena. Smenom promenljivih x = x (u, t) , y = y (u, t) gde je
u = u (t) , diferencijalni izraz F1 (x, y, y ′ , y ′′ ) = 0 transformiše se u izraz
F2 (t, u, u′ (t) , u′′ (t)) = 0.
1.82 Transformisati izraz B = xzx +yzy −2z prelaskom na nove promenljive
date uslovima
x x2 + y 2 xy
u= , v= , ̟= ,
y 2 z
gde je ̟ = ̟ (u, v) .
◭ Iz datih uslova sledi
dx x
du = − 2 dy
y y
dv = xdx + ydy
y x xy
d̟ = dx + dy − 2 dz
z z z
Kako je dz = zx dx + zy dy, to treća jednačina prethodnog sistema postaje

y x xy
d̟ = dx + dy − 2 (zx dx + zy dy) .
z z z
Pošto je ̟ = ̟ (u, v) , tada je d̟ = ̟u du + ̟v dv. Zamenjujući du, dv i d̟
svojim vrednostima preko x, y, z, dx, dy, dobija se jednačina

dx x y x xy
̟u − 2 dy + ̟v (xdx + ydy) = dx + dy − 2 (zx dx + zy dy)
y y z z z
za nalaženje parcijalnih izvoda zx , zy . Izjednačavanjem izraza uz dx i dy leve
i desne strane poslednje jednačine dobija se sistem
1 y xy x x xy
̟u + x̟v = − 2 zx i − 2 ̟u + y̟v = − 2 zy ,
y x z y z z
za nalaženje zx , zy . Rešavanjem dobijamo
z z2 z2 z z2 z2
zx = − 2 ̟u − ̟v , zy = + 3 ̟u − ̟v .
x xy y y y x
2
Sada je B = −z 2 xy + xy = − ̟24uv ̟ . Novi izraz zavisi od novih
(1+u2 ) v
promenljivih u i v, nove funkcije ̟ = ̟ (u, v) i parcijalnih izvoda. ◮
Napomena. Ako su u, v, ̟ dati preko x, y, z kao u prethodnom primeru,
student treba da zna da je izloženo rešenje opšti metod za transformaciju
diferencijalnog izraza oblika B = B (x, y, z, zx , zy )
1.83 Rešiti jednačinu zy − zx = 0 uvoñenjem smene promenljivih
u = x + y, v = x − y.
◭ Imamo da je du = dx + dy, dv = dx − dy. Pošto je dz = zx dx + zy dy
i dz = zu du + zv dv (zašto?) to je
zx dx + zy dy = zu (dx + dy) + zv (dx − dy)
tj. zx = zu + zv i zy = zu − zv . Sada polazna jednačina dobija oblik 2zv = 0.
Njeno rešenje je proizvoljna diferencijabilna funkcija z = f (u) , odnosno,
z = f (x + y) preko starih promenljivih. ◮
1.84 Transformisati jednačinu zx2 + zxy + zx = z prelazeći na nove
promenljive u, v, ̟ = ̟ (u, v) date sa x = u + v, y = u − v, z = ̟ev−u .
◭ Uzimajući u obzir da je d̟ = ̟u du + ̟v dv, i date uslove sledi
dx = du + dv,
dy = du − dv,
dz = ev−u (̟u du + ̟v dv) + ̟ev−u (dv − du) .
Iz prve dve jednačine dobijamo da je du = 0, 5 (dx + dy) i dv = 0, 5 (dx − dy) .

Zamenjujući ove vrednosti u izrazu za dz imamo:
zx dx + zy dy = 0, 5ev−u (̟u (dx + dy) + ̟v (dx − dy)) − ̟ev−u dy.
Izjednačavanjem koeficijenata uz dx nalazimo da je zx = 0, 5ev−u (̟u + ̟v ) .

Da bismo našli parcijalne izvode zx2 i zxy postupamo na sledeći način:
dzx = zx2 dx + zxy dy = 0, 5ev−u (du − dv) (̟u + ̟v )

+0, 5ev−u (̟u2 du + ̟uv dv + ̟vu du + ̟v2 dv) .
Zamenjujući sada izraze za du, dv imamo jednakost
dzx = zx2 dx + zxy dy = −0, 5ev−u (̟u + ̟v ) dy

+0, 25ev−u (̟u2 (dx + dy) + 2̟uv dx + ̟v2 (dx − dy)) .
Izjednačavanjem koeficijenata uz dx i dy obeju strana poslednje jednakosti,

dobijamo
zx2 = 0, 25ev−u (̟u2 + 2̟uv + ̟v2 ) ,
zxy = zyx = −0, 5ev−u (̟u + ̟v ) + 0, 25ev−u (̟u2 − ̟v2 ) .
Zamenjivanjem dobijenih vrednost za parcijalne izvode prvog i drugog reda
u dati izraz, dobija se ̟u2 + ̟v2 = 2̟. ◮
Napomena. Ovde su stare promenljive izražene preko novih, za razliku
od primera 83. Neka student izrazi nove promenljive preko starih i primeni
metod izložen u zadatku 83 (u = 0, 5 (x + y) , v = 0, 5 (x − y) , ̟ = ze−y ).
1.85 Transformisati diferencijalnu jednačinu
zx2 + zxy + zy 2 = 1 + z − xy
uvodeći nove promenljive u, v, ̟ = ̟ (u, v) sa
v + x + y + u = 1, v − x + y − u = 0, xy − z = ̟.
◭ Iz datih uislova sledi

1 − 2x 1 − 2y
u= ,v = , ̟ = xy − z, tj.
2 2
du = −dx, dv = −dy, d̟ = ydx + xdy − dz.
Koristeći isti metod kao u zadacima 1.82 i 1.83 dobija se:
̟u du + ̟v dv = ydx + xdy − zx dx − zy dy, tj.

−̟u dx − ̟v dy = ydx + xdy − zx dx − zy dy

odakle je zx = y + ̟u , zy = x + ̟v . Sada je
dzx = zx2 dx + zxy dy i dzx = dy + d̟u , odnosno
zx2 dx + zxy dy = dy + (̟u2 du + ̟uv dv) = dy − ̟u2 dx − ̟uv dy.

Znači zx2 = −̟u2 , zxy = 1 − ̟uv kao i dzy = zyx dx + zy2 dy i
dzy = dx + d̟u = dx + (̟vu du + ̟v2 dv) = dx − ̟vu dx − ̟v2 dy
odakle je zy 2 = −̟v2 . Dakle, dati diferencijalni izraz postaje
−̟u2 + 1 − ̟uv − ̟v2 = 1 − ̟,
odnosno ̟u2 + ̟uv + ̟v2 = ̟. ◮

1.86 Transformisati izraze Φ1 = (zx )2 + zy , Φ2 = zx2 + zy2 prelaskom na
polarne koordinate: x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ.
◭ Iz jednakosti x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ, sledi
dx = cos ϕdρ − ρ sin ϕdϕ,

dy = sin ϕdρ + ρ cos ϕdϕ.
Pošto je dz = zx dx + zy dy i dz = zρdρ + zϕdϕ to je
zρdρ + zϕdϕ = zx (cos ϕdρ − ρ sin ϕdϕ) + zy (sin ϕdρ + ρ cos ϕdϕ) .
Odatle je
zρ = zx cos ϕ + zy sin ϕ i zϕ = −ρzx sin ϕ + zy ρ cos ϕ,
tj. rešavanjem poslednjeg sistema po zx , zy sledi
ρzρ cos ϕ − zρ sin ϕ zϕ cos ϕ + ρzρ sin ϕ

zx = , zy = , te je
ρ ρ
1 zϕ cos ϕ + ρzρ sin ϕ
Φ1 = 2
(ρzρ cos ϕ − zρ sin ϕ)2 + .
ρ ρ
Kao u primerima 1.85 i 1.87 nalazimo parcijalne izvode zx2 i zy2 koristeći
jednakosti:
dzx = zx2 dx + zxy dy, dzy = zyx dx + zy 2 dy, s jedne i

d d d d
dzx = zx dρ + zx dϕ, dzy = zy dρ + zy dϕ,
dρ dϕ dρ dϕ
s druge strane. Diferenciranjem se nalazi

zϕ zϕ2 sin ϕ z ϕ cos ϕ
dzx = zρ2 cos ϕ + 2 sin ϕ dρ + −z ρ sin ϕ − − dϕ,
ρ ρ ρ

zϕ 1
dzy = zρ2 sin ϕ − 2 cos ϕ dρ + z ρ cos ϕ − z ϕ sin ϕ dϕ.
ρ ρ
Zamenjujući dx, dy svojim vrednostima sa početka rešenja zadatka i izjed-
načavanjem koeficijenata uz dρ i dϕ dobijaju se sistemi
1
zx2 cos ϕ + zxy sin ϕ = zρ2 cos ϕ + z ϕ sin ϕ,
ρ2
zϕ2 sin ϕ z ϕ cos ϕ
−zx2 ρ sin ϕ + zxy ρ cos ϕ = −zρ sin ϕ − −
ρ ρ
odnosno
1
zxy cos ϕ + zy2 sin ϕ = z ϕ sin ϕ − z ϕ cos ϕ,
ρ2
zϕ
−zyx sin ϕ + zy2 ρ sin ϕ = z ρ cos ϕ − sin ϕ,
ρ
za odreñivanje zx2 , xy2 . Iz prvog sistema je
sin2 ϕ cos ϕ sin ϕ sin2 ϕ cos ϕ sin ϕ

zx2 = zρ2 cos2 ϕ + zρ + 2zρ 2
+ zϕ2
2
− 2zϕρ ,
ρ ρ ρ ρ
a iz drugog
cos2 ϕ cos ϕ sin ϕ cos2 ϕ cos ϕ sin ϕ

zy2 = zϕ2 sin2 ϕ + z ρ + 2z ϕ + zϕ2 + 2zϕρ .
ρ ρ2 ρ2 ρ
Na osnovu toga je
1 1
Φ2 = zρ2 + zρ + 2 zϕ2 . ◮
ρ ρ
1.3 Zadaci za samostalni rad

1.87 Pokazati da tangentne ravni površi xyz = 8 obrazuju sa koordinat-
nim ravnima tetraedar konstantne zapremine.
1.88 Kroz tačku M (a, b, c) odrediti ravan koja sa koordinatnim ravnima
gradi tetraedar najmanje zapremine.
1.3. ZADACI ZA SAMOSTALNI RAD 63
1.89 Dokazati da:

a) Sve tangentne ravni površi z = x · f xy prolaze kroz jednu tačku;
b) Sve tangentne ravni površi z = x + ϕ (y − z) paralelne su jednoj
pravoj. Pri tom se pretpostavlja da su funkcije f i ϕ neprekidno diferenci-
jabilne.
1.90 Dokazati da sve normalne ravni krive
x = a sin2 t, y = a sin t cos t, z = a cos t, a > 0, t ∈ [0, 2π]
sadrže istu tačku.

1.91 Funkcija f : R3 → R je zadata sa
f (x, y, z) = z 5 − z 4 ex − z 3 cos (xy) + z 2 + sin x.
Dokazati da postoji otvorena okolina U tačke (0, 0) i neprekidno diferencija-

bilna funkcija g : U → R, takva da je f (x, y, g (x, y)) = 0, za sve (x, y) ∈ U.
Izračunati parcijalne izvode gx , gy funkcije g u tački (0, 0) .
1.92 Neka je u (x1 , x2 , x3 ) homogena funkcija stepena m i neka su uve-
dene oznake uxi = ui , uxi xj = uij . Dokazati relaciju
mu
u11 u12 u13 u1 u2
(m − 1)2 m−1
u21 u22 u23 = u1 u11 u12 .
x23
u31 u32 u33 u2 u21 u22
1.93 Odrediti Tejlorov red funkcije f (x, y) = xy u okolini tačke M (1, 1) .

1.94 Odrediti uslovne ekstremume funkcije u = xyz, ako je
xy + yz + zx = 8 i x + y + z = 5.
1.95 Odrediti ekstremne vrednosti funkcije

x y z
u= + + , x > 0, y > 0, z > 0.
y+z z+x x+y
◭ I način: Rešavanjem sistema jednačina: ux = 0 ∧ uy = 0 ∧ uz = 0,
dobija se da je tačka M (x, x, x) , x > 0 jedina tačka mogućeg lokalnog ek-
stremuma. Nalaženjem parcijalnih izvoda drugog reda u tački M, dobijamo
da je d2 u (M) > 0, što znači da u toj tački funkcija u ima lokalni minimum
i on iznosi umin = u (x, x, x) = 32 .
II način: Stavimo y + z = a, z + x = b, x + y = c. Odatle je
b+c−a c+a−b a+b−c
x= , y= , z= .
2 2 2
Sada je

1 b+c−a c+a−b b+a−c
u = + +
2 a b c

1 b a c a b c
= + + + + + −3
2 a b a c c b
1 3
≥ (2 + 2 + 2 − 3) = .
2 2
Jednakost važi jedino za a = b = c tj. x = y = z. ◮
1.96 Odrediti maksimum i minimum funkcije u α (x, y) = (x + α) (y + α)
na skupu D = [−1, 1] × [−1, 1] za α > 0.
1.97 Pokazati da funkcija u = (1 + ey ) cos x − yey ima beskonačan skup
lokalnih maksimuma, a nijedan minimum.
1.98 Naći najmanju i najveću vrednost funkcije u = x2 − xy + y2 na
skupu |x| + |y| ≤ 1.

n
1.99 Odrediti najmanju vrednost funkcije (x1 , x2 , ..., xn ) → x2k pod
k=1

n
uslovom xk = 1.
k=1
1.100 Naći maksimum funkcije (x1 , x2 , x3 ) → x1 + x2 + x3 na skupu
onih tačaka (x1 , x2 , x3 ) ∈ R3 , za koje je x1 x2 x3 = 1, 0 < xi ≤ h (i = 1, 2, 3) ,
h > 1.
1.101 Odrediti najveću vrednost funkcije
sin x − sin y
(x, y) → ,
x−y
ako je x − y ≥ π4 .
1.102 Funkcija u ima lokalni minimu u tački (x0 , y0 ) na svakoj pravoj
koja prolazi kroz tu tačku. Da li u ima lokalni minimum u toj tački?
1.103 Odrediti skup vrednosti funkcije
xy + yz + zx
(x, y, z) →
x+y+z
za x > 0, y > 0, z > 0 i xyz = 1.
1.104 Predstaviti sve tačke (x, y) ravni xOy za koje je sin x ≥ cos y.
1.105 Naći supremum i infimum funkcije u (x, y, z, t) = x2 + y2 − z 2 − t2
zadate na skupu

(x, y, z, t) : x2 + y 2 + z 2 + t2 = 1, x + y + z + t = 0 .
4 4
1.106 Dokazati da funkcija u (x, y, z) = x2 + y 2 + z 2 na površi xa4 + yb4 +
z4
c4
= 1 ima 14 tačaka lokalnog ekstremuma, od kojih su 6 minimumi, a 8
maksimumi.
1.107 Neka je D = (x, y) ∈ R2 : x2 + y 2 ≤ z ≤ 1 i neka je funkcija
u : D → R zadata sa u (x, y, z) = x + 2y + 3z. Naći supremum i infimum
funkcije u.
1.108 Dokazati da sistem jednačina
ex cos y = x ∧ ex sin y = y,
ima beskonačno mnogo rešenja.

1.109 Ispitati da li funkcije
u (x, y) = 3x4 + x2 y + 2y 2 + y 4 ,
v (x, y) = −2x4 y 2 + 5x6 y − x8 + x7 y 2 − x5 y 5 − 11y 10 ,
imaju ekstremum u tački (0, 0) .

◭ Pošto je totalni priraštaj △ u (0, 0) date funcije u tački (0, 0) jednak
y 2 7
△ u (0, 0) = u (x, y) − u (0, 0) = x2 + + 2x4 + y 4 + y2 ≥ 0,
2 4
stoga funkcija u u tački (0, 0) ima lokalni minimum.
Što se tiče funkcije v (x, y) za nju pažljivim računom dobijamo da su
totalni diferencijali zaključno sa petim redom u tački (0, 0) jednaki nuli, tj.
dk u (0, 0) = 0 za k = 1, 5. Ako je k = 6 imamo

6 6 5 6
d u (0, 0) = ·420dx dy + ·324dx4 dy 2 = 60dx4 dy (62dx + 81dy) = 0,
1 2
odakle uzimajući dy = 1, dx > − 81 81

62 tj. dy = 1, dx < − 62 sledi znako-
6
promenljivost diferencijala d u (0, 0) . Prema tome funkcija v (x, y) u tački
(0, 0) nema ekstremum. ◮
Napomena. Neka student obnovi teoremu o lokalnim ekstremumima u
terminima viših diferencijala.
1.110 Neka je
f (x, y) = (u (x, y) , v (x, y)) , u (x, y) = x2 − y2 , v (x, y) = 2xy − y 2
(x, y) ∈ D = ]0, 1[ × ]0, 1[ . Dokazati da je preslikavanje f ”1 − 1“.

1.111 Neka f : R2 → R i neka f ima sve parcijalne izvode svakog
mogućeg reda u svim tačkama ravni. Sledi li iz toga da je f neprekidna na
R2 ?
1.112 Neka je G otvoren skup, G ⊂ R2 i f : G → R funkcija za koju je

fy = 0 u svim tačkama (x, y) ∈ G. Da li odatle sledi da postoji funkcija ϕ
takva da je f (x, y) = ϕ (x) za sve (x, y) ∈ G?
n n n
1.113 Dokazati nejednakost x +y 2 ≥ x+y 2 ako je n ∈ N, x ≥ 0, y ≥ 0.
1.114 Odrediti ekstremume kvadratne forme
n

u (x1 , x2 , ..., xn ) = aij xi xj
i,j=1

n
(aij = aji su realni brojevi) ako je x2i = 1.
i=1
&
n
1.115 Odrediti ekstremume funkcije u (x1 , x2 , ..., xn ) = xαk k , xi > 0,
k=1

n
xk = a, a > 0, αi > 0, i = 1, n.
k=1
1.116 Transformisati izraz xzx + yzy − z = 0 uzimajući u = x, v = xy ,
gde su u, v nove nezavisno promenljive.
1.117 Pokazati da jednačina zx2 · zy2 − zxy 2 = 0 ne menja oblik pri
proizvoljnoj permutaciji promenljivih x, y, z.

1.118 Pokazati da funkcija z = z (y, x) odreñena jednačinom z = xϕ zy ,
gde je ϕ diferencijabilna funkcija, zadovoljava jednakost x · zx + y · zy = z.
1.119 Naći prvi i drugi izvod funkcija y = y (x) i z = z (x) u tački
(1, 1, −2) ako je x + y + z = 0, x3 + y 3 − z 3 = 10.
z
y
1.120 Ako je u = xy , onda je xux + yuy + zuz = 0. Dokazati.
1.121 Ispitati diferencijabilnost funkcije

max{x2 +y2 +1,z2 }
f (x, y, z) = x2 +y2 +z 2
, (x, y, z) = (0, 0, 0) ,
0, (x, y, z) = (0, 0, 0) .
3
" Ispitati #diferencijabilnost funkcije u : R → R date sa u =
1.122
max x2 + y2 , z .
Napomena. Za prethodna dva zadatka koristiti formule:
a + b + |a − b| a + b − |a − b|
max {a, b} = , min {a, b} =
2 2
1.123 Ispitati neprekidnost i diferencijabilnost funkcije u : R2 → R date
√
sa u (x, y) = 2n−1 xy, gde je n prirodan broj.
1.124 Neka su A ⊂ Rm , B ⊂ Rn otvoreni skupovi i f : A → B bijekcija
takva da su f i f −1 diferencijabilna preslikavanja. Dokazati da je m = n.
1.125
Naći maksimum i minimum funkcije (x, y) → (x + y)2 na skupu
D = (x, y) : x2 + y 2 ≤6 .
1.126 Neka je D = (x, y) : x2 + y 2 ≤ 1, y ≥ x2 . Naći minimum i mak-
simum funkcije (x, y) → x2 + xy + y2 definisane na skupu D.
1.127 Neka je f (x, y) = x (y − 1) − y x , x ∈ R, y > 0. Odrediti ekstremne
vrednosti funkcije f i naći njen skup vrednosti.
1.128 Telo T se sastoji od pravog kružnog cilindra, koji se završava
pravim kružnim konusom. Ako je površina tela T jednaka P, odrediti di-
menzije tela, tako da njegova zapremina bude najveća moguća.
1.129 Izraz
x−y
∂z ∂z
∂x − ∂y
transformisati, uvodeći
nove promenljive u, v i novu funkciju w pomoću
jednakosti u = ln x + y2 , v = arctan z, w = x + y + z.
2
1.130 Razviti po Tejlorovoj formuli funkciju f (x, y) = x3 − 2y 3 + xy u

okolini tačke (2, 1) .
1.131 Za funkciju f (x, y) = ex sin y napisati Maklorenov polinom dru-
gog stepena i odgovarajući ostatak Maklorenove formule u Lagranžovom
obliku.
1.132 Funkcija z (x, y) definisana je implicitno jednačinom z 3 − 2xz +
y = 0, tako da je z (1, 1) = 1. Aproksimirati funkciju z (x, y) Tejlorovim
polinomom drugog stepena u okolini tačke (1, 1) .
1.133 Odrediti lokalne ekstreme funkcije
f (x, y) = ln |2xy − y| + xy − x.
1.134 Odrediti ekstreme funkcije

u (x, y, z) = x2 + y 2 + y 2 + z 2 + z 2 + x2
ako je x2 + y 2 + z 2 = 1. Na osnovu dobijenih rezultata izvesti nejednakosti

√ √
2 ≤ x2 + y 2 + y 2 + z 2 + z 2 + x2 ≤ 6.
1.135 Date su tačke A (0, 0, 12) , B (0, 0, 4) i C (8, 0, 8) . U ravni xOy naći
tačku D tako da poluprečnik sfere koja prolazi kroz tačke A, B, C i D bude
najmanji.
1.136 Odrediti
2 ekstremne vrednosti
funkcija √
a) (x, y) → x + y − 8 x + y ; b) (x, y) → 4x2 − 1 − x2 y 3 + 3y + 1 ;
2 2 2
xy
c) (x, y) → (1+x)(1+y)(x+y) ; d) (x, y) → x ln x2 + y 2 .
1.137 Neka je y = y (x) funkcija definisana implicitno sa
xy = ex+y − 1, y (0) = 0.

Dokazati da je y (x) = − x + x2 + x3 + o x3 , x → 0.
1.138 Neka je F : R2 → R, (x, y) → x − cos (xy) − sin (xy) .
a) Naći okoline I i J tačaka 1 i 0 respektivno i preslikavanje ϕ : J → I
takvo da je za svako (x, y) ∈ I × J, relacija F (x, y) = 0 ekvivalentna sa
x = ϕ (y) ;
2
b) Dokazati da je ϕ (y) = 1 + y + y2 + o y2 , y → 0.

1.139. Za funkciju f (x, y) = xy 1 − x2 − y 2 ispitati lokalne ekstremume
i odrediti f (Df ) .
1.140. Da li funkcija (x, y) → x4 +y4 −2 (x − y)2 ima lokalni ekstremum
u tački O (0, 0)?
1.141. Dokazati nejednakost
x+y+z √
≥ 3 xyz,
3
ako je x ≥ 0, y ≥ 0, z ≥ 0.
Uputstvo: Naći maksimum funkcije u = xyz pod uslovom x+y+z = S.
1.142. Neka je z implicitna funkcija od x i y definisana jednačinom
z 2 − 2xz + y = 0
i za koju je z (1, 1) = 1. Napisati nekoliko članova razlaganja funkcije z po

rastućim stepenima x − 1 i y − 1.
Glava 2
Integrali
2.1 Uvod
Ovaj deo zbirke sadrži urañene zadatke iz višestrukih integrala (dvojni,
trojni,...), krivolinijskih integrala prve i druge vrste, površinskih integrala
prve i druge vrste i teorije polja (vektorska analiza). Najčešće se koriste: teo-
rema o svoñenju n−integrala na uzastopne (ponovljene) integrale, teorema
o smeni promenljivih u n−integralu, polarne, cilindrične i sferne koordinate,
Grinova, Gaus-Ostrogradskog i Stoksova formula. Za izračunavanje krivolin-
ijskih integrala oba tipa koristi se parametrizacija krivih. Ako je z = f (x, y)
jednačina dvostrane površi S, onda su sa − →
n = (cos α, cos β, cos γ) i
−p −q 1
cos α = , cos β = , cos γ =
2
± 1+p +q 2 2
± 1+p +q 2 ± 1 + p2 + q 2
data dva (suprotna po smeru) neprekidna vektorska polja normala, gde je
p = zx , q = zy . Na osnovu toga se površinski integral
''
P dydz + Qdzdx + Rdxdy
S
druge vrste svodi na površinski integral prve vrste:

'' ''
(P cos α + Q cos β + R cos γ) dS = f (x, y, z) dS.
S S
Student mora da bude oprezan kada koristi pojmove: gornja strana, donja
strana, unutrašnja strana,...Ako je na primer data površ z 2 = x2 + y 2
ograničena ravnima z = 0 i z = 1, onda njena gornja (unutrašnja) strana u
69
70 GLAVA 2. INTEGRALI
odnosu na ravan xOy, nije ni gornja ni donja strana u odnosu na ravni xOz
i yOz.
Ako se u zadacima ne navodi smer krive ili strana površi, onda se po-
drazumeva da je smer pozitivan, a strana spoljašnja.
2.2 Višestruki integrali

((
2.1 Svesti na dva načina dvojni integral f (x, y) dxdy na dvostruki
G
(uzastopni) ako je G oblast ograničena krivama x = 1, y = x2 , y = 2x
(x ≤ 1) . ((
◭ I način: G = (x, y) : 0 ≤ x ≤ 1, x2 ≤ y ≤ 2x . Zato je f (x, y) dxdy =
G
(1 (2x
dx f (x, y) dy.
0 x2
II način:
" y √ # " y #
G = (x, y) : 0 ≤ y ≤ 1, ≤ x ≤ y ∪ (x, y) : 1 ≤ y ≤ 2, ≤ x ≤ 1
2 2
U ovom slučaju je
√
'' '1 'y '2 '1
f (x, y) dxdy = dy f (x, y) dx + dy f (x, y) dx. ◮
G 0 y 1 y
2 2
)
(b ψ(x)
(
Napomena. Umesto f (x, y) dy dx uobičajeno se zapisuje kao
a ϕ(x)
(b ψ(x)
(
dx f (x, y) dy.
a ϕ(x)
((
2.2 Izračunati dvojni integral x + y 2 dxdy po oblasti G, ograničenoj
G
krivama y = x i y = x2 .
◭ S obzirom da je G = (x, y) : 0 ≤ x ≤ 1, x2 ≤ y ≤ x to je
'' '1 'x '1 x

y 3
I = x + y 2 dxdy = dx x + y 2 dy = dx xy +
3 x2
G 0 x2 0
'1 3 1
2 3 x3 x6 x x4 x7 5
= x −x + − dx = − − = . ◮
3 3 3 6 21 0 42
0
2.2. VIŠESTRUKI INTEGRALI 71
2.3 Izmeniti redosled integraljenja u dvostrukom integralu

√
'2 ' 2x
I= dx f (x, y) dy.
√
0 2x−x2
◭ Vidi se da je
" √ #
G = (x, y) : 0 ≤ x ≤ 2, 2x − x2 ≤ y ≤ 2x

= (x, y) : 0 ≤ x ≤ 2, 2x − x2 ≤ y2 ≤ 2x
tj. G je deo ravni Oxy van kružnice (x − 1)2 + y 2 = 1, a u unutrašnjosti
parabole y2 = 2x. Da bi se izmenio redosled uzimanja integrala, tj. da bi y
bilo ograničeno konstantama, G se deli na tri oblasti:
*
y2 2
G1 = (x, y) : 0 ≤ y ≤ 1, ≤x≤1− 1−y
2
" #
G2 = (x, y) : 0 ≤ y ≤ 1, 1 + 1 − y 2 ≤ x ≤ 2
*
y2
G3 = (x, y) : 1 ≤ y ≤ 2, ≤x≤2 .
2
Zato je
'' '' ''
I = + +
G1 G2 G3
√
'1 1− ' 1−y 2 '1 '2 '2 '2
= dy f (x, y) dx + dy f (x, y) dx + dy f (x, y) dx
0 y2 0
√ 1 y2
2
1+ 1−y2 2
 √ 
'1 1− ' 1−y2 '2 '2 '2
 
= dy 
 f (x, y) dx + f (x, y) dx
+ dy f (x, y) dx. ◮
0 y2
√ 1 y2
2
1+ 1−y 2 2
((
2.4 Svesti na dva načina dvojni integral f (x, y) dxdy na dvostruki, ako
G
je G oblast ograničena kružnicom (x − 1) + (y − 2)2 = 25. 2
◭ Imamo da je
G
" #

= (x, y) : −4 ≤ x ≤ 6, 2 − −x2 + 2x + 24 ≤ y ≤ 2 + −x2 + 2x + 24
" #
= (x, y) : −3 ≤ y ≤ 7, 1 − 21 − y 2 + 4y ≤ x ≤ 1 + 21 − y 2 + 4y .
Zato je
''
f (x, y) dxdy
G
√ √ 2
'6 '2 +2x+24
2+ −x '7 1+ 21−y
' +4y
= dx f (x, y) dy = dy f (x, y) dx.
−4
√
−3
√
2− −x2 +2x+24 1− 21−y2 +4y
Neka student nacrta sliku date((kružnice

2 ina osnovu nje prati granice. ◮
2.5 U dvojnom integralu x + y 2 dxdy, gde je G oblast ograničena
G
kruznicom x2 + y 2 = 2x, preći na polarne koordinate sa polom u tački
O (0, 0) , i zatim izračunati dati integral.
◭ Funkcijom (ρ, ϕ) → (ρ cos ϕ, ρ sin ϕ) oblast g preslikava se na oblast
G. Zamenjivanjem x, y svojim vrednostima jednačina kružnice x2 + y 2 = 2x
postaje ρ2 = 2ρ cos ϕ, odakle sledi ρ = 0 ili ρ = 2 cos ϕ. Te dve krive čine
granicu oblasti g. Zato je
" π #
g = (ρ, ϕ) : |ϕ| ≤ , 0 ≤ ρ ≤ 2 cos ϕ → G = (x, y) : x2 + y2 = 2x .
2
Prema osnovnoj teoremi o smeni promenljive u višestrukom integralu ([2], II,
Teorema 5.5.1 ili [9], I, Teorema 3.6.IV) sledi
π
'' '' '2 2'
cos ϕ
2
I = x + y 2 dxdy = 2
ρ · ρdρdϕ = dϕ ρ3 dρ
G g − π2 0
π π π
'2 '2 '2 2
1 1 + cos 2ϕ
= · 16 cos4 ϕdϕ = 4 · 2 4
cos ϕdϕ = 8 dϕ
4 2
− π2 0 0
π
' 2
1 + cos 4ϕ 3π
= 2 1 + 2 cos 2ϕ + dϕ = · · · = . ◮
2 2
0
Napomena. a) Kod ovakvih zadataka student ima teškoća prilikom

odreñivanja granica za ρ i ϕ, tj. teško nalazi oblast g koja se formulama
x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ preslikava u neki krug. Za to se često koristi znak
apscise ili ordinate tačaka kružnice. U prethodnom primeru je za sve tačke
π π
kružnice x ≥ 0, zato je i cos ϕ ≥
% 0 π(jer
$ je % 3πρ ≥ 0$ po prirodi) tj. − 2 ≤ ϕ ≤ 2 .
Naravno, za ϕ se može uzeti i 0, 2 ∪ 2 , 2π . Ako je na primer

G = (x, y) : x2 + y 2 ≤ −2x to je
*
π 3π
g = (x, y) : ≤ ϕ ≤ , 0 ≤ ρ ≤ −2 cos ϕ .
2 2
U ovom slučaju je x ≤ 0, i zato je π2 ≤ ϕ ≤ 3π
2 .
b) Smena u dvojnom integralu se uvodi da bi se dobila jednostavnija
oblast integraljenja, na primer pravougaonik. Ako se u prethodnom primeru
uvedu polarne koordinate sa polom u tački (1, 0) , tj.
x − 1 = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ, onda je
g = {(ρ, ϕ) : 0 ≤ ϕ ≤ 2π, 0 ≤ ρ ≤ 1} .
Tada je
'' '2π '1
2 3π
x + y 2 dxdy = dϕ (1 + ρ cos ϕ)2 + ρ2 sin2 ϕ ρdρ = · · · = .
2
G 0 0
((
2.6. Izračunati dvojni integral I = x2 y 2 dxdy, ako je
G

G = (x, y) : 1 ≤ x2 + y 2 ≤ 4 .
◭ Uvoñenjem polarnih koordinata x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ pravougaonik
g = {(x, y) : 0 ≤ ϕ ≤ 2π, 1 ≤ ρ ≤ 2}
se preslikava na kružni prsten G, tako da je

'' '2π '2
2 2 2 2
I = x y dxdy = sin ϕ cos ϕdϕ ρ5 dρ
G 0 1
'2π '2π
1 6 2 1 63 1 − cos 4ϕ 21π
= ρ 1· sin2 2ϕdϕ = · dϕ = . ◮
6 4 24 2 8
0 0
2.7 Naći površinu figure G, ograničene krivom

x y 4
+ = 4xy, a > 0, b > 0.
a b
◭ S obzirom na znak leve strane jednačine krive, sledi da x, y moraju biti

istog znaka, tj. kriva se prostire u prvom i trećem kvadrantu i simetrična
je u odnosu na koordinatni početak (M (x, y) pripada krivoj ako i samo
ako N (−x, −y) pripada krivoj). Prelaskom na pomerene uopštene polarne
koordinate:
x − x0 = aρβ cos αϕ, y − y0 = bρβ sin αϕ, x0 , y0 , a, b, α, β ∈ R,
kojima se ravan R2 preslikava u nju samu, dobija se da je jakobijan tog pres-

D(x,y)
likavanja jednak: D(ρ,ϕ) = abαβρ2β−1 sinα−1 ϕ cosα−1 ϕ. Uzimajući x0 =
y0 = 0 i zamenjivanjem x = aρβ cos αϕ, y = aρβ sin αϕ dobija se jednos-
tavnija jednačina date krive, ako se uzme α = 2, β = 1. Tada je ρ4 =
4abρ2 cos√2 ϕ sin2 ϕ jednačina date krive u polarnim koordinatama, tj. ρ = 0
ili ρ = 2 ab cos ϕ sin ϕ = ρ (ϕ) , 0 ≤ ϕ ≤ π2 (prvi kvadrant). Zato je
'' ''
S = 2 dxdy = 2 2abρ cos ϕ sin ϕdρdϕ
G G
π π
' 2 ρ(ϕ)
' '2
= 4ab cos ϕ sin ϕdϕ ρdρ = 8a2 b2 sin3 ϕ cos3 ϕdϕ
0 0 0
π
' 2
2a2 b2
= 8a2 b2 sin3 ϕ 1 − sin2 ϕ d (sin ϕ) = . ◮
3
0
2.8. Naći zapreminu tela T, koje je ograničeno površima:

a)
z = 0, z = x2 + y 2 , y = x2 , y = 1;
b)
x2 + z 2 = a2 , x2 + z 2 = b2 , x2 − z 2 − y 2 = 0, x > 0, 0 < a < b;
c)
z = 1 − x2 , z = x2 + y 2 ;
d)
x2 + y 2 = 1, z = x2 + y 2 − 1, z = x2 ;
e)
z = x2 , z = 1 − |y| .
◭ a) Dato telo se može predstaviti u obliku

T = (x, y, z) : −1 ≤ x ≤ 1, x2 ≤ y ≤ 1, 0 ≤ z ≤ x2 + y 2 .
Zato je
2 +y 2
'' ' '1 '1 x' '1 '1
2 88
V = dxdydz = dx dy dz = dx x + y 2 dy = .
105
T −1 x2 0 −1 x2
b) Za projekciju D tela na ravan xOz je ispunjeno:

" #
D = (x, z) : a ≤ x2 + z 2 ≤ b ∧ x > 0 ∧ |z| ≤ x ,
jer je y 2 = x2 − z 2 . Odatle je
' ' ''
V = 2 2
x −z − − x −z 2 2 dxdz = 2 x2 − z 2 dxdz
D D
π π
' 'b
4 ' 4
2 4 3 3

= 2 cos 2ϕdϕ ρ dρ = b −a cos 2ϕdϕ.
3
− π4 a 0
π
(2 √
Poslednji Rimanov integral se smenom 2ϕ = t svodi na integral: 12 cos tdt
√ 0
koji se uobičajenom smenom cos t = z svodi na ”beta funkciju”:tj.
π
'2 '1
1 √ 1 3 1 1 3 1
cos tdt = z 4 −1 (1 − z) 2 −1 dz = B , .
2 4 4 4 2
0 0
3 3 3
Znači, V = b −a
3 ·B 1
4, 2 .
c) Imamo da je
'' 'π '1

1 π
V = 1 − 2x2 − y 2 dxdy = √ dϕ ρ − ρ3 dρ = √ .
2 2 2
2x2 +y2 ≤1 −π 0
Uvedena je smena: x = √1 ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ, 0 ≤ ρ ≤ 1, −π ≤ ϕ ≤ π.

2
d) U ovom slučaju je
'' ''
2 2 2

V = x − x + y − 1 dxdy = 1 − y2 dxdy
x2 +y2 ≤1 x2 +y2 ≤1
'2π '1
3π
= dϕ 1 − ρ2 sin2 ϕ ρdρ = .
4
0 0
e) Ako je T telo čija se zapremina V traži, a D projekcija na ravan xOy

tela T, onda je
 
'' ' '' 1−|y|
' ''
 
V = dxdydz =  dz  dxdy = 1 − |y| − x2 dxdy
T D 1 D
'1 ' 2
1−x

= dx 1 − |y| − x2 dy
−1 x2 −1
jer je D ograničeno krivom |y| = 1−x2 , koja ima dva dela: y = x2 −1 (ispod
x−ose) i y = 1 − x2 (iznad x−ose u ravni xOy). Dalje je
' 2
1−x '0 ' 2
1−x

1 − |y| − x2 dy = 1 + y − x2 dy + 1 − y − x2 dy
x2 −1 x2 −1 0

= 2 1 − 2x2 + x4 ,
odnosno V = 1615 . ◮
2.9 Naći površinu figure ograničene krivama:
xy = a2 , xy = 2a2 , y = x, y = 2x (x > 0, y > 0) .
((
◭ I način. S = dxdy. Prelaskom na polarne koordinate x = ρ cos ϕ,
G
y = ρ sin ϕ, oblast
√ )
a a 2 π
g= (ρ, ϕ) : ρ1 = √ ≤ ρ ≤ ρ2 = √ , ≤ ϕ ≤ arctan 2
sin ϕ cos ϕ sin ϕ cos ϕ 4
se preslikava na oblast ograničenu datim krivama, i zato je
' 2
arctan 'ρ2 ' 2
arctan
1 2a2 a2
S = dϕ ρdρ = − dϕ
2 cos ϕ sin ϕ cos ϕ sin ϕ
π ρ1 π
4 4
' 2
arctan ' 2
arctan dϕ
a2 dϕ a2 cos2 ϕ
= =
2 cos ϕ sin ϕ 2 tan ϕ
π π
4 4
a2 a2 a2 ln 2
= ln (tan ϕ)|arctan
π
2
= (ln 2 − ln 1) = .
2 4 2 2
% 2 II 2način.
$ Uvoñenjem smene xy = u, xy = v pravougaonik P =
a , 2a × [1, 2] preslikava se na oblast G. Za jakobijan preslikavanja imamo
D (x, y) 1 1 1 1 1
= = = = y = .
D (u, v) D(u,v) ux uy

y
x x + yx
x2
2v
D(x,y)
vx vy − y2 1
x x
Sada je
'' '' '2a2 '2

1 1 1 1 2 a2 ln 2
S= dxdy = dudv = du dv = 2a − a2 ln 2 = . ◮
|2v| 2 v 2 2
G P a2 1
2.10 Uvodeći uopštene polarne koordinate naći površinu figure ograničene

krivama: √ √
x − 1 + y + 1 = 2, x = 1, y = −1.
◭ Smenom x − 1 = ρ2 cos4 ϕ, y + 1 = ρ2 sin4 ϕ oblast
" π √ #
g = (ρ, ϕ) : 0 ≤ ϕ ≤ , 0 ≤ ρ ≤ 2
2
se preslikava na oblast G čija se površina traži (kao u zadatku 2.7, α i β se
odreñuju tako da otpadne kvadratni koren). Jakobijan tog preslikavanja je
D (x, y)
= 8ρ3 sin3 ϕ cos3 ϕ.
D (ρ, ϕ)
Granice za ϕ se dobijaju iz jednakosti x = 1, y = −1 (ϕ = π2 , ϕ = 0). Zato
je
π √
'' '2 '2
S = 8 dxdy = 8 dϕ ρ3 sin3 ϕ cos3 ϕdϕ
G 0 0
π
' 2 '1
2
= 8 sin ϕ 1 − sin2 ϕ d sin ϕ = 8
3
t3 1 − t2 dt = . ◮
3
0 0
2.11 Naći zapreminu tela ograničenog površima
z = xy, x2 = y, x2 = 2y, y 2 = x, y2 = 2x, z = 0.

((
◭V = xydxdy, gde je G oblast u ravni xOy ograničena krivama:
G
x2 = y, x2 = 2y, y 2 = x, y 2 = 2x.
S obzirom da je G = G1 ∪ G2 ∪ G3 gde je
" √ √ #
(x, y) : 1 ≤ x ≤ 2, x ≤ y ≤ x2 ,
3
G1 =
" √ √ √ √ #
3 3
G2 = (x, y) : 2 ≤ x ≤ 4, x ≤ y ≤ 2x ,
*
√3 1 2 √
G3 = (x, y) : 4 ≤ x ≤ 2, x ≤ y ≤ 2x ,
2
'' '' ''
to je V = xydxdy + xydxdy + xydxdy.
G1 G2 G3
Tačke preseka M, N, P, Q imaju koordinate:

√ √ √ √
3 3 3 3
M (1, 1) , N 4, 2 , P (2, 2) , Q 2, 4 ,
koje se dobijaju rešavanjem odgovarajućeg sistema. Zato je

√
3 √
3
'' ' 2 'x2 ' 2
x4 x 1
xydxdy = xdx ydy = x − dx = ,
√
2 2 3
G1 1 x 1
√3 √ √
3
'' '4 ' 2x ' 2
2x x 1
√ √ √
2 2 3
G1 3 x 3
2 2
√
'' '2 ' 2x '2
2x x4 1
√ √
2 8 3
G1 3 x2 3
4 4
2
i onda je V = 13 + 13 + 13 = 1. ◮
x2 y2
Napomena. Neka student reši zadatak uvoñenjem smene y = u, x =
v, (na isti način kao primer 2.9).
(((
2.12. Trojni integral I = f (x, y, z) dxdydz, gde je T kugla ograničena
T
sferom
(x + 1)2 + (y − 1)2 + (z + 2)2 = 9
svesti na trostruki (uzastopni) integral.
(( z2 (x,y)
(
◭I= dxdy f (x, y, z) dz gde su
G z1 (x,y)

z1 = −2 − 9 − (y − 1) − (x + 1) i z2 = −2 + 9 − (y − 1)2 − (x + 1)2
2 2
jednačine gornje i donje polusfere u odnosu na ravan z = −2, a G je projek-

cija kugle na ravan xOy, i ona je ograničena kružnicom (x + 1)2 +(y − 1)2 =
9. Zato je
'2 y'2 (x) z2'(x,y)
I = dx dy f (x, y, z) dz
−4 y1 (x) z1 (x,y)
gde su

y1 (x) = 1 − 9 − (x + 1) i y2 (x) = 1 + 9 − (x + 1)2
2
jednačine donje i gornje polukružnice u odnosu na pravu y = 1 (neka student

nacrta sliku). ◮ (((
2.13. Trojni integral I = f (x, y, z) dxdydz, gde je T oblast u R3
T
ograničena površima z = 0, z = xy, y = x, x = 1, svesti na trostruki
(uzastopni) integral.
◭ S obzirom da površ z = xy sadrži koordinatne ose Ox, Oy, to je
T = {(x, y, z) : 0 ≤ x ≤ 1, 0 ≤ y ≤ x, 0 ≤ z ≤ xy} .
(1 (x (xy
Zato je I = dx dy f (x, y, z) dz. ◮
0 0 0
Napomena. Student treba da zna da površi y = x, x = 1, z = 0
predstavljaju ravni, tako da je telo T jedna√ “krivolinijska piramida”. U
2
prethodnom zadatku, površi y = x , y = 2x, ... su tzv. cilindrične površi,
čije su generatrise paralelne sa z−osom (osom koja ne učestvuje u jednačini).
Ali, u ravni xOy to su krive (direktrise
((( √cilindričnih površi).
2.14 Izračunati integral I = xy zdxdydz, gde je T oblast ograničena
T
površima z = 0, z = y, y = x2 , y = 1.
◭ Najpre imamo

T = (x, y, z) : −1 ≤ x ≤ 1, x2 ≤ y ≤ 1, 0 ≤ z ≤ y ,
i zato je
'1 '1 'y '1 '1 '1

√ 2 5 4
I= dx dy xy zdz = dx xy 2 dy = x 1 − x7 dx = 0,
3 21
−1 x2 0 −1 x2 −1

jer je podintegralna funkcija x → x 1 − x7 neparna. ◮
Napomena. Ako je funkcija f integrabilna, trojni integral se isto kao
i dvojni može izračunavati koristeći iterirane (ponovljene) integrale. Kod
dvojnog integrala imamo samo dve mogućnosti:
dxdy ili dydx.

(((
Ako je telo T prosto, trojni integral f (x, y, z) dV se može izračuna-
T
vati sa iteriranim integralima koristeći jednu od šest mogućnosti integral-
jenja:
dxdydz, dydxdz, dzdxdy,

dxdzdy, dydzdx, dzdydx.
Kod pojedinih iteriranih integrala, da bismo došli do rešenja bitan je re-

dosled integraljenja. Neka se student u to uveri izraćunavajući sledeći inte-
gral
√π √π
' 2 ' 2 '3
sin y2 dzdydx.
0 x 1
Kojim redosledom integraljenja se datiintegral može izračunati?

(((
2.15. Izračunati integral I = (x + y)2 − z dxdydz, ako je oblast
T
T ograničena površima z = 0 i (z − 1)2 = x2 + y 2 .
◭ Telo T predstavlja klasičnu kupu, jer je (z − 1)2 = x2 + y 2 jednačina
konusne površi sa vrhom u tački (0, 0, 1) koja seče ravan z = 0 po kružnici:
x2 + y 2 = 1. Zato je
" #
T = (x, y, z) : |x| ≤ 1, |y| ≤ 1 − x2 , 0 ≤ z ≤ 1 − x2 + y 2
i onda je
√ √
1− 2 2
'1 '1−x2 'x +y
I = dx dy (x + y)2 − z dz
√
−1 − 1−x2 0
'' 1 2
2 2 2 2 2
= (x + y) 1 − x + y − 1− x +y dxdy
2
x2 +y2 ≤1
'2π '1
1
= (ρ cos ϕ + ρ sin ϕ)2 (1 − ρ) − (1 − ρ)2 ρdρ
2
0 0
'2π '1 '1
3 π
= (1 + sin 2ϕ) dϕ ρ − ρ4 dρ − π ρ − 2ρ2 + ρ3 dρ = .
60
0 0 0
Primenjene su polarne koordinate: x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ.
Napomena. Prethodni zadatak se može rešiti uvoñenjem cilindričnih
koordinata. Zaista,
x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ, z = z
su koomponentna preslikavanja vektorske funkcije
(ρ, ϕ, z) → (x, y, z) = (ρ cos ϕ, ρ sin ϕ, z) .
Tim preslikavanjem se trostrana prizma
τ = {(ρ, ϕ, z) : 0 ≤ ρ ≤ 1, 0 ≤ ϕ ≤ 2π, 0 ≤ z ≤ 1 − ρ}
D(x,y,z)
preslikava u kupu T. Pošto je D(ρ,ϕ,z) = ρ, to je prema teoremi o smeni
promenljive u trojnom integralu
'' ' ' ''
2
I = (x + y) − z dxdydz = (ρ cos ϕ + ρ sin ϕ)2 − z ρdρdϕdz
T τ
'2π '1 1−ρ
'
2
= dϕ dρ ρ (1 + sin 2ϕ) − z ρdz
0 0 0
'2π '1
3 1 2
= dϕ ρ (1 − ρ) (1 + sin 2ϕ) − ρ (1 − ρ) dρ
2
0 0
'2π
1 1 π
= (1 + sin 2ϕ) − dϕ = .
20 24 60
0
Naravno, granice prizme τ se dobijaju zamenjivanjem cilindričnih koordi-

nata u jednačinama granica kupe T. Prizma τ je inverzna slika navedenog
vektorskog preslikavanja date kupe
(((T.◮
2.16 Izračunati integral I = x2 + y 2 + z 2 dxdydz, ako je oblast T
T
ograničena sferom x2 + y 2 + z 2 = z. 2
◭ Oblast T ⊂ R3 je kugla ograničena sferom x2 + y 2 + z − 12 = 14 .
Dati trojni integral se može svesti na trostruki, tj.

1 1 1
1 −x2 + −x2 −y2
'2 '
4 2 '4
I= dx dy x2 + y 2 + z 2 dz

− 12 − 14 −x2 1
− 1
−x2 −y 2
2 4
i predlažemo studeentu da uobičajenim načinom završi zadatak. Meñutim,

ovo je tipičan primer integrala koji se rešava smenom. Uvoñenjem sfernih
koordinata (ρ, θ, ϕ) :
x = ρ sin θ cos ϕ, y = ρ sin θ sin ϕ, z = ρ cos θ,
oblast
" π #
τ = (ρ, θ, ϕ) : 0 ≤ ϕ ≤ 2π, 0 ≤ θ ≤ , 0 ≤ ρ ≤ cos θ ⊂ R3
2
D(x,y,z)
preslikava se na datu kuglu T. Pošto je D(ρ,θ,ϕ) = ρ2 sin θ to je
'''
I = ρ3 sin θdρdθdϕ
τ
π π
'2π '2 ' θ
cos '2
π π
= dϕ dθ ρ3 sin θdρ = cos4 θ sin θdθ = . ◮
2 10
0 0 0 0
Napomena. Znajući šta geometrijski znače uglovi ϕ i θ, studentu ne

bi trebalo da bude teško da odredi granice. Granice za ρ se dobijaju iz
jednačine x2 + y 2 + z 2 = z koja zamenjivanjem koordinata x, y i z postaje
ρ2 = ρ cos θ, tj. ρ = 0 ili ρ = cos θ. Pošto je za datu kuglu z ≥ 0, to je
0 ≤ θ ≤ π2 .
2.17 Naći zapreminu tela T čija je granica data jednačinom:
+ + +
x y z
+ + = 1;
2 3 15
◭ Funkcijom (vektorska funkcija)

+ + +
x y z
(u, v, w) → (x, y, z) : u = ,v = ,w =
2 3 15
trostrana piramida
τ = {(u, v, w) : 0 ≤ u ≤ 1, 0 ≤ v ≤ 1 − u, 0 ≤ w ≤ 1 − u − v}
preslikava se na dato telo T. Pošto je jakobijan uvedenog preslikavanja

4u 0 0
D (x, y, z)

= 0 6v 0 = 720uvw = 0
D (u, v, w)
0 0 30w
za svaku tačku (u, v, w) koja ne pripada ni jednoj koordinatnoj osi (skup

tačaka u kojima je jakobijan jednak nuli je Lebegove mere nula). Zato je
' '' '' '
V = dxdydz = 720uvwdudvdw
T τ
'1 '
1−u '
1−u−v '1 '
1−u
720
= 720 udu vdv wdw = udu v (1 − u − v)2 dv
2
0 0 0 0 0
'1 '1
= 360 udu (1 − u) t (1 − u − (1 − u) t)2 (1 − u) dt
0 0
 1 2
'1 '1 '
= 360 u (1 − u)4 du t (1 − t)2 dt = 360  u4 (1 − u) du = 1.
0 0 0
Napomena. Neka student reši ovaj zadatak uvoñenjem pomerenih

uopštenih sfernih koordinata:
x − x0 = aρn sin α θ cos β ϕ, y − y0 = bρn sin α θ sin β ϕ, z − z0 = cρn cos α θ,
0 ≤ ρ < +∞, 0 ≤ θ ≤ π, 0 ≤ ϕ ≤ 2π, gde se x0 , y0 , z0 , a, b, c, α, β biraju

od slučaja do slučaja. Jakobijan matrice prelaska glasi
D (x, y, z)
= abcnαβρ3n−1 sin2α−1 θ cosα−1 θ sinβ−1 ϕ cosβ−1 ϕ. ◮
D (ρ, θ, ϕ)
2.18 Izračunati zapreminu tela T ⊂ Rn koje je odreñeno nejednakostima:

n

x1 ≥ 0, x2 ≥ 0, ..., xn ≥ 0, xk ≤ 1.
k=1
◭ Zapremina datog skupa tačaka prostora Rn znači Žordanovu meru

tog skupa ([2], II, Teorema 2.5.6 ili [9], I, Teorema 2.6.IV) tj. n−integral
jedinične funkcije po datom skupu. Pošto je Žordanova mera granice skupa
T jednaka nuli to on ima “zapreminu” (odnosno Žordanovu meru), tj. je-
dinična funkcija ima n−integral (Rimanov) po tom skupu. Student treba da
zna jednostavnije primere u Rn koji nemaju “zapreminu” ([2], II, Primeri
5.1.2 ili [9], I, Primer 3.3.IV). Dakle
' '
V (T ) = ··· 1 · dx1 · · · dxn
Tn

n−1
1− xk
' ' 'k=1
= ··· dx1 · · · dxn−1 dxn
T n−1 0
' ' n−1
!

= ··· 1− xk dx1 · · · dxn−1
T n−1 k=1

n−2
1− xk
' ' 'k=1 n−1
!

= ··· dx1 · · · dxn−2 1− xk dxn−1
0 k=1
T n−2
' ' n−2
!2
1
= ··· 1− xk dx1 · · · dxn−2
2!
T n−2 k=1
' ' n−3
!3
1
= ··· 1− xk dx1 · · · dxn−3
3!
T n−3 k=1
'1
(1 − x1 )n−1 1
= · · ·· = dx1 = . ◮
(n − 1)! n!
0
2.19 Izračunati n−integrale:


( (
n
a) ··· x2k dx1 dx2 ···dxn , gde je T n− dimenziona kocka odreñena
T k=1
nejednakostima,
0 ≤ xk ≤
! 1, k = 1, n.
( (
n
b) ··· xk dx1 dx2 · · · dxn , gde je T n−dimenziona piramida
T k=1

n
odreñena nejednakostima xk ≥ 0, k = 1, n i xk ≤ 1.
k=1
◭ a)
n '
' n
1 n
I= ··· x2k dx1 dx2 · · · dxn = = .
3 3
k=1 T k=1
Korišćena su svojstva n−integrala na n−segmentu.

b) Smenom
x1 = y1 , x1 + x2 = y2 , · · ·, x1 + x2 + · · · + xn = yn , skup
τ = {(y1 , y2 , ..., yn ) ∈ Rn : 0 ≤ y1 ≤ y2 ≤ · · · ≤ yn−1 ≤ yn ≤ 1}
preslikava se na skup T. To sledi iz relacija
x1 = y1 ≥ 0, x2 = y2 − y1 ≥ 0, ..., xn = yn − yx−1 ≥ 0 i yn ≤ 1.
S obzirom da je
D (x1 , x2 , ..., xn ) 1
= D(y1 ,y2 ,...,yn )
= 1, to je
D (y1 , y2 , ..., yn )
D(x1 ,x2 ,...,xn )
- 
' ' . n
.
I = ··· / xk  dx1 · · · dxn
T k=1
'1 'yn y'n−1 'y2

√
= yn dyn dyn−1 dyn−2 · · · dy1
0 0 0 0
'1 'yn y'n−1 'y3
√
= yn dyn dyn−1 dyn−2 · · · y2 dy2
0 0 0 0
'1 'yn 'y4
√ y32
= yn dyn dyn−1 · · · dy3
2!
0 0 0
'1
√ 1 2
= · · ·· = yn ynn−1 dyn = . ◮
(n − 1)! (n − 1)! (2n + 1)
0
Napomena. Neka student proveri rezultat za n = 1, 2, 3 i neka geometri-

jski (slikom) predstavi oblast τ kada je n = 2, 3. Napominjemo studentu
da zapamti uvedenu smenu jer se često primenjuje. Zadatak 2.19 i uopšte,
integral oblika
' '
· · · f (x1 + x2 + · · · + xn ) dx1 dx2 · · · dxn
T
gde je T oblast iz prethodnog zadatka b), a f neprekidna funkcija, rešava se

koristeći uvedenu smenu.
2.20 Izračunati zapreminu n−dimnenzionog paralelopipeda ograničenog
ravnima
ai1 x1 + ai2 x2 + · · · + ain xn = ±h1
i = 1, n ako je △= det aki n,n = 0, hi > 0, i = 1, n.
◭ Smenom promenljivih
ai1 x1 + ai2 x2 + · · · + ain xn = yi , i = 1, n
skup tačaka

τ = (y1 , y2 , ..., yn ) : −hi ≤ yi ≤ hi , i = 1, n ,
tj. paralelopiped u Rn čije su strane paralelne koordinatnim ravnima, pres-

likava se na dati paralelopiped. Jakobijan preslikavanja
(y1 , y2 , ..., yn ) → (x1 , x2 , ..., xn )
je različit od nule, jer je

D (x1 , x2 , ..., xn ) 1 1
= D(y1 ,y2 ,...,yn )
= .
D (y1 , y2 , ..., yn ) a11 a22 · · · ann
D(x1 ,x2 ,...,xn )
Zato je
&
n
' ' ' ' 2n hkk
1 k=1
V (T ) = ··· dx1 · · · dxn = &
n ··· dy1 · · · dyn = &
n . ◮
T akk τ akk
k=1 k=1
2.21 Izračunati zapreminu n−dimenzione piramide, odreñene nejednakos-

tima:
x1 x2 xn
+ +···+ ≤ 1, xi ≥ 0, ai ≥ 0, i = 1, n.
a1 a2 an
xi
◭ Smenom promenljivih ai = yi , i = 1, n, n−dimenziona piramida
n
)

τ= (y1 , y2 , ..., yn ) : yi ≥ 0, i = 1, n i yk ≤ 1
k=1
se preslikava na datu n−dimenzionu piramidu. S obzirom da je jakobijan

tog preslikavanja
D (x1 , x2 , ..., xn )
= a1 a2 · · · a, to je
D (y1 , y2 , ..., yn )
&
n
' ' ' ' ak
k=1
V (T ) = ··· dx1 · · · dxn = |a1 a2 · · · an | ··· dy1 · · · dyn =
n!
T T
prema zadatku 2.18, jer je ai > 0. ◮
2.22 Izračunati zapreminu tela T ⊂ Rn odreñenog sa
T = {(x1 , x2 , ..., xn ) : |−x1 + x2 + · · · + xn | + · · · + |x1 + x2 + · · · − xn | ≤ 1}
◭ Vektorskim preslikavanjem F : (u1 , u2 , ..., un ) → (x1 , x2 , ..., xn ) pros-

tora Rn u samog sebe, datim sa uk = x1 +x2 +···−xk +···+xn , k = 1, 2, ..., n,
skup tačaka
T ′ = {(u1 , u2 , ..., un ) ∈ Rn : |u1 | + |u2 | + · · · + |un | ≤ 1} ⊂ Rn
preslikava se u skup tačaka T i zato prema glavnoj teoremi o smeni promenljivih

u višestrukom integralu ([2], II ili [9], I -obnoviti je) sledi
' ' ' '
V (T ) = · · · dx1 dx2 ...dxn = · · · |J (F )| du1 du2 ...un
T T′
gde je

D (x1 , x2 , ..., xn ) D (u1 , u2 , ..., un ) −1
J (F ) = =
D (u1 , u2 , ..., un ) D (x1 , x2 , ..., xn )
−1 −1
−1 1 · · · 1 −1 1 1 · · 1

1 −1 · · · 1 2 −2 0 · · 0

· · · · 2 0 −2 · · 0
= =
· · · · · · ·

· · · · · · ·

1 1 · · · −1 2 0 · · · −2
−1
n−2 1 1 · · 1

0 −2 0 · · 0

0 0 −2 · · 0 1 (−1)n−1
= =
=
· · · (n − 2) · (−2)n−1 (n − 2) 2n−1
· · ·

0 0 · · · −2
za n > 2. Sada se dobija

' '
1 ′ 2n
V (T ) = V T = · · · du1 du2 ...dun
(n − 2) 2n−1 (n − 2) 2n−1
T′
' '
2 2
= ··· du1 du2 ...dun =
n−2 (n − 2) n!
|u1 |+|u2 |+···+|un |≤1
u1 ≥0,...,un ≥0
prema zadatku 2.18, jer je

V T ′ = V ({(u1 , ..., un ) : |u1 | + · · · + |un | ≤ 1})

= 2n V (u1 , ..., un ) : u1 + · · · + un ≤ 1, ui ≥ 0, i = 1, n .
Slučaj n = 2 treba odvojeno razmatrati jer preslikavanje
(u1 , u2 ) → (−u1 + u2 , u1 − u2 )
nema jakobijan različit od nule. Tada je
'' ''
V (T ) = dx1 dx2 = dx1 dx2 = +∞. ◮
|x1 −x2 |+|x2 −x1 |≤1 |x1 −x2 |≤ 12
2.23 U ravni uv dat je četvorougao s temenima A (1, 1) , B (2, 1) , C (2, 3)

i D (1, 3) . Preslikavanje ravni uv u ravan xy dato je jednačinama
x = u2 − v2 , y = 2uv. (2.1)
a) Naći sliku četvorougla
((ABCD u ravni xy;
b) Izračunati integral xydxdy koristeći smenu (2.1), gde je P =
P
(x, y) : x2 + y 2 ≤ 1 .
◭ a) Imamo

A (1, 1) → A′ 12 − 12 , 2 · 1 · 1 = A′ (0, 2)

B (2, 1) → B ′ 22 − 22 , 2 · 2 · 1 = B ′ (3, 4)

C (2, 3) → C ′ 22 − 32 , 2 · 2 · 3 = C ′ (−5, 12)

D (1, 3) → D′ 12 − 32 , 2 · 1 · 3 = D′ (−8, 6) .
b) '' ''
2 D (x, y)
xydxdy = 2
u − v 2uv dudv
D (u, v)
P P′
'' ''
4
= 2 u2 − v2 uv 4u2 + 4v2 dudv = 8 u − v 4 uvdudv
P′ P′
gde je
" 2 #
P ′ = (u, v) : u2 − v2 + 4u2 v 2 ≤ 1 = (u, v) : u2 + v2 ≤ 1 .
Zato je
√
'' '1 '1−u2
4 4
8 u − v4 uvdudv = du u − v4 uvdv = 0
√
P′ −1 − 1−u2

jer je funkcija (u, v) → u4 − v4 uv neparna po v. ◮
2.24 Naći formule transformacije pri kojima oblast

G = (x, y) ∈ R2 : xy ≥ 1, xy ≤ 2, x − y + 1 ≥ 0, x − y − 1 ≤ 0, x > 0
prelazi u pravougaonik čije su stranice paralelne koordinatnim osama.

◭ Uzimajući da je xy = u, x − y = v dobijamo da je

D (u, v) y x
= = −y − x = 0
D (x, y) 1 −1
za (x, y) ∈ G, pa je datim jednačinama definisana funkcija koja G preslikava

na deo ravni O′ uv. Taj deo ravni je pravougaonik. Zaista, prave
x − y + 1 = 0, x − y − 1 = 0
se preslikavaju u prave v + 1 = 0, v − 1 = 0, a hiperbole xy = 1 i xy = 2 u

prave u = 1, u = 2. Neka student nacrta sliku. ◮
2.25 Izračunati
' ' n
!2
··· xk dx1 dx2 · · · dxn
Kn k=1
gde je Kn = [0, 1] × [0, 1] × · · · × [0, 1] .

◭ S obzirom da je Kn , n−segment u Rn , to je
' ' n
!2 '1 '1 '1 n
!2

I = ··· xk dx1 · · · dxn = dx1 dx2 · · · xk dxn
Kn k=1 0 0 0 k=1
'1 '1 '1

= n x21 dx1 dx2 · · · dxn
0 0 0
'1 '1 '1 '1
n (n − 1)
+2 x1 dx1 x2 dx2 dx3 · · · dxn
2
0 0 0 0
1 1 1 n (3n + 1)
= n· + n (n − 1) · · = .
3 2 2 12
Korišćena je jednakost
'1 '1 '1 '1 '1 '1

x21 dx1 dx2 · · · dxn = dx1 x22 dx2 · · · dxn = · · ·
0 0 0 0 0 0
'1 '1 '1 '1 '1 '1 '1 '1

= dx1 dx2 · · x2n−1 dxn−1 dxn = dx1 dx2 · · · dxn−1 x2n dxn .
0 0 0 0 0 0 0 0
2

n
broj sabiraka u razvoju xk ne računajući x21 , x22 , ..., x2n i činjenicu da
k=1
je
'1 '1 '1 '1 '1 '1 '1 '1

x1 dx1 x2 dx2 dx3 · · · dxn = x1 dx1 dx2 x3 dx3 · · · dxn
0 0 0 0 01 0 0 0
'1 '1 '1 '1

=··· = dx1 dx2 · · · xn−1 dxn−1 xn dxn . ◮
0 0 0 0
y2 −x2
2.26 a) Ako je f (x, y) = (x2 +y2 )2
, f (0, 0) = 0, dokazati da je
'1 '1 '1 '1

π π
dy f (x, y) dx = , dx f (x, y) dy = − .
4 4
0 0 0 0
b) Izračunati integral
''
I= e−(x+y) (x + y)n dxdy, n ∈ N,
G

gde je G = (x, y) ∈ R2 : x ≥ 0, y ≥ 0 .
◭ a) Najpre je
I1 (y)
'1 2 '1 2 '1 '1
y − x2 x + y 2 − 2x2 dx 2x2 dx
= dx = dx = −
(x2 + y 2 )2 (x2 + y 2 )2 x2 + y 2 (x2 + y 2 )2
0 0 0 0
 
'1
1 x 1  1 1 dx 
= arctan − −x 2 +
y y 0 x + y2 x2 + y 20
0
!
1 1 1 1 x 1 1
= arctan − − + arctan = .
y y 1 + y2 y y 0 1 + y2
Zatim je
'1 '1 '1
π
dy f (x, y) dx = I1 (y) dy = arctan y|10 = .
4
0 0 0
1
S druge strane je I2 (x) = −I1 (x) = − 1+x 2 , (obrazložiti!) i zato je
'1 '1 '1 '1

1 π
dx f (x, y) dy = I2 (x) dx = − 2
dx = − .
1+x 4
0 0 0 0
((
Pitanje. Šta može da se kaže o integralu f (x, y) dxdy, gde je
G
G = {(x, y) : 0 ≤ x ≤ 1, 0 ≤ y ≤ 1} ,
a f funkcija iz prethodnog zadataka?
b) Integral ''
I= e−(x+y) (x + y)n dxdy
G
predstavlja sumu od n + 1 nesvojstvenog dvojnog integrala po oblasti
+∞
G = (x, y) ∈ R2 : x ≥ 0, y ≥ 0 = ∪ (x, y) ∈ R2 : 0 ≤ x ≤ m, 0 ≤ y ≤ m .
m=1
n
n n−k k
Pošto je (x + y) = k x y , to je
k=0
'm 'm n
!)
−(x+y) n n−k k
I = lim e x y dxdy
m→+∞ k
0 0 k=0
m 
n ' 'm
n 
= lim e−x xn−k dx e−y yk dy 
m→+∞ k
k=0 0 0
n
'm 'm
n −x n−k
= lim e x dx e−y y k dy
k m→+∞
k=0 0 0
n '

+∞ '
+∞
n −x n−k
= · e x dx · e−y y k dy
k
k=0 0 0
n
n

n n!
= · (n − k)!k! = · (n − k)!k!
k (n − k)!k!
k=0 k=0
= (n + 1) n! = (n + 1)!.
(
+∞
Korišćena je jednakost e−x xk dx = k!. ◮
0
2.27 Izračunati integral
'a 'b
e− max{b } dxdy, a > 0, b > 0.
2 x2 ,a2 y 2
0 0
◭ Funkcijom (u, v) → (x, y) gde je x = 1b u, y = a1 v pravougaonik [0, a] ×

[0, b] preslikava se na kvadrat [0, ab] × [0, ab] (propratiti crtežom). Pošto je
D(x,y) 1
D(u,v) = ab , to je
'a 'b 'ab 'ab

I = e− max{ b2 x2 ,a2 y 2 } dxdy = 1 e− max{u
2 ,v 2
} dudv
ab
0 0 0 0
'ab 'u 'ab 'u
2 2 2 2
= du e−u dv = e−u du dv
ab ab
0 0 0 0
'ab 2 2
1 2 1 2 ab 1 − e−a b
= − e−u d −u2 = − e −u = . ◮
ab ab 0 ab
0
((
2.28 Izračunati integral I = ln sin (x − y) dxdy, gde je G trougao
G
ograničen pravama y = 0, y = x, x = π.
◭ Stavljajući x = u+v u−v
2 , y = 2 oblast
G = (x, y) : 0 ≤ x ≤ π, 0 ≤ y ≤ x
ravni Oxy preslikava se na oblast
G1 = {(u, v) : 0 ≤ v ≤ π, v ≤ u ≤ 2π − v} ,
Pošto je D(x,y) 1
D(u,v) = 2 = 0 ispunjeni su uslovi teoreme o smeni promenljivih u
nesvojstvenom integralu, te je
'' '' ''
1
ln sin (x − y) dxdy = ln sin vdvdu = ln sin vdvdu
2
G G1 G2
gde je G2 = {(u, v) : 0 ≤ t ≤ π, u ≤ v ≤ π} . Dalje je

'' 'π 'π 'π
1 1 π π2
I= ln sin vdvdu = ln sin vdvdu = ln sin vdv = − ln 2
2 2 2 2
G3 0 0 0
gde je G3 = {(u, v) : 0 ≤ u ≤ π, 0 ≤ v ≤ π} . Skup vrednosti funkcije (u, v) →

ln sin v, na G1((
jednak je skupu vrednosti na {(u, v) : 0 ≤ u ≤ π, 0 ≤ v ≤ u} .
1
Zato je I = 2 ln sin vdvdu. ◮
G3
2.29 Koristeći dvojni intergral dokazati jedakost mešovitih izvoda uxy =
uyx pretpostavljajući njihovu neprekidnost.
◭ Ako se pretpostavi da je uxy (x0 , y0 ) > uyx (x0 , y0 ) u nekoj tački
(x0 , y0 ) otvorenog skupa G ravni R2 , onda iz neprekidnosti mešovitih parci-
jalnih izvoda u toj tački sledi da postoji pravougaonik [a, b; c, d] sa centrom
u toj tački koji je sadržan u G, tako da je uxy (x, y) > uyx (x, y) za sve
(x, y) ∈ [a, b; c, d] . Dakle,
'b 'd 'b 'd
uxy (x, y) dxdy > uyx (x, y) dxdy.
a c a c
Meñutim,
'b 'd 'd 'b 'd
uxy (x, y) dxdy = dy uy (x, y)′x dx = (uy (b, y) − uy (a, y)) dy
a c c a c
'd 'd
= uy (b, y) dy − uy (a, y) dy = u (b, d) − u (b, c) − u (a, d) + u (a, c)
c c
i na isti način sledi
'b 'd
uyx (x, y) dxdy = u (b, d) − u (b, c) − u (a, d) + u (a, c) ,
a c
što je kontradikcija. ◮
Napomena. Korišćeno je lokalno svojstvo neprekidnosti funkcije, os-
novna teorema integralnog računa (Analiza I), svoñenje dvojnog integrala
neprekidne funkcije na ponovljene (uzastopne).
2.30 Naći površinu dela ravni koju ograničava kriva
2 2
x + y 2 = a x3 − 3xy 2 , a > 0.
◭ Prelaskom na polarne koordinate jednačina date krive postaje

ρ = a cos ϕ cos2 ϕ − 3 sin2 ϕ = a cos ϕ cos2 ϕ − 3 1 − cos2 ϕ

= a 4 cos3 ϕ − 3 cos ϕ = a cos 3ϕ.
Odatle sledi cos 3ϕ ≥ 0, tj.
2kπ π π 2kπ
− ≤ϕ≤ + , k ∈ {1, 2, 3} ,
3 6 6 3
2π
zbog T = 3 . Sada je
π π
'' '6 a cos
' 3ϕ '6
P
= dxdy = 2 dϕ ρdρ = a2 cos2 3ϕdϕ
3
G 0 0 0
π π
' 6 ' 6
2 1 + cos 6ϕ a2 a2 π a2 π
= a dϕ = dϕ + sin 6 ϕ|06 = .
2 2 12 12
0 0
a2 π
Znači, P = 4 . ◮
2.3. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI 95
2.3 Krivolinijski integrali

2.31 Izračunati krivolinijski integral prve vrste
'
4 4
I= x 3 + y 3 dl
L
2 2 2
ako je kriva L astroida x + y = a 3 . 3 3
◭ Uzimajući parametarske jednačine astroide:

x = a cos3 t, y = a sin3 t, 0 ≤ t ≤ 2π
integral se svodi na Rimanov. Imamo,
dx = −3a cos2 t sin tdt, dy = 3a sin2 t cos tdt, te je
'2π
4
I = a 3 cos4 t + sin4 t 3a |cos t sin t| dt
0
π
'2
7 5 7
= 12a 3 cos t sin t + sin5 t cos t dt = 4a 3 .
0

.2 .2
Korišćena je formula dl = x + y dt kao i činjenica da je astroida deo
.2 .2
po deo glatka kriva, jer je x + y = 0 samo za vrednosti parametra t :
0, π2 , π, 3π
2 . ◮ .
Napomena. U pojedinim zadacimo smo izvod x′ (t) označavali sa x .
2.32 Izračunati krivolinijski integral prve vrste
'
I= x2 + y 2 dl
L
3
ako je kriva L zadata jednačinom x2 + y 2 2 = a2 x2 − y 2 .
◭ Prelaskom na polarne koordinate x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ, jednačina
krive L postaje: ρ = a2 cos 2ϕ. S obzirom da je ρ ≥
0, to mora biti cos 2ϕ ≥
3π 5π .2
0, tj. − π4 ≤ ϕ ≤ π
4 ili 4 ≤ϕ≤ 4 . Pošto je dl = ρ2 + ρ dϕ, onda je:
π 5π
'4 '4
I = a cos 2ϕ 1 + 3 sin 2ϕdϕ + a4 cos 2ϕ 1 + 3 sin2 2ϕdϕ
4 2
− π4 3π
4
π π
'4 '4 √
2a4
= 2a4 4 2
a cos 2ϕ 1 + 3 sin 2ϕdϕ = √ 1 + 3 sin2 2ϕd 3 sin 2ϕ
2 3 π
− π4 −4
a4 √
= 2a4 + √ ln 3+2 .
3
2.33 Izračunati krivolinijski integral
'
I = (x + y) dl
L

3 : x2 + y 2 + z 2 = R2 , y = x ograničen
gde je L manji deo kružnice
(x, y,z) ∈ R
R R √ R
tačkama A (0, 0, R) i B 2, 2, 2
.
0 date kružnice su
◭ Parametarske jednačine luka AB
R
x = t, y = t, z = R2 − 2t2 , 0 ≤ t ≤ .
2
Tada je
+ √
.2 .2 .2 4t2 R 2
dl = x + y + z dt = 1 + 1 + dt = √ dt, tj.
R2 − 2t2 R2 − 2t2
R R
'2 √ √ '2 2 √
R 2 R 2 d R − 2t2
I= 2t √ dt = − √ = R2 2−1 . ◮
R2 − 2t2 2 R2 − 2t2
0 0
( Izračunati krivolinijske integrale prve vrste:

2.34
a) (x + y) dl, L je granica trougla sa temenima O (0, 0) , A (1, 0) , B (0, 1) ;
(
L
b) y 2 dl, L je luk cikloide x = a (t − sin t) , y = a (1 − cos t) , 0 ≤ t ≤ 2π;
L
( √x2 +y2
c) e dl, L je granica kružnog isečka (ρ, ϕ) : 0 ≤ ρ ≤ a, 0 ≤ ϕ ≤ π4 ,
L
ρ i ϕ su( polarne
koordinate;
d) x2 + y 2 dl, L je kružnica x2 + y 2 = ax;
(L
e) zdl, L je zavojna linija x = t cos t, y = t sin t, z = t, 0 ≤ t ≤ t0 ;
(L 2
f) x + y 2 + z 2 dl, gde je L kružnica jednaka
L

(x, y, z) ∈ R3 : x2 + y 2 + z 2 = a2 , x + y + z = 0 .
◭ a)
' ' ' '
(x + y) dl = (x + y) dl + (x + y) dl + (x + y) dl,
L OA AB BO
Na OA je: y = 0, 0 ≤ x ≤
1, dl = dx;
.2 √
Na AB je: x+y = 1, dl = 1+ y dx = 2dx, jer je y = 1−x, 0 ≤ x ≤ 1;
Na BO je: x = 0, 0 ≤ y ≤ 1, dl = dy.
Sada je
' '1 '1 √ '1
1 √ 1 √
(x + y) dl = xdx + 2dx + ydy = + 2 + = 1 + 2.
2 2
L 0 0 0
b) Najpre je dx = a (1 − cos t) dt, dy = a sin tdt te je

t t
2 2 2 2
dl = a (1 − cos t) + a sin tdt = 2a sin dt = 2a sin dt
2 2
t
jer je 0 ≤ 2 ≤ π. Zato je
' '2π '2π
2 t 2 t
y dl = a (1 − cos t) 2a sin dt = 2a3
2
4 sin5 dt
2 2
L 0 0
'2π 'π 'π
3 t 2
= 8a sin dt = 16a3
5 5
sin zdz = 16a 3
1 − cos2 z sin zdz
2
0 0 0
'1 '1
2 2 256a3
= 16a3 1 − t2 dt = 32a3 1 − t2 dt = .
15
−1 0
c) ' ' ' '

= + +
L OA 0
AB BO
Na OA je: y = 0, 0 ≤ x ≤ a, dl = dx;
0 je: x = a cos t, y = a sin t, dl = adt, 0 ≤ t ≤ π ;
Na AB
√ 4
Na BO je: y = x, dl = 2dx;
Sada je
√
π a 2
' √ 2 2 'a '4 '2 √ √ πaea
e x +y dl = ex dx + ea dt + ex 2
2dx = 2 (ea − 1) + .
4
L 0 0 0
d) Parametarske jednačine date kružnice su

a a a
x−
= cos t, y = sin t, 0 ≤ t ≤ 2π,
2 2 2

.2 .2
te je dx = − 2 sin tdt, dy = 2 cos tdt, tj. dl = x + y dt = a2 dt. Sada je
a a
'2π + a '2π + 2 2π
2 '

a a a 2
t a a t
I = a + cos t dt = 2 cos dt = cos 2 dt
2 2 2 2 22 2
0 0 0
 π 
'π '2 ' π
a2 2 
= |cos z| 2dz = a  cos zdz − cos zdz  = a2 (1 − (−1)) = 2a2 .
2
0 0 π
2
e) Ovde je
. . .
x= cos t − t sin t, y = sin t + t cos t, z= 1
.
.2 .2 √
te je dl = x2 + y + z = 2 + t2 dt. Onda je
2+t 2
' 't0 ' 0
1 √ 1 3 √
zdl = t 2 + t2 dt = udu = 2 + t20 2 − 2 2 .
2 3
L 0 2
f ) Pošto
( je za svaku tačku (x, y, z) ∈ L : x2 + y2 + z 2 = a2 , i kako je
integral dl jednak dužini krive L, to je
L
' '
2
x + y 2 + z 2 dl = a2 dl = a2 · 2πa = 2πa3 . ◮
L L
2.35 Izračunati krivolinijski integral druge vrste

'
I= 2xydx + x2 dy
AB
po tri krive koje spajaju tačke A i B.

◭ a) ' ' '
2
I= 2xydx + x dy = +
AB AC CB
Na AC je: y = 0, dy = 0, 0 ≤ x ≤ 1;
Na CB je: x = 1, dx = 0, 0 ≤ y ≤ 1;
Zato je
'1 '1
2
I= 0 · dx + 0 · 0 + 2 · 1 · y · 0 + 1 · dy = 1.
0 0
(
b) I = 2xydx + x2 dy. Na AB je: y = x2 , dy = 2xdx, 0 ≤ x ≤ 1, te je
AB
y=x2
'1 1
3 3
x4
I= 2x + 2x dx = 4 · = 1.
4 0
0
( (1 2 1
x3
c) I = 2xydx + x2 dy = 2x + x2 dx = 3 · 3 0 = 1.
AB 0
y=x
Napomena. Neka student obrazloži, da li se slučajno desila jednakost

integrala po različitim putanjama koje povezuju tačke A i B.
2.36 Izračunati krivolinijski integral druge vrste
a) 1
I= (x + y) dx + (x − y) dy
L
gde je L kružnica (x − 1) + (y − 1)2 = 4.

2
b) 1
xdy − ydx
I=
ax + 2bxy + cy 2
2
L
ako su a, c i ac − b2 pozitivni brojevi, gde je L kružnica x2 + y 2 = r2 .

◭ a) Pošto su
x = 1 + 2 cos t, y = 1 + 2 sin t, 0 ≤ t ≤ 2π
parametarske jednačine date kružnice i kako je dx = −2 sin tdt, dy = 2 cos tdt

to je
1
I = (x + y) dx + (x − y) dy
L
'2π
= (2 + 2 cos t + 2 sin t) (−2 sin t) dt + (2 cos t − 2 sin t) 2 cos tdt
0
'2π
= (−4 sin t − 8 sin t cos t + 4 cos 2t) dt = 0.
0
∂ ∂
Napomena. Pošto je ∂x (x − y) = ∂y (x + y) i kriva po kojoj se vrši
integraljenje je zatvorena, to je vrednost datog integrala jednaka nuli-teorija.
b) Uzimajući parametarske jednačine kružnice x2 + y 2 = r2 :
x = r cos t, y = r sin t, xdy − ydx = r2 dt
sledi
'2π
dt
I =
a cos2 t + 2b cos t sin t + c sin2 t
0
'π
dt
= 2
0
π
'2
dt
= 2
− π2
'
+∞ '
+∞
dz dz
= 2 =2
a + 2bz + cz 2 b 2 ac−b2
−∞ −∞
c z+c + c
'
+∞
2 dz
= √ 2
c t2 + ac−b
c
−∞
√ +∞
2 t c 2π
= √ arctan √ =√ .
2
a −b2 2
ac − b −∞ ac − b2
π
(π (2
Korišćeno je: podintegralna funkcija ima period T = π i zato je = ,
0 − π2
smena tan t = z i činjenica da su a, c i ac − b2 pozitivni-uslov zadatka. ◮
'
2
y − z 2 dx + 2yzdy − x2 dz
L
gde je L kriva: x = t, y = t2 , z = t3 , 0 ≤ t ≤ 1, u smeru rastenja parametra

t.
(1 4 1
◭I = t − t6 + 4t6 − 3t4 dt = 35 , jer je dx = dt, dy = 2tdt, dz =
0
3t2 dt. ◮
1
2
y − z 2 dx + z 2 − x2 dy + x2 − y 2 dz
L
gde je L presek koordinatnih ravni sa delom jedinične sfere iz prvog oktanta.

◭ Kontura L se sastoji iz( tri podudarne
( (krive (delovi kružnica). Zato je
I = I1 + I2 + I3 gde je I1 = , I2 = , I3 = . Na l1 je: z = 0, x2 + y 2 = 1,
l1 l2 l3
te ako se uzme
π
x = cos t, y = sin t, z = 0, 0 ≤ t ≤
2
sledi dx = − sin tdt, dy = cos tdt, dz = 0. Sada je
π
'2
2
I1 = sin t − 0 (− sin t) dt + 0 − cos2 t cos tdt + cos2 t − sin2 t · 0
0
π π π π
'2 '2 '2 '2
3
= − sin3 tdt − cos3 tdt = − cos t + sin3 t dt = −2 sin3 tdt
0 0 0 0
π
' 2 '1
2 1 4
= −2 1 − cos2 t sin tdt = −2 1 − u2 du = −2 u|10 + u 3 0 = − .
3 3
0 0
Nije teško proveriti da je i I2 = I3 = − 43 . Dakle I = −4. ◮

2.39 Da li za krivolinijski integral druge vrste važi teorema o srednjoj
vrednosti, tj.
' ' '
P (x, y) dx + Q (x, y) dy = P (x1 , y1 ) dx + Q (x2 , y2 ) dy.
AB AB AB
◭ Ne važi. Neka je AB deo kružnice x2 + y 2 = 1 od tačke A (0, 1)

do tačke B (0, −1) i neka su na tom delu definisane funkcije P (x, y) = y,
Q (x, y) = 0. Onda je
3π
' ' '2
π
P (x, y) dx + Q (x, y) dy = ydx = sin t (− sin t) dt = − = 0.
2
AB AB π
2
3π
( (2
Meñutim dx = (− sin t) dt = 0 tj. nije moguća jednakost
AB π
2
' '
P (x, y) dx = P (x1 , y1 ) · dx.
AB AB
π
Korišćene su parametarske jednačine luka AB : x = cos t, y = sin t, 2 ≤x≤
3π
2 . ◮
1
I = (y − z) dx + (z − x) dy + (x − y) dz
L
ako je L kružnica
2 π3
x2 + y 2 + z 2 = a2 , y = x tan α, α ∈ 0, .
2
Smer kretanja je suprotan smeru kretanja kazaljke na časovniku kada se
gleda iz tačke (2a, −2a, 0) , a > 0.
◭ Ako je t ugao što ga čini poteg OM sa ravni xOy, onda je
x = OM ′ cos α = a cos t cos α, y = OM ′ sin α = a cos t sin α,

z = MM ′ = a sin t, 0 ≤ t ≤ 2π, tj.
dx = −a sin t cos αdt, dy = −a sin t sin αdt, dz = a cos tdt.

Onda se zamenjivanjem dobija da je I = 2πα (cos α − sin α) . Videti ([2], II,
Primeri 6.21.2). ◮
1
I = y 2 dx + z 2 dy + x2 dz
L
gde je L Vivanijeva kriva x2 + y 2 + z 2 = a2 , x2 + y 2 = ax, (z ≥ 0, a ≥ 0)

orijentisana pozitivno u odnosu na tačku (2a, 0, 0) .
◭ Pošto je projekcija krive L na ravan xOy kružnica x2 + y 2 = ax, čije

su parametarske jednačine
a a a
x− = cos t, y = sin t,
2 2 2
to su parametarske jednačine krive L date sa x, y iste kao za navedenu
kružnicu (direktrisu cilindra)
+
a2 a2
z = a2 − (x2 + y 2 ) = a2 − ax = a2 − − cos t
+ 2 2
+
a2 t t
= (1 − cos t) = a2 sin2 = a sin , 0 ≤ t ≤ 2π.
2 2 2
Sada je
'2π
a3 a3 t a3 t
I = sin2 t · (− sin t) dt + sin2 cos tdt + (1 + cos t)2 cos dt
8 2 2 8 2
0
'2π
a3 a3 t a3 t πa3
= − sin3 t + sin2 cos t + · 4 cos5 dt = · · · = − . ◮
8 2 2 8 2 4
0

'
I= (ex sin y − py) dx + (ex cos y − p) dy
AO
gde je AO gornja polukružnica x2 + y 2 = ax, O (0, 0) , A (a, 0) .

◭ Ovo je primer krivolinijskog integrala koji se ne može rešiti kao prethodni.
Za njegovo rešavanje koristi se Grinova formula. Pošto su funkcije
P (x, y) = ex sin y − py i Q (x, y) = ex cos y − p
neprekidno-diferencijabilne u celoj ravni, a oblast G ograničena sa dve glatke

krive
y1 (x) = + ax − x2 i y2 (x) = 0,
to je prema Grinovoj formuli
'' 1
(Qx − Py ) dxdy = P dx + Qdy
G L
0 S obzirom da je
gde je L = OA ∪ AO.
Qx = ex cos y, Py = ex cos y − p, kao i

' ' '
P dx + Qdy = P dx + Qdy + P dx + Qdy, to je
L OA 0
AO
' '' '

P dx + Qdy = (Qx − Py ) dxdy − P (x, y) dx + Q (x, y) dy
0
AO G OA
'a
1 a 2 a2 πp
= p· · π− 0 · dx + (ex − p) · 0 = . ◮
2 2 8
0
2.43 Primenjujući Grinovu formulu izračunati krivolinijske integrale

druge vrste
4
a) xy 2 dy − x2 dx, L je kružnica x2 + y 2 = a2 ;
L
4 2 2
b) (x + y) dx − (x − y) dy, L je elipsa xa2 + yb2 = 1;
4L −x2 +y2
c) e (cos 2xdx + sin 2xydy) , L je kružnica x2 + y 2 = R2 .
L
◭ a)
P (x, y) = −x2 , Q (x, y) = xy2 ⇒ Qx = y 2 , Py = 0
1 '' '2π 'a

te je P dx + Qdy = y 2 dxdy = sin2 ϕdϕ ρ3 dρ
L x2 +y 2 ≤a2 0 0
'2π '2π '2π

a4 1 − cos 2ϕ a4 a4 πa4
= dϕ = dϕ − cos 2ϕdϕ = .
4 2 8 4 4
0 0 0
b)
P (x, y) = x + y, Q (x, y) = y − x ⇒ Qx = −1, Py = 1

1 '' ''
P dx + Qdy = (−1 − 1) dxdy = −2 dxdy = −2πab.
L x2 2 x2 2
+ y2 ≤1 + y2 ≤1
a2 b a2 b
c)
2 +y 2 2 +y 2
P (x, y) = e−x cos 2xy, Q (x, y) = e−x sin 2xy
−x2 +y2 −x2 +y 2
Py = 2ye cos 2xy − 2xe sin 2xy
−x2 +y2 −x2 +y2
Qx = −2xe sin 2xy + 2ye cos 2xy
4
sledi Qx − Py = 0. Zato je P dx + Qdy = 0. ◮
L
1
I= (x cos α + y cos β) dl
L
gde je L zatvorena glatka kriva koja ograničava oblast G površine S; α i β

su uglovi spoljašnje normale − →
n na krivu L u tački M (x, y) sa osama Ox i
Oy.
◭ Zna se ([2], II ili [9], I) da je
' '
P dx + Qdy = (P cos ϕ + Q sin ϕ) dl
L L
gde je τ = (cos ϕ, sin ϕ) jedinični vektor tangente u tački M (x, y) krive, ϕ

ugao tangente sa pozitivnim smerom x− ose. Kako je
1 1
2S = −ydx + xdy = (−y cos ϕ + x sin ϕ) dl
L L
1 1 π
= (y cos (π − ϕ) + x sin ϕ) dl = y cos − α + x sin ϕ dl
2
L L
1 1
= (y cos β + x sin (π − ϕ)) dl = (y cos β + x sin α) dl = I,
L
gde je S površina oblasti G; sledi da je I = 2S. ◮

1
xdy − ydx
I=
x2 + y 2
L
gde je L zatvorena kontura koja ograničava oblast G ⊂ R2 .

◭
y x
P (x, y) = − 2 2
, Q (x, y) = 2 .
x +y x + y2
−x 2 2
Kako je Py = Qx = (xy2 +y 2 )2
, x2 + y 2 = 0 to je prema Grinovoj formuli
((
I = (Qx − Py ) dxdy = 0 ako koordinatni početak O (0, 0) ne pripada
G
oblasti G. Tada su funkcije P (x, y) i Q (x, y) neprekidno diferencijabilne
za sve (x, y) ∈ G i može se primeniti Grinova formula. Ako tačka O (0, 0)
pripada oblasti G koja za granicu ima konturu L, ne može se primeniti Gri-
nova formula. U tom slučaju se može uzeti neka druga zatvorena kontura l
koja ograničava oblast kojoj pripada tačka O (0, 0) . Pravljenjem tzv. zaseka
dobija se jednostruko povezana oblast na koju može da se primeni Grinova
formula, tj.
1
P dx + Qdy = 0,
L∪AB∪l− ∪BA
odnosno 1 1 1 1
+ + + = 0,
L AB l− BA
4
(gde znači da je krivolinijski integral po putanji u negativnom smeru),
l−
odakle sledi da je
1 1
P dx + Qdy = P dx + Qdy.
L l
To znači da integral ne zavisi od zatvorene putanje koja ograničava oblast

kojoj pripada O (0, 0) . Uzimanjem jedinične kružnice i prelaskom na para-
metarske jednačine dobija se I = 2π. Naravno, integral ne postoji ako koor-
dinatni početak pripada konturi L. ◮
2.46 Koristeći krivolinijski integral izračunati površinu oblasti ograničenu
krivama:
a) elipsom x = a cos t, y = b sin t, 0 ≤ t ≤ 2π;
b) parabolom (x + y)2 = 2ax, a > 0 i x−som;
c) hiperbolom y = x1 , x−osom i pravama x = 1 i x = 2;
d) kružnicom x2 + y 2 = 4 i parabolom x2 = 2 − y (oblast koja sadrži
koordinatni početak).
◭ a) Formulom
1
1
S= xdy − ydx (P (x, y) = −y, Q (x, y) = x)
2
L
se izračunava površina oblasti G koja je ograničena zatvorenom konturom

L. U slučaju elipse je
'2π '2π
1 ab
S= (a cos t · b cos t − b sin t · (−a sin t)) dt = 1 · dt = πab.
2 2
0 0
√
√ b) Parabola se može napisati u obliku y = −x ± 2ax i uzima se y =
2ax − x. Tada je
1
1
S = xdy − ydx
2
L
' '0 √
√
1 1 1
= x · 0 − 0 · dx + x· 2a · √ −1 − 2ax − x dx
2 2 2 x
OA 2a
'2a √ √ '2a √ !
1 x √ 1 2ax √
= − 2a − x − 2ax + x dx = − − 2ax dx
2 2 2 2
0 0
'2a √ √ '2a √
1 2ax 2a √ 2a 2 3 2a 2a2
= dx = xdx = · x 2 = .
2 2 4 4 3 0 3
0 0
1
4
c) S = 2 xdy − ydx, L = 12 ∪ 23 ∪ 34 ∪ 41. Sledi
L
1
' '2 '2
1 1 1 1 1
S = x · 0 − 0 · dx + 2dy − y · 0 + x · − 2 dx − dx
2 2 2 x x
12 0 1
'0
1
+ 1 · dy − y · 0
2
1
'1 '2
1 1 1 1
= − dx − = dx = ln 2.
2 x 2 x
2 1
d)
1 ' '
1 1 1
S= xdy − ydx = xdy − ydx + xdy − ydx.
2 2 2
L1 ∪L2 L1 L2
Na L1 je x = 2 cos t, dx = −2 sin tdt, y = 2 sin t, dy = 2 cos tdt. Iz

√ 11π
3 = 2 cos t ∧ −1 = 2 sin t ⇒ t =
6
√ 7π
− 3 = 2 cos t ∧ −1 = 2 sin t ⇒ t = .
6
√ √
Na L2 je y = 2 − x2 , dy = −2xdx, − 3 ≤ x ≤ 3. Tada je
11π √
'6 ' 3
−
1 1
S = 4 cos2 tdt + 4 sin2 tdt + −2x2 dx − 2 − x2 dx
2 2 √
7π
6 3
√
' 3
−
1 11π 7π 1 2 4 √
= ·4 − + −x − 2 dx = π + 3 3. ◮
2 6 6 2 √
3
3
2.47 Neka je L granica proste oblasti G. Može li se površina S te oblasti

izračunati po formuli 1
1 4
S= xdy − ydy?
5 5
L
◭ Može. Za bilo koje dve funkcije P (x, y) , Q (x, y) koje imaju neprekidne
parcijalne izvode u oblasti G važi Grinova formula:
1 ''
P dx + Qdy = (Qx − Py ) dxdy.
L G
Uzimajući da je Q (x, y)(( = x, P (x, y) = 0 ili Q (x, y) = 0, P (x, y) = −y i

koristeći činjenicu da je dxdy površina oblasti G dobija se:
G
1 1
S= xdy i S = − ydx.
L L
Neka su sada α, β proizvoljni pozitivni brojevi takvi da je α + β = 1. Onda

je 1
αS + βS = αxdy − βydx
L
4 1
tj. S = αxdy − βydx. Specijalno za α = β = 2 sledi uobičajena formula
L
1
1
S= xdy − ydx
2
L
koja se sreće u literaturi. ◮

2.48 Neka je
1 1
P (x, y) = xy, Q (x, y) = x2 − , G = (x, y) : x2 + y 2 < 4 .
2 2−y
Dokazati da je izraz P dx + Qdy totalni diferencijal neke funkcije (x, y) →

u (x, y) u krugu G, i naći tu funkciju. Izračunati zatim
1
P dx + Qdy
L
gde
( je L proizvoljna zatvorena deo po deo glatka kontura L ⊂ G. Izračunati
P dx + Qdy ako je A (−1, 1) , B (1, 1) .
AB
◭ S obzirom da je Px = x i Qy = x to je prema ([2], .II, Teorema 6.3.1
ili [9], II, Teorema 1.3.VI) izraz P dx + Qdy totalni diferencijal neke funkcije
u (x, y) definisane u krugu G. Za nalaženje funkcije u (x, y) čiji je totalni
diferencijal du jednak izrazu P dx + Qdy koristi se formula
(x,y)
'
u (x, y) = P dx + Qdy + C
(x0 ,y0 )
gde je (x0 , y0 ) fiksirana tačka u oblasti G, a (x, y) promenljiva tačka. Pošto

onda integral ne zavisi od putanje
'x 'y
u (x, y) = P (x, y0 ) dx + Q (x, y) dy + C.
x0 y0
U datom slučaju je
'x 'y
1 2 1 x2 y
u (x, y) = 0 · dx + x − dy = + ln (2 − y) + C
2 2−y 2
0 0
jer je |y| ≤ 2. Zatim je prema ([2], .II, Teorema 6.3.1 ili [9], II, Teorema
3.3.VI) 1
P dx + Qdy = 0.
L
Prema istim teoremama iz [2] ili [9] je

' (1,1)
x2 y
P dx + Qdy = u (B) − u (A) = + ln (2 − y) + C
2 (−1,1)
L

1 1
= + ln 1 + C − + ln 1 + C = 0. ◮
2 2
2.49 Primenom
4 Grinove formule
izračunati krivolinijske integrale:
a) I = xy 2 dy − x2 ydx, γ = (x, y) ∈ R2 : x2 + y2 = a2 ;
4γ
b) I = (x + y) dx − (x − y) dy, γ = (x, y) ∈ R2 : |x| + |y| = 1 ;
γ
4 ) (cos 2xydx + sin 2xydy) , γ = (x, y) ∈ R2 : x2 + y 2 = R2 .
e−(x
2 +y 2
c) I =
γ
◭ a)
'' ''
2
I = (Qx − Py ) dxdy = y + x2 dxdy
x2 +y2 ≤a2 x2 +y2 ≤a2
'2π 'a
πa4
= dϕ ρ3 dρ = .
2
0 0
b)
'' ''
I = (Qx − Py ) dxdy = (−1 − 1) dxdy
|x|+|y|≤1 |x|+|y|≤1
'' √ 2
= −2 dxdy = −2 · 2 = −4.
|x|+|y|≤1
c)
''
I = (Qx − Py ) dxdy
x2 +y2 ≤R2
''
−2xe−(x +y ) sin 2xy + 2ye−(x +y ) cos 2xy
2 2 2 2
=
x2 +y2 ≤R2

+2ye−(x ) cos 2xy + 2xe−(x2 +y2 ) sin 2xy dxdy
2 +y 2
''
4ye−(x ) cos 2xydxdy
2 +y 2
=
x2 +y2 ≤R2
√
'R R'2 −x2 'R
−(x2 +y2 )
= dx 4ye cos 2xydy = dx · 0 = 0
√
−R − R2 −x2 −R
(podintegralna funkcija je neparna po y, a granice su suprotnog znaka). U

svim primerima lako je proveriti uslove za primenu Grinove formule. ◮
2.50 Dokazati da je podintegralni izraz potpun diferencijal i izračunati
krivolinijski integral
'

I= 15x2 y + 3z 2 dx + 5x3 − 2yz dy + 6xz − y 2 dz
AB
gde je A (1, 2, 1) , B (2, 3, 2) .

◭ Pošto je
P (x, y, z) = 15x2 y + 3z 2 , Q (x, y, z) = 5x3 − 2yz, R (x, y, z) = 6xz − y 2
to je
Py = 15x2 , Pz = 6z, Qx = 15x2 , Qz = −2y, Rx = 6z, Ry = −2y.
Onda je prema ([2], II, Teorema 6.3.2 ili [9], I, Teorema 2.3.VI)
P dx + Qdy + Rdz = du,
gde je u (x, y, z) neka diferencijabilna funkcija sa tri promenljive. Slično kao
u dvodimenzionalnom slučaju je:
(x,y,z)
'
u (x, y, z) = P dx + Qdy + Rdz
(x0 ,y0 ,z0 )
'x 'y 'z
= P (x, y0 , z0 ) dx + Q (x, y, z0 ) dy + R (x, y, z) dz + C
x0 y0 z0
gde je (x0 , y0 , z0 ) fiksirana, a (x, y, z) promenljiva tačka. U ovom slučaju se

može uzeti (0, 0, 0) da bude fiksirana. Zato je
'x 'y 'z
3

u (x, y, z) = 0·dx+ 5x dy+ 6xz − y 2 dz+C = 5x3 y+3xz 2 −y 2 z+C.
0 0 0
Sada je prema ([2], II, 6 ili [9], I, V I)

I = u (2, 3, 2) − u (1, 2, 1) = 138. ◮
2.51 Naći funkciju u (x, y, z) ako je

1 y x x xy
du = 1 − + dx + + 2 dy − 2 dz.
y z z y z
◭ Lako je proveriti da je desna strana totalni diferencijal neke funkcije
sa tri promenljive, tj. Py = Qx , Qz = Ry i Rx = Pz . Onda je
'x 'y 'z
1 y0 x x xy
u (x, y, z) = 1− + dx + + 2 dy − dz + C
y0 z0 z0 y z2
x0 y0 z0
x y z
1 y0 xy x xy
= 1− + x + − +
+C
y0 z0 x0 z 0 y y0 z z0

1 y 1 y0
= x 1− + − x0 1 − + +C
y z y0 z0
x xy
= x− − + C1
y z
gde je C1 proizvoljna konstanta i yz = 0. ◮
2.4 Površinski integrali

2.52 Izračunati površinu S površi:
a) S je deo hiperboličkog paraboloida z = xy koji se nalazi u cilindru
x2 + y 2 = 8;
3
b) S je deo površi z = 1 − x2 + y 2 2 koji odseca ravan z = 0.
◭ a) '' ''
S= dS = 1 + zx2 + zy2 dxdy
S G

gde je G = (x, y) : x2 + y 2 ≤ 8 . S obzirom da je zx = y, zy = x, to je
√
'' '2π '
2 2

S= 2 2
1 + zx + zy dxdy = dϕ 1 + ρ2 ρdρ = 26π.
G 0 0
Napomena. Ako je površ S zadata jednačinom z = z (x, y) onda stu-

dent treba da zna da je dS = 1 + zx2 + zy2 dxdy; student zatim treba da
2.4. POVRŠINSKI INTEGRALI 113
zna kako izgleda površ z = xy (na primer sadrži koordinatne ose i prolazi
kroz prvi i treći, odnosno šesti i osmi oktant) i da obnovi jednačine os-
novnih površi koje je sreo u analitičkoj geometriji (sfera, elipsoid, cilindar,
konus,...).
b) ''
S= 1 + zx2 + zy2 dxdy
G

gde je G = (x, y) : x2 + y 2 ≤ 1 , deo ravni xOy na koju se površ projek-
3
tuje. Kriva x2 + y 2 2 = 1 tj. x2 + y 2 = 1 (kružnica) je granica projekcije
površi na xOy ravan. Zatim je
1 1
zx = −3x x2 + y 2 2 , zy = −3y x2 + y2 2 , te je
''
2
1 + zx + zy = 1 + 9 (x + y ) i S =
2 2 2 2 1 + 9 (x2 + y 2 )2 dxdy.
G
Prelaskom na polarne koordinate dobija se
'2π '1
S = dϕ ρ 1 + 9ρ4 dρ
0 0
1
π 3ρ2 4
1 2 4
= 1 + 9ρ + ln 3ρ + 1 + 9ρ
3 2 2 0
π √ √
= 3 10 + ln 3 + 10 . ◮
6
2
2.53 Izračunati površinu S površi date jednačinom: x2 + y 2 + z 2 =
2a2 xy, a > 0. ((
◭ Očigledno je S = 4 dS, gde je SI deo površi u I oktantu. Ako je
SI
ρ = ρ (θ, ϕ) jednačina površi u sfernim koordinatama, onda su
x = ρ (θ, ϕ) cos ϕ sin θ, (1)

y = ρ (θ, ϕ) sin ϕ sin θ,
z = ρ (θ, ϕ) cos θ,
parametarske jednačine (ulogu parametara u i v igraju θ i ϕ) površi. Tada

je

dS = A2 + B 2 + C 2 dudv = EG − F 2 dudv (2)
-
.
. 2 ! 2
/ ∂ρ ∂ρ
= ρ2 + sin2 θ + ρdθdϕ,
∂θ ∂ϕ
gde je kao što znamo iz teorije (pogledati i zadatak 2.59, c))

D (y, z) D (z, x) D (x, y)
A= , B= , C= tj.
D (θ, ϕ) D (θ, ϕ) D (θ, ϕ)
2 2
∂x ∂z 2 ∂y
E = + +
∂θ ∂θ ∂θ
2 2 2
∂x ∂x ∂x
G = + +
∂ϕ ∂ϕ ∂ϕ
∂x ∂x ∂y ∂y ∂z ∂z
F = · + · + · .
∂θ ∂ϕ ∂θ ∂ϕ ∂θ ∂ϕ
√
S obzirom da je ρ = a sin θ sin 2ϕ jednačina date površi u sfernim kordi-
natama, to se pažljivim računom prema navedenoj formuli, dobija da je
-
.
. 2 ! 2
/ 2
∂ρ 2 ∂ρ a sin θ
dS = ρ + sin θ + ρ (θ, ϕ) dθdϕ = √ ρ (θ, ϕ) dθdϕ.
∂θ ∂ϕ sin 2ϕ
Sada je
'' ''
a sin θ
S = 4· dS = 4 · √ · a sin θ sin 2ϕdθdϕ
sin 2ϕ
SI 0≤θ,ϕ≤ π2
π π
'2 '2
1
= 4a2 dϕ sin2 θdθ = π2 a2 . ◮
2
0 0
2.54 Naći površinu tela ograničenog površima x2 +z 2 = a2 , y 2 +z 2 = a2 .

◭ Tražena površina je
''
S = 16S1 = 16 1 + zx2 + zy2 dxdy
△OAB
gde
je S1 površina krivolinijskog trougla CAB, i na trouglu CAB je: z =
a2 − y 2 . Tada je
−y a
zx = 0, zy = , 1 + zx2 + zy2 = ,
a2 − y 2 a2 − y 2
△ OAB = {(x, y) : 0 ≤ x ≤ y, 0 ≤ y ≤ a} .
Zatim je
'a 'y 'a 0
dy ydy
S = 16a dx = 16a = 16a a2 − y 2 = 16a2 . ◮
a2 − y2 2
a −y 2 a
0 0 0
2.55 Izračunati površinu tela ograničenog površima:

a) x2 +y 2 = 13 z 2 , x + y + z = 2a, a > 0;
b) z = x2 + y2 , x + 2z = a, a > 0.
◭ a) Tražena površina kupe koja se dobija presekom ravni i konusa je
S = M + B. Imamo
''
M= 1 + zx2 + zy2 dxdy
B′
gde je B ′ projekcija elipse

1
x2 + y2 = z 2 ∧ x + y + z = 2a
3
√
na ravan xOy i z = 3 x2 + y 2 . Dalje je
√ √
x 3 y 3
zx = , zy = .
x2 + y 2 x2 + y 2
Pošto je 1 + zx2 + zy2 = 4 to je

''
1 2B
M =2 dxdy = 2 · √ B = √ .
3 3
B′
√
Dakle S = √23 + 1 B = 2+√3 3 B. Treba naći B (površinu elipse). S obzirom
da je B = π4 · P Q · RS gde su P Q i RS redom velika i mala osa elipse, to je
dovoljno odrediti koordinate tačaka P, Q, R i S. Rešavanjem sistema
y = x,
1 2
x2 + y 2 = z ,
3
x + y + z = 2a,
dobijaju se koordinate tačaka P i Q, tj.

√ ! √ !
2a 2a 2a 6 2a 2a −2a 6
P √ , √ , √ iQ √ , √ , √ ,
2+ 6 2+ 6 2+ 6 2− 6 2− 6 2− 6
i centra elipse O′ (−2a, −2a, 6a) . Koordinate tačaka R i S nalaze se reša-

vanjem sistema
z = 6a,
1 2
x2 + y 2 = z ,
3
x + y + z = 2a,
√ √ √ √
odakle je R −2a − a 2, −2a + a 2, 6a , S −2a + a 2, −2a − a 2, 6a .
Nalaženjem veličina duži P Q i RS dobija se tražena površina tela
√
S = 4πa2 3 + 2 3 .
b) Slično kao u delu zadatka pod a) je S = M + B (M−omotač,

B−osnova kupe). ''
M= 1 + zx2 + zy2 dxdy
B′
gde je B ′ oblast ravni xOy ograničena projekcijom elipse

z = x2 + y2 ∧ x + 2z = a, a > 0.
Eliminacijom promenljive z dobija se jednačina

2
a 2 y2 2a
x+ + √ 2 =
3 3 3
2
što predstavlja elipsu u ravni xOy. Njena površina je

√ √
′ 2 3 2 2 3
S B =π· a· · a = 2πa .
3 2 3 9
x y
Kako je zx = √ , zy = √ , to je
x2 +y 2 x2 +y 2
'' √ √ '' √ 2πa2 √
M= 2dxdy = 2 dxdy = 2S B ′ = 6.
9
B′ B′
((
Dalje je B = 1 + zx2 + zy2 dxdy, gde je z = a−x
2 , odakle je zx = − 12 ,
B′
zy = 0. Površina osnove je onda
√ √
5 ′ πa2 15
B= S B = .
2 9
2
√ √ √
Sada je S = πa 9 3 2 2 + 5 . ◮
2.56 Izračunati površinu dela sfere x2 + y 2 + z 2 = a2 koji se nalazi
unutar cilindra x2 + z 2 = b2 , 0 < b < a.
◭
'' ''
2 2
a
P = 2 1 + yx + yz dxdz = 2 √ dxdz
a − x2 − z 2
2
x2 +z 2 ≤b2 x2 +z 2 ≤b2
'2π '1 1
2 ρdρ 1 2 2 2 2
= 2ab dϕ = 4ab π − 2 a − b ρ
2
a −b ρ2 2 b 0
0
0

= 4aπ a − a2 − b2
√
jer je y = a2 − x2 − z 2 za y ≥ 0 i yx = −x −z
y , yz = y . Uvedene su uopštene
polarne koordinate x = bρ cos ϕ, z = bρ sin ϕ. ◮
2.57((Izračunati površinski integral prve vrste
a) (x + y + z) dS, S je polusfera x2 + y 2 + z 2 = a2 , z ≥ 0;
S
((
b) x2 + y 2 dS, S granica tela datog sa x2 + y 2 ≤ z ≤ 1.
S
◭ a) Pošto je na S odgovarajuća funkcija z = a2 − x2 − y 2 , to je
'' ''
I= (x + y + z) dS = x + y + a2 − x2 − y 2 1 + yx2 + yz2 dxdy
S G
gde je
a2 a2
1 + yx2 + yz2 = 2
= 2 2 2
i G = (x, y) : x2 + y2 ≤ a2 .
z a −x −y
Zatim je
'' a
I = x + y + a2 − x2 − y 2 dxdy
a2 − x2 − y 2
G
'2π 'a a
= dϕ ρ cos ϕ + ρ sin ϕ + a2 − ρ2 ρdρ
a − ρ2
2
0 0
'2π 'a '2π 'a
ρ2 a
= (cos ϕ + sin ϕ) dϕ · dρ + dϕ · aρdρ
a2 − ρ2
0 0 0 0
'a
ρ2 a
= 0· dρ + πa3 = πa3 .
2
a −ρ2
0
b)
'' '' ''
2 2 2
I= x + y 2 dS = x + y 2 dS + x + y 2 dS.
S S1 S2
Na S1 je: z = 1 te je zx = zy = 0 i dS = 1 + zx2 + zy2 dxdy = dxdy.

Na S2 je: z = x2 + y 2 te je
x y
zx = , zy = i
2
x +y 2 x + y2
2
,
x2 y2 √
dS = 1+ 2 2
+ 2 2
dxdy = 2dxdy.
x +y x +y
Sada je
'' ''
2 2 √
I = x + y 2 dxdy + x + y 2 2dxdy
'G' √ 2
G
2

= 1 + 2 x + y dxdy
G
√ ' '1
2π
π √
= 1+ 2 dϕ ρ3 dρ = 1+ 2
2
0 0
gde je G projekcija površi S1 i S2 na ravan xOy. ◮

2.58 Uraditi prethodni zadatak pod a) koristeći projekciju površi na
ravan xOz.
◭ Kružnicom K čija je jednačina x2 + z 2 = a2 površ S je podeljena na
površi S1 i S2 . Zato je
'' ''
I = (x + y + z) dS + (x + y + z) dS
S1 S2
''
= x − a2 − x2 − z 2 + z 1 + zx2 + zy2 dxdz
x2 +z 2 ≤a2 , z≥0
''
+ x+ a2 − x2 − z 2 + z 1 + zx2 + zy2 dxdz
x2 +z 2 ≤a2 , z≥0
''
= 2 (x + z) 1 + zx2 + zy2 dxdz.
x2 +z2 ≤a2 , z≥0
√
Pošto je y = ± a2 − x2 − z 2 to je
x z
yx = ± √ , yz = ± √ ,
2 2
a −x −z 2 a − x2 − z 2
2

a
tj. 1 + zx2 + zy2 = √
a2 −x2 −z 2
. Sada je traženi integral
''
I = 2 (x + z) 1 + zx2 + zy2 dxdz
x2 +z 2 ≤a2 , z≥0
' π 'a
ρa
= 2 dϕ (ρ cos ϕ + ρ sin ϕ) dρ
a2 − ρ2
0 0
'π 'a 'a
ρ2 a
ρ2
= 2
(cos ϕ + sin ϕ) dϕ dρ = 4a · dρ
a2 − ρ2 a2 − ρ2
0 0 0
 
' a

a
= 4a −ρ a2 − ρ2 + a2 − ρ2 dρ = πa3 . ◮
0
0
Napomena. Neka student uradi zadatak 2.57 b) koristeći projektovanje

na xOz ili yOz ravan.
(( Izračunati
2.59
dS
površinske integrale prve vrste:
a) (1+x+y)2
, S je granica tetraedra: x ≥ 0, y ≥ 0, z ≥ 0 i x+y+z ≤ 1;
((
S
b) |xyz| dS, S je deo površi z = x2 + y 2 za z ≤ 1;
((
S
c) zdS, S je deo helikoida x = u cos v, y = u sin v, z = v za 0 ≤ u ≤
S
a, 0 ≤ v((≤ 2π;
d) z 2 dS, S je deo konusne površi x = r cos ϕ sin α, y = r sin ϕ sin α,
S $ %
z = r cos α za 0 ≤ r ≤ a, 0 ≤ ϕ ≤ 2π (a > 0, α je konstantan ugao iz 0, π2 );
((
e) (xy + yz + zx) dS, S je deo konusne površi z = x2 + y 2 koji se
S
nalazi u cilindru x2 + y 2 = 2ax.
◭ a) Iz '' '' '' '' ''
= + + + ,
S S1 S2 S3 S4
sledi:
Na S1 je z = 0 te je dS = dxdy;

Na S2 je x = 0 te je dS = 1 + x2z + x2y dzdy = dzdy,

Na S3 je y = 0 te je dS = 1 + yz2 + yx2 dxdz = dxdz,
√
Na S4 je z = 1 − x − y te je dS = 1 + zx2 + zy2 dxdy = 3dxdy.
Ako sa Ii , i = 1, 4 označimo redom integrale po površi Si , dobijamo
'' '' '1 '

1−x
dS dxdy dy
I1 = = = dx
(1 + x + y)2 (1 + x + y)2 (1 + x + y)2
S1 OM N 0 0
'1 1−x ! '1
1 1 1 1
= − dx = − dx = ln 2 − ;
1 + x + y 0 1+x 2 2
0 0
'' '' '1 '

1−z
dS dzdy dy
I2 = = = dz
(1 + x + y)2 (1 + 0 + y)2 (1 + y)2
S2 ONP 0 0
'1 ! '1
1 1−z 1
= − dz = 1− dz = 1 − ln 2;
1 + y 0 2−z
0 0
(( dS
Zbog simetrije sa integralom (1+x+y)2
važi
S2
'' ''
dS dxdz
I3 = = = 1 − ln 2.
(1 + x + y)2 (1 + x)2
S3 △M OP
I na kraju
'' '' √
dS 3dxdy
I4 = 2 =
(1 + x + y) (1 + x + y)2
S4 M NP

√ '' dS √ 1
= 3 = 3 ln 2 − ;
(1 + x + y)2 2
S1
Dakle,
'' √ !
dS 4 √ 3
= Ii = 3 − 1 + ln 2 .
(1 + x + y)2 i=1
2
S
b)
'' ''
I = |xyz| dS = |xy| zdS
S S
''

= |xy| x2 + y 2 1 + 4x2 + 4y 2 dxdy
x2 +y2 ≤1
''

= 4 xy x2 + y 2 1 + 4 (x2 + y 2 )dxdy
x2 +y2 ≤1
x≥0,y≥0

jer je z ≥ 0 i zx = 2x, zy = 2y, te je dS = 1 + 4x2 + 4y 2 dxdy. Kako
''

xy x2 + y2 1 + 4 (x2 + y 2 )dxdy
x2 +y 2 ≤1
x≥0,y≥0
predstavlja
zapreminu
ograničenu grafikom funkcije
z = xy x2 + y2 1 + 4 (x2 + y2 ), cilindrom x2 + y 2 = 1 i koordinatnom
ravni z = 0, jasno je zašto se brisanjem apsolutne vrednosti javlja četvorostruka
vrednost. Prelaskom na polarne koordinate integral postaje
π
'2 '1 '
1
I = 4 cos ϕ sin ϕdϕ ρ 1 + 4ρ2 dρ = 2 ρ5 1 + 4ρ2 dρ

5
0 0 0
'2 '2
1 5 1 1
= 2 t 1 + t2 dt = t5 1 + t2 dt
32 2 32
0 0
√
'5 √
1 2 2 2 125 5 − 1
= u − 1 u du = · · · = .
32 420
1
c)
'' ''
I = zdS = v A2 + B 2 + C 2 dudv,
S G
G = {(u, v) : 0 ≤ u ≤ a, 0 ≤ v ≤ 2π} .
Ako je granica tela (površ) zadata parametarski:
x = x (u, v) , y = y (u, v) , z = z (u, v) ,
√
onda je dS = A2 + B 2 + C 2 dudv gde je
D (y, z) D (z, x) D (x, y)
A= , B= , C= .
D (u, v) D (u, v) D (u, v)
U datom primeru je

sin v u cos v
A = = sin v, B = 0 1 = − cos v,
0 1 cos v −u sin v

cos v −u sin v
C = = u.
sin v u cos v
Onda je
'a '2π 'a '2π
I = 2
du v 1 + u dv = 2
1 + u du vdv =
0 0 0 0
√ a !
u 1 + u2 1 a

= 2π2 + ln u + 1 + u2
2 2 0
0

= π2 a 1 + a2 + ln a + 1 + a2 .
d) '' ''
2
I= z 2 dS = ρ cos2 α A2 + B 2 + C 2 dρdϕ
S G
(ovde su parametri ρ i ϕ i G = {(ρ, ϕ) : 0 ≤ ρ ≤ a, 0 ≤ ϕ ≤ 2π})

sin ϕ sin α ρ cos ϕ sin α
A = = −ρ cos ϕ sin α cos α,

cos α 0

cos α 0
B = = −ρ sin ϕ sin α cos α,
cos ϕ sin α −ρ sin ϕ sin α

cos ϕ sin α −ρ sin ϕ sin α
C = = ρ sin2 α.
sin ϕ sin α ρ cos ϕ sin α
Sada je
'2π 'a
2 2

I = dϕ ρ cos α ρ2 sin2 α cos2 α + ρ2 sin4 αdρ
0 0
'a
2

= 2π cos α ρ2 ρ2 sin2 α cos2 α + sin2 α dρ
0
'a
2 πa4
= 2π cos α sin α ρ3 dρ = cos2 α sin α.
2
0
e)
''
I = (xy + yz + zx) dS
'S'
= xy + (x + y) x2 + y 2 1 + zx2 + zy2 dxdy
G
gde je (sl. 2.31)

" # x y
G = (x, y) : (x − a)2 + y 2 ≤ a2 , zx = , zy = .
x2 + y2 x2 + y 2
Zatim je
'' √
I = xy + (x + y) x2 + y2 2dxdy
G
√ '' √ '' √ ''
= 2 xydxdy + 2 x x2 + y 2 dxdy + 2 y x2 + y 2 dxdy
G G G
√ '2a 'y √ '' √ ' ' 2a y
= 2 xdx ydy + 2 x x2 + y 2 dxdy + 2 dx y x2 + y 2 dy

0 −y G 0 −y
π
2a'cos ϕ
√ '' √ '
2
= 0+ 2 x x2 + y2 dxdy + 0 = 2 cos ϕdϕ ρ3 dρ

G − π2 0
π π
√
√ 4' √ 4'
2 2
5 5
√ 4 4!! 64 2a4
= 4 2a cos ϕdϕ = 8 2a cos ϕdϕ = 8 2a = ,
5!! 15
− π2 0
√
gde je y = 2ax − x2 . Korišćena je neparnost podintegralnih funkcija po y
u prvom i trećem integralu. ◮
Napomena. Ako se deo neke površi nalazi u cilindru x2 +y 2 = a2 , onda
je njena projekcija na ravan xOy krug (deo ravni xOy ograničen direktrisom
cilindra).
((
2.60 Izračunati površinski integral I = zdS, gde je S deo hiper-
S
boličkog paraboloida z = xy koji se nalazi u cilindru x2 + y 2 = 4.
◭
'' ' 2π ' 2
I= 2 2
xy 1 + x + y dxdy = cos ϕ sin ϕdϕ 1 + ρ2 ρ3 dρ = 0
x2 +y2 ≤4 0 0
(2π 2π
sin2 ϕ
jer je cos ϕ sin ϕdϕ = 2 0 = 0. ◮
0
Napomena. Neka student obrazloži zašto sledeći postupak rešavanja
(
2π (
2π (0
2 0
integrala cos ϕ sin ϕdϕ nije korektan: cos ϕ sin ϕdϕ = tdt = t2 = 0
0 0 0 0
(smena sin ϕ = t). ((
2.61 Izračunati površinski integral I = ydS, gde je S deo cilindra
S
x = 2y 2 + 1, y > 0 ograničen površima x = y 2 + z 2 , x = 2, x = 3.
◭ S obzirom da u jednačini površi ne učestvuje promenljiva z, to se dati
površinski integral prvog tipa može svesti na dvojni integral oblika:
'' ''
y 1 + yx2 + yz2 dxdz ili y 1 + x2y + x2z dydz.
Gxz Gyz
Na osnovu toga je
'' +
x − 1
I= 1 + yx2 + yz2 dxdz
2
Gxz
1
gde je yx = √ , yz = 0, a
2 2(x−1)
+ + )
x+1 x+1
Gxz = (x, z) : 2 ≤ x ≤ 3, − ≤z≤
2 2
je projekcija dela cilindra S na ravan xOz i dobija se eliminacijom promenljive

y iz jednačina x = 2y 2 + 1, x = y 2 + z 2 . Zatim je

x+1
'3 ' 2 '3
1√ 1
I = 8x − 7dx dz = √ 8x2 + x − 7dx
4 2 2
2 2
− x+1
2
, 2
'3
1 2 25
= x+ − dx
16 16
2
+ 2 + ! 3
1
x + 16 x 7 15 1 1 x 7

= x2 + − − ln x + + x2 + −
2 8 8 16 2 16 8 8
2
√ √ 2 √
98 17 − 99 3 15 33 + 12 6
= √ + ln √ . ◮
64 2 16 49 + 8 34
Napomena. Student(( treba da zna redosled koraka za rešavanje površin-

skog integrala prve vrste f (x, y, z) dS. Najpre mora da razmotri položaj
S
površi S u prostoru R3 , njenu jednačinu. Na osnovu toga bira koordinatnu
ravan na koju projektuje površ S, tj. bira tip dvojnog integrala preko koga
izražava površinski integral. Ako je površ data parametarski, onda uzima
ravan
√ uOv odreñenu parametrima i dS izračunava preko poznate formule
A2 + B 2 + C 2 dudv. Neka student prethodni zadatak reši tako što će pro-
jektovati površ na ravan yOz.
2.62 Izračunati koordinate
jediničnih vektora normala uzetih na donju
stranu konusne površi z = x2 + y 2 , 0 < a ≤ z ≤ b, a < b. Dokazati da je
to polje normala neprekidno.
◭ Neka je − →
n (cos α, cos β, cosγ) jedinični vektor
proizvoljne spoljašnje

normale na datu površ u tački M x, y, x + y . S obzirom da spoljašnja
2 2
normala gradi tup ugao sa pozitivnim delom z−ose, to je
1 1 −zy y
cos γ = = − √ , cos β = = ,
− 1 + zx2 + zy2 2 − 1 + zx2 + zy2 2 (x2 + y 2 )
−zx x
cos α = = .
− 1 + zx2 + zy2 2 (x2 + y2 )
Tako je definisano vektorsko polje

!
−
→ x y 1
n (M) = , , −√
2 2
2 (x + y ) 2 2
2 (x + y ) 2
koje je neprekidno (takve su njegove koordinate). Oblast definisanosti funkcija
x y 1
P (x, y, z) = , Q (x, y, z) = , R (x, y, z) = − √
2 2
2 (x + y ) 2 2
2 (x + y ) 2

je omotač zarubljene kupe, tj. deo konusa z = x2 + y 2 izmeñu ravni z = a
i z = b. S obzirom da se u svakoj tački date površi može definisati neprekidno
vektorsko polje normala, to je data površ dvostrana ([2], II, strana 215 ili
[9], I, strana 243). ◮
2.63 Odrediti smer neprekidnog vektorskog polja normala, uzetih na
spoljašnjoj strani sfere x = a sin u cos v, y = a sin u sin v, z = a cos u, 0 ≤
u ≤ π, 0 ≤ v ≤ 2π.
◭ Parametri u i v odgovaraju uglovima θ i ϕ (ρ = a) koji se pojavljuju
u sfernim koordinatama. Ako je − →
n jedinični vektor proizvoljne normale
usmeren na spoljašnju stranu sfere poluprečnika a, onda se njegove koordi-
nate cos α, cos β, cos γ (α, β, γ uglovi sa koordinatnim osama x, y, z redom
računaju po formulama
A B
cos α = √ , cos β = √ ,
± A2 + B 2 + C 2 ± A2 + B 2 + C 2
C
cos γ = √ ,
± A + B2 + C 2
2

D (y, z) a cos u sin v a sin u cos v 2 2
A = = = a sin u cos v
D (u, v) −a sin u 0

D (z, x) −a sin u 0
= a2 sin2 u sin v
B = =
D (u, v) a cos u cos v −a sin u sin v

D (x, y) a cos u cos v −a sin u sin v
C = = = a2 sin2 u cos u
D (u, v) a cos u sin v a sin u cos v
gde je
A2 + B 2 + C 2 = a4 sin4 u + a4 sin2 u cos2 u = a4 sin2 u
√
tj. A2 + B 2 + C 2 = a2 sin u tako da vektorsko poilje normala − →n ima
−
→
koordinate n = (sin u cos v, sin u sin v, cos u) tj.
−
→n = (− sin u cos v, − sin u sin v, − cos u) što zavisi od toga da li je tačka na
gornjoj ili donjoj strani sfere. Na kružnici sfere koja pripada ravni xOy
vektorsko polje normala ima koordinate − →n = (cos v, sin v, 0) . ◮
2.64 Izračunati površinske integrale druge vrste
'' '' ''
dxdy, dydz, dzdx,
S S S
gde S označava spoljašnju stranu sfere x2 + y 2 + z 2 = R2 .

◭ '' '' ''

I1 = dxdy = dxdy + dxdy
S S+ S−
gde S + , odnosno S − označava spoljašnju gornju, odnosno spoljašnju donju

stranu. Zatim je
 
'' '' '' ''
 
I1 = dxdy + − dxdy  = dxdy − dxdy = 0.
x2 +y2 ≤R2 x2 +y 2 ≤R2 x2 +y 2 ≤R2 x2 +y2 ≤R2
Korišćena je definicija površinskog integrala druge vrste preko dvostrukog

integrala ([2], II, strana 216 ili [9], I, Definicija 1.2.VII). Na isti način se
dobija da su i ostala dva integrala jednaka nuli. ◮
2.65 Izračunati površinski integral druge vrste
''
xdydz + ydzdx + zdxdy
S
gde je S spoljašnja strana kocke {(x, y, z) : 0 ≤ x ≤ 1, 0 ≤ y ≤ 1, 0 ≤ z ≤ 1} .

Kolika je vrednost tog integrala ako je S unutrašnja strana kocke?
◭ S obzirom da kocka ima šest strana (kvadrata), i da su ivice mere
6 ((
(površine) nula, to je I = Ik gde je na primer I1 = zdxdy, I2 +
(( k=1 S1
zdxdy, a S1 i S2 pripadaju redom ravnima z = 0 i z = 1. zato je
S2
'' ''
I2 = zdxdy = dxdy = 1
S2 G2
gde je G2 = {(x, y) : 0 ≤ x ≤ 1, 0 ≤ y ≤ 1} . Takoñe je

''
I1 = 0 · dxdy = 0.
S1
Ostala dva integrala se slično izračunavaju, dakle

''
xdydz + ydzdx + zdxdy = 3.
S
Ako je S unutrašnja strana kocke, vrednost integrala je −3, jer je na primer

'' ''
I2 = zdxdy = − dxdy = −1
S2 G2
([2], II, strana 216 ili [9], I, Definicija 1.2.VII). ◮

Napomena. Prethodni površinski integral se može izračunati i pri-
menom formule Gaus-Ostrogradskog, tj.
' '' '' '
I= (Px + Qy + Rz ) dxdydz = 3 dxdydz = 3
T T
gde je T telo čija je granica kocka osnovne ivice jednake 1 smeštena u prvom
oktantu. ((
2.66 Izračunati površinski integral druge vrste dxdy gde je S donja
S
(( z = x + y za 0 ≤ z ≤ 1.
strana dela konusa 2 2
◭I =− dxdy = −π jer se integral uzima po donjoj strani. ◮

x2 +y 2 ≤1 ((
2.67 Izračunati površinski integral druge vrste I = ydzdx gde je S
S
gornja strana paraboloida z = x2 + y 2 ograničena ravnima z = 0 i z = 2.
◭ Gornja (unutrašnja) strana paraboloida z = x2 +y 2 u odnosu na ravan
Oxy ima svoju gornju (S + ) i svoju donju (S − ) stranu u odnosu na ravan
Oxz. Zato je
'' ''
I = ydzdx + ydzdx
S+ −
'' S ''
= + − z − x2 dzdx − z − x2 dzdx
G G
√
'' '2 '2
= −2 z − x2 dzdx = −2 dx z − x2 dz
√
G − 2 x2
√ √
'2 '2
2 2
2 32 4 3
= −2 dx z−x 2 =− 2 − x2 2 − 0 dx
√
3 x 3 √
− 2 − 2
√ π
'2 ' 2
8 3 8 3 √
= − 2 − x2 2 dx = − · 2 2 · 2 cos4 tdt = −2π.
3 3
0 0
√
Korišćena je smena x = 2 sin t. ◮
Napomena. Kako je
''
I= 0 · dydz + y · dzdx + 0 · dxdy
S
onda je
'' ''
I= 0 · dydz + y · dzdx + 0 · dxdy − 0 · dydz + y · dzdx + 0 · dxdy
S∪K − K−

gde je K − donja strana kruga (x, y, z) : z = 2, z = x2 + y 2 , to je prema
formuli Gaus-Ostrogradskog
'' ' '' '2
I =− 1 · dxdydz − 0 = − dxdy dz = · · · = −2π.
T x2 +y 2 ≤2 x2 +y2
((
= 0, jer je z = 2 na K, odakle sledi dz = 0. Primenjen je metod “zat-
K−
varanja” površi.
2.68 Izračunati protok (fluks) vektorskog polja − →
a (x, y, z) = x2 , y2 , z 2
kroz spoljašnju stranu sfere (x − a)2 + (y − b)2 + (z − c)2 = R2 .
◭ I način. Ispunjeni su uslovi za primenu formule Gaus-Ostrogradskog.
Zato je protok
' '' '' '
Φ= (2x + 2y + 2z) dxdydz = 2 (x + y + z) dxdydz
T T
gde je T kugla ograničena datom sferom. Prelaskom na sferne koordinate
x − a = ρ cos ϕ sin θ, y − b = ρ sin ϕ sin θ, z − c = ρ cos θ,
dobija se
'2π 'π 'R
Φ = 2 dϕ dθ (a + ρ cos ϕ sin θ + b + ρ sin ϕ sin θ
0 0 0
+c + ρ cos θ) ρ2 sin θdρ
'2π 'π 'R
= 2 (a + b + c) dϕ sin θdθ ρ2 dρ
0 0 0
'2π 'π 'R

2
+2 (cos ϕ + sin ϕ) dϕ sin θdθ ρ3 dρ
0 0 0
'π
R3 R4 8πR3
= 2 (a + b + c) 2π · 2 · +2·0· sin2 θdθ · = (a + b + c) .
3 4 3
0
II način.
''
Φ= x2 dydz + y 2 dzdx + z 2 dxdy = I1 + I2 + I3 .
S
U odnosu na ravan z = c spoljašnja strana sfere ima svoju gornju i donju

stranu, zato je na primer
'' ''
2
I3 = z dxdy + z 2 dxdy
S+ S−
'' 2
2 2 2
= c + R − (x − a) − (y − b) dxdy
Kxy
'' 2
2 2 2
− c + R − (x − a) − (y − b) dxdy
Kxy
'' 2
= 4c c + R2 − (x − a)2 − (y − b)2 dxdy
Kxy
'2π 'R
8πcR3
= 4c dϕ R2 − ρ2 ρdρ =
3
0 0
" #
gde je Kxy = (x, y) : (x − a)2 + (y − b)2 ≤ R2 . Korišćene su ”pomerene“
polarne koordinate x−a = ρ cos ϕ, y −b = ρ sin ϕ. Na isti način (samo druga
3 3
slova) se nalaze I1 = 8πaR
3 i I2 = 8πbR
3 .
III način. Prema formulama
dydz = (cos α) dS, dzdx = (cos β) dS, dxdy = (cos γ) dS

površinski integral druge vrste (fluks vektorskog polja) postaje
'' ''
2 2 2

Φ= x cos α + y cos β + z cos γ dS = f (x, y, z) dS
S S
gde je S površ sfere (nije bitna unutrašnja ili spoljašnja strana-orijentacija

je sadržana u cos α, cos β, cos γ). S obzirom da je

z = c ± R2 − (x − a)2 − (y − b)2 to je
− (x − a) − (y − b)
zx = , zy =
± R2 − (x − a)2 − (y − b)2 ± R2 − (x − a)2 − (y − b)2
odnosno R
1 + zx2 + zy2 =
R2 − (x − a)2 − (y − b)2

R2 − (x − a)2 − (y − b)2 z−c
tj. cos γ = ± =
R R
gde znak ”-“ odgovara jediničnim vektorima dela sfere ispod ravni z = c.
Zatim je
x−a y−b
cos α = , cos β = .
R R
Dakle, ako je −→n jedinični
vektor
proizvoljne normale na spoljašnju stranu
−
→ x−a y−b z−c
sfere, onda je n = R , R , R . Zato je
''
2x − a 2y − b 2z − c
Φ = x +y +z dS
R R R
S
'2π '
= dv πR2 sin u (a + R cos v sin u)2 cos v sin u
0 0

+ (b + R sin v sin u)2 sin v sin u + (c + R cos u)2 du
'2π ' '2π '
2 2 3 2
= R 2aRcs vdv π sin udu + R 2bR sin2 vdv π sin3 udu
0 0 0 0
'2π '
2
+R 2cRdv π cos2 u sin udu
0 0
8πR3
= (a + b + c) .
3
Korišćene su ”pomerene“ parametarske jednačine sfere:
x = a + R cos v sin u, y = b + R sin v sin u, z = c + R cos u,
√ √
i činjenica da je tada A2 + B 2 + C 2 dudv = dS, tj. A2 + B 2 + C 2 dudv =
R2 sin ududv, gde je
D (y, z) D (z, x) D (x, y)
A= , B= , C= . ◮
D (u, v) D (u, v) D (u, v)
Napomena. Površinski integral oblika
''
P (x, y, z) dydz + Q (x, y, z) dzdx + R (x, y, z) dxdy
S
rešava se svoñenjem
(( na površinski
(( prvog((tipa, a ovaj na dvostruki ili direk-
tno svaki sabirak P dydz, Qdzdx, Rdxdy po definiciji na dvostruki
S S S
integral.
(( Izračunati površinske integrale druge vrste:
2.69
a) xdydz +ydzdx+zdxdy, S je spoljnja strana sfere x2 +y2 +z 2 = a2 ;
((
S
b) f (x) dydz + g (y) dzdx + h (z) dxdy, S je spoljnja strana kvadra
S
0 ≤ x ≤ a, 0 ≤ y ≤ b, 0 ≤ z ≤ c,
a f (x)((
, g (y) , h (z) su neprekidne funkcije;
c) (y − z) dydz + (z − x) dzdx + (x − y) dxdy, ako je S donja strana
S
konusne površi z = x2 + y 2 , 0 ≤ z ≤ h;
(( cos α cos β cos γ 2 2
d) x + y + z dS, S je spoljnja strana elipsoida xa2 + yb2 +
S
z2
c2
= 1.
◭ a) I način:
''' '''
4
I= (1 + 1 + 1) dxdydz = 3 · dxdydz = 3 · πa3 = 4πa3
3
T T

gde je T = (x, y, z) : x2 + y 2 + z 2 ≤ a2 . Primenjena je formula Gaus-
Ostrogradskog.
II način:
'' '' ''
I3 = zdxdy = zdxdy + zdxdy
S S +
S −
'' ''
= 2 2 2
a − x − y dxdy − − a2 − x2 − y 2 dxdy
Kxy Kxy
'' '2π 'a

2 2 2
4πa3
= 2 a − x − y dxdy = 2 dϕ a2 − ρ2 ρdρ =
3
Kxy 0 0

gde je Kxy = (x, y) : x2 + y2 ≤ a2 .
III način:
''
I= (x cos α + y cos β + z cos γ) dS

i dalje kao prethodni zadatak jer je −
→
n = xa , yb , zc .
b)
'' '' ''
I3 = h (z) dxdy = h (c) dxdy + h (0) dxdy
S S1 S0
= h (c) ab − h (0) ab = (h (c) − h (0)) ab
i slično se nalaze
''
I2 = g (y) dzdx = (g (b) − g (0)) ac
'S'
I3 = f (x) dydz = (f (a) − f (0)) bc.
S
Dakle
''
I = f (x) dydz + g (y) dzdx + h (z) dxdy
S
= (f (a) − f (0)) bc + (g (b) − g (0)) ac + (h (c) − h (0)) ab.
Napomena. Neka student uradi zadatak svoñenjem na površinski inte-
gral prve vrste. Da li može da se primeni formula Gaus-Ostrogradskog?
c) '' '' ''
I= + − .
S Kh+ Kh+
Na Kh je z = h, odakle sledi dz = 0 i onda je

' '' '' ''
I = 0 · dxdydz − (x − y) dxdy = (y − x) dxdyu
T Kh+ Kh+
'' '2π 'h

h3
= (y − x) dxdy = (sin ϕ − cos ϕ) dϕ ρ2 dρ = 0 · = 0.
3
x2 +y2 ≤h2 0 0
d) ''
dydz dzdx dxdy
I= + + .
x y z
S
(( dxdy
Može se naći I3 = z . Zaista
S
'' '' ''
2 1
I3 = + = dxdy
c x2 y2
S+ S− x2 2 1− a2
− b2
+ y2 ≤1
a2 b
'2π '1
2ab ρdρ 4πab
= dϕ √ = .
c 1−ρ c
0 0
ab
Zato je I = 4π c + bc ca
a + b . Korišćene su polarne koordinate x = aρ cos ϕ,
y = bρ sin ϕ. ◮ ((
2.70 Da li se površinski integral prve vrste f (x, y, z) dS može sma-
S
trati površinskim integralom druge vrste, ako je S neka dvostrana površ?
◭ Može. Kako je
dydz dzdx dxdy
dS = = = , to je
cos α cos β cos γ
'' ''
f (x, y, z) f (x, y, z) f (x, y, z)
f (x, y, z) dS = dydz+ dzdx+ dxdy. ◮
3 cos α 3 cos β 3 cos γ
S S
2.71 Koristeći Stoksovu formulu izračunati krivolinijski integral
'
I= yzdx + 3xzdy + 3xydz
OA
gde
je OA 2kriva
x = t cos t, y = t sin t, z = t2 , 0 ≤ t ≤ 2π, O (0, 0, 0) ,
A 2π, 0, 4π .
◭ Nezatvorena kriva OA pripada paraboloidu

z = x2 + y 2 x2 + y 2 = t2 cos2 t + sin2 t = z .
Ako se dopuni lukom AO (deo parabole z = x2 ), onda je

1 '
I= yzdx + 3xzdy + 2xydz − yzdx + 3xzdy + 2xydz.
OA∪AO AO
Na paraboli z = x2 je y = 0 odakle sledi dy = 0, zato je

1
I = yzdx + 3xzdy + 2xydz
OA∪AO
''
= (Ry − Qz ) dydz + (Pz − Rx ) dzdx + (Qx − Py ) dxdy
S
''
= (2x − 3x) dydz + (y − 2y) dzdx + (3z − z) dxdy
S
''
= (−x) dydz − ydzdx + 2zdxdy
S
''
= (−x cos α − y cos β + 2z cos γ) dS
S
'' ''
2x2 + 2y 2 + 2z 2
= dS = 4 x + y2 dxdy, jer je
1 + 4x2 + 4y 2
G
1 1
cos γ = = ,
1 + zx2 + zy2 1 + 4x2 + 4y 2
−zy −2y
cos β = =
1 + zx2 + zy2 1 + 4x2 + 4y 2
−zx −2x
cos α = = .
1 + zx2 + zy2 1 + 4x2 + 4y 2
Jedinični vektor normale uzete na gornjoj strani paraboloida ograničenog

zatvorenom konturom gradi oštar ugao sa pozitivnim delom z−ose. G je
projekcija tog dela paraboloida na ravan xOy, tj.
G = {(x, y) : x = t cos t, y = t sin t, 0 ≤ t ≤ 2π} .
Za izračunavanje dvojnog integrala po oblasti G može se preći na polarne
koordinate x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ, 0 ≤ ϕ ≤ 2π. Zamenjivanjem x, y u
jednačini krive dobija se ρ = t i ϕ = t, tako da je ρ = ϕ jednačina krive l u
polarnim koordinatama. Dalje je
'' '2π 'ϕ
3 32 5
I =4 ρ dρdϕ = 4 dϕ ρ3 dρ = π . ◮
5
G 0 0
4
2.72 Izračunati krivolinijski integral I = ydx + z 2 dy + x2 dx, gde je
L √
L kružnica (x, y, z) ∈ R3 : x2 + y 2 + z 2 = 4, z = 3 ako je smer kretanja
po kružnici suprotan smeru kretanja kazaljke na časovniku kada se posmatra
iz tačke (0, 0, 2) .
◭ I način. Eliminacijom z iz datog sistema dobija se x2 + y 2 = 1, pa
su parametarske jednačine kružnice L
√
x = cos t, y = sin t, z = 3, 0 ≤ t ≤ 2π,
odakle je dx = − sin tdt, dy = cos tdt, dz = 0. Dalje je

'2π '2π
2 2

I = − sin tdt + 3 cos tdt + cos t · 0 = 3 cos t − sin2 t dt
0 0
'2π
1 − cos 2t
= 3 sin t|2π
0 − dt = −π.
2
0
II način. Ispunjeni su uslovi za primenu Stoksove formule, tj.

''
I = (Ry − Qz ) dydz + (Pz − Rx ) dzdx + (Qx − Py ) dxdy
'S'
= (0 − 2z) dydz + (0 − 2x) dzdx + (0 − 1) dxdy
'S'
= −2zdydz − 2xdzdx − dxdy
√
gde je S površ dela sfere iznad ravni z = 3. Neka student detaljno proveri
uslove za primenu Stoksove formule ([2], II ili [9], II). Integrali
'' ''
(−2x) dzdx i (−2z) dydz
S S
su jednaki nuli. Zaista

'' '' ''
(−2x) dzdx = (−2x) dzdx + (−2x) dzdx
S S+ S−
' ' ' '
= (−2x) dzdx − (−2x) dzdx = 0
Sxz Sxz
√
gde je Sxz projekcija dela sfere iznad ravni z = 3 na ravan Oxz . Jasno
je da taj deo sfere u odnosu na ravan xOz ima gornju (S + ) i donju (S − )
stranu. Integral
'' ''
(−1) dxdy = (−1) dxdy = −π. ◮
S x2 +y2 ≤1
Napomena. a) Integral
''
−2zdydz − 2xdzdx − dxdy
se može rešiti metodom ”zatvaranja“ površi, tj. primenom formule Gaus-

Ostrogradskog.
'' '' '' '' ' ''
= − = 0 · dxdydz − −2zdydz − 2xdzdx − dxdy
S S∪K − K− T K−
√ √
gde je T deo lopte iznad ravni z = 3. Na K − je z = 3 odakle sledi dz = 0.
Zato je
'' '' '' ''
=− (−1) dxdy = dxdy = − dxdy = −π.
S K− K− x2 +y2 ≤1
b) U Stoksovoj formuli površ S za granicu ima konturu L po kojoj se

uzima krivolinijski integral. U prethodnom zadatku za S se može uzeti i
gornja strana kruga
" √ #
K = (x, y, z) : x2 + y 2 ≤ 1, z = 2 .
Zato je
1 ''
2 2
I = ydx + z dy + x dz = −2zdydz − 2xdzdx − dxdy
L K
' ' ''
= (−2z · 0 − 2x · 0 − 1 · 1) dS = − dS = −π
K K
jer jedinični vektor normale gornje strane kruga K ima koordinate − →n =

(0, 0, 1) .
2.73 Primenom Stoksove formule izračunati sledeće krivolinijske inte-
grale:
4
a) ydx+zdy+xdz, gde je L linija x = cos t, y = sin t, z = 0, 0 ≤ t ≤ 2π,
L
u smeru4 suprotnom kretanju kazaljke na časovniku;
b) (y − z) dx + (z − x) dy + (x − y) dz, gde je L kružnica x2 + y 2 +
L
z 2 = a2 , y = x tan α, 0 < α < π2 u smeru suprotnom kretanju kazaljke na
časovniku,
4 ako se posmatra iz tačke (2a, 0, 0) ;
c) ydx + zdy + xdz, gde je L kružnica x2 + y2 + z 2 = a2 , x + y + z = 0
L
u smeru suprotnom kretanju kazaljke na časovniku ako se posmatra iz tačke
(a, 0, 0)4;
d) (y − z) dx + (z − x) dy + (x − y) dz, gde je L elipsa
L
x z
x2 + y 2 = a2 ∧ + = 1, a > 0, h > 0
a h
u smeru
4 istom kao u zadatku
2 pod b); 2
e) y − z dx + z − x dy + x − y 2 dz, gde je L linija preseka
2 2 2
L
3a
kocke 0 ≤ x ≤ a, 0 ≤ y ≤ a, 0 ≤ z ≤ a sa ravni x + y + z = 2 u smeru
istom kao u zadatku pod b).
◭ a) Neka je S površ kruga ograničenog kružnicom

L = (x, y, z) : x2 + y 2 = 1, z = 0
Pošto su ispunjeni uslovi za primenu Stoksove formule važi

1 '' ''
ydx+zdy+xdz = − dydz+dzdx+dxdy = − (0 + 0 + 1) dS = −π.
L S+ S
Donja strana površi S (kruga) je saglasna sa orijentacijom krive L.

b)
''
I = (−1 − 1) dydz + (−1 − 1) dzdx + (−1 − 1) dxdy
S
''
= −2 dydz + dzdx + dxdy
S
gde je S deo ravni y = x tan α ograničen kružnicom

(x, y, z) : x2 + y 2 + z 2 = a2 , y = x tan α .
Neprekidno vektorsko polje normala definisanih na S ima koordinate

−
→ tan α 1
n = √ , − √ , 0 , tako da je
1 + tan2 α 1 + tan2 α
''
tan α 1
I = −2 √ −√ + 0 dS
1 + tan2 α 1 + tan2 α
S
''
2 (1 − tan α) 2 (1 − tan α) 2
= √ dS = √ πa
2
1 + tan α 1 + tan2 α
S
2
= 2πa (cos α − sin α) .
Korišćeno je: Stoksova formula, veza površinskog (( integrala druge vrste sa

površinskim integralom prve vrste i činjenica da je dS površina površi S.
S
Napomena. 1) Student mora da zna zašto u prethodnom zadatku
jedinični vektor −
→
n normale na S ima koordinate

tan α 1
√ , −√ ,0 ,
1 + tan2 α 1 + tan2 α

tan α 1
a ne − √ ,√ ,0 .
1 + tan2 α 1 + tan2 α
U svakoj tački (x0 , y0 , z0 ) ravni y = x tan α, 0 < α < π2 definisana su
dva neprekidna vektorska polja normala (tan α, −1, 0) i (− tan α, 1, 0) , čije
su koordinate suprotne po znaku . Prvo vektorsko polje saglasno je u
smislu orijentacije ([2], II ili [9], I) sa smerom suprotnim kretanju kazaljke
na časovniku, a drugo sa istim smerom kretanja kazaljke na časovniku. U pr-
vom slučaju, normalni vektor gradi
(( tup ugao sa pozitivnim smerom y−ose.)
2) Površinski integral −2 dydz + dzdx + dxdy se može uraditi i po
S
definiciji, svaki sabirak posebno, svoñenjem na dvojne integrale. Zaista
'' ''
I3 = −2 dxdy = −2 dxdy = 0
S Sxy
(mera projekcije Sxy kruga na ravan xOy je 0, jer je Sxy duž).

 
'' '' ''
I2 = −2 
dzdx = (−2) · − 
dzdx = 2 dzdx = 2 · πa2 cos α
S Sxz Sxz
jer je πa2 cos α površina projekcije kruga S na ravan xOz. Zatim je

 
'' ''
 
I1 = −2 dydz = (−2) · − dydz 
S Syz
''
= 2 dydz = 2πa2 cos ϕ = 2πa2 (− sin α)
Syz
gde je ϕ ugao ravni y = x tan α i yOz, a πa2 cos ϕ površina projekcije kruga
S na ravan yOz. Dakle
''
−2 dydz + dzdx + dxdy = 2πa2 (cos α − sin α) .
c)
1 ''
I = ydx + zdy + xdz = (−1) dydz + (−1) dzdx + (−1) dxdy
L S
'' ''
1 1 1
= − dydz + dzdx + dxdy = − √ + √ + √ dS
3 3 3
S S
√ '' √
= − 3 dS = − 3πa2 .
S
Površ (ravan)
x+ y + z = 0 ima dva neprekidna vektorska polja normala
1 1 1
√ ,√ ,√
3 3 3
i − √13 , − √13 , − √13 od kojih je prvo saglasno sa datom ori-
jentacijom kružnice

L = (x, y, z) : x2 + y2 + z 2 = a2 , x + y + z = 0 ,
(sl. 2.45). Primenjene su činjenice korišćene u delu ovog zadatka pod b).
d)
''
I = −2 dydz + dzdx + dxdy
S
'' ''
h+a 2 (h + a)
= −2 √ dS = − √ dS
h2 + a2 h2 + a2
S S
''
2 (h + a)
= −√ 1 + zx2 + zy2 dxdy
h2 + a2
Sxy
''
2 (h + a) 1 2
= −√ a + h2 dxdy
h2 + a2 a
Sxy
''
2 (h + a) 2 (h + a)
= − dxdy = − · πa2 = −2 (a + h) πa.
a a
Sxy

2 + y 2 = a2 , x + z = 1 ima za nepre
Površ S ograničena elipsom (x, y,
z) : x a h
kidno vektorsko polje normala a1 , 0, h1 koje je saglasno sa orijentacijom
krive L.
e)
''
I = (−2y − 2z) dydz + (−2z − 2x) dzdx + (−2x − 2y) dxdy
S
''
1 1 1
= − √ (2y + 2z) + √ (2z + 2x) + √ (2x + 2y) dS
3 3 3
S
'' '' √
4 4 3
= −√ (x + y + z) dS = − √ · a dS = −2 3a · PABCDEF
3 3 2
S S
2 √
√ AB · 3 9
= −2 3a · 6 · = − a3
4 2
√
jer je AB = a 2 2 . Kao i u prethodnim primerima primenjena je Stoksova
formula, veza površinskog integrala druge vrste sa površinskim integralom
prve vrste, zatim važan ”trik“
'' ''
f (x, y, z) dS = a dS = a · P (S)
S S
ako je f (x, y, z) = a jednačina površi S, gde je P (S) površina površi S.

Kontura L je glatka sem u tačkama((A, B, C, D, E, F. ◮
2.74 Izračunati integral I = x3 dydz + y3 dzdx + z 2 dxdy gde je S
S
donja strana paraboloida z = x2 + y 2 odsečena sa ravni z = 2x.
◭ Metodom ”zatvaranja“ površi, dobija se
'' ''
I = −
S∪K + K+
' '' ''
2
= 3x + 3y2 + 2z dxdydz − x3 dydz + y3 dzdx + z 2 dxdy
T K+
gde je T telo ograničeno površima z = x2 + y 2 i z = 2x. Zatim je,

'' '2x
2
I1 = dxdy 3 x + y 2 + 2z dz
x2 +y2 ≤2x x2 +y2
'' 2
= 6x x2 + y 2 + 4x2 − 4 x2 + y 2 dxdy
x2 +y2 ≤2x
π
'2 2'
cos ϕ
3
= dϕ 6ρ cos ϕ + 4ρ2 cos2 ϕ − 4ρ4 ρdρ
− π2 0
π
'
2
6 5 4 2 2 6 2 cos ϕ
= ρ cos ϕ + ρ cos ϕ − ρ dϕ
5 3 0
− π2
π
'2
12 6 6 8 6
= 16 · cos ϕ + cos ϕ − cos ϕ dϕ
5 3
− π2
π π
'2 '2
176 176 11
= cos6 ϕdϕ = ·2 cos6 ϕdϕ = πi
15 15 3
− π2 0
'' ''
3 3 2 3
2 z2
J = x dydz + y dzdx + z dxdy = − √ x + √ dS
5 5
K+ K+
π
'' ' 2 2'
cos ϕ

= −2x3 + 4x2 dxdy = dϕ −2ρ3 cos3 ϕ + 4ρ2 cos2 ϕ ρdρ
x2 +y2 ≤2x − π2 0
π
'
2
64 8 6 3π
= − cos ϕ + 16 cos ϕ dϕ = ,
5 2
− π2

gde je −
→n = − √25 , 0, √15 neprekidno polje normala ravni z = 2x. Korišćena
je veza površinskog integrala druge vrste sa površinskim integralom prve
vrste, zatim izražavanje površinskog prve vrste preko dvojnog. Iz
z = 2x ⇒ zx = 2, zy = 0
√ √
je 1 + zx2 + zy2 = 1 + 4 = 5. Onda je I = 11π 3π 13π
3 − 2 = 6 . ◮
2.75((Koristeći formulu Gaus-Ostrogradskog izračunati:
I= x2 dydz + y2 dzdx + z 2 dxdy, gde je S spoljašnja strana tetraedra
S
x ≥ 0, y ≥ 0, z ≥ 0, x + y + z ≤ 1;
◭
'' ' '' '
I = 2 (x + y + z) dxdydz = 6 zdxdydz
T T
'1 '
1−x 1−x−y
' '1 '
1−x
(1 − x − y)2
= 6 dx dy zdz = 6 dx dy
2
0 0 0 0 0
'1 '1 1
(1 − x)3 3 (1 − x)4 1
= 3 dx = (1 − x) dx = − = . ◮
3 4 4
0 0 0
2.76 Izračunati Gausov integral

''
cos ϕ
I (ξ, η, ζ) = dS
r2
S
gde je S granica proste zatvorene oblasti G, N (ξ, η, ζ) fiksirana tačka van

oblasti G, M (x, y, z) ∈ S, −→
r = (x − ξ, y − η, z − ζ) , r = |−
→
r |,
−
→n = (cos α, cos β, cos γ) spoljašnja jedinična normala granice S u tački M i
ϕ ugao izmeñu vektora − →r i−→n.
◭
''
x−ξ y−η z−ζ
I= cos α + 3 cos β + 3 cos γ dS, jer je
r3 r r
S
−
→
n ·−
→r (x − ξ) cos α + (y − η) cos β + (z − ζ) cos γ
cos ϕ = −→ −
→ = .
|n|·| r | r
S obzirom da se tačka N (ξ, η, ζ) nalazi van oblasti G, to je r = 0 i onda su
funkcije
x−ξ y−η z−ζ
P (x, y, z) =3
, Q (x, y, z) = 3
, R (x, y, z) =
r r r3
neprekidno diferencijabilne u oblasti G. Onda je
1 3 (x − ξ)2 1 3 (y − η)2 1 3 (z − ζ)2
Px = − , Qy = − , Rz = −
r3 r5 r3 r5 r3 r5
2
i Px + Qy + Rz = r33 − 3r
r5
= 0. Prema formuli Gaus-Ostrogradskog je
' '' ' ''
I= (Px + Qy + Rz ) dxdydz = 0 · dxdydz = 0. ◮
G G
2.77 Izračunati Gausov integral I (0, 0, 0) (prethodni zadatak) ako je S

granica kugle x2 + y 2 + z 2 ≤ a2 .
◭ Ne može se primeniti formula Gaus-Ostrogradskog jer funkcije P, Q,
R nisu neprekidno
x y z diferencijabilne (O (0, 0, 0) ∈ G). Kako je ξ = η = ζ =
−→
0, n = a , b , c i r = a, to je
x−ξ y−η z −ζ x2 + y 2 + z 2 1
cos α + cos β + cos γ = = 2 i
r3 r3 r3 ar3 a
''
1 1
I (0, 0, 0) = 2 dS = 2 · 4πa2 = 4π,
a a
S
tj. Gausov integral I (0, 0, 0) ne zavisi od poluprečnika sfere. ◮
2.78 Izračunati površinski integrale druge vrste
a)
''
(x − y + z) dydz + (y − z + x) dzdx + (z − x + y) dxdy
S+
gde je S + spoljašnja strana površi
|x − y + z| + |y − z + x| + |z − x + y| = 1;
b)
''
x y 2 − z 2 dydz + y z 2 − x2 dzdx + z x2 − y 2 dxdy
x2 + y 2 + z 2
S+
gde je S + spoljašnja strana površi |x| + |y| + |z| = 1;

c) ''

x6 + y6 + z 6
S+
gde je S + spoljašnja strana površi 2 |x| + 3 |y| + 4 |z| = 1.

d) ''
3
(x2 + y 2 + z 2 ) 2
S+
gde je S + spoljašnja strana1 površi |x| + 2 |y| + 3 |z| = 7.

◭ a) Kako su ispunjeni uslovi za primenu formule Gaus-Ostrogradskog
to je '' ' '''
I=+ (Px + Qy + Rz ) dxdydz = 3 dxdydz
T T
gde je T telo čija je granica površ S. Smenom
x − y + z = u, y − z + x = v, z − x + y = w,
oblast τ = {(u, v, w) : |u| + |v| + |w| ≤ 1} preslikava se na oblast
T = {(x, y, z) : |x − y + z| + |y − z + x| + |z − x + y| ≤ 1} .
Pošto je
D (x, y, z) 1 1 1
= = = , to je
D (u, v, w) D(u,v,w) 1 −1 1 4
D(x,y,z)
1 1
−1

−1 1 1
'' ' ''' '1 '

1−u '
1−u−v
3 3
I= dudvdw = ·8 dudvdw = 6 du dv dw = ··· = 1.
4 4
τ u+v+w≤1 0 0 0
u,v,w≥0
b) Pošto se ne može primeniti formula Gaus-Ostrogradskog (funkcije

P, Q, R nisu definisane u (0, 0, 0)), to se može koristiti unutrašnja strana
K − jedinične kugle sa centrom u koordinatnom početku. Onda je
'' '' '' '' '' '' '' '
= + − = − =− (Px + Qy + Rz ) dxdydz
S+ S+ K− K− S + ∪K − K− T
''

− x y 2 − z 2 dydz + y z 2 − x2 dzdx + z x2 − y 2 dxdy
K−
'' ' '' '
2
= − 0 · dxdydz + y − z 2 + z 2 − x2 + x2 − y 2 dxdydz
T x2 +y2 +z 2 ≤1
= 0 + 0 = 0.
1
Zadatak sa ispita u februarskom ispitnom roku 2002. godine.
Pažljivim računom se dobija da je Px + Qy + Rz = 0. Prilikom računanja

integrala
'' 2
x y − z 2 dydz + y z 2 − x2 dzdx + z x2 − y 2 dxdy
x2 + y 2 + z 2
K−
koristili smo da je na K − : x2 + y 2 + z 2 = 1. Očigledno je S + ∪ K − granica

tela T ograničenog oktaedrom i sferom i površinski integral se onda uzima po
unutrašnjoj strani tog tela. Otuda je znak minus ispred trostrukog integrala
u formuli Gaus-Ostrogradskog.
c) Pošto su funkcije P, Q, R prekidne u tački (0, 0, 0) ne može se primeniti
formula Gaus-Ostrogradskog na telo 2 |x| + 3 |y| + 4 |z| ≤ 1. Meñutim može
se primeniti na telo

T = (x, y, z) : 2 |x| + 3 |y| + 4 |z| ≥ 1 ∧ x6 + y 6 + z 6 ≤ 1 .
Ako sa J označimo dati integral, onda je

'' '' '' '' '' ''
J= = + − = − ,
x6 + y 6 + z 6
S+ S+ K− K− S + ∪K − K−
gde je K − unutrašnja strana zatvorene površi x6 + y6 + z 6 = 1. Dalje je

'' ' ''
J = − (Px + Qy + Rz ) dxdydz −
x6 + y 6 + z 6
T K−
'' ' ''
= − 0 · dxdydz − xdydz + ydzdx + zdxdy,
T K−
jer je na površi K − : x6 + y6 + z 6 = 1. Opet primenom formule Gaus-

Ostrogradskog, dobijamo
 
'' ' '' '
 
J = − − 3dxdydz  = 3 dxdydz
T′ T′
(((
gde je T ′ = (x, y, z) : x6 + y 6 + z 6 ≤ 1 , tj. J = 24 dxdydz, gde je T ′′
T ′′
1 1 1
deo tela T′ koji pripada prvom oktantu. Formulama x = u 6 , y = v 6 , z = w 6
2.5. TEORIJA POLJA 147
oblast {(u, v, w) : u ≥ 0, v ≥ 0, w ≥ 0, u + v + w ≤ 1} preslikava se na T ′′ i

5
determinanta matrice prelaska je 216 1
(uvw)− 6 , tako da je
'1 '
1−u '
1−u−v
1 − 56 − 56 5
J = u du v dv w− 6 dw
9
0 0 0
'1 '
1−u
2 5 5 1
= u− 6 du v− 6 (1 − u − v) 6 dv.
3
0 0
Smenom v = (1 − u) t dalje sledi
'1 '1
2 1 1
−1 1 7
J = u 6
−1
(1 − u) 3 du t 6 −1 (1 − t) 6 −1 dt
3
0 0

2 1 1 1 7 2 Γ 16 Γ 13 Γ 16 Γ 76
= B , ·B , = ·
3 6 3 6 6 3 Γ 12 Γ 43
1 3
2 Γ 16 Γ 13 Γ 16 · 16 · Γ 16 Γ 6
= · √ · 1
1 = √ .
3 π 3Γ 3
3 π
d) Iz istog razloga kao u primerima b) i c) ne može se primeniti formula

Gaus-Ostrogradskog. Zato ako sa J označimo dati površinski integral, sa
K − unutrašnju stranu sfere poluprečnika r ≥ 7, slično primerima pod b) i
c) dobijamo
'' '' ''' ''
J = − =− 0 · dxdydz − 3
(r2 ) 2
S + ∪K − K − T S+
'''
1 1 4
= 3 3 · dxdydz = 3 · 3 · πr3 = 4π. ◮
r r 3
x2 +y 2 +z 2 ≤r2
Napomena. Neka student rešenja u primerima b), c) i d) proprati

crtežima.
2.5 Teorija polja

2.79 Naći linije istog nivoa skalarnog polja u (x, y, ) = x · y. Izračunati
gradu u tačkama (1, 1) i (1, −1) .
◭ Uzimajući u = c, c je konstanta, sledi da su linije istog nivoa polja,

hiperbole xy = c, tj. y = xc , kao i prave x = 0 (y−osa) i y = 0 (x−osa).
Pošto je ux = y i uy = x to je
−
→ −
→
gradu (x, y) = y i + x j
−
→ − → −
→ − →
tj. gradu (1, 1) = i + j i gradu (1, −1) = − i + j . ◮
2.80 Naći gradijent skalarnog polja u (x, y, z) = xyz u tački M (−2, 3, 4) .
Koliki je izvod tog polja u istoj tački, ali u smeru vektora −→
a = (3, −4, 12)?
◭ Prema definiciji gradijenta sledi
gradu (M) = (ux (M) , uy (M) , uz (M)) = (yz, zx, xy)(−2,3,4) = (12, −8, −6) .
3
Pošto je − a→ 4 12 −
→
0 = 13 , − 13 , 13 jedinični vektor vektora a , to je izvod polja
−→
u (x, y, z) u tački M, ali u pravcu vektora a0 jednak:
∂u 3 4 12 4
(M) = −
a→
0 , gradu (M) = · 12 + ·8− ·6=− . ◮
∂a0 13 13 13 13
Napomena. Student mora najpre da nauči definicije pojmova vektorske
analize iz [2], II ili [9], II.
2.81 Odrediti vektorske linije vektorskog polja − →
a (M) = gradu, gde je
u (x, y, z) = xyz.
−→ −
→ −→
◭ Najpre je − →a (M) = (yz, zx, xy) = yz i +zx j +xy k vektorsko polje.
Vektorske linije imaju osobinu da je vektor tangente kolinearan vektoru polja
u svakoj tački. Za njihovo odreñivanje rešava se sistem:
dx dy dz
= = ⇔ xdx = ydy ∧ ydy = zdz
yz xz xy
2
x = y 2 + C1
tj. (L) :
z 2 = y 2 + C2
su tražene vektorske linije (L) datog polja. Te vektorske linije su preseci
familija hiperboličkih cilindara čije su generatrise paralelne z−osi, odnosno
x−osi. ◮
2.82 Odrediti gradijent polja u = ϕ (r) , gde je r = x2 + y 2 + z 2 , a ϕ
diferencijabilna funkcija.
◭ Koristeći izvod složene funkcije sledi
x y z −
→
r
gradu = (ux , uy , uz ) = ϕ′ · , ϕ′ · , ϕ′ · = ϕ′ ·
r r r r
−→ −
→ −
→
gde je −→
r = x i + y j + z k = (x, y, z) . ◮
Napomena. Za vektorsko polje − →
a (M) = (P, Q, R) se kaže da je poten-
cijalno, ako postoji skalarno polje u = u (x, y, z) takvo da je −→a (M) = gradu.
−
→
Onda se u (x, y, z) zove potencijal polja a (M) . Iz prethodnog primera
sledi da je vektorsko polje ′ − →
r
ϕ · r potencijalno i da je njegov potencijal
ϕ (r) = ϕ x2 + y 2 + z 2 .

2.83 Naći divergenciju vektorskog polja − →a = x, y 2 , z 3 u tački M (−2, 4, 5) .
◭ div− →
a = P + Q + R = 1 + 2y + 3z 2 , te je
x y z
div−
→
a (M) = 1 + 2 · 4 + 3 · 52 = 84. ◮
2.84 Naći divergenciju sfernog vektorskog polja

−
→
a = f (r) −→r ,−
→
r = (x, y, z) , r = x2 + y 2 + z 2 = |−
→
r |.
Odrediti oblik funkcije f (r) tako da polje −

→
a bude solenoidno.
−→
◭ Dato polje a ima koordinate

P (x, y, z) = f x2 + y2 + z 2 x, Q (x, y, z) = f x2 + y2 + z 2 y,

R (x, y, z) = f x2 + y2 + z 2 z.
Saglasno definiciji divergencije dobija se
div−
→
a = Px + Qy + Rz
∂ ∂ ∂
= (f (r) x) + (f (r) y) + (f (r) z)
∂x ∂y ∂z
∂ ∂ ∂
= f (r) + x f (r) + f (r) + y f (r) + f (r) + z f (r)
∂x ∂y ∂z
x y z
= 3f (r) + x · f ′ (r) · + y · f ′ (r) · + z · f ′ (r) ·
2r 2 2
r r
x y z
= 3f (r) + f ′ (r) + + = 3f (r) + f ′ (r) · r.
r r r
Polje je solenoidno po definiciji, ako je njegova divergencija jednaka 0. Iz

df 3dr
3f (r) + f ′ (r) · r = 0 ⇒ =−
f r
tj. f (r) = rC3 , C je konstanta, je traženi oblik

funkcije f (r) . ◮
2.85 Naći rotor vektorskog polja − →
a = z 2 , x2 , y 2 u tački M (1, 2, 3) .
◭ Koristeći formulu sledi da je

− → − →
→ −
i j k
−
→ ∂ ∂ ∂ =− → −→ −
→
rot a (M) = ∂x ∂y ∂z i (2y − 0) + j (2z − 0) + k (2x − 0)
2 M
z x2 y 2
−
→ −→ →
−
= 2y i + 2z j + 2x k = (4, 6, 2) . ◮
M
2.86 Naći rotor polja iz zadatka 2.84, tj. − →a = f (r) −→r.

◭
− −
→
→ −→
i j k −
−
→ ∂ ∂ ∂ → ∂ ∂
rot a = ∂x ∂y ∂z = i f (r) z − f (r) y
∂y ∂z
f (r) x f (r) y f (r) z

−→ ∂ ∂ −→ ∂ ∂
+j f (r) x − f (r) z + k f (r) y − f (r) x
∂z ∂x ∂x ∂y
−
→ yz zy − → zx xz − → xy yx
= i f ′ (r) − + j f ′ (r) − + k f ′ (r) −
r r r r r r
−
→
= 0 = (0, 0, 0) . ◮
2.87 Naći protok konstantnog vektorskog polja kroz proizvoljnu deo po

deo glatku zatvorenu površ.
◭
'' ''
−
→ −→
( a · n ) dS = (a1 cos α + a2 cos β + a3 cos γ) dS
S
'S'' '''
= (div −
→
a ) dxdydz = 0 · dxdydz = 0
T T
gde je −
→
a = (a1 , a2 , a3 ) konstantno vektorsko polje, T oblast koju ograničava
zatvorena površ. Korišćena je formula Gaus-Ostrogradskog. ◮
−→ −
→ −
→
2.88 Naći protok radijus vektora − →
r = x i + y j + z k kroz spoljašnju
stranu proizvoljne zatvorene deo po deo glatke površi S koja ograničava
oblast G zapremine V.
◭ Prema formuli Gaus-Ostrogradskog sledi
'' '' ' '' '
−
→ −→
( r · n ) dS = −
→
(div r ) dxdydz = 3 dxdydz = 3V. ◮
S T T
Napomena.
'' ''
1 1
V = (−
→
r ·−
→
n ) dS = (x cos α + y cos β + z cos γ) dS
3 3
S S
je formula za nalaženje zapremine oblasti T koju ograničava zatvorena površ

S, preko površinskog integrala.

2.89 Naći protok vektorskog polja − →a = x2 , y 2 , z 2 kroz spoljašnju
stranu konusa " #

S = (x, y, z) : x2 + y 2 ≤ z ≤ h
u smeru spoljašnje normale.

◭ Ako sa Π označimo protok polja, onda je
'' '' ''
Π = (−
→
a ·−
→
n ) dS = (−
→
a ·−
→
n ) dS − (−
→
a ·−
→
n ) dS
S S∪K + K+
'' ' ''
= 2 (x + y + z) dxdydz − z 2 dxdy
T K+
'2π 'h 'h ''
= 2 dϕ ρdρ (ρ (cos ϕ + sin ϕ) + z) dz − h2 dxdy
0 0 0 x2 +y2 ≤h2
 h 
'2π ' 2 2
h ρ
= 2 dϕ  ρ (h − ρ) (cos ϕ + sin ϕ) + −  dρ − h4 π
4 2
0 0
π 4 π
= h − πh4 = − h4 .
2 2
(((
Za nalaženje trojnog integrala (x + y + z) dxdydz korišćene su cilin-
T
drične koordinate: x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ, z = z. Jednačina konusne površi
onda glasi z = ρ. Njima se oblast
τ = {(ρ, ϕ, z) : 0 ≤ ρ ≤ h, 0 ≤ ϕ ≤ 2π, ρ ≤ z ≤ h}
preslikava u oblast T klasične kupe. Zbog primene formule Gaus-Ostrogradfskog

površ S je zatvorena dodavanjem gornje strane K + kruga
" #
K = (x, y, z) : z = x2 + y 2 , z = h . ◮
Napomena. Trojni integral se može izračunati bez cilindričnih koordi-

nata. Zaista
'' ' '' 'h
I = (x + y + z) dxdydz = dxdy (x + y + z) dz
T x2 +y2 ≤h2
√
x2 +y2
''
1 2 2

= hx + hy − x x2 + y 2 − y x2 + y 2 − x +y dxdy.
2
x2 +y2 ≤h2
Prelaskom na polarne koordinate zadatak se jednostavno završava.

2.90 Naći cirkulaciju konstantnog vektorskog polja −
→a = (a1 , a2 , a3 ) duž
proizvoljne zatvorene deo po deo glatke krive.
◭ Cirkulacija vektorskog polja −→
a u oznaci
1 ''
(−
→a · d−
→
r )= (rot−
→
a ·− →
n ) dS = 0
L S
jer je rotor konstantnog polja jednak nuli. Korišćena je Stoksova formula,

gde je S bilo koja zatvorena površ koja se oslanja na krivu L. ◮
2.91 Naći cirkulaciju vektorskog polja −
→a = (−y, x, 0) duž proizvoljne
deo po deo glatke konture L koja pripada ravni xOy i ograničava oblast G
površine S.
◭ Najpre je
− → −→
→ −
i j k
rot−
→ ∂
a = ∂x ∂ ∂ = 2− →
k = (0, 0, 1) .
∂y ∂z

−y x 0
Zatim je prema Stoksovoj formuli

1 '' ''
−
→ −→ −
→ − →
(a ·d r )= 2 k · k dS = 2 dS = 2S.
L G G
Dobijena je istovremeno i formula za nalaženje površine G ravni xOy koja

je ograničena zatvorenom konturom L :
1 1
1 −
→ −
→ 1
S= (a ·d r )= xdy − ydx. ◮
2 2
L L
2.92 Koristeći Stoksovu formulu naći cirkulaciju vektorskog polja −

→
a =
(−y, x, z) duž zatvorene konture L sastavljene od dela linije
−→
r (t) = (a cos t, a sin t, bt) , t ∈ [0, 2π]
i duži koja je odreñena tačkama A (a, 0, 0) i B (a, 0, 2πb) u pozitivnom smeru.

◭ Imamo
− → − →
→ −
i j k
rot−
→ ∂
a = ∂x ∂ ∂ = 2− →
k = (0, 0, 2) .
∂y ∂z

−y x z
Neka je površ S koja se oslanja na krivu L deo cilindra S1 : x2 +y 2 = a2 i krug

S2 : x2 + y 2 ≤ a2 , z = 2πb. Na S1 je rot−→
a ⊥− →
n i zato je (rot− →
a ·−→
n ) = 0.
−→ −
→ −→ −
→ −
→ − →
Na S2 je n = k i zato je (rot a · n ) = 2 k · k = 2. Primenom Stoksove
formule sledi
1 '' '' '' ''
−
→ −
→
(a ·d r )= −
→ −→
(rot a · n ) dS = + = 0+2· dS = 2πa2 . ◮
L S S1 S2 S2
Napomena. Neka ( student reši prethodni zadatak direktno računajući

krivolinijski integral −ydx + xdy + zdz i proveri rezultat.
L
2.93 Primenom Stoksove formule izračunati cirkulaciju vektorskog polja
−
→
a = (y, z, x) duž linije C ′ CDABB ′ A′ D′ .
◭ Neka je L1 data linija. Onda je
' 1 '
−
→ −
→
(a ·d r ) = −
→ −
→
( a ·d r )− (−
→
a · d−
→
r)
L1 L1 ∪D′ C ′ D′ C ′
'' '
= (rot−
→
a ·−
→
n ) dS − (−
→
a · d−
→
r)
S D′ C ′
gde je S = S1 ∪ S2 ∪ S3 ; S1 , S2 , S3 su redom strane kvadrata C ′ CDD′ ,

D′ DAA′ i A′ ABB ′ sa orijentacijom saglasnom orijentaciji krive L1 ∪ D′ C ′ .
Dalje je
'
(−
→
a · d−
→
r)
L1
'' '' ''
→
− −→ −→
= rot−
→
a · −i dS + rot−
→
a · j dS + rot−
→
a · i dS
S1 S2 S3
' '' '' '' '1

− ydx + zdy + xdz = − − − dy = 1 − 1 − 1 − 1 = −2
D′ C ′ S1 S2 S3 0
−
→ − → − →
jer je rot−
→
a = − i − j − k i na duži D′ C ′ je x = z = 1 odakle sledi
dx = dz = 0, 0 ≤ y ≤ 1. ◮
Napomena. Kod ovakvih zadataka (gde se zadaje da se primeni Stoksova
formula) traže se najjednostavnije površi koje
( se ”oslanjaju“ na datu krivu.
I ovde student treba da izračuna integrale ydx + zdy + xdz direktno, gde
L
je L redom C ′ C, CD, DA, AB, BB ′ , B ′ A′ , A′ D′ i proveri
rezultat.
2.94 Dokazati da je vektorsko polje − →
a = y 2 , 2xy, z potencijalno i naći
potencijal polja.
◭ S obzirom da je − →
a definisano u celom prostoru R3 , a prostor R3 je
prosto povezana oblast, to je − →a potencijalno ako i samo ako je rot−→a =
−
→
0 = (0, 0, 0) . Nalazi se da je
− → − →
→ −
i j k
−→ ∂
rot a = ∂x ∂y ∂ ∂ =− →
0.

2 ∂z
y 2xy z
Potencijal polja −
→
a je skalarna funkcija u (x, y, z) koja se nalazi po formuli:
'x 'y 'z
u (x, y, z) = P (x, 0, 0) dx + Q (x, y, 0) dy + R (x, y, z) dz
0 0 0
'x 'y 'z

z2
te je u (x, y, z) = 0 · dx + 2xydy + zdz = xy 2 + . ◮
2
0 0 0
'
I = y 2 dx + 2xydy + zdz
L
gde je L linija preseka cilindara x2 + z 2 = a2 i y 2 + z 2 = a2 , polazeći od

tačke A (−a, −a, 0) kroz tačku C (0, 0, a) do tačke B (a, a, 0) .
◭ Pošto je (prema prethodnom zadatku) vektorsko polje y 2 , 2xy, z po-
2
tencijalno i u (x, y, z) = xy 2 + z2 je njegov potencijal, to za dati krivolinijski
integral važi

I = u (a, a, 0) − u (−a, −a, 0) = a3 − −a3 = 2a3 . ◮

2.96 Proveriti da li je vektorsko polje − →
a = − x2 +y y
, x
2 x2 +y 2 , 2 poten-
cijalno.
◭ Ako je (x, y) = (0, 0) , onda je

− → −→
→ −
i j k
rot−→ ∂
a = ∂x ∂ ∂ =−→
0.
∂y ∂z

P Q R
Pošto polje nije definisano na z−osi, onda je ono potencijalno u svakoj prosto
povezanoj oblasti koja ne sadrži ni jednu tačku z−ose. Ono je potencijalno
na primer u prvom oktantu i tada je potencijal
y
u (x, y, z) = arctan + 2z.
x
Neka je sada G oblast jedinične kugle sa centrom u koordinatnom početku.
Ako se iz te oblasti odstrani prečnik kugle koji pripada z−osi, dobija se
oblast u kojoj je polje −→
a definisano i u kojoj je rot− →a = 0. Kako dobijena
−
→
oblast nije prosto povezana to se iz uslova rot a = 0 ne može zaključiti po-
tencijalnost polja. Može se pokazati da polje u toj oblasti nije potencijalno.
Zaista, cirkulacija polja −
→
a duž kružnice

L = (x, y, z) : x2 + y 2 = 1, z = 0
= {(x, y, z) : x = cos t, y = sin t, z = 0, 0 ≤ t ≤ 2π} je
1 1
y x
(−
→
a · d−
→
r) = − dx + 2 dy
x2 +y 2 x + y2
L L
'2π
= ((− sin t) (− sin t) dt + cos t · cos tdt)
0
'2π
= dt = 2π = 0.
0
Pošto je cirkulacija vektorskog polja različita od nule, to ono u toj oblasti

nije potencijalno. ◮

2.97 Izračunati zapreminu tela odreñenog uslovima:
a) x2 + y 2 ≤ z i x2 + y2 ≤ (z − 2)2 ;
b) x2 ≤ y + z, y 2 ≤ x + z i z 2 ≤ x + y;
c) z − x − y ≥ 0, z ≥ 0 i z + x2 + y 2 ≤ 1.
2.98 Izračunati zapreminu tela ograničenog površima
a)
x2 + y 2 = 2ax, x2 + y 2 = 2az i z = 0.
b)
z = 2 − x2 + y 2 i z = (x + 1)2 .
c)
x2 y 2 x2 y 2 z
+ = 1 i + 2 = .
a2 b2 a2 b h
2.99 Izračunati dvojni integral
''
dxdy
I=
(x 2 + y2 ) 1 + 3 x2 + y 2
G
gde je oblast G odreñena sa: x2 − y 2 ≥ 0, x2 + y 2 ≥ 1, x2 + y 2 ≤ 4.

2.100 Izračunati integrale
'' ''
I1 = ydxdy i I2 = xdxdy
G G
gde je G oblast ograničena lukom cikloide: x = a (t − sin t) , y = a (1 − cos t) ,

t ∈ [0, 2π] i x−osom.
''
dxdy
(1 − x2 − y 2 )α
x2 +y2 <1
za one vrednosti α ∈ R za koje konvergira.

2.102((Ispitati konvergenciju (( sledećih nesvojstvenih dvojnih integrala:
dxdy dxdy
a) 2 2
(x +y ) m ; b) 2 2
(x +y ) m;
x2 +y2 ≤1 x2 +y2 ≥1
(( dxdy (( dxdy
c) (xα+yβ)m ; d) (xα+yβ)m .
xα+y β≤1 xα+y β≥1
x≥0,y≥0 x≥0,y≥0
2. 103 Izračunati površinu lika ograničenog linijama:
a)
a
x2 + y2 = a2 i y = (a > 0, n > 1) .
n
b)
x2 y 2 x y
2
+ 2 = 1 i + = 1 (a > 0, b > 0) .
a b a b
c)
(x − a)2 + y2 = a2 i x2 + (y − a)2 = a2 .
d)
x2 + y 2 − 2ax = 0 i x2 + y 2 − ax = 0.
2.104 Izračunati površinski integral
''
I= (xy + yz + zx) dS
S

gde je S deo konusne površi z = x2 + y 2 isečene cilindrom x2 + y 2 = 2ax.
2.105 Izračunati površinske integrale prve vrste
'' + 2 ''
x y2 z 2 dS
I1 = 4
+ 4
+ 4
dS i I2 =
a b c 2 2
(x + y + z ) 2
3
2 x2 2
+y +z
2
S S a4 b4 c4
2 2 2
gde je S površ elipsoida xa2 + yb2 + zc2 = 1, a > 0, b > 0, c > 0.
2
2.106 Izračunati zapreminu tela odreñenog sa: x2 + y 2 + z 2 ≤ 2a2 xy.
2.107 Naći površinu onog dela površi x2 + y 2 + z 2 = 2Rz koji se nalazi
u konusu z 2 = x2 + y 2 .
2.108 Odrediti površinu dela sfere x2 + y 2 + z 2 = 1 koji se nalazi u
konusu x2 + (y − 1)2 = z 2 .
2.109 Izračunati po definiciji površinski integral
''
I= (y − z) dydz + (z − x) dzdx + (x − y) dxdy
S
gde je S spoljašnja strana konusa x2 + y2 = z 2 za 0 ≤ z ≤ H u prvom

oktantu.
1
2
I= y + z 2 dx + z 2 + x2 dy + x2 + y2 dz
L
gde je kriva L odreñena jednačinama x2 + y 2 + z 2 = 4x i x2 + y 2 = 2x.

2.111 Primenom Stoksove formule izračunati
1
x2 y 3 dx + dy + zdz
L
ako je L krug x2 + y 2 = 4, z = 0.
'
I = y 2 dx + zdy + x2 dz
L
gde je L deo krive x2 + y 2 + z 2 = a2 , x2 + y 2 = ax, z ≥ 0, a > 0.

1
I = ydx + zdy + xdz
L
ako je L kružnica: x2 + y2 + z 2 = 1, x + z = 1 orijentisana u pozitivnom

smeru posmatrano sa pozitivnog dela Ox ose.
2.114 Odrediti oblast u ravni xOy u kojoj je izraz

2 2
x + y − xdx + x2 + y2 + xdy
totalni diferencijal neke funkcije u (x, y) . Odrediti zatim tu funkciju.

2.115 Odrediti uslove pod kojima je izraz

1 1 z x 1
x − dx + 2 dy + − dz
x2 y x2 + z 2 xy x2 + z 2 xy
totalni diferencijal neke funkcije u (x, y, z) . Odrediti zatim tu funkciju.
'
yz x2 − y2 − z 2 dx + zx y 2 − z 2 − x2 dy + xy z 2 − x2 − y 2 dz
x2 y 2 z 2
L
% $
gde je L : x = t + cos2 t, y = 1 + sin2 t, z = 1 + sin t, t ∈ 0, π2 .
2.117 Primenom krivolinijskog integrala druge vrste, naći površinu lika
ograničenog sa:
a) x3 + y3 = 3axy, a > 0; b) (x + y)4 = ax2 y, a > 0;
c) (x + y)2n+1 = xn y n , n ∈ N; d) x3 + y 3 = x2 + y2 , x = 0, y = 0.
2.118 Dato je vektorsko polje − →
a = 4xy 2 , x2 y, 13 z 3 .
−
→
a) Izračunati cirkulaciju polja a duž krive
1
K : x2 + 4y 2 + z 2 − 4z = 0, x2 + 4y 2 = z 2 , z = 0
3
orijentisane pozitivno kad se gleda iz tačke (0, 0, 5) .
b) Izračunati protok polja −

→
a kroz spoljašnju stranu površi Γ koja pred-
stavlja rub tela
1
T : x2 + 4y2 + z 2 ≤ 4z, x2 + 4y 2 ≤ z 2 .
3
2.119 U kojim tačkama prostora Oxyz je gradijent polja u = x3 + y 3 +
z 3 − 3xyz,
a) normalan na z−osu;
b) paralelan z−osi;
c) jednak nuli. (( 2
2.120 Izračunati dvojni integral r sin ϕdrdϕ, gde je D oblast ograničena
D
linijama r = R i r = 2R sin ϕ. ((
2.121 Izračunati integral r3 drdϕ, gde je D oblast ograničena po-
D
larnom osom i krivom r2 = a2 cos 2ϕ uz dopunski uslov: ϕ < π2 .
2.122 Izračunati zapreminu skupa T : x ≥ |yz| ∧ y ≥ |xz| ∧ z ≥ x + y.
''
(x + yz) dydz + (y + zx) dzdx + (z + xy) dxdy,
S
gde je S gornja strana((površi zadate sa z = 1 − x2 , z < x2 + y 2 .

−→ − → −
→
2.124 Izračunati F · d S gde je F (x, y, z) = xz, x2 y, y 2 z , a S
S
spoljašnja strana površi u prvom oktantu sastavljena iz dela paraboloida
z = x2 + y 2 , cilindra x2 + y2 = 1 i koordinatnih ravni.
'
2
x + yz dx + y2 + zx dy + z 2 + xy dz
γ
gde je γ kriva, koja predstavlja deo preseka površi S1 : x2 + y 2 + z 2 = 1

i S2 : y 2 + z = 1 u prvom oktantu, orijentisana od tačke A (0, 1, 0) prema
tački B (0, 0, 1) . (( dxdy
2.126 Izračunati integral I = 1+y cos x gde je
D
" π #
D = (x, y) ∈ R2 : 0 ≤ x ≤ , 0 ≤ y ≤ a , a ∈ ]0, 1[ .
2
((( dxdydz
2.127 Izračunati: I = x2 +2y2 +3z 2 +a2
, gde je
D

D = (x, y, z) ∈ R3 : x2 + 2y 2 + 3z 2 ≤ a2 , a > 0.
(((
2.128 Izračunati I = xy8 z 9 ω4 dxdydz gde je
Q
ω = 1 − (x + y + z) , Q = {(x, y, z) : x ≥ 0, y ≥ 0, z ≥ 0, x + y + z ≤ 1} .
Glava 3
Ravnomerna konvergencija
3.1 Uvod
U ovom delu zbirke urañeni su primeri iz oblasti ravnomerne konver-
gencije familija funkcija, nizova i redova s jedne i parametarskih integrala,
stepenih i Furijeovih redova i integrala s druge strane. Za proveravanje
ravnomerne konvergencije familije fuinkcija (nizova, redova) često je korišćen
stav:
Familija
funkcija
fy (x) , x ∈ A konvergira ravnomerno ka funkciji f, u
oznaci fy ⇉ f kad y → y0 , y0 ∈ R∪ {−∞, +∞} , ako i samo ako je
A
lim sup |fy (x) − f (x)| = 0.

y→y0 x∈A
Kao i kod ostalih delova zbirke, savetujemo studentu da se najpre iz

[2], II ili [9], II upozna sa teorijskim osnovama ravnomerne konvergencije
(definicije pojmova, stavovi i urañeni primeri) ne odvajajući posebno para-
metarske integrale, beta i gama funkciju od funkcionalnih nizova i redova.
Urañeni zadaci u ovoj glavi se uglavnom odnose na ispitivanje osobina
funkcija (granična vrednost, neprekidnost, diferencijabilnost, integrabilnost)
koje se po pravilu ne mogu eksplicitno izraziti. Na primer funkcija zadata

+∞
sa f (x) = sin nx, definisana je za sve x ∈ R, za koje dati red konvergira.
n=1
Ova funkcija se ne može eksplicitno izraziti preko elementarnih funkcija. Isti
( x−1 −t
+∞
je slučaj i sa funkcijom Γ (x) = t e dt, x > 0, (gama funkcija). Ona je
0
data integralom i ne može se za svako x eksplicitno izraziti. Ali, dokazuje se
da je ne samo neprekidna na R+ nego i beskonačno diferencijabilna. Treba
161
162 GLAVA 3. RAVNOMERNA KONVERGENCIJA
je shvatiti kao graničnu vrednost familije funkcija
'β
Γ β (x) = tx−1 e−t dt, x > 0,
0
kad β → +∞. Za eksplicitno nalaženje nekih funkcija zadatih na ovaj način

(parametarski integral) koristi se moćno sredstvo tzv. diferenciranje po para-
metru (zadaci 3.71 do 3.86).
3.2 Konvergencija familija funkcija,nizova i redova

2
3.1. Dokazati da familija funkcija ft (x) = e−( t ) , x ∈ R, t ∈ R {0} ,
x
kad t → 0, konvergira na R ali ne ravnomerno.

◭ I način. Ako je x = 0, onda je ft (0) = e0 = 1 za svako t = 0 i tada je
x2
lim ft (0) = 1. Za fiksirano x = 0 imamo lim ft (x) =lim e− t2 = e−∞ = 0.
t→0 t→0 t→0
Dakle, data familija neprekidnih funkcija ft konvergira prosto (tačka po
tačka) prekidnoj funkciji

0, x = 0,
f0 (x) =
1, x = 0,
odakle sledi da konvergencija nije ravnomerna na R. Zaista, u slučaju

ravnomerne konvergencije funkcija f0 bila bi neprekidna.
II način. Da konvergencija familije funkcija ft nije ravnomerna može
se zaključiti i na sledeći način:
lim sup |ft (x) − f0 (x)| = 1 = 0.

t→0 x∈R
Stvarno,

ft (x) , x = 0,
|ft (x) − f0 (x)| = ft (x) − f0 (x) =
0, x = 0,
odakle sledi da je interval [0, 1[ skup vrednosti funkcije x → ft (x) − f0 (x) .

S obzirom da je sup [0, 1[ = 1, to konvergencija nije ravnomerna.
III način. Neka student proveri da traka ravni xOy izmeñu grafika
funkcija y = f0 (x) + ε i y = f0 (x) − ε, ε ∈ ]0, 1[ , ne sadrži ceo grafik ni
jednog člana familije funkcija x → ft (x) , što opet znači da konvergencija
nije ravnomerna. ◮
3.2. KONVERGENCIJA FAMILIJA FUNKCIJA,NIZOVA I REDOVA163
U sledećim zadacima ispitati prostu i ravnomernu konvergenciju funkcional-

nih familija.
3.2. fy (x) = x2xy+y 2
kad y → +∞, x ∈ ]0, +∞[ .
◭ Kada x fiksiramo, dobijamo graničnu funkciju f familije fy :
x
xy y 0
f (x) = lim fy (x) = lim = lim x2
= = 0.
y→+∞ y→+∞ x + y2
2 y→+∞ +1 0+1
y2
Dakle, data familija prosto konvergira ka f ≡ 0. Pošto je fy (y) = 12 , to

konvergencija nije ravnomerna (prethodni zadatak, treći način). ◮
Napomena. Student mora da se navikne na ovakav način zaključivanja.
3.3. fy (x) = x2xy +
+y2 kad y → 0 , x ∈ ]0, +∞[ .
◭
xy
f (x) = lim fy (y) = lim 2 =0
y→0+ y→0+ x + y2
(zašto?). Konvergencija nije ravnomerna iz istog razloga kao u prethodnom

primeru, tj. fy (y) = 12 . ◮
3.4. fy (x) = x2xy
+y2
kad y → 0+ , x ∈ ]1, A[ .
◭ f (x) = 0. Zatim je

xy

sup 2 = A |y| → 0
1<x<A x + y
2 x2 + y2
kad y → 0+ , tj. konvergencija je ravnomerna. ◮

3.5. fy (x) = x2xy+y2
kad y → 0+ , x ∈ ]1, +∞[ .
◭ f (x) = 0. Zatim je

xy xy

sup 2
≤ sup 2 = A |y| → 0
x>1 x + y
2 1<x<A x + y
2 x2 + y 2
kad y → 0+ , tj. konvergencija je ravnomerna. Korišćena je činjenica da za

y > 0 funkcija x → fy (x) opada na ]1, +∞[ . ◮
3.6. fy (x) = tan πx 2y , x ∈ ]0, 1[ ,
a) kad y → 1; b) kad y → 2.
◭ a) f (x) =lim tan πx πx
2y = tan 2 . Konvergencija nije ravnomerna jer je
y→1

fy y2 = tan π4 = 1.
b) f (x) =lim tan πx πx
2y = tan 4 . Konvergencija nije ravnomerna jer je
y→2
y
fy 4 = tan π8 . ◮
sin(x2 +y 2 )
3.7. fy (x) = y x , x ∈ ]1, +∞[ ,
x
+y
a) kad y → +∞; b) kad y → 0+ .

◭ a)

sin x2 + y 2 1
f (x) = lim = lim · sin x2 + y 2 = 0
y→+∞ y x y→+∞ y x
x + y x + y
(beskonačno mala puta ograničena veličina je beskonačno mala-često se ko-

risti i u Analizi I). Konvergencija nije ravnomerna jer je
2 2
sin x + y 2 sin 2x 1
sup ≥ sup √ =√ .
y x 2 2
x + y
x>1 x>1,x=y
b) Granična
funkcija je ista, ali konvergencija je ravnomerna jer je
xy
|fy (x)| ≤ x2 +y2 te je
√
y
sup |fy (x)| ≤ →0
x>1 1 + y2

kad y → 0+ . Funkcija x → x2xy +y2 opada za x > 1 i pri fiksiranom y > 0 iz
okoline nule. ◮
3.8. fy (x) = x1 (exy − 1) , x ∈ ]0, +∞[ ,
a) kad y → 0− ; b) kad y → −∞; c) kad y → 1.
◭ a)
exy − 1
f (x) = lim fy (x) = lim y · = 0 · ln e = 0
y→0+ y→0+ xy
(koji tablični limes je korišćen?). Konvergencija nije ravnomerna jer je
xy
e − 1
lim = +∞, tj. sup |fy (x) − f (x)| = +∞.
x→+∞ x x>0
.
b) lim fy (x) = − x1 = f (x) , ali konvergencija nije ravnomerna jer je
y→−∞
xy xy
e − 1 e

lim − f (x) = lim
= +∞.
x→0+ x x→0+ x

ex −1
c) lim fy (x) = x . Konvergencija nije ravnomerna zbog
y→1
xy xy x
e − 1 ex − 1 e − ex

lim − = lim = lim e (ex )y−1 − 1 = +∞
x→+∞ x x x→+∞ x x→+∞ x
tj. sup |fy (x) − f (x)| = +∞. ◮

x>0
3.9. fy (x) = y arctan(xy)
y+1 , x ∈ [1, +∞[ ,
+
a) kad y → 0 ; b) kad y → +∞.
◭ a) f (x) = lim fy (x) = 0 i konvergencija je ravnomerna jer je
y→0+

y arctan (xy)

lim sup ≤ lim y π = 0.
+
y→0 x>1 y+1 y→0+ y + 1 2
b) f (x) = lim fy (x) = π2 . Konvergencija je ravnomerna jer je funkcija

y→+∞
y arctan(xy)
x → y+1 − π2 rastuća i odatle je

y arctan (xy) π −π
lim sup
− = lim = 0. ◮
y→+∞ x≥1 y+1 2 y→+∞ 2 (y + 1)

3.10. fy (x) = y ln x2 + y2 , x ∈ ]0, 1[ ,
a) kad y → 0; b) kad y → 1.
◭ a) f (x) =lim fy (x) = 0 · ln x2 + 02 = 0. Zatim je
y→0

lim sup y ln x2 + y 2 ≤ lim y ln 1 + y 2 = 0
y→0 0<x<1 y→0
što znači da je konvergencija ravnomerna.

b) f (x) =lim fy (x) = ln x2 + 1 . Iz sup |fy (x) − f (x)| = y ln y 2
y→1 0<x<1
sledi ravnomerna konvergencija. Za nalaženje supremuma koristi se izvod
razlike fy (x) − f (x) . ◮
3.11. Neka je fn (x) = sin√nx za n ∈ N i x ∈ R. Dokazati:
n
a) fn ⇉ f ≡ 0 na R;
√
b) Funkcije fn su diferencijabbilne u 0 i važi fn′ (0) = n;
c) lim fn′ (0) = f ′ (0) = 0.
n→+∞
◭ a) Ako je x0 fiksiran realan broj, onda je

sin nx0 1
0 ≤ √ ≤ √ → 0
n n
kad n → +∞, odakle sledi da niz fn datih funkcija prosto konvergira funkciji
f : f (x) = 0 za svako x ∈ R. Konvergencija je ravnomerna, jer je

sin nx 1
lim sup |fn (x) − f (x)| = lim sup √ = lim √ = 0.

n→+∞ x∈R n→∞ x∈R n n→+∞ n
b) fn je diferencijabilna u svakoj tački x ∈ R na osnovu teoreme o

√
diferencijabilnosti složene funkcije i fn′ (0) = √nn cos (n · 0) = n.
c) Zatim je lim fn′ (0) = +∞ = 0 = f ′ (0) . ◮
n→+∞
3.12. Neka je za n ∈ N
1
sin2 πx , n+1 ≤ x ≤ n1 ,
fn (x) =
0, x ∈ [0, 1] .
Dokazati:
a) Niz fn ne konvergira ravnomerno neprekidnoj funkciji kad n → +∞;

+∞
b) Red fn (x) apsolutno konvergira za sve x ∈ [0, 1] , ali ne konvergira
n=1
ravnomerno na [0, 1] .
◭ a) Ako je x = 0, onda je fn (0) = 0 i lim fn (0) = 0. Za x = 0,
n→+∞
1 1
postoji n0 ∈ N tako da je n0 +1 ≤ x ≤ n0 (zašto?). Onda je po pretpostavci
u zadatku za n > n0 + 1, fn (x) = 0 tj. lim fn (x) = 0. Dakle, dati
n→+∞
niz funkcija prosto konvergira neprekidnoj fuinkciji f (x) = 0 za x ∈ [0, 1] .
Na ovom primeru student može da proveri da li je usvojio definiciju proste
konvergencije niza (familije) funkcija. Kako je zatim
lim sup |fn (x) − f (x)| = lim max fn (x) = 1

n→+∞ x∈[0,1] n→+∞ x∈[0,1]

2
to konvergencija nije ravnomerna. Naravno, max fn (x) = fn 2n+1 = 1.
x∈[0,1]
Do istog zaključka se dolazi i primenom načina III iz zadatka 3.1. Naime,
traka ravni xOy izmeñu pravih y = −ε, y = ε, ε ∈ ]0, 1[ , ne sadrži ceo grafik
ni jednog člana niza fn .
b) S obzirom da je fn (x) ≥ 0 za sve x ∈ [0, 1] i n = 1, 2, 3, ... to je
konvergencija datog reda istovremeno i apsolutna. Prema dokazu za a)
sledi da su svi članovi niza fn (x) jednaki nuli, izuzev njih konačno mnogo.
Pošto konačno članova niza ne utiče na konvergenciju odgovarajućeg reda,

+∞
onda je red konvergentan. Još se i kaže da red fn (x) konvergira prosto
n=1
svojoj sumi S (x) . Konvergencija nije ravnomerna, jer opšti član ne teži nuli
ravnomerno. ◮
3.13. Koristeći Dinijev kriterijum dokazati da niz funkcija fn (x) =
√
n (1 − n x) , kad n → +∞ konvergira funkciji f (x) = ln x1 ravnomerno
na svakom segmentu [a, b] ⊂ ]0, 1[ . Dokazati da fn ne konvergira ka f
ravnomerno na ]0, 1] .
◭ Kako je
1
xn − 1 1
fn (x) = − 1 → − ln x = ln , n → +∞
n
x
x
(poznata granična vrednost iz Analize I, dobija se iz tabličnog limesa: a x−1 →
ln a, x → 0) to prema Dinijevom kriterijumu fn (x) ⇉ ln x1 , ako je niz fn (x)
monoton po n. Niz fn (x) je neopadajući po n. Stvarno,
√ √
n 1 − n x ≤ (n + 1) 1 − n+1 x ⇔
√
n 1 − n+1 x 1 − tn 1 + t + t2 + · · · + tn−1
≤ √ = =
n+1 1− n x 1 − tn+1 1 + t + t2 + · · · + tn
gde je x = tn(n+1) , x ∈ ]0, 1[ tj. t ∈ ]0, 1[ . Za x = 0 ili x = 1 tvrñenje je
očigledno. Poslednja nejednakost ekvivalentna je nejednakosti
ntn ≤ 1 + t + t2 + · · · + tn−1
koja je tačna za sve t ∈ [0, 1] . Što se tiče ravnomerne konvergencije na skupu

]0, 1] može se najpre posmatrati

1 √ 1
n
sup fn (x) − ln = sup n 1 − x − ln = +∞
x∈]0,1] x x∈]0,1] x
√
jer je lim n (1 − n x) − ln x1 = +∞. Ovo znači da fn ne konvergira
x→0+
ravnomerno na ]0, 1] . ◮
Napomena. O Dinijevom kriterijumu videti ([2], II, strana 20 ili [9], II,
strana 73).
3.14. Neka je za n ∈ N i x ∈ R, fn (x) = lim cos2m (n!πx) . Dokazati:
m→+∞
a) fn je integrabilna funkcija za svako n na svakom konačnom razmaku;
b) lim fn (x) je Dirihleova funkcija x → χ (x) , pa nije integrabilna ni
n→+∞
na jednom konačnom razmaku.
◭ a) Ako je n!x ceo broj, onda je fn (x) = 1. Ako n!x nije ceo broj,
onda je fn (x) = 0 (tada je −1 < cos (n!πx) < 1). To znači da fn ima
konačno tačaka prekida prve vrste na svakom konačnom razmaku, dakle, fn
je integrabilna funkcija.
b) Pošto je
1, n!x ∈ Z,
fn (x) =
0, n!x ∈
/ Z,
to je za dovoljno veliko n ∈ N, n!x ceo broj ako i samo ako je x racionalan

broj. Zato je
1, n!x ∈ Q,
lim fn (x) = = χ (x)
n→+∞ 0, n!x ∈
/ Q,
Dirihleova funkcija za koju se zna da nema Rimanov integral ni na jednom
konačnom segmentu. ◮
3.15. Neka je dat niz fn neprekidnih funkcija na segmentu [a, b] koji
ravnomerno konvergira na intervalu ]a, b[ . Dokazati da fn konvergira ravnomerno
na [a, b] .
◭ Iz datih uslova se najpre dobija da postoje lim f (x) i lim f (x) , gde
x→a+ x→b−
je f (x) = lim fn (x) . Prema ( [2], II, Teorema 1.3.1 ili [9], II, Teorema
n→+∞
1.2.XI) sledi

lim f (x) = lim lim fn (x) = lim lim fn (x) = A.
x→a+ x→a+ n→+∞ n→+∞ x→a+
Slično se dobija i broj B = lim f (x) . Uzimajući da je f (a) = A, f (b) =

x→b−
B, sledi da niz fn neprekidnih funkcija ravnomerno konvergira neprekidnoj
funkciji f na [a, b] . Zaista, za fiksirano n ∈ N je
{|fn (x) − f (x)| : x ∈ [a, b]}

= {|fn (x) − f (x)| : x ∈ ]a, b[} ∪ {|fn (a) − f (a)|} ∪ {|fn (b) − f (b)|}
odakle sledi da je
lim sup |fn (x) − f (x)| = lim max |fn (x) − f (x)|
n→+∞ x∈[a,b] n→+∞ x∈[a,b]
= lim |fn (x0 ) − f (x0 )| = 0

n→+∞
za neko x0 ∈ [a, b] . ◮
3.16. Neka je fn niz neprekidnih funkcija koji ravnomerno konvergira
funkciji f na skupu E ⊂ R. Dokazati da je onda lim fn (xn ) = f (x) za
n→+∞
svaki niz xn ∈ E koji konvergira tački x ∈ E. Da li važi obrnuto?
◭ Neka je ε > 0. Onda postoji n0 = n0 (ε) ∈ N tako da za sve y ∈ E
bude
ε ε
f (y) − < fn (y) < f (y) +
2 2
kad god je n > n0 (ε) . Pošto niz xn ∈ E, onda je tim pre ispunjeno
ε ε
f (xn ) − < fn (xn ) < f (xn ) +
2 2
za sve n > n0 (ε) . S obzirom da niz xn konvergira ka x, onda zbog neprekid-

nosti granične funkcije f postoji n1 = n1 (ε) ∈ N tako da je
ε ε
f (x) − < f (xn ) < f (x) +
2 2
kad god je n > n1 (ε) . Sada je jasno da za ε > 0 postoji n2 = max {n0 , n1 } ∈
N tako da je za sve n > n2 (ε)
f (x) − ε < fn (xn ) < f (x) + ε
što znači da je lim fn (xn ) = f (x) .

n→+∞
Obrnuto nije tačno. Može se uzeti na primer niz funkcija fn (x) = sin nx ,
x ∈ R koji konvergira funkciji f (x) = 0 ali ne ravnomerno i zadovoljava
uslov da fn (xn ) → f (x) , kad god xn → x. Zaista, ako xn → x, x ∈ R, onda
je xn ograničen niz i tada je
x x
n n
|fn (xn )| = sin ≤ → 0, n → +∞.
n n
Neka student obrazloži zašto fn ne konvergira ravnomerno na R. ◮
U zadacima 3.17-3.24 ispitati ravnomernu konvergenciju funkcionalnih
nizova na navedenim skupovima:
3.17. fn (x) = e−nx ;
a) x ∈ ]0, 1[ ; b) x ∈ [1, +∞[ .
◭ a) Granična funkcija je f (x) = lim fn (x) = 0, ali konvergencija
n→+∞
nije ravnomerna, jer je fn n1 = 1e . Dakle, grafik svakog člana niza fn seče
pravu y = 1, tj. konvergencija nije ravnomerna (vidi zadatak 3.1, III način).
b) Granična funkcija je ista, ali konvergencija je ravnomerna jer je
1
lim sup |fn (x)| = lim sup e−nx = lim = 0. ◮
n→+∞ x≥1 n→+∞ n≥1 n→+∞ en
2 2
n x
3.18. fn (x) = 1+n 2 x2 ;
a) x ∈ ]0, 1] ; b) x ∈ [1, +∞[ .
◭ a)
n2 x2 x2
lim fn (x) = lim = lim 1 = 1 = f (x) ,
n→+∞ n→+∞ 1 + n2 x2 n→+∞ + x2
n2
ali konvergencija nije

ravnomerna
iz istog razloga kao u prethodnom zadatku
pod a). Naime, fn n1 = 12 .
b) Granična funkcija je ista i

n2 x2 1 1
lim sup − 1 = lim sup
n→+∞ x≥1 1 + n2 x2 n→+∞ x≥1 1 + n2 x2 = n→+∞
lim
1 + n2
=0
tj. konvergencija je ravnomerna. ◮

3.19. fn (x) = ln(nx)
√
nx
;
a) x ∈ ]0, 1] ; b) x ∈ [1, +∞[ .
◭ a) Granična funkcija
je √ f (x) = 0 (proveriti!). Konvergencija nije
ravnomerna, jer je fn n12 = − n ln n → −∞ dakle, nije
lim sup |fn (x)| = 0.
n→+∞0<x≤1
b) Konvergencija nije ravnomerna jer je max fn (x) = 2e . ◮
x≥1

1 nx
3.20. fn (x) = 1 + nx , x ∈ ]0, 1[ .
◭

1 nx 1 t
lim fn (x) = lim 1 + = lim 1 + = e = f (x) .
n→+∞ n→+∞ nx t→+∞ t

Pošto je fn n1 = 2 to konvergencija nije ravnomerna (3.1. III način). ◮
(1 2
3.21. fn (x) = sin xyn dy;
0
a) x ∈ ]0, 1[ ; b) x ∈ ]0, +∞[ .
◭ a) S obzirom da je
'1 2 '1 2
xy y 1

|fn (x)| ≤ sin dy ≤ dy = → 0 = f (x)
n n 3n
0 0
to je konvergencija ravnomerna jer je

1
sup |fn (x) − f (x)| = sup |fn (x)| ≤ → 0, n → +∞.
0<x<1 0<x<1 3n
b) Na skupu ]0, +∞[ granična funkcija je ista, a dokaz sličan:
'1
xy 2 x
|fn (x)| ≤ dy ≤ → 0 = f (x) , n → +∞
n 3n
0
(1
ali konvergencija nije ravnomerna, zbog fn (n) = sin y 2 dy = 0 (opet kao
0
zadatak 3.1, treći način). ◮
π
(2 x2 cos(xy)dy
3.22. fn (x) = y2 +n2
, x ∈ ]0, 1[ .
0
◭ Pošto je
π
'2
x2 · 1 x2 π
|fn (x)| ≤ dy = → 0, n → +∞
n2 2n2
0
za sve x ∈ ]0, 1[ , to je f (x) = 0 granična funkcija. Konvergencija je

ravnomerna, jer
x2 π π
sup |fn (x) − f (x)| ≤ sup 2
= 2 → 0, n → +∞. ◮
0<x<1 0<x<1 2n 2n

n 2
3.23. fn (x) = arctan kn2x , x ∈ ]0, +∞[ .
k=1
◭ Što se tiče obične konvergencije, prema ([10] , strana 169) dobija se da
je
n
k2x x n (n + 1) (2n + 1) x
lim fn (x) = lim = lim · = .
n→+∞ n→+∞ n3 n→+∞ n 3 6 3
k=1

Ona nije ravnomerna jer je sup fn (x) − x = +∞. Zaista,
3
0<x<+∞

x 4x n2 x x
lim arctan 3 + arctan 3 + · · · + arctan 3 −
x→+∞ n n n 3

1 x 1 4x 1 n2 x 1
= lim x · arctan 3 + arctan 3 + · · · + arctan 3 −
x→+∞ x n x n x n 3

nπ 1
= (+∞) · (+∞) · − = +∞. ◮
2 3

n k

3.24. fn (x) = ln 1 + xn2
, x ∈ ]0, 1[ .
k=1
◭ Iz istog razloga kao u prethodnom zadatku je
n
1 n (n + 1) 1
lim fn (x) = lim k = lim = .
n→+∞ n→+∞ xn2 n→+∞ 2xn2 2x
k=1
Konvergencija ni u ovom slučaju nije ravnomerna jer se dobija da je

n n
k

1 kt

t

lim ln 1 + 2 − = lim ln 1 + 2 −
x→0+ xn 2x t→+∞ n 2
k=1 k=1
n
1 kt

1 1

= lim |t| ln 1 + 2 − = (+∞) · 0 − = +∞.
t→+∞ t n 2 2
k=1
1
n kt

Da je lim ln 1 + n2 = 0 sledi prema Lopitalovom pravilu. ◮
t→+∞ t k=1

+∞
x2 +n
3.25. Dokazati da red (−1)n n2 ravnomerno konvergira na
n=1
svakom konačnom razmaku, ali nije apsolutno konvergentan ni za jedno
x ∈ R.
◭ Iz jednakosti
+∞
+∞ +∞
x2 + n n x
2 1
(−1)n 2
= (−1) 2
+ (−1)n
n n n
n=1 n=1 n=1
sledi prvi deo tvrñenja ( prvi red ravnomerno konvergira na osnovu Vajerš-
trasovog kriterijuma:

2
(−1)n x ≤ M , |x| ≤ M,
n2 n2
a drugi red konvergira prema Lajbnicovom kriterijumu, samim tim i ravnomerno

konvergira na proizvoljnom podskupu od R jer opšti član ne zavisi od x).
Ako red apsolutno konvergira za neko x ∈ R onda iz jednakosti
+∞
2 +∞ x2 +∞
(−1)n x + n − =
1
n2 n2 n
n=1 n=1 n=1

+∞
1
sledi i konvergencija reda n , što je kontradikcija. ◮
n=1
(−1)n−1 x2
+∞
3.26. Dokazati da red (1+x2 )n
konvergira apsolutno i ravnomerno
n=1

+∞
x2
na R, ali da red (1+x2 )n
ne konvergira ravnomerno.
n=1
◭ Ispitajmo najpre apsolutnu konvergenciju reda:
+∞

n−1 2 +∞
1
(−1) x 2 1 2 1+x2
= x · = x · =1
(1 + x2 )n (1 + x2 )n 1 − 1
1+x 2
n=1 n=1
za x = 0. Za x = 0 suma reda je 0. Dakle, za sve x ∈ R dati red apsolutno

konvergira, a to znači i konvergira. Što se tiče ravnomerne konvergencije na
R sledi:
|Sn (x) − S (x)|

+∞
(−1)n−1 x2 (−1)n x2 (−1)n+1 x2

= Sn (x) − = + + · · ·
(1 + x2 )n (1 + x2 )n+1 (1 + x2 )n+2
n=1
(−1)n x2

(1+x2 )n+1 x2 x2 1

= < = < .
1 2 n 2
1 + 1+x2 (1 + x ) 1 + nx + · · · n
1
Zato je lim sup |Sn (x) − S (x)| ≤ lim = 0, tj. red ravnomerno kon-
n→+∞x∈R n→+∞ n

+∞
x2
vergira. Red (1+x2 )n
konvergira za sve x ∈ R ali ne ravnomerno. Zaista,
n=1
1 1
|Sn (x) − S (x)| =sup 2 n =max n = 1,
x∈R (1 + x ) x∈R (1 + x2 )
što znači da je lim sup |Sn (x) − S (x)| = 1 = 0. ◮

n→+∞x∈R

+∞
Napomena. Student treba da zna da kod konvergentnih redova, an
n=1
predstavlja upravo sumu reda.
(−1)n−1
+∞
3.27. Dokazati da red x2 +n ravnomerno konvergira na R, ali nije
n=1
apsolutno konvergentan ni za jedno x ∈ R.
◭ Za sve x ∈ R dati red konvergira na osnovu :Lajbnicovog kriterijuma.
(−1)n−1
+∞
Tako je za x ∈ R definisana funkcija S (x) = x2 +n
za koju je
n=1

(−1)n 1 1

|Sn (x) − S (x)| < 2 = < ,
x +n+1 2
x +n+1 n+1
1
odakle sledi da je lim sup |Sn (x) − S (x)| ≤ lim = 0, tj. dati red
n→+∞x∈R n→+∞ n+1
je ravnomerno konvergentan na R. Korišćena je činjenica da je apsolutna
vrednost ostatka alternativnog reda manja od apsolutne vrednosti sledećeg
(−1)n−1
+∞ 1
+∞
člana. Da red x2 +n = x2 +n divergira za svako x ∈ R može se
n=1 n=1
pokazati na primer koristeći Košijev integralni kriterijum:
'
+∞
dt +∞
= ln x2 + t 1 = ln x2 + (+∞) − ln x2 + 1 = +∞. ◮
x2 +t
1
3.28. Dokazati da sledeći stepeni redovi ne konvergiraju ravnomerno

svojim sumama u oblasti konvergencije:
xn
+∞ (−1)n x2n+1
+∞ (−1)n x2n
+∞
a) 1+ n! , x ∈ R; b) (2n+1)! , x ∈ R; c) 1+ (2n)! , x ∈ R.
n=1 n=1 n=1
◭ Zna se da dati stepeni redovi konvergiraju prosto (tačka po tačka)
redom funkcijama x → ex , x → sin x i x → cos x, za x ∈ R, tj. poluprečnik
njihove konvergencije je R = +∞ (nalazi se primenom Dalamberovog kri-
terijuma). Da konvergencija nije ravnomerna proističe iz sledećeg opšteg
stava:

+∞
Ako stepeni red a0 + an xn (sa beskonačno članova različitih od nule)
n=1
ima poluprečnik konvergencije R = +∞, onda on konvergira ali ne ravnomerno.
Zaista, tada an xn ne teži
nuli ravnomerno (neophodan uslov ravnomerne

1
konvergencije reda), jer je an · √ n = 1 tj. lim sup |an xn | =
0. ◮
n
|an | n→+∞x∈R
Napomena. Što se tiče primera a), b) i c) može se razmišljati i na

sledeći način. Razlike
n
! n n
!
xk (−1)k−1 x2k−1 (−1)k x2k
x
e − 1+ , sin x− , cos x− 1 +
k! (2k − 1)! (2k)!
k=1 k=1 k=1
za fiksirano n ∈ N, mogu se po apsolutnoj vrednosti učiniti proizvoljno

velike, za dovoljno veliko x, tj.
lim sup |f (x) − Sn (x)| =

0
n→+∞ x∈R
što znači da konvergencija nije ravnomerna. Stvarno, u slučaju drugog reda

imamo

n
(−1)k−1 x2k−1 sin x n
(−1)k−1 x2k−2

sin x − = |x| −
(2k − 1)! x (2k − 1)!
k=1 k=1
n
sin x (−1) k−1 2k−2
x
−
≥ |x| → +∞ · |0 − (+∞)| = +∞.
x (2k − 1)!
k=1

n
(−1)k−1 x2k−1

Dakle, sup sin x − (2k−1)! = +∞. Korišćena je nejednakost:|a − b| ≥
x∈R k=1
||a| − |b|| za sve a, b ∈ R. Neka student to uradi i za ostala dva reda i
obavezno pogleda zadatke 116 strana 64 i 158 strana 88 iz [11], II.

+∞
(−1)n−1 xn
3.29. Dokazati da stepeni red n konvergira ali ne ravnomerno
n=1
svojoj sumi u oblasti konvergencije.
◭ Lako se nalazi da je oblast konvergencije skup ]−1, 1] i da je suma reda
n
(−1)k−1 xk
(granična vrednost parcijalne sume Sn (x) = k , kad n → +∞)
k=1
funkcija f (x) = ln (1 + x) . Da konvergencija nije ravnomerna proističe (kao
u prethodnom zadatku) iz opštijeg stava:

+∞
Ako stepeni red a0 + an xn divergira bar na jednom kraju konačnog in-
n=1
tervala konvergencije (na primer levom) onda konvergencija nije ravnomerna
na bilo kom podskupu ]−R, x0 ] ⊂ ]−R, R] . Slično važi i za desni kraj. Za
dokaz videti ([9], II, Teorema 5.5.XII). ◮
(−1)n−1 xn
+∞
Napomena. Stepeni red n ne konvergira ravnomerno svo-
n=1
joj sumi na skupu ]−1, 1] . Zaista,

n
(−1)k−1 xk

sup ln (1 + x) − = +∞, jer je
−1<x≤1 k
k=1

n
(−1)k−1 k
x n
1

lim ln (1 + x) − = ln 0+ + = +∞.
x→−1+ k k
k=1 k=1
Otuda je lim sup |ln (1 + x) − Sn (x)| =

0.
n→+∞−1<x≤1
Za ispitivanje konvergencije nekih brojnih redova student može da koristi
sledeća dva teorijska zadatka (dokaz se može naći u [11], II, strane 18 i 41):

+∞
a) Ako je za članove reda an sa pozitivnim članovima ispunjeno
n=1

an p 1
=1+ +o , n → +∞,
an+1 n n
1
onda je an = o np−ε , gde je ε proizvoljno malo;

+∞
b) Red (−1)n bn , bn > 0 konvergira, ako je
n=1

bn p 1
=1+ +o , n → +∞, p > 0.
bn+1 n n
(Iz a) sledi da bn ↓ 0, jer je p > 0).

α n
+∞
3.30. Ispitati ravnomernu konvergenciju stepenog reda 1 + n x za
n=1
razne vrednosti parametra
0 α.

◭ Zna se da je n = 0 i αn = α(α−1)···(α−n+1)
n! za α = 0. Ako α ∈ {0}∪N
onda se dati stepeni red svodi na polinom, R = +∞ i konvergencija ka tom
polinomu je ravnomerna. Za α ∈ / {0} ∪ N red se može napisati u obliku:
+∞
(n − 1 − α) (n − 2 − α) · · · (1 − α) α n
1+ (−1)n−1 x
n=1
n!
odakle se primenom Dalamberove formule za nalaženje poluprečnika dobija

an n +1
R = lim = lim = 1, gde je
n→+∞ an+1 n→+∞ n − α
(n − 1 − α) (n − 2 − α) · · · (1 − α) α
an = (−1)n−1 .
n!
Dakle, ]−1, 1[ je skup (oblast) apsolutne konvergencije. Zamenjujući krajeve
intervala dobijaju se sledeća dva brojna reda:
+∞
(n − 1 − α) (n − 2 − α) · · · (1 − α) α
1+ i
n!
n=1
+∞
(n − 1 − α) (n − 2 − α) · · · (1 − α) α
1+ (−1)n−1 .
n!
n=1
Kod prvog reda je
an (n − 1 − α) · · · (1 − α) α (n + 1)! n+1
= · =
an+1 n! (n + 1 − 1 − α) · · · (1 − α) α n−α
n−α+α+1 α+1 α+1 α −1
= =1+ =1+ 1−
n − α n− α n n
α+1 α 1
= 1+ 1+ +o , n → +∞, tj.
n n n

an α + 1 (α + 1) α 1 α+1 1
=1+ + +o =1+ +o , δ > 0.
an+1 n n2 n2 n n1+δ
Koristeći Gausov kriterijum može se zaključiti da za x = −1, red apsolutno
konvergira ako je α > 0, odnosno divergira za α < 0. Drugi red na osnovu
an
prethodnog razvoja an+1 i primera b) konvergira za α > −1. Znači za −1 <
α < 0 i x = 1 red uslovno konvergira. Dakle, prema rečenom i na osnovu
opšteg stava iz prethodnog zadatka dobija se da red uniformno konvergira

na segmentu [−1, 1] ako je α > 0 Za ostale vrednosti parametra α nema
ravnomerne konvergencije, jer tada red divergira bar na jednom od krajeva
segmenta [−1, 1] . ◮
3.31. Neka je cn niz realnih brojeva. Dokazati da ako Dirihleov red
cn
+∞
nx konvergira za neko x0 ∈ R, tada on konvergira ravnomerno za x ≥ x0 ,
n=1
pri čemu za x > x0 + 1 konvergira apsolutno. Dokazati da je funkcija koju
taj red definiše beskonačno diferencijabilna u svojoj oblasti definisanosti.
cn
+∞ cn
+∞
1
◭ Ako je x ≥ x0 , onda je nx = nx0 · nx−x0 odakle sledi da
n=1 n=1

+∞
cn
red ravnomerno konvergira na osnovu Abelovog kriterijuma ( nx0 kon-
n=1
1
vergira, niz nx−x 0
je ograničen jedinicom i opada). Kada student pro-
rañuje ovakav primer treba odmah da obnovi iz teorije Abel-Dirihleov kriter-
ijum ravnomerne konvergencije redova, obične konvergencije redova i nesvo-
jstvenih integrala i ravnomerne konvergencije parametarskih
c c nesvojstvenih
integrala ([2], I, II, i [9], I, II). Pošto je zatim nnx = nxn0 · nx−x
1
0
1
≤ nx−x 0
cn
+∞
onda red nx za x > x0 + 1 apsplutno konvergira prema Vajerštrasovom
n=1
kriterijumu. Korišćena je činjenica da je ncxn0 ≤ 1 za dovoljno veliko n, jer
cn cn
+∞
zbog konvergencije reda nx0 , nx0 → 0 kad n → +∞. Treba još pokazati
n=1
da je funkcija koju dati red definiše beskonačno diferencijabilna za x ≥ x0 ,
cn
+∞ cn ln n
+∞
ako red nx0 konvergira. Posmatranjem izvodnog reda: − nx =
n=1 n=1

+∞
cn ln n
− nx0 · nx−x0
na isti način se dokazuje njegova ravnomerna konvergen-
n=1
cija, a to znači i diferencijabilnost funkcije. Pogledati rešeni primer 1.3.4 iz
[2], II, strana 25. ◮

+∞ 2
3.32. Neka je lim n |an | = 1. Dokazati da tada red an e−n x
n→+∞ n=1
ravnomerno konvergira
na skupu [ε, +∞[ , ε > 0.
an
◭ Pošto je n2 x ≤ |ann2 x| za sve x ∈ [ε, +∞[ to je red ravnomerno
e e
|an |
+∞
konvergentan na datom skupu, ako red n2 ε
konvergira. Meñutim, iz
n=1 e
uslova lim n |an | = 1 sledi da je sa izuzetkom konačno članova niza
n→+∞

+∞
2n
an : |an | ≤ 2n . Na osnovu Košijevog kriterijuma, red n2 ε
konvergira
n=1 e
dakle dati red ravnomerno konvergira. ◮

Napomena. Studenta ne treba da zbuni ocena: |an | ≤ 2n . Zaista, pošto

je lim n
|an | = 1 (1 je najveća tačka nagomilavanja niza |an |), za svako
n
n→+∞
δ > 0 skoro svi članovi niza n |an | (sa izuzetkom konačno) su manji od 1+δ.
Uzimajući na primer δ = 1, dobijamo |an | ≤ 2n za sve članove niza |an | , sa
izuzetkom njih konačno.
3.33. Dokazati da sledeći redovi konvergiraju ravnomerno na nave-
denim razmacima:
(−1)n xn
+∞ (−1)n−1 e−nx
+∞
a) n , 0 ≤ x ≤ 1; b) n , 0 ≤ x < +∞;
n=1 n=1

+∞
(−1)n
c) n+x , 0 ≤ x < +∞.
n=1
◭ Sva tri reda ravnomerno konvergiraju na datim skupovima po Dirih-

+∞
leovom kriterijumu. Da se podsetimo: funkcionalni red an (x) bn (x)
n=1
ravnomerno konvergira na skupu A ⊂ R, ako je niz Sn (x) parcijalnih suma

+∞
reda an (x) ravnomerno ograničen na A, tj. ∃M > 0 tako da je za svako
n=1
x ∈ A i za svako n ∈ N :
n

|Sn (x)| = ak (x) ≤ M,

k=1
a niz bn (x) monotono (bn+1 (x) ≤ bn (x) za n ≥ n0 ) i ravnomerno teži nuli

na A, kad n → +∞.
U svakom od primera je an (x) = (−1)n , pa je |Sn (x)| ≤ 2. U primeru
a) je
1 1
bn (x) = xn ≥ xn+1 = bn+1 (x)
n n+1

za 0 ≤ x ≤ 1. Naravno n1 xn ⇉ 0 na [0, 1] jer je n1 xn ≤ n1 → 0, n → +∞. U
primeru b) je
1 −nx 1 −(n+1)x
bn (x) = e ≥ e = bn+1 (x)
n n+1
za x ≥ 0, a u c)
1 1
bn (x) = ≥ = bn+1 (x) .
n+x n+1+x
1
U oba slučaja, na skupu [0, +∞[ je 0 < bn (x) ≤ n što znači da bn (x) ⇉ 0,
kad n → +∞. ◮
Napomena. Red iz primera b) se smenom e−x = t svodi na red iz

primera a). Ravnomerna konvergencija onda sledi prema ([2], II, Stav 1.4.2
ili [9], II, teorema 6.5.XII).

+∞
+∞
3.34. Ako red |un (x)| ravnomerno konvergira na [a, b] tada i un (x)
n=1 n=1
ravnomerno konvergira na [a, b] . Dokazati.
◭ Može se primeniti opšti Košijev kriterijum ravnomerne konvergencije
([2], II, Teorema 1.2.1 ili [9], II, Teorema 1.1.XII). Neka je ε > 0. Onda
postoji n0 ∈ N takvo da ako m, n ∈ N (n > m) i m, n > n0 onda je
||um (x)| + |um+1 (x)| + · · · + |un (x)|| < ε.

+∞
Sada je za Košijev odsečak reda un (x)
n=1
|um (x) + · · · + un (x)| ≤ ||um (x)| + · · · + |un (x)|| < ε

+∞
za m, n > n0 , tj. red un (x) ravnomerno konvergira. ◮
n=1

+∞
an sin nx
(
+∞
3.35.Neka je f (x) = n! · x (a ∈ R) . Izračunati f (x) dx.
n=1 0
◭ Nula nije singularitet. Zaista,
lim f (x)
x→0+
+∞ n
+∞ +∞
a sin nx an sin nx a · an−1
= lim · = lim = = aea ,
x→0+
n=1
n! x n=1
n! x→0+ x n=1
(n − 1)!

+∞
an sin nx
jer je red n! · x ravnomerno konvergentan po x. Stvarno
n=1
+∞ n
+∞

a sin nx an−1 sin nx
· =a ·
n! x (n − 1)! nx
n=1 n=1
n−1
a |a|n−1
i (n−1)! · sinnxnx ≤ (n−1)! pa prema Vajerštrasovom kriterijumu sledi njegova
ravnomerna konvergencija (a je fiksiran broj). Zato je
'
+∞ 'A
+∞ n
! +∞ n 'A
a sin nx a sin nx
f (x) dx = lim · dx = lim dx
A→+∞
n=1
n! x A→+∞
n=1
n! x
0 0 0
 
+∞ n 'nA
+∞ n
'nA
a sin t a sin t π (ea − 1)
= lim  dt = lim dt = .
A→+∞
n=1
n! t n=1
n! A→+∞ t 2
0 0

Treba opravdati razmenu “lim” i “ ” u pretposlednjoj jednakosti. Ali
( sin t
an nA
+∞
n! t dt je funkcionalni red po parametru A gde je a fiksiran broj.
n=1 0
( sin t nA
+∞
( sin t
Pošto integral t dt konvergira, to postoji L > 0 takvo da je dt ≤
0 0 t
an nA
+∞ ( sin t
L za svako n ∈ N i za svako A > 0. To znači da red n! t dt
n=1 0
n nA(
sin t
ravnomerno konvergira po Vajerštrasovom kriterijumu, jer je an! dt ≤
0 t
n
L |a|
n! . ◮

+∞
xn
3.36.a) Dokazati da je sa f (x) = 1 + 1+n2
definisana neprekidna
n=1
funkcija na [−1, 1] ;
b) Dokazati da je funkcija f neprekidno diferencijabilna na [−1, 1[ ;
c) Dokazati da je f−′ (1) = +∞.
Dati
◭ a) stepeni red ima poluprečnik konvergencije R = 1 jer je
an
lim = 1. Na krajevima segmenta [−1, 1] on konvergira apsolutno,
n→+∞ an+1
xn 1
jer je 1+n2 ≤ n2 za sve x ∈ [−1, 1] . Znači dati red ravnomerno i ap-
x n
solutno konvergira na skupu [−1, 1] . Pošto su funkcije x → 1+n 2, n =
1, 2, ...neprekidne to je f neprekidna funkcija kao suma ravnomerno kon-
vergentnog reda neprekidnih funkcija.
b) Suma f (x) stepenog reda je u intervalu ]−1, 1[ beskonačno diferenci-
jabilna prema osnovnom svojstvu stepenog reda ([2], II ili [9], II) i
+∞
1 nxn−1
f ′ (x) = + , x ∈ ]−1, 1[ .
2 n=2 1 + n2
Pošto stepeni red konvergira na levom kraju intervala ]−1, 1[ na osnovu

Lajbnicovog kriterijuma, a funkcija f je neprekidna u tački x = −1, to je
+∞
!
1 nx n−1
f−′ (−1) = lim f ′ (x) = lim +
x→−1+ x→−1+ 2 n=2 1 + n2
+∞ +∞
1 nxn−1 (−1)n−1 n
= + lim = .
2 n=2 x→−1+ 1 + n2 n=1 1 + n2
c)

+∞
(1+h)n
+∞
1
1+n2 − 1+n2
′ n=1 n=1
f− (1) = lim
h→0− h

+∞
1+nh
+∞
1
1+n2 − 1+n2 +∞

n=1 n=1 n
≥ lim = lim = +∞
h→0− h h→0−
n=1
1 + n2

+∞
jer red n
1+n2 divergira n
1+n2 ∼ n1 , n → +∞ . ◮
n=1
3.37. Dokazati da je za an (x) = ae−anx − be−bnx (0 < a < b) ispunjeno
+∞ '+∞ '
+∞ +∞ !

an (x) dx = an (x) dx.
n=0 0 0 n=0
◭ S obzirom da je
+∞
' '
+∞ '
+∞ '
+∞

an (x) dx ≤ |an (x)| dx ≤ a e−anx
dx + b e−bnx dx

0 0 0 0
1 +∞ 1 +∞ 1 1 2

= − e −anx 0 − e −nbx = + =
n n 0 n n n
(
+∞
to je integral an (x) dx apsolutno konvergentan. Kako su i integrali
0
(
+∞ (
+∞
ae−anx dx i be−bnx dx konvergentni, to je
0 0
'
+∞
+∞
1 +∞ 1
an (x) dx = − e −anx 0 + e −nbx = 0.
n n 0
0
+∞ (
+∞
+∞
Dakle, an (x) dx = 0. Red an (x) takoñe apsolutno konvergira i
n=0 0 n=0
njegova suma je
a b
−
1 − e−ax 1 − e−bx

+∞
+∞
+∞
jer redovi ae−nx i be−bnx konvergiraju za x > 0. Red an (x)
n=0 n=0 n=0
ne konvergira ravnomerno, jer an (x) ne konvergira ravnomerno nuli, kad
n → +∞, te se ne može opravdati integraljenje član po član. Treba dakle

(
+∞
razmotriti integral ϕ (x, a, b) dx, gde je
0
a b
ϕ (x, a, b) = − .
1 − e−ax 1 − e−bx
Meñutim on je ili −∞ (ako divergira) ili manji od nule (ako konvergira).
Zaista, funkcija
a − ae−bx − b + be−ax
ϕ (x, a, b) =
1 − e−bx − e−ax + e−(a+b)x
je opadajuća jer je
a2 ea x b2 ebx
ϕ′ (x, a, b) = − − < 0.
(eax − 1)2 (ebx − 1)2
a b
Zatim je lim ϕ (x, a, b) = 1−0 − 1−0 =a−b<0 i
x→+∞
a − ae−bx − b + be−ax
lim ϕ (x, a, b) = lim
x→0+ x→0+ 1 − e−bx − e−ax + e−(a+b)x
abe−bx − abe−ax
= lim
x→0+ be−bx + ae−ax − (a + b) e−(a+b)x
−ab2 e−bx + a2 be−ax

= lim
x→0+ −b2 e−bx − a2 e−ax + (a + b)2 e−(a+b)x
a2 b − ab2 a−b
= 2 = .
2
(a + b) − a − b 2 2

Znači,
( dokazano je da je leva strana različita od desne strane, tj. da “ ” i
“ ” ne komutiraju. ◮
3.38. a) Odrediti sve tačke realne prave u kojima je funkcija
+∞
nx − [nx]
f (x) =
n=1
n2
neprekidna;
(1
b) Izračunati f (x) dx.
0

◭ a) Zbog nx−[nx]
n2 ≤ n12 za sve x ∈ R (a ∈ R ⇒ a − 1 < [a] ≤ a)
dati red konvergira ravnomerno na R. Kako su u svakoj tački x ∈ RQ sve
funkcije x → nx−[nx]
n2
neprekidne, to je i f neprekidna u tim tačkama. Neka
je x0 racionalan broj. Funkcija f je u x0 prekidna. Zaista,
nx − [nx]
lim =0
x→x+
0
n2
pa je zbog (ravnomerne konvergencije reda) lim f (x) = 0. Meñutim,

x→x+
0
lim f (x) > 0 jer su svi članovi reda nenegativni i bar jedan strogo poziti-
x→x−
0
van. Na primer
qx − [qx] 1
lim 2
= 2 > 0.
x→x−
0
q q
b) Prema a) skup tačaka prekida funkcije f je Lebegove mere nula, pa

je f integrabilna na [0, 1] . Kako je
k
'1 n 'n
nx − [nx] 1 1 1 1 1
2
dx = 2 (nx − [nx]) dx = 2 · n · · = 2
n n n n 2 2n
0 k=1 k−1
n
i dati red ravnomerno konvergira, to je
'1 +∞ '

1 +∞

nx − [nx] 1 1 π2 π2
f (x) dx = 2
dx = 2
= · = . ◮
n 2n 2 6 12
0 n=1
0 n=1
3.39. Odrediti domen i ispitati neprekidnost i diferencijabilnost funkcije

e−nx
+∞
f (x) = n2 +1
.
n=1

+∞
e−nx
◭ Funkcija f (x) = n2 +1
je data u obliku funkcionalnog reda s poz-
n=1
itivnim članovima. Ona je definisana za x ≥ 0, jer je tada red čiji je ona
−nx 1
+∞
suma konvergentan, zbog 0 < ne 2 +1 ≤ n21+1 , i red n2 +1
konvergira. Dati
n=1
funkcionalni red tada i ravnomerno konvergira prema Vajerštrasovom kri-
terijumu. To znači da je funkcija f na skupu [0, +∞[ neprekidna. Uzimajući
da je e−x = t, t ∈ ]0, 1] kad x ∈ [0, +∞[ , dobija se stepeni red
+∞
tn
g (t) = 1 + .
n=1
n2 + 1

+∞
ntn−1
Funkcija g je diferencijabilna na skupu ]0, 1[ i g′ (t) = n2 +1
na osnovu
n=1
svojstava stepenog reda. Ovo znači da je funkcija x → f (x) diferencijabilna
na skupu ]0, +∞[ kao složena funkcija (f (x) = g (e−x )). Što se tiče difer-
encijabilnosti u nuli, sledi f+′ (0) = −g−
′ (1) = −∞ prema zadatku 3.36. c).
Znači f ∈ C [0, +∞[ ∩ D ]0, +∞[ . ◮

3.40. Dokazati da je
e−nx
+∞
a) Red n2 −1
konvergentan za x ≥ 0, a divergentan za x < 0;
n=2

+∞
e−nx
b) Funkcija f (x) = n2 −1 neprekidna na [0, +∞[ , a diferencijabilna
n=2
na ]0, +∞[ ;

+∞
xn
c) Odrediti interval konvergencije i sumirati stepeni red S (x) = n(n2 −1)
;
n=2
(
+∞
d) Izračunati integral f (x) dx.
0
◭ a) Ako je x ≥ 0, red konvergira prema Vajerštrasovom kriterijumu,
−nx 1
+∞
jer je 0 < ne 2 −1 ≤ n21−1 , n ≥ 2, i red n2 −1
konvergira. Za x < 0 red
n=2
divergira jer tada opšti član ne teži nuli. Zaista,
e−nx e−nx n2 x2 x2
> > = > 0 (n > 2) .
n2 − 1 n2 2n2 2
e−nx 1
+∞
1
b) Kako je za sve x ≥ 0, n2 −1
≤ n2 −1
i kako red n2 −1
konvergira,
n=2
to je prema Vajerštrasovom kriterijumu dati funkcionalni red ravnomerno
konvergentan na skupu [0, +∞[ . Drugim rečima, f je neprekidna funkcija
−nx
na [0, +∞[ , jer su takve funkcije x → ne 2 −1 , x ≥ 0, n ≥ 2.
e−nx
+∞
Smenom e−x = t, odnosno x = ln 1t , funkcionalni red n2 −1 po promenlji
n=2

+∞
tn
voj x > 0 postaje stepeni red n2 −1
po promenljivoj t ∈ ]0, 1[ . Kako se
n=2
dobijeni stepeni red može diferencirati član po član za t ∈ ]0, 1[ , to je prema
teoremi o izvodu složene funkcije
+∞
!′ +∞
!′
e−nx tn
′
f (x) = 2−1
= 2−1
(t) · t′ (x)
n n
n=2 n=2
x
+∞
−ne−nx +∞
−x ntn−1
= −e · = ,
n=2
n2 − 1 n=2 n2 − 1
tj. f je diferencijabilna na skupu ]0, +∞[ .

+∞
e−nx
Napomena. Da je funkcija x → n2 −1
diferencijabilna na skupu
n=2
]0, +∞[ može se pokazati i na sledeći način:
Neka je x0 fiksiran pozitivan broj i neka je zatim ε > 0, takvo da 0 ne
e−nx ′
+∞ −ne−nx
+∞
pripada segmentu [x0 − ε, x0 + ε] . Tada je red n2 −1 = n2 −1
n=2 x n=2
ravnomerno konvergentan na segmentu [x0 − ε, x0 + ε] prema Vajerštrasovom
−n(x0 −ε)
+∞
−nx
kriterijumu, jer je −ne
n2 −1
≤ e−n(x0 −ε) i red e konvergira. To
n=2

+∞
−ne−nx
znači da je za svako x > 0, f ′ (x) = n2 −1
, odnosno da je f diferencija-
n=2
bilna na skupu ]0, +∞[ .
c) Neposredno se dobija da je poluprečnik konvergencije reda R = 1, kao
i da red apsolutno konvergira na segmentu [−1, 1] . Iz jednakosti
1 1 1 1 1 1
2
=− + · + · ,
n (n − 1) n 2 n−1 2 n+1
sledi da je suma datog reda jednaka
+∞ n
+∞ +∞
x 1 xn 1 xn
− + + , x ∈ ]−1, 1[ .
n=2
n 2 n=2 n − 1 2 n=2 n + 1

+∞
(−1)n−1 n
Kako je ln (1 + y) = n y , y ∈ ]−1, 1] , to je
n=1
+∞ n +∞ n
! +∞
x x (−1)n (−x)n
− = − −x =x− = x + ln (1 − x) ,
n=2
n n=1
n n=1
n
+∞
xn +∞
n−1 +∞
1 x x x xn x
= = = − ln (1 − x) ,
2 n=2 n − 1 2 n=2 n − 1 2 n=1 n 2
+∞ +∞ +∞
!
1 xn 1 xn+1 1 xn x2
= = −x−
2 n=2 n + 1 2x n=2 n + 1 2x n=1 n 2

1 x2
= − x+ + ln (1 − x) ,
2x 2
2

1
za x = 0. S obzirom da je lim − 2x x + x2 + ln (1 − x) = 0, to je za sve
x→0
x ∈ ]−1, 1[
+∞
xn (1 − x)2 3 1
2
= − ln (1 − x) + x − ,
n=2
n (n − 1) 2x 4 2
što predstavlja sumu reda u unutrašnjosti intervala konvergencije.

d)
'
+∞ 'b 'b +∞
!
e−nx
f (x) dx = lim f (x) dx = lim dx
b→+∞ b→+∞
n=2
n2 − 1
0 0 0
+∞ 'b
+∞

e−nx 1 − e−bn
= lim dx = lim
b→+∞
n=2 0
n2 − 1 b→+∞
n=2
n (n2 − 1)
+∞
+∞

1 − e−bn 1
= lim = = S (1) ,
b→+∞ n (n2 − 1) n (n2 − 1)
n=2 n=2

+∞
xn
gde je S (x) = n(n2 −1)
. Prema Abelovoj teoremi imamo:
n=2
!
3 1 (1 − x)2
S (1) = lim S (x) = lim x− − ln (1 − x)
x→1− x→1− 4 2 2x
3 1 1−x 1
= · 1 − − lim · lim (1 − x) ln (1 − x) = .
4 2 x→1 2x x→1 4
(
Korišćena razmena “ ” i “ ” i “lim ” i “ ” je moguća jer redovi
+∞
+∞

e−nx 1 − e−bx
, (x ≥ 0) , i , (b ≥ 0) ,
n2 − 1 n2 − 1
n=2 n=2
ravnomerno konvergiraju. ◮

+∞ 2x
3.41. Ispitati neprekidnost i diferencijabilnost funkcije f (x) = e−n
n=1
u svojoj oblasti definisanosti.
−n2 x
+∞
◭ Funkcija je definisana na skupu ]0, +∞[ , jer je tada red e
√ n=1
n
konvergentan ( e−n2 x = e−nx → 0 < 1 kad n → +∞ i x > 0). Za x ≤ 0,
opšti član ne teži nuli. Neka je sada x0 proizvoljan fiksiran pozitivan broj.
Odaberimo ε > 0, takvo da je [x0 − ε, x0 + ε] ⊂ ]0, +∞[ . Kako na skupu
[x0 − ε, x0 + ε] red
+∞
′
+∞
2 2 −n2 x
e−n x = −n e
n=1 n=1
2 −n2 (x0 −ε)

+∞
2 2
ravnomerno konvergira ( −n2 e−n x ≤ n2 e−n (x0 −ε) i red n e
n=1
je konvergentan) to je data funkcija diferencijabilna (a to znači i neprekidna)
u tački x0 . Zbog proizvoljnosti tačke x0 , funkcija f je diferencijabilna u
2 −n2 x
+∞
svojoj oblasti definisanosti i f ′ (x) = −n e .◮
n=1
−n2 x ′
+∞ 2 −n2 x
+∞
Napomena. Vidimo da i ako red e = −n e
n=1 n=1
nije ravnomerno konvergentan na ]0, +∞[ (zašto?) to se polazni red može
diferencirati član po član za svako x > 0.
3.42. Odrediti definicioni skup i ispitati neprekidnost i diferencijabilnost
cos nx
+∞
funkcije f (x) = 3 .
n=1 n 2

◭ Iz nejednakosti cos 3nx ≤ 13 , x ∈ R, n ∈ N, sledi apsolutna i uni-
n2 n2
formna konvergencija na R (prema Vajerštrasovom kriterijumu) što znači
da je funkcija f definisana i neprekidna na R.
sin nx
+∞
Formirajmo red izvoda članova ispitivanog reda. On je oblika − 1 .
n=1 n 2
Prema Dirihleovom kriterijumu ovaj red ravnomerno konvergira na svakom
intervalu koji ne sadrži tačke oblika 2kπ, k ∈ Z (obrazložiti detalje!). Pokaži
mo da u tačkama 2kπ funkcija nema izvod. Imamo za p ∈ N

1
f (0) − f
p
p p 2 p
+∞
1 − cos np 2 sin2 2p
n 2 n 2 1 2 √
= 3 ≥ 3 ≥ 2 · 3 = n
n=1 n2 n=1 n2 n=1
π 2p n2 π2 p2 n=1
odakle sledi da je

1 p
f (0) − f p 2 √
1 ≥ n → +∞, p → +∞,
p
π 2 p n=1
tj. funkcija nema izod u nuli, pa zbog periodičnosti, ni u jednoj tački oblika
2kπ, k ∈ Z.
Napomena. Korišćena je ocena: sin x ≥ π2 x, kad god je 0 ≤ x ≤ π2 .
3.43. Ispitati neprekidnost funkcije f : [0, +∞[ → R definisane sa
x
+∞ '

n

f (x) = ln 1 + u2 du.
n=0 0

◭ Pošto je ln 1 + u2 ≤ u2 za sve u ∈ R, to je
x x
'n 'n
x3 A3
0 ≤ an (x) = ln 1 + u2 du ≤ u2 du = ≤ ,
3n3 3n3
0 0
jer za fiksirano x ≥ 0, postoji A ∈ R+ takvo da je 0 ≤ x ≤ A. Prema

Vajerštrasovom kriterijumu dati red ravnomerno konvergira na skupu [0, A] ,
što znači da je f neprekidna u tački x. Funkcija je dakle neprekidna u svom
domenu [0, +∞[ . ◮
(−1)n
+∞
3.44. Naći lim nx .
x→0+ n=1

+∞
(−1)n
◭ Neka je f (x) = nx . Funkcija f je definisana za x > 0, na osnovu
n=1
Lajbnicovog kriterijuma. Stvarno, ako je x fiksiran pozitivan broj, tada
1
nx ց 0. Inače, nna skupu ]0, +∞[ dati red nije ravnomerno konvergentan, jer
opšti član (−1)
nx ne konvergira ravnomerno
nuli kad n → +∞ (obrazložiti
detalje!). Zato komutiranje ”lim” i ” ” nije obezbeñeno. Meñutim, kako
je za sve n ∈ N : (−1)n = 12 (−1)n − (−1)n−1 , to je
+∞
1
1
f (x) = (−1)n − (−1)n−1 · x
n=1
2 n
+∞
1 (−1)n 1 1 1
= − + x
− x = − + g (x) .
2 n=1 2 n (n + 1) 2
Nije teško proveriti da red definisan funkcijom g ravnomerno konvergira na

[0, +∞[ (Dirihleov kriterijum) i zato je
1 1 1
lim f (x) = − + lim g (x) = − + g (0) = − . ◮
x→0+ 2 x→0+ 2 2
3.45. Odrediti poluprečnik konvergencije R stepenih redova:

+∞ n2
+∞ n2 n
a) n tan n1 (x − 1)n ; b) n arcsin n1 x ;
n=1 n=1

+∞
n(n+3)(n+6)...4n n &
+∞ n
c) 3n x ; d) sin nk · (x − 1)n ;
n=1 n=1 k=1

+∞ 2
(n!) (2n−1)!! n (tan x) (n) |x=0 n
+∞
e) (2n)! · (2n)!! (x − 2) ; f ) n! x .
n=1 n=1
+
n2 n
2
1 n
n
◭ a) Pošto je an = n tan n1 , to je n tan n = n tan n1 . Kad
n → +∞, imamo

1 1 3 1 3 1
n tan =n + 3 +o = 1 + + o .
n n n n3 n2 n2
Zatim je

1 n n ln 1+ 32 +o 12 n 32 +o 12 3 1
n tan =e n n =e n n = e n +o( n ) → 1
n
kad n → +∞. Znači R = 1. Zato stepeni red apsolutno konvergira za
|x − 1| < 1 odnosno za 0 < x < 2. Na krajevima intervala konvergencije
red divergira jer tada opšti član ne teži nuli Neka student obrazloži.
n2
b) Iz an = n arcsin n1 sledi

n 1 n n ln n n1
+ 13 +o 13
|an | = n arcsin =e 6n n
n

1 1 1 1 1 1
n ln 1+ +o +o
= e 6n +o( n ) → 1
n
= e 6n2 n2 =e 6n2 n2
kad n → +∞. Dakle, R = 1, tj. red apsolutno konvergira za |x| < 1. Na

krajevima intervala ]−1, 1[ red divergira iz istog razloga kao kod prethodnog
primera. Ovde je korišćena formula
x3
arcsin x = x + + o x3 , x → 0.
6
c) Kako je an = n(n+3)(n+6)...4n
3n to je

an
R = lim
n→+∞ an+1
n (n + 3) (n + 6) ...4n 3n+1
= lim ·
n→+∞ 3n n (n + 4) (n + 6) ...4n (4n + 3)
3n (n + 3) ...4n
= lim =0
n→+∞ (n + 1) (n + 4) ...4n (4n + 4)
jer imenilac ima veći stepen od brojioca. Dakle, red konvergira jedino za
x = 0.
d)
1
n (1
n n
k
ln sin n ln sin xdx
|an | = e k=1 → e0
(1
− ln sin xdx
znači R = e 0 je poluprečnik konvergencije stepenog reda.
e)
an (n!)2 (2n − 1)!! (2n + 2)! (2n + 2)!! (2n + 2)2 (2n + 1)
= · = =4
an+1 (2n)! (2n)!! ((n + 1)!)2 · (2n + 1)!! (n + 1)2 (2n + 1)
za sve n ∈ N, znači red apsolutno konvergira za |x − 2| < 4 odnosno za
−2 < x < 6. Na krajevima intervala ]−2, 6[ red divergira kao geometrijski
red jer je tada količnik jednak jedinici.
f ) Pogledati [2], II, zadatak 18, strana 38. ◮
3.46. Razložiti u stepeni red po x funkcije:
4 x −x2 xn
+∞
a) x → sin x; b) x → x4 +x2 +1 ; c) x → e 1+ 4n .
n=1
◭ a)

2 1 − cos 2x 2 1
sin x = sin2 x =
4
= 1 − 2 cos 2x + cos2 2x
2 4
1 1 1 + cos 4x 3 1 1
= − cos 2x + = − cos 2x + cos 4x.
4 2 8 8 2 8
Ako se u formuli
+∞
(−1)n x2n
cos x = 1 + , x ∈ R,
n=1
(2n)!
x zameni sa 2x, odnosno 4x, dobija se (prema teoremi o ”zameni” reda u

red [9], II)
sin4 x ! !
+∞
+∞

3 1 (−1)n (2x)2n 1 (−1)n (4x)2n
= − 1+ + 1+
8 2 n=1
(2n)! 8 n=1
(2n)!

+∞ (−1) n 42n 4n
8 − 2
= x2n .
(2n)!
n=1
b)
x x x
f (x) = = 2 = 2
x4 2
+x +1 (x2 + 1) − x2 (x + x + 1) (x2 − x + 1)
+∞
!
x (x − 1) (x + 1) 1
2 2
= = −x 1 − x · = −x 1 − x 1 + x6n
x6 − 1 1 − x6 n=1
+∞
6n+3
= x3 − x + x − x6n+1 , |x| < 1.
n=1
2
+∞
(−1)n x2n
+∞
xn
c) Pošto je e−x = 1 + n! za sve x ∈ R, a red 1 + 4n
n=1 n=1
konvergira za |x| < 2, to je traženi stepeni red Košijev proizvod navedenih
stepenih redova. ◮
3.47. Odrediti Maklorenove redove sledećih funkcija:
(1 (1 (1 2 2
a) x → ln (1 + xt) dt; b) x → arctan (xt) dt; c) x → e−x t dt.
0 0 0
(1
◭ a) Rešavanjem integrala ln (1 + xt) dt dobija se funkcija
0
1
f (x) = ln (1 + x) − 1 + ln (1 + x) ,
x
koju nije teško razviti u Maklorenov stepeni red za −1 < x ≤ 1.
b) Pošto je
'1
1
arctan (xt) dt = arctan x − ln 1 + x2 ,
2x
0
znajući da je
+∞

x3 x5 x2n−1
arctan x = x − + −···= (−1)n−1
3 5 2n − 1
n=1
za |x| < 1 i
+∞

x2 x3 (−1)n−1 n
ln (1 + x) = x − + −···= x
2 3 n
n=1
za −1 < x ≤ 1, student može da završi zadatak. Naravno, za dobijene

Maklorenove redove treba ispitati konvergenciju na krajevima intervala.
(1 2 2
c) Za razvijanje funkcije f (x) = e−x t dt u Maklorenov stepeni red,
0
najpre treba podintegralnu funkciju razviti u takav stepeni red, tj.
+∞

2 t2 x4 t4 x6 t6 (−1)n 2 2 n
e−x = 1 − x2 t2 + − +··· =1+ x t
2! 3! n=1
n!

+∞
(−1)n x2n
odakle sledi, integraljenjem član po član, da je f (x) = 1 + n! · 2n+1
n=1
kao i da red konvergira za sve x ∈ R. ◮
3.48. Naći primer funkcije f čiji Maklorenov red ima poluprečnik kon-
vergencije R > 0, ali ni za jedno x = 0 ne konvergira ka f (x) .
◭ Neka je
+∞ n
x
f1 (x) = ex = 1 +
n=1
n!
za sve x ∈ R i neka je
1
f2 (x) = e− x2 , x = 0,
0, x = 0.
Pokazuje se da da su svi izvodi funkcije f2 u nulu jednaki nula, tako da je njen

+∞
Maklorenov red oblika a0 + an xn , gde je a0 = a1 = · · · = an = · · · = 0.
n=1
Zato je Maklorenov red funkcije f = f1 + f2 jednak Maklorenovom redu
funkcije f1 i u svakoj tački x = 0 konvergira ka f1 (x) = f (x) . Dakle, jedan
primer funkcije koja ispunjava zahteve u zadatku je
1
f (x) = ex + e− x2 , x = 0,
1, x = 0. ◮
3. 49. Izračunati:
(2 ln t 2
π π
(2 1
(2 (2 ln t
a) cot t · ln cos t dt; b) tan x · ln sin xdx. c) t−1 dt; d) t−1 dt.
0 0 1 1
◭ a) i b) Tačke 0 i π2 su prividni singulariteti kod oba integrala (neka
to student pokaže). Šta više, integrali se razlikuju samo po znaku. Zaista,
π π
'2 π π π '2
I1 = tan − t · ln sin −t d − t = − tan x · ln sin xdx.
2 2 2
0 0
π
(2
Treba dakle izračunati integral I2 = tan x · ln sin xdx. Smenom sin x =
0
(0 te2t dt 1
(1 ln z
et , I2 = 1−e2t
, a zatim smenom 2t = ln z, I2 = 4 1−z dz tj. I2 =
−∞ 0
1
(1 ln(1−y)
4 y dy. Poslednji integral je nesvojstven sa stvarnim singularitetom u
0
jedinici i prividnim singularitetom u nuli i rešava se razvijanjem podinte-

gralne funkcije u stepeni red. Pošto je
+∞
+∞ n

(−1)n−1 (−y)n y
ln (1 − y) = =−
n=1
n n=1
n
ln(1−y)
+∞
yn−1
tj. y = −1− n to je
n=2
'
1−ε '
1−ε +∞ n−1
!
1 ln (1 − y) 1 y
I2 = lim dy = lim −1 − dy
4 ε→0+ y 4 ε→0+ n
0 0 n=2
  !
'
1−ε +∞
+∞
n
1 1 1 (1 − ε)
= lim ε − 1 − y n−1 dy  = lim −1 −
4 ε→0+ n=2
n 4 ε→0+ n=2
n2
0
+∞
+∞
1 1 1 1
(1 − ε)n (1 − ε)n
= − − lim = − − lim
4 4 ε→0+ n=2 n2 4 4 n=2 ε→0+ n2

1 1 π2 π2
= − − −1 =− .
4 4 6 24
2 2
Znači prvi integral je π24 , a drugi − π24 .
Napomena. Neka student obrazloži integraljenje član po član i raz-
menu “lim“ i “ ”
c) i d) Oba integrala su Rimanova, jer je tačka x = 1 prividni singular-
itet. Naime

ln t ln t 2
lim = 1 i lim = 1.
t→1 t − 1 t→1 t − 1
(1 ln(1+x)
Smenom t − 1 = x, prvi integral postaje x dx. Razvijanjem podinte-
0
gralne funkcije u stepeni red (koji na [0, 1] ravnomerno konvergira) sledi
'1 +∞
! '1 +∞
!
1 (−1)n−1 n (−1)n−1
I1 = x dx = xn−1 dx
x n=1 n n=1
n
0 0
+∞
'1 +∞

(−1)n−1 (−1)n−1 1 1 1
= xn−1 dx = =1− + 2 − 2 + · · ·.
n=1
n n=1
n2 22 3 4
0

+∞
1 π2
Znajući da je n2
= 6 , najpre se nalazi
n=1

1 1 1 1 1 π2
2
+ 2 +···= 1+ 2 + 2 +··· = ,
2 4 4 2 3 24
1 1 π2
a zatim i 12 + 32 +···= 8 . Zato je
1 1 1 π2 π 2 π2
1− + − + · · · = − = .
22 32 42 8 24 12
(2 ln t π2
Dakle, t−1 dt = 12 . Za drugi integral je
1
'2 '2
ln2 t 1
2 2 2 ln t
I2 = 2 dt = − t − 1 ln t 1 + dt
(t − 1) t (t − 1)
1 1
'2
ln2 t 1 1
= − ln2 2 + lim +2 − ln tdt
t→1+ t−1 t−1 t
1
'2 '2
2 ln t ln t
= − ln 2 + 0 + 2 dt − 2 dt
t−1 t
1 1
'1 2
2 ln (1 + x) ln2 t
= − ln 2 + 2 dx − 2
x 2 1
0
π2 π2
= − ln2 2 + 2 · − ln2 2 = − 2 ln2 2. ◮
12 6
3.50. Naći sume redova:
xn−1
+∞
+∞
x2n+1
+∞
xn
a) 12 + n(n+1) ; b) (−1)n−1 4n2 −1
. c) n2 (n+1)
;
n=2 n=1 n=1

+∞
n2 xn
+∞
nxn
+∞
d) (n−1)(n+2) ; e) (n+1)(n+3)(n+4) ; f ) n2 e−nx , x > 0;
n=2 n=1 n=1

+∞
(−1)n−1 n2 +3n+1
+∞
g) 2n−1 ; h) n! .
n=1 n=1
xn−1
+∞ xn
+∞
◭ a) Neka je f (x) = 12 + n(n+1) , onda je xf (x) = n(n+1) . Zatim
n=2 n=1
je
+∞ n−1
+∞ n+1

x x
(x · f (x))′ = tj. x2 (x · f (x))′ = g (x) = .
n=1
n+1 n=1
n+1

+∞
Sada je g′ (x) = xn = x
1−x za |x| < 1. Inače, polazni stepeni red konver-
n=1
gira na segmentu [−1, 1] . Zatim je
' '
x x−1+1
g (x) = dx + C1 = − dx + C1 = −x − ln |x − 1| + C1 .
1−x x−1
Iz g (0) = 0, sledi C1 = 0, dakle
x2 (x · f (x))′ = −x − ln |x − 1| = −x − ln (1 − x)
jer je |x| < 1. Zatim je (x · f (x))′ = − x12 ln (1 − x) − x1 tj.
'
1
x · f (x) = − ln (1 − x) dx − ln |x|
x2
'
1 1 −1
= ln (1 − x) − · dx − ln |x|
x x 1−x
' '
1 1 1
= ln (1 − x) − dx − dx − ln |x|
x 1−x x
1
= ln (1 − x) − ln |x − 1| + ln |x| − ln |x| + C2
x
1
= ln (1 − x) − ln (1 − x) + C2 .
x
Pošto je
+∞

1 1 1 1
f (1) = = lim + +···+
n (n + 1) n→+∞ 1 · 2 2 · 3 n (n + 1)
n=1

1 1 1 1 1
= lim 1 − + − + · · · + −
n→+∞ 2 2 3 n n+1

1
= lim 1 − = 1,
n→+∞ n+1
onda u jednakosti
1−x
xf (x) = ln (1 − x) + C2
x
prelaskom na graničnu vrednost, kad x → 1− sledi: 1 = 0 + C2 , tj. C2 = 1.
Dakle, f (x) = 1−x
x2
ln (1 − x) + x1 za x = 0 i f (0) = 12 . Time je odreñena
suma reda.
b) I ovaj red konvergira za x ∈ [−1, 1] . Neka to student dokaže. Ako je
f (x) suma reda u oblasti |x| < 1, onda je
+∞
+∞

x2n x2n−1
f ′ (x) = (−1)n+1 =x· (−1)n+1 = x · g (x) .
n=1
2n − 1 n=1
2n − 1
Zatim je za |x| < 1,

+∞
1
g′ (x) = (−1)n+1 x2n−2 =
1 + x2
n=1
tj. g (x) = arctan x + C1 . Iz g (0) = 0, sledi C1 = 0, pa je g (x) = arctan x.

Dakle, f ′ (x) = x arctan x, odnosno
' '
x2 1 x2
f (x) = x arctan xdx = arctan x − dx + C2
2 2 1 + x2
'
x2 1 1 + x2 − x2
= arctan x − dx + C2
2 2 1 + x2
x2 1 1
= arctan x − x + arctan x + C2 .
2 2 2
Pošto je f (0) = 0, to je C2 = 0. Suma reda je
x2 1 1
f (x) = arctan x − x + arctan x.
2 2 2
c) Ako je f (x) suma reda, onda je
+∞
+∞ +∞
1+n−n n 1 n 1
f (x) = 2
x = 2
x − xn
n (n + 1) n n (n + 1)
n=1 n=1 n=1
+∞
1 +∞
1
n 1
= 2
x − − xn
n=1
n n=1
n n + 1
+∞
+∞ +∞
1 n 1 n 1
= 2
x − x + xn
n=1
n n=1
n n=1
n + 1
= h1 (x) − h2 (x) + h3 (x) .
Dalje je
+∞
+∞
1 n−1 ′ 1
h′1 (x) = x tj. x · h′1 (x) = xn−1 =
n 1−x
n=1 n=1
odakle je x · h′1 (x) = − ln (1 − x) + C1 . Iz h′1 (0) = 0 sledi C1 = 0. Znači

h′1 (x) = − x1 ln (1 − x) , odnosno
'x
ln (1 − t)
h1 (x) = − dt + C2 .
t
0
(x ln(1−t)
Kako je h1 (0) = 0, to je C2 = 0. Dakle, h1 (x) = − t dt. Dalje je
0
+∞
1
h′2 (x) = xn−1 =
1−x
n=1
tj. h2 (x) = − ln (1 − x) + C3 , odnosno h2 (x) = − ln (1 − x) jer je C3 = 0.

Na kraju
+∞
x
(x · h3 (x))′ = xn = , tj.
n=1
1−x
' '
x x−1+1
x· h3 (x) = dx +C4 = − dx+C4 = −x−ln (1 − x) +C4 ,
1−x x−1
1
odakle sledi C4 = 0, znači h3 (x) = −1 − x ln (1 − x) . Suma polaznog reda
je f (0) = 0 i
'x
1 ln (1 − x)
f (x) = −1 − ln (1 − x) + ln (1 − x) − dx, x = 0.
x x
0
d) Pošto je poluprečnik konvergencije
n2 n (n + 3)
R = lim · = 1,
n→+∞ (n − 1) (n + 2) (n + 1)2
to je red apsolutno konvergentan za |x| < 1. Na krajevima segmenta [−1, 1]

red divergira, jer tada opšti član ne teži nuli. Neka je f (x) suma reda u
oblasti konvergencije. Onda je
+∞
+∞
n2 + n − 2 − n + 2
n2 n
f (x) = 2+n−2
x = 2 +n−2
xn
n=2
n n=2
n
+∞
+∞
+∞
+∞
n 2−n n x2 A n B n
= x + x = + x + x
n=2 n=2
n2 + n − 2 1 − x n=2 n − 1 n=2
n+2
+∞ +∞
x2 1 1 4 1 x2 1 4
= + xn − xn = + g (x) − h (x) .
1 − x 3 n=2 n − 1 3 n=2 n + 2 1−x 3 3
Dalje je
+∞
+∞

1 1
g (x) = x · xn−1 = x · g1 (x) , g1′ (x) = xn−2 = ,
n=2
n−1 n=2
1−x
tj. g1 (x) = − ln (1 − x) + C1 . Iz g1 (0) = 0, sledi C1 = 0. Znači g (x) =

1 n
+∞
2
1 n+2
+∞
−x ln (1 − x) . Za funkciju h (x) = n+2 x važi dalje x ·h (x) = n+2 x
n=2 n=2
′ x3
odakle je x2 · h (x) = 1−x + C2 . Zbog h (0) = 0, dobija se C2 = 0. Dakle,
' ' 3
2 x3 x −1+1
x · h (x) = dx = − dx
1−x x−1
'
2
= − x + x + 1 dx − ln (1 − x) + C3
x3 x2
= − − − x − ln (1 − x) + C3 .
3 2
Opet se dobija da je konstanta C3 = 0. Onda je
x 1 1 ln (1 − x)
h (x) = − − − − .
3 2 x x2
Suma reda je f (0) = 0 i za x = 0 :

x2 1 4 x 1 1 ln (1 − x)
f (x) = − x ln (1 − x) + + + +
1−x 3 3 3 2 x x2
x2 1 4 2 4 4x
= − x ln (1 − x) + 2
ln (1 − x) + + + .
1−x 3 3x 3 3x 9
e) Oblast konvergencije je segment [−1, 1] . Iz rastavljanja
n A B C
= + +
(n + 1) (n + 3) (n + 4) n+1 n+3 n+4
sledi A = − 16 , B = 32 , C = − 43 . Onda je suma reda jednaka

+∞ +∞ +∞
1 xn 3 xn 4 xn
f (x) = − + −
6 n=1 n + 1 2 n=1 n + 3 3 n=1 n + 4
1 3 4
= − g (x) + h (x) − p (x) .
6 2 3
Dalje je
+∞
x
(x · g (x))′ = xn = , |x| < 1.
1−x
n=1
Onda je
'
x−1+1
x · g (x) = − dx + C1 = −x − ln (1 − x) + C1
x−1
1
i pošto je C1 = 0 to je g (x) = −1 − x ln (1 − x) . Zatim je
+∞
3 ′ x3
x · h (x) = xn+3 =
1−x
n=1
i onda
x3 x2
x3 · h (x) = − − − x − ln (1 − x) + C2 , C2 = 0.
3 2
Znači
1 1 1 1
h (x) = − − − 2 − 3 ln (1 − x) ,
3 2x x x
za |x| < 1, x = 0. Imamo da je
+∞
4 ′ x4
x · p (x) = xn+3 =
n=1
1−x
x4 x3 x2
te je x4 p (x) = − 4 − 3 − 2 − x − ln (1 − x) , odnosno
1 1 1 1 1
p (x) = − − − 2 − 3 − 4 ln (1 − x) .
4 3x 2x x x
Dakle, suma reda je f (0) = 0 i za x = 0 :

1 1 3 1 1 1 1
f (x) = − −1 − ln (1 − x) + − − − − ln (1 − x)
6 x 2 3 2x x2 x3

4 1 1 1 1 1
− − − − 2 − 3 − 4 ln (1 − x)
3 4 3x 2x x x

11 5 4 1 3 4
= − − + + − + ln (1 − x) .
36x 6x2 3x3 6x 2x3 3x4
f ) Red konvergira za x > 0, a za x ≤ 0 divergira. Smenom e−x = t,
2n
+∞
dobija se stepeni red oblika n t . Ako je f (t) njegova suma, onda je
n=1
+∞
!

f (t) = t · 1 + n2 tn−1 = t · g (t) ,
n=2

+∞
gde je g (t) = 1 + n2 tn−1 . Uzimanjem integrala sledi
n=2
' +∞ +∞
!

g (t) dt = ntn = t 1 + ntn−1 = t · h (t) ,
n=1 n=2

+∞ (
+∞
t
gde je h (t) = 1 + ntn−1 . Zatim je h (t) dt = tn = 1−t . Znači,
n=2 n=1
′
t 1−t+t 1
h (t) = = 2 = ,
1−t (1 − t) (1 − t)2
( t
odnosno g (t) dt = (1−t)2
, odakle je
′
t (1 − t)2 − t · 2 (1 − t) · (−1) t+1
g (t) = = = ,
(1 − t)2 (1 − t) 4
(1 − t)3
t(t+1)
tj. f (t) = (1−t)3
. Dakle, imamo da je
+∞
e−x (e−x + 1)
n2 e−nx = .
n=1
(1 − e−x )3

+∞
(−1)n−1
g) Za nalaženje sume brojnog reda 2n−1 koristi se stepeni red
n=1

+∞
(−1)n−1 x2n−1
2n−1 . On je konvergentan na segmentu [−1, 1] (R = 1, prema
n=1
Lajbnicovom kriterijumu konvergira za x = ±1). Ako je
+∞
(−1)n−1 x2n−1
f (x) =
n=1
2n − 1
onda je
+∞
1
f ′ (x) = (−1)n−1 x2n−2 =
n=1
1 + x2
tj. f (x) = arctan x + C. Iz f (0) = 0 sledi C = 0. Dakle, za sve x ∈ ]−1, 1[
+∞
(−1)n−1 x2n−1
= arctan x.
2n − 1
n=1
S obzirom da red konvergira i za x = 1, to je prema Abelovoj teoremi suma

(−1)n−1
+∞
π
reda 2n−1 jednaka arctan 1 = 4 .
n=1
h) Ako sa S označimo traženu sumu, onda je
+∞
+∞
+∞

n 1 1
S = +3 +
n=1
(n − 1)! n=1
(n − 1)! n=1 n!
+∞
+∞

(n − 1) + 1 1
= +3 +e−1
(n − 1)! n!
n=1 n=0
+∞
+∞

n−1 1
= + + 3e + e − 1
n=1
(n − 1)! n=1 (n − 1)!
+∞
1
= + 5e − 1 = 6e − 1. ◮
n=2
(n − 2)!
π

+∞
α2n+1
(2
3.51. Dokazati da je (2n+1)2
= arcsin (α cos x) dx
n=0 0
◭ I način. Neka je
π
+∞
'2
α2n+1
f (α) = i g (α) = arcsin (α cos x) dx.
n=0 (2n + 1)2
0

+∞
α2n+1
Obe funkcije se mogu diferencirati na [0, 1[ : f zato što redovi (2n+1)2
n=0

+∞
α2n
i 2n+1 ravnomerno konvergiraju na [0, r] , r ∈ [0, 1[ (svojstvo stepenih
n=0
redova), a g zato jer je izvod podintegralne
% $ funkcije (arcsin (α cos x))′α =
√ cos x neprekidna funkcija na 0, π2 × [0, r] , r ∈ [0, 1[ . Da je f (α) =
1−α2 cos2 x
g (α) za sve α ∈ [0, 1[ dovoljno je pokazati da je f ′ (α) = g′ (α) za sve
α ∈ ]0, 1[ (f (0) = g (0) je očigledno). Zaista iz f ′ (α) = g ′ (α) sledi f (α) =
g (α) + C. Kako je f (0) = g (0) = 0, to je C = 0, odnosno f (α) = g (α) za
sve α ∈ ]0, 1[ . Pošto su f i g neprekidne funkcije na [0, 1] , to je
π
'2
f (1) = lim f (α) = lim g (α) = g (1) = arcsin (cos x) dx
α→1− α→1−
0
π π π
' 2
π ' '2
2
π2
= arcsin sin − x dx = arcsin (sin x) dx = xdx = .
2 8
0 0 0

+∞
1
Time je nañena i suma reda (2n+1)2
. Ostaje da se pokaže jednakost
n=0
izvoda funkcija f i g na ]0, 1[ .
π
'2 '1
′ cos xdx du
g (α) = √ = ( u = sin x)
1 − α2 cos2 x 1 − α2 (1 − u2 )
0 0
√ α
'1 '1−α2
1 du 1 dt αu
= √ ·+ = √ t= √
1−α 2
αu
2 α 1 + t2 1 − α2
0 1 + √1−α 2
0
1 √ α
1 1+α

= ln t + 1 + t2 1−α2 = · · · = ln ;
α 0 2α 1 − α
+∞
+∞
α2n 1 α2n+1
f ′ (α) = =
n=0
2n + 1 α n=0 2n + 1

+∞
tj. (αf ′ (α))′ = α2n = 1
1−α2
, 0 < α < 1, sve vreme je ta pretpostavka.
n=0
Dakle, '
dα′ 1 1+α
αf (α) = 2
= ln + C.
1−α 2 1−α
Uzimajući graničnu vrednost leve i desne strane dobija se C = 0. Znači
1 1+α
f ′ (α) = ln = g′ (α) .
2α 1 − α
Drugi način. Prema formuli
+∞
(2n − 1)!!
arcsin x = x + x2n+1 , |x| ≤ 1
n=1
2n n! (2n + 1)
(razvija se najpre izvod funkcije y = arcsin x u stepeni red, a zatim integral-

jenjem i primenom Rabeovog kriterijuma dokaže da dobijeni red konvergira
i za x = ±1) sledi
'2
π
+∞
!

(2n − 1)!! 2n+1 2n+1
g (α) = α cos x + n n! (2n + 1)
α cos x dx
n=1
2
0
π π
'2 +∞
'2
(2n − 1)!! 2n+1
= α cos xdx + n
α cos2n+1 xdx
n=1
2 n! (2n + 1)
0 0
+∞
(2n − 1)!! (2n)!!
= α+ α2n+1 ·
2n n! (2n + 1) (2n + 1)!!
n=1
+∞
α2n+1 +∞
α2n+1
= α+ 2 = 2 = f (α) .
n=1 (2n + 1) n=0 (2n + 1)
Uzimajući da je α = 1, dobija se
π π
+∞
'2 '2 π
1
2 = arcsin (cos x) dx = arcsin sin − x dx
n=0 (2n + 1)
2
0 0
π π
' 2 '2
π2
= arcsin (sin x) dx = xdx = .
8
0 0
π
(2
Korišćena je formula za integral cosk xdx, k ∈ N i činjenica da se ste-
0 % $
peni red može integraliti na segmentu 0, π2 član po član, ako na njemu
konvergira. ◮
3.52. Izračunati integrale:
( xdx
+∞ ( xdx
+∞ ( xdx
+∞ (1 arcsin x
a) 1+e x ; b) sinh x ; c) cosh x ; d) √
1−x2
dx i dokazati da je
0 0 0 0

+∞
1 π2
(1
n2 = 6 razvijanjem podintegralne funkcije u stepeni red; e) (arctan x) (ln x) dx;
n=1 0
(1 ln2 (1−x)
f) x2
dx.
0
◭ a) Integral je očigledno nesvojstven samo u odnosu na razmak inte-
x x
graljenja. S obzirom da kad x → +∞ imamo: 1+e x ∼ ex , to je integral
(
+∞
konvergentan, jer je takav integral xe−x dx. Smeno e−x = t dobijamo da
0
je
'
+∞ '1 '1
x ln t ln t
I = dx = − dt = − lim dt
1 + ex 1+t ε→0+ 1+t
0 0 ε
'1 +∞
! +∞ '1
n−1 n−1
n−1
= − lim (−1) t ln t dt = − lim (−1) tn−1 ln tdt
ε→0+ ε→0+
ε n=1 n=1 ε
+∞

n−1 εn εn ln ε 1
= − lim (−1) 2
− − 2
ε→0+ n n n
n=1
+∞
+∞
n +∞
n
n−1 1 n−1 ε ln ε n ε
= lim (−1) + lim (−1) + lim (−1)
ε→0+
n=1
n2 ε→0+ n=1 n ε→0+
n=1
n2
+∞
1 π2
= lim (−1)n−1
+ 0 + 0 = .
ε→0+ n2 12
n=1
(
Razmena “ ” i “ ” odnosno “lim” i “ ” je moguća, jer redovi

+∞
+∞ n
+∞ n
(−1)n tn−1 ln t, (−1)n ε nln ε , i (−1)n nε 2 ravnomerno konvergiraju
n=1 n=1 n=1
na [0, 1] na osnovu Dirihleovog kriterijuma. Naravno, funkcije t → tn−1 ln t
i ε → εn ln ε su u nuli dodefinisane kao 0.
Napomena. Dati integral se može izračunati i na sledeći način:
'A 'A +∞
!
x
I = lim dx = lim (−1)n−1 xe−nx dx
A→+∞ 1 + ex A→+∞
n=1
0 0
+∞
'A
= lim (−1)n−1 xe−nx dx
A→+∞
n=1 0
+∞

n−1 1 Ae−nA e−nA
= lim (−1) − − 2
A→+∞ n2 n n
n=1
+∞
+∞
+∞

(−1)n−1 (−1)n−1 Ae−nA e−nA
= − lim − lim (−1)n−1
n=1
n2 A→+∞
n=1
n A→+∞
n=1
n2
π2 π2
= −0−0 = .
12 12

+∞
Koristi se ravnomerna konvergencija redova (−1)n−1 xe−nx ,
n=1

+∞
e−nA
+∞
(−1)n−1 Ae−nA
(−1)n−1 n2
i n na skupu [0, +∞[ (prema Dirihleovom
n=1 n=1
kriterijumu).
x
b) i c) Najpre je lim = 1. Znači oba integrala su nesvojstvena u
x→0 sinh x
odnosu na razmak integraljenja. Imamo da je
+∞
+∞

x x
=2 xe(2n−1)x i =2 (−1)n−1 xe−(2n−1)x .
sinh x n=1
cosh x n=1
x 2x 2x
Kako je sinh x ∼ ex ∼ cosh x , kad x → +∞, to su oba integrala konvergentna
(pogledati prethodni zadatak). S obzirom da je nenegativan niz funkcija
x → xe−(2n−1)x (n = 1, 2, ...) integrabilan na [0, +∞[ to je
'
+∞ +∞ '

+∞ +∞

x −(2n−1)x 1 π2 π2
I1 = dx = 2 xe dx = 2 2 = 2 · = .
sinh x n=1 n=1 (2n − 1)
8 4
0 0
Za drugi integral imamo da je

'
+∞ 'A +∞
!
x n−1 −(2n−1)x
I2 = dx = lim 2 (−1) xe dx
cosh x A→+∞
n=1
0 0
+∞
'A
= 2 lim (−1)n−1 xe−(2n−1)x dx

A→+∞
n=1 0
+∞
!
n−1 1 Ae−(2n−1)A e−(2n−1)A
= 2 lim (−1) − −
A→+∞
n=1 (2n − 1)2 2n − 1 (2n − 1)2
+∞
(−1)n−1
= 2 2.
n=1 (2n − 1)
Korišćena je kao u zadatku pod a) ravnomerna konvergencija redova

+∞
+∞
+∞

Ae−(2n−1)A 1
(−1)n−1 xe−(2n−1)x , (−1)n−1 , i 2e
−(2n−1)A
n=1 n=1
2n − 1 n=1 (2n − 1)
na skupu [0, +∞[ (Dirihleov kriterijum).

Napomena. Prvi integral je izračunat na osnovu stava:

+∞
Neka su članovi reda cn (x) nenegatine i neprekidne funkcije na [a, b[
n=1
i neka je njegov zbir f (x) na [a, b[ integrabilna funkcija. Tada se taj red
može integraliti član po član na [a, b[ , tj. važi
'b +∞
! +∞ ' b

cn (x) dx = cn (x) dx.
a n=1 n=1 a
d) Pošto je
+∞
(2n − 1)!!
arcsin x = x + x2n+1 , |x| ≤ 1,
n=1
(2n)!! (2n + 1)
(zadatak 3.51, drugi način), to je

'1 '1 +∞
' 1
arcsin x x (2n − 1)!! x2n+1
I = √ dx = √ dx + √ dx
1 − x2 1 − x2 n=1
(2n)!! (2n + 1) 1 − x2
0 0 0
π
1
+∞ ' 2
2 (2n − 1)!! sin2n+1 t

= − 1−x + cos tdt
0
n=1
(2n)!! (2n + 1) cos t
0
π
+∞
' 2 +∞

(2n − 1)!! 2n+1 (2n − 1)!! (2n)!!
= 1+ sin tdt = 1 + ·
n=1
(2n)!! (2n + 1) n=1
(2n)!! (2n + 1) (2n + 1)!!
0
+∞
+∞

1 1
= 1+ 2 = 2.
n=1 (2n + 1) n=1 (2n − 1)
π
(2
Korišćena je formula za integral In = sinn xdx, činjenica da se funkcionalni
0

+∞
(2n−1)!! x2n+1
red (2n)!!(2n+1) · √
1−x2
može integraliti član po član prema prethodnoj
n=1
napomeni. S druge strane, smenom x = sin y, dx = cos ydy, sledi
π π
'1 '2 '2
arcsin x arcsin (sin y) π2
√ dx = cos ydy = ydy = .
1 − x2 cos y 8
0 0 0

+∞
1 π2
Dakle, (2n−1)2
= 8 . Zatim je
n=1
+∞
+∞
+∞
+∞
1 1 1 1 1 π2
= + = +
n=1
n2 n=1 (2n)2 n=1 (2n − 1)2 4 n=1 n2 8

+∞
1 4 π2 π2
tj. n2 = 3 · 8 = 6 .
n=1
e) Najpre,
'1
I = lim (arctan x) (ln x) dx,
ε→0+
0<ε<1 ε
bez obzira, što je zbog
arctan x
lim (arctan x) (ln x) = lim · x ln x = 1 · 0 = 0,
x→0+ x→0+ x
dati integral je Rimanov (0 je znači otklonjiv singularitet).

Dalje je za x ∈ [ε, 1] (0 < ε < 1) podintegralna funkcija jednaka
+∞
(−1)n−1
x2n−1 ln x. (1)
2n − 1
n=1
Pošto je prema Abelovom kriterijumu red (1) ravnomerno konvergentan

n−1
(an = (−1)
2n−1 , bn (x) = x
2n−1 ln x), to se može integraliti član po član.
Imamo
+∞
'1 +∞

(−1)n−1 2n−1 (−1)n−1
I = lim x ln xdx = lim · In (ε) .
ε→0+ 2n − 1 ε→0+ 2n − 1
n=1 ε n=1
Nañimo In (ε) . Parcijalnim integraljenjem sledi

'1
x2n 1 ε2n 1 ε2n
In (ε) = ln x|1ε − x2n−1 dx = − ln ε − 2 + 2 .
2n 2n 2n 4n 4n
ε
Sada je
+∞
2n
(−1)n−1 ε 1 ε2n
I = lim − ln ε − 2 + 2
ε→0+
n=1
2n − 1 2n 4n 4n
+∞
+∞ +∞
(−1)n−1 ε2n−1 1 (−1)n−1 1 (−1)n−1 ε2n
= − lim (ε ln ε) · − + lim
ε→0+
n=1
(2n − 1) 2n 4 n=1 (2n − 1) n2 4 ε→0+ n=1 (2n − 1) n2
+∞
+∞ +∞
(−1)n−1 ε2n−1 1 (−1)n 1 (−1)n−1 ε2n
= −0 · lim + + lim
n=1
ε→0+ (2n − 1) 2n 4 n=1 (2n − 1) n2 4 n=1 ε→0+ (2n − 1) n2
+∞
+∞
1 (−1)n 1 (−1)n
= 0+ + 0 = .
4 n=1 (2n − 1) n2 4 n=1 (2n − 1) n2

+∞
(−1)n−1 ε2n−1
+∞
(−1)n−1 ε2n
Koristili smo ravnomernu konvergenciju redova (2n−1)2n i (2n−1)n2
n=1 n=1
na [0, 1] .
f ) I način. Lako se dobija da je 0 otklonjiv a 1 stvarni singularitet.
Svakako je
'
1−ε
ln2 (1 − x)
I = lim dx = lim F (δ, ε) , 0 < δ, ε < 1
ε→0+ x2 ε→0+
δ→0+ δ + δ→0
i δ, ε teže 0+ nezavisno jedan od drugog. Dalje je koristeći parcijalno inte-

graljenje
1−ε
'
1 1 1
F = − ln2 (1 − x)|1−ε
δ −2 + ln (1 − x) dx
x x 1−x
δ
'
1−ε '
1−ε
1 1 ln (1 − x) ln (1 − x)
= − ln2 ε + ln2 (1 − δ) − 2 dx − 2 dx
1−ε δ x x2
δ δ
'
1−ε +∞
1−ε
1 1 1 xn 2 ln2 (1 − x)
= − ln2 ε + ln2 (1 − δ) + 2 · dx +
1−ε δ x n=1 n 2 δ
δ
'
1−ε+∞

1 1 xn−1
= − ln2 ε + ln2 (1 − δ) + ln2 ε − ln2 (1 − δ) + 2 dx
1−ε δ n=1
n
δ
+∞
'
1−ε
1 2 1 2 2 1
= 1− ln ε + ln (1 − δ) − ln (1 − δ) + 2 xn−1 dx
1−ε δ n=1
n
δ
+∞

1 2 1
2 2
= −ε ln ε + ln (1 − δ) − ln (1 − δ) + 2 2
((1 − ε)n − δ n ) .
δ n
n=1
Sada je
+∞
1 π2 π2
lim F (δ, ε) = −0 + 0 − 0 + 2 (1 − 0) = 2 · = .
ε→0+
n=1
n2 6 3
δ→0+
Koristili smo da se svaki stepeni red može integraliti član po član u intervalu
1
+∞ 1 n
+∞
konvergencije kao i da stepeni redovi n2
(1 − ε)n , n2
δ ravnomerno
n=1 n=1
konvergiraju na [−1, 1] .
II način. Smenom x = 1 − t integral postaje
!  1 
'1 '1 +∞
+∞
' +∞

ln2 tdt
I= = ntn−1 ln2 t dt = n  tn−1 ln2 tdt = nIn ,
(1 − t)2 n=1 n=1 n=1
0 0 0
(1
gde je In = tn−1 ln2 tdt. Parcijalnim integraljenjem dobijamo
0
1 '1
tn ln2 t 2
In = − tn−1 ln tdt
n 0 n
0
1 !
tn ln2 t −2 tn ln t 1 tn 1 2
= − 2 = 3.
n 0 n n 0 n 0 n
1
tn ln2 t tn ln t 1
Naravno svaki od izraza n 0 , n 0
jednak je 0 kao limes kad x → 0+ .

+∞ 2
+∞ 2
Onda je I = nIn = n2
= π3 .
n=1 n=1
III način. Iz [11], II, zadatak 176 znamo da je
+∞

2 2 1 1
ln (1 − x) = 1+ +···+ xn+1 , |x| < 1.
n + 1 2 n
n=1
Na osnovu toga je
'1 '1 +∞ !
ln2 (1 − x) 2 1 1
I = dx = 1+ +···+ xn−1 dx
x2 n+1 2 n
0 0 n=1
+∞
'1 +∞

2 1 1 n−1 2 1 1
= 1+ +···+ x dx = 1+ +···+ .
n+1 2 n n (n + 1) 2 n
n=1 0 n=1
Ako sa Sn označimo parcijalnu sumu poslednjeg reda, imamo
n n+1

1 1 1 1 1 1 1
Sn = 1+ +···+ − 1+ +···+
2 k 2 k 2 k−1 k
k=1 k=2
n n
1 1 1 1 1 1 1
= 1+ +···+ −1− −···− +1−
k 2 k 2 k−1 n+1 k
k=2 k=1
n
n n n
1 1 1 1 1 1 π2
= 2
+ 1 − = 2
− → − 0,
k n+1 k k n+1 k 6
k=2 k=1 k=1 k=1
1
n
1 1
n → +∞, jer je n+1 k = n+1 (C + ln n + εn ) , C je Ojlerova konstanta a
k=1
π2
εn → 0 kad n → +∞. Znači, dati integral je jednak 3 . ◮
Napomena. U poslednja dva načina primenlili smo integraljenje reda

član po član na osnovu stava datog uprethodnoj napomeni.

√
3.53. Data je funkcija f (x) = ln x + 1 + x2 .
a) Razviti funkciju f u stepeni red po x;

+∞
b) Sumirati red 7+ (−1)n (2n−1)!! 1
(2n)!! · 2n+1 .
n=1
◭ a) Izvod funkcije f je
+∞

1 1
2 −2 (2n − 1)!! 2n
′
f (x) = √ = 1+x =1+ (−1)n x , |x| < 1
1+x2
n=1
(2n)!!
jer je
1
−2 (−1)n − 12 − 32 · · · − 12 − n + 1 (2n − 1)!!
= = (−1)n .
n n! (2n)!!
Uzimanjem integrala uz činjenicu da je f (0) = 0, dobija se
+∞
(2n − 1)!!
2
ln x + 1 + x = x + (−1)n x2n+1 , |x| < 1.
n=1
(2n)!! (2n + 1)
Primenom Rabeovog kriterijuma sledi da dobijeni stepeni red konvergira

apsolutno za |x| ≤ 1.
b) Za x = 1, dobija se
+∞
(2n − 1)!! √
7+ (−1)n = 6 + f (1) = 6 + ln 1 + 2 . ◮
n=1
(2n)!! (2n + 1)
3.54. Naći granične vrednosti

(
+∞ n
n − 2x2
a) lim fn (x) dx, ako je fn (x) = x2
e ,x = 0 i fn (0) = 0;
n→+∞ 0
(
+∞
2 sin 2tx
(1 e
−x2 t2 +1
( )
b) lim e−t t dt; c) lim t2 +1
dt;
x→+∞ 0 x→+∞ 0
1
(2
d) lim n ·
sin nx dx.
n→+∞
1 n n
◭ a) Smenom x1 n2 = t tj. x = 1
t 2, dx = − t12 2 dt dati integral
postaje
' ' +
√ ' −t2
+∞ +∞ +∞
2 2 −t2 n
fn (x) dx = n· ·t e · dt = 2n e dt → +∞
n 2
0 0 0
(
+∞
2
√
π
kad n → +∞, jer je e−t dt = 2 .
0
Napomena. S obzirom da je lim fn (x) = 0, neka student obrazloži
n→+∞
zašto nije tačno sledeće
'
+∞ +∞
' '
+∞
lim fn (x) dx = lim fn (x) dx = 0 · dx = 0.

n→+∞ n→+∞
0 0 0
Koji uslovi teorema iz ([2], II ili [9], II) nisu ispunjeni? Da li fn ⇉ 0?

b) Smenom 2tx = z dati integral postaje
'
+∞ z2
e− 4x2 sin z
dz
z
0
(
+∞
sin z π
koji konvergira ka z dz = 2, kad x → +∞. Neka student za vežbu
0
pokaže da su ispunjeni zahtevi o podintegralnoj funkciji i samom integralu za
promenu redosleda računanja granične vrednosti i integrala ([2], II, Teorema
7.3.1 ili [9], II, Teorema 1.4.XIII).
−x2 (t2 +1)
c) Pošto familija neprekidnih funkcija e t2 +1 konvergira ravnomerno
na segmentu [0, 1] funkciji f (x) = 0, to je
'1 ' ' 1 1

e−x (t +1)
2 2
lim dt = f (x) dx = 0 · dx = 0.
x→+∞ t2 + 1
0 0 0
e (
−x2 t2 +1 )
Konvergencija je ravnomerna jer je ft (x) − f (x) = t2 +1
opadajuća
funkcija po t, te je
2
sup |ft (x) − f (x)| = e−x → 0, x → +∞.
0≤t≤1
1 1
d) Neka je an (x) = n sin nx , x ∈ [1, 2] . Onda je lim an (x) = x
n→+∞
(zašto?). Konvergencija je ravnomerna jer je

1 1 1 1 1 1

sup n sin −
= max n sin − = n sin − .
1≤x≤2 nx x 1≤x≤2 nx x 2n 2
1
Zaista, funkcija x → n sin nx − x1 je rastuća na [1, 2] jer ima pozitivan izvod:
2 1
x2
sin2 2nx . Dalje je

1 1 1 1 1 1
lim sup n sin −
= lim n sin − = − = 0.
n→+∞ 1≤x≤2 nx x n→+∞ 2n 2 2 2
Sada je
'2 '2 '2
1
lim n sin dx = lim an (x) dx = lim an (x) dx = ln 2. ◮
n→+∞ nx n→+∞ n→+∞
1 1 1
3.3 Parametarski integrali

3.55 Odrediti realne brojeve x i y za koje funkcija
'2π
f (x, y) = (t − x cos t − y sin 2t)2 dt
0
ima minimum.
◭ Funkcija f je odreñen parametarski integral i može se eksplicitno izraz-
iti preko elementarnih funkcija. Zaista
'2π '2π '2π '2π
2 2 2
f (x, y) = t dt − 2x t cos tdt + x cos tdt − 2y t sin 2tdt
0 0 0 0
'2π '2π
+y 2 sin2 2tdt + 2xy cos t sin 2tdt
0 0
 
'2π '2π
8π3 1 + cos 2t
= − 2x t sin t|2π
0 − sin tdt + x2 dt
3 2
0 0
 
'2π '2π
t 1 1 − cos 4t
−2y − cos 2 t|2π
0 + cos 2tdt + y 2 dt
2 2 2
0 0
'2π
+2xy 2 cos2 t sin tdt
0
8π3 8π3
= + x2 π + 2yπ + y 2 π = π x2 + (y + 1)2 + − π.
3 3
3.3. PARAMETARSKI INTEGRALI 213
3
Dakle, za x = 0, y = −1 funkcija ima minimum fmin = 8π3 − π. ◮
3.56 Uz potpuno obrazloženje postupka odrediti vrednost integrala
π
'2
ln 1 + x sin2 t
F (x) = dt, x ≥ 0.
sin2 t
0
ln(1+x sin2 t)
◭ Pošto je lim sin2 t
= x, to nula nije singularitet, te je dati
t→0+
integral Rimanov. Iz neprekidnosti
% $ podintegralne funkcije i njenog izvoda po
x : 1+x1sin2 t na skupu 0, π2 × [0, +∞[ sledi da se može primeniti Lajbnicovo
pravilo, odnosno
π
'2
1
F ′ (x) = dt.
1 + x sin2 t
0
Uzimajući da je 1 = sin2 t + cos2 t, smenom tan x = z dobijeni integral se

lako rešava, tj.
π π
'2 '2 1
1 cos2 t
F ′ (x) = dt = dt
(1 + x) sin2 t + cos2 t (1 + x) tan2 t + 1
0 0
'
+∞ '
+∞
dz 1 dz
= 2
= 2
(1 + x) z + 1 1+x √1
0 0 z2 + x+1
1 √ √ +∞ π
= · x + 1 · arctan z x + 1 0 = √ .
1+x 2 x+1
√
Odakle je F (x) = π x + 1 + C. Iz F (0) = 0 sledi C = −π, te je
√
F (x) = π x + 1 − 1 . ◮
1
(a
3.57 Pokazati da ako f ∈ C (R, R) , to je funkcija F (x) = 2a f (x + t) dt
−a
ne samo neprekidna, nego i diferencijabilna na R. Naći izvod funkcije F, i
pokazati da F ∈ C 1 (R, R) .
◭ Neka je x ∈ R fiksiran broj. Smenom x + t = z dobija se
'
x+a
1
F (x) = f (z) dz.
2a
x−a
Kako podintegralna funkcija ne zavisi od parametra, to su ispunjeni svi

uslovi za primenu Lajbnicovog pravila kada su granice integrala funkcije
parametra ([2], II, Stav 7.1.4 ili [9], II, Teorema 2.2.XIII). Zato je
1
F ′ (x) = (f (x + a) − f (x − a)) .
2a
Pošto f ∈ C (R, R) sledi da F ∈ C 1 (R, R) . ◮
(x
1
3.58 Ako je Fn (x) = (n−1)! (x − t)n−1 f (t) dt, gde n ∈ N, a funkcija f
0
(n)
je neprekidna na intervalu integraljenja, dokazati da je Fn (x) = f (x) .
◭ Fn (x) je svojstven parametarski integral, gde granice (gornja) zavise
od partametra x. Pošto su funkcija (x, t) → (x − t)n−1 f (t) i njen izvod po
x neprekidne, to se može primeniti Lajbnicovo pravilo n−puta (posle svakog
koraka ispunjeni su uslovi za ponovno diferenciranje), tj.
'x
n−1 1
Fn′ (x) = (x − x) f (x) · 1 − x n−1
f (0) · 0 + (x − t)n−2 f (t) dt
(n − 2)!
0
'x
1
= (x − t)n−2 f (t) dt, i slično
(n − 2)!
0
'x 'x
1 n−3
Fn′′ (x) = (x − t) f (t) dt, ..., Fn(n) (x) = f (t) dt,
(n − 3)!
0 0
(n)
odakle sledi Fn (x) = f (x) . Treba uočiti pravilnost dobijanja svakog sledećeg
izvoda. ◮
3.59 Ako je

1 1
1 1
f (x, y) = 1 − xy xy , x ∈ , 1 , y ∈ ]0, 1]
y 2

(1 (1
dokazati da je lim f (x, y) dx = lim f (x, y) dx.
y→0+ 1 1 y→0+
2 2
◭ Najpre je
'1 '1 '1

1 1
1 1 1 1 2
L (y) = 1 − x y x y dx = x dx −
y x y dx
y y y
1 1 1
2 2 2
1 1
1 x y +1 1 x y +1
1 2
1 1
= · 1 − · 2 = −
y y + 1 1 y y + 1 1 y+1 y+2
2 2
2 +1 1 +1
1 1 y 1 1 y
+ −
y+2 2 y+1 2
1 1 1
→ 1 − + · 0 − 1 · 0 = , y → 0+ .
2 2 2
S druge strane je
1 1
1
D = lim 1 − x y x y = lim txt − lim tx2t
y→0+ y t→+∞ t→+∞
t t 1 1
= lim t − lim 2t = lim t − lim 2t = 0 − 0 = 0.
t→+∞ z t→+∞ z t→+∞ z ln z t→+∞ z 2 ln z
(x = 1z , z > 1, 1
= t, t → +∞). Dakle, leva strana je različita od desne. ◮
y
(1
3.60 Dokazati da je integral I (y) = sgn (x − y) dx prekidne funkcije
0
x → sgn (x − y) neprekidna funkcija od y ∈ R.
◭ I (y) se može dobiti u eksplicitnom obliku. Zaista, za y ≤ 0, I (y) =
(1 (1
1 · dx = 1. Ako je y ≥ 1, I (y) = (−1) · dx = −1. Ako je 0 < y < 1, onda
0 0
se smenom y − x = t, dx = dt, I (y) svodi na oblik:
1−y
' '0 1−y
'
I (y) = sgntdt = sgntdt + sgntdt
−y −y 0
1−y
= − t|0−y + t|0 = −y + 1 − y = 1 − 2y.
Dakle, za sve y ∈ R je

 −1, y ≥ 1,
I (y) = 1 − 2y, 0 < y < 1,

1, y ≤ 0,
odakle sledi neprekidnost funkcije I (y) . ◮

3.61. Diferenciranjem po parametru izračunati integral
π
'2
1 + a cos x dx
I (a) = ln ,
1 − a cos x cos x
0
ako je |a| < 1.

◭ Funkcija
1
ln 1+a
cos x
cos x π
1−a cos x , x = 2 ,
f (x, a) =
2a, x = π2 ,
i njen izvod po parametru a

2
fa′ (x, a) =
1 − a2 cos2 x
% $
su neprekidne funkcije na pravougaoniku 0, π2 × [−1 + ε, 1 − ε] , gde je ε
fiksiran broj iz [0, 1[ . Zato je za a ∈ [−1 + ε, 1 − ε] dozvoljeno diferenciranje
pod integralom, tj
π
'2
dx
I ′ (a) = 2 .
1 − a2 cos2 x
0
π
Smenom tan x = t dobijamo da je I ′ (a) = √1−a 2
, tj. I (a) = π arcsin a + C.
Pošto je I (0) = 0, to je C = 0. Znači polazni integral iznosi π arcsin a. ◮
3.62 Obrazložiti postupak izračunavanja integrala
π
'2
arctan (a cos x)
I (a) = dx, a ∈ R.
cos x
0
◭ Najpre je za a = 0
arctan(a cos x)
, x = π2 ,
f (x, a) = cos x
a, x = π2 .
% $
Dakle, funkcija f je neprekidna na skupu 0, π2 × R. Zatim je
1
1+a2 cos2 x
, x = π2 ,
fa (x, a) =
1, x = π2 ,
% $
tj. fa je takoñe neprekidna na 0, π2 × R. Zato je dozvoljeno diferenciranje
pod integralom, tj.
π π
'2 '2
dx dx
I ′ (a) = =
1 + a2 cos2 x (1 + a2 ) cos2 x + sin2 x
0 0
π
'2 1 '
+∞
cos2 x dt
= dx =
1 + a2 + tan2 x 1 + a2 + t2
0 0
+∞

1 π t
= √ arctan √ = √ .
2
a +1 2
a +1 0 2 a2 + 1
√ √
Sada je I (a) = π2 ln a + a2 + 1 + C, tj. I (a) = π2 ln a + a2 + 1 jer
je I (0) = 0. ◮
Napomena. Polazna funkcija a → I (a) je očigledno neparna. Neka
student to pokaže koristeći rešeni oblik.
3.63 a) Izračunati parametarski integral
π
'2

I (α, β) = ln α2 cos2 x + β 2 sin2 x dx, α > 0, β > 0;
0
b) Koristeći rezultat pod a) izračunati
π π
'2 '2
dx dx
K1 (α, β) = , K2 (α, β) = 2 .
α2 cos2 x + β 2 sin2 x α2 cos2 x + β 2 sin2 x
0 0
◭ a) Pošto su α, β pozitivni brojevi a sin x i cos x nisu istovremeno
jednaki nuli,
% to$ je funkcija f (x, α, β) = ln α2 cos2 x + β 2 sin2 x neprekidna
na skupu 0, π2 × R+ ×R+ . Smatrajući
2 da je β > 0 fiksirano,
onda se može
reći da je funkcija f (x, α) = ln α cos2 x + β 2 sin2 x neprekidna na skupu
% π$
0, 2 × R+ . Takva je i funkcija
2α cos2 x
f α (x, α) =
α2 cos2 x + β 2 sin2 x
% $
na istom skupu 0, π2 × R+ . Zato je
π
'2
2α cos2 x
I α (α, β) = dx
0
π
( 2
gde je I (α, β) = ln α2 cos2 x + β 2 sin2 x dx, α > 0, β fiksiran pozitivan
0
broj. Dalje je
π
'2 '
+∞
2αdx 2α dt α
I α (α, β) = 2 2 2 = , k= .
α + β tan x β (k 2 + t2 ) (1 + t2 ) β
0 0
Zatim je
+∞
'
2α 1 1 1 1
I α (α, β) = 2
· 2 2
+ 2 · dt
β 1−k k +t k −1 1 + t2
0

2α 1 1 t +∞ 2α 1
= · · arctan + · · arctan t|+∞
0
β 1 − k2 k k 0 β k2 −1
π
= , za α = β,
α+β
što je ekvivalentno sa k = 1. Ako je α = β (k = 1) to je
'
+∞
2 dt 2 π π
I α (α, β) = 2 = · = .
α (1 + t2 ) α 4 2α
0
π
Znači I α (α, β) = α+β , α = β,
π
2α , α = β.
Odatle je I (α, β) = π ln (α + β) + C. Uzimajući da je α = β (β je fiksirano)

sledi
π
'2
π π
ln α2 dx = 2 (ln α) , tj. 2 · ln α = π ln 2α + C,
2 2
0
odakle se dobija da je C = −π ln 2. Konačno je I (α, β) = π ln α+β

2 .
b)
π
'2
dx 1 1
K1 (α, β) = 2 = Iα (α, β) + Iβ (α, β)
α2 cos2 x 2
+ β sin x 2α 2β
0
1 π 1 π π
= · + · = ,
2α α + β 2β α + β 2αβ
π
'2 2
cos x + sin2 x dx
K2 (α, β) = 2
0
π π
'2 '2
cos2 xdx sin2 xdx
= 2 + 2
α2 cos2 x + β 2 sin2 x α2 cos2 x + β 2 sin2 x
0 0
π π
'2 1 '2 1
cos2 x
dx sin2 x
dx
= +
(α2 + β 2 tan2 x)2 (α2 cot x + β 2 )2
2
0 0
'
+∞ '
+∞
dt dz
= +
(α2 + β 2 t2 )2 (α2 z 2 + β 2 )2
0 0
'
+∞ '
+∞
1 dt 1 dz
= 2 + 4 2
α4 1 + k12 t2 β 1 + k22 z 2
0 0
'
+∞ '
+∞
1 dy 1 dy
= 2 + 4
4
α k1 (1 + y 2 ) β k2 (1 + y 2 )2
0 0
'
+∞
1 1 dy α2 + β 2 π
= + = · . ◮
α β αβ 3
3
(1 + y 2 )2 α3 β 3 4
0
3.64 Ispitati promenu redosleda integraljenja u uzastopnim integralima:
π π
(4 (1 tan(xy) (1 (1 cos(xy) (2 (1
a) dy √ 2 2 dx; b) dy x+y dx; c) dϕ √ dk 2 ;
x +y +1 2 1−k sin ϕ
− π4 0 0 0 0 0
π
(1 (1 dx√
( 2 (1 dy
d) dy (1+x2 y2 ) 1−x2
; e) dx a2 −b2 y2 sin2 x
, (a > b > 0);
0 0 0 0
(1 (1 (1 (1 x5 2x3
x2
f) dy y−x
(x+y)3
dx; g) dy y4
− y3
e− y dx.
0 0 0 0
(
+∞ (b (b (
+∞
sin yx
h) dy e−yx dx, (y > 0) ; i) dy x dx, (y > 0) ;
0 a a 0
(
+∞ (1
j) dy (pe−pxy − qe−qxy ) dx, (p > 0, q > 0, p = q) .
1 0
◭ a) Pošto je funkcija (x, y) → √tan(xy) neprekidna na pravougaoniku
x2 +y2 +1
% π π$
[0, 1] × − 4 , 4 to je promena redosleda integraljenja dozvoljena, tj.
π    π 
'4 '1  '1  '4 

tan (xy) tan (xy)
dx dy = dy dx
 x2 + y2 + 1  
 x2 + y 2 + 1 
− π4 0 0 − π4
''
tan (xy)
= dxdy,
x2 + y2 + 1
G
% $
gde je G = [0, 1] × − π4 , π4 .
b) Podintegralna funkcija (x, y) → cos(xy) je pozitivna i neprekidna na

(( x+y
cos(xy)
skupu ]0, 1] × ]0, 1] . Dvojni integral x+y dxdy, G = [0, 1] × [0, 1] je
(( cos(xy)G
konvergentan, ako je integral x+y dxdy konvergentan, gde je K deo je-
K
diničnog kruga u prvom kvadrantu. Prelaskom na polarne koordinate imamo
π
'' '2 '1
cos (xy) cos ρ2 sin ϕ cos ϕ
dxdy = dϕ ρdρ
x+y ρ (cos ϕ + sin ϕ)
K 0 r
π π
'2 '1 2 '1 '2
cos ρ sin ϕ cos ϕ dϕ
= dϕ dρ < dρ < +∞ (0 < r < 1) .
cos ϕ + sin ϕ cos ϕ + sin ϕ
0 r r 0
Sada je
'' '1 '1

cos (xy) cos (xy)
I = dxdy = lim dxdy
x+y n→+∞ x+y
G 1 1
 n n  
'1 
'1 
 '1 
'1 
cos (xy) cos (xy) 
= lim dy dx = lim dx dy.
n→+∞ 
1 x+y 
 n→+∞ 
1 x + y 

1 1
n n n n
Nizovi funkcija
'1 '1
cos (xy) cos (xy)
fn (x) = dy i fn (y) = dx
x+y x+y
1 1
n n
ravnomerno konvergiraju ka funkcijama
'1 '1
cos (xy) cos (xy)
f (x) = dy i f (y) = dx
x+y x+y
0 0
prema Dinijevom kriterijumu. Zato je
'' '1 '1 '1 '1

cos (xy) cos (xy) cos (xy)
dxdy = dx dy = dy dx,
x+y x+y x+y
G 0 0 0 0
tj. promena redosleda integraljenja je dozvoljena.

c) Primetimo da je funkcija (ϕ, k) → √ 12 2 neprekidna i pozitivna
% π% 1−k sin ϕ
na skupu 0, 2 × [0, 1[ . Zatim, funkcije
π
'2 '1
dϕ dϕ
I (k) = i J (ϕ) =
1 − k2 sin2 ϕ 1 − k2 sin2 ϕ
0 0
% %
su neprekidne, prva na [0, 1[ , a druga na 0, π2 . Integral
π π   π
'2 '2 '1  '2
dk ϕ
J (ϕ) dϕ = dϕ = dϕ
 1 − k 2 sin2 ϕ  sin ϕ
0 0 0 0
postoji (smena t = k sin ϕ), te prema ([2], II, Teorema 7.3.5 ili [9], II, XIII,
(1
Teorema 3. Posledica) postoji i integral I (k) dk i važi njihova jednakost,
0
tj.
π π
'2 '1 '1 '2
dk dϕ
dϕ = dk ,
1 − k2 sin2 ϕ 1 − k2 sin2 ϕ
0 0 0 0
odnosno, dozvoljena je promena redosleda integraljenja.

d) Podintegralna funkcija i parametarski integrali
'1 '1
x → f (x, y) dy i y → f (x, y) dx
0 0
zadovoljavaju uslove iz ([2], II i [9], II). Pošto integral

 π   π 
'1 
'2 
 '1 
 '2 

dx cos tdt
I = √ dy = dy

 (1 + x2 y 2 ) 1 − x2   
 1 + y 2 sin2 t cos t 

0 0 0 0
 π 
'1 
'2 
 '1
dt π dy π √
= 2 dy = · = ln 1 + 2

 1 + y 2 sin t   2 1 + y2 2
0 0 0
postoji, to je dozvoljena promena redosleda integraljenja.

e) Kako je
 π 
'1 
'2 
 '1
dx π π b
dy = dy = arcsin ,

 a − b y 2 sin2 x 
2 2
 2 2
2a a − b y 2 2ab a
0 0 0
to je iz istih razloga kao u slučajevima c) i d) dozvoljena pomena redosleda

integraljenja.
f ) Lako se dobija da je
   
'1 '1  '1 '1 
1−x 1 1 1−x
dx dy = =
− = dy dx,
 (x + y)3  2 2  (x + y)3 
0 0 0 0
tj. promena redosleda integraljenja nije moguća.

g) Računanjem redom integrala dobijamo
   
'1 '1  '1 '1 
1 1 1
f (x, y) dx dy = − = − = f (x, y) dy dx,
  e 2 e  
0 0 0 0
tj. promena redosleda itegraljenja nije moguća.

h) Funkcija f : (x, y) → e−xy je pozitivna i neprekidna na skupu [a, b] ×
( −xy
+∞ (b
]0, +∞[ . Integrali x → e dy i y → e−xy dx su takoñe pozitivne i
0 a
neprekidne funkcije, prva na [a, b] , a druga na ]0, +∞[ . Promena redosleda
integraljenja je moguća, tj. uzastopni integrali
'
+∞ 'b 'b '
+∞
dy f (x, y) dx i dx f (x, y) dy
0 a a 0
su jednaki ako bar jedan od njih postoji. Kako je

 +∞ 
'b  '  'b +∞ ! 'b
e−xy dx b
f (x, y) dy dx = − dx = = ln ,
  x 0 x a
a 0 a a
to drugi integral postoji, znači promena redosleda integraljenja je moguća.

i) Kako je
'
+∞ 'b +∞
' '
+∞
sin yx cos yx b (cos ax − cos bx) dx π (b − a)
dx dy = − 2 dx = 2
=
x x a x 2
0 a 0 0
to je iz istog razloga kao u prethodnom primeru moguća promena redosleda

integraljenja.
j) Pažljivim računom imamo
'1 '
+∞ '
+∞ '1
−pxy −qxy
−pxy p
dx pe − qe dy− dy pe − qe−qxy dxdy = ln = 0,
q
0 1 1 0
znači promena redosleda integraljenja nije moguća. ◮

3.65 Dokazati da integral
'
+∞
y 2 − x2
I (y) = dx
(x2 + y 2 )2
1
konvergira ravnomerno po y na celoj brojnoj pravoj.

◭ Najpre je
' ' 2 ' '
y 2 − x2 x + y 2 − 2x2 dx 2x · x
2 dx = 2 dx = − dx
2
(x + y )2 2 2
(x + y ) x2 + y2
(x + y2 )2
2
'
1 x x dx x
= arctan − − 2 + = 2 + C.
y y x + y2 x2 + y 2 x + y2
Neka je ε > 0 fiksiran broj. Treba pokazati da postoji A = A (ε) tako da za
B > A i sve y ∈ R važi:
+∞
'
2
y −x 2
dx < ε.
(x2 + y 2 )2

B
Imamo
+∞
' 'N 2 N
y 2 − x 2 y − x2 x
dx = lim dx = lim
2
(x2 + y 2 )2 N→+∞ (x2 + y 2 )
2 2
N→+∞ x + y B
B B

= − 2
B ≤ 1 < 1 =ε
B +y B
2 A
odakle sledi da je A (ε) = 1ε . Ovo znači da dati integral ravnomerno konver-
gira na R. ◮
3.66 Pokazati da svaki od integrala
'
+∞ '
+∞
α α+β+1 −(1+x)y
I (x) = x y e dy, I (y) = xα yα+β+1 e−(1+x) dx,
0 0
gde su α i β fiksirani pozitivni brojevi, konvergira ravnomerno na skupu

[0, +∞[ .
◭ Za ”ostatak” integrala I (x) je
'
+∞ '
+∞ '
+∞
α α+β+1 −(1+x)y α −(xy) β+1 −y
0≤ x y e dy = (xy) e y e dy < Mα yβ+1 e−y dy
B B B
(
+∞
gde je Mα = max uα e−u , (u = xy) . Pošto integral yβ+1 e−y dy konver-
0≤u≤+∞ 0
(
+∞
gira (zašto?) to se njegov ”ostatak” y β+1 e−y dy može učiniti manjim
B
od unapred zadatog pozitivnog broja ε, ako je B dovoljno veliko. To znači
da je parametarski integral I (x) ravnomerno konvergentan. Za ”ostatak”
integrala I (y) se dobija
'
+∞ '
+∞ '
+∞
α α+β+1 −(1+x)y β −y α −(xy) β −y
0≤ x y e dy = y e (xy) e d (xy) < y e uα e−u du.
B B By
Kako je za y ≥ 0
'
+∞ '
+∞
α −u
u e du ≤ uα e−u du < +∞
By 0
i y β e−y → 0, kad y → 0+ , onda za svako ε > 0, postoji y0 > 0, takvo da je

(
+∞
za sve y ∈ [0, y0 ] i za sve B ∈ [0, +∞[ : f (x, y) dx < ε. Ako je y ≥ y0 > 0
B
onda zbog Mβ = max y β e−y < +∞ važi
0≤y<+∞
'
+∞ '
+∞
α −u
0≤ u e du ≤ uα e−u du → 0
By By0
kad B → +∞, tj. sledi da je za dovoljno velikoe vrednosti B ∈ [0, +∞[ i za

y ≥ y0 > 0, ”ostatak” integrala I (y) manji od ε.
Objedinjujući oba slučaja ([0, y0 ] , [y0 , +∞[) sledi da za svako ε > 0,
postoji A = A (ε) takvo da je za svako y ≥ 0 i za svako B > A (ε) ”ostatak”
( α α+β+1 −(1+x)y
+∞
x y e dx integrala I (y) manji od ε. ◮
B
3.67 Ispitati neprekidnost sledećih funkcija u navedenim razmacima:

( sin x y
+∞
a) y → x · y+1 · arctan (xy) dx, y > 0;
1
(
+∞
cos(x2 +y ) (
+∞ 2
−(x+y)
b) y → x· dx, y > 0; c) y → √e √ dx, 1 ≤ y ≤ 2;
x+y x+ y+1
1 0
(1 ln(xy) (
+∞
2
d) y → √
x+y
dx, y ≥ 1; e) y → ye−xy dx, y ∈ R;
0 0
(
+∞ 2
f ) y → e−(x−y) dx, y ∈ R.
0
(b
Napomena. Parametarski integral f (x, y) dx, y ∈ [c, d] je neprekidna
a
funkcija ako je podintegralna funkcija neprekidna na skupu [a, b[ × [c, d] (b
je singularitet), a integral ravnomerno konvergira.
◭ a) Dati parametarski integral je ravnomerno konvergentan na os-
( sin x
+∞
novu Abelovog kriterijuma. Stvarno, integral x dx je konvergentan,
1
y
a funkcija x → y+1 arctan (xy) je ograničena i monotona po x. Dakle, data
funkcija je neprekidna na skupu ]0, +∞[ .
b) Na osnovu Dirihleovog kriterijuma, sledi da su integrali
'
+∞ '
+∞
x x
cos x2 cos ydx i sin x2 sin ydx
x+y x+y
1 1
ravnomerno konvergentni. Oni su i neprekidne funkcije jer su podintegralne

funkcije neprekidne na skupu [1, +∞[ × ]0, +∞[ .
c) Kako je
2
e−(x+y) 2
0< √ √ ≤ e−(x+y)
x+ y+1
to je funkcija neprekidna na [1, 2] jer je parametarski integral ravnomerno
konvergentan (Vajerštrasov kriterijum), a podintegralna funkcija neprekidna
na skupu [0, +∞[ × [1, 2] .
d) Kako je
'1 '1 '1
ln (xy) ln x dx
√ dx = √ dx + ln y √
x+y x+y x+y
0 0 0
'1
ln x √ 1
= √ dx + 2 (ln y) x + y 0
x+y
0
'1
ln x √
= √ dx + 2 1 + y − y ln y,
x+y
0
(1
to je dovoljno ispitati neprekidnost funkcije I (y) = √ln x dx. Smenom
x+y
0
1
x= t poslednji integral postaje
'
+∞
ln t
I (y) = − dy.
t + t4 y
3
1
On ravnomerno konvergira na skupu [1, +∞[ prema Vajerštrasovom kriter-

ijumu, jer je
ln t ln t
0≤ < 3
3
t +t y4 t2
(
+∞
ln t
i integral 3 dt konvergira. Zbog neprekidnosti podintegralne funkcije
1 t2
(t, y) → √ 3ln t na skupu [1, +∞[ × [1, +∞[ imamo neprekidnost funkcije
t (1+ty)
I (y) , a samim tim i neprekidnost polazne funkcije.
e) Neka je y = 0. Tada je
'
+∞

2 1 2 +∞ 1
ye−xy dx = y · − 2 e −xy = ,
y 0 y
0
odakle dobijamo da je
'
+∞ 1
−xy2 y, y = 0,
ye dx =
0, y = 0.
0
Znači, data funkcija je neprekidna za y = 0, a u nuli ima prekid druge vrste.

f ) Smenom x − y = t dati integral postaje funkcija donje granice, tj.
'
+∞ '0 '
+∞ '0 √
−t2 −t 2 −t 2 −t2 π
I (y) = e dt = e dt + e dt = e dt + .
2
−y −y 0 −y
2
Funkcija I (y) je diferencijabilna za sve y ∈ R, I ′ (y) = e−y , i kao takva je
neprekidna. ◮
3.68 I) Neka je
'
+∞
ln a2 + x2
I (a) = √ dx.
x3 − 6x2 + 11x − 6
3
a) Ispitati konvergenciju integrala I (a) ;

(
+∞
b) Ispitati ravnomernu konvergenciju integrala fa (x, a) dx gde je
3
f (x, a) podintegralna funkcija od I (a) .
II) Funkcije F (x) i G (x) definisane su za svako realno x na sledeći način:
 x 2
' '1 −x2 (t2 +1)
2 e
F (x) =  e dt , G (x) = −
−t
.
t2 + 1
0 0
a) Uz obrazloženje postupka, dokazati da za svako realno x važi F ′ (x) =

G′ (x) , te odatle izvesti jednakost F (x) = π4 + G (x) ;
( −t2
+∞
b) Na osnovu a), izračunati e dt.
0
◭ I) a) Najpre imamo da je
x3 − 6x2 + 11x − 6 = (x − 3) (x − 2) (x − 1) .
(4 (
+∞
Zatim je I (a) = + jer su tačke 3 i +∞ singulariteti. Kad x → 3+
3 4
imamo da je

ln a2 + x2ln a2 + x2
f (x) = √ ∼ √ √ ,
x3 − 6x2 + 11x − 6 2 x−3
odakle sledi da prvi integral konvegira. Kad x → +∞ imamo da je f (x) ∼

ln(a2 +x2 )
3 . Kako je
x2
'
+∞ '
+∞
ln a2 + x2 2 +∞ 2xdx
3 dx = − √ ln a2 + x2 4 + 2 √
x 2 x (a2 + x2 ) x
4 4
'
+∞ √
x
= ln a2 + 16 + 4 dx
a + x2
2
4
(
+∞
to integral f (x, a) dx konvergira (za svako a ∈ R). Zaista, integral
4
( √x
+∞ √
x 1
(
+∞
dx
a2 +x2
dx konvergira, jer je a2 +x2
∼ 3 kad x → +∞ i 3 konver-
4 x2 4 x2
gira. Znači, I (a) je konvergentan integral za svako a ∈ R.
b) Treba ispitati ravnomernu konvergenciju integrala
'
+∞ '
+∞
2a
fa (x, a) dx = dx.
(a2 + x2 ) (x − 3) (x − 2) (x − 1)
3 3
Pošto je

2a

|fa (x, a)| =
(a2 + x2 ) (x − 3) (x − 2) (x − 1)

1 2ax

= ·
x (a2 + x2 ) (x − 3) (x − 2) (x − 1)
1 |2ax| 1 1 1
= · · ≤ ·√ √
x a2 + x2 (x − 3) (x − 2) (x − 1) x 2 x−3
|2ax| 1 1
jer je a2 +x2
≤1i √ ≤ √x−3 zbog x > 3, to prema Vajerš-
(x−3)(x−2)(x−1)
+∞(
trasovom kriterijumu dati integral fa (x, a) dx ravnomerno konvergira po
3
a na celom R.
II. a)
'x
′ −x2 2
F (x) = 2e e−t dt, x ∈ R.
0
Funkcije
e−x (t +1)
2 2
i ϕ′x (x, t) = −2xe−x (t +1)

2 2
ϕ (x, t) =
t2 + 1
su neprekidne na skupu [0, 1] × R, te G′ (x) se može naći diferenciranjem po
parametru:
'1 'x
′ −x2 (t2 +1) −x2 2
G (x) = 2x e dt = 2e e−u du, x ∈ R.
0 0
Iz F ′ (x) = G′ (x) sledi F (x) = G (x) + C, x ∈ R, C je konstanta. Kako je

F (0) = 0, G (0) = − π4 , to je C = π4 , odnosno, F (x) = π4 + G (x) , x ∈ R.
b) Kako je
 +∞ 2
'
2
lim F (x) =  e−t dt , lim G (x) = 0,
x→+∞ x→+∞
0
jer je
'1 2 2 '1
−x2 e−x t 2 1
0 ≤ G (x) = e 2
dt ≤ e−x dt,
t +1 t2 +1
0 0
+∞ 2
π
( −t2 ( −t2
+∞ √
π
sledi da je 4 = e dt tj. e dt = 2 . ◮
0 0
3.69. Ako je
'
+∞
sin xy
ϕ (y) = dx, a > 0,
x (a2 + x2 )
0
dokazati da funkcija ϕ zadovoljava diferencijalnu jednačinu
π
ϕ′′ (y) − a2 ϕ (y) = −
2
i izvesti odatle da je ϕ (y) = 2aπ2 (1 − e−ay ) za y > 0.
◭ Formalnim diferenciranjem po y dva puta dobija se
'
+∞ '
+∞
′ cos xy x sin xy
ϕ (y) = dx, ϕ′′ (y) = − dx.
a2 + x2 a2 + x2
0 0
(
+∞
cos xy (
+∞
x sin xy
Kako su integrali a2 +x2 dx i− a2 +x2 dx za y ≥ y0 > 0, ravnomerno
0 0
konvergentni po Vajerštrasovom i Dirihleovom kriterijumu, ϕ (y) konvergen-
tan integral, a podintegralne funkcije neprekidne na skupu [0, +∞[×[0, +∞[
to je diferenciranje pod integralom dozvoljeno. Zamenjivanjem se dobija
'
+∞ '
+∞
′′ 2 x sin xy sin xy
ϕ (y) − a ϕ (y) = − dx − a2 dx
a2 + x2 x (a2 + x2 )
0 0
'
+∞ '
+∞
x2 sin xy sin xy
= − dx − a2 dx
x (a2 + x2 ) x (a2 + x2 )
0 0
'
+∞
sin xy π π
= − dx = − sgny = − , za y > 0.
x 2 2
0
Rešavajem nehomogene diferencijalne jednačine

π
ϕ′′ (y) − a2 ϕ (y) = −
2
π
(sa konstantnim koeficijentima) uz uslov da je ϕ (0) = 0, ϕ′ (0) = 2a , sledi
π −ay
ϕ (y) = 2a2 (1 − e ) , y > 0. ◮
3.70. Dokazati da sledeća dva Laplasova integrala imaju navedene vred-
nosti:
'
+∞ '
+∞
cos xy π x sin xy π
2 2
dx = e−ay , 2 2
dx = − e−ay , a, y > 0.
a +x 2a a +x 2
0 0
(
+∞
x sin xy
◭ Kako je ϕ′′ (y) = − a2 +x2
dx to je
0
'
+∞
x sin xy π π π π
2 2
dx = a2 ϕ (y) − = a2 · 2 1 − e−ay − = − e−ay .
a +x 2 2a 2 2
0
Iz ϕ′′ (y) = − π2 e−ay je ϕ′ (y) = 2aπ −ay

e + C. Pošto je ϕ′ (0) = π
2a , to je C = 0,
dakle
'
+∞
cos xy π
2 2
dx = ϕ′ (y) = e−ay .
a +x 2a
0
(
+∞
x sin xy
Ponovnim diferenciranjem se dobija i druga jednakost, jer integral a2 +x2
dx,
0
y ≥ y0 > 0, ravnomerno konvergira, te je dozvoljeno diferenciranje pod in-
tegralom. ◮
( sin ax
+∞
π
3.71 Koristeći jednakost x dx = 2 (ili na neki drugi način) izraču-
0
nati integral
'
+∞
cos 2x − cos x
dx.
x2
0
1
◭ Uzimajući da je u = cos 2x − cos x, dv = x2
dx dobija se
'
+∞
1 sin x − 2 sin 2x
I = − (cos 2x − cos x)|+∞
0 + dx
x x
0
'
+∞ '
+∞
cos 2 − cos x cos 2x − cos x sin x sin 2x
= − lim + lim + dx − 2 dx
x→+∞ x x→0+ x x x
0 0
−2 sin 2x + sin x π π π
= 0 + lim + sgn1 − 2 · sgn2 = − . ◮
x→0+ 1 2 2 2
Izračunati parametarske integrale:
( e−ax2 −e−bx2
+∞
3.72 x2
dx, a > 0, b > 0.
0
◭ Pošto je
2 2 2 2
e−ax − e−bx −2axe−a x + 2bxe−bx
lim = lim = b − a,
x→0+ x2 x→0+ 2x
(
+∞ (1 +∞ (
to nula nije singularitet. Iz predstavljanja = + i činjenice da je
−ax2 −bx2 0 0 1
e −e
x2 ≤ x12 sledi da integral konvergira. Neka je
'
+∞ 2 2
e−ax − e−bx
I (a) = dx, a > 0, b > 0.
x2
0
S obzirom da integral
'
+∞
'
+∞
√
√ √ √
−( ax) d ( ax) π 1 π
2 2
−ax
−e dx = − e √ =− ·√ =− √
a 2 a 2 a
0 0
ravnomerno konvergira na skupu [ε, +∞[ , ε > 0 i da su funkcije

2 2
e−ax − e−bx 2
(x, a) → 2
i (x, a) → −e−ax
x
neprekidne na [0, +∞[ × [ε, +∞[ (prva dodefinisana u nuli) to je dozvoljeno
diferenciranje pod integralom, tj.
'
+∞
′ 2
I (a) = − e−ax dx, a ≥ ε > 0,
0
√ √
odakle je I (a) = − 2√πa + ϕ (b) . Iz I (b) = 0, sledi ϕ (b) = √π .
2 b
Dakle,
√
π 1 1
I (a) = √ −√ , a ≥ ε > 0.
2 b a
Kako je ε proizvoljan pozitivan broj, to je dobijena vrednost integrala tačna

za sve pozitivne vrednosti brojeva a i b. ◮
( arctan αt
+∞
3.73 I (α) = t(1+t2 ) dt, α ∈ R.
0
◭ Najpre je I (0) = 0 i I (−α) = −I (α) ako I (α) postoji. Pošto je
arctan αt arctan αt 1
lim 2
= lim α · · =α
t→0 + t (1 + t ) t→0 + αt 1 + t2
(
+∞ (1 (
+∞
arctan αt π
to nula nije singularitet. Iz relacije = + i procene t(1+t2 )
≤ 2(1+t2 )
0 0 1
(1
za t ≥ 1, sledi da je polazni integral konvergentan ( je Rimanov integral, a
0
(
+∞
konvergira prema Vajerštrasovom kriterijumu). Pošto su funkcije
1
arctan αt 1
(t, α) → 2
i (t, α) →
t (1 + t ) (1 + α t ) (1 + t2 )
2 2
neprekidne na skupu [0, +∞[ × [0, +∞[ (prva dodefinisana u tački t =

(
+∞
dt
0) i kako integral (1+α2 t2 )(1+t2 ) ravnomerno konvergira prema Vajerš-
0
1 1
(
+∞
dt
trasovom kriterijumu, jer je (1+α2 t2 )(1+t2 )
≤ 1+t2
i integral 1+t2
konver-
0
gira, to je dozvoljeno diferenciranje pod integralom i
'
+∞
′ dt
I (α) = , α ≥ 0.
(1 + α t2 ) (1 + t2 )
2
0
Iz predstavljanja podintegralne funkcije u obliku
A B
2 2
+
1+α t 1 + t2
α2 1
sledi A = α2 −1 , B= 1−α2 , α = 1, i dobija se
'
+∞ '
+∞
′ α2 dt 1 dt
I (α) = +
α2 − 1 1+α t2 2 1 − α2 1 + t2
0 0
'
+∞
α2 1 d (αt) 1 π
= 2
· 2 + 1 − α2 · 2
α −1 α 1 + (αt)
0
α π 1 π π
= 2
· − 2 · = , α = 0, 1.
α −1 2 α −1 2 2 (α + 1)
Kako je
'
+∞ '
+∞
dt π dt π
I ′ (1) = ′
2 = 4 i I (0) = 2
=
2
(1 + t ) 1+t 2
0 0
to je I ′ (α)
neprekidna funkcija na skupu [0, +∞[ i na tom skupu je I ′ (α) =
π
Znači, za α ≥ 0 je I (α) = π2 ln (α + 1) + C. Iz I (0) = 0 sledi C = 0.
2(α+1) .
Dakle, za α ≥ 0
π
I (α) = ln (α + 1) .
2
Zbog neparnosti funkcije α → I (α) dobija se formula za I (α) za svako
α ∈ R u obliku
π
I (α) = (sgnα) ln (|α| + 1) . ◮
2
( 1−e−αx2
+∞
3.74 I (α) = x2
dx, α ≥ 0.
0
◭ Prvi način. Očigledno je I (0) = 0. Funkcije
2 −αx2
1−e−αx e , x = 0,
f (x, α) = x2 , x =
0, ′
i f α (x, α) =
α, x = 0, 1, x = 0,
(
+∞ (1 (
+∞
su neprekidne na skupu [0, +∞[ × [0, +∞[ . Iz predstavljanja = + ,
0 0 1
sledi konvergencija integrala. Prvi je Rimanov, a drugi konvergentan integral
po Vajerštrasovom kriterijumu, jer je 0 < f (x, α) ≤ x12 . Neka je sada ε > 0
( ′
+∞
fiksiran broj. Onda integral f α (x, α) dx ravnomerno konvergira na skupu
0
2 2
[ε, +∞[ po Vajerštrasovom kriterijumu (e−αx ≤ e−εx ) i zato je dozvoljeno
diferenciranje pod integralom. Znači
'
+∞ '
+∞ √ +
√
−( αx) d ( αx) 1 π
2 2
′ −αx
I (α) = e dx = e √ = , α ≥ ε.
α 2 α
0 0
√
Odatle je I (α) = πα +C, za α ≥ ε > 0. Iz proizvoljnosti broja ε sledi da je
√ √
I (α) = πα + C za sve α > 0. Odatle je lim I (α) = lim πα + C = C.
α→0+ α→0+
Ali zbog
'
+∞ √ 2 '
+∞
1 − e−(x α) √ √
2
√ 1 − e−t
I (α) = α √ d x α = α dt → 0,
(x α)2 t2
0 0
(
+∞
1−e−t
2
kad α → 0+ , jer je integral t2 dt konvergentan. Znači C = 0.
0
(
+∞
2
Napomena. Neka student pokaže da integral e−αx dx nije ravnomerno
0
konvergentan na skupu ]0, +∞[ .
Drugi način. Parcijalnim integraljenjem se dobija
1 +∞ '+∞
1
−αx2 −αx2
I (α) = − 1−e + 2αxe dx
x 0 x
0
'
+∞
1 2
1 2
2
= lim 1 − e−αx − lim 1 − e−αx + 2α e−αx dx
x→0+ x x→+∞ x
0
'
+∞ √ √
√
−( αx) d ( αx)
2 √ π √
= 0 − 0 + 2α e √ =2 α· = απ.
α 2
0
(
+∞
2
√
π
Korišćen je Ojler-Poasonov integral e−t dt = 2 . ◮
0
+∞ ( 1 2
2
3.75 π xe− 2 x sin αxdx.
0
(
+∞ 1 2
◭ Ako se poñe od parametarskog integrala I (α) = e− 2 x cos αxdx
0
koji je ravnomerno konvergentan prema Vajerštrasovom kriterijumu:
' +
√ ' − 1x 2
+∞ +∞
1 2 1 π
−2x − 12 x2 − 12 x2
e cos αx ≤ e i e dx = 2 e 2
d √ x =
2 2
0 0
(
+∞
2 − 12 x2
to je π xe sin αxdx = − π2 I ′ (α) s jedne strane (gde je I ′ (α) =
0
(
+∞
− 12 x2
− xe sin αxdx takoñe ravnomerno konvergentan po Vajerštrasovom
0
kriterijumu:
− 12 x2 1 2
xe sin αx ≤ xe− 2 x
(
+∞ 1 2
i xe− 2 x dx konvergira), i
0
+ '
+∞
2 1 2
xe− 2 x sin αxdx
π
0
+ +∞ + '
+∞ +
2 − x2
2 2 − x2
2
2
= −e
sin αx + α e cos αxdx = α I (α)
π π 0 π
0
s druge strane. Znači α · I (α) = −I ′ (α) , tj. dI

I = −αdα, odakle je
+
− α2
2 π − α2
I (α) = Ce = e 2,
2
(
+∞ 1 2 π
jer je I (0) = e− 2 x dx = 2. Dakle,
0
+ '
+∞ + +
2 − 12 x2 2 π − α2 α2
xe sin αxdx = α e 2 = αe− 2 . ◮
π π 2
0
(
+∞ 1 2
2
3.76 π x2 e− 2 x cos αxdx.
0
◭ Izvod prethodnog integrala po α je traženi integral. Zato je
+ '
+∞ ′
2 2 α2 α2 α2
2 − 12 x2 − α2
x e cos αxdx = αe = e− 2 −α2 e− 2 = e− 2 1 − α2 .
π α
0
(
+∞ 1 2
Treba jedino pokazati da integral x2 e− 2 x cos αxdx ravnomerno konver-
0
( 2 − 1 x2
+∞
1 2 1 2
gira. Kako je x2 e− 2 x cos αxdx ≤ x2 e− 2 x , a integral x e 2 dx kon-
0
(
+∞
− 12 x2
vergira (parcijalno integraljenje) to integral x2 e cos αxdx ravnomerno
0
konvergira. ◮
+∞ ( 3 − 1 x2
3.77 π2 x e 2 sin αxdx.
0
◭ Traženi integral jednak izvodu prethodnog
integrala sa suprotnim
3 − 12 x2 1 2
znakom. Integral ravnomerno konvergira jer je x e sin αx ≤ x3 e− 2 x ,
( 3 − 1 x2
+∞ 1 2
a integral x e 2 dx konvergira (xe− 2 x dx = dv, x2 = u). Zato je
0
+ '
+∞
2 3 − 12 x2 − α2
2
2
′ α2
x e sin αxdx = − e 1−α = e− 2 α3 + α . ◮
π α
0
(
+∞
ln(a2 +x2 )
3.78 I (α) = 1+x2 dx.
0
(
+∞ (1 (
+∞
◭ Iz predstavljanja = + se dobija da je integral konvergentan za
0 0 1
sve a ∈ R. Zaista, za a = 0, prvi integral je Rimanov, a drugi je konvergentan
jer je √
ln a2 + x2 x 1
≤ ∼ 3 , x → +∞
1 + x2 1 + x2 x2
(
+∞
dx ln(a2 +x2 )
i integral 3 konvergira. Koristili smo da √
x
→ 0 kad x → +∞,
1 x2
odakle i sledi navedena procena. Ako je a = 0, onda je
1
' '1 '1
ln x2

1 + x2 dx ≤ 2 |ln x| dx = −2 ln xdx

0 0 0
(1 ln x2
dakle 1+x2 dx je konvergentan integral. S druge strane je
0
'
+∞ '
+∞ '1
ln x2 ln x ln t2 1
dx = 2 dx = · · · = − dt smena x =
1 + x2 1 + x2 1 + t2 t
1 1 0
i zato je
'
+∞ '1 '
+∞ '1 '1
ln x2
dx = + = − = 0.
1 + x2
0 0 1 0 0
Znači I (0) = 0. Neka je sada ε > 0 fiksiran broj. Na skupu [0, +∞[×[ε, +∞[
funkcije
ln a2 + x2 2a
(x, a) → i (x, a) → 2
1 + x2 (a + x2 ) (1 + x2 )
su neprekidne, tako da je dozvoljeno diferenciranje pod znakom integrala,
ako se pokaže ravnomerna konvergencija integrala
'
+∞
2a
dx.
(a2 + x2 ) (1 + x2 )
0
Po Dirihleovom kriterijumu ([2], II, Stav 7.2.2 ili [9], II, Teorema 8.3.XIII)
taj integral ravnomerno konvergira. Stvarno, sva tri uslova navedenog kri-
terijuma su ispunjena:

(β
1
1. 1+x 2 dx = |arctan β| < π2 ;
0
2a
2. Familija funkcija ⇉ 0 na skupu R, kad x → +∞, jer je
a2 +x2

2a 1

max 2 = → 0, x → +∞.
a a + x2 x
3. Za svako a > 0 funkcija a22a

+x2
je opadajuća po x.
Dakle,
'
+∞
′ 2a
I (a) = dx,
(a + x ) (1 + x2 )
2 2
0
za a ≥ ε > 0. Zatim je
'
+∞ '
+∞
′ 2a dx 2a dx
I (a) = 2 2
− 2
a −1 1+x a −1 a2 + x2
0 0
πa 2a 1 π π
= 2
− 2 · · =
a −1 a −1 a 2 a+1
(
+∞
dx π π
za a ≥ ε > 0 i a = 1. Kako je I ′ (1) = 2 (1+x2 )2
= 2 to je I ′ (a) = a+1
0
za a ≥ ε > 0. Odatle je I (a) = π ln (a + 1) + C za a ≥ ε > 0. Pošto je ε
proizvoljan pozitivan broj to je I (a) = π ln (a + 1) + C za sve a > 0. Iz
π
'
+∞ '2
ln 1 + x2 ln 1 + tan2 z 1
I (1) = dx = · dz
1 + x2 1 + tan2 z cos2 z
0 0
π π
' 2 '2
sin2 z + cos2 z
= ln dz = −2 ln cos zdz
cos2 z
0 0
π
' 2
π
= −2 ln sin zdz = −2 · − ln 2 = π ln 2.
2
0
Sledi da je C = 0. S obzirom da je I (a) = I (−a) to je za sve a ∈ R :
I (a) = π ln (1 + |a|)
jer je I (0) = 0. Time je zadatak u potpunosti rešen. ◮

(
+∞
sin2 αx
3.79 I (α) = x2 dx, α > 0.
0
(
+∞ (1 (
+∞
◭ I način. Dati integral konvergira jer je = + . Prvi integral
0 0 1
je Rimanov (zašto?), a drugi konvergira prema Vajerštrasovom kriterijumu.
Primenom parcijalnog integraljenja dobija se
'
+∞
1 2α sin αx cos αx
I (α) = − sin2 αx|+∞
0 + dx
x x
0
'
+∞
sin 2αx απ
= 0+α d (2x) = ,
2x 2
0
jer je α > 0. ◮
(
+∞
sin2 αx
3.80.I (α) = x2
dx, α > 0.
0
◭ II način. Imamo da je
'
+∞ '
+∞
′ 2 sin αx cos αx sin 2αx π
I (α) = dx = d (2x) = ,
x 2x 2
0 0
jer je α > 0. Onda je

πα
+ C.
I (α) =
2
Zbog I (0) = 0 sledi da je C = 0. Neka student opravda diferenciranje pod
integralom. ◮
( e−x (1−cos ax)
+∞
3.81 x dx, a ∈ R.
0
◭ Neka je a ∈ R. Očigledno je I (−a) = I (a) . Zato se može uzeti a ≥ 0.
Onda je
−x −x
e (1−cos ax)
, x =
0, e sin ax, x = 0,
f (x, a) = x i fa (x, a) =
0, x = 0, 0, x = 0.
Dakle, f (x, a) i fa (x, a) su neprekidne funkcije na skupu [0, +∞[ × [0, +∞[ .
Pošto je integral
'+∞ '
+∞
fa (x, a) dx = e−x sin axdx

0 0
ravnomerno konvergentan na [0, +∞[ (prema Vajerštrasovom kriterijumu)

to je dozvoljeno diferenciranje pod integralom. Zatim je
'
+∞
′ 1 −x +∞ 1
I (a) = − e cos a x|0 − e−x cos axdx
a a
0
 
'
+∞
1 1  1 −x 1
= − e sin a x|+∞
0 + e−x sin axdx
a a a a
0
1 1
= − I ′ (a) , a = 0; I ′ (0) = 0.
a a2

Dakle, I ′ (a) 1 + a12 = a1 odakle je I ′ (a) = a2a+1 ,tj. I (a) = 12 ln a2 + 1 +
C. Pošto I ′ (0) postoji, to je I (a) neprekidna funkcija u nuli, tj.
lim I (a) = C, odnosno, I (0) = C. Sada iz I (0) = 0 sledi C = 0. Znači
a→0+
I (a) = 12 ln a2 + 1 za sve a ∈ R, jer je I (a) parna funkcija. ◮
Napomena. Dati integral konvergira, jer za fiksirano a = 0 sledi
'
+∞ '
+∞
ax '1 '
+∞
e−x (1 − cos ax) −x sin 2 a ax
dx = 2e · ax · · sin dx = + ;
x 2 2 2
0 0 0 1
prvi integral je Rimanov (x = 0 je prividni singularitet) a drugi konvergira

−x (
+∞
zbog 0 ≤ e (1−cos
x
ax)
≤ 2e−x i 2e−x dx = 2e−1 .
1
(
+∞
− 32
3.82 I (α) = x sin αxdx, α ∈ R.
0
◭ I način. Ovo je nesvojstveni parametarski integral sa singularitetima
u 0 i +∞. Zato je
' '
3 3
I (α) = lim ε1 x− 2 sin αxdx + lim δx− 2 sin αxdx
ε→0+ δ→+∞
1
 
'
2 2α
= lim − √ sin α x| ε1 + ε1 √ cos αxdx
ε→0+ x x
 
'
2 2α
+ lim − √ sin α x|1 δ + δ √ cos αxdx
δ→+∞ x x
1
'1 '
+∞
2α 2α
= −2 sin α + √ cos αxdx + 2 sin α + √ cos αxdx
x x
0 1
'
+∞
1
= 2α √ cos αxdx.
x
0
Koristili smo
sin αε sin αδ
lim √ =0i lim √ = 0.
ε→0+ ε δ→+∞ δ
2t
Uvodeći zatim smenu αx = t2 , α > 0, dx = α dt dobija se
'
+∞ +
√ 2 √ 1 π √
I (α) = 4 α cos t dt = 4 α · = 2πα,
2 2
0
na osnovu poznate vrednosti Frenelovog integrala:

'
+∞ '
+∞ +
2 2 1 π
cos x dx = sin x dx = .
2 2
0 0
√
2πα, α ≥ 0,

Pošto je I (α) neparna funkcija, to je I (α) =
− 2π |α|, α < 0. ◮
( −3
+∞
3.83. I (α) = x 2 sin αxdx, α ∈ R.
0
◭ II način. Neka je α > 0 fiksiran. Uzmimo ε > 0, tako da je
α ≥ ε > 0. Integral
'
+∞
'
+∞
− 32 ′ cos αx
x sin αx α dx = √ dx = I ′ (α)
x
0 0
ravnomerno konvergira na skupu [ε, +∞[ na osnovu Dirihleovog kriterijuma,

čime je dozvoljeno diferenciranje
√ pod 1integralom. Istom smenom
√ kao u pr-
′
vom načinu dobija se I (α) = 2π · 2 α , odakle sledi I (α) = 2πα + C, tj.
√
√
I (α) = 2πα jer je C = I (0) = 0. ◮
( cos αx
+∞
Napomena. Pošto integral √ dx divergira za α = 0, to on nije
x
0
ravnomerno konvergentan na skupu [0, +∞[ , a ipak je moguće diferenciranje
pod integralom.
( −t2
+∞
3.84 Neka je f (x) = e cos (xt) dt.
0
a) Dokazati da je funkcija y = f (x) rešenje diferencijalne jednačine
2y′ + xy = 0;
(
+∞
2
b) Koristeći poznatu vrednost integrala e−t dt, izračunati f (1) .
0
◭ a) Formalnim diferenciranjem i zamenjivanjem dobija se da je 2y′ +
xy = 0. Zaista,
 
'
+∞
−t2 '
+∞
−t 2
2 e e
y′ = − e−t t sin (xt) dt = − − sin (xt)|+∞
0 + x cos (xt) dt
2 2
0 0
'
+∞
1 2
= − xe−t cos (xt) dt, te je
2
0
'
+∞ '
+∞
′ −t2 2
2y + xy = − xe cos (xt) dt + xe−t cos (xt) dt = 0.
0 0
(
+∞
2
Diferenciranje pod znakom integrala je moguće, jer je integral te−t sin (xt) dt
0
ravnomerno konvergentan prema Vajerštrasovom kriterijumu:
+∞
' '
+∞
−t2
2

te sin (xt) dt ≤ te−t dt < +∞.

0 0
Neka student detaljno obrazloži ostale uslove.

b) Diferencijalna jednačina iz a) postaje: y ′ + 12 xy = 0, tj. dy 1
y = − 2 xdx.
2 ( −t2
+∞ √
2
Odatle je y = Ce−x . Kako je f (0) = e dt, to je y = f (x) = 2π e−x .
0
√
π (
+∞
2
√
π
Dakle, f (1) = 2e . Koristili smo Ojler-Poasonov integral e−x dx = 2 .
0
Pogledati i sledeći zadatak. ◮
(
+∞
2
√
π −e2
3.85 Dokazati jednakost e−x cos 2exdx = 2 e znajući da je
0
(
+∞
2
√
π
e−x dx = 2 .
0
(
+∞
2
◭ Neka je I (α) = e−x cos 2eαxdx, α ∈ R parametarski integral.
0
Onda je formalnim diferenciranjem
'
+∞
′ 2
I (α) = − e−x 2ex sin 2eαxdx.
0
Pošto je
2 2
−x 2 2
e cos 2ex ≤ e−x i e−x 2ex sin 2eαx ≤ 2e · e−x x, x ≥ 0,
to oba integrala I (α) i I ′ (α) ravnomerno konvergiraju po α (Vajerštrasov

( −x2
+∞ (
+∞
2
kriterijum) jer nesvojstveni integrali e dx i 2xe−x dx konvergiraju.
0 0
Znači da je diferenciranje pod integralom dozvoljeno jer su još i funkcije
2 2
(x, α) → e−x cos 2eαx i (x, α) → e−x 2ex sin 2eαx
neprekidne na skupu [0, +∞[ × R. Zatim je
'
+∞
′ 2
I (α) = −e 2e−x x sin 2eαxdx
0
 
'
+∞
2 2
= −e −e−x sin 2 eαx|+∞
0 + e−x (2eα) cos 2eαxdx
0
2 2
= −e · 0 − 2e αI (α) = −2e αI (α) .
Za nalaženje parametarskog integrala I (α) dobijena je diferencijalna jed-

načina prvog reda (razdvaja promenljive):
dI
= −2e2 αdα ⇔ ln I = −e2 α2 + ln C, C > 0.
I
√ √
2 2 2 2
Dakle, I (α) = Ce−e α , gde je I (0) = C = 2π . Znači I (α) = 2π e−e α .
Uzimajući α = 1, dobija se jednakost u zadatku. ◮
3.86 Koristeći diferenciranje po pogodno uvedenom parametru, izraču-
nati
'
+∞
sin x − x cos x
dx.
x3
0
◭ Neka je
'
+∞
sin αx − αx cos x
I (α) = dx.
x3
0
sin αx−αx cos x α3
Zbog lim x3
= 3 nula nije singularitet integrala. Podintegralna
x→0+
funkcija (koja se dodefiniše za x = 0) neprekidna je za x ≥ 0 i α ≥ 0, a
(
+∞ (1 (
+∞
integral konvergira jer je = + ; prvi integral je Rimanov a drugi
0 0 1
konvergentan zbog ocene
|sin αx − αx cos x| 1 + αx α
3
≤ 3
∼ 2 , x → +∞
x x x
(
+∞
1
i činjenice da x2
dx konvergira. Neka je α0 > 0 i ε > 0 tako da je
1
α0 − ε > 0. U okolini ]α0 − ε, α0 + ε[ integral
+∞
' '
+∞
sin x − x cos x ′ sin αx
α dx = dx
x3 x
0 0

(

ravnomerno konvergira po Dirihleovom kriterijumu, jer je β sin αxdx ≤
0
2
α0 −ε za α ∈ ]α0 − ε, α0 + ε[ (neka student proveri ostale uslove Dirihleovog
kriterijuma). Zato u toj okolini, pa i u tački α = α0 važi
'
+∞
′ sin αx π
I (α) = α dx = α · .
x 2
0
Odatle je I (α) = π4 α2 + C za α > 0. Pošto je I ′ (0) = 0 (I ′ (α) je parna

funkcija i očigledno je I ′ (0− ) = I ′ (0+ ) = 0) to je I (α) neprekidna funkcija
u tački α = 0. Zato je 0 = I (0) = lim I (α) = C, te je I (α) = π4 α2 a
α→0+
vrednost polaznog integrala je I (1) = π4 . ◮
( sin x
+∞
π
Napomena. Znajući da je x dx = 2 , dati integral se može rešiti
0
parcijalnim integraljenjem. Zaista,
'
+∞
1 x sin x
I = − 2 (sin x − x cos x)|+∞
0 + dx
2x 2x2
0
'
+∞
sin x − x cos x sin x − x cos x 1 sin x
= − lim 2
+ lim + dx
x→+∞ 2x x→0 2x2 2 x
0
1 π π
= 0+0+ · = .
2 2 4
Neka student obrazloži zašto su granične vrednosti jednake nuli.
3.4 Ojlerovi integrali-gama i beta funkcije

(
+∞
Funkcija Γ : p → xp−1 e−x dx, 0 < p < +∞, naziva se gama funkcijom.
0
To je očigledno nesvojstveni parametarski integral. Ona je neprekidna i ima
neprekidne izvode proizvoljnog reda u svojoj oblasti definisanosti i za njih
važi:
'
+∞
(k)
Γ (p) = xp−1 (ln x)k e−x dx, k ∈ N.
0
Osnovne formule:
a) Ako je p > 0, onda je Γ (p + 1) = pΓ (p) .
√
b) Ako n ∈ N, onda je Γ (n) = (n − 1)!, kao i Γ n + 12 = (2n−1)!!
2n π.
c) Za 0 0, q > 0, naziva se beta
0
funkcijom. Ona je takoñe parametarski integral i neprekidna je u oblasti
definisanosti i ima parcijalne izvode proizvoljnog reda, koji se dobijaju difer-
enciranjem po promenljivima p, q pod znakom integrala. Može se predstaviti
i u obliku
'+∞
y p−1
B (p, q) = dy.
(1 + y)p+q
0
Gama i beta funkcija se jednim imenom zovu Ojlerovi integrali i povezane

su formulom:
Γ (p) Γ (q)
B (p, q) = .
Γ (p + q)
√
3.87 Dokazati da je Γ 12 = π.
◭
'
+∞ '+∞
1 − 12 −x 2
Γ = x e dx = 2 e−u du
2
0 0
gde je uvedena smena x = u2 . Zatim je

 +∞   +∞ 
' ' '
+∞ '
+∞
1
e−(u +v ) dudv.
2 2 2 2
Γ2
= 2 e du · 2
−u
e du = 4
−u
2
0 0 0 0
3.4. OJLEROVI INTEGRALI-GAMA I BETA FUNKCIJE 245
Prelazeći na polarne koordinate (ρ, ϕ) , gde je u = ρ cos ϕ, v = ρ sin ϕ,

poslednji dvojni nesvojstveni integral postaje
π π
'2 '
+∞ '2
2 1 −ρ2 1 −ρ2 +∞
Γ = 4 dϕ e ρdρ = 4 − e dϕ = π,
2 2 0
0 0 0
1
√
odakle je Γ 2 = π. ◮
3.88 Izračunati integrale
( √ −y3
+∞ ( −4z 2
+∞ (1
a) ye dy; b) 3 dz; c) √ dx .
− ln x
0 0 0
◭ a) Stavljajući y 3 = x, integral postaje
+∞
' '
+∞ √
1
−x 1 2
−3 1 − 12 −x 1 1 π
x e · x dx =
3 x e dx = Γ = .
3 3 3 2 3
0 0
b)
'
+∞ '
+∞
(−4z 2 ) '
+∞
−4z 2 ln 3 2
3 dz = e dz = e−(4 ln 3)z dz.
0 0 0
Smenom (4 ln 3) z 2 = x integral postaje
'
+∞ 1
! '
+∞ √
x2 1 − 12 −x Γ 12 π
e−x d √ = √ x e dx = √ = √ .
4 ln 3 2 4 ln 3 2 4 ln 3 4 ln 3
0 0
c) Smenom − ln x = t, odnosno x = e−t , dx = −e−t dt sledi
'1 '
+∞ '
+∞
dx e−t dt − 12 −t 1 √
√ = √ = t e dt = Γ = π. ◮
− ln x t 2
0 0 0
(
+∞
n
3.89 Izračunati integral xm e−ax dx, gde su m, n i a pozitivne kon-
0
stante.
◭ Uzimajući axn = y integral postaje
+∞
' y 1 m y 1 1
'
+∞
m+1 1

m+1

n −y n −y
e d = m+1 y n e dy = m+1 Γ . ◮
a a na n na n n
0 0
(1 (−1)n n!
3.90 Dokazati da je Im,n = xm (ln x)n dx = (m+1)n+1
ako je n ∈ N i
0
m > −1.
◭ Smenom x = e−y integral postaje
'
+∞
n
(−1) y n e−(m+1)y dy,
0
tj. novom smenom (m + 1) y = u dobija se

'
+∞
n un −u du
Im,n = (−1) ne
(m + 1) m+1
0
'
+∞
(−1)n
= un e−u du
(m + 1)n+1
0
n
(−1) Γ (n + 1) (−1)n n!
= = . ◮
(m + 1)n+1 (m + 1)n+1
(
+∞
2 1
π β2
− 4α
3.91 Dokazati da je e−αλ cos βλdλ = 2 αe .
0
(
+∞
2
◭ Neka je I = I (α, β) = e−αλ cos βλdλ. Onda je
0
'
+∞
2
∂I −αλ2 e−αλ β β
= −λe sin βλdλ = sin βλ|+∞
0 − I = − I.
∂β 2α 2α 2α
0
β β
Dakle, 1I · ∂β
∂I
= − 2α ili ∂
∂β ln I = − 2α . Uzimajući neodreñeni integral u
odnosu na β sledi:
β2
ln I = − + ln C
4α
β2
tj. I = I (α, β) = Ce− 4α . Ali
'
+∞ '
+∞ +
−αλ2 1 − 12 −x Γ 12 1 π
C = I (α, 0) = e dλ = √ x e dx = √ =
2 α 2 α 2 α
0 0
β2
(gde je stavljeno x = αλ2 ). Znači I = 12 απ e− 4α . Treba napomenuti da
∂I
je α > 0. Očigledno je parametarski integral ∂β ravnomerno konvergentan
prema Vajerštrasovom kriterijumu. ◮
3.92 Izračunati:

a) Γ − 12 ; b) Γ − 52 .
◭ Iz rekurentne formule Γ (x + 1) = xΓ (x) , gama funkcija se može defin-
isati i za negativne vrednosti promenljive. Uzimajući Γ (n) = Γ(n+1)
n sledi
1 Γ( 12 ) √
a) Γ − 2 = − 1 = −2 π.
2
b)

5 Γ − 32 2 Γ − 32 + 1 2 2 1 8√
Γ − = = − = − · − Γ − = − π. ◮
2 − 52 5 − 32 5 3 2 15
3.93 Dokazati: π
(2
a) B (m, n) = 2 sin2m−1 θ cos2n−1 θdθ gde je B beta funkcija;
0
b) B (m, n) = Γ(m)Γ(n)
Γ(m+n) gde je Γ gama funkcija.
◭ a) Smenom x = sin2 θ (zašto je moguće?) sledi
π
'2
2 m−1 2 n−1
B (m, n) = sin θ cos θ 2 sin θ cos θdθ
0
π
'2
= 2 sin2m−1 θ cos2n−1 θdθ.
0
b) Smenom z = x2 , dobija se
'
+∞ '
+∞
m−1 −z 2
Γ (m) = z e dz = 2 x2m−1 e−x dx.
0 0
(
+∞
2
Slično je Γ (n) = 2 y2n−1 e−y dy. Onda je
0
 +∞   +∞ 
' '
2 2
Γ (m) Γ (n) = 4  x2m−1 e−x dx  y 2m−1 e−y dy 
0 0
' '
+∞ +∞
x2m−1 y 2n−1 e−(x ) dxdy.

2 +y 2
= 4
0 0
Prelaskom na polarne koordinate sledi

 +∞  π 
' '2
2  
Γ (m) Γ (n) = 4  ρ2(m+n)−1 e−ρ dρ  cos2m−1 ϕ sin2n−1 ϕdϕ
0 0
π
' 2
= Γ (m + n) · 2 cos2m−1 ϕ sin2n−1 ϕdϕ = Γ (m + n) · B (m, n)

0
odakle se dobija tražena jednakost. Da je B (m, n) = B (n, m) sledi prostom

smenom 1 − x = y. ◮
3.94 Izračunati:
(1 (2 2 dx (a
a) x4 (1 − x)3 dx; b) √x2−x ; c) y 4 a2 − y 2 dy.
0 0 0
◭ a)
'1 '1
3 Γ (5) Γ (4) 4!3! 1
4
x (1 − x) dx = x5−1 (1 − x)4−1 dx = B (5, 4) = = = .
Γ (9) 8! 280
0 0
b) Stavljajući x = 2v, sledi

'2 √
√ ' 2
1
x2 dx − 12
√ 1 √ Γ (3) Γ 12 64 2
√ = 4 2 v (1 − v) dv = 4 2B 3, =4 2 = .
2−x 2 Γ 72 15
0 0
√
c) Senom y2 = a2 x ili y = a x integral postaje
'1
a6 3 a6 1 5 3 a6 Γ 52 Γ 32 πa6
x (1 − x) dx = B
2 2 , = · = .
2 2 2 2 2 Γ (4) 32
0
3.95 Koristeći formulu

'
+∞
xp−1 π
dx =
x+1 sin pπ
0
dokazati da je Γ (p) Γ (1 − p) = sinπpπ ako je 0 < p < 1.

x
◭ Smenom 1+x = y integral sleve strane date formule postaje
'1
Γ (p) Γ (1 − p)
yp−1 (1 − y)−p dy = B (p, 1 − p) = = Γ (p) Γ (1 − p) . ◮
Γ (p + 1 − p)
0
3.96 Izračunati
( dx
+∞ ( dx
+∞ ( dx
+∞
a) 1+x 3 ; b) 1+x 4 ; c) 1+xn , n ∈ N.
0 0 0
◭ a) Smenom x3 = y, dati integral postaje
'
+∞ '
+∞ 2 '
+∞ 1 √
dx 1 y− 3 dy 1 y 3 −1 1 π 2π 3
= = dy = · = .
1+x 3 3 1+y 3 1+y 3 sin π3 9
0 0 0
b) Stavljajući x4 = z dobija se
'
+∞ '
+∞ 3 √
dx 1 z − 4 dz π π 2
= = = .
1 + x4 4 1+z 4 sin π4 4
0 0
c)
'
+∞ '∞ n−1 '
+∞ 1
dx 1 u− n 1 u n −1 1 π
= du = du = · . ◮
1 + xn n 1+u n 1+u n sin πn
0 0 0
Napomena. U sva tri primera korišćena je formula
'
+∞
xp−1 dx π
= B (p, 1 − p) =
1+x sin pπ
0
iz prethodnog zadatka. √
3.97 Dokazati formulu 22p−1 Γ (p) Γ p + 12 = πΓ (2p) .
π π
(2 2p
(2
◭ Neka je I = sin xdx i J = sin2p 2xdx. Onda je
0 0
√
1 1 1 Γ p + 12 π
I = B p+ , =
2 2 2 2Γ (p + 1)
(opet prema zadatku 3.93.a)). Uzimajući smenu 2x = u, dobija se

π
'π '2
1
J= sin2p udu = sin2p udu = I, ili
2
0 0
π π
'2 '2
J = (2 sin x cos x)2p dx = 22p sin2p x cos2p xdx
0 0

2p−1 Γ2 p + 1

1 1 2
= 22p−1 B p + , p + = 2
,
2 2 2pΓ (2p)
odakle sledi traženi rezultat. ◮
3.98 Dokazati da je
( xdx
+∞
π
( y2 dy
+∞
π
a) 1+x 6 = √
3 3
; b) 1+y4
= √
2 2
.
0 0
◭ a) Smenom x2 = t, integral postaje
'
+∞ √
1 dt 1 2π 3 π
3
= · = √
2 1+t 2 9 3 3
0
(korišćen je zadatak 3.96a)).

1
b) Smenom y 4 = t y = t 4 integral postaje
'
+∞ 1 '
+∞ 3
1 t− 4 dt 1 t 4 −1 dt 1 3 3 1 π π
I= = = Γ Γ 1− = · 3π = √ . ◮
4 1+t 4 1+t 4 4 4 4 sin 4 2 2
0 0
3.99 Dokazati da je
π
(2 (a dy 2
(Γ(√14 ))
a) tanp tdt = π2 sec pπ
2 , 0 0;
0
(1 1 p−1 (1 2 Γ(q+1)
e) Γ (p) = ln x dx, p > 0; f ) xp ln x1 dx = (p+1)q+1
, p > −1,
0 0
q > −1.
dz
◭ a) Smenom t = arctan z, dt = 1+z 2
, integral postaje
'
+∞
1
zp · dz,
1 + z2
0
pa novom smenom z 2 = x dobija se

π
'2 '
+∞ p 1
p 1 x( 2 + 2 )−1 1 π π π pπ
tan tdt = dx = · p 1 = pπ = sec .
2 1+x 2 sin 2 + 2 π 2 cos 2 2 2
0 0
1
3
b) Smenom y4 = a4 t y = at 4 , dy = 14 at− 4 dt, integral postaje
'1 '1
1 1 − 34 1 − 34 − 12 1 1 1
I = √ at dt = t (1 − t) dt = B ,
4 a2 1 − t 4a 4a 4 2
0 0
1 1 √ 1 1 2
1 Γ 2 Γ 4 1 πΓ 4 Γ 4
= · 3 = · 2π = √ .
4a Γ 4 4a √ 1 4a 2π
2Γ( 4 )
c) Jednakost se može dokazati matematičkom indukcijom. Tvrñenje je

tačno za 1 prema zadatku 3.92a). Ako se pretpostavi tačnost za m, onda je

1 1 Γ − m + 12 + 1 Γ −m + 12
Γ − (m + 1) + = Γ −m − = =
2 2 − m + 12 − 2m+1
2
√ √
(−1)m 2m π 2 (−1)m+1 2m+1 π
= · =
(2m − 1)!! − (2m + 1) (2m + 1)!!
Γ(x+1)
što predstavlja dokaz tvrñenja za m+1. Korišćena je formula Γ (x) = x
kojom se definiše gama funkcija (rekurentno) i za x < 0.
d) Smenom t = y2 , integral postaje
'
+∞ '
+∞ √ +
−sy2 2 −z2 2 π π
2 e dy = √ e dz = √ =
s s 2 s
0 0
što je i trebalo pokazati.

e) Smenom ln x1 = t, direktno se dobija gama funkcija. Neka student
detaljno proveri vrste singulariteta i obrazloži navedenu smenu.
f ) Smenom ln x1 = t, integral postaje
'
+∞ '
+∞
1 Γ (q + 1)
tq e−(p+1)t dt = z (q+1)−1 e−z dz = ,
(p + 1)q+1 (p + 1)q+1
0 0
(p + 1) t = z je nova smena, čime je dokaz završen. ◮

3.100 Dokazati da je:
( e2x
+∞ (
+∞
e2x
a) ae3x +b
dx = √ 2π2 1 , a > 0, b > 0; b) (e3x +1)2
dx = 2π
√ .
9 3
−∞ 3 3a 3 b 3 −∞
◭ a) Smenom ex = t, dati integral postaje
'
+∞ '
+∞ '
+∞
t2 dt t 1 t
3
· = 3
dt = a 3 dt.
at + b t at + b b bt +1
0 0 0
b 13 1 b 13 1 − 23
Novom smenom t = a y 3 , dt = a 3y dy dobija se
+∞ 2
' − 13 '
+∞ 2
b 3 − 13
1 a y b y 3 −1
I = dy = 2 dy
3b 1+y 3a 3 1+y
0 0

Γ 23 Γ 1 − 23 1 π 2π
= 1 2 = 1 2 · 2π = √ 1 2
3b 3 a 3 3b 3 a 3 sin 3 3 3b 3 a 3
što je dokaz jednakosti.

Napomena. Student treba da zna da je formula
'
+∞
tp−1 π
dt = Γ (p) Γ (1 − p) = , 0 0, b > 0
ae3x + b
−∞
parametarski (nesvojstven) integral, onda je
2π
I ′ (b) = − √ 2 4 ,
9 3a 3 b 3
s jedne strane i
'
+∞
′ e2x
I (b) = − dx,
(ae3x + b)2
−∞
s druge strane. Odatle sledi vrednost integrala pod b). ◮

(1 −α ( x−α
+∞
3.101 Neka je 0 < α < 1, g (α) = x1+x dx, h (α) = 1+x dx.
0 0

+∞
(−1)n
a) Dokazati: h (α) = g (α) + g (1 − α) , g (α) = α−n i h (α) =
n=1
1
+∞
(−1)n
α + 2α α2 −n2 ;
n=1
(
+∞
x−α ln x
b) Izračunati h (α) i 1+x dx.
0
◭ a) S obzirom da je 0 < α < 1, to dati integrala konvergiraju. Iz
'1 '
+∞
x−(1−α) t−α 1
g (1 − α) = dx = dt smena x =
1+x 1+t t
0 1
dobija se tražena jednakost h (α) = g (α)+g (1 − α) . Kako je za −1 < x < 1

+∞

1
=1+ (−1)n xn to je
1+x n=1
'1 '1 +∞
!
x−α n
dx = x−α + (−1) xn−α dx
1+x
0 0 n=1
'1 +∞
!
1
= + (−1)n xn−α dx.
1−α n=1
0
Neka je ε ∈ ]0, 1[ fiksiran broj, onda je

'ε
+∞
! +∞ 'ε
n
n
n−α
(−1) x dx = (−1) xn−α dx
0 n=1 n=1 0
+∞
εn−α+1
= (−1)n ,
n=1
n−α+1

+∞
jer je red (−1)n xn−α ravnomerno konvergentan na skupu [0, ε] . Sada je
n=1
'1 +∞
! 'ε
+∞
!

(−1)n xn−α dx = lim (−1)n xn−α dx
ε→1−
0 n=1 0 n=1
+∞
(−1)n +∞
εn−α+1 n
= lim (−1) = .
ε→1−
n=1
n − α + 1 n=1 n − α + 1
Zato je
+∞

1 1 1 (−1)n
g (α) = − + −··· = .
−α + 1 −α + 2 −α + 3 n=1
α−n

+∞
(−1)n εn−α+1
Poslednja razmena ”lim“ i ” “ je moguća jer je red n−α+1 ravnom
n=1
erno konvergentan na [0, 1] (obrazložiti prema kojem kriterijumu). Iz
+∞
+∞

(−1)n (−1)n
h (α) = g (α) + g (1 − α) = +
n=1
α−n n=1
1−α−n
+∞
+∞
+∞
+∞
(−1)n (−1)n−1 (−1)n (−1)n
= + = +
n=1
α − n n=1 α + (n − 1) n=1 α − n n=0 α + n
+∞
+∞

n 1 1 1 1 (−1)n
= (−1) + + = + 2α .
n=1
α−n α+n α α n=1
α2 − n2
b)
'
+∞
x−α π
h (α) = dx = B (1 − α, α) = Γ (α) Γ (1 − α) = .
1+x sin απ
0
Korišćena je formula
'
+∞
z p−1
B (p, q) = dz
(1 + z)p+q
0
odakle se uporeñivanjem dobija da je p+q = 1 i p−1 = −α. Sada je integral

'
+∞ '
+∞ '
+∞
x−α ln x −x−α ln x d x−α
I (α) = dx = − dx = − dx
1+x 1+x dα 1+x
0 0 0
d π π π 2 cos απ
= − = · π · cos απ = . ◮
dα sin απ sin2 απ sin2 απ
(
+∞
eax
(
+∞
eax
3.102 Neka je I (a) = 1+ex dx, J (a) = 1+ex dx za 0 < a < 1.
−∞ 0
Ispitati da li je
a) I (a) = Γ (a) Γ (1 − a) ; b) I (a) = J (a) + J (1 − a) ; c) J (a) =
(−1)n
+∞
1−a+n .
n=0
◭ a) Smenom ex = t, dx = 1t dt sledi
'
+∞ '
+∞
ta 1 ta−1
I (a) = · dt = dt = B (a, 1 − a) = Γ (a) Γ (1 − a) .
1+t t 1+t
0 0
b)
'0 '
+∞
eax eax
I (a) = dx + dx.
1 + ex 1 + ex
−∞ 0
(0 eax
(
+∞
e(1−a)x
Treba pokazati da je 1+ex dx = 1+ex dx. Smenom x = −t dobija se
−∞ 0
'0 '
+∞ '
+∞
eax e−at e(1−a)t
dx = dt = dt
1 + ex 1 + e−t 1 + et
−∞ 0 0
tj. sledi dokaz jednakosti I (a) = J (a) + J (1 − a) .

c) Smenom e−x = t, integral J (a) postaje
'1 '1 '1

t−a 1 t−a
J (a) = · dt = dt = t−a 1 − t + t2 − + · ·· dt
1 + 1t t 1+t
0 0 0
'1 +∞
! '1 +∞ '1
n n
n
−a −a
= t 1+ (−1) t dt = t dt + (−1) tn−a dt
0 n=1 0 n=1 0
1 +∞ n−a+1 1
+∞

t−a+1 n t 1 1
= + (−1) = + (−1)n .
−a + 1 0 n=1 n − a + 1 0 −a + 1 n=1 n−a+1
Pošto je x ≥ 0, to je 0 < t ≤ 1. Korišćena su svojstva stepenog reda. ◮

3.103 Izračunati sledeće parametarske integrale:
π
(1 1 a 1 (2 a
a) ln x ln ln x dx; b) sin x ln (sin x) dx.
0 0
◭ a) Smenom ln x1 = t, dx = −e−t dt dati integral postaje
'0 '
+∞
−t d
− a
t (ln t) e dt = ta (ln t) e−t dt = (Γ (a + 1)) .
dt
+∞ 0
− 1
b) Smenom sin x = t, cos xdx = dt, dx = 1 − t2 2 dt, integral postaje
'1
− 1
ta (ln t) 1 − t2 2 dt,
0
odnosno smenom t2 = u,
'1
1 a−1 1 d
− 12 a+1 1
I = u 2 (1 − u) ln udu = · B ,
4 4 da 2 2
0
1 ! √ !
1 d Γ a+1
2 Γ 2 π d Γ a+1 2
= · = · . ◮
4 da Γ a2 + 1 2 da aΓ a2
3.104 Neka je α > 0 realan broj. Dokazati
2 !α−1
1
'2
1 1
B (α, α) = 2 − −x dx.
4 2
0
(1
◭ Pošto je B (p, q) = xp−1 (1 − x)q−1 dx, p > 0, q > 0, to je
0
'1 '1
α−1 α−1
B (α, α) = x α−1
(1 − x) dx = x − x2 dx
0 0
2 !α−1 2 !α−1
1
'1 '2
1 1 1 1
= − −x dx = − −x dx
4 2 4 2
0 0
2 !α−1 2 !α−1
1
'1 '2
1 1 1 1
+ − −x dx = 2 − −x dx,
4 2 4 2
1 0
2
(1 1
α−1
jer su oba integrala jednaka 4α−1
1 − t2 dt (u prvom se uvodi smena
0
1
2 − x = 12 t, a u drugom 12 − x = − 12 t). ◮
3.105 Dokazati:
a) Γ (1) = Γ (2) ; b) ∃x0 ∈ ]1, 2[ : Γ′ (x0 ) = 0; c) Γ′ raste na ]0, +∞[ ;
(1 x−1 1
d) Γ opada na ]0, x0 [ a raste na ]x0 , +∞[ ; e) integral ln u1 ln ln u du
0
je jednak nuli za x = x0 ;
1
(
+∞
n
f ) Γ (α) ∼ α kad α → 0+ ; g) lim e−x dx = 1.
n→+∞ 0
◭ a)
'
+∞
+∞
Γ (1) = e−x dx = −e −x 0 = 1,
0
'
+∞
'
+∞ '
+∞
−x −x +∞ −x
Γ (2) = xe dx = −x e 0 + e dx = 0 + e−x dx = 1.
0 0 0
Znači Γ (1) = Γ (2) .

b) Funkcija α → Γ (α) zadovoljava Rolovu teoremu na segmentu [1, 2] .
Obrazložiti detalje.
c) Pošto je
'
+∞
Γ′ (α) = xα−1 (ln x) e−x dx, to je

0
'
+∞
Γ′′ (α) = xα−1 (ln x)2 e−x dx > 0, tj. Γ′ ր .

0
d) Sledi iz b) i c).
e) Smenom ln u1 = t, dobija se
'1 '
+∞
1 x−1 1
ln ln ln du = tx−1 (ln t) e−t dt = Γ′ (x) ,
u u
0 0
i tvrñenje onda sledi iz b).

f ) Kako je αΓ (α) = Γ (α + 1) , treba pokazati da je lim Γ (α + 1) = 1.
α→0+
Pošto je funkcija α → Γ (α) neprekidna na skupu ]0, +∞[ to je

lim Γ (α + 1) = Γ lim (α + 1) = Γ (1) = 1.
α→0+ α→0+
1 1
g) Smenom xn = u sledi x = u n , dx = n1 u n −1 du, te dati integral postaje
'
+∞
1 1
−1 −u 1 1
u n e du = Γ .
n n n
0
1
Tvrñenje onda sledi iz f) jer n → 0, kad n → +∞. ◮
3.5 Furijeovi redovi

Sistem funkcija
1 kπx kπx
, cos , sin , k ∈ N, x∈ [−l, l] ,
2 l l
se naziva osnovnim trigonometrijskim sistemom. On je ortogonalan na seg-
mentu [−l, l] . Neka je f : [−l, l] → R integrabilna funkcija na [−l, l] . Brojevi
'l 'l 'l
1 1 kπx 1 kπx
a0 = f (x) dx, ak = f (x) cos dx, bk = f (x) sin dx,
l l l l l
−l −l −l
gde je k ∈ N, se zovu Furijeovi koeficijenti funkcije f u odnosu na osnovni

trigonometrijski sistem. Trigonometrijski red
+∞
a0 kπx kπx
+ ak cos + bk sin
2 l l
k=1
se zove Furijeov red funkcije f. Specijalno ako je funkcija f parna, onda

Furijeov red ima oblik
+∞
a0 kπx
+ ak cos ;
2 l
k=1
u slučaju da je funkcija f neparna, Furijeov red glasi
+∞
kπx
bk sin .
l
k=1
Funkcija f : [−l, l] → R je deo po deo neprekidna na [−l, l] , ako je

neprekidna u svakoj tački x ∈ [−l, l] sa izuzetkom konačnog broja tačaka u
kojima ima prekide prve vrste. Skup tih funkcija se označava sa C0 [−l, l] .
Funkcija f : [−l, l] → R je deo po deo glatka na [−l, l] , ako je na [−l, l]
deo po deo neprekidna i ima neprekidan izvod na tom segmentu sa izuzetkom
konačno tačaka u kojima ima konačne jednostrane granične vrednosti.
Teoreme o razlaganju u Furijeov red:
T1. Neka je deo po deo glatka na [−l, l] , 2l−periodična funkcija f
proširena na celu brojnu pravu. Tada trigonometrijski Furijeov red funkcije
f konvergira u svakoj tački x ∈ ]−∞, +∞[ ka vrednosti 12 (f (x− ) + f (x+ )) .
T2. Ako neprekidna i deo po deo glatka funkcija f na [−l, l] zadovoljava
f (−l) = f (l) , onda njen trigonometrijski Furijeov red ravnomerno konver-
gira na tom segmentu i njegova suma je f (x) za svako x ∈ [−l, l] .
3.5. FURIJEOVI REDOVI 259
T3. Neka f ∈ C m [−l, l] , f (−l) = f (l) , f (k) (−l) = f (k) (l) za k = 1, m

i neka funkcija f na [−l, l] ima deo po deo neprekidan izvod reda m + 1.
Tada:
kπ m
+∞
a) brojni red l (|ak | + |bk |) konvergira;
k=1
b) Furijeov red funkcije f se na [−l, l] može m puta diferencirati član po
član.
T4. Neka f ∈ C0 [−π, π] i neka je
+∞
a0
+ (an cos nx + bn sin nx)
2 n=1
njen Furijeov red. Tada (nezavisno od toga konvergira li taj red ili ne) za
sve x ∈ [−π, π] važi
'x 'x +∞ '

x
a0
f (t) dt = dx + (an cos nt + bn sin nt) dt,
2 n=1
0 0 0
pri čemu poslednji red konvergira ravnomerno na [−π, π] .

3.106 Neka je c ∈ R, l > 0 i 0 < ξ1 < ... < ξn < ...niz rešenja jednačine
tan lξ = cξ. Dokazati da je sistem funkcija {sin ξn x : n ∈ N} ortogonalan u
C [0, l] .
◭ Treba pokazati da je
'l
sin ξn x sin ξm xdx = 0
0
(l
za n = m i da je sin2 ξn xdx = 0. Pošto je
0
1
sin ξn x sin ξm x = (cos (ξn − ξm ) x − cos (ξn + ξm ) x) , to je
2
'l
I = sin ξn x sin ξm xdx
0
1 1 1 1
= · sin (ξn − ξm ) l − · sin (ξn + ξm ) l
2 ξn − ξm 2 ξn + ξm
sin (ξn − ξm ) l sin (ξn + ξm ) l

= 2 − 2
c (tan lξn − tan lξm ) c (tan lξn + tan lξm )

c sin (ξn − ξm ) l cos lξn cos lξm sin (ξn + ξm ) l cos lξn cos lξm
= −
2 sin lξn cos lξm − sin lξm cos lξn sin lξn cos lξm + sin lξm cos lξn

c sin (ξn − ξm ) l cos lξn cos lξm sin (ξn + ξm ) l cos lξn cos lξm
= −
2 sin (ξn − ξm ) l sin (ξn + ξm ) l
c
= (cos lξn cos lξm − cos lξn cos lξm ) = 0
2
(l
za ξm = ξn . Ako je ξm = ξn , onda je sin2 ξn xdx > 0 jer je na [0, l] funkcija
0
sin2 ax = 0, bar u jednoj tački x, ako je "
a = 0. ◮ #
3.107 Dokazati da sistem funkcija cos √ nx , sin
π
√nx
π
(bez funkcije √12π !)
nije potpun u prostoru C0 [−π, π] .
◭ Ako se pretpostavi da je dati sistem potpun u prostoru C0 [−π, π] onda
to prema ([2], II, Teorema 8.2.1 ili [9], II, Teorema 6.1.XV) znači
+∞

(∀f ∈ C0 [−π, π]) f = f, en en
n=1
gde su f, en Furijeovi koeficijenti funkcije f ∈ C0 [−π, π] u odnosu na dati

sistem. Ako je na primer f ≡ 1 (jedinična funkcija), onda su svi Furijeovi
koeficijenti nula, odakle sledi 1 ≡ 0, što je nemoguće. ◮

+∞
Napomena. Kod tumačenja jednakosti f = f, en en student mora
n=1
da bude oprezan.

+∞
sin
3.108 a) Dokazati da trigonometrijski red √nx (mada konvergen-
n
n=1
tan za svako x ∈ R) nije Furijeov red neke funkcije f ∈ C0 [−π, π] .
sin nx+cos 2nx
+∞
b) Da li je n2
Furijeov red neke funkcije?
n=1
◭ a) Ako se pretpostavi suprotno, tj. da popstoji funkcija f ∈ C0 [−π, π]
sin nx
+∞
čiji je Furijeov red √ , onda prema ([2], II, Teorema 8.2.1 ili [9], II,
n
n=1
Teorema 6.1.XV) sledi
'π +∞

1 1
f 2 (x) dx = ,
π n=1
n
−π
(Parsevalova jednakost) što je nemoguće, jer je leva strana konačna, a desna

1
+∞
nije (f je Riman-integrabilna funkcija, a red n divergira). Ovo pokazuje
n=1
da trigonometrijski red nije obavezno Furijeov red neke funkcije.
b) Kako je
+∞
+∞

sin nx + cos 2nx 1
≤2 ,
n2 n2
n=1 n=1
sledi da taj red ravnomerno konvergira na R ka nekoj funkciji f za koju važi:
'π
1 1
a0 = 0, a2n = f (x) cos 2nxdx = ,
π n2
−π
'π
1
a2n−1 = f (x) cos (2n − 1) xdx = 0,
π
−π
'π
1 1
bn = f (x) sin nxdx = , n ∈ N.
π n2
−π
Znači, dati trigonometrijski red jeste Furijeov red svoje granice f (x) . ◮
3.109 Funkciju f (x) = x − [x] razviti u Furijeov red. Kolika je suma
dobijenog reda?
◭ Grafik funkcije x → x−[x] je lako nacrtati. Ona je periodična (T = 1),
neprekidno diferencijabilna izuzev u celobrojnim tačkama gde ima prekide
prve vrste. Dakle, može se razviti u Furijeov red oblika
+∞
a0
+ an cos 2nπx + bn sin 2nπx.
2 n=1
1
Ovaj red konvergira ka f (x) za x = k, k ∈ Z, odnosno ka 2 u celobrojnim
tačkama. Zatim je
1
'2 '1
1 1 1
a0 = 1 f (x) dx = 2 (x − [x]) dx = 2 x 2 0 = 1,
2
2
− 12 0
'1 '1
an = 2 (x − [x]) cos 2nπxdx = 2 x cos 2nπxdx
0 0
 
'1
x 1
= 2 sin 2nπ x|10 − sin 2nπxdx
2nπ 2nπ
0
1 1
= · cos 2nπ x|10 = 0,
nπ 2nπ
'1 '1
bn = 2 (x − [x]) sin 2nπxdx = 2 x sin 2nπxdx
0 0
 
'1
−x 1
= 2 cos 2nπ x|10 + cos 2nπxdx
2nπ 2nπ
0
1 1 1
= − + 2 2 sin 2nπ x|10 = − .
nπ 2n π nπ
Dakle,
+∞
1 11
x − [x] ∼ − sin 2nπx. ◮
2 π n=1 n
3.110 Neka je funkcija f : R → R neprekidno diferencijabilna, parna i
periodična s periodom 2π i neka za svaki nenegativan ceo broj n važi
'π
f (x) cosn xdx = 0.
0
Dokazati da je f ≡ 0.
◭ Može se pokazati da je cos nx (n ∈ N) polinom stepena n po cos x.
Zaista, na osnovu jednakosti
cos (n + 1) x = 2 cos nx cos x − cos (n − 1) x
i principa potpune matematičke indukcije: n − 1, n → n + 1 sledi dokaz.

Zato je za sve n ∈ N
'π
f (x) cos nxdx = 0
0
jer je cos nx = A0 + A1 cos x + A2 cos2 x + · · · + An cosn x i

'π 'π
f (x) · A0 · dx = A0 f (x) · cos0 x · dx = 0
0 0
po pretpostavci u zadatku, te su Furijeovi koeficijenti an funkcije f svi jed-

naki nuli. Koeficijenti bn su jednaki nuli zbog parnosti. Na osnovu uslova
zadatka, f se u svakoj tački predstavlja svojim Furijeovim redom, te je
f ≡ 0. ◮
3.111 Funkciju f (x) = x, 0 < x < 2 razviti
a) u Furijeov sinusni red; b) u Furijeov kosinusni red;
c) Primeniti Parsevalovu jednakost na Furijeov red dobijen pod b) i na
1
+∞
osnovu toga naći sumu reda n4
;
n=1
d) Naći Furijeov red funkcije x → x2 , 0 < x < 2, integraljenjem Furi-
(−1)n−1
+∞
jeovog reda pod a) i na osnovu toga naći sumu reda n2 ;
n=1
1−a cos x
e) Funkciju f : R → R, x → 1−2a cos x+a2
razviti u Furijeov red.
◭ a) Funkcija čiji je grafik lako nacrtati može se prema Dirihleovoj teo-
remi razviti u Furijeov red koji konvergira ka njoj za sve x ∈ R. Kako je ona
jednaka datoj funkciji na intervalu ]0, 2[ , to je taj Furijeov red istovremeno
i Furijeov red date funkcije. Pošto je T = 2l = 4, to je l = 2, odnosno,
a0 = an = 0 jer je proširenje funkcije na R neparna funkcija. Zatim je
'2 '2
1 ⋆ nπx 2 nπx
bn = f (x) sin dx = x sin dx
2 2 2 2
−2 0
'2
−2 nπx 2 2 nπx
= x· cos + cos dx
nπ 2 0 nπ 2
0
−4 4 nπx 2 −4
= cos nπ + 2 2 sin = cos nπ.
nπ n π 2 0 nπ
Dakle,
+∞
4 πx 1 2πx 1 3πx −4 nπx
x= sin − sin + sin −··· = cos nπ sin
π 2 2 2 3 2 nπ 2
n=1
za 0 < x < 2.
b) Parno proširenje funkcije f (x) na čitavom R je parna funkcija, neprekidna,
deo po deo monotona, periodična T = 4, l = 2, i bn = 0 za sve n ∈ N.
'2 '2
1 ⋆
a0 = f (x) dx = xdx = 2,
2
−2 0
'2
nπx 4
an = x cos dx = · · · = 2 2 (cos nπ − 1) .
2 n π
0
Znači,

8 πx 1 3πx 1 5πx
x = 1− 2 cos + 2 cos + 2 cos +···
π 2 3 2 5 2
+∞
8 1 (2n − 1) πx
= 1− 2 2 cos , 0 < x < 2.
π (2n − 1) 2
n=1
c) Parsevalova jednakost daje
'2 +∞
1 22 16
2
x dx = + 4 π4
(cos nπ − 1)2 , ili
2 2 n
−2 n=1

8 64 1 1 1
=2+ 4 + + + · · ··
3 π 14 34 54

+∞
1 π4 0, n = 2k,
odnosno (2n−1)4
= 96 , jer je cos nπ − 1 =
n=1 −2, n = 2k − 1.
Sada je
1 1 1 1
S = 4
+ 4 + 4 +···+ 4 +····
1
2 3 n
1 1 1 1 1 1
= + + +··· + + + +···
14 34 54 24 44 64

π4 1 1 1 π4 S
= + 4 1+ 4 + 4 +··· = +
96 2 2 3 96 16
4
odakle je S = π90 .
d) Pošto je

4 πx 1 2πx 1 3πx
x= sin − sin + sin −···
π 2 2 2 3 2
za 0 < x < 2, to je
'x 'x
4 πx 1 2πx 1 3πx
xdx = sin − sin + sin − · · · dx, tj.
π 2 2 2 3 2
0 0

16 πx 1 2πx 1 3πx
x2 = C − cos − 2 cos + 2 cos −···
π2 2 2 2 3 2

gde je C = π162 1 − 212 + 312 − 412 + · · · . Integraljenje je vršeno na segmentu
[0, x] ⊂ [0, 2] .
Dobijeni Furijeov red je upravo Furijeov kosinusni red funkcije x → x2
za 0 < x < 2, zato je
'l '2
a0 1 1 4
C= = f (x) dx = x2 dx = .
2 l 2 3
0 0
4 16
1 1 1

Znači 3 = π2 1− 22 + 32 − 42 + · · ·· tj.
+∞
(−1)n−1 4 π2 π2
= · = .
n=1
n2 3 6 12
Napomena. Treba napomenuti da se Furijeov red

+∞
4 (−1)n−1 nπx
sin
π n=1 n 2
funkcije x → x, 0 < x < 2 ne može diferencirati član po član. Zaista, ako je

to moguće onda bi red
+∞
nπx
2 (−1)n−1 cos
n=1
2
konvergirao za 0 < x < 2, što je kontradikcija. Opšti član cos nπx 2 0 ni za

jedno x ∈ R.
e) Iz jednakosti 1 − 2a cos x + a2 = (a − cos x)2 + sin2 x, sledi da je
za a ∈/ {−1, 1} funkcija f definisana na R, 2π−periodična i neprekidno
diferencijabilna. To znači da se može razviti u Furijeov red čija je suma f (x)
za svako x ∈ R. Za a = −1 ili a = 1 imamo da je f (x) = 12 , x = kπ, k ∈ Z.
Zato, neka je |a| =
1. Tada je
eix e−ix
f (x) = g (a) = +
2 (eix − a) 2 (e−ix − a)
za svako x ∈ R.
Sada razlikujemo dva slučaja: |a| < 1 i |a| > 1.

Ako je |a| < 1, onda je: aeix = ae−ix = |a| < 1 i tada je
1 1
2 2
g (a) = +
1 − ae−ix 1 − aeix
+∞ +∞
1 n −inx 1 n inx
= a e + a e
2 n=0 2 n=0
+∞

= an cos (nx) .
n=0
ix −ix
1
Ako je |a| > 1, onda je: ea = e a = |a| < 1 i tada je
eix −1 e−ix −1
g (a) = · ix + ·
2a 1 − e 2a 1 − e−ix
a a
+∞ +∞
1 ei(n+1)x 1 e−i(n+1)x
= − −
2 n=0 an+1 2 n=0 an+1
+∞
+∞

cos (n + 1) x cos (nx)
= − =− .
n=0
an+1 n=1
an

+∞
+∞
cos(nx)
Znači, an cos (nx) i − an su razvoji funkcije f u Furijeov red. ◮
n=0 n=1
Napomena. Treba imati na umu Ojlerovu formulu cos x + i sin x = eix ,
x ∈ R i na osnovu nje formule
eix + e−ix eix − e−ix

cos x = i sin x = .
2 2i
3.112 a) Razviti funkciju x → arcsin (cos x) u Furijeov red i na osnovu
1
+∞
toga odrediti sumu reda n4
.
n=
b) Razviti funkciju θ → 5+41cos θ u Furijeov red i na osnovu toga odrediti
(π cos nθ
vrednost integrala In = 5+4 cos θ dθ.
0
◭ a) S obzirom da je funkcija neprekidna, 2π−periodična, deo po deo
monotona, to se može razviti u Furijeov red% koji za $ sve x ∈ R konvergira
π π π
funkciji f (x) . Ako x ∈ [0, π] , onda 2 − x ∈ − 2 , 2 , te je
π π
arcsin (cos x) = arcsin sin −x = −x
2 2
% $
prema formuli arcsin (sin t) = t, t ∈ − π2 , π2 . Zbog parnosti funkcije grafik
je sada lako nacrtati. Furijeov red ima samo kosinuse.
'π 'π
1 2 π
a0 = f (x) dx = − x dx = 0,
π π 2
−π 0
'π π 'π 'π
1 2
an = − x cos nxdx = cos nxdx − x cos nxdx
π 2 π
−π 0 0
 
'π
1 2 x 1
= sin nx|0π −  sin nx|0π − sin nxdx
n π n n
0

n
2 (−1) − 1 0, n = 2k,
= − 2
= 4
, n = 2k − 1.
π n π(2k−1)2
Znači, za sve x ∈ R :
+∞
4 cos (2n − 1) x
arcsin (cos x) = .
π n=1 (2n − 1)2
Integraljenjem od 0 do x za neko x ∈ [0, π] sledi
'x +∞ 'x +∞
π 4 cos (2n − 1) x 4 sin (2n − 1) x
− x dx = dx + C = + C,
2 π n=1 (2n − 1)2 π n=1 (2n − 1)3
0 0
+∞
π x2 4 sin (2n − 1) x
tj. x − = ,
2 2 π n=1 (2n − 1)3
jer se za x = 0 dobija C = 0. Ponovnim integraljenjem leve i desne strane

od 0 do x dobija se
+∞ +∞
πx2 x3 4 cos (2n − 1) x 4 1
− =− + + C1 .
4 6 π n=1 (2n − 1)4 π n=1 (2n − 1)4
Ako je x = 0, onda je C1 = 0. Znači, za sve x ∈ [0, π] je

+∞ +∞
πx2 x3 4 cos (2n − 1) x 4 1
− =− 4 + .
4 6 π n=1 (2n − 1) π n=1 (2n − 1)4
π
+∞
1
+∞
1
Uzimajući x = 2, dobija se suma reda (2n−1)4
a zatim i reda n4
n=1 n=1
(videti prethodni zadatak).
Napomena. Nastavljajući postupak integraljenja mogu se dobiti sume
1
+∞
redova n2s
za s = 3, 4, 5, .... Iz jednakosti
n=1
+∞
π x2 4 sin (2n − 1) x
x− = , x ∈ [0, π]
2 2 π n=1 (2n − 1)3

+∞
1
+∞
(−1)n−1
se mogu dobiti sume redova n2s+1
, n2s+1
za s = 1, 2, 3, ... uzimajući
n=1 n=1
x = π2 i uzastopnim integraljenjem.
b) Data funkcija je očigledno 2π−periodična i neprekidno diferencija-
bilna, tako da se može razviti u Furijeov red čija je suma funkcija f (θ) .
Koristeći Ojlerovu formulu imamo da je za svako θ ∈ R
1 eiθ
f (θ) = =
5 + 2eiθ + 2e−iθ 2eiθ + 5eiθ + 2
x x
= = , x = eiθ .
2x2 + 5x + 2 (x + 2) (2x + 1)
Prethodna racionalna funkcija po x je dalje jednaka
2 1
x
= 3 − 3
,
(x + 2) (2x + 1) x + 2 2x + 1
odakle je
1 1 −iθ
3 6e
f (θ) = − .
1 + 12 eiθ 1 + 12 e−iθ

+∞
1
Znajući da je za svaki kompleksan broj z za koji je |z| < 1, 1+z = (−1)n z n ,
n=0
dobijamo
+∞ +∞
1 (−1)n inθ e−iθ (−1)n −inθ
f (θ) = e − e
3 n=0 2n 6 n=0 2n
+∞ +∞
1 (−1)n inθ 1 (−1)n+1 −i(n+1)θ
= e + e
3 n=0 2n 3 n=0 2n+1
+∞
1 1 (−1)n
= + cos nθ. (1)
3 3 n=1 2n−1
S obzirom da poslednji red konvergira apsolutno a i ravnomerno na R to se

može zaključiti da je on Furijeov red funkcije f (θ) . Stvarno,
'2π '2π '2π

+∞
1 1 (−1)n
πap (f) = f (θ) cos pθdθ = cos pθdθ + cos nθ cos pθdθ
3 3 2n−1
0 0 0 n=1
'2π +∞ '2π
1 1 (−1)n
= cos pθdθ + [cos (n + p) θ cos (n − p) θ] dθ,
3 3 2n
0 n=1 0
jer red (1) ravnomerno konvergira. Iz poslednje formule slede Furijeovi ko-
n
eficijenti, a zatim i da je I0 = π3 i In = (−1) π
3·2n$ , n ≥% 1. ◮
3.113 Funkciju f : x → sgn sin 2x, x ∈ − 12 , 12 razviti u Furijeov red.
◭ T = 2l = 1, l = 12 , proširenje funkcije ima prekide prve vrste, i deo po
deo je diferencijabilna, te se može razviti u Furijeov red. Zbog neparnosti
funkcije je a0 = an = 0. Dalje je
1 1
'2 '2
1 nπx
bn = 1 f (x) sin 1 dx = 4 1 · sin 2nπxdx
2 2
− 12 0

−4 1 2 0, n = 2k,
= cos 2n πx|02 = − ((−1)n − 1) = 4 i
2nπ nπ π(2k−1) , n = 2k − 1,
+∞

4 sin 2 (2n − 1) πx 1 1
f (x) = , x∈ − , . ◮
n=1
π 2n − 1 2 2
3. 114 Funkcije x → cos3 x i x → sin3 x razviti u Furijeov red na

]−π, π[ .
◭ Pošto su ove funkcije periodične (T = 2π-zašto?) to iz poznatih
formula
cos 3x = 4 cos3 x − 3 cos x i sin 3x = −4 sin3 x + 3 sin x, sledi
3 1 3 1
cos3 x =cos x + cos 3x i sin3 x = sin x − sin 3x
4 4 4 4
što i predstavlja tražene Furijeove redove. ◮
Napomena. Neka student pokaže da Furijeov red funkcija x → cosk x
i x → sink x, k ∈ N na ]−π, π[ , ima konačno mnogo članova različitih od
nule.
3.6 Furijeovi integrali

Ako je funkcija f : R → R apsolutno integrabilna na R i ima deo po deo
neprekidan prvi izvod na svakom konačnom razmaku brojne prave, tada se
njoj pridružuje Furijeov integral
'
+∞
(a (y) cos yx + b (y) sin yx) dy,

0
gde je
'
+∞ '
+∞
1 1
a (y) = f (x) cos xydx, b (y) = f (x) sin xydx.
π π
−∞ −∞
On konvergira ka f (x) za sve x ∈ R u kojima je funkcija f neprekidna, tj.

ka 12 (f (x − 0) + f (x + 0)) ako je x tačka prekida prve vrste.
3.115 Sledeće
funkcije predstaviti Furijeovim integralom:
1, |x| < 1,
a) f (x) = b) f (x) = sgn (x − α) − sgn (x − β) , β > α;
0, |x| > 1;

1 x sin x, |x| < π,
c) f (x) = a2 +x2 ; d) f (x) = a2 +x2 , a = 0; e) f (x) =
0, |x| > π;
−α|x| −α|x| 2
f ) f (x) = e , α > 0; g) f (x) = e sin βx, α > 0;h) f (x) = e−x .
◭ a) Data funkcija ispunjava sve uslove za predstavljanje Furijeovim
integralom. Pošto je parna, to je b (y) = 0 i
'
+∞ '
+∞
2 2 2 sin y
a (y) = f (x) cos xydx = cos xydx = .
π π πy
0 0
Dakle,
'
+∞
sin y
f (x) = cos yxdy, |x| =
1.
y
0
Za x = ±1, Furijeov integral date funkcije konvergira ka 12 .

b) Očigledno je
0, x < α,
1, x = α,
f (x) = 2, α < x < β,
1, x = β,
0, x > β.
3.6. FURIJEOVI INTEGRALI 271
Onda je
'
+∞ 'β
1 2 2
a (y) = f (x) cos xydx = cos xydx = (sin βy − sin αy) ,
π π πy
−∞ α
'
+∞ 'β
1 2 2
b (y) = f (x) sin xydx = sin xydx = (cos αy − cos βy) ,
π π πy
−∞ α
te je
'
+∞
2 sin y (β − x) + sin y (x − α)
f (x) = dy
π y
0
predstavljena Furijeovim integralom za sve x ∈ R. U ovom primeru Furijeov
integral konvergira ka f (x) za sve x ∈ R. Obrazložiti!
c) Za a = 0 funkcija ispunjava uslove za predstavljanje Furijeovim inte-
gralom. Zbog parnosti funkcije f imamo da je b (y) = 0 i
'
+∞
2 cos yx 1 −|a|y
a (y) = 2 2
dx = e
π a +x |a|
0
(zadatak 3.69), tako da je

'
+∞
1
f (x) = e−|a|y cos yxdy
|a|
0
predstavljanje funkcije f Furijeovim integralom.

d) Funkcija zadovoljava sve uslove predviñene za predstavljanje Furi-
( x sin yx
+∞
jeovim integralom. Zbog neparnosti je a (y) = 0 i b (y) = π2 a2 +x2
dx, a =
0
0. Vidimo iz prethodnog zadatka da je b (y) = −a′ (y)(mogućnost diferenci-
ranja pod integralom obrazložena je u zadatku 3.69). Znači,
'
+∞
f (x) = e−|a|y sin yxdy, a = 0.

0
e) Očigledno je a (y) = 0 i
'π
2 2
π · sin
1−y2
πy
, y = 1,
b (y) = sin x sin yxdx =
π 1, y = 1,
0
'
+∞
2 sin πy
tj. f (x) = sin yxdy.
π 1 − y2
0
f ) Funkcija ispunjava dovoljne uslove za predstavljanje Furijeovim inte-

gralom. Zbog parnosti je b (y) = 0 i
'
+∞
2 2α
a (y) = e−αx cos yxdx = .
π π (α2 + y2)
0
Zato je za sve x ∈ R
'
+∞
2α cos yx
f (x) = dy, α > 0,
π α2 + y 2
0
Furijeov integral date funkcije.

g) Nalazimo da je a (y) = 0 i
'
+∞
2
b (y) = e−αx sin βx sin yxdx
π
0
'
+∞ '
+∞
1 1
= e−αx cos (β − y) xdx − e−αx cos (β + y) xdx
π π
0 0
α α
= −
π α2 + (β − y)2 π α2 + (β + y)2
4αβy
= .
π α2 + (β − y)2 α2 + (β + y)2
Dakle, za sve x ∈ R imamo da je

'
+∞
4αβ y sin yx
f (x) = dy, α > 0.
π α2 + (β − y)2 α2 + (β + y)2
0
h) Očigledno je b (y) = 0 (zbog parnosti funkcije) i

'
+∞
2 2 1 y2
a (y) = e−x cos yxdx = √ e− 4
π π
0
(zadatak 3.84), tako da je
'
+∞
−x2 1 y2
e =√ e− 4 cos yxdy
π
0
Furijeov integral date funkcije. ◮

3.116 Funkciju f (x) = e−x , x > 0 predstaviti Furijeovim integralom
produžujući je na celom R tako da bude:
a) parna; b) neparna.
◭ a) U ovom slučaju imamo funkciju
x
e , x ≤ 0,
F (x) =
e−x , x > 0,
koja zadovoljava dovoljne uslove za predstavljanje Furijeovim integralom i

za nju je b (y) = 0 i
'
+∞
2 2
a (y) = e−x cos yxdx = .
π π (y 2 + 1)
0
Onda njen Furijeov integral glasi
'
+∞
2 cos yx
F (x) = dy.
π y2 + 1
0
b) Neparno raširenje funkcije f (x) = e−x , x > 0 je

−ex , x ≤ 0,
G (x) =
e−x , x > 0,
i za nju je a (y) = 0 i
'
+∞
2 2y
b (y) = e−x sin yxdx = .
π π (y 2 + 1)
0
Furijeov integral je
'
+∞
2 y sin yx
G (x) = dy. ◮
π y2 + 1
0
Ako je funkcija f : [0, +∞[ → R apsolutno integrabilna na [0, +∞[ i ima

deo po deo neprekidan prvi izvod na svakom konačnom razmaku poluprave
x > 0, onda postoje integrali
+ '
+∞ + '+∞
2 2
f s (y) = f (x) sin yxdx i f c (y) = f (x) cos yxdx,
π π
0 0
i zovu se redom sinusna i kosinusna Furijeova transformacija funkcije f.

Formulom
'
+∞
1
f (y) = √ f (x) e−iyx dx
2π
−∞
data je direktna kompleksna Furijeova transformacija funkcije f.
3.117 Naćidirektnu sinusnu transformaciju funkcija:
 1, 0 < x ≤ 2,
x, 0 ≤ x ≤ 1,
a) f (x) = 3, 2 < x ≤ 4, b) f (x) = c) f (x) =
 0, 1 < x < +∞;
0, 4 < x < +∞;

cos x, 0 ≤ x ≤ π,
0, π < x < +∞.
◭ a) Data funkcija zadovoljava napred nevedene uslove i
+ '
+∞
2
f s (y) = f (x) sin yxdx
π
0
+ '2 '4

2
= sin yxdx + 3 sin yxdx
π
0 2
+
21
= (1 + 2 cos 2y − 3 cos 4y) .
πy
b)
+ '1
2
f s (y) = x sin yxdx
π
0
+  '1

2 1 1
= x · − cos yx|10 + cos yxdx
π y y
0
+
2 1 1
= − cos y + 2 sin y .
π y y
c)
+ 'π +
2 2 y
f s (y) = cos x sin yxdx = · 2 (a + cos yπ) . ◮
π π y −1
0
3.118 Naći direktnu

kosinusnu transformaciju funkcija:

x, 0 ≤ x ≤ 1, 1, 0 ≤ x ≤ π,
a) f (x) = 1−x b) f (x) = c)
e , 1 < x < +∞; 0, π < x < +∞;

x, 0 ≤ x ≤ 1,
f (x) =
e−x , 1 < x < +∞.
◭ a) Kako funkcija f zadovoljava navedene uslove to je direktna kosi-
nusna Furijeova transformacija jednaka
+ '
+∞
2
f c (y) = f (x) cos yxdx
π
0
+ '1 '
+∞

2
= x cos yxdx + e1−x cos yxdx
π
0 1
+
2 sin y cos y − 1 cos y − y sin y
= + + .
π y y2 y2 + 1
b)
+ '
+∞ + 'π +
2 2 2 sin yπ
f c (y) = f (x) cos yxdx = cos yxdx = .
π π π y
0 0
c)
+ '1 '
+∞

2
f c (y) = x cos yxdx + e−x cos yxdx
π
0 1
+
2 sin y cos y − 1 cos y − y sin y
= + + . ◮
π y y2 e (y 2 + 1)
3.119 Naći direktne kompleksne Furijeove transformacije funkcija:

a) f (x) = e−α|x| , α > 0; b) f (x) = xe−α|x| , α > 0.
◭ a) Primenom navedene formule imamo da je

'
+∞
1
f (y) = √ e−α|x|−iyx dx
2π
−∞
'
+∞ '
+∞
1 −α|x| 1
= √ e cos yxdx − i √ e−α|x| sin yxdx
2π 2π
−∞ −∞
+ '
+∞ +
2 2 y
= e−αx cos yxdx = , α > 0,
π π α + y2
2
0
direktna kompleksna Furijeova transformacija date funkcije.

b) U ovom primeru je
'
+∞
1
f (y) = √ e−α|x|−iyx dx
2π
−∞
'
+∞ '
+∞
1 −α|x| 1
= √ xe cos yxdx − i √ xe−α|x| sin yxdx
2π 2π
−∞ −∞
+ '
+∞ +
2 8 αy
= −i xe−αx sin yxdx = −i , α > 0.
π π π (α + y 2 )2
2
0
(
+∞
Primetimo da je integral xe−αx sin yxdx (ravnomerno konvergira po y >
0
(
+∞
0) izvod funkcije y → e−αx sin yxdx iz prethodnog primera. ◮
0
3.120 Odrediti neprekidnu π funkciju g : [0, +∞[ → R koja zadovoljava:
(
+∞
a) g (y) sin yxdy = 2 sin x, 0 ≤ x ≤ π,
0 0, x > π;
 π
(
+∞  2 cos x, 0 ≤ x < π,
b) g (y) sin yxdy = − π , x = π,
0  4
0, x > π.
◭ a) Nepoznata funkcija g je sinusna Furijeova transformacija funkcije
2
π f (x) , gde je f funkcija zdesne strane. Neposredno se dobija da je

sin πy
1−y2
, y = 1,
g (y) = π
2 , y = 1.
b) Na isti način kao pod a) imamo da je

y(1+cos πy)
y2 −1
, y = 1,
g (y) = ◮
0, y = 1.

+∞
x2
3.121 Ispitati ravnomernu konvergenciju reda 1+n2 x2
na R.
n=1

+∞
(−1)n+1 xn
+∞
xn
3.122 Naći: a) lim n · xn +1 ; b) lim (1 − x) (−1)n−1 1−x2n
.
x→1− n=1 x→1− n=1

+∞
(−1)n x
+∞
x
3.123 Ispitati ravnomernu konvergenciju redova (1+x2 )n
i (1+x2 )n
n=1 n=1
na [0, 1] .
3.124 Ispitati neprekidnost funkcija: 
 (
π
(1 y2√
dx
dx , y = 0,
a) F (y) = π ; b) F (y) = (x+|y|) tan y2
0
2
0 x (x +y +1)
4 2 
 π 0, y = 0;

 (2 y 2 dx (2 e−xy
c) F (y) = arctan(x2 +y2 ) sin x , y = 0, d) F (y) = √ sin 1 dx.
 0 x x
 0, y = 0; 0
3.125 Naći sledeće granične vrednosti:

π
(2 sin(x+y) (2 y −x2 y
a) lim x2 y2 +xy+1 dx; b) lim x+y e dx;
y→0 0 y→+∞ 1
( 2
1+y
arcsin x
(
sgny
sin(xy)
c) lim xy+(1+y 2 ) 1 dx; d) lim (x+y)y+1 dx.
y→0
y2 y2 y→0+ [y]
3.126 Proveriti mogućnost razmene limesa i integrala u sledećim sluča-
jevima:
(1 2 (1 x2 − x22
a) (x22xy dx, y → 0+ ; b) e y dx, y → 0+ ;
+y2 )2 y2
0 0
π
(2 −xy (2 1 2
c) √e dx, y → +∞; d) sin xy dx, y → ∞.
x+y 2 x
0 0
3.127 Diferenciranjem po parametru naći vrednost integrala
π
(λ ln(1+λx) (2 2
a) I (λ) = 1+x2
dx; b) I (m) = ln sin x + m2 cos2 x dx, m > 0.
0 0
π π
(2 a+b sin x dx
(2
c) I (a, b) = ln a−b sin x · sin x , a > b > 0. d) I (a) = ln a2 − sin2 x dx,
0 0
a > 1.
(π ln(1+a cos x)
3.128 Izračunati cos x dx bar na dva načina, ako je |a| < 1.
0
(1 x2 −x
3.129 Izračunati sin ln x1 · ln x dx.
0

+∞
1 π2
(1 1
3.130 Znajući da je (2n+1)2
= 8 izračunati x ln 1+x
1−x dx.
n=0 0
3.131 Za realne brojeve α; p > 0, q > 0 izračunati parametarske inte-
grale:
(
+∞ (
+∞
a) (e−qx − e−px ) cos αx · x1 dx; b) (e−qx − e−px ) sin αx · x12 dx.
0 0
3.132 Izračunati sledeće integrale (α ∈ R) :
( sin x2
+∞ ( sin2 x
+∞ ( cos x
+∞ ( sin4 αx
+∞
a) x dx; b) 1+x 2 dx; c) (1+x2 ) 2 dx; d) x4 dx;
0 0 0 0
(
+∞
sin αx sin2 x
(
+∞
cos αx
(
+∞
e−αx
e) x3
dx; f ) cosh x dx; g) 1+x2
dx, α ≥ 0.
0 −∞ 0
3.133 Izračunati sledeće nesvojstvene integrale (a, b > 0) :
( b sin ax−a sin bx
+∞ ( b ln(1+ax)−a ln(1+bx)
+∞
a) x2 dx; b) x2 dx;
0 0
(
+∞
x 1

1
(
+∞
e−ax −e−bx +x(a−b)e−bx
c) ex −e−x
− 2 x2
dx; d) x2
dx.
0 0
3.134 Dokazati formulu
'
+∞
A1 cos a1 x + A2 cos a2 x + · · · + Ak cos ak x Ak
dx = − ln aA1 A2
1 a2 · · · ak ,
x
0
ako je a1 , a2 , ..., ak > 0 i A1 + A2 + · · · + Ak = 0.
3.135 Pretpostavljajući da konvergira integral zdesne strane, dokazati
formulu:
'+∞ ! '
+∞
B 2 1
f Ax − dx = f y 2 dy, (A, B > 0) ,
x A
0 0
i na osnovu nje izračunati integral
'
+∞
2 b
e−ax − x2 dx, (a, b > 0) .
0
3.136 Dokazati da je za sledeće redove
+∞
−x +∞

−nx e 1 (−1)n xn
e − , x ∈ ]0, 1[ i , x ∈ ]0, 1[
n=1
n+1 n n=1
n
moguće diferenciranje član po član.

3.137 Odrediti oblast konvergencije i sumu sledećih redova:

+∞
+∞
+∞
a) 1+ (−1)n (2n + 1) x2n ; b) n (n + 1) xn ; c) (−1)n−1 n2 xn ;
n=1 n=1 n=1

+∞
(2n−1)!! n
+∞
xn
d) 1 + (2n)!! x ; e) n(n+1) .
n=1 n=1
3.138 Dokazati formulu
+∞ p−1+m
!
xn+k 1 n
= −xk−m x + ln (1 − x) , (p, k, m ∈ N) ,
n=p
n + m n
n=1
i na osnovu nje naći zbir reda

+∞ +∞
!
xn xn+2
= .
n (n − 1) (n − 2) n (n + 1) (n + 2)
n=3 n=1
1
3.139 Razviti funkciju f (x) = 1+x+x 2 +x3 u stepeni red pa zatim naći
f (1000) (0) .
3.140 Razviti funkciju f (x) = ln (1 + x)1+x + ln (1 − x)1−x u Mak-
lorenov red, a zatim odrediti interval konvergencije tog reda.
1 n
+∞
3.141 Dat je stepeni red 2n+1 x .
n=1
a) Odrediti poluprečnik i oblast konvergencije; b) Sabrati dati red;

(1 +∞
1 n
c) Izračunati 2n+1 x dx.
0 n=1
3.142 Funkciju f (x) = x (π − x) , x ∈ ]0, π[ razviti u Furijeov red po
(−1)n−1
+∞
sinusima i na osnovu toga naći sumu reda (2n−1)3
.
n=1
π
3.143 Neka je 0 < h ≤ 2i fa (x) 2π−periodična funkcija definisana sa

1 − |x|
2h , |x| ≤ 2h,
fh (x) =
0, 2h < |x| ≤ π.
a) Napisati Furijeov red funkcije fh i naći njegovu sumu;
b) Na osnovu a), izračunati zbirove:
+∞
+∞
sin nh 2 π 1
za 0 < h ≤ i .
nh 2 n=1 (2n − 1)2
n=1
3.144 Napisati Furijeov red funkcije t → max {sin t, 0} , naći njegovu

1
+∞
+∞
1
sumu a zatim odrediti zbirove brojnih redova: 2
4n −1 i 16n2 −1 .
n=1 n=1
3.145 1. Razviti u Furijeov red funkciju f čiji je period 2π i koja je za

−π ≤ x ≤ π data sa f (x) = x2 ;
1 +∞
+∞ (−1)n−1 +∞
1
2. Koristeći 1. izračunati n2 , n2
, (2n−1)2
.
n=1 n=1 n=1
3.146 Razviti u Furijeov red funkciju

 x, 0 ≤ x ≤ 1,
f (x) = 1, 1 < x < 2,

3 − x, 2 ≤ x ≤ 3.
3.147 Razviti u Furijeov red funkciju f (x) = eax na intervalu ]a, b[ .

Odrediti zbir tog reda.
3.148 Funkciju

sin πx, x ∈ [0, 1] ,
f (x) =
0, x ∈ [1, π] ,
predstaviti kao sumu trigonometrijskog reda po kosinusima. Izračunati za-

cos2 n2 cos 9n
+∞
tim zbir reda n2 −π 2
.
n=1
3.149 Razvijanjem funkcije
π ex + e−x
f (x) = ·
2 e π − e−π

+∞
cos n
na [−π, π] u Furijeov red, naći zbir reda 1+n2
.
n=1
3.150 Dokazati da je za |x| < 1
'x
dt x 1 x6 1 · 3 x11 1 · 3 · 5 x16
√ = + · + · + · +···
1 − t5 1 2 6 2 · 4 11 2 · 4 · 6 16
0
3.151 Dokazati da je za |x| < 1

'x
ln (1 + t) x x2 x3 x4
dt = 2 − 2 + 2 − 2 + · · ·
t 1 2 3 4
0
3.152 Metodom diferenciranja integrala po parametru izvesti nove inte-

grale iz datih:
(1 a (2a √ 2
a) eax dx = e a−1 ; b) 2ax − x2 dx = πa2 ;
0 0
π
(2 dx
(π −a(e−aπ cos bπ−1)
c) a2 cos2 x+b2 sin2 x
; d) e−ax cos bxdx = a2 +b2
.
0 0
3.153 Diferenciranjem integrala po parametru dokazati sledeće formule:
x+y
a) arctan x + arctan y = arctan 1−xy za |xy| < 1;

b) arcsin x + arcsin y = arcsin x 1 − y 2 + y 1 − y 2 za x2 + y2 < 1.
(1 1
3.154 Za koje α ∈ R se može diferencirati integral x α dx = α+1 ?
0
3.155 Dokazati da niz funkcija fn (x) = nxn (1 − xn ) konvergira ka
(1
f (x) ≡ 0 na intervalu [0, 1] , a niz integrala fn (x) dx ne konvergira ka
0
(1
integralu f (x) dx. Izvesti odatle zaključak o ravnomernoj konvergenciji
0
niza fn (x) na skupu [0, 1] .
3.156 Dokazati da niz funkcija fn (x) = xn (1 − xn ) konvergira ka f (x) ≡
(1
0 na intervalu [0, 1] ali ne ravnomerno, a niz integrala fn (x) dx konvergira
0
(1
ka integralu f (x) dx.
0
(
+∞
arctan(1+p2 x2 )−arctan(1+q 2 x2 )
3.157 Izračunati parametarski integral x2
dx.
0

+∞
x
(1
3.158 Neka je F (x) = x2 +n2 . Izračunati F (x) dx i F ′ (0) ako pos-
n=1 0
toji.
% π3.159 $ Razložiti u Furijeov red funkcije f (x) = sin1 x i g (x) = cos1 x na
− 4 , π4 .
(1 ln x·ln(1+x+x2 +x3 )
3.160 Izračunati x dx.
0
2 √
3.161 Razložiti
u stepeni red funkcije f (x) = ln x − x 2 + 1 i g (x) =
x2
ln 1 + 1+x .

+∞
xn
nπ +∞
x2n
◭ f (x) = −2 n cos 4 , g (x) = ln 1 − x3 −ln 1 − x2 = n −
n=1 n=1

+∞
x3n
n . ◮
n=1
3.162 Predstaviti funkciju Furijeovim integralom:
− 1
a) f (x) = a2 + x2 2 , a = 0; b) f (x) = 1 za −1 < x < 1 i f (x) = 0
za |x| > 1.
3.163 Razložiti funkciju

sin x + cos x, 0 < x ≤ π2 ,
f (x) =
sin x − cos x, π2 ≤ x < π,
u kosinusni Furijeov red.

3.164 Razlaganjem funkcije x → cos1 x , x ∈ [−π, π] u Furijeov red izraču-
4
nati sumu
1 1 1 1 1 1
1− − + + − − +···
3 5 7 11 13 15
( xdx
+∞
3.165 Ispitati konvergenciju a zatim izračunati integral ex +e2x .
0
3.166 Razložiti funkciju
1
(1 + x) (1 + x2 ) (1 + x4 ) (1 + x8 )
u stepeni red.
3.167 Dokazati u odnosu na n ∈ N ravnomernu konvergenciju integrala
'1 +
1
1 + x + x2 + · · · + xn ln dx
x
0
uključujući oba singulariteta 0 i 1.

3.168 Pokazati da je
'1 +∞
1
(− ln x)p
dx = Γ (p + 1) · , p > 0.
1−x kp+1
0 k=1

+∞
1
3.169 Naći lim x nx+1
x→0+ n=1
Glava 4
Dodatak
4.1 Neki integrali, sume i proizvodi

π π
(2 (2
Ojlerovi integrali: ln sin xdx = ln cos xdx = − π2 ln 2.
0 0
(
+∞
2 √
Ojler-Poasonov integral: e−x dx = π.
−∞
(
+∞ (
+∞ π
Frenelovi integrali: sin x2 dx = cos x2 dx = 2.
−∞ −∞
(
+∞
sin ax
Dirihleov integral: x dx = π2 sgna.
0
(1 √
Rabeov integral: ln Γ (x) dx = ln 2π, gde je Γ gama funkcija.
0
(
+∞
f (ax)−f (bx)
Frulanijeva formula: x dx = f (0) ln ab , a > 0, b > 0 ako je
0
(
+∞
f (x)
f neprekidna funkcija i integral konvergira za svako A > 0.
x dx
A (2k−1)!!
π π
π
(2 n
(2 n (2k)!! · 2 , n = 2k
Dva važna integrala: cos xdx = sin xdx = (2k)!!
0 0 (2k+1)!! , n = 2k + 1.
& 2n
+∞
2n 2·2 4·4 6·6
Valisova formula: π2 = 2n−1 · 2n+1 = 1·3 3·5 5·7 · ··
n=1
Vijetova formula:
2 2 2
π =2· √ · √ ·
2 2+ 2
√ · ··
2+ 2+ 2
283
284 GLAVA 4. DODATAK
Stirlingova formula:
√ θn √ n n
n! = 2πnnn e−n+ 12n (0 < θn < 1) tj. n! ∼ 2πn , n → +∞.
e
Faktorijeli: 0! = 1, n! = n (n − 1) (n − 2) · 3 · 2 · 1, n ∈ N. Zatim je
(2n)!! = 2n · (2n − 2) · · · 4 · 2 = 2n · n!,

(2n + 1)!! = (2n + 1) · (2n − 1) · · · 5 · 3 · 1
(2n + 1)! (2n + 1)!
= = n .
(2n)!! 2 · n!
Ojlerova formula: Ako je x realan broj onda je eix = cos x + i sin x.
Razvijanje nekih elementarnih funkcija u stepeni red

1
x = 1 − (x − 1) + (x − 1)2 − (x − 1)3 + · · ·, 0 < x < 2
1 2 3 n n
1+x = 1 − x + x − x + (−1) x + · · ·, −1 < x < 1
2 3 4
ln x = (x − 1) − (x−1) 2 + (x−1)
3 − (x−1)
4 + · · ·, 0 < x ≤ 2
x 2 x 3
x
e = 1 + x + 2! + 3! + · · ·, −∞ < x < +∞
3 5 7
sin x = x − x3! + x5! − x7! + · · ·, −∞ < x < +∞
2 4 6
cos x = 1 − x2! + x4! − x6! + · · ·, −∞ < x < +∞
3 5 7
arctan x = x − x3 + x5 − x7 + · · ·, −1 ≤ x ≤ 1
x3 5 1·3·5x7
arcsin x = x + 2·3 + 1·3x
2·4·5 + 2·4·6·7 + · · ·, −1 ≤ x ≤ 1
k(k−1)x2 k(k−1)(k−2)x3 1
(1 + x)k = 1 + kx + 2! + 3! + · · ·, −1 < x < 1

+∞
1
Sume oblika: n2k
, k = 1, 2, 3, ....
n=1
Podprogram ”Maple” daje:
1
+∞
1 2 1
+∞
1 4
+∞
1 1 6
+∞
1 1 8
n2 = 6 π , n4 = 90 π , n6
= 945 π , n8
= 9450 π ,
n=1 n=1 n=1 n=1

+∞
1 1 1
+∞
691 1
+∞
2
n10
= 93555 π10 , n 12 = 638512875 π 12 ,
n14
= 18243225 π14 ,
n=1 n=1 n=1
............................................................................................................
............................................................................................................
1
+∞
30842 04119 83322 38
n38
= 2403 46761 84923 75776 34327 68839 84375 π ,
n=1

+∞
1 2 61082 71849 64491 22051 40
n40 = 2 00804 31172 28963 88267 98401 12839 05566 40625 π ,
n=1
1
Konvergencija u x = ±1 zavisi od broja k.
4.2. OD S. RAMANUÐANA 285

+∞
1 30 40195 28783 61416 05382 42
n42
= 230 77891 89818 96012 77125 94427 86466 74277 34375 π ,
n=1
............................................................................................................
............................................................................................................
1
+∞
Vidimo da je n2k
= C · π2k , gde je C = pq , p, q ∈ N. Da li je za svako
n=1
k > 1 imenilac q deljiv sa 5?
4.2 Od S. Ramanuñana
Neke Ramanuñanove2 formule
+∞
1 √ (1103 + 26390n) (2n − 1)!! (4n − 1)!!
8=
π n=0
994n+2 32n (n!)3
√ 1 1 5 !−1
+∞
5 2 (11n + 1) 2 (n) 6 (n) 6 (n) 4 n
π = √
2 3 n=0 (n!)3 125
gde je (x)(n) = x (x + 1) (x + 2) · · · (x + n − 1) .
√ +∞
1 2 2 (4n)! (1103 + 26390n)
= .
π 9801 n=0 (n!)4 3964n
Ramanuñanova ”najlepša” formula:
+∞ +
1 1 1 1 πe
1+ + +···= = 1 = .
1·3 1·3·5 (2n − 1)!! 1+ 2 2
n=1 1+ 3
1+ 4
1+ 1+···
Još neki Ramanuñanovi biseri:

- -
. . ,
. . +
1 . / 1 1 1√
= / 1− 1− 1− 1− 1−···
2 2 4 8
+
3 3 √
−2 = −6 + −6 + 3 −6 + · · ·
+∞
(−1)n−1 xn x2 x3 x4
ln x + γ = =x− + − +···
n=1
n!n 4 18 96
2
Srinivasa Ramanuñan (1887-1920): ”Jednačina za mene nema nikakvo značenje ako
nije izraz Božje misli”.
gde je γ = 0.5772157....Ojler-Maskeronijeva konstanta.

, 
√ √
1 5+ 5 5 + 1 2
e−2π
= − ·e π,
1 + e−4π 2 2 5
1+ 1+···
√
primećujemo da se član u zagradi može svesti na 2 + ϕ − ϕ, gde je ϕ zlatni
presek.
'a 2
2 1 1 e−a
e−x dx = π 2 − 1 .
2 2a + a+ 2
0 2a+ 3
4
a+ 2a+···
3
1 1·3 3 1·3·5 2
1−5 +9 − 13 +··· = .
2 2·4 2·4·6 π
1 1 1 1
3 3
+ 3 3 + 3 3 + 3 3 · ·· = 1 − π2 .
1 ·2 2 ·3 3 ·4 4 ·5
1 1 1 1
+ + + + · · · = ln 2.
2 23 − 2 43 − 4 63 − 6
Ujedinjujuća Ramanuñanova formula. Ovaj Ramanuñanov dragulj
povezuje broj π, prirodni logaritam i zlatni presek.
√ !2 +∞
π2 5+1 (−1)n (n!)2
− 3 ln = 2
6 2 n=0 (2n)! (2n + 1)
Neka čitalac proba da izvede sledeći Ramanuñanov biser:

x x − 1 (x − 1) (x − 2) (x − 1) (x − 2) (x − 3)
=1− + − +···
2x − 1 x + 1 (x + 1) (x + 2) (x + 1) (x + 2) (x + 3)
Ramanuñan i prosti brojevi:
+∞
Pn 2 3 5 7 ln x
nx
= x + 2x + 3x + 5x + · · · ≈ − 2 , x → 0.
e e e e e x
n=1
Vidimo da navedena formula povezuje konstantu e, logaritam i proste bro-

jeve.
Koreni u gnezdu. Ramanuñan je predstavio ove korene u gnezdu u
Indijskom magazinu o matematici:
, +
√
3= 1+2 1+3 1+4 1+···
4.3. OSTALE ZANIMLJIVOSTI 287
Beskonačan proizvod. Od Ramanuñana:

+∞
9 p2 + 1 5
2
= .
p
p −1 2
U ovom beskonačnom proizvodu p prolazi kroz skup prostih brojeva.

Ramanuñan se posebno isticao u pronalaženju beskonačnih razlomaka.
Evo jednog primera:
1 1
= .
e−1 1 + 2+ 2 3
4
3+ 4+···
Landau-Ramanuñanova konstanta K iznosi 0.764223653....Neka N (x)

označava broj pozitivnih celih brojeva, ne većih od x, koji se mogu pred-
staviti kao zbir kvadrata. Edmund Landau i Srinivasa Ramanuñan su neza-
visno dokazali da je

ln (x)
lim · N (x) = K.
x→+∞ x
Na primer, N (8) = 5 jer je 1 = 02 + 12 , 2 = 12 + 12 , 4 = 02 + 22 , 5 = 12 + 22
i 8 = 22 + 22 . K je ovde dato kao
,
1 9 1
K= = 0.764223653...
2 1 − p−2
p=4k+3
gde je p prost broj oblika 4k + 3.

Ramanuñan i broj π. Ramanuñan je uživao u izračunavanju aproksi-
macije broja π. Evo jedne lepe:
992
π≈ √ (tačno do osam mesta).
2206 2
4.3 Ostale zanimljivosti

+∞
sin n2 x
1. Funkcija f (x) = n2
je neprekidna u svakoj tački x ∈ R (neka
n=1
student obrazloži), ali nije diferencijabilna u nijednoj tački x ∈ R (dokazao
engleski matematičar G. H. Hardy, 1916 godine).
2. Koje brojeve predstavljaju sledeće dve formule:
+
√
1+ 1+ 1+···
1
1+ 1 .
1+ 1
1+ 1+···
(Pogledati [16])
3. Dirihle je 1837 godine, primerom f (x) = sin x2 , pokazao da f (x) → 0
(
+∞
kad x → +∞ nije neophodan uslov konvergencije integrala f (x) dx.
a
4. Dirihle-Abelov kriterijum ravnomerne konvergencije funkcionalnih
redova dokazao je G. H. Hardy, Proc. London. Math. Soc. (2), IV, 247-265
(1907). √
5. Formula eiπ + 2ϕ = 5, povezuje brojeve e, π, i sa zlatnim presekom
ϕ = 1.61803......
(
+∞ ( sin x
+∞
6. U jednakosti cos x2 dx = 14 3 dx integral zdesne strane apso-
0 0 x2
lutno konvergira a sleve ne!!!
7. L. Ojler je tvrdio da je suma reda
1 1 1
··· 3
+ 2 + + 1 + x + x2 + x3
x x x
jednaka 0, na osnovu toga što je
x
x + x2 + x3 + · · · =
1−x
1 1 x
i 1+ + 2 +··· = .
x x x−1
Neka student obrazloži zašto je dati red divergentan za svako x.
sin nx
+∞
8. Trigonometrijski red ln n konvergira za svako realno x, a ipak nije
n=2
Furijeov red ni jedne funkcije (komunikacija izmeñu Lebega i Fatua-videti
[24]).
9. Približna vrednost broja π. Uz pomoć sledeće malo poznate for-
mule izračunat je tačan broj decimala na neverovatnih 42 milijarde decimala;
ali ipak, to nije savršena formula za broj π, to je samo veoma tačna pret-
postavka. Simbol ≈ označava približnu vrednost (Borvin i Borvin, Neobični
nizovi i obmana velike preciznosti, 1992).
+∞ 2 !2
1 − 10n10
π≈ e .
105 n=−∞
10. Definicija matematičara (Čarls Darvin): ”Matematičar je slep

čovek u mračnoj sobi koji traži crnu mačku koja nije u njoj”.
Literatura
[1] Adamović D., Zbirka rešenih zadataka, Skriptarnica PMF, Beograd

1953.
[2] Adnañević D., Kadelburg Z., Matematička Analiza I-II, I-Naučna kn-
jiga 1990., II-Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 1991., Beograd.
[3] Ašić M., Vukmirović J., Zbirka zadataka iz matematičke Analize II,
Naučna knjiga, Beograd 1975.
[4] Butuzov F.V., i ostali, Matematička Analiza kroz pitanja i zadatke, I,

II, (na ruskom), Viša škola, Moskva, I-1984., II-1988.
[5] Demidovič B.P., Zbirka zadataka iz matematičke analize, (na ruskom),

Nauka, Moskva 1972.
[6] Fihtengoljc G.M., Kurs diferencijalnog i integralnog računa, I-III, (na

ruskom), Nauka, Moskva 1969.
[7] Gajić Lj., Pilipović S., Zbirka zadataka iz analize I-drugi deo, Uni-
verzitet u Novom Sadu, Novi Sad 1998.
[8] Lazarević I., Višedimenzionalna matematička analiza I, Orion Art 2003;

II, Orion Art 2004; Orion Art 2005.
[9] Lažetić N., Matematika II/1,II/2, II/1-Naučna knjiga 1991., II/2-

Naučna knjiga 1995.
[10] Lefort J., Algebra i Analiza, (na francuskom), Dunod, Paris 1964.
[11] Ljaško I.I., i ostali, Zbirka zadataka iz matematičke analize, (na

ruskom), Viša škola, Kiev, I-1977., II-1979.
[12] Merkle M., Matematička analiza, pregled teorije i zadaci, Gros knjiga,
Beograd 1994.
289
290 LITERATURA
[13] Miličić P., Uščumlić M., Zbirka zadataka iz više matematike I, Naučna
knjiga, Beograd 1988.
[14] Perišić D., Pilipović S., Stojanović M., Funkcije više promenljivih, difer-
encijalni i integralni račun, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad 1997.
[15] Petrović Lj., Popović B., Matematika II, Rešeni ispitni zadaci, PMF
Kragujevac, Kragujevac 1994.
[16] Pikover K., Strast za matematikom (prevod sa engleskog), NNK inter-

national, Beograd 2007.
[17] Radenović S., Matematička analiza I, Metodska zbirka zadataka, NAŠA

KNJIGA D.O.O, Beograd 2007.
[18] Rosić N., Matematika II, Zbirka rešenih ispitnih zadataka, Mašinski
fakultet, Kragujevac 1975.
[19] Rudin W., Osnovi matematičke analize, (na ruskom), Mir, Moskva
1976.
[20] Sadovniči V.A., Podkolzin A.S., Zadaci sa studentskih olimpijada iz

matematike, (na ruskom), Nauka, Moskva 1978.
[21] Takači Ð., Radenović S., Takači A., Zbirka zadataka iz redova, PMF
Kragujevac, Kragujevac 2000.
[22] Takači Ð., Takači A., Zbirka zadataka iz analize I, prvi deo, Univerzitet
u Novom Sadu, Novi Sad 1997.
[23] Zorič V.A., Matematička analiza I-II, (na ruskom), Nauka, Moskva,
I-1981., II-1984.
[24] Whittaker E.T., Watson G.N., A course of modern analysis, fourth

edition, Cambridge, 1927.

S Radenović Matematička Analiza 2 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

S Radenović Matematička Analiza 2 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Predgovor

1 Funkcije više promenljivih 5

3 Ravnomerna konvergencija 161

Funkcije više promenljivih

1.2 Rešeni zadaci

kao i da lim u (x, y) ne postoji.

polarne koordinate lim u (ρ cos ϕ, ρ sin ϕ) = A. Meñutim

što pokazuje da A nije jedinstveno. ◮

b) Ako je x = (x1 , x2 , ..., xn ) i x → 0, to znači da xi → 0, i = 1, n. Zato

a uslov (x, y) → ∞ ekvivaletan je uslovu ρ → +∞. Lako je pokazati

(kao njegov podniz) odakle sledi da je a = 0 (dokazati precizno). Onda i

ali da lim amn ne postoji.

◭ Funkcija je deﬁnisana na podskupu D = {(x, y) : x = y} ravni xOy i na

tačke A (a, a) , a = 0 prave y = x otklonjivi prekidi, dok je tačka O (0, 0)

Kako je skup A  ograničen i zatvoren (dakle kompaktan), a funkcija u  na

Zaista, 0 je donja granica brojnog skupa {u (x, y) : (x, y) ∈ A} . Dokazujemo

0 < u (x0 , y0 ) < ε (prema deﬁniciji limesa), što je kontradikcija. ◮

u tački O (0, 0) , po svakoj promenljivoj posebno, i njenu prekidnost u istoj

funkcija prekidna u tački (0, 0) . ◮

u tačkama O (0, 0) i A (1, 0) posebno po svakoj od promenljivih x i y kao i

to je funkcija u neprekidna u tački O (0, 0) , samim tim neprekidna je i po

to je funkcija u u tački A (1, 0) prekidna. Ako je y = 0, imamo da je

te je lim u (1, y) = sin 1 = 1 = u (1, 0) , odnosno, u ima prekid po promenljivoj

gde P pripada segmentu sa krajevima M i N. Kako je

Izražavajući zatim, x, y preko polarnih koordinata dokazuje se ograničenost

ux = cos4 ϕ + 3 cos2 ϕ sin2 ϕ − 2 cos ϕ sin3 ϕ, ρ = 0 i ux (0, 0) = 1,

U prethodnom zadatku (pogledati rešenje) pretpostavlja se da je funkcija

Odavde je |u (x, y) − u (x0 , y0 )| < ε. Zaista, iz

−ε < u (x, y0 − δ1 ) − u (x0 , y0 ) < ε

−ε < u (x, y0 − δ1 ) − u (x0 , y0 ) < u (x, y) − u (x0 , y0 )

za |x − x0 | ≤ δ2 , |y − y0 | ≤ δ1 , tj. kad god (x, y) pripada pravougaoniku čije

i slično uy (0, 0) = 1 (mada to sledi iz simetričnosti funkcije u, u (x, y) =

m = 1, onda je izvod takve funkcije vrsta matrica.

Dakle, funkcija nema parcijalne izvode u tački x = 0, što znači da nije

ne postoji (zašto?). Dakle, parcijalni izvodi su prekidni u tački O (0, 0) .

◭ Funkcija je diferencijabilna (dakle i neprekidna) u svakoj tački (x, y)

(x, y) ∈ R2 ({(x, 0) : x ∈ R} ∪ {(0, y) : y ∈ R}) : u′ (x, y) = 0.

Ova nula je početak (neutralni element) vektorskog prostora pravougaonih

lim u (x, y) = u (0, 0) ,

jer je lim u (x, x) = 1, lim u (x, 0) = 0, to je funkcija u prekidna u tački

ux (x, y) i uy (x, y) postoje za unutrašnje tačke domena. U datom primeru

to parcijalni izvodi ux i uy u rubnoj tački M (0, 1) ne postoje, tj. u′ (0, 1)

a) Da li je u neprekidna u tački (0, 0)?

u (0, 0) . Korišćena je činjenica da je beskonačo mala pomnožena ograničenom

i zbog simetričnosti funkcije (u (x, y) = u (y, x)) je uy (0, 0) = 0.

kad h → 0, g → 0, u slučaju diferencijabilnosti. Uzimajući h = g > 0,

a) Funkcija u ima parcijalne izvode u svakoj tački domena;

i lim uy (x, y) = 0, jer je prema a) ux (0, 0) = uy (0, 0) = 0. Ali, na primer,

Poslednja granična vrednost ne postoji (Analiza I-neka studet obrazloži).

dnosno, funkcija je neprekidna u svakoj tački ravni R2 . Lako je proveriti

neprekidne parcijalne izvode. Pošto su parcijalni priraštaji u (0, 0) jednaki

neprekidna, i skup B α svih tačaka u kojima  je funkcija diferencijabilna.

Tada je u neprekidna na R2 i ima u svakoj tački (x, y) ∈ R2 izvod u

je beskonačno mala), tj. u je neprekidna funkcija u sumnjivoj tački O (0, 0) .

tj. u ima izvod u svakoj tački ravni R2 , u proizvoljnom pravcu. ◮

a) Dokazati da u svim tačkama ravni funkcija ima izvod u svim pravcima;

dakle postoji. Ovde je l = (l1 , l2 ) proizvoljni jedinični vektor. Neka student

u (0 + h, 0) − u (0, 0) u (h, 0) |h|p

Ako je 0 < p ≤ 1, onda ux (0, 0) ne postoji. Ali, za p > 1,

Dakle, za 0 < p ≤ 1 funkcija nije diferencijabilna u (0, 0) . U tačkama

max {|h|p , |g|p } max {ρp |cos ϕ|p , ρp |sin ϕ|p }

Znači, Ap = {(x, y) : x = ±y} , 0 < p ≤ 1, i Ap = {(x, y) : x = ±y}∪{(0, 0)} ,

a) Naći sve tačke (x, y) ∈ R2 u kojima je funkcija u diferencijabilna;

◭ Funkcija je deﬁnisana na podskupu D = {(x, y) : x = y} ravni xOy i na

tačke A (a, a) , a = 0 prave y = x otklonjivi prekidi, dok je tačka O (0, 0)

Kako je skup A ograničen i zatvoren (dakle kompaktan), a funkcija u na

te je lim u (1, y) = sin 1 = 1 = u (1, 0) , odnosno, u ima prekid po promenljivoj

ux = cos4 ϕ + 3 cos2 ϕ sin2 ϕ − 2 cos ϕ sin3 ϕ, ρ = 0 i ux (0, 0) = 1,

lim u (x, y) = u (0, 0) ,

neprekidna, i skup B α svih tačaka u kojima je funkcija diferencijabilna.

Znači, Ap = {(x, y) : x = ±y} , 0 < p ≤ 1, i Ap = {(x, y) : x = ±y}∪{(0, 0)} ,

b) Ako je (x, y) = (0, 0) onda je

Ova kvadratna forma je znakopromenljiva. Zaista, za dy = dx = 0 je

Neka student pokaže da je forma d2 u (M1 ) znakopromenljiva, dakle u tački