Ekoloske zakonitosti
Efekat
Populacija predstavlja skup
jedinki iste vrstekoje mogu
da se urstaju i daju plodne
potomke.biocenozu.Životnu
zajednicu čine individu
raznih vrsta
Vrste i obim zagađivanja
životne sredine
Pod zagađivanjem se
podrazumevaju sve
kvalitativne,kvantitativne i
biološka,fizička i hemijska
zagađivanja.Zagađivanje
može da bude lokalno i
globalno,prirodno i
antropogeno.
Zagađivanje atmosfere
Atmosfera je gasoviti omotač
zemlje debljine oko 1000km
na ekvatoru i 800km na
polovima.on nas štiti od
ultraljibičastih zraka i sadrži
vazduh koji udišemo.Omotač
je podeljen na četri
dela:troposfera,stratosfera,me
zosfera i termosfera.
Prirodni izvori zagađivanja
vazduhasu oduvek prisutni u
biosferi.Potiču od same
prirode,delovanjem prirodnih
procesa na zenlji.
Veštačko zagađenje nastaje
delovanjem čoveka i čini
najveću količinu
aerozagađenja.Zagađenje
vazdušne sredine
antropogenim delovanjem
počelo je u
praistoriji,pronalaskom vetra.
Disperzija aerozagađivača
zaviso od više faktora
poput:vrste izvora
emisija,konfiguracije
zemljišta,meteoroloških
uslova područja.
Posledice zagađivanja
atmosfere
Pod uticajem zagađujućih
supstanci dolazi do promene
karakteristike atmosfere:
-svatlosnog rsžima,
-klima,vremena.
-atmosferskih procesa
(mikroklima)
Svetlosni režim.Zagađujuće
supstance apsorbuju sunčevu
svetlost.i na taj način
smanjuju sunčevu energiju u
urbanim sredinama za oko
20% i vidljivost za oko 70%.
Klima nekog kraja čini režim
tipova vremena što
podrazumeva
nailazak,zadržavanje i
potiskivanje vazdušne
mase,novom fizičko-hemijski
drugačijom vazdušnom
masom.
Mikroklima predstavlja
klimu na malom prostoru u
prizemnom sloju vazduha da
2m visine.N a njeno
ormiranje utiču reljef tog
područja biljni pokrivač kao i
veločina vodene površine.
Mikroklima
grada.Destrukcija
vazdušnog sloja.
Klima grada se znatno
razlikuje od njegove
okoline.Grad karakteriše
mnoštvo objekata,veloke
površine pod betonom,Malo
zelenih površina,gust
saobraćaj,razvijena
industrija.Klima utiče na
zdravlje čoveka njegov
osećaj konfora,njegovu radnu
sposobnist i može imati
direktan i indirektan uticaj na
organizam čoveka.
Destrukcija vazdušnog
sloja.Ozonski sloj ima ulogu
da štiti živa bića od štetnog
jonizujućeg ultraljubičastog
zračenja,najgušći ozonski sloj
se nalazi na visini od 27km i
to u koncentraciji od 4-8ppm.
Kriza kiseonika.
staklene bašte.
Sa pojavom prvih biljaka na
zemlji došlo je do
povećanjem komcentracije
koseonika na
planeti.Današnji nivo
koncentracije kiseonika
dostignut je 50 do 100
miliona godina.Svi procesi
sagorevanja praćeni su
potrošnjom kiseonika.
Efekat staklene bašte
Staklenici u kojima se gaji
povrće,cveće i druge kulture,
imaju veću veću temperaturu
od okoline jer njhov stakleni
krov propušta kratkotalasne
sunčeve zrake,koji se od
površine zemlje odbijaju kao
dugotalasni toplotni.
Sušenje šuma.
Uzroci sušenja šuma su
različito.Danas se kao razlog
navode enormna
zagađenja,Ranijih godina bili
su poznati slučajevi sušenja
šuma
izazivani:bolestima,najezdom
insekata
štetočina,nepovoljnim
faktorima sredine,deficita i
mineralnoj ishrani.Jedan od
uzroka sušenja šuma jesta
kisele kiše.
Gasni polutant sumpor-
dioksid i njegiva biološka
aktivnost na živa bića
Sumpor-dioksid dospeva u
atmosferu iz prirodnih i
antropogenih izvora.Emisija
sumpor-dioksida
antropogenog porekla pripada
90% od ukupnog zagađenja
ovim polutantom.Sumpor
antropogenog porekla taloži
se na dnu okeana ili mora i
učestvuje u stvaranju fosilnih
goriva.

Definicija,zadaci i istorijat
ekologije.
Ekologija je biološka
disciplina koja proučava
odnos između živih bića
međusobni i njhove odnose
sa životnom
sredinom.Utemeljivač
ekologije bio je Čarls Darvin
a prvi naziv potiče od Ernesta
Hekela i to 1866god on je
uveo pojam oikos što znači
kuća ili dom.
Osnovni ekološki pojmovi.
Životna sredina je naseljeni
deo zemljinog prostora u
kome mogu da opstanu živa
bića. Postoje tri životne
sredine;
-vodena ili hidrosfera
-kopnena ili autosfera
-vazdušna ili atmosfera
Populacija predstavlja
skupove jedinke iste vrste
koje naseljavaju jedno
stanište i mogu se međusobno
ukrštati i davati plodne
potomke.
Biosfera i njena
organizovanost
Biosfera je deo zemljinog
omotača kom pripadaju
hidrosfera,granični delovi
atmosfere u kom preovladave
zivot.U biosferi se ostvaruje
protok energije i protok
energije i materije i u njoj je
vrlo bogat živi svet koji je i
pritom raznovrstan.
Uslovi za nastak biosfere bili
su :
-postojanje vode
-postojanje energije
-povezanost tečnog,čvrstog i
gasovitog stanja.
Kruženje materija
(vode,ugljenika,azota,fosfor
a i sumpora)
Od svih poznatih hemijskih
elemenata 30-40 je je
potrebno živom biću.
Elementi su podeljeni na
-mikroelemente.
-makroelemente.
Kruženje vode 2/3 biosfere
čini voda,od toga je
97%slana voda,2%
slatka,1%pijaća voda.
Kruženje vode se ostvaruje
putem evaporacije,a to je
isparavanje kod
životinja,čoveka i parazita.
Kruženje ugljenika ugljenik
je posle vode najzastupljenija
komponenta živog
bića.49%suve materije
organizma čini ugljenik.
Kruženje azota u sastavu
atmosfera azot učestvuje sa
78%.U zemljištu azot se
nalazi u obliku netrijum-
nitrita,amonokiseline.
Kruženje fosfira fosfor se
nalazi u mikroeteričnim
jedinjenjima odnosno
jedinjenjima bogatim
energijom poput atp,amp.
Kruženje sumpora sumpor
je sastavni deo aminokiselina
i to:
-cistina
-cisteina
-metoanina.
Tok energije u
ekosistemu.Piramida
ishrane.Ekosistem
predstavlja živu i neživu
prirodu povezanu uzajamnim
odnosom ili interakciju.
Biocenoza+biotop=ekosistem
Piramida ishrane
predstavlja grafički prikaz
brojnosti i veličine
organizama u lancu ishrane.
Sova
Miš
Pšenica.
Biološki efekti
aerozagađenja na živa bića
(boljaka,životinja i čoveka)
Zagađivači štetno deluju na
mikroorganizme,biljke,životi
unje i čoveka.Štetno deluje
na ljudsko zdravlje se ogleda
u umanjenju radne
sposobnosti
invalidnost,pojavu
profesionalnih oboljenja.
Gasni polutant ugljen-
monoksid i njegovi biološki
efekti na živa bića.
Najveća količina ugljen-
monoksida potiče iz
prirodnih
izvora.Raspadanjem
organskih materija prvo se
oslobađa metan koji dalje
oksiduje u ugljen-
monoksid.Ugljen-monoksid
se može dalje oksidovati na
ugljen-dioksid zašto je
potrebna velika aktivnost
energije.
Azotni oksidi i njihovi
biološki efekti na živa bića.
Azot pripada grupi
neophodnih elemenata i jedan
je od četiri biogena
elementa.Biogeni elementi
grade 95%žive materije i
imaju ključnu ulugu u
pokretanju i održavanju
biološki sistema.
Azot-suboksid nastaje u
zemljištu aktivnišću
mikroorganizama putem
denitrifikacije,pri čemu može
otići u atmosferu ili se
aktivnošću drugih drugih
mikroorganizama preradi u
nitrate.
Azot-monoksid.Biološkim
putem azot-monoksida
nastaje kao oksidativni
proizvod metabolizma nekih
biljaka.
Fluoridi i njihovi bipološki
efekti na živa bića.
Fluoridi se v vazduhu javljaju
i obliku gasova i čestica.U
vodi se slabo rastvaraju zbog
čega su biljkama slabo
dostupni.Fluoridi kod čoveka
I životinja izazivaju
fiorozu.Ova bolest se često
javlja kod kod ribara i
radnika u fabrikama fosforne
kisekine.Kod životinja
izazivaju hromost i zastij u
rastu.
Ozon i jegovi biološki efekti
na živa bića.Ozon koji se
nalazi u stratosferi jedan je
od uslova opstatke života na
zemlji za razloku od ozona
koji se nalazi u prizemnom
sloju atmosfere,koji pripada
užoj grupi aeropolutanata.
Ozon je pri niskom
koncentracijama prijatnog
mirisa,a u većoj izaziva
štetne biološke efekteJak je
iritent očiju i gornih
respiratornih puteva .
Ugljovodonici i njihovi
biološki efekti na živa bića
Ugljovodonike grade dva
elementa-ugljenik i
vodonik.Vrsta ugljovodonika
zavisi od odnosa ugljenika i
vodonika u molekulu i načina
vezivanja.Ugljovodonici
utiču na respiratorni sistem
tako što iritiraju respiratorne
organe ,smanjuju kapacitet
pluća i iritiraju sluzokožu
očiju.
Teški metali u biosferi .Teški
metali imaju visoku atomsku
težinu i podeljeni su u dve
grupe,prva grupu čine
neophodni metali potrebni
živim bićima u malim
količinama za odvijanje
metabolitičkih
procesa,procesa rastenja i
razvijanja.
Teški metali
(olovo,kadmijum,živa,bakar,
cink)
Olovu pripada vodeće mesto
među teškim metalima prema
zastupljenosti i biološkim
efektima.Olovo se koristi u
industriji boja instalacija
akumulatora i vojnoj
industriji.
Kadmijum je u prirodi stalni
pratioc cink tako da se
preradom ovoh ruda njme
zagađuje zivotna
sredina,koristi se u
proizvodnji boja,baterija.
Živa je upotrebljavana još u
4 veki p.n.e.to je tečan lako
isparljiv metal,sjajno
srebraste boje.
Bakar je neophodan element
za živa bića Sastoji se od
enzima,plastocijanina i
učestvuje u lancu transporta
elektrona.
Cink se nalazi u zemljištu u
obliku minerala cink-
sulfata,cink-karbonata,cina-
fosfora i u obliku helatnih
kompleksa.
Teški metali nikl,
alumonijum.arsen i selen.
Aluminijumima u zemljištu
u obliku soli i čestica
kompleksnih helata,teško
rastvorljivih.Njihova
jedinjenja se oslobađaju iz
litosfere u obliku prašine.
Nikl se u prirodi nalazi u
obliku sulfita,oksida
ruda,nikl-hidroksida i nikl-
hlorida,a sastavni je deo
uglja i nafte.
Arsen je krut nemetal
svetlosive boje sa metalnim
odsjajem.Koristi se u
industriji zanatstvu
poljoprivredi i šumarstvu.
Selen je po hemijskim
osobinama sličan sumporu ali
antogonist njihovog
aposorpciji.
Buka-delovanje,posledice i
mere zaštite.
Zvuk priozvode tela u
elastičnij sredini i rezultat je
longitudinalnih oscilacija
odnosno sabijanja i
razređivanja vazduha.Talasi
putanja kroz vazduh brzinom
od 3.340m/sec,a kroz vodu
brzinom 1428m/sek.Buka
kao i drugi oblici zagađivanja
životne sredine ispoljava
štetne efekte na organizam u
zavisnosti od frekvencije
intenziteta i vremena
ekspozicije.
Mere zaštiteBorba protiv
komunalne buke sastoji se iz
mnogobrijnih i raznovrsnih
mera čiji cilj je njeno
smanjenje i ujednačenje buke
u naselju.
Zagađivanje zemljišta
Zemljište je rastresit
površinski fertilni sloj
litosfere u kome su stvoreni
uslovi za život biljaka iz
kojeg se one snabdevaju men
materijama i vodom.Tu se
odvija aktivnost pedološke
flore i faune.Pedogeneza je
proces obrazovanja
površinskog sloja pomoću
bioloških i hemijskih procesa.
Zagađivanje čvrstim
otpadom-deponije.
Za odklanjanje i skladištenje
smeća koriste se
deponije.Prilikom izgradnje
treba voditi računa da ne
ugrožava naselje,da ne
ugrožava podzemne vode i
živi svet.Ekološke deponije
rasprostiru otpad debljine
2,5m uz sabijanje
materijala.Inicijalni sloj se
prekriva po celoj površini
zbog sprečabanja mirisa
debljine oko 15cm.prekriva
se pepeo,šljunak i humusom.
Zagađivanje hrane
(aditivi,zaslađivači,konzerva
nsi,nitrati initriti)
Pod životnim namernicama
podrazumeva se sve što se
upotrebljava za hrenu i piće.u
prerađenom i neprerađenom
obliku.Životne namirnice
mogu se zagaditi u fazi
proizvodnje-najčešće je
zagađivanje u toku prerade,a
rizik nije isključen sve do
njihove upotrebe.
Aditivi Pred savremenu
tehnologiju hrane
podrazumevaju se
mnogobrijni zahtevi
zedovoljavanje
kvaliteta,estetskog
izgleda,ukusa,mirisa,trajnosti
i drugih svojstava
prehrambenih proizvoda.Neki
aditivi koji su prošli testova
ispoljavali su posle duže
upotrebe štetne biološke
procese pa su zabranjeni.
Zaslađivači za postizanje
slatkog ukusa određenjh vrsta
prehrambenih proizvoda u
domaćinstvu se svakodnevno
koristi šećer.Pretežno se
koristi kao dodatak,a amanje
kao primarna hrana.
Konzervansi to su hemijski
aditivne supstance sa
antimikrobijalnim
delovanjem koje se koriste
naročito pri dužem
skladištenju hrane.
Zagađivanje hidrosfere-
pojam priroda,vrsta,izvori i
stepenzagađenja.
Pod zagađenjem prirodno
čiste vode podrazumeva se
svako kvalitativni i
kvcantitativno odstupanje od
normalnig,prirodnog,hemijsk
og,fizičkog i biološkog
sastava i svojstva koje ima
neželjene posledice po
ljudsko zdravlje,ekosistema
uopšte
Zagađivanje
hrane(regulatori
aroma,antioksidansi,emulga
tori,stabilizatori,bojene
materije)
Antioksidanti Poznato je da
se ulja i masti postojaniji u
svojim nativnim
ćelijama,Masti i ulja koji se
koriste za spravljanje hrane
su osetljive
komponente,podložne
kvarenju.
Emulgatori i stabilizatori
U tehnologiji hrane se često
javlja potreba za dobijanjem
smeše u obliku emulzija,da se
masa zgusne ili preveda u
želatinski oblik,odnosno da
se dobije željena
konzistencija mase.
Bojene materije koriste se za
postizenje estetskog utiska
prehrambenih
namirnica.Prirodne boje su
najbolje za ove svrhe,ali su i
skupe,pa se u većoj meri
koriste sintetičke.
Zakonodavna regulativna i
standardizacija zagađenja
hrane
Prehrambeni proizvodi
predstavljaju pretežno labilne
komplekse na koje u toku
proizvodnje,prerade,pakovanj
a,transporta i skladištenja
deluje veći broj
faktora:klimatski,fizički,hemi
jski i
biološki.Standardizacijom se
utvrđuju određena svojstva
proizvoda koje razni
proizvođači puštaju u promet
pod raznim nazivom..
Kontaminacija
hrane(hormonima,antibiotic
ima,biološkim toksinima)
U toku gajenja biljaka i
životinja u procesu
tehnološke prerade,transporta
i uskladištanja koriste se
razne hemikalije u cilju
zaštite,stimulacije,rastenja i
zaštite gotovih proizvoda.
Hormoni već se dugo
upotrebljava kastracija kao
metod za ubrzanje tova
stoke.Kastriranjem životinje
imaju brži priraštaj
težine,mirnije su i pogodnije
za rukovanje.
Antibiotici predstavljaju
jedan od najvećih otkrića XX
veka.Postali su snažna
sredstva za suzbijanja
infektivnih bolesti.Antibiotici
se koriste kao stimulatori za
rast životinja.
Pesticidi-
Podela,primena,kruženje,šir
enje,akumulacija i
postojanost efekta u biosferi
Čovek i za njega značajne
gajenje biljke i
životinje,izloženi su
delovanjem
štetočina:životinja,biljaka,bak
terija i virusa.Pa je stim
počeo da ih stiti delovanjem
pesticida.Pesticidi danas
imaju širok spektar primene.I
ako se najveća količina
proizvodenih pesticida 90% i
sada koristi u
poljoprivre3dnoj proizvodnji
za suzbijanje izazivača
bolesti.Oko 70.000
hemokalija se danas nalaze u
prometu sa tendencijom
daljeg rasta.Od posebnog
interesa su sintetske,biološki
nerazgradivna jedinjenja koja
se akumuliraju i dugi
zadržavaju u prirodi.
Autopurifikacija
(samoprečišćavanje)vode
Poznata je činjenica da voda
ima sposobnost
samoprečišćavanja ili
autopurifikacije.Ovaj proces
prečišćavanja zagađenih
voda,naročito onih zagađenih
organskom materijalom,teče
putem oksidacije procesa
vezanih za metabolizam
mikroorganizama,pre svega
bakterija.Autopurifikacija
vode je jedan proces koji u
odnosu na vreme mesta
ulivanja efluenata ima svije
vremenske i prostorne
karakteristike.
Eutrofikacija (starenje)
vodenih ekosistema
Eutrofikacija je prirodan
proces starenje
ekosistema,naročito
jezera.Jezero se u funkciji
vremena progresivno menja
od oligotrofnog stanja preko
mežotrofnog ka eurptrofnom
stanju,što označava zasićeno
jezero.
Sanitarna kontrola vode
Prečišćavanje
otpadnih,urbanih,industrijski
h i drugih efluentnih voda
koje se ulivaju u rečne tokove
još uvek se svuda ne sprovodi
sistemski i
rigorozno.Međutim voda za
piće,domaćinstva i drugu
javnu upotrebu mora stalno
biti pod
kontrolom,prečišćavati se i
kondicionirati da bi
odgovarala određenim
standardima.
Prečišćavanje zagađenih
odpadnih voda
(primarni,sekundarni i
tercijalni tretman)
Zavisno od obima i vrste
zagađenja koriste se razne
metode za odstranjivanje
nepoželjnih materija prisutnih
u vodi ili za popravljanje
standardnih svojstava.
Primarni tratman obuhvata
odstranjivanje
čvrstih,grubljih otpadaka
suspendovanih u vodi,vrši se
mehaničkim putem,najviše
pompću rešetki.
Sekundarni tretman
podrazumeva biološku
degradaciju organskih
odpadaka zaostalih posle
primarnog
tretmana.Sekundarno
prečišćavanje se vrši pod
aerobnim uslovima.
Tercijalni tretman
predstavlja završnu fazu u
prečišćavanju vode.Njegova
suština sastoji se u
definitivnom odstranjivaniu
neorganskih materija.
Biološki efekti i
bioindikatori zagađenja vode
Pod uticajem zagađivanja
voda menja sastav i strukturu
akvatičkih biocenoza i
trofičkih stupnjeva,iščezavaju
manje tolerantne forme što
vodi osiromašenje
raznovrsnosti
biocenoze.Biološki efekti
zagađivanja izazivaju se na
dv načina:direktno i
indirektno.
Odpad i njegova sanacija
Zgađivanje čvrstim odpacima
je jedan od najstarijih oblika
zagađivanja životne sredine
antropogenom
faktorom.Princip sanacije
čvrstih odpadaka nije se
menjao stotinama pa i
hiljadama godina,sem su se
deponije modernizovale.Ovaj
problem se javio kod prvih
naselja koja su organizovana
pre 5-6.000 god u međurečje
Tigra i Eufrata.
Zagađivanje odpacima iz
poljoprivrede i prehrambene
industrije
Iz ovih izvora čvrsti otpaci se
koncentrišu na mali prostir.Iz
ovih izvora oslobađa se
velika količina odpadaka.U
ovim otpacima se mogu često
naći otpaci
pesticida,aditiva,deterđenata i
druge primese koje mogu
usporavati proces biološke
razgradnje ako ispoljavaju
baktericidno ili fungicidno
dejstvo.
Industrijski otpaci
Je značajan zagađivač ,pod
industrijskim odpadom se
podrazumeva odpadni
materijal koji nastaje u toku
industrijskog procesa.Po
svojim osobinama može biti
inertan i opasan .I nertan
industrijski odpad je svaki
odpadni materijal koji nastaje
u procesu proizvodnje,a koji
se sa svojim osobinama ne
može svrstati u odpadne
gasove,odpadne vode niti u
opasan industrijski odpad
Opasan odpad karakteriše
više
osobina:eksplozivnost,zapalji
vost,samozapsljenje,otpornos
t,korozivnost.
Metodi uklanjanja
(sanacije)čvrstih odpadaka
Ekološki pravilno upravljanje
odpadom
znači,Evidentiranje,prikuplja
nje,transport i odlaganje
odpada uz poštovanja
kriterijuma za izbor
lokacije,smanjenje količine
otpada,reciklaže,čišćenja
kontaminiranih predela.
Najznačajniji i najčešće
primenjivani metodi sanacije
čvrstih odpada su:
-razgradnja organskih
otpadaka u deponijama
-spaljivanje
-reciklaža
CRT reciklaža
CRTpredstavljaju televizori i
monitori koji su se koristili u
predhodnom periodu.Ključni
deo reciklaže navedenih
elektronskih uređaja
predstavlja reciklaža
stakla,koje čini ekran
televizora ili monitora.
Reciklaža plastike
Većin proizvođača plastočne
ambalaže kodira svoje
proizvode brojevima od 1
od7,koji predstavljaju
plastične smole koje se
najčešće proizvode ,a sve sa
ciljem kasnijeg olakšanig
razdvajanja i reciklaže.
Reciklaža papira
U pogonima za preradu
hartija oduvek se obavljala
reciklaža oštećenih proizvoda
i otpadaka iz postrojenja za
proizvodnju papirnih artikala
zato što je sastav materijala
poznat,obično bez otiska i
često se može iskoristiti kao
direktna zamena za papirnu
kesu.
Reciklaža stakla
Pritisak zakonodavstva na
komunalne vlasti uticao je na
postavljanje znatno većih
zahteva u procesu
reciklaže,uz znatno
smanjenje cene reciklaže,što
je značajno doprinelo
odbacivanju trenda
segregacije u korist
kolektivnog sakupljanja
reciklikliranog odpada.
Radijacija (zračenje)
Zračenje je jedan od oblika
kontamonacije sredine koji je
među prvima skrenuo pažnju
svetske javnosti posle
bombardovanja Japana
(Hirošime i
Nagasakija)krajem II
svetskog rata što je
uzrokovalo ogromne ljudske
žrtve i materijalna razaranja.
Radijacija se javlja u dva
oblika:kao elektromagnetna i
korpuskularna,a prema
poreklu i izvoru može biti:
-prirodna
-veštačka.
Monitoring i zaštita životne
sredine
Monitoring sistem obuhvata
osmatranje ,detekciju i
praćenje izvora,prirode
kvaliteta,kvantiteta,disperzija
i efekata zagađujućih
supstanci životne
sredine.Dobro postavljen i
organizovani monitoring
sistem je jedan od osnovnih
uslova upravljanja kvalitetom
životne sredine.
Monitoring
vazduha,zemljišta i vode
Monitoring zemljišta
Za biološki monitoring
zemljišta koriste se testovi
koji se odnose na pedološke
flore i faunu i njihove
biološke aktivnosti.Dosada su
korišćeni testovi koji se
zasnivaju na merenju
intenziteta disanja i
aktivnošću nekih
ekstracelularnih enzima.
Monitoring vode
Podaci dobijeni biološkom
metodom vode su
komplementarni sa
hemijskim
monitoringom.Akvatički kao
o drugi organizmi su
prilagođeni na uslove sredine
koje mogu biti specifične pa i
ekstremni u kakvim druge
vrste ne mogu da egzistiraju.
Efekti zagadjenja vazduha
na sumske ekosisteme-
susenje suma
Uzroci susenja suma su
razliciti. Danas se kao razlog
navode najcesce enormna
zagadjenja. Faktori susenja
suma mogu biti: prirodni i
antropogeni. Vrlo cesto oni
deluju sinergisticki.
Ostecenja koja se prva
javljaju su primarna, i njih
izazivaju antropogeni i
abioticki faktori. Nakon njih
nastaju sekundarna ostecenja,
koja izazivaju insekti
stetocine, gljive...