KLJUČNI INDIKATORI PERFORMANSI POSLOVANJA U INDUSTRIJI

LIVARSTVA

KEY PERFORMANCE INDICATORS OF INDUSTRIAL FOUNDRY*)

Aleksandar Jovičić 1)

Rezime: Predmet ovog rada je identifikovanje ključnih indikatora performansi poslovanja u

industriji livarstva sa akcentom na srpske livnice i njihove mogućnosti dostizanja najbolje
dostupnih tehnika za proizvodne procese i procese rada u odnosu na relevantne standarde svetske
klase.
Utvrđivanje ključnih indikatora perofrmansi poslovanja u industriji livarstva radi dostizanja
globalnih standarda procesne i resursne efikasnosti od opšteg je interesa za srpske livnice s
obzirom na pretpostavku da su ključni indikatori performansi poslovanja srpskih livnica na nižem
nivou u odnosu na ruske i evropske livnice.
Ključne reči: ključni indikatori, performanse poslovanja, industrija livarstva

Abstract: The subject of this paper is to identify the key performance indicators of business in the
casting industry with emphasis on the Serbian foundry and their ability to achieve the best
available techniques for manufacturing processes and work processes in relation to the relevant
standards of world class.
Identifying key indicators of business performance called the casting industry for achieving global
standards of process and resource efficiency is of general interest to the Serbian foundry given the
assumption that the key performance indicators of business Serbian foundry at a lower level
compared to the Russian and European foundries.
Key words: key indicators, business performance, industry casting

1. UVOD poslovanja srpskih livnica na nižem nivou u

Ključni indikatori performansi (eng. Key
performance indicators KPI) su jedinice za
merenje performanse industrijskog postrojenja ili
njegovog pojedinačnog segmenta. KPI se
prvenstveno koriste od strane upravljačke
organizacije u cilju ocene globalnog uspeha
postrojenja ili odreĎene aktivnosti u koje je samo
postrojenje uključeno. Vrlo često je uspeh
definisan kao napredovanje u ostvarenju
odreĎenog strateškog cilja. Na osnovu toga, odabir
pravog KPI je prvenstveno od izuzetne važnosti
kako bi se ostvarili poslovni ciljevi.[1]
U Srbiji trenutno mali broj preduzeća koristi
sistem ključnih indikatora performansi. Iako je
sama ideja indikatora vrlo intuitivna i lako
razumljiva, razvoj indikatora i njihova
implementacija predstavlja izazovni zadatak.
Identifikovanje ključnih indikatora
perofrmansi poslovanja livnica radi dostizanja
globalnih standarda procesne i resursne efikasnosti
od opšteg je interesa za srpske livnice s obzirom na
pretpostavku da su ključni indikatori performansi
odnosu na ruske i evropske livnice.
2. KLJUČNI INDIKATORI
PERFORMANSI POSLOVANJA U
INDUSTRIJI LIVARSTVA
2.1 Identifikovanje ključnih indikatora
performansi procesa u livnicama
Važni delovi sistema merenja performansi
predstavljaju ključni indikatori performansi i mere
performansi. IzmeĎu ova dva pojma treba praviti
razliku. Ključni indikatori performansi (eng. Key
Performance Indicators –KPIs) koji se u literaturi
još nazivaju i kritične varijable učinka (eng.
Critical Success Factors –CSFs) [2], predstavljaju
sažete iskaze koji opisuju šta je to što organizacija
mora da uradi dobro, da bi realizovala svoje
strateške ciljeve. Praćenje ostvarivanja definisanih
ciljeva spada u domen merenja performansi,
uglavnom kvantitativnih pokazatelja koji se koriste
za kontrolu napretka.
Prvi sistematičan način definisanja ključnih
indikatora performansi pripisuje se Donaldson
Brown-u, koji je ovu tehniku razvio dok je radio

1) Aleksandar Jovičić Msc, student doktorskih studija Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet inženjerskih
nauka Kragujevac, mail:aleksandar.jovicic@ikg.farmako m.co. rs
89-1
kao finansijki direktor u kompaniji DuPont (oko
1915.godine). Ovu tehniku je kasnije preneo i
primenjivao u kompaniji General Motors. I ako su
ključni indikatori performansi bili finansijske
prirode, Brovn je još tada ukazao da uspeh
kompanije General Motors uglavnom zavisi od
sposobnosti kompanije da kontroliše ne finansijske
varijable. Da bi kontrolisala svoje učinke
kompanija mora da obraća pažnju i na
nefinansijske indikatore, koji će na kraju rezultirati
u poboljšanju finansijskih indikatora.[3]
Poslednja veća inovacija u procesu deduktivne
analize ključnih indikatora performansi
predstavljaju radovi Kaplan-a i Norton-a, koji su
predstavili metodologiju balanced scorecard i
tehniku kreiranja strateških mapa. Ova naizgled
jednostavna metodolagija prevodi strategiju neke
organizacije u indikatore performansi (ili ciljeve
učinka), mere ostvarivanja tih ciljeva, ciljne
vrednosti koje treba ostvariti i inicijative
(aktivnosti i projekte) koji bi trebalo da dovedu do
ispunjenja ciljeva. [2]
U prvoj sveobuhvatnoj meĎusektorskoj
bencmarking studiji koju su izradili Kristin
Turilova, Marija Sigutina i Boris Nekrasov,
Resource Efficiency in the Ferrous Foundry
Industry in Russia: Benchmarking Study, IFC
Advisory Services in Eastern Europe and Central
Asia, 2011. uporeĎen je ruski i evropski livački
sektor.Studijom su obuhvaćeni potencijali resursne
efikasnosti livačke industrije (livenje gvožĎa i
čelika) kao i saveti o tome kako u potpunosti
iskoristiti potencijale ruske livačke industrije.
TakoĎe, predložene su uštede koje se mogu postići
kroz implementaciju mera radi postizanja resursne
efikasnosti i dostizanja standarda efikasnosti
evropskih livnica. [4]
Prema napred navedenim istraživanjima
identifikovano je sedam ključnih indikatora
performasi poslovanja livnica i to:
 Indikator KPI1 - procesni prinos (%),
 Indikator KPI2 - efikasnost proizvodnje
(%),
 Indikator KPI3 - iskorišćenost opreme
(%),
 Indikator KPI4 - potrošnja energije na
topljenju (%),
 Indikator KPI5 - potrošnja peska,
 Indikator KPI6 - potrošnja vode i
 Indikator KPI7 - radna produktivnost.
Značaj utvrĎivanja i unapreĎenje ključnih
indikatora perofrmansi poslovanja livnica radi
dostizanja globalnih standarda procesne i resursne
efikasnosti od opšteg je interesa za srpske livnice s
obzirom na pretpostavku da su ključni indikatori
performansi poslovanja srpskih livnica na nižem
nivou u odnosu na ruske i evropske livnice.
89-2
Poslovni procesi u većini livnica u Srbiji
dizajnirani su u prethodnom periodu i ne
odgovaraju uslovima u vodećim evropskim i
ruskim livnicama. Iz tog razloga naše livnice nisu
konkurentne u odnosu na vodeće evropske i ruske
livnice.
Ušteda troškova u srpskim livnicam može se
ostvariti jedino ukoliko livnice mogu
implementirati promene koje će dovesti do
dostizanja specifičnih industrijskih standarda.
Cilj ovog rada je da se izvrši uporeĎivanje
(Bencmarking) performansi srpskih livnica koje su
povezane sa efikasnošću resursa sa performansama
evropskih i ruskih livnica na primeru livnice Guča.
3. BENCHMARKING KPI-a
Benčmarking (eng. Benchmarking) je
komparativna metoda za istraživanje
konkurentskog okruženja koja je postala aktuelna
početkom devedesetih godina prošlog veka. Njen
koncep baziran je na težnji da se na inovativan
način iskoriste pozitivna praksa i iskustvo drugih
preduzeća putem njihove implementacije u okviru
posmatranog. Početna opasnost u primeni ove
metode preti od njenog sprovoĎenja na prost
metod komparacije ili inoviranja putem kopiranja,
jer treba pažljivo razmotriti specifičnosti, kako
sopstvene, tako i posmatranih kompanija.
Do suštinske vrednosti Benchmarking-a,
dolazimo ako prihvatimo mišljenje da put do
unapreĎenja performansi preduzeća može biti
uspešno savladan uz saznanje o tuĎim prednostima
u pogledu kvaliteta proizvoda i procesa, o nivou
efikasnosti, uloženim sredstvima. Robert Čamp [5]
navodi da je Benchmarking:”kontinuiran proces
merenja nivoa kvaliteta proizvoda i usluga prema
najsnažnijim konkurentima ili onim kompanijama
koje su priznate kao industrijski lideri, kao i
traganje za najboljim praksama koje dovode do
superiornih performansi“.
U tom konteksu se nalaze i saznanja koja se
temelje na upoznavanju karakteristika modela
strukture drugih preduzeća. Već od samog početka
ova metoda je postala opšte prihvaćena, o čemu
najbolje svedoči njeno uvrštavanje u skup
kriterijuma koji se koriste pri dodeljivanju
prestižne nagrade za kvalitet u Americi, Malcom
Boldrige Award.
3.1 Proces Benchmarkinga
Za potrebe praktične primene ove metode
neophodno je da se upoznamo sa operativnim
aktivnostima koje ona podrazumeva. Prema
Kristoferu, Pejnu i Balantajnu, [6] postupak
benchmarkinga uključuje sledeće korake:
 1. Definisanje konkurentskog domena,
odnosno faktora kojima preduzeće pridaje
najviše značaja;
2. Identifikovanje ključnih komponenti
proizvoda ili usluge na osnovu viĎenja
potrošača;
3. Rangiranje (ponderisanje) značaja
komponenti;
4. UtvrĎivanje polaznih vrednosti
performansi prema konkurentima;
5. Analiza podataka, kako bi se utvrdila
saglasnost performansi sa očekivanjima
kupaca.
Iako praksa Benchmarking nije tako
dugoročna, prema istraživanju Drua, koji je
istraživao njegovu efikasnost u dva sektora,
postoje nagoveštaji da uspešno ispunjava sve
pomenute ciljeve. MeĎutim, napominje se, najveću
vrednost ove metode donosi njena upotreba u
generisanju novih ideja, druga po značaju je korist
u toku argumentacije potrebe za promenama, sledi
doprinos unapreĎenju kvaliteta proizvoda i razvoj
novih proizvoda.
3.2 Formulisanje anketnog upitnika
Za potrebe utvrĎivanja ključnih indikatora
performansi poslovanja u industriji livarstva
primenjivan je instriment u obliku upitnika.
Koristeći detaljnu analizu teorijskih izvora
podataka na postavljenu temu, konsultujući kako
tradicionalne tako i savremene autore, odreĎene su
ključne oblasti, faktori i obeležja na osnovu kojih
je formiran upitnik sa pitanjima čiji odgovori
dovode do mogućnosti obrade željenih podataka i
dobijanja potrebnih rezultata.
Formulisanje anketnog upitnika se odvijalo
kroz:
 Izradu nacrta anketnog lista,
 Preispitivanje, analizu i poreĎenje sa
anketama iz sličnih istraživanja i
 Konačno formulisanje anketnog upitnika.
Kao osnov za formiranje upitnika korišćen je
upitnik koji je korišćen za slična istraživanja koja
je sprovela MeĎunarodna finansijska korporacija
(IFC), članica Grupacije Svetske banke u Rusiji i
Evropi.
Upitnikom su obuhvaćena pitanja koja se
odnose na ključne indikatore performansi
poslovanja u industriji livarstva.
Upitnik se sastoji iz sedam oblasti koje se
odnose na:
 Procesni prinos;
 Efikasnost proizvodnje;
 Iskorišćenost opreme;
 Potrošnju energije;
 Potrošnju peska;
 Potrošnju vode i
89-3
 Radnu produktivnost.
Cilj upitnika je da utvrdi ključne indikatore
performansi poslovanja srpskih livnica na primeru
livnice u Guči i mogućnost dostizanja najbolje
dostupnih tehnika za proizvodne procese i procese
rada u odnosu na relevantne standarde svetske
klase.
3.2.1 Izvori podataka
Primarne „izvore podataka“ o srpskoj livačkoj
industriji predstavljaju podaci Privredne komore
Srbije.
Nepostojanje jedinstvene (celovite) baze o
srpskoj livačkoj industriji, predstavljalo je
ograničenje pri istraživanju.
Ostali izvori podataka su podaci Agencije za
privatizaciju. Na žalost većina srpskih livnica se
nalazi u stečaju i restrukturiranju.
3.2.2 SprovoĎenje anketiranja
Koristeći registre „izvora podataka“
selektirane su livnice koje se bave crnom
metalurgijom.
Nakon utvrĎivanja ključnih indikatora
izvršeno je uporeĎivanje (Benčmarking)
performansi srpskih livnica koje su povezane sa
efikasnošću resursa sa performansama evropskih i
ruskih livnica.
Ciljna grupa za istraživanje su, livnice koja
posluju i čije je sedište na teritoriji Republike
Srbije a koje imaju najveći udeo u ukupnoj
proizvodnji odlivaka u Srbiji.
Pre nego što se krene na istraživanje na nivou
Srbije uraĎeno je „pilot“ istraživanje koje je
trebalo da prikaže okvirne rezultate na nivou jedne
livnice i pokaže kako funkcioniše ceo sistem
analize.
U cilju dobijanja što preciznijih rezultata na
nivou srpske livačke industrije sprovedeno je
„pilot“ istraživanje u livnici Koncern „Farmakom
MB“ Šabac - Industrijski kombinat „Guča“ AD
Guča u kojoj je zaposlen autor ovg rada. S obzirom
na ostvarenu proizvodnju od 18.000 tona odlivaka
u 2012. godini, što čini oko 35% ukupne
proizvodnje srpskih livnica a uzimajući u obzir
činjenicu da je tehnološka oprema na nivou drugih
livnica u Srbiji a u nekim segmentima kao što je
priprema peska i automatsko livenje na visokom
tehnološkom nivou, može se smatrati da livnica u
Guči predstavlja reprezentativan uzorak za srpske
livnice.
Ideja „pilot“ istraživanja je da se vidi kako
čitav postupak istraživanja funkcioniše, kojeg
oblika će biti dobijeni rezultati, gde se javljaju
eventualne greške u postavci same analize koje
mogu uticati na istraživanje, koji su faktori
zapostavljeni u analizi, koja pitanja su u upitniku
bitna a koja ne i slično.

3.3 Analiza položaja srpske livačke industrije u
odnosu na rusku i evropsku industriju
livarstva prema KPI
KPI1. Procesni prinos
Procesni prinos predstavlja količnik neto
dobrih odlivaka, proizvedenih tokom jedne godine
i ukupnog unetog materijala u peć u toku godine,
izraženo u tonama.
Ukupni uneti materijal u peć može se
izračunati kao zbir proizvedenih neto dobrih
odlivaka tokom jedne godine, izraženih u tonama i
četiri podindikatora, izraženio u tonama:
 Gubitaka pri topljenju,
 Gubitaka nastalih pri čišćenju
prosipanju,
 Hranitelja i ulivnih sistema i
 Otpadnih i škart odlivaka.
KPI1.1 Gubitak pri topljenju (% )
predstavlja materijal koji se izgubi tokom topljenja
(putem oksidacije ili inkorporiranjem u šljaku)
izražen kao procenat od materijala ubačenog u peć
za topljenje.
 Procedura prikupljanja podataka:
 KPI 1.1.1 Precizno se izmeri i
zabeleži sav materijal koji se ubacuje u
peći (u tonama).
 KPI 1.1.2 Izmeri se količina liva koja se
izliva iz peći.
 KPI 1.1.3 Gubitak pri topljenju se
izračunava oduzimanjem izlivenog liva
od metalnog materijala ubačenog u peći i
izražava razliku u vidu procenta
ubačenog materijala.
Primer:
Metal ubačen u peć: 100 tona.
Izliven liv: 96 tona.
Gubitak pri topljenju: 4 tone što je jednako 4%.
Formula za izračunavanje.
(100 tona ubačenog materijala - 96 tona izlivenog
liva)/100 tona ubačenog materijala x 100=4%.
KPI.1.2 Čišćenje i prosipanje (% )
predstavlja količinu tečnog liva koji je izliven iz
peći i materijala koji se prospe mimo kalupa.
Izražava se kao procenat prosutog tečnog liva.
Procedura prikupljanja podataka:
 KPI 1.2.1 Izmeriti i zabeležiti količinu
izlivenog liva iz peći. (KPI 1.1.2).
 KPI.1.2.2 Zabeležiti masu liva koji je
uliven u kalupe.
 KPI1.2.3 Čišćenje i prosipanje se
izračunava oduzimanjem liva u kalupima
od liva koji je izliven iz peći i izražava
razliku kao procenat izlivenog liva.
Primer:
Izliven liv: 96 tona.
89-4
Liv sipan u kalupe: 92 tone.
Čišćenje i prosipanje: 4 tone što iznosi 4.2%.
Formula za izračunavanje:
(96 tona izlivenog liva - 92 tone liva sipanog u
kalupe )/96 tona izlivenog liva x 100 = 4,2%.
KPI1.3Hranitelji i ulivni sistemi (% )
predstavljaju količnik mase liva koji se sipa u
kalup i liva koji ne formira odlivak, izražena kao
procenat liva sipanog u taj kalup.
Procedura prikupljanja podataka:
 KPI1.3.1 Utvrditi masu svih proizvedenih
bruto odlivaka (dobri odlivci i otpadni –
škart odlivci)
 KPI1.3.2 Izmeriti masu svih hranitelja i
i ulivnih sistema (povratnog materijala).
 KPI1.3.3 zbir KPI1.3.1 i KPI1.3.2 treba
da bude jednaka masi KPI1.2.2
 KPI1.3.4 procenat koji predstavlja
hranitelje i ulivne sisteme se izračunava
izražavanjem težine u KPI1.3.2 u obliku
procenta mase u KPI1.2.2
 KPI1.3.5 takoĎe se obično koristi termin
„prinos iz kalupa“ koji iznosi 100%
minus procenat u KPI1.3.4
Primer:
Liv koji je sipan u kalupe: 92 tone.
Hranitelji i ulivni sistemi: 40 tona.
Bruto odlivci: 52 tone.
Gubitak u hraniteljima i ulivnim sistemima: 40
tona što iznosi 43.5%.
Prinos iz kalupa iznosi 56.5%.
KPI1.4 Otpadni odlivci predstavljaju
količnik težine otpadnih škart odlivaka
(uključujući vraćene škart odlivk od kupaca)
izražena kao procenat težine bruto proizvedenih
odlivaka.
Postoje raznovrsni načini za izražavanje
performansi otpadnih škart odlivaka: po masi,
individualnom brojenju odlivaka ili prema
vrednosti odlivka. U svrhu odreĎivanja ovog
standarda, nivoi otpada će biti izračunati prema
masi. Ovaj parametar ne uključuje odlivke koji su
doraĎeni.
Procedura sakupljanja podataka:
 KPI1.4.1 izmeriti interno sve otpadne
škart odlivke.
 KPI1.4.2 izmeriti ili izračunati masu
odbačenih škart odlivaka i odlivaka koje
je kupac vratio.
 KPI1.4.3 procenat otpada je zbir KPI1.4.1
i KPI1.4.2 izračunat kao procenat
KPI1.3.1
Primer:
Bruto odlivaka: 52 tone
Interni škart dolivci: 2 tone.Odbačeni odlivci od Formula za izračunavanje (2 tone internih otpadnih
strane kupca: 0.5 tona. Ukupno otpadnih škart odlivaka + 0,5 tona otpadnih odlivaka vraćenih od
odlivaka: 2+0.5=2.5 tone, što iznosi 4.8% strane kupaca)/(52 tone odlivaka/100)=4,8%.

Podindikatori 2009.god. 2010.god. 2011.god.

Materijal Izgubljeno Naspram Materijal Izgubljeno Naspram Materijal Izgubljeno Naspram
(t) u fazi ulaza ( t) u fazi ulaza (t) u fazi ulaza
Materijal unet 16604,0 100% 100% 18234 100% 100% 21248 100% 100%
u peć
G ubitci pri 1510,0 9,09% 1658,0 9,09% 1931,0 9,09%
topljenju
Tečni metal 15094,0 90,9% 90,9% 16576,0 90,9% 90,9% 19317,0 90,9% 90,9%

Čišćenje i 453,0 3,01% 497,0 3,01% 580,0 3,01%

prosipanje
Metal u 14641,0 100% 88,18% 16079,0 100% 88,18% 18737,0 100% 88,18%
kalupima
Hranitelji i 3030,0 20,07% 3328,0 20,07% 3878,0 20,07%
ulivni sistemi
B ruto odlivci 11611,0 79,93% 69,9% 12751,0 79,93% 69,9% 14859,0 79,93% 69,9%

Otpaci i škart 455,0 3,92% 750,0 5,88% 789,0 5,31%

Otpremljeni 11156,0 96,1% 67,2% 12001,0 94,1% 65,8% 14070,0 94,7% 66,2%
odlivci
Vraćeni odlivci 25,0 0,22% 45,0 0,37% 57,0 0,41%
od kupaca
Neto dobri 11131,0 99,8% 67,0% 11956,0 99,6% 65,6% 14013,0 99,6% 65,9%
odlivci
Slika 1 – Procesni prinos sa podindikatorima na primeru livnice Guča

KPI2. Efikasnost proizvodnje (OEE) KPI2.2 Spor protok je proizvodno vreme

predstavlja vreme tokom kojeg postrojenje
proizvede dobre odlivke koji se mogu prodati
izraženo kao procenat vremena tokom kojeg je
postrojenje bilo dostupno za proizvodnju.
Ovaj KIP se sastoji od 4 indikatora performansi:
1) KPI2.1 Vreme ispada
2) KPI2.2 Spor protok (%)
3) KPI2.3 Loši kalupi (%)
4) KPI2.4 Otpaci i škart (%)
KPI2.1 Vreme ispada predstavlja vreme
tokom kojeg kalupno postrojenje ne radi usled
kvarova ili operativnih razloga izraženo kao
procenat ukupnog dostupnog vremena za
proizvodnju (često se naziva i neto operativno
vreme).
Procedura sakupljanja podataka:
KPI2.1.1 zabeležiti broj časova predviĎenih za rad
postrojenja za kalupljenje; npr. 5 dana sa jednom
osmočasovnom smenom dnevno jednako je 40
časova. Uzeti u obzir period uzorkovanja koji
predstavlja 2009, 2010. i 2011 godinu.
KPI2.1.2 zabeležite broj časova tokom kojih je
postrojenje za kalupljenje radilo.
KPI2.1.3 razlika izmeĎu KPI2.1.1 i KPI2.1.2 je
predstavljena vremenom ispada koje se izračunava
kao razlika izražena kao procenat broja časova
prema rasporedu.
Primer:
Broj časova predviĎenih za rad: 100.Broj časova
tokom kojih je postrojenje radilo: 85.Vreme ispada
je 15 časova što je jednako 15%.
Formula za izračunavanje:
100 časova-85 časova/100 časova x 100 = 15%
koje je izgubljeno usled rada postrojenja za
kaluovanje pri brzini koja je ispod projektovanog
kapaciteta ili izračunati izlaz izražen kao procenat
ekvivalentan neto operativnom vremenu.
Procedura prikupljanja podataka:
KPI2.2.1 izračunati broj kalupa koji treba da budu
proizvedeni tokom bilo kojeg vremenskog perioda
putem množenja broja časova tokom kojih
postrojenje radi (KPI2.1.2 gore) sa projektovanim
kapacitetom ili izračunatom proizvodnjom
postrojenja za kalupljenje po času.
KPI2.2.2 zabeležiti ukupan broj proizvedenih
kalupa tokom gornjeg perioda.
KPI2.2.3 razlika izmeĎu KPI2.2.1 i KPI2.2.2 se
naziva “sporim protokom” i izražava se kao
procenat KPI2.2.1.
Primer:
Projektovani kapacitet linije za kalupljenje: 200
kalupa po času.Operativno vreme: 85 časova.
Teoretska proizvodnja kalupa: 17000 kalupa
Ostvarena proizvodnja kalupa: 16000 kalupa
Gubitak sporog protoka: 100 kalupa što iznosi
5.9%.
Formula za izračunavanje:
1000 kalupa/(1700 kalupa/100)=5.9%.
KPI2.3 Loši kalupi predstavljaju broj
proizvedenih kalupa u koje nije sipan liv izražen
kao procenat ukupnog broja proizvedenih kalupa.
Procedura sakupljanja podataka:
KPI2.3.1 zabeležite broj loših kalupa koji su
proizvedeni tokom posmatranog perioda.
KPI2.3.2 performansa lošeg kalupa se izražava kao
KPI2.3.1 kao procenat KPI2.2.2

89-5
Primer: loših kalupa: 3.1%.
Ostavrena ukupna proizvodnja kalupa: 16000. Formula za izračunavanje:
Broj proizvedenih loših kalupa: 500.Performansa 500 kalupa/(16000 kalupa/100)=3,1%

O EE
Podindikatori 2009.god. naspram ulaza 2010.god. naspram ulaza 2011.god. naspram ulaza
Planirano vreme 100% 100% 100% 100% 100% 100%
proiz vodnje
Vre me ispada 5,4% 5,0% 5,3%
O stvareno vreme 94,6% 94,6% 95,0% 95,0% 94,7% 94,7%
proiz vodnje
Spori protok 85% 69,4% 54%
Re lativno vreme 15% 14,2% 30,6% 29,07% 46% 43,56%
proiz vodnje
Loši kalupi 22% 18% 16%
Dobri kalupi 78% 11,1% 82% 23,8% 84% 36,59%
O tpadni odlivci – škart 3,92% 5,8% 3,1%
Vre me za koje se odlivak 96,1% 10,6% 94,2% 22,4% 96,7% 35,4%
pripre mi za prodaju
Slika 2 – Efikasnost proizvodnje (OEE) sa podindikatorima na primeru livnice Guča

KPI3. Efikasnost performansi opreme KPI3.3 izračunati neto efikasne sate množenjem
(TEEP) KPI3.1 sa KPI3.2.
Meri OEE efikasnost prema kalendarskim KPI3.4 izraziti ovaj broj kao procenat od 8760 (24
satima, tj. 24 časa dnevno, 365 dana godišnje. časa dnevno, 365 dana godišnje).
Efikasnost opreme (TEEP) predstavlja ukupnu Primer:
godišnju efikasnost proizvodnje, izraženu kao Livnica radi 2 smene dnevno, 5 dana nedeljno, 45
procenat ukupnog kapaciteta postrojenja ukoliko nedelja tokom godine: predviĎeno vreme 3600 sati
radi tokom 24 časa dnevno, 365 dana godišnje. Efikasnost proizvodnja: 73.8%
Procedura sakupljanja podataka: Neto efektivni sati: 2657 sati
KPI3.1 zabeležiti ukupan broj predviĎenih sati za TEEP je 30.3%
proizvodnju za svako postrojenje za kalupovanje Formula za izračunavanje:
na godišnjem nivou prema KPI2.1.1 (2 smene x 8 sati x 5 dana x 45 nedelja) x
KPI3.2 izračunati efikasnost proizvodnje za svako (73.8/100)/8760 sati x 100=30.3%.
postrojenje za kaluopovanje na način definisan u
KPI2.5
2009.god. 2010.god. 2011.god. Prosek
TEEP (Ukupna efikasnost performansi opreme) Podaci iz upitnika

O EE 10,6% 22,4% 35,8% 22,8%

Časova godišnje 6320 6400 6450 6390
Kapacite t godišnje 8760 8760 8760 8760
Tre nutni proizvodni kapacitet 72,1% 73,1% 73,6% 72,9%
TEEP 7,6% 16,4% 26% 16,6%
Slika 3 – Ukupna efikasnost performansi opreme (TEEP) na primeru livnice Guča
Primer:
KPI4. Potrošnje energije Potrošnja energije u topioničkom postrojenju
tokom posmatranog perioda: 75000 kWh
KPI4.1a efikasnost električnog topljenja Tona uneseno u peći tokom posmatranog perioda:
predstavlja potrošnju el.energije peći (kWh) 100.
podeljenu sa masom metalnog materijala koji je Potrošnja energije: 750 kWh/toni
unoet u peći (indukcione ili elektrolučne peći). A4.2 ukupna potrošnja energije predstavlja
Procedura sakupljanja podataka: ukupnu potrošnju energije (kWh) u livničkim
 KPI4.1a.1 zabeležiti potrošnju kWh za postrojenjima podeljenu sa masom neto
topioničko postrojenje (peći) za proizvedenih dobrih odlivaka.
posmatrani period. Procedura sakupljanja podataka:
 KPI4.1a.2 zabeležiti ukupan materijal za  A4.2.1 zabeležiti ukupnu potrošnju
šaržiranje peći (videti stavku KPI1.1.1). energije za postrojenje tokom
 KPI4.1a.3 izračunati efikasnost energije posmatranog perioda.
za topljenje deljenjem KPI4.1.1 sa
KPI4.1.2.

89-6
  KPI4.2.2 zabeležiti potrošnju gasa za
postrojenje za posmatrani period i
izračunati kao kWh.
 KPI4.2.3 zabeležiti potrošnju nafte za
postrojenje za posmatrani period i
izračunati kao kWh.
 KPI4.2.4 zabeležiti ukupne neto dobre
odlivke proizvedene tokom posmatranog
perioda.
 KPI4.2.5 ukupna potrošnja energije u
postrojenju se izračunava sabiranjem.
KPI4.2.1+KPI4.2.2+KPI4.2.3 i deljenjem
zbira sa KPI4.2.4.
Potrošnja energije
Mate rijal unet u peć t 16.604
Potrošnja energije na toplje nju kWh
Potrošnja energije po toni istopljenog liva kWh/t
Ne to dobri odlivci t 11.131,0
Ukupna potrošnja energije kWh
Potrošnja energije po toni odlivaka kWh/t
Slika 4 – Potrošnja energije na primeru livnice Guča
KPI5. Potrošnja peska
KPI5.1 Potrošnja novog peska
Masa novog (svežeg) peska podeljena sa masa
neto proizvedenih dobrih odlivaka.
Ovaj indikator uključuje pesak za kalupovanje kao
i pesak za pravljenje jezgra.
Procedura sakupljanja podataka:
 KPI5.1.1 zabeležiti masu novog peska za
kalupovanje koji je kupljen tokom
posmatranog perioda.
 KPI5.1.2 zabeležiti masu novog peska za
pravljenje jezgra koji je kupljen tokom
posmatranog perioda.
 KPI5.1.3 zabeležiti masu bilo kog već
korišćenog peska koji se koristi za
pravljenje jezgra i koji je kupljen tokom
posmatranog perioda.
 KPI5.1.4 zabeležiti težinu svih kupljenih
već napravljenih jezgra.
 KPI5.1.5 zabeležiti ukupnu količinu neto
proizvedenih dobrih odlivaka tokom
posmatranog perioda.
 KPI5.1.6 ukupna potrošnja novog peska
se računa
sabiranjemKPI5.1.1+KPI5.1.2+KPI5.1.3+
KPI5.1.4 i deljenjem zbira sa KPI5.1.5.
Primer:
Novi pesak kupljen za kalupovanje: 50 tona.
Novi pesak kupljen za pravljenje jezgra: 50 tona.
Korišćeni pesak za pravljenje jezgara: 5 tona.
Kupljena napravljena jezgra: 10 tona.
Ukupna potrošnja novog peska: 115 tona.
Neto proizvedeni dobri odlivci: 49.5 tona.
Primer:
Računati sa konverzionim stopama za kWh
Potrošnja el.energije: 112000 kWh
Potrošnja gasa: 4756 Nm3 puta 9.722 kWh/Nm3
Potrošnja nafte: 1849 litara puta 12.5 kWh/litru
Ukupna potrošnja energije: 181350 kWh
Neto proizvedeni dobri odlivci: 49.5 tona
Ukupna potrošnja energije: 3663.6 kWh/toni
Formula za izračunavanje:
181350 kWh/49.5 tona dobrih odlivaka=3663.6
kWh/t.
2009.god. 2010.god. 2011.god. Prosek
Podaci iz upitnika
18.234 21.248 18.695
15.272.500 16.204.314 17.698.688 16.391.834
919.8 888.7 833.0 876.8
11.956,0 14.013,0 12.366,7
10.690.750 11.343.020 12.389.082 11.474.284
960 949 884 928
Potrošnja novog peska po toni dobrih odlivaka: 2.3
tone /toni dobrih odlivaka.
Formula za izračunavanje:
50 tona peska+50 tona peska+5 tona peska+10
tona jezgra=115 t peska.
115 tona peska/49,5 tona dobrih odlivaka=2,3 tone
peska/toni dobrih odlivaka.
KPI5.2 stopa regeneracije peska predstavlja
procenat peska koji se ponovo upotrebljava u
svakom ciklusu kalupovanja (kao prosek svih
kalupnih ciklusa tokom posmatranog perioda).
KPI5.2a postrojenje sa peskom (bentonitnom
mešavinom)-stopa regeneracije peska.
Procedura sakupljanja podataka:
 KPI5.2.1 zabeležiti ukupnu masu peska
(bentonitne mešavine) dodate sistemu
tokom posmatranog perioda.
 KPI5.2.2 zabeležiti ukupnu masu novog
peska (bentonitne mešavine) dodatog
sistemu tokom posmatranog perioda.
 KPI5.2.3 zabeležiti ukupnu masu peska
(bentonitne mešavine) pripremljenog za
kalupno postrojenje tokom posmatranog
perioda.
 KPI5.2.4 oduzeti KPI5.2.1 i KPI5.2.2 od
KPI5.2.3
 KPI5.2.5 stopa regeneracije peska je
KPI5.2.4 kao procenat od KPI5.2.3
Primer:
Masa peska (kalupne mešavine) dodata u sistem:
65 tona.
Masa novog peska dodatog u sistem: 50 tona
Ukupni unos novog peska: 115 tona
89-7
Masa pripremljenog novog peska: 2000 tona  KPI5.2.9 oduzeti KPI5.2.6 i KPI5.2.7 od
Stopa regeneracije: 94.3% KPI5.2.8
Formula za izračunavanje:  KPI5.2.10 stopa regeneracije peska je
2000 tona peska – (65 tona jezgra +50 tona peska) KPI5.2.9 kao procenat od KPI5.2.8.
2000 tona peska x 100=94.3%. Primer:
KPI5.2b stopa regeneracije peska Masa jezgara dodatih u sistem: 25 tona
Procedura sakupljanja podataka: Masa novog peska dodatog u sistem: 50 tona
 KPI5.2.6 zabeležiti ukupnu masu jezgara Ukupan unos novog peska: 75 tona
dodatih u sistem tokom posmatranog Masa pripremljenog peska: 800 tona
perioda. Stopa regeneracije: 90.6%
 KPI5.2.7 zabeležiti ukupnu masu novog Formula za izračunavanje:
peska dodatog u sistem tokom probnog 800 tona peska - (25 tona jezgara+ 50 tona
perioda. peska)/800 tona peska x 100=90,6%
 KPI5.2.8 zabeležiti ukupnu masu peska
pripremljenog za kalupno postrojenje
tokom probnog perioda.
2009.god. 2010.god. 2011.god. Prosek
Potrošnja peska Podaci iz upitnika
Ukupno dobrih odlivaka tona 11.131,0 11.956,0 14.013,0 12.366,7
Novi pe sak tona 3.600 4.200 4.800 4.200
Pe sak z a jezgra % 5 5 5 5
tona 180 210 240 210
Ukupno pe ska z a jezgra tona 180 210 240 210
Pukupno peska z a live nje i jezgra tona 3.600 4.200 4.800 4.200
Novi pe sak/toni t/tona 0.3 0.35 0.34 0.3
Re ge ne risan pesak
Pe sak z a jezgra koji se dodaje u sistem tona 180 210 240 210
Novi pe sak dodat u sistem tona 3.420 3.990 4.560 3.990
tona 3.600 4.200 4.800 4.200
tona 33.750 67.500 101.250 67.500
tona
tona 33.750 67.500 101.250 67.500
Re ge ne risan pesak % 89.3 93.8 95.3 93.8
Slika 5 – Potrošnja peska na primeru livnice Guča
KPI6. Potrošnja vode predstavlja ukupnu KPI6.3 izračunati stopu potrošnje vode deljenjem
zapreminu vode podeljenu sa masom proizvedenih A6.1 sa A6.2.
neto dobrih odlivaka. Primer:
Procedura sakupljanja podataka: Ukupna potrošnja vode: 75 m³.
KPI6.1 zabeležiti ukupnu zapreminu vode koja se Neto proizvedeni dobri odlivci: 49.5 tona.
potroši u postrojenju tokom posmatranog perioda. Potrošnja vode: 1.5m³/toni dobrog odlivka
KPI6.2 zabeležiti ukupnu neto proizvodnju dobrih Formula za izračunavanje:
odlivaka tokom posmatranog perioda. 75 m³/49.5 tona dobrog odlivka=1.5m³/toni dobrog
odlivka.
2009.god. 2010.god. 2011.god. Prosek
Potrošnja vode Podaci iz upitnika
Ukupno dobrih odlivaka t 11.131,0 11.956,0 14.013,0 12.366,7
Potrošnja vode m3 37.353 39.953 40.725 39.338
Potrošnja vode /odlici m 3 /t 3.36 3.34 2.91 3.18
Slika 6 – Potrošnja vode na primeru livnice Guča

KPI7. Radna produktivnost predstavlja  KPI7.3 zabeležiti broj supervizora i

ukupan broj radnih sati osoblja (izuzimajući radne
sate menadžera i supervizora) podeljen sa masom
neto proizvedenih dobrih odlivaka.
Procedura sakupljanja podataka:
 KPI7.1 zabeležiti broj osoblja koje
zapošljava odeljenje: (potrebno je navesti
broj ljudi po odeljenjima)
 KPI7.2 zabeležiti broj ukupnih radnih sati
po svakom odeljenju tokom posmatranog
perioda
menadžerskog osoblja.
 KPI7.4 zabeležiti ukupno proizvedene
neto dobro odlivke tokom posmatranog
perioda.
 KPI7.5 izračunati radnu produktivnost
deljenjem ukupnog broja radnih sati u
KPI7.2 sa neto masom dobrih odlivaka
prema KPI7.4.
 KPI7.6 izračunati broj radnih sati za
supervizorsko i menadžersko osoblje.

89-8
  KPI7.7 izračunajte racio osoblja Indirektni radni sati: 500 sati.
deljenjem direktnih sati (videti KPI7.2) sa Racio osoblja: 5:1
indirektnim radnim satima (videti Formula za izračunavanje:
KPI7.6). 2500 sati/49.5 tona dobrog odlivka=50.5 sati/toni
Primer: dobrog odlivka.
Ukupan broj direktnih radnih sati: 2500. 2500 sati/500 sati=racio 5:1.
Neto proizvedeni dobri odlivci: 49.5 tona.
Radna produktivnost: 50.5 radnih sati/toni.
2009.god. 2010.god. 2011.god. Prosek
Radna produktivnost Podaci iz upitnika
Ukupno dobrih odlivaka t 11.131,0 11.956,0 14.013,0 12.366,7
Broj dire ktnih časova časova 506.880 525.888 511.104 514.624
Radna produktivnost (ljudi časova/toni) Ljudi časova /toni 45.5 44.0 36.5 41.6
Broj dire ktnih radnika 215 222 217 218
Broj supe rvizora/menadžera 15 15 15 15
O dnos osoblja odnos 14.3 14.8 14.5 14.5
Slika 7 – Radna produktivnost na primeru livnice Guča

4. ZAKLJUČAK topljenje kao i sam način pripreme materijala za

Na osnovu analize uraĎene prema metodologiji
Svetske banke i poreĎenjem dobijenih rezultata
naspram istih u livnicama Evrope i Rusije
prikazanih na slici 8 dolaz se do sledećih zaključaka:
KP1 Procesni prinos, kao udeo materijala koji
rezultuje odlivkom za prodaju u ukupnom materijalu
unetom u peć za topljenje u livnici Guča je na nivou
evropskog i ruskog maksimuma.Razlog visokog
procesnog prinosa leži u činjenici da u livnici Guča
70% proizvodnje čine flotacine kugle čiji je izvadak
znatno veći nego kod drugih proizvoda.
Podindikator procesnog prinosa, gubitak pri
topljenju je u livnici Guča na znatno nižem nivou u
odnosu na evropske i ruske livnice. Razlog velikih
gubitaka pri topljenju je neodgovarajući material za
šaržiranje peći.
TakoĎe, neadekavatan material za topljenje
utiče i na znatno veći procenat škarta u odnosu na
ruske i evropske livnice.
KP2 Efikasnost proizvodnje u livnici Guča
skoro je četiri puta niža od evropskog i ruskog
maksimuma. Posledica neefikasnosti proizvodnje
jeste visok procenat podindikatora sporog protoka,
loših kalupa kao i visko procenat škart odlivaka.
KPI3 Iskorišćenost opreme, izražen kao
procenat ukupnog kapaciteta postrojenja na bazi
rada 24 sata 365 dana godišnje je takoĎe skoro četiri
puta niža u odnosu na evropski i ruski maksimum.
Uzrok niskog procenta iskorišćenja opreme leži u
“uskom grlu” topionice odnosno nedostatku liva.
Kao rešenje se nameće proširenje topioničkih
agregata.

Ključni indikatori performanski poslovanja livnica Evropa Rusija Srbija(Guča)

maksimum prosek maksimum prosek prosek
1. Procesni prinos (%) ( 4 pod-indikatora) 64.1 59.5 66.2 52.3 66.1
Gubitak pri topljenju (%) 1.9 3.2 2.6 4.5 9.1
Čišćenje i prosipanje (%) 2.4 3.0 1.7 3.3 3.01
Hranitelji i ulivni sistemi (%) 31.5 34.5 29.3 39.3 20.07
Otpaci i škart (%) 2.1 3.4 2.2 6.7 5.0
2. Efikasnost proizvodnje (OEE) (%) 81.1 77.3 86.9 48.8 22.8
( 4 pod-indikatora)
Vreme ispada (%) (neoperativno vreme) 11.9 14.2 4.6 22.7 5.2
Spori protok 5.1 5.7 6.5 30.3 69.4
Loši kalupi 0.8 1.1 0.5 3.8 18.6
Otpaci i škart 2.1 3.4 2.2 6.7 4.27
3. Iskorišćenost opreme TEEP (%) 63.9 53.5 43.6 25.2 16.6
4. Potrošnja energije (kWh/po proizvodu)
Za topljenje (kWh/ tona istopljenog liva) 544 ** 560 ** 779 ** 1164 ** 876.8
Za livenje (kWh/tona izliveng liva) 1247 1453 3155 4506 928
5. Potrošnja peska (po toni dobrog odlivka)
Potrošnja novog peska (po toni dobrog odlivka) 0.312 0.349 0.583 1.252 0.3
Stopa regeneracije peska (%) 95.5 94.0 95.6 89.2 93.8
6. Potrošnja vode (m3 / tona dobrog odlivka) 0.76 0.90 17.10 144.89 3.18
7. Radna produktivnost (ljudi na čas/tona dobrih 15.1 21.0 26.7 75.2 41.6
odlivaka)
Slika 8 - Uporedna analiza ključnih indikatora performansi poslovanja ruske, evropske i
srpske industrije livarstva na primeru livnice Guča

89-9
 KPI4 Potrošnja energije u livnici Guča je [3] Jaško,O.,Čudanov,M.,Jeftić,M.,Krivokapć
viša u odnosu na evropske i ruske livnice. Razlozi ,J.(2013):Projektovanje organizacije,
višeg nivoa potrošnje enrgije mogu se tražiti u FON, Beograd.
neefikasnoj i staroj opremi kao i držanju liva duže [4] O K. Turilova, M. Sigutina, B. Nekrasov,
nego što je predviĎeno u pećima. Kao specifičan Resource Efficiency in the Ferrous
razlog veće potrošnje može se uzeti paralelno Foundry Industry in Russia:
topljenje na više peći s a manjim od punog Benchmarking Study,IFC Advisory
korišćenja njihovog kapaciteta ili korišćenja više Services in Eastern Europe and Central
peći umesto manjeg broja peći sa većim Asia, 2011.
kapacitetom. [5] Robert.C.Camp,(januar 2007): Business
KPI5 Potrošnja peska i stopa regeneracije Process Benchmarking, Vision Books
peska su na nivou ruskog i evropskog proseka s Pvt:Ltd.
obzirom da livnica Guča ima savremenu liniju za [6] Christopher M., Payne A., Ballantyne D.
pripremu peska. (1993): Relationship Marketing –
KPI6 Potrošnja vode u livnici Guča je znatno Bringing quality, costumer service and
niža u odnosu na ruski prosek ali i znatno viša u marketing together, Oxford,.B.H.
odnosu na evropski. MeĎutim ovaj parametar se ne
može realno oceniti bez uspostavljanja sistema
merenja potrošnje vode po potrošačima na više
mesta u procesu proizvodnje.
KPI7 Radna produktivnost merena radnim
satima po toni odlivka je niža u livnici Guča iz već
napred navedenih razloga nedostatka liva
navedenih kroiz indikator KPI3.
Nakon dobijanja rezultata sa „pilot“
istraživanja, eventualnog korigovanja upitnika i
principa istraživanja potrebno je izvršiti analizu na
nivou srpskih livnica poreĎivanje performansi
srpskih livnica sa performansama evropskih i
ruskih livnica.
Tek tada mogu se spoznati prioriteti srpskih
livnica, odrediti njihove strategije i razvojni
planove u pogledu budućih investicija koje mogu
rezultovati poboljšanom efikasnošću procesa i
resursa. Nakon toga potrebno je definisanti
potencijali za smanjenje ukupnih troškova, ukoliko
kompanije dostignu EU i globalne standarde
procesne i resursne efikasnosti i odrediti
potencijal ušteda glavnih resursa livnica (energije,
vode, ulaznih materijala).

LITERATURA

[1] M.,MeĎugorac,M.,Savić,U.,Sikimić,
M.,Šakota: "Razvoj i implementacija
ključnih indikatora performansi kao
sredstvo modernog upravljanja
kompanijom", XVII skup trendova
razvoja “Evropa 2020: društvo zasnovano
na znanju”, Kopaonik 07.-10.03.2011, pp.
1-3.
[2] Kaplan,R.S.&Norton,D.P. (1992,
January/February): Balanced Scarecard:
Measures That Drive Performancc,
Harvard Business Review, str.71-79.

89-10