Гордана Ковић: О бронзаним касеролама и дршкама из аншичке збирке...

Гордана Ковић УДК 904(398)”00/02”

069 .51 :904( 497 . 11)

О БРОНЗАНИМ КАСЕРОЛАМ А И ДРШ КАМ А ИЗ АНТИ ЧКЕ

ЗБИРКЕ М УЗЕЈА У Ш АПЦУ

Апстракт: У раду је реч о две бронзане касероле и четири

дршке, као и о једној дршци цедиљке. Реткост ове врсте налаза
навела нас је да се позабавимо овом тематиком, премда се ради
о предметима откривеним ван археолошкоГ контекста, што
умаљује моГућност прецизноГ датовања. На основу постојећих
типолошких класифшација, датујемо их у 1-11 век, а дршку
цедиљке у 1I-III век.

Кључне речи: Касерола, дршка, бронза, Рим, цедиљка

Бронзано посуђе је веома битан археолошки материјал, не само због

своје уметничке вредности, већ због тога што нам је истовремено показатељ
економских и социјалних прилика и значаја места на коме је пронађено. За
разлику од керамике, која је најбројнија на свим археолошким налазиштима,
и због јефтине сировине од које се производила, и због тога што се њеном
производњом давно овладало, израда бронзаног посуђа захтевала је један
виши степен културног развитка и добру организованост око набавке
сировина. Зато је почетак производње бронзаног посуђа најпре везан за
Италију и област Кампанију, а затим Аквилеју, Александрију, Рајнску област
и Галију. Ширећи територије царства ширила се и производња свих занатских
производа, што је довело до оснивања радионица и у провинцијама. Наш
скромни фундус бронзаних посуда своди се на две фрагментоване касероле,
четири дршке касерола и део дршке цедиљке (infundibulum). Намера нам
је да приказом нашег материјала допринесемо још бољој класификацији
бронзаног посуђа на нашим просторима. На основу печата мајстора

101
 tyyjuseum f?/20f4

покушаћемо да установимо порекло посуда и допринесемо расветљавању

трговачких путева којима су ови предмети стизали на територију провинције
П аноније, којој је припадао и наш крај.
С обзиром на то да је реч о предметима без података о условима налаза
који су откупљени или поклоњени музеју, хронолош ки оквир одредићемо
компаративним методом са типологијом Егерса и Раднотија.1 Њихови
радови су нам послужили као основа, јер су код њих заступљени типови
бронзаних посуда какви се налазе и у нашој збирци.
У Панонији су касероле нарочито биле у употреби, као и у осталим
деловима царства. Проналажене су и у гробовима северно од граница
Римског царства, на Скандинавском полуострву и на целом подручју
Русије.2 О њиховој намени се и даљ е воде расправе, али се може рећи да
им је функција била вишенаменска. Употребљаване су као посуде за пиће,3
за пресипањ е течности из већих у мање( највероватније вина), а каткада
су замењ ивале и патере у термама, као што је откривено у Помпејима.4
Због тога што на њ има налазимо печате мајстора, оне су исто тако важне за
датовање као и terra sigillata5.
Касерола кат.бр.1 је фрагментована, највероватније плитког
реципијента, са плочастом дршком и полумесечастим отвором. Недостаје
јој доњи део, који је рађен од тањ ег лима него горњи, сачувани део касероле.
На прелому се види да је лим према дну посуде тањ и, што, са аспекта
технолошког процеса, представљ а пропуст и наводи нас на закљ учак да је
вероватно рад неке локалне радионице са наших простора. За ову касеролу
немамо никакав податак о пореклу, а на основу аналогија можемо је
определити у Егерсов тип 138, који је имао плићи реципијент и млађа је
форма од типа 137, који је имао дубљи реципијент.6 Оба типа касерола су
настала у Кампанији, а, према Раднотију, овај тип касероле настаје у првој

1 H.J.Eggers, Die romische Import im Freien Germanien, Atlas der Urgeschichte I,II, Hamburg 1951: A. Radnoti,
Die romischen BronzegefaPe von Pannonien, Diss. Pann. Ser. 2, Nr. 6, Budapest 1938

2 Brescak 1982: 11

3 Ратковић 2005: 30

4 Hoffiller 1904: 110

5 Pinterovic 1962: 74

6 Eggers 1951: 12/138

102
 Гордана Ковић: О бронзаним касеролама и дршкама из аншичке збирке...

половини I века и њихова производња траје током II и III века.7 Слична

је Касероли са непознатог налазишта која се чува у Народном музеју у
Београду и датована је у средину I века.8
Посуда кат.бр.2 је дубоког реципијента коничне форме. Недостаје
дршка, која је основа за све типолошке класификације ове врсте посуда.
На основу изгледа реципијента, може се закључити да је вероватно реч о
касероли са дршком која се завршавала главама лабуда. Наш примерак је
локални производ, на шта указују три паралелне линије испод обода благо
закривљене, дно посуде, које је са спољне стране учвршћено прстенастим
ојачањем неправилног облика, као и сам изглед реципијента, који показује
благу асиметрију. Свакако је реч о мајстору који или није имао довољно
искуства, или није превише марио за форму суда и његову естетику.
Касероле са дршком у облику глава лабуда воде порекло из Александрије
и Грчке. Егерс овај тип касерола дели у неколико типова у зависности од
изгледа реципијента и хронолошки их детерминише у почетак па до средине
I века наше ере.9 Наш примерак би одговарао Егерсовом типу 133. Радноти
сматра да су ове касероле производили Келти у Панонији, а да су се преко
Аквилеје рашириле по средњој Европи, јер их налазимо на територији
Чешке.10Аналогије проналазимо у посуди откривеној у Чешкој у скелетном
гробу на локалитету Kropacova Vrutice коју Z. Karasova сврстава у Егерсов
тип 131. Разлика између типа 131 и 133, према Егерсу, јесте у дубини
реципијента. На унутрашњој страни реципијента, на дну обе касероле,
налази се декорација изведена урезивањем у форми концентричних кругова.
Наша посуда, према изгледу реципијента, слична је и касероли пронађеној
у Бевки, у Словенији, која се сматра једном од боље декорисаних посуда
јужноиталског радионичког центра,11 док за нашу посуду то не можемо рећи.
Касерола је пронађена на локалитету Црквина у селу Узвећу, као случајан
налаз, са дршком кат.бр.4, која има печат мајстора Ансија Епафродита и
припадала је другој посуди. Откупљене су за Музеј 2006. године и немамо
више никаквих података о условима налаза.

7 Radnoti 1938:39

8 Ратковић 2005: 117

9 Eggers 1951: 12/138

10 Radnoti 1938:37

II Brescak 1982: 12, Т З; 17, 3

103
 f u s c u m fW 0 f4

Три дршке касерола припадају различитим варијантама дршки са

кружним отвором. Дршка кат.бр.З је једноставна, плочаста, са кружним
отвором и прстенастом профилацијом око отвора. Егерс овај тип, који
је уједно и најзаступљенији, дели у шест варијанти на основу изгледа
реципијента (139-144). С обзиром на то да ми имамо само сачувану дршку,
можемо је, према сличности, сврстати у Егерсов тип 140.12 Аналогије
налазимо са дршкама на територији Словеније, из Врхнике и Птуја,13 као и
на територији Хрватске, из Осијека.14 Радноти сматра да су касероле овог
типа нађене у Панонији италског порекла и датира их у I век наше ере.15
Примерци дршке кат. бр. 4 и 5 такође припадају типу дршки са кружним
отвором, али, за разлику од претходног, имају на плочастом делу дршке
радионички жиг са печатом мајстора. Обе дршке су настале у Ансијевој
радионици, дршка кат.бр. 4 са печатом ANSI EPHAPROD(iti), а дршка кат.
бр.5 са печатом ANSI DIODORI. Обе дршке имају аналогију са касеролама
које описује Хофилер из Гробишта крај Гробника и из Сурчина.16 Како даље
наводи Хофилер, међу најчешћим печатима у Капуи је печат радионице
Ансијеве. Производи ове радионице налажени су у Помпејима, што значи да
су морале постојати пре 79. године н. е., када се догодила ерупција Везува.17
За врхунац делатности мајстора Ансија Диодора сматра се постфлавијевско
доба, због пропорција његових производа који показују већу сличност са
радионицама галских мајстора II века.18
Дршка кат.бр. 6 знатно је мања у односу на остале наше примерке.
Недостаје завршетак дршке по коме бисмо извршили типолошку
класификацију, али на основу украса у виду ситних уреза на полукружном
делу, можемо претпоставити да је припадала типу дршки са кружним
отвором. На плочастом делу дршке печат C(aius) IUI(ius) DIGNI(tatus), за
који нисмо нашли аналогије. Овај тип дршке могао је припадати касероли

12 Eggers 1951: 12/140

13 Brescak 1982: 15, Т.2, 16; 18,16; Т. 2, 19

14 Pinterovic 1962: sl. 1 /1 , 123.

15 Radnoti 1938:60

16 Hoffiller 1904: 111

17 Исти

18 Pinterovic 1962: 75

104
 Гордана Ковић: О бронзаним касеролама и дршкама из аншичке збирке...

типа Н2 по Егерсовој сиситематизацији, а налазимо их у Француској,

Немачкој, Холандији, Енглеској, Панонији и Русији.19 Почетак њихове
продукције је 35/40. година а производе се до 90/100. године.20
Након опсежних анализа свих примерака касерола из Паноније,
радноти истиче да је најзаступљенији тип касероле са плочастом дршком и
округлом рупом током 1. и 2. века а вероватно и у трећем веку, да је то тип по
пореклу јужноиталски, али и галски; да се у првом веку у Панонији највише
тражила и увозила јужноиталсака роба, али да у 2. веку галски производи
освајају панонска тржишта.21
Фрагментована дршка цедиљке кат.бр.7 припада највероватније
Егерсовом типу 160. Ову врсту посуда Егерс датује од средине II до краја
III века. Радноти их датује од средине II до средине III века и сматра Галију
и Рајнску област за главне центре производње ове врсте посуда, док се у
Панонији јављају касније форме.22 На основу изгледа дршке, може се рећи
да је наш примерак цедиљке сличан цедиљци из Сиска23 и једином за сада
познатом примерку из Грабеља у Словенији.24
Наш примерак дршке на себи има печат мајстора GAMBAR... Нисмо
успели наћи аналогије, али претпостављамо да је настао у периоду када и
њему слични примерци: од средине II до средине III века. Слова на печату
одговарају својим обликом изгледу слова за време династије Севера, што
одговара наведеном периоду.25

19 Ратковић 2005: 31

20 Eggers 1951:47

21 Radnoti 1938: 79

22 Исти

23 Исти

24 Brescak 13, 125

25 Bloch 1971:18

105
^Vyuseum 15/2014

ЗА КЉ У ЧА К

C обзиром на то да бронзане посуде припадају археолошком

материјалу који се ређе налази на локалитетима, свака, па и најмања
колекција представља драгоцен материјал за анализу. Од бронзаног посуђа
у нашој збирци заступљене су две фрагментоване касероле, четири дршке
и једна дршка цедиљке. Без обзира на то што је реч о случајним налазима,
без одговарајућег археолошког контекста, то не умањује њихов значај јер
нам пружају назнаке за проучавање социо-економских прилика које су
владале у римско доба на нашем делу провинције Паноније, као и путева
импорта. Оквирно су датоване у I и II век наше ере. Неке од ових посуда,
за које поуздано знамо да су произведене у Кампанији на основу печата
мајстора, претпостављамо да су донели римски досељеници које је у ове
крајеве довела могућност трговања са локалним становништвом. Вероватно
су допремане путем који је ишао долином Саве из Италије, даље ка истоку.
Након угушења далматско-панонског устанка, повећава се прилив римских
грађана који се насељавају на нашим просторима, а самим тим шири се
римска култура и обичаји. Касерола која нема сачувану дршку, већ само
реципијент, највероватније је припадала типу касерола са лабудовим
главама, које су биле у употреби у I веку. За ову касеролу претпостављамо
локалну израду, што иде у прилог Раднотијевој претпоставци да су овај тип
касерола израђивали Келти у Панонији и дистрибуирали у остале делове
царства. Откривена је заједно са дршком касероле са печатом мајстора
Ансија Епафродита, за кога се поуздано зна да је радио у Капуи у I веку наше
ере. С обзиром на то да бронзано посуђе припада луксузној врсти посуђа,
логично је очекивати формирање слоја имућног римског становништва
у Сирмијуму, који у време Флавијеваца добија статус колоније и нагло
се шири. Већина тих имућних грађана Сирмијума имала је своја имања
јужно од Саве, где су и пронађене наше посуде. У склопу неких будућих
опсежнијих археолошких истраживања, превасходно територије Мачве, где
очекујемо велику концентрацију ових имања званих виле рустике, можда
успемо да одгонетнемо начин на који се одвијао живот на тлу нашег дела
Паноније.

106
 Гордана Ковић: О бронзаним касеролама и дршкама из аншичке збирке...

КАТАЛОГ ПРЕДМ ЕТА

1 . Касерола
Инв. бр. А/ 796
Бронза ливење
Локалитет непознат
I - II век
Дужина 2 5ст; пречник 19 цм
Поклон Драгољуба Мораче из Уба

Фрагментована касерола коничног облика, споља прстенасто

профилисаног обода. Испод обода три урезане линије. Доњи део реципијента
недостаје. Дршка плочаста са полукружним завршетком и полумесечастим
отвором у средини. Украшена је са горње стране плитким урезаним линијама
по уздужној оси и кружницама на проширеном крају.

2. Касерола
Инв. бр. А/919
Бронза ливење
Локалитет Црквина, Узвеће
I век
Пречник обода 18,7цм; пречник дна
14цм
Откуп од Томислава Пуретића из
Шапца

Фрагментована касерола, недостаје

дршка. Реципијент коничног облика
прстенасто профилисаног обода. Испод
обода украс у виду три паралелне
линије. Дно украшено концентричним
круговима.

107
CYQuseum f£/20l4

3. Дршка касероле
Инв. бр. А/933
Бронза ливење
Локалитет Мишар
I век
Дужина 13,5 цм; ширина 5,8 цм
Поклон Предрага Петровића из Шапца

Плочаста дршка са полукружним завршетком и кружно перфорираним

отвором у средини, око кога се налази прстенасто профилисан украс.
Недостаје реципијент.

4. Дршка касероле
Инв. бр. А/932
Бронза ливење
Локалитет Црквина, Узвеће
I век
Дужина 11 цм; ширина 6 цм
Откуп од Томислава Пуретића из
Шапца

Фрагментована плочаста дршка

касероле полукружног завршетка
са печатом радионице ANSI
EPHAPROD(iti). На полукружном делу
дршке кружно перфориран отвор у
средини, са прстенасто профилисаним
украсом. По ивици кружног завршетка
украс у виду ситних уреза.

108
 Гордана Ковић: О бронзаним касеролама и дршкама из аншичке збирке...

5 Дршка касероле
Инв.бр. А/ 795
Бронза ливење
Локалитет Брајково, Кленак
II век
Дужина 15 цм, ширина 6 цм
Поклон Томислава Пуретића из
Шапца

Масивна дршка касероле са

полукружним завршетком и
перфорираним кружним отвором,
око кога је прстенаста профилација
благо оштећена. На горњој страни
дршке печат радионице ANSI
DIODORI. Око кружног завршетка
украс у виду ситних уреза.

6. Дршка касероле
Инв. бр. А/909
Бронза ливење
Локалитет Кућиште Накучани
I век
Дужина 5,7 цм; ширина 1,9 цм
Откуп од Томислава Пуретића из
Шапца

Фрагментована плочаста дршка

касероле, без завршног кружног дела.
Уз ивицу дршке и на полукружном
делу украс у виду ситних уреза. На
горњем делу дршке печат мајстора
или радионице C(aius) IUI(ius)
DIGNI(tatus).

109
 cy\yw seum f£/20f4

7. Дршка цедиљке26
Инв. бр. А/897
Бронза ливење
Локалитет Мишар
II-III век
Дужина 15,2 цм; ширина 3,4 цм
Поклон Предрага Петровића из Шапца

Фрагментована дршка цедиљке у облику весла. На горњем делу печат

мајстора или радионице GAMBAR...

БИБЛИОГРАФИЈА

Bloch 1971
R. Bloch, Latinska epigrafika, Beograd, 1971.

Brescak 1982
D. Brescak, Anticno bronasto posodje Slovenije, Ljubljana, 1982.

Величковић 1969
M. Величковић, y Античка бронза Југослаеије, Београд, 1969.

Величковић 1972
М. Величковић, Римска ситна бронзана пластикау Народном музеју,
Београд, 1972.

Даутова-Рушевљан 1996
В. Даутова-Рушевљан, Бронзани суаови из збирке ВојвођанскоЈ музеја,
ЗНМ X V I/1, Београд, 1996.

26
Предмете снимио Брнислав В. Станковић
 Гордана Ковић: О бронзаним касеролама и дршкама из аншичке збирке...

Eggers 1951
H.J.Eggers, Die romische Import im Freien Germanien, Atlas der
Urgeschichte I,II, Hamburg, 1951.

Hoffiller 1904
V. Hoffiller, Antikne bronsaneposude iz Hrvatske i Slavonije u Narodnom
muzeju u Zagrebu, VHAD Zagreb, 1904.

Karasova 1998
Z.Karasova, Die romischen Bronzegefafie in Bohmen, Prague,1998.

Mirkovic 2006
M. Mirkovic, Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka, Blago
Sirmijuma, Sremska Mitrovica, 2006.

Pinterovic 1962
D. Pinterovic, O rimskoj bronci s terena Osijeka i okolice, Osjecki zbomik
VIII, Osijek, 1962.

Petrovszky 1993
R. Petrovszky,Studien zu romischen Bronzegefapen mit Meisterstempeln,
KSARP, Band 1, Buch am Erlbach, 1993.

Radnoti 1938
A. Radnoti, Die romischen Bronzegefa/Ie von Pannonien, Diss. Pann. Ser.
2, Nr. 6,
Budapest, 1938.

Ратковић 2005
Д. Ратковић, Бронзане посуде из римске збирке НародноГ музеја у
БеоТраду, Београд, 2005.

111
A i^useum 1^/2014

Gordana Kovic

ON BRONZE CASSEROLES AND HANDELS FROM THE AN­

TIQUE COLLECTION OF THE NATIONAL MUSEUM IN SABAC

The National Museum in Sabae keeps in its modest storage several objects
of bronze cookware. As well as the majority of collection, these objects were
found by accident, without data on founding conditions. These objects are two
fragmented casseroles, four casserole handles and one sieve handle. Owing to
the authors who performed typology for this kind of archaeological material,
we conducted a classification and determined its chronological frame. Three
casserole handles and a sieve handle ali have a workshop’s or craftman’s seal,
which indicates their origin and production date. It refers to the workshop of
Ansija from Kapua, with craftsmen’s seals of ANSI EPHAPROD(iti) and ANSI
DIODORI, and based on analogy items, the products are known to have been
made around the 1st and 2nd century. There has been no previous knowledge of
two other seals, one from a casserole dish CIVI. DIGNI, and from a sieve handle
GAMBAR.
Bronze cookware from our collection approximately dates from the lst
and 2nd century. Regardless of scarce data we possess, they offer some insight
into trade routes and Roman influence on local native population in this part of
Pannonia.

112