Ф И Г У Р Е ИСКАЗА (Т Р О П И)

Фигуре исказа (грч. tropos – „окрет“) настају променом основног, уобичајеног

значења појединих речи.

ЕПИТЕТ (грч. EPITHETON=НЕЧЕМУ

ДОДАТАК, ПРИДЕВ; ОНО ШТО ЈЕ
ПРИПОЈЕНО)
Реч или група речи која стоји уз именицу и
открива неку њених особина
карактеристичну за дату ситуацију.
У црном плашту нема богиња,
слободне душе то је светиња.
То глуво доба, тај црни час,
ал' какав глас?
Ђуро Јакшић: Поноћ

СТАЛНИ ЕПИТЕТИ
Јављају се у усменом поезији и прози као вран гавран, бјели град, вјерна љуба, рујно
саставни делови традиционалног вино, јарко сунце, црне очи
песничког израза.

ПЕРСОНИФИКАЦИЈА (лат.
PERSONA=ЛИЧНОСТ,
Пучина плава спава...
FACERE=ЧИНИТИ; НАЧИНИТИ
А. Шантић: Вече на шкољу
НЕШТО ЉУДСИМ БИЋЕМ)
Стилска фигура којом се неживим
Љут јатаган о појасу режи.
стварима, вегетативном и анималном
Иван Мажуранић: Смрт Смаил-аге
животу и апстрактним појмовима придају
Ченгића
људске особине. Њоме се појаве и
предмети „очовечују“.

СИМБОЛ (грч. SYMBOLON=ЗНАК ЗА

лисица је симбол лукавства
РАСПОЗНАВАЊЕ, БЕЛЕГ)
соко је симбол витештва
Стилска фигура означавања апстрактних
гавран је симбол несреће
појмова помоћу конкретних предмета.

МЕТАФОРА (грч.
METAPHORA=ПРЕНОШЕЊЕ) Имао сам од злата јабуку
Стилска фигура која се заснива на те ми ноћас паде у Бојану.
пренесеном значењу речи тј. то је реч која
означава неки конкретан појам, а упућује Народна епска песма Зидање скадра
на апстрактан.

АЛЕГОРИЈА (грч. Вила гњиздо тица ластавица,

ALLEGORÊIN=ДРУКЧИЈЕ, вила га је за девет година,
СЛИКОВИТО ПРИЧАТИ) а јутрос га поче да развија;
Алегорија настаје када се метафора долети јој сив-зелен соколе
осамостали и продужи проширујући се на
целу слику или на целу радњу.
МЕТОНИМИЈА (грч.
METONYMIA=ЗАМЕНА
ИМЕНА) „Преноси“ значење конкретног
појма на апстрактне појаве. Гради се на
принципу замене појмова по основу
логичке везе и зависности:
- место уместо онога што се налази на
њему
- време уместо онога што се у њему збива
- оруђе уместо производа
- знак уместо предмета или појаве
- средство уместо особе
- средство уместо радње
- писац уместо дела
- садржалац уместо садржине
Ф И Г У Р Е КАЗИВАЊА ИЛИ ЗВУЧНЕ ФИГУРЕ
Фигуре дикције (лат. dictio значи говор, израз) подразумевају понављање
одређених гласова или групе сродних гласова, опонашање звукова природе или
понављање читавих речи.
ОНОМАТОПЕЈА (грч.
ONOMATOPOIA=СТВАРАЊЕ ЗВУЧНИХ
СЛИКА ПОМОЋУ РЕЧИ)
Подражавање гласова и шумова из
природе.
АСОНАНЦА (лат. ASONARE=ЗВУЧАТИ
У СКЛАДУ)
Понављање истих самогласника у низу
речи или у целом стиху.
АЛИТЕРАЦИЈА (лат. ALLITERATIO)
Понављање истих сугласника у низу речи
од столице цара честитога,
па јој не да гњиздо да развија.
Народна епска песма Ропство Јанковић
Стојана
Кућа је мирна. (= укућани, људи,
породица)
Био је буран дан. (= догађај)
Одушевило ме је његово
вешто перо. (= поезија)
Круна је тако одлучила. (= краљевска
власт)
Устала је кука и мотика. (= народ)
Живи од својих десет прстију. (= од свог
рада)
Читам Ћосића. (= његова дела)
Запалио је лулу. (= дуван)
Ври лонче. (= ври вода у лончету)
Крцну колац неколико пута,
звизну пала неколико пута.
И. Мажуранић: Смрт Смаил-аге Ченгића
Пучина плава
спава,
прохладни пада
мрак.
Алекса Шантић: Вече на шкољу
Врх хриди црне
трне
последњи румени
или у целом стиху. зрак.

Алекса Шантић: Вече на шкољу

ЛИРСКИ ПАРАЛЕЛИЗМИ
или фигуре понављања настају када се понављање организује по неком принципу у
оквиру строфе или песме. То су: анафора, епифора, симплоха и палилогија (анадиплоза).

Љубим ли те... ил' ме безум гања,

Немам вида, немам осећања,
АНАФОРА (грч.
Љубим ли те... ил'љубав није, -
ANAPHORÁ=ДОВОЂЕЊЕ У ВЕЗУ)
Што се грли, то су саме змије.
Понављање речи на почетку стихова.
Ј.Ј.Змај: Љубим ли те...

Сади кума једног до другога,

ЕПИФОРА (грч. старог свата једног до другога,
EPIPHORA=ДОДАВАЊЕ, ДОДАТАК) младожењу једног до другога.
Понављање речи на крају стихова.
Девојка надмудрила Марка

У тамници је глава народа,

СИМПЛОХА (грч. У тамници је снага народа,
SIMPLОKÉ=ПРЕПЛЕТАЊЕ, У тамници је нада народа,
УПЛЕТАЊЕ) У тамници је судац богодан,
Понављање речи на почетку и крају У тамници је Самсон окован.
стихова.
Л. Костић: Самсон и Делила

Па изводи на њих пјесме нове,

ПАЛИЛОГИЈА ТЈ. АНАДИПЛОЗА
Пјесме нове, по срцу дубоке.
(грч. PALIN=ОПЕТ, LOGOS=ГОВОР)
Понављање речи на крају једног и почетку
П. Прерадовић: Дјед унуку
другог стиха.

ФИГУРЕ МИСЛИ

ПОРЕЂЕЊЕ ИЛИ КОМПАРАЦИЈА Муњом опаљен грм на сувом пропланку

(лат. COMPARATIO) стоји
Стилска фигура која се заснива на к'о црн и мрачан див.
поређењу два појма, лица или предмета по
сличности (заједничким особинама). Има
три поредбена члана:
I предмет који се пореди,
II заједничка особина,
III предмет са којим се пореди.
КОНТРАСТ (лат.
CONTRASTARE=СТАЈАТИ НАСУПРОТ)
ИЛИ АНТИТЕЗА (лат.
ANTITHESIS=СУПРОТНОСТ)
Стилска фигура која се заснива на
поређењу по супротности чиме се
изразито истичу оба члана.
ГРАДАЦИЈА (лат.
GRADATIO=ПЕЊАЊЕ)
Низање слика, представа, појава, радњи,
мисли и осећања по значају, вредности и
јачини од слабијих ка јачим, од мање
важних према важнијим.
ХИПЕРБОЛА (грч.
HYPERBOLÉ=ПРЕТЕРИВАЊЕ) је
преувеличавање особина предмета или
интензитета радње у циљу јачег емотивног
деловања.
АПОСТРОФА (грч.
APOSTROPHÉ=ОДВРАЋАЊЕ ОД
ПУБЛИКЕ)
Свако обраћање песника предметима,
мртвим личностима, апстрактним
појмовима или одсутним личностима.
Војислав Илић: Грм
...зуби су јој два низа бисера...
I белина III
II
Марко је тврдоглав као бик.
I II III
Ал' да видиш чуда великога:
што Момчилу било до кољена,
Вукашину по земљи се вуче;
што Момчилу таман калпак био,
Вукашину на рамена пада;
што Момчилу таман чизма била,
ту Вукачин обје ноге меће.
Народна епска песма Женидба краља
Вукашина
Јест слободно, млађано Бугарче!
Јест слободно, моје драго дјете.
Јест слободно, мој рођени синко.
Угледа је лијепо сунашце,
угледа је кроз јелово грање:
кол'ко се је ашик учинило,
трипут је се сунце заиграло...
Народна лирска песма Сунце се дјевојком
жени
О класје моје испод голих брда...
Алекса Шантић: О класје моје
 Боже свети, подржи нам књаза,
ИРОНИЈА (грч.
Здрава, крепка, охола и славна,
EIRONEJA=ПРЕТВАРАЊЕ)
Јер на свету нит је кадгод било,
Речима се придаје супротно значење од
Нити ће му икад бити равна.
оног које имају у дословном значењу, а та
супротност значења извире из контрастне
Јован Јовановић Змај: Јутутунска народна
ситуације.
химна

АЛУЗИЈА (лат. ALLÚDERE=ШАЛИТИ

СЕ, ЦИЉАТИ НА НЕШТО)
Пријатељу који је изневерио каже се: „Зар
Прикривено казивање којим се, на духовит
и ти, сине Бруте?“
начин, циља на нешто или некога (говори
се о једној ствари а мисли на другу).

ПАРАДОКС (грч. PARÁDOXON=ОНО

ШТО ЈЕ НЕОЧЕКИВАНО) Знам да ништа не знам.
Парадоксом се назива мисао која на први С времена на време треба да одморим од
поглед изгледа противречна, а која је у нерада.
ствари дубоко тачна и истинита.

ПЕРИФРАЗА (грч.
PERIPHRASIS=ОПИСНО КАЗИВАЊЕ)
Без живота је све. (= мртво),
Када се један појам, стање, особина или
Ромула вечни град (= Рим)
радња описно казује са више речи,
добијама перифразу.

ФИГУРЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
Фигуре конструкције су заправо фигуре распореда речи. С обзиром на то да се део
граматике који се бави анализом реченице назива синтаксом, ове фигуре често називамо
синтаксичким фигурама. Свако одступање од природног реда речи оставља посебан
утисак на читаоца / слушаоца, тј. појачава његов доживљај одређеног дела.

ТАУТОЛОГИЈА (грч. TAUTÓ=ИСТО,

LÓGOS=РЕЧ)
Гомилање речи истог или сличног значења
које изразито преноси песниково осећање.

Све више сам, све луђе сам,

све туђе и све тужније,
све тамније све срамније,
све бива ружније.
Мирослав Крлежа: Јесења самоћа
 Зашто ноћас тако шуме јабланови,
РЕТОРИЧКО (РЕТОРСКО) ПИТАЊЕ
Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
Питање на које се одговор не очекује јер је
Жути месец споро залази за хуме,
оно само привидно да би се остварио
Далеке и црне, ко слутње; и снови.
ефекат изненађења, или да би се читалац
подстакао на размишљање.
Јован Дучић: Јабланови

И види како један облак расте:

АСИНДЕТ (грч. - уздаси, чежње изнад црног града,
ASYNDETON=НЕПОВЕЗАНО) а јато мисли, илузија, нада,
Низање речи без везника, згуснутост свуд мртво пада ко по снегу ласте.
осећања и расположења.
Вељко Петровић: Видовити

И снова месец трепери ка води,

и спава река, и поље, и гора,
ПОЛИСИНДЕТ (грч.
и свуд тишина што крепи и годи.
POLYSINDETON=МНОГО ВЕЗАНО)
Исток се ведри, звезде гасе... Зора.
Набрајање уз обилно коришћење везника.
Милан Ракић: Освит

Старо језерце.
Ускочи жаба.
Звук воде.

Корак их
ЕЛИПСА (грч.
Поваздан у лов.
ÉLLEIPSIS=ИЗОСТАЈАЊЕ)
Овом стилском фигуром се цела реченица
Замку то запиње рука,
сведе на реч на којој је логичко и
нога у замци.
емоционално тежиште у реченици.
Примењује се у хаику поезији.
Лове,
а уловљени.

С вечери, туго,
ко коме плен?