1.

Odnos cvetnih vrsta prema uslovima sredine

Prema vazduhu: Vazduh je neophodan za rast i razvoj biljaka. Ugljen-dioksid (CO2) je neophodan za asimilaciju. Ugljen-dioksid u atmosferi
ima 0,03%. Za cvetne vrste ga treba 10x više i nadoknađuje se đubrenjem. Prema otpornosti na štetne gasove, cvetne kulture se dele na
otporne, slabo otporne i neotporne.
Prema vodi: Voda je osnovni faktor života. Biljka usvaja vodu iz atmosfere u zemljišta, preko korena i lista. Bitna je za opstanak biljke. Niska
vlažnost vazduha povećava transpiraciju – biljke se suše.
Prema zemljištu: Zemljište je podloga za za ukorenjivanje biljaka, fizička, hemijska i biološka sredina iz koje biljka crpi neophodne hranljive
materije. Biljka prima hranljive materije u obliku vodenog rastvora mineralnih soli kao i azot, fosfor, kalijum i druge mineralne materije.
Biljka ima različite potrebe za hranljivim materijama.
Azot - nedostatak azota uzrokuje hlorozu i biljke zaostaju u porastu, koristi se u intenzivnoj fazi vegetacije.
Fosfor – nedostatak fosfora uzrokuje zaostanje u porastu, listovi žute i na kraju opadaju. Najznačajniji je u fazi cvetanja i plodonošenja.
Kalijum – simptomi nedostatka su slični kao kod fosfora. Kalijum pospešuje cvetanje i formiranje semena. Povećava otpornost na mrazeve.
2. Priprema, formiranje i primena toplih leja
Priprema toplih leja počinje krajem zime i početkom proleća i puni se stajnjakom. Na dno se stavlja drenažni sloj grubljeg materijala (granje i
kukuruzovina. Drenažni sloj je oko 10 cm, da bi se stajnjak izolovao od hladnog zemljišta. Zatim se na drenažni sloj stavlja stajnjak čija
debljina zavisi od vremena kada pravimo toplu leju. Stanjak treba dobro sabiti gaženjem da bi se usporilo grejanje i omogućilo ravnomerno
zagrevanje tople leje. Kada se unese poslednji sloj stajnjaka, postavljaju se okvir i prozori, Ostaviti 3-4 dana da bi se leja zagrejala. Nakon
toga stavljamo sloj zemljišne smeše koji možemo sami napraviti. Smeša mora biti dezifikovana, a može da se kupi i gotova. Kad stavimo
prozore, stave se asure na stakla i ostave se da se zemljišna smeša (supstrat) zagreje. Potom uklanjamo prozore i asure, uklanjamo eventualni
krov, poravna se površina zemljišta i zemljište je spremno za setvu tj. sadnju.
Tople leje služe za proizvodnju povrtarskih i cvećarskih rasada.
One mogu biti ukopane i mobilne, dele se prema konstrukciji i načinu zagrevanja. Sastavni delovi su trap ili rov, okvir, prozor i pokrivka za
toplu leju.
3. Plastenici – podela i primena
Plastenik je prostor namenjen gajenju biljaka u delimično kontrolisanim ili u potpunosti kontrolisanim uslovima. U takvim prostorima se
najčešće gaje povrtarske kulture ali se dosta upotrebljavaju u hortikulturi i voćarstvu. Postoji veći broj tipova konstrukcija i načina montaže
plastenika. Bitni momenti su da je povremeno potrebno koristiti mrežu za zasenu radi smanjivanja temperature leti i da je lako obezbediti
provetravanje. Plastenici mogu da budu sa grejanjem ili bez njega, jer postoje povrtarske kulture koje se mogu gajiti zimi i bez grejanja.

Plastenike delimo po visini na niske i visoke tunele i savremene plastenike

niski tuneli– oni su niska forma i jednostavne su konstrukcije, u njima se ne koriste nikakvi načini grejanja. Uglavnom se koriste za
proizvodnju rasada i češće za predsezonsku proizvodnju. Oni su visine od 30 do 60cm, a njihova širina
je od 50 – 130cm. Postavljaju se u različitim dužinama. Za konstrukciju se koriste obično PVC cevi
koje se lučno raspoređuju na 1m rastojanja. Za pokrivanje se koriste folija ili agrotekstil, koji se sa čela
postavljaju u zemlju (ukopavaju). U zavisnosti od pravca postavljanja niskog tunela trudimo se da sa
severne strane folija bude fiksirana, nasuprot tome folija je na južnoj strani je pokretna da bi se olakšalo
provetravanje.
visoki tuneli– se najčešće sreću i na njih se najčešće misli kada se priča o plastenicima, visina im je od 1,8m do 3,6m širine od 4,5 do 7,5
metara. Za konstrukciju, najviše se koriste metalni profili (cevi) koji se takođe lučno savijaju. Folija koja se postavlja preko
visokih tunela može biti jednoslojna ili dvoslojna, sa tim da je prednost da se pri korišćenju dvoslojne folije može naduvati
vazduh između folija i tako napraviti vazdušni džep koji dobro utiče na termoregulaciju.

savremeni plastenici– ovaj tip plastenika se odlikuje velikim visinama koje mogu ići do 6m u visinu i sa druge
strane kvalitetnim sistemima za grejanje. Njihova visina im pruže dobre mogućnosti za maksimalno korišćenje
biljaka koje zahtevaju dobru visinu. Od materijala za njihovu konstrukciju uglavnom se koriste aluminijumske
cevi. Dosta se radi na tome da se poslovi i praćenje kompletnog stanja što je moguće više automatizuju, što se
postiže primenom savremenih tehnologija.
Podela plastenika po širini:
plastenici sa jednim brodom
plastenici sa više brodova

4. Sistemi za zagrevanje, provetravanje, zalivanje i zasenjivanje u staklenicima

Zagrevanje:
Tipovi grejanja su: zaštitno (isključivo za zaštitu od smrzavanja biljaka)
za prevazilaženje niskih temperatura u pred- i postsezoni,
delimično, za grejanje u toku većeg dela godine
potpuno, za proizvodnju u toku cele godine.
Sistem za grejanje je vazdušni, toplovodni (kruženje tople vode kroz sistem cevi, pri čemu se zagreva unutrašnjost plastenika, to je sistem
centralnog grejanja gde se voda greje na jednom mestu, može se grejati sagorevanjem nekog goriva, toplinskom pumpom ili na neki drugi
način, a zatim se usmerava u staklenik i nakon toga ponovo vraća na nadogrevanje) - preko grejnih tela ili kombinovani
Sunčeva energija, biotehnički (stajnjak)
Provetravanje:
Osnovni zadaci provetravanja su:
da se u plasteniku izmeni ustajali vazduh, odnosno koriguje sadržaj CO2 i drugih plasteničkih gasova
da se smanji vlažnost vazduha (sprečava se kondenzovanje vode sa unutrašnje strane folije)
da se snizi ili ujednači temperatura u zavisnosti od godišnjeg doba
Na plasteniku treba da postoje otvori za provetravanje (čeoni, bočni i krovni). Otvaranje tih otvora obavlja se ručno, pomoću elektromotora
ili upotrebom računarske opreme. Za amaterske plastenike najčešće je to ručno, a razmena vazduha se odvija prirodnim putem.
Previsoka temperatura i vlažnost vazduha umanjuju imunitet biljaka i dovode do pojave ožegotina i stvaraju uslove za pojavu biljnih bolesti.
Provetravanje treba izbegavati kada je magla, kiša ili neka druga vremenska nepogoda. Tokom noći otvori se zatvaraju, kao i kada pada
kiša.
Zalivanje:
U proizvodnji u zaštićenom prostoru primenjuju se različiti načini navodnjavanja: orošavanje (veštačka kiša), kapanje (sistem kap po kap),
mikrokišenje (na sistem kap po kap postavljeni mikro-rasprskivači) subirigacija (dovođenje vode u zonu korenovog sistema).
 U zavisnosti od vrste biljke koja se gaji, zavisi količina i kvalitet vode koji je potrebno obezbediti, u novije vreme se
sve više koristi primena prihrane i zaštite od bolesti dodavanje preparata u vodu za zalivanje.
Zasenjivanje
Zbog boljeg kontrolisanja mikro-klimatskih prilika u plastenicima se u toku leta primenjuju različita sredstva da
smanje prodor jakih zraka sunčeve svetlosti i time podizanje temperature ,odnosno stvaranja ožegotina na lišću i
plodovima. Najčešće se koriste zaštitne mreže,koje se u višim plastenicima postavljaju unutar plastenika
5. Oprema i alat u staklenicima
Bez obzira o kom sistemu proizvodnje se radi svaki plastenik treba da poseduje EC ( za merenje elektro-
provodljivosti ) i pH metar (merenje pH vrednosti u rastvoru i zemljištu ) min-max termometre (Termometar MAX/MIN bilježi maksimalnu,
minimalnu i trenutnu temperaturu ), insekt ploče (lepljive ploče bele i žute boje namenjene za hvatanje štetnih insekata), zaštitna odela, maske
i rukavice, makaze, noževe, sredstva za dezinfekciju i dezobarijere gde se i vrši dezinfekcija ruku, obuće,pribora i alata, klipseve za veze
biljaka sa kanapom, kuke i klipsevi sa kanapom, držače cvetnih grana, kanap,mreže, kordoni itd.
6. Zemljišni supstrati u cvećarskoj proizvodnji
Supstrat (Zemljišna smeša) je podloga u koju se seje povrće i u kojoj ono ostaje do pikiranja ili rasađivanja. Za zemljišne smeše se koriste
zemlja, organska i mineralna đubriva, treset, pesak ili sintetički materijali (vermikulit, perlit) u vidu granula, zatim slama i strugotina. Čisti
pojedinačni supstrati (organski i sintetički) koriste se za proizvodnju rasada, za ožiljavanje reznica, prorastanje lukovica lli tamo gde nema
kvalitetnog prirodnog zemljišta. Tako se za ožiljavanje koriste pesak, treset, kompost, tresetne, saksije i perlit. Prema fizičko-hemijskim
svojstvima supstrata određuje se tehnologija gajenja posebno navodnjavanja i đubrenje.
7. Kvalitet, čistoća i klijavost semena
Kvalitet i poreklo semena je od izuzetnog značaja za proizvodnju i prinos gajenih biljaka. Biljke proizvedene od kvalitetnog
semena imaju brži porast, daju zdrave biljke koje su otpornije na spoljašnje faktore. Klijavost semena predstavlja sposobnost semena
da klija u određenom vremenskom periodu i pod određenim uslovima. Određivanje klijavosti je određivanje količine semena sposobnog
da obrazuje normalno razvijenu klicu. Naročito ako se koristi seme iz starih zaliha, treba obratiti pažnju na njegovu klijavost. Čistoća
semena izražava se u procentima i predstavlja odnos količine čistog semena i stranih primesa.
8. Tretiranje semena
Tretiranje semena je specifična tehnologija primene zaštitnih sredstava koja ima važnu ulogu u savremenoj poljoprivredi. Ona omogućava
ciljano nanošenje sredstava za zaštitu biljaka u periodu pre nicanja, od štetnih organizama i bolesti koje napadaju useve.
9. Načini setve semena
Na otvorenom prostoru: Može se vršiti u pripremljene leje za jednogodišnje cveće koje podnosi presađivanje i za dvogodišnje i višegodišnje
vrste koje podnose mraz.
U zatvorenom prostoru: Podrazumeva se setva cvetnih vrsta koje su u početnim fazama razvoja izuzetno osetljive na niske temperature. Setva
tih vrsta u zaštićenom prostoru im obezbeđuje konstantnu temperaturu, vlažnost i svetlost. U zaštićenim prostorima sejemo i jednogodišnje
cvetne vrste sa dugim vegetacionim periodom. Seju se još i vrste dekorativnih biljaka za sobni uzgoj.
U staklarama: Izvodi se ručno ili mašinski u dobro pripremljenom zemljištu.
U toplim lejama: Primenjuje se kod jednogodišnjeg cveća koje ne zahteva visoku temperaturu i ima kratak vegetacioni period. Seme sejemo u
omaške, brazde ili jame.
10. Vegetativno razmnožavanje u cvećarskoj proizvodnji
Vegetativno razmnožavanje (lat. reproductio vegetativa) je tip bespolnog razmnožavanja biljaka, isključivo preko vegetativnih organa. Ovaj
način razmnožavanja je veoma važan u cvećarskoj proizvodnji
11. Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje reznicama je jedan od oblika vegetativnog razmnožavanja. Ovakav način razmnožavanja je vrlo popularan s obzirom na
njegovu jednostavnost i vrlo dobre rezultate i veliki broj biljaka koje se na ovaj način uspešno razmnožavaju.

12. Kalemljenje
Kalemljenje je najvažniji vegetativni način razmnožavanja koji spajamo različite delove biljke (često voća i
povrća) jedan deo je podloga a drugi je plemka, ovaj način se stalno usavršava i time voćarstvo postaje
savremenije i uspešnije.
Načini Kalemljenja: na zeleno i zrelo

Kalemljenje na zeleno - Na zeleno se kalemi pupoljkom, pa imamo: očenje na spavajući pupoljak i očenje na
budni pupoljak, gde pupoljak može biti sa kalem-grančice iz prethodne vegetacije i sa kalem grančice iz tekuće
vegetacije.

Kalemljenje na zrelo - Na zrelo se kalemi u prostorijama (sobno kalemljenje), u rastilu i u voćnjaku. Kalemovi na zrelo se vezuju, a spojno
mesto i vrh kalem-grančice premazuje se kalem-voskom.

13. Razmnožavanje poleganjem

Razmnožavanje poleganjem se obavlja tako što se u horizontalan položaj postavi izbojak i prekrije
slojem zemlje, ali tako da vrh bude izvan, nepokriven. Po ožiljavanju, odseći onoliko delova izbojka
koliko se mesta na izbojku ožililo. To se jako retko radi u cvećarstvu, ali se ovako mogu razmnožiti
filodenron, bršljan. - I naravno, sve popularnije- in vitro -razmnožavanje, što se pokazalo veoma
zdravim.
14. Razmnožavanje podzemnim stablima
 Razmnožavanje podzemnim stablima ili delovima se vrši na tri puta (načina): lukovica, gomolja ili rizoma
Razmnožavanje lukovicama: Ovo je vrlo važan način u proizvodnji cveća, kod nekih biljaka se lukovice mogu formirati i na nadzemnim i
podzemnim delovima biljke.

Razmnožavanje gomoljem: Biljke koje se razmnožavaju ovim načinom treba umočiti u ugljenu prašinu, pri čevmu se brzo postižu zarastanja
rana pre razmnožavanja.

Razmnožavanje rizomom: Kod ovog načina razmnožavanja biljaka, Rizom delimo na više delova i iz svakog može nastati nova biljka.

15. Pikiranje kao mera nege rasada

Pikiranje je presađivanje biljaka iz manje u veće površine. Ono se izvodi da bi se povećao životni prostor
biljkama.
Kada rasad obrazuje 2-3 lista, vrši se pikiranje u posebno pripremljene leje ili u saksije od plastike.
Zemljište na kome se izvodi pikiranje je smeša supstrata, samo u većem procentu baštenske zemlje.
Temperatura supstrata treba da je iznad 15 C. Pikiranjem povećavamo životni prostor biljkama što
omogućuje da se odgoje i rasade odrasle biljke koje će ranije stići za rod.
U toku proizvodnje rasada zalivanje je redovna mera. Ukoliko se pojave korovske biljke suzbijaju se
čupanjem . Takođe, vodi se računa o zdravstvenom stanju rasada i ako se ukaže potreba vrši se zaštita
hemijskim sredstvima.

16. Presađivanje kao mera nege rasada

Presađivanje ili Transplantacija je proces zamenjivanja nefunkcionisajuće biljke putem hirurške
intervencije. Pri presađivanju trebalo bi biljke temeljno natopiti vodom, najbolje je dan ranije korenov
busen potopiti u posudu sa vodom. Kada izvadite biljku iz saksije laganim udarcem o ivicu stola uklonite
zemlju koja nije prokorenjena, a trulo ili otpalo korenje ukoliko je moguće odstraniti.

17. Posude i kontejneri u cvećarskoj proizvodnji

U cvećarskoj proizvodnji rasada se koriste razne posude i kontejneri.
Najčešće se koriste: 1. Trajni kontejneri (sa dugogodišnjom upotrebom – glinene plastične i metalne saksije)
2. Netrajni kontejneri (koji su za jenokratnu upotrebu)
To su korpe, hartije, kompostni treset, polietilenske kese u kojima se stavlja kompostni treset, tj. Gotova smeša
18. Agrotehničke mere na otvorenom prostoru
Okopavanje - Razbija se pokorica i obezbeđuje se bolji vazdušni režim.
Plevjlenje - Uklanjaju se korovi koji zauzimaju vegetacioni prostor.
Zalivanje - Vrši se sistemima kap po kap i kanticama.
Orezivanje - Vrši se oštrim makazama.
Malčiranje - Zaštita biljaka od preteranog zagrevanja u površinskom sloju i sprečava se pojava pokorice.
Zasenjivanje - Zaštita biljaka od jakog sunca, za ovu meru se koriste asure i raznobojne mreže.
Zaštita od mrazeva - Kod ove mere se koristi mali agrotekstil.
Zaštita od bolesti i štetočina - Ako dođe do bolesti i štetočina, tu primenjujemo odgovarajući hemijski preparat.
19. Zaštita u cvećarskoj proizvodnji
Primenom zaštite stvaraju se povoljni uslovi za rast i razvoj biljaka. Zaštitne mere su skup svih agrotehničkih mera koje se primenjuju kod
svih gajenih poljoprivrednih kultura
1. Indirektne mere: Agrotehničke mere su upotreba zdravog semena i sadnog materijala, gajenje otpornih sorti, plodored, đubrenje,
uništavanje korova, navodnjavanje.
2. Direktne mere: sprovode se nakon pojave bolesti štetočina. One mogu biti: 1. Mehaničke – Podrazumevaju sakupljanje i uništavanje
zaraženog biljnog materijala, sakupljanje štetočina ... uništavaju se mehaničkim putem
2. Biološke mere – Sastoje se u korišćenju predatora koji
uništavaju štetne insekte. Kada ih koristimo treba paziti na urbanu sredinu jer time što uništavamo štetne, tako uništavamo i korisne
organizme. 3. Hemijske mere – Ogledaju se u primeni hemijskih sredstava
zvanih pesticidi, koje delimo na: 1. Insekticide – suzbijanje štatnih insekata
2. Akaricide – suzbijanje štetnih grinja
3. Nematocide – suzbijanje štetnih nematoda
4. Rodenticide – suzbijanje štetnih glodara
5. Fungicide – suzbijanje štetnih gljiva
6. Baktericide – suzbijanje štetnih bakterija
 7. Herbicide – suzbijanje štetnih korova
8. Limacide – suzbijanje štetnih puževa

20. Prihrana u cvećarskoj proizvodnji

Prihrana može biti: 1. Granulirana (najčešće se rastvaraju i prave rastvori)
2. tečni rastvori za prihranjivanje
Tokom upotrebe đubriva, mora se voditi računa o količini, tj. Koncentraciji. Prihranjivanje može biti folijarno preko lista. Naprave se rastvori
odgovarajuće koncentracije, sipa se u prskalicu ili sisteme za orošavanje i zalije se biljka. Prihranjivanje se vrši više puta u zavisnosti od
zahteva za hranljivim elementima. Posle prihrane se obavezno vrši orošavanje biljke. Prihrana se vrši u toku vegetacije, tj. Intenzivnog rasta
biljke. Mora se paziti da se ne pretera sa količinom. Bolje je prihranjivati malo, ali češće, nego ređe sa većom količinom.
21. Jednogodišnje sezonsko cveće – pojam i primena
Cvetne vrste čiji se životni ciklus od setve semena do sazrevanja odvija jednu kalendarsku godinu, setva se vrši u staklenicima od januara do
marta, a sadnja na stalno mesto u proleće od prestanka mrazeva, gde ostaju do jesenjih mrazeva. Jednogodišnje cveće se koristi za sadnju u
vrtovima, parkovima, kamenjarima, dekoraciju balkona, terasa i prozora.
22. Dvogodišnje sezonsko cveće pojam i primena
Cvetne vrste čiji ciklus razvijanja traje dve kalendarske godine, setvu vršimo tokom jula i avgusta na otvorenom polju, a sadimo ih na stalno
mesto od oktobra do novembra da bi posle prezimljavanja bez zaštite cvetale u proleće druge kalendarske godine. Sade se na javnim zelenim
površinama, najčešće tamo gde je bilo jednogodišnje cveće tokom leta.

23. Ageratum mexicanum

Goreća ljubav je jednogodišnja biljka koja ima razgranato stablo visine 10-30 cm, ovalne i maljave listove,
cvetovi su plave, ljubičaste, bele i zelene boje i skupljeni su u cvasti, razmak sadnje 10-12 cm, voli sunčana
i polusenovita mesta, nema velike zahteve na zemljište, lako se ožilljava u pesku.

24. Tagetes erecta

Kadifa je jednogodišnja biljka gustog razgranatog stable visine 20-100 cm, Cvetovi pojedinačni, žute ili
narandžaste boje, cveta od juna do jeseni, razmnožava se setvom semena, traži sunčane do polusenovite
položaje i srednje, vlažno do hranljivo zemljište.

25. Begonia semperflorens

Stalno cvetajuća begonija je veoma popularna vrsta begonije, koja ima i najviše sorti. U nekim krajevima
zovu je još i ledeno srce ili ledenica. Veoma je otporna baštenska biljka. Iako može uspešno da prezimi,
najčešće se gaji kao jednogodišnja vrsta u vrtovima, ali i u saksijama i žardinjerama na terasama i
balkonima. Begonija semperflorens potiče iz Brazila. Žbunastog je rasta, visine od 10 do 30 cm. Stablo je
zeleno, nisko, mesnato, pravilno razgranato. Listovi Begonije semperflorens su mesnati, sjajni, nalik na
voštane, od svetlozelene do tamnopurpurne boje.

26. Petunia hybrida

Petunija je jednogodišnja biljka čiji su svetovi slični vrstama njenog roda, ona obuhvata brojne
varijetete nastale ukrštanjem, ima žiličast koren, sedeće, okrugle i jajaste listove obrasle maljama koje
luče lepljivi sok, sbatlo varira po visini i položaju, cvetovi su levkasti i mirisni, pojedinačni i krupni,
rauličite sorte u obliku roda se razlikuju po visini i formi stabla i veličini i boji cveta, boja cveta od bele
preko ružičaste do ljubičaste, razmnožava se semeno, voli sunčana mesta zaklonjena od direktnog vetra,
umereno vlažna i hranljiva zemljišta, koristi se za sve oblike cvetanja.

27. Salvia splendens

Plamena Kadulja je jednogodišnja biljka visine 20-80 cm, kod nas je gajena kao jednogodišnja vrsta cveća,
listovi naspramni, široki, jajasti ili srcoliki, nazubljenog oboda, nervatura lista je izražena, sa naličja list je
pepeljast, cvetovi najčešće crveni i narandžasti, skupljeni u klasaste cvasti i otvaraju se od osnove prema
vrhu tako da je biljka dugo u cvetu, najčešće se razmnožava semenom a može i reznicama, setva se vrši od
januara do februara u staklenicima, traži sunčana do polu senovita mesta i hranjljivo rastresito zemljište,
osetljiva na nedostatak vlage.

28. Viola tricolor

Dan-noć je jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka sa tankim, razgranatim poleglim stablom. Listovi su
na drškama, srcastookruglog oblika po obodu su zupčasti sa dobro razvijenim zaliscima. Cvetovi su
pojedinačni, na dugačkim drškama sa raznobojnim kruničnim listićima - vršni su tamnije, a bočni svetlije
ljubičasti dok je donji beložućkast (lat. tricolor = trobojna). Plod je čaura. Voli sunčana mesta, umereno vlažno i
hranljivo zemljište. Razmnožava se setvom semena u julu, a rasađuje se na stalno mesto na razmaku od 25 cm.
29. Bellis perenis
Krasuljak ili bela rada je dvogodišnja zeljasta ukrasna i lekovita biljka koja raste kao perena trajnica, a
kod nas se gaji i kao dvogodišnja biljka, visine je do 15 cm, listovi obrazuju rozetu, pri vrhu se šire a pri
osnovi sužavaju, cvetovi se nalaze iznad rozete, mogu biti prosti ili puni i najčešće su bele, ružičaste do
crvene boje, a mogu biti i šarene, razmnožava se semenom i deobom bokora, cveta u jesen ako je topla
ili u proleće, zahteva plodna, rastresita i umereno vlažna zemljišta, koristi se za sadnju cvetnjaka,
žardinjera i za cvetne travnjake. Zahteva plodna zemljišta. Razmnožavaju se semenom i deobom bokora.
Ova biljka je lekovita i sadrži saponine, gorke supstance, eterična ulja i tanine, a koristi se za
pripremanje čaja za lečenje disajnih organa (protiv kašlja, astme itd.). Takođe je i medonosna biljka.
Ljudi su proizveli formu hortensis, koja se koristi kao ukrasna biljka širom sveta.

30. Dianthus barbatus

Turskil Karanfil je dvogodišnja biljka visine 40cm, lancetastih listova na kratkim drškama, brojnim cvetovima
koji su skupljeni u cvasti, najčešće prijatnog mirisa, razmnožava se semenom i deobom bokora, na stalno mesto
se sadi na razmaku od 30 cm i koristi se za rezani cvet, zahteva sunčana do polusenovita mesta i umereno vlažno
zemljište.

31. Festuca glauca

Plava trava je višegodišnja biljka poreklom iz evrope, jastučasta perena visine 20 cm, lancetastih
listova, cvetovi su u klasastim cvastima, razmnožava se deobom bokora, dobro podnosi orezivanje pa
se često koristi i za cvetne ivice, česta i kamenjarima, perenjacima i dekorativna tokom cele godine.

32. Hosta sp.

Mirisni plantažni ljiljan je višegodišnja biljka poreklom iz Kine i Japana, odlikuje se krupnim, izduženim i pri
osnovi srcastim listovima sa izraženom nervaturom, listovi su skupljeni u prizemnu rozetu iz kojih izbija
cvetno stablo koje ima od 10 do 15 trubičastih mirisnih belih cvetova, cveta krajem leta, razmnožava se
deobom bokora starijih biljaka a ređe zelenim reznicama, voli polusenovita mesta i vlažna zemljišta, varijeteti
sa šarenim (panaširanim) listovima koji zahtevaju sunčana mesta, koristi se za cvetne grupe, pored vodenih
površina i ispod drvenastih vrsta.

33. Aster alpinus

Alpski zvezdan je višegodišnja biljka visine 15 do 20 cm, listovi su lancetasti i dlakavi, raste u
formi gustog žbuna, stablo se završava cvetnim glavicama, najčešće raznih nijansi ljubičaste boje,
cveta od maja do juna, najčešće se razmnožava deobom bokora, a ređe semenom.

34. Vinca sp.

Vinca Minor je zimzelena biljka čiji je polužbun sa poleglim stablom
dužine oko pola metra, listovi sjajni eliptični i iz pazhua se razvijaju
sitni cvetovi plave boje, postoje varijeteti sa šarenim listovima, Vinca
Major ima krupnije listove i cvetove od Minor biljke i stablo nema
adventivno korenje. Vinke se razmnožavaju reznicama, položnicama ili
deobom bokora u esen ili proleće, vole sunčana do polusenovita mesta i
hranjliva umereno vlažna zemljišta.

35. Tulipa sp.

Lale su monokotiledone biljke čije podzemno stablo je u obliku jednogodišnje lukovice, cvetovi su
raznih boja i nijansi, najčešće su crveni, ružičasti, beli, narandžasti i žuti, listovi su kožasti,
svetlozeleni i lancetasti, Lukovica je zaobljena, zašiljena, oštrog vrha, pokrivena suvim i mrkim
ljuskama, lukovice sadimo u periodu od septembra do oktobra i na istom mestu mogu i da ostanu.
36. Gladiolus hybridum
Gladiole su lukovičaste biljke čiji su cvetovi krupni, raznih boja i nijansi, skupljeni su pri vrhu cvetne
stabljike u klasaste cvasti, cvetna drška je dužine 80 cm, listovi sabljasti, dugi, izražene nervature,
čvrsti su i svetlo zelene boje, podzemno stablo u obliku lukovice, sa velikim brojem varijeteta,
razmnožavaju se „pilićima“ koji se odvajaju od matične lukovice koje s pre sadnje naklijavaju,
stavljaju se u vlažnu mahovinu oko nedelju dana ili u treset, od septembra do oktobra lukovice se
vade iz zemlje.

37. Canna indica

Indijska kana je višegodišnja vrsta sa podzemnim stablom u vidu gomolja, raste do 1m visine, stabljika
zeljasta i krta, listovi jajasto kopljasti, zelene ili purpurne boje, cveta od juna do kasne jeseni,
razmnožava se deljenjem bokora u proleće da bi ubrzali cvetanje, gomolji se u martu zlataju u sanučiće
sa peskom u tople leje ili staklenike da bi naklijali, zahteva hranljivo zemljište, sunčana mesta uz obilje
vlage.

38. Značaj pospešivanja lukovica

39. Primena i značaj lukovičastog i gomoljastog cveća

Lukovičasto i gomoljasto cveće spadaju u biljke čiji je podzemni deo u obliku lukovice, u kome se akumuliraju rezervne hranljive materije,
Lukovice se sade u cvetne leje, služe za rezani cvet, a u saksije se sade prilikom tempirane proizvodnje, sadnja se obavlja na otvorenom ili u
zatvorenom prostoru, po načinu gajenja ih delimo u baštenske i sobno-saksijske vrste, a neke od vrsta se gaje na oba načina, razmnožavaju se
podzemnim stablima, a mogu i semenom, međutim kod razmnožavanja semenom će biti potrebno dugo vremena.

40. Pospešivanje za rano cvetanje Hyacinthus sp.

Zumbul je lukovičasta biljka visine 20-30 cm, listovi linearni, pri vrhu suženi, svetlo zelene boje, sočni su i sjajni i obrazuju prizemnu rozetu.
Cvetovi iznad rozete, na sočnoj i šupljoj cvetnoj dršci, intenzivnih boja i prijatnog mirisa. Cveta u proleće, podzemno stablo je u obliku
lukovice koja se lako prepozna po plavičastoj gornjoj ljuspi koja obavija lukovicu, postoje varijeteti sa punim i prostim cvetom. Zumbul se
razmnožava semenom, lisnim reznicama i ožinjavanjem u vlažnom pesku, a najčešće lukovicama. Oko stare lukovice se stvaraju nove,
zumbuli ne podnose kisela zemljišta, odgovara im lako propustljivo i dobro nađubreno zemljište, kao i sunčana mesta. Pospešuje se krajem
decembra i početkom januara.

41. Dieffenbachia sp.

Difenbahija je rod otrovnh biljaka koje imaju čvrsto uspravno stablo, krupne listove, zelene boje sa beložutim
prugama ili mrljama, razmnožava se reznicama i margotiranjem, odgovara joj umerena toplota, redovno
orošavanje, svetle prostorije i umereno zalivanje.

42. Ficus sp.

Rod fikusa (Ficus) obuhvata oko 850 vrsta drveća, žbunova, lijana i epifita iz familije dudova (Moraceae).
Najveći broj vrsta samoniklo raste u tropskim predelima. Najpoznatija vrsta, smokva (Ficus carica),
poreklom iz jugozapadne Azije i Mediterana, od davnina se gaji zbog složenih kruškolikih plodova slatkog
ukusa, poznatih kao smokve. Plodovi većine drugih vrsta su takođe jestivi, lokalnog su ekonomskog značaja
ali predstavljaju važnu hranu za divlje životinje.

43. Sanseveria sp.

Sanseverija je rod biljaka koje imaju sabljaste listove, na vrhu sužene, mesnate, kožaste i sjajne, išarane
nepravilnim poljima, svetlije, zelene boje, a po obodu su žute boje. Cvetovi su beli, neugledni na dugoj dršci i
skupljeni su u cvasti, lako se održavaju, odgovaraju joj umerena zasena i retko zalivanje dobro podnosi suv vazduh,
razmnožava se deobom rizoma, idancima i reznicama.
44. Dracaena sp.
Dracene su biljke koje rastu u kišnim-tropskim šumama i u polupustinjskim predelima. Najpoznatija vrsta koja
raste kao drvo je Dracaena Draco sa debelim stablom i širokim listovima. Česta je i Dracaena Mariginata, čiji
su listovi tanki, linearni, sjajni, zeleni sa crvenim ivicama, stari listovi opadaju tako da su stabljike u gornjem
deblu gusto obrasle listovima, a u donjem su u potpunosti bez njih. Razmnožavaju se vršnim reznicama. Zbog
specifičnog izgleda biljke se često sadi više biljaka u istu posudu. Traži dosta svetlosti, a može podneti i
polusenki. Treba umereno zalivati, suviše vlage prouzrokuje propadanje korena, dobro podnosi suvo zemljište.

45. Epifitne biljke

Epifitne biljke su biljke koje žive na drugim većim biljkama, ali same sebi stvaraju hranu. Koren je slabo razvijen i služi za pričvršćavanje.
Lišće je debelo i kožasto i formira levak gde se akumulira voda. Pomoću ljuski, na dnu unutrašnje strane lišća upija vodu i u njoj rastvorene
hranljive materije. Cvetovi su sitni i neugledni, a cventi listovi koji se zovu brakteje su intenzivno obojeni. Bromelije se razmnožavaju
generativno i vegetativno. Nakon cvetanja brakteje propadaju, a pre toga se razlikuju izdanci. Kada izdanci narastu do polovine matične
biljke, odvajaju se mahovinne i kada razvije korenčiće. Odvaja se od matilne biljke. Gaje se u malim saksijama, supstrat treba da je vlažan, a
u levku uvek mora biti vode.

46. Aralia japonica

Japanska Aralija je biljka koja se koristi kao prateće zelenilo i raste kao razgranat žbun sa
krupnim, prstasto ražnjevitim, kožastim listovima. Cvetovi su sitni, neugledni u metličastim
cvastima, razmnožava se ređe esmenom, a češće liisnim raznicama i delovima stabla. Sklona je
gubljenju donjih listova (margotiranje), ne podnosi direktnu sunčevu svetlost i suv vazduh.

47. Begonia tuberhybrida

Gomoljasta Begonija je biljko čije je podzemno stablo u vidu gomolja, a nadzemno stablo izrasta iz
gomolja, mesnato, sočno, uspravno, razgranato visine 30-70cm. Listovi su asimetrični sa suženim
vrhom, po obodu nazubljeni, pokriveni sitnim dlačicama. Iz pazuha lista izrastaju 3-4 cveta sa
različitim nijansama bele, žute, crvene, narandžaste i roze boje. Cveta od juna do jeseni. Takođe je
zovu „Gospodin sa dve dame“, jer na vrhu ima 1 muški cvet i 2 ženska cveta. Razmnožava se
gomoljem, reznicama i deljenjem gomolja, a ređe semenom. Zahteva dosta svetla, umerenu vlagu u
zemljištu i vazduhu.

48. Saintpaulia ionantha

Afrička Ljubičica je biljka čiji listovi polaze iz zemlje, okruglasti su, dalakvi, sočni,
obrazuju lisnu rozetu iz čije sredine izlazi cvetna drška. Cvasti su sastavljene od 5 do
6 cvetova koji se razlikju po boji, formi, veličini (cveta preko cele godine). Najčešće
se razmnožava reznicama, a može i deobom rozete. List sa peteljkom ožiljavamo u
pesku ili u smeši treseta i peska. Treba im dovoljno svetlosti, visoka temperatura,
povećana vlaga u vadzudu, i umerena lažnosti supstrata. Treba je zalivati odstojalom
vodom, ne preko listova. Najčešće ih ima na prozorima, i odgovara im temperatura
18-25 °C.
49. Chlorophitum comosum
Pauk Biljke je perena cvetnica čiji izduženi listovi najčešće imaju žuto-belu prugu u sredini,
zbijeni u gustu rozetu. Cvetovi su mali i neugledni. Iz lisne rozete izbijaj stabla na čijim vrhovima
se nalaze sitni beli cvetići. Nakon precvetanja formiraju se rozete koje imaju vazdušaste
korenčiće. Hlorofitno je otporna biljka, voli rastresit i bogat supstrat i velike posude. Ako se gaje
u prostoriji bez svetla, gubi pruge i lis dobija zelenu boju.

50. Calla aethiopica

Kala je biljka čije se visoke sorte gaje za rezan cvet i niske za uzgoj u saksijama. Listovi su kopljastog oblika
svetlo zelene boje na dugoj užljebljenoj lisnoj dršci koji polaze direktno iz zemlje zajedno sa cvetnom
drškom. Završava sa cvetom koji se sastoji za dva dela: spaticom i spatulom. Cvetovi se gaje za rezan cvet i
dugo traju u vodi. Razmnožava se gomoljem ili odvajanjem mladih izdanaka. Prilikom sadnje gomolj mora
biti u nivou zemlje. Treba ih obilno zalivati, često orošavati i prehranjivati azotnim đubrivom.

51. Asparagus sp.

Vrste Špargli su: Asparagus sprengeri (Špargla Šprengerija) - Izdanci su dugi, šire se na sve strane i
nakon godinu dana pri osnovi postaju poludrvenasti i na njima se stvaraju trnovi. Listovi igličasti,
spljošteni, nazubljeni sa strane, svetlozeleni i dugi 3 cm. Starije biljke cvetaju, cvetovi sitni i beli u
cvasti i plodovi dekorativno crvene bobice.
Asparagus plumosus - Nežniji, svetliji i kraći listovi do šprengerije. Teško
podnosi direktno sunce, a zimi ga treba štititi do hladnoće. Služi kao prateće zelenilo. Asparagusi se
razmnoćavaju semenom i deobom bokora. Seme odmah sekato ker brzo gubi klijavost.

52. Hrizantema – proizvodnja za rezani cvet

Za jesenju proizvodnju, Hrizanteme se gaje na otvorenom i tokom cele godine možemo da ih gajimo i u zatvorenom prostoru. Razlikujuse po
visini, veličini, obliku i boji cveta. Razmnožavaju se ožiljenim reznicama. Kod nas se gaje krupnocvetne, sitnocvetne i paukolike. Prilikom
osnovne brade dodaje se dobro zgoreli stajnjak, nakon sadnje se vrši malčiranje i prihranjivanje. Nakon ukorenjivanje se vrši zalivanje 3-4
puta u jutarnjim časovima. Ožiljene reznice se sade tako što se po dužini leje raširi mreža sa otvorima koja se kasnije diže i postavljaju se još
dve mreže na razlićitim visinama. To se radi da se biljka ne lomi i ne poleže tokom razvoja. Zasadi se pokrivaju folijom u jesen pre početka
mirovanja vegetacije. Za proizvodnju hrizantema se koriste dobro opremljeni plastenici i staklenici. Hrizantema je biljka kratkog dana, pa se
mora vršiti dopunsko zamračivanje.

53. Gerbere – proizvodnja za rezani cvet

Raste u vidu bokora, ima dubok korenov sistem i listove skupljene u rozetu iz koje polaze cvetne drške na čijim vrhovima se nalaze
pojedinačne cvetne glavice koje se razlikuju po boji, veličini i obliku. Gaje se isključivo u stakleniku i plasteniku sa grejanjem. Višegodišnja
je biljka i u proizvodnji ostaje i do 3 godine. U masovnoj proizvodnji razmnožavaju se deobom bokora ili se koren matičnih biljaka star oko 5
godina izreže i ti delovi se ožiljavaju. Traže redovnu prihranu, ne podnose suvišnu vlagu u zemljištu i potrebno ih je povremeno menjati
površinski sloj zemlje. Beru se tako što se kidaju, izuzetno su krti i lomljivi pa im je potrebno obezbediti specijalno pakovanje. Dugo traju u
vazama.

54. Karanfil – proizvodnja za rezani cvet

Ima glatko, člankovito, krto stablo, listovi su naspramni, uski, lako lomljivi, raspoređeni na člancima stabla. Cvetovi se nalaze na vrhu cvetnih
grana, bez mirisa su, raznih boja, a postoje i dvobojni varijeteti. Gaje se u staklarama. Razmnožavaju se reznicama koje se uzimaju sa
matičnih biljaka zalamanjem na članku, a rez se popravlja oštrim nožem. Ožiljene reznice se presađuju u saksije. Zakidanje se obavlja radi
bokorenja i potrebna je prihrana. Pre sadnje zemljište treba dezinfikovati i postaviti mrežu kada karanfil dostigne određenu visinu, a veličina
otvora zavisi od gustine sadnje.

55. Vađenje, pakovanje i klasiranje sadnica ruža

Vađenje - Ruže se vade u oktobru, a pre toga se etiketiraju. Vade se ručno ili plugovima za izoravanje ruža. Pri vađenju paziti da se korenove
žile ne oštete, a da se nadzemni delovi ne izlome. Izvađene adnice klasiramo prema razvijenosti bokora (sa 3 ili više izbojka, sa 2 izbojka i
jednim izbojkom). Nakon toga se vezju u snopove. Odstranjivanje lišća se vrši mašinski ili orezivanjem na isinu od 30 do 40 cm pre vađenja.
Pakovanje - Da bi sprečili isušivanj ružae, treba ih pakovati u plastične folije. Koren obmotavamo vlažnim tresetom, mahovinom, a nadzemni
deo se prevlači voštanom prevlakom. Ruže se zatim pakuju u plastične kutije i tako se isporučuju.

56. Kalemljenje ruža

Kao podlogu za kalemljenje ruža koristimo dvogodišnji sejavac divlje ruže. Divlje ruže se najčešće kaleme okuliranjem. Kalemi se u vrat
korena i tako dobijamo ruže žbunastog oblika. Jednogodišnje sadnice divlje ruže sade se u martu na dobro pripremljenom zemljištu. Sade se
tako da gornji deo korena ostane iznad zemlje oko 2 cm. Bele sadnje se zagrću, a od nege se podrazumeva redovno okopavanje. Kalem
grančice se uzimaju sa dobro razvijene, zrele grane sa procvetalim cvetima, zatim se skida lišće tako da ostane deo lisne peteljke na njima.
 Grančice se drže u vlažnoj krpi ili vodi. Kalemljenje se vrši u maju na budni pupoljak ili u avgust na spavajući pupoljak. Deo korenovog vrata
se očisti od zemlje, napravi se rez u obliku slova T, kora se malo odvoji. Sa kalem grančice se skida okce oko 2 cm. Okce se uhvati za patrljak
lisne drške, uvuče u rez na podlozi i vezuje kalemarskom grančicom. Na povoljnim uslovima za oko 2 nedelje okce rasta sa podlogom. U
oktobru kalemljene ruže se zagrću. U toku leta ruže se okopavaju, zalivaju, štite od bolesti i štetočina, redovno treba odsecati divlje izdanke.
Precvetali cvetovi se odstranjuju.

57. Podela ruža

Delimo ih u :Čajevke - Imaju krupan pojedinačan cvet prijatnog mirisa, list sa preko 25 krupnih liska koje služe za rezani cvet. Imaju visok
žbun 50-150cm, izuzetno veliki broj sorti ovih ruža koje često nose ime po poznatim ličnostima
Mnogocvetne - Vrsta najčešća u parkovima u drugim povšinama. Imaju krupne i polupune cvetove i krupnije sjajno lišće.
Otporne na mraz, nepogodne za rezani cvet. Ima mnogobrojnih sorti ove grupe ruža.
Floribunda - Cvetaju u buketima i imaju cvet sličan čajevkama. Imaju usko lišće, cvetaju stalno i obilno. Koriste se za sadnju na
zelenim površinama i rezan cvet. Otporne su na niske temperature i sadrže mnogo sorti.
Patuljaste - Gaje se na balkonima, minibaštama, kamenjarima i u saksijama. Imaju manji broj sorti u odnosu na druge vrste ruža
Penjačice i Puzavice - Odbijamo ih kalemljenjem na visini od 40 cm plemenite ruže na odrveneli prošlogodišnji izdanak divlje
ruže. Stalnim orezivanjem izdanaka iz korenovog vrata se postepeno formira stablo.
Stablašice - Dobijene su kalemljenjem plemenite ruže na odrveneli prošlogodišnji izdanak divlje ruže. Izdanci iz korena se stalno
orezuju da bi se formiralo stablo i na visini od 50-1,50 cm se vrši kalemljenje. Podloga za kalemljenje ruže se proizvode od Rosa Camina.
Prvo se jednogodišnji sejanci pikiraju, a zatim se vrši stalno odstranjivanje suvišnih izbojaka. Podloge se u jesen prenose u staklare i kad
počnu listati, na njih se kaleme plemenita opca. Kad prođe opasnost od mrazeva, ruže stablašice presađujemo na otvorene površine. Izdanke
podloge, koji se pojavljuju na stablu i iznad kalema treba uvek odstranjivati.

58. Mere nege pri proizvodnji sadnica ruža

Nega ruža podrazumeva okopavanje, plevljenje i navodnjavanje (u slučaju suše). Ne sme se dozvoliti pojava korova. Na taj način se čuva
potrebna vlaga u zemljištu. Nakon svakog zalivanja, kada se zemlja prosuši treba ponoviti okopavanje oko sadnica. Zalivanje je najbolje
obavljati ujutro ili uveče i to nikada po lisnoj masi već uvek oko korena.

59. Zasnivanje semenske proizvodnje, nega selekcija i odabiranje atipičnih biljaka

Proizvodnja svakog semenskog useva poljoprivrednog bilja mora da bude pod kontrolom kako bi usev bio priznat. Potrebno je izvršiti
kontrolu useva u polju i kontrolu proizvedenog semena. Pregled useva u polju poČinje sa izborom parcele, obezbeđenjem prostorne izolacije,
odstranjivanjem atipičnih biljaka, procenom zakorovljenosti useva i njegovog zdravstvenog stanja. U toku vegetacije uglavnom se vrše dva
do tri pregleda , zavisno od vrste i vremena zasnivanja semenskog useva.

60. Berba, sakupljan cm, listovi linearni, pri vrhu suženije i dorada semena
Berbu treba obaviti u vreme koje obezbeđuje najveći prinos i najbolji kvalitet semena, a nedozrelo seme se teško čuva i gubi na kvalitetu.
Berba se obavlja ručno ili specijalnim kombajnima. Visok sadržaj vlage u semenu tokom skladištenja može biti glavni uzrok njegove slabije
klijavosti kasnije. Zbog toga ga treba sušiti, sušenje može biti prirodno ili veštačko.