ZA[TO PLA^E JEDAN OD NAJVE}IH PROROKA

PRAVOSLAVQA?
PRVO VI\EWE SV. VLADIKE NIKOLAJA
U subotu 29. januara ove 2000. god. u 1 ~as i 15 minuta,
probudila me je }er~ica. Ustao sam da upalim svetlo. Te no}i
nije bilo struje, pa sam upalio sve}u. }er~ica me je ~vrsto
zagrlila i ponovo zaspala. Ugasio sam sve}u. Posle toga je
nekakva blaga svetlost osvetlila na{u sobu. Supruga, }er~ica i
sin~i} su spavali. Zasvetlilo je u sobi, kao da je neko pro{ao
ispod prozora sa upaqenom sve}om ili kao da je mesec iza{ao
iza oblaka. Dok sam razmi{qao {ta li to mo`e da bude,
odjednom se u sobi pojavio krupan ~ovek, bele brade do
pojasa. Svetac je u ruci dr`ao veliku crvenu kwigu koja je na
predwoj korici imala veliki zlatni Krst. Pozvao me je po imenu.
Okrenuo sam se i hteo da ustanem, ali mi je on rekao da ne
ustajem. Krst sa kwige mu je osvetqavao lik. Mogao sam ga
videti do pola. Kada je zatvorio kwigu, one svetlosti je za
trenutak nestalo. Tada je uzeo, izvadio iz velike kwige jednu
mawu kwi`icu od svega nekoliko listova sa koricama, na kojima
je bio jedan mawi zlatni Krst. Od tog Krsta je tako|e sijala
svetlost da se ponovo videlo lice tog ~oveka, kao i slov(c)a u
kwizi iz koje je izgledalo kao da }e da ~ita.
Potom mi je Sveti ~ovek rekao: Do{ao sam, po zapovesti
Majke Bo`je da te posetim, jer si to zaslu`io. Primio si u tvoj dom
Wene suze koje stalno lije radi srbskog roda. Ona mi je rekla da
ti ka`em da dolazi te{ko vreme. Decu svoju sklawaj i na wih
dobro pazi. ^e{}e ih vodi na Bo`ju slu`bu, na koju i sam, na
Wenu radost, na velike godove dolazi{. Trudi se da na slu`be ne
kasni{, i da dolazi{ na vreme. Majka Bo`ja je bila radostna kada
si na Savindan doveo decu da recituju. Posebno je bila radostna
kada ti je u hramu videla sin~i}a koji je dugo vremena hodao
na {takama. Dok su oni recitovali koliko su znali, stalno su
gledali u Wenu ikonu koja stoji sa desne strane iznad izlaznih
vrata tvoga Bo`jeg hrama. (to je bila Lepavinska ikona Bo`je
Matere). Ni{ta ni od koga ne uzimaj da ~ita{, a to isto ne daj ni
deci, jer postoje veliki neprijateqi Pravoslavne Crkve. Sve {to te
zanima u vezi toga, obrati se sve{teniku tvoje crkve i on }e ti
pomo}i, kako tebi tako i tvojoj deci. Dolazi vreme velikih
otima~ina, prisvajawa tu|eg. Ni{ta ni~ije ne uzimaj. Moli se
Bogu za zdravqe, radi i Bog }e ti dati sve {to je najboqe. Odvedi
decu na Veliki Petak u hram Bo`ji, neka se pomole Bogu, neka
se provuku ispod pla{tanice, jer im je to koristno za zdravqe.

1
 Svi An|eli mole Gospoda da pomogne srbskom rodu.
Gospod ne}e za to da ~uje sve dok se srbski rod uskoro ne
pokaje, pa }e ga tek tada pro}i nevoqe koje su ga zadesile.
Svetac Bo`ji pla~e. Suze mu se slivaju niz bradu i on ih
rukom bri{e. I nastavqa da govori: Izbegavaj da radi{ kad su
neradni dani, koliko god mo`e{. Nemoj da gleda{ televiziju.
Listaju}i kwigu okrete list sa slikom vojske. Tu je sva vojna
oprema, avioni, kamioni... Zapitah ga {ta to zna~i. Odgovori mi:
Ova vojska niti ~uva zemqu, niti ~uva narod. Ona ~uva
sopstvenu vlast. Zapitah da mi ka`e ko je on. Re~e mi da je
jedan od najve}ih Proroka Pravoslavqa. Pitaj tvog sve{tenika i
on }e ti re}i.
Kada je Zoran Vasiqevi} do{ao u stan sve{tenika, video je
fotografiju Vladike Nikolaja, i ikonu Sv. Vladike i shvatio da mu
se on te no}i javio. Uporedio je i wegov glas sa audio kasete, tj.
snimqen govor na parastosu bla`enopo~iv{em kraqu
Aleksandru, povodom 20. godi{wice wegove mu~eni~ke smrti.
Tada je shvatio da je svetac koji mu se javio i koji je plakao za
srbskim rodom Svetiteq Nikolaj Velimirovi}.
Ja wegov sve{tenik, Marjan Kne`evi}, bio sam ve} napisao
akatist Svetitequ `i~kom i ohridskom i svesrbskom Nikolaju
leli}kom i svepravoslavnom, ali mu tada jo{ nisam zavr{io i
slu`bu.
Vi|ewe imao 32. godi{wi Zoran Vasiqevi}, zemqoradnik iz
sela Stanine Reke kod Vaqeva.
PRVO SNOVI\EWE
U februaru mesecu ove 2001. god. imao sam neobi~an
san, povezan sa vi|ewem koje sam imao posle prvog Savindana
po bombardovawu Jugoslavije. Tada mi se javio Sv. Vladika
Nikolaj Velimirovi}, i rekao da Bogomajka pla~e, i An|eli pla~u,
(a i Vladika je plakao), i svi se mole da Bog spase srbski narod,
ali Bog ne}e da ~uje niti da im usli{i molitvu, dok se srbski rod
ne pokaje. Sad mi je u snu oko pola dva u no}, obja{weno vi|
ewe.
Jedan monah mi do|e ku}i i pozva me da po|em sa wim do
wegovog manastira - do kosovske Gra~anice. Po|oh sa wim i
sedosmo obojica u autobus. U autobusu je bio jo{ samo voza~.
Pitao sam ga da li }e jo{ neko putovati sa nama. On mi je rekao
da su svi ve} tamo stigli, osim mene. Tvoj zemqak, Sv. Vladika
Nikolaj je gledao po narodu i primetio da tebe nema i posla me
po tebe.

2
 Stigli smo u manastir Gra~anicu. Gra~anica se sijala od
lepote. Ja i moj pratioc smo stali na malu uzvi{icu sa
severozapadne strane. Svuda oko manastira je bilo mnogo
naroda koji je kle~ao, suze lio i Bogu se molio. Pred vratima
manastira u blistavim ode`dama stajao je Vladika Nikolaj
okru`en An|elima u divnim ode`dama. Svi su oni plakali i brisali
suze (Vladika Nikolaj omoforom, a An|eli orarima). Moj pratioc
monah mi je rekao: Evo ovaj san }e da ti slikovito objasni vi|ewe
koje si imao. Upamti dobro {ta ti je u vi|ewu pro{li put rekao Sv.
Vladika: Bogomajka pla~e i An|eli pla~u, (i Sv. Vladika je plakao
kad ti je govorio) i mole se da Bog spase srbski rod. A Bog za to
ne}e da ~uje dok se srbski narod ne pokaje.
Si|osmo sa bre`uqka sa koga se dobro video narod koji
kle~i. Monah, moj pratioc, mi je rekao: Ovo je pred nama srbsko
robqe. (Mo`da je monah hteo da ka`e da je cela na{a zemqa
porobqena, i da smo svi robqe, jer se drugi narodi me{aju u
unutra{we stvari na{e zemqe).
Kada smo si{li sa bre`uqka da bi pri{li narodu koji kle~i i
zauzeli mesto da u|emo u manastir, Sv. Vladika i An|eli su prvi
u{li. Ja sam ga zapitao, kako je sa~uvan manastir da se ne
poru{i. On je odgovorio, da smo jedva uspeli da ga odbranimo.
(to govori da je taj monah jedan od monaha iz vi{weg sveta).
Do{ao sam ispred manastira do mesta gde je kle~alo
srbsko robqe. Od wihovih suza zemqa je bila vla`na da sam
birao gde da stanem da mi voda od suza ne u|e u cipele. Monah
mi je rekao: Ne boj se, ova zemqa je okupana krvqu Svetih
Mu~enika, i sada suzama robqa srbskog, ali upamti dobro re~i
koje ti je u vi|ewu objavio Sv. Vladika; to zna~i da nije dovoqno
bilo pokajawa da bi nas Gospod spasao. Potrebno je jo{ suza
izliti, da bi nam se smilovao Gospod i spasao nas od neprijateqa
na{ih.
Moj pratioc i ja smo ostali sami da posledwi u|emo u crkvu.
On je u{ao, a ja sam se probudio.
Ovo znam da je san. Dok ono pre je bilo vi|ewe.
Mene sve{tenika Marjana Kne`evi}a pitao je Zoran
Vasiqevi}, za{to da se wemu javi Sv. Vladika, kod toliko drugih,
kojima se po wegovom mi{qewu trebao pre javiti nego wemu.
Zoran kad pri~a malo zamuckuje. U jednom od razgovora ja
sam ga upitao, da li mrzi koga? Rekao mi je da nikoga ne mrzi.
Ja sam mu rekao da mu se zbog toga javio Sv. Vladika. Jer,
mr`wa je korov satanski posejan u du{e qudske. Moliti se za
neprijateqe svoje je vrlo ugodno Bogu, po qubavi postajemo

3
sli~ni Nebeskom Ocu. I Sv. Vladika Nikolaj se molio za svoje
neprijateqe poput Sv. Siluana Atonskog. Sve{tenik Marjan
Kne`evi}
DRUGO VI\EWE SV. VLADIKE NIKOLAJA
Dana 25. jula, pred prve petle oko 2 sata i 30 minuta, imao
sam po drugi put vi|ewe Svetiteqa Nikolaja (Velimirovi}a). Javio
mi se kao i prvi put, sa svetim Jevan|eqem u rukama, na kome
je bio veliki zlatan Krst, ~ija svetlost je obasjavala Svetiteqa.
Suze su mu se slivale niz lice. Hteo je da kao i prvi put otvori
Jevan|eqe i govori mi iz wega, ali od suza nije mogao to da
u~ini. Neprestano je jednom rukom brisao suze. Kada sam mu
ja rekao: Svetitequ, {to mi ne{to ne ka`ete?, on mi je rekao, da
nema ni{ta da doda onome {to je ve} rekao. Dobro upamti {ta
sam ti pro{li put rekao: An|eli pla~u, Bogomajka pla~e i mole
se Gospodu da Bog spase srbski rod, a Bog ne}e da za to ~uje
dok se srbski narod ne pokaje. Tada mi je Sv. Vladika razre{io i
jednu moju nedoumicu. Kada sam bio u Vladikinoj zadu`bini -
Leli}u, ispred vrata sam bio ~uo glas Sv. Nikolaja koji mi je
rekao da u|em u hram i stanem kod wegovih mo{tiju. Do{ao
sam i stao kod nogu Svetiteqa. Jedan monah mi je celo vreme
govorio da ne stojim tu nego da se pomerim. Ja sam se jedan
korak izmicao i kad bi taj monah oti{ao, ja bih se vra}ao. Sv.
Vladika mi je u vi|ewu rekao da nisam pogre{io {to sam wega
(po)slu{ao, jer je on tu najstariji.
DRUGO SNOVI\EWE
Usnio sam, u sredu 10. jula 2002. god. u 1 ~as i 15
minuta, Sv. Vladiku Nikolaja (Velimirovi}a) svog u suzama. Re~e
mi: ~edo moje, Gospod uskoro {aqe velike nevoqe. Da bi sve to
pre`iveli i {to bezbolnije podneli, moramo dobro oprati svoja
prqava lica i moramo se ispovediti i pokajati. Svakoga od nas
sti}i }e onolika kazna koliko smo zaslu`ili.
NAJNOVIJE SNOVI\EWE
5. septembra 2002. god. u 1 ~as i 15 minuta
Ponovo sam usnio Vladiku Nikolaja koji mi ka`e: ~edo
moje, treba pogledati u arhivama, i sve {to je crkveno i narodno
nekada bilo da se ponovo vrati starom vlasniku na raspolagawe.
(Cela Metohija je manastirska zemqa)
^edo moje, pored kazni od Gospoda, srbski rod, posebno
poglavari i stare{ine vaqevskog kraja, nastoje da ru{e svetiwe.
Tako jednu nama dragu ho}e da poplave talasi velike vode.
(manastir Vaqevska Gra~anica). U odbranu ove svetiwe treba
da se ukqu~i ceo srbski narod, tako da ovu vest posebno treba

4
objaviti u celoj eparhiji, tj. u celom vaqevskom kraju, re}i
poglavarima pravoslavne Crkve, svima onima koji mogu da
pomognu. U slu~aju da do ovoga ne do|e, ako se nastavi mirno
gledati kako se vr{e pripreme za topqewe manastira Gra~anice
(Vaqevske), usledi}e velika kazna. (pucawe objekta...)
VI\EWE 14. 02. 2004
Sawao sam rat. Po{ao sam pred decu putem. Kada sam
do{ao u Saki}e, moja deca su se pojavila. Bili su kaqavi od
zemqe i blata. Odjednom, za~uli su se zvuci aviona, po~eli su
da se ~uju glasovi vojnika koji su dolazili od pravca Lopatwa
preko Vrago~anice, skroz pored puta Iva - Stave, a preko {ume.
Upla{ili smo se, po~eli smo da begamo. Okrenuo sam se da
vidim {ta je sa mojom }erkicom. Najednom, opazih na starom
putu vi{ecevni baca~, svetle}e rakete, jauke i komandovawe
jednog Srbina. Mi smo potr~ali preko Jordana Stojkovi}a wive u
wegovu kolibu. Dok smo begali, na Medvedniku protiv-avionska
raketa pogodi avion nato-a; on napravi polukrug i pade preko
Drine. Upla{io sam se...po{ao sam...deca oko mene...Odjednom
smo upali u zemunicu u kojoj se nalazio Vladika Nikolaj
Velimirovi}, koji po~e da me pita:
-Kuda si po{ao, ~edo? Zna{ li da ide{ mentorima i
wihovim slugama u ruke?
Pokazao mi je kartu Stare Srbije. Re~e mi da je Carska
Rusija izdala poziv na ustanak protiv osvaja~a i wihovih
mentora. Niko od na{ih vladara ne odazva se Caru na poziv,
jedino samo dvojica. Car Ruski je re{io da o~isti Srbiju od
korova i sve Srbske zemqe na ovoj karti, na slede}i na~in:
Najcrwe ta~ke su: Kordun - Lika - Banija - Kninska krajina -
Sarajevo - Tuzla.
Glavno upori{te okupatora: Podgorica - Bujanovac -
Kosovo.
Drugi pravac je skroz preko Vena~kih planina.
Tre}i pravac je: Fru{ka gora - Avala - Kosmaj - Bukuqa.
Re~e daqe da }e se mnoga krv proliti {irom Kosova i
Crnogorskim primorjem.
-^edo, ono {to si ~uo u {umi, pored tvog puta, ono nije
na{a vojska, ono je okupator poslao sluge da skvrnave svetiwe
u vaqevskoj eparhiji, posebno ovu tvoju, u tvom kraju,
smatraju}i da krije dve srbske vojskovo|e. Na ~elu okupatora
pomenu vladiku Lavrentija i wegove istomi{qenike. Ali Gospod
kroz suze pozva Svetog Georgija, koji ga odmah kazni po
zasluzi. Isto tako pro|u i ostali wegovi istomi{qenici.

5
 Na kraju pitao sam: Svetitequ, zar nema boqe re{ewe od
Ruskog Carstva?
-Ovo je najboqe. Okupatori i wihovi mentori }e se u
Rumuniji - Bugarskoj - Makedoniji sukobiti sa islamom. Tu }e im
mo} popustiti i Rusko Carstvo }e lak{e o~istiti svoje teritorije
od korova i wih pobediti.
Na svim pravcima su raspore|eni vi{ecevni baca~i i protiv-
avionski sistem.
Borba za Krst ^asni i slobodu zlatnu.
O~e jedva sam ovo napisao od suza.