DIPLOMSKI RAD Instrumeni Za Merenje Ef. Vrednosti PDF

VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA
STRUKOVNIH STUDIJA
SMAK Robert
ELEKTRONSKI INSTRUMENT ZA MERENJE PRAVIH

EFEKTIVNIH VREDNOSTI
-diplomski rad-
Beograd, 2007.
Kandidat: Smak Robert
Broj indeksa: 82/06
Smer: Elektronika i telekomunikacije
Tema: ELEKTRONSKI INSTRUMENT ZA MERENJE PRAVIH

EFEKTIVNIH VREDNOSTI
Osnovni zadaci:
1. Analiza problema
2. Projekat i realizacija
3. Laboratorijsko ispitivanje
Hardver: 80% Softver: 0% Teorija: 20%
Mentor
Beograd,
20.02.2008. ___________________________
Dr. Petar Bošnjaković
IZVOD
U ovom diplomskom radu opisan je postupak projektovanja i realizacije elektronskog

instrumenta za merenje pravih efektivnih vrednosti naizmeničnih napona i struja. U uvodnom
delu obrađeni su osnovni pojmovi značajni za razumevanje problematike merenja efektivnih
vrednosti. Objašnjene su i elektronske tehnike koje se koriste za merenje efektivnih vrednosti.
Posebna pažnja je obraćena na integrisani konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon
AD736 (Analog Devices) koji je upotrebljen za realizaciju praktičnog rešenja. U poslednjem
poglavlju tabelarno i grafički su prikazani rezultati ispitivanja i baždarenja realizovanog
instrumenta za merenje pravih efektivnih vrednosti.
ABSTRACT
An electronic instrument intended for the measurement of AC voltages and currents is

presented. The basic theories of the RMS measurements are explained. Electrical techniques
for performing true RMS measurements are described also. Special attention is given to
integrated True RMS to DC converter AD736 description. The realized instrument is
calibrated and examined in the Institute “Nikola Tesla” laboratory. The testing results are
presented in tabular and graphic form.
SADRŽAJ
1. UVOD ................................................................................................................................... 1
2. OPŠTE O MERENJU EFEKTIVNE VREDNOSTI........................................................ 2
2.1. EFEKTIVNE I SREDNJE VREDNOSTI NAIZMENIČNIH VELIČINA.................... 2
2.2. KOEFICIJENTI IZOBLIČENJA NAIZMENIČNIH SIGNALA ................................. 3
2.3. MERENJE EFEKTIVNIH VREDNOSTI NAIZMENIČNIH SIGNALA .................... 5
3. PRESLIKAVANJE EFEKTIVNE VREDNOSTI ANALOGNOG SIGNALA
U VREDNOST JEDNOSMERNOG NAPONA................................................................ 6
3.1. TERMALNI KONVERTORI ........................................................................................ 7
3.1.1. Termalni konvertor sa fiksnim pojačanjem ............................................................ 7
3.1.2. Termalni konvertor sa promenljivim pojačanjem................................................... 8
3.2. DIREKTNO IZRAČUNAVANJE ................................................................................. 9
3.3. IMPLICITNO IZRAČUNAVANJE............................................................................... 9
4. PROJEKAT I RAZVOJ INSTRUMENTA .................................................................... 13
4.1. ULAZNI DEO .............................................................................................................. 13
4.2. MERNI DEO ................................................................................................................ 14
4.2.1. Konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon............................................ 14
4.2.2. Pojačavač .............................................................................................................. 16
4.2.3. Analogno-digitalni pretvarač (A/D konvertor) ..................................................... 16
4.2.4. Izvor referentnog napona ...................................................................................... 18
4.2.5. Oscilator................................................................................................................ 18
4.2.6. BCD-sedmosegmentni dekoder/drajver................................................................ 18
4.2.7. Displej................................................................................................................... 19
4.3. NAPAJANJE INSTRUMENTA .................................................................................. 20
5. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE I ETALONIRANJE REALIZOVANOG
INSTRUMENTA ............................................................................................................... 21
5.1. POSTUPAK METROLOŠKOG ISPITIVANJA ......................................................... 21
5.2. KALIBRACIJA ............................................................................................................ 22
5.3. ISPITIVANJE............................................................................................................... 22
5.3.1. Merenje naizmeničnih napona .............................................................................. 23
5.3.2. Merenje naizmeničnih struja................................................................................. 25
5.4. TEHNIČKE KARAKTERISTIKE INSTRUMENTA ................................................. 27
6. ZAKLJUČAK .................................................................................................................... 28
7. INDEKS POJMOVA......................................................................................................... 29
8. LITERATURA .................................................................................................................. 30
9. PRILOG ............................................................................................................................. 31
Robert Smak: Elektronski instrument za merenje pravih efektivnih vrednosti
1. UVOD
U električnim mrežama i raznim kolima, u idealnom slučaju, struja i napon se menjaju

po sinusnom zakonu. Kako je sinusna funkcija prostoperiodična funkcija, to su i pojave koje
se dešavaju u ovim kolima prostije. Zbog toga su i mogućnosti njihovog merenja
jednostavnije i prostije. Međutim, u praksi su prostoperiodične veličine retkost, jer su struja i
napon manje ili više izobličeni (predstavljaju složenoperiodične funkcije vremena). Na
izobličenost utiču razni parametri električnih kola, koji su često promenljivi i zavise od
napona, struje ili vremena. Izobličenost je i posledica konstruktivnih nedostataka generatora.
Međutim, najveći udeo viših harmonika (koji u najvećoj meri utiču na izobličenost) u
električnim kolima nastaje zbog sve veće primene različitih vrsta poluprovodničkih
komponenti i sklopova (tranzistora, tiristora, dioda, pojačavača) koji deluju kao nelinearni
potrošači, zatim elektrifikacije saobraćaja (elektrovučne podstanice), raznih elektroliza,
elektrolučnih peći, itd. Time zadatak tačnog merenja električnih veličina postaje znatno
složeniji, pogotovo ako se ima u vidu da se skoro svi merni instrumenti za merenje struje i
napona kalibrišu (baždare) za prostoperiodični oblik struje i napona. Zbog toga se u novije
vreme pokušavaju projektovati i proizvoditi elektronski instrumenti na čiju će tačnost u što je
moguće manjoj meri uticati izobličenost merene struje i napona.
Cilj ovog diplomskog rada je da se isprojektuje i praktično realizuje instrument (merilo)
koji meri prave efektivne vrednosti naizmeničnih struja i napona. Merilo treba realizovati sa
komercijalnim konvertorom prave efektivne vrednosti naizmeničnog napona u jednosmerni.
Pritom treba voditi računa da greška merila bude u granicama klase 0,5 ili eventualno 1.
1
2. OPŠTE O MERENJU EFEKTIVNE VREDNOSTI
2.1. Efektivne i srednje vrednosti naizmeničnih veličina
Naizmeničnu veličinu u pogledu intenziteta karakteriše njena maksimalna vrednost

(amplituda). Međutim u teoriji naizmeničnih veličina za opis intenziteta se mnogo češće
koriste efektivne vrednosti naizmeničnih veličina. Svi instrumenti koji mere naizmenične
veličine pokazuju baš efektivne vrednosti, a pomoću efektivnih vrednosti mogu se izraziti i
druge veličine karakteristične za električna kola, kao na primer električna snaga i energija.
Efektivne vrednosti su matematičke veličine koje fizički ne postoje, jer se naizmenične
veličine stalno menjaju.
Efektivna vrednost naizmenične struje je stalna vrednost struje pri kojoj se u
otporniku R za vreme jednog perioda pretvori u toplotu isti električni rad kao i pri
posmatranoj naizmeničnoj struji.
Ako u otporniku otpornosti R imamo naizmeničnu struju i, onda je električni rad A koji
se u toku jednog perioda T pretvori u toplotu dat izrazom:
T T
A = ∫ R ⋅ i 2 ⋅ dt = R ∫ i 2 ⋅ dt (2.1)
0 0
Ako u istom otporniku R imamo stalnu struju I, onda se za vreme T u toplotu pretvori
električni rad A’:
A' = R ⋅ I 2 ⋅ T (2.2)
Po definiciji efektivne vrednosti mora biti A=A’ iz čega sledi efektivna vrednost
naizmenične struje:
T
1 2
T ∫0
I ef = i ⋅ dt (2.3)
i to samo pozitivna rešenja, jer su efektivne vrednosti isključivo pozitivne vrednosti.

Ako se naizmenična struja menja po sinusnom zakonu onda je njena efektivna vrednost:
T
1
∫ I m ⋅ sin 2 ωt ⋅ dt
2
I ef = (2.4)
T0
a kako je
1 − cos 2ωt
T T
T
∫ sin ωt ⋅ dt = ∫ dt =
2
(2.5)
0 0
2 2
to je:
2
Im T Im
I ef = ⋅ ⇒ I ef = ≈ 0,707 ⋅ I m (2.6)
T 2 2
(gde je Im – maksimalna vrednost naizmenične struje).
2
Pored efektivnih i maksimalnih vrednosti naizmeničnih veličina u praksi se često

upotrebljavaju i srednje aritmetičke vrednosti tj. srednje vrednosti naizmeničnih veličina. One
su, kao i efektivne vrednosti, matematičke veličine koje fizički ne postoje.
Srednja vrednost nekog naizmeničnog napona u, u vremenskom intervalu od t1 do t2,
definisana je izrazom:
t
1 2
t 2 − t1 t∫1
U sr = u ⋅ dt (2.7)
Srednja vrednost sinusne funkcije za ceo period jednaka je nuli, jer su površine
pozitivne i negativne poluperiode jednake a suprotnog znaka. Zato se pod srednjom vrednosti
neke naizmenične veličine, koja se menja po sinusnom zakonu, podrazumeva srednja vrednost
u toku one poluperiode kada je ta veličina pozitivna.
Srednja vrednost naizmeničnog sinusnog napona u je:
T /2 T /2
1 2U m
U sr = ∫
T /2 0
u ⋅ dt =
T ∫ sin ωt ⋅ dt
0
(2.8)
2
U sr = ⋅ U m ≈ 0,637 ⋅ U m (2.9)
π
Na sličan način se dobija i odnos između srednjih i maksimalnih vrednosti struja:
2
I sr = ⋅ I m ≈ 0,637 ⋅ I m (2.10)
π
Dakle, srednjoj vrednosti neke naizmenične struje odgovara jedna stalna vrednost struje
pri kojoj bi za vreme polovine periode kroz kolo protekla ista količina elektriciteta kao i pri
posmatranoj naizmeničnoj struji.
2.2. Koeficijenti izobličenja naizmeničnih signala
Kao mera talasnog oblika neke složenoperiodične veličine koriste se sledeći

koeficijenti: Koeficijent oblika krive (faktor oblika), koeficijent amplitude (krest faktor) i
koeficijent harmoničnog izobličenja (klirfaktor).
Koeficijent oblika krive (faktor oblika) predstavlja se odnosom efektivne i srednje
vrednosti složenoperiodične veličine e(t):
Eef
k1 = (2.11)
E sr
Primer:
Faktor oblika za prostoperiodični napon (sinusnog oblika) je:
Eef 0,707 E sr 0,637
k1 = = = 1,11 odnosno: = = 0,901
E sr 0,637 Eef 0,707
3
Koeficijent amplitude (krest faktor) predstavlja se odnosom maksimalne i efektivne

vrednosti složenoperiodične veličine e(t):
Em
k2 = (2.12)
Eef
Koeficijent harmoničnog izobličenja (klirfaktor) se najčešće definiše jednačinom:

2 2 2
E2 ef + E3ef + ... + E nef
k= 2
(2.13)
Eef
Ovde je Eef=√( E1ef2+E2ef2+E3ef2+...+Enef2) efektivna vrednost napona, a E1ef, E2ef, E3ef,...,Enef

efektivne vrednosti napona pojedinih harmonika. Kako je E1ef2>>E2ef2+E3ef2+...+Enef2, to se
koeficijent harmoničnog izobličenja može definisati i kao:
2 2 2
E 2 ef + E3ef + ... + Enef
k'= (2.14)
E1ef
a razlika između ove dve definicije je često zanemarljiva.
Klirfaktor za prostoperiodične signale je k=0, a za napon u električnoj mreži koja se
smatra tehničkom sinusoidom mora biti k≤0,05. Dakle klirfaktor se menja u granicama od 0
do 1 i pogodan je za harmonijsku analizu složenoperiodičnih signala.
Analiza oblika talasa, koji su tipični za kola industrijske elektronike, pokazuje da se

faktori oblika i amplitude kreću u vrlo širokim granicama.
Vrednosti faktora oblika i krest faktora (koeficijenta amplitude) pojedinih oblika signala
dati su u tabeli:
Faktor Koeficijent Faktor Koeficijent

Oblik signala oblika amplitude Oblik signala oblika amplitude
k1 k2 k1 k2
1,111 1,414 1,000 1,000

sinusni kvadratni
1,155 1,732 1,571 2,000

poluvalno
trouglasti ispravljeni
1,155 1,732 1,111 1,414

punovalno
testerasti ispravljeni
Slika 2.1. Faktor oblika i krest faktor pojedinih oblika signala
4
2.3. Merenje efektivnih vrednosti naizmeničnih signala
Da bi elektronski instrumenti mogli meriti naizmenične sinusoidne napone potrebno je

te napone ispraviti pomoću usmerača. Kako usmerači na svom izlazu daju srednju vrednost
napona, neophodno je tu vrednost pomnožiti sa koeficijentom oblika krive k1 da bi se dobila
efektivna vrednost napona tj. Esr⋅k1=Eef. Za signale sinusoidnog oblika koeficijent oblika je
k1=Eef/Esr=0,707/0,637=1,11 što znači da će instrument meriti efektivnu vrednost napona ako
se njegova srednja vrednost pomnoži sa 1,11 (Esr⋅1,11=Eef). Ovakvi instrumenti tačno mere
efektivnu vrednost samo kada je merena veličina sinusoidna (prostoperiodična).
Složenoperiodični naponi mere se sa greškom u zavisnosti od vrednosti faktora oblika krive
k1.
Greška koja nastaje u merenju električnih vrednosti složenoperiodičnog signala čiji je
faktor oblika k1 jednaka je:
1,11 − k1
g= ⋅100 [%] (2.15)
k1
Primer:
Neka se ovakav instrument upotrebi za merenje složenoperiodičnog napona
kvadratnog oblika čiji je faktor oblika k1=1. Greška koju unosi faktor oblika biće:
1,11 − 1
g= ⋅100 = +11 %
1
Iz ovoga sledi da se instrumenti koji mere na ovom principu ne mogu koristiti za

merenja u električnim kolima u kojima se očekuju izobličeni signali. U takvim kolima se
moraju upotrebiti merila koja mere pravu efektivnu vrednost složenoperiodičnih signala. Za
razliku od elektronskih instrumenata i instrumenata sa usmeračem i kretnim kalemom, koji
efektivnu vrednost mere posredno, postoje i analogni instrumenti (sa kazaljkom) koji direktno
mere efektivnu vrednost. Najrasprostranjeniji takvi instrumenti su sa kretnim gvožđem i
elektrodinamički. Međutim i oni imaju nedostataka jer imaju nepovoljnu frekventnu
karakteristiku i podložni su uticaju stranih magnetnih i električnih polja naročito
elektrodinamički merni sistemi bez oklopa. Termički instrumenti se praktično više i ne
proizvode jer su skupi i osetljivi na preopterećenja.
Razvojem mikroelektronike i visoko integrisanih konvertora efektivne vrednosti u
jednosmerni napon sve su rasprostranjeniji digitalni instrumenti za merenje prave efektivne
vrednosti.
Laboratorijska precizna merila su bazirana na digitalnoj obradi signala. To su omogućili
brzi mikrokontroleri i analogno-digitalni (A/D) konvertori uz moćnu softversku podršku.
Analogni naizmenični signal se dovodi na brzi A/D konvertor da bi se preveo u digitalni
oblik. Nastoji se da broj odabira bude što je moguće veći u vremenskom intervalu (vreme
akvizicije) dužem od jedne periode. Obrada se zatim vrši na digitalnim odbircima, koji se
mogu digitalno filtrirati, razvijati u Furijeov red ili se može vršiti Furijeova transformacija.
Što je veći broj odabira i duže vreme akvizicije to se tačnije izračunava prava efektivna
vrednost merenog signala.
5
3. PRESLIKAVANJE EFEKTIVNE VREDNOSTI

ANALOGNOG SIGNALA U VREDNOST
JEDNOSMERNOG NAPONA
Kao što je objašnjeno u poglavlju 2. klasični elektronski instrumenti posredno, preko

srednje vrednosti pomnožene sa 1,11, mere efektivnu vrednost. Pritom se pretpostavlja da je
ulazni signal sinusnog oblika. Što je veće odstupanje stvarnog oblika signala od sinusnog
oblika to je tačnost merenja efektivne vrednosti manja. Za jednosmerni signal greška merenja
je +11%, za testerasti -4%, a za Gausov šum -11,3%. Na slici 3.1. prikazana je greška merenja
efektivne vrednosti sinusnog signala dobijenog prekidanjem za različite vrednosti ugla
paljenja.
Slika 3.1. Efektivna i srednja vrednost čistog sinusnog signala

u funkciji ugla paljenja
Postoje tri elektronske tehnike koje se koriste za preslikavanje efektivne vrednosti

analognog signala u jednosmerni napon:
1) Termička, koja je zasnovana na konverziji nepoznatog napona ili struje u toplotu na
otporniku poznate otpornosti,
2) direktno izračunavanje, kod koje se koristi analogna tehnika za kvadriranje,
usrednjavanje i korenovanje, i
3) implicitno izračunavanje, koje predstavlja varijaciju direktnog izračunavanja sa tom
razlikom da se korenovanje vrši u kolu sa povratnom spregom.
Termalni konvertori imaju zadovoljavajuću tačnost i propusni opseg, ali su oni

komplikovani za realizovanje u praksi. Konvertori na bazi implicitnog izračunavanja
predstavljaju najbolje rešenje, jer pored dobre tačnosti i propusnog opsega, jednostavni su i
jeftini za realizaciju.
6
3.1. Termalni konvertori
3.1.1. Termalni konvertor sa fiksnim pojačanjem
Najprostiji termalni konvertor koji se koristi za relativno niske frekvencije (do 10 MHz)
je konvertor sa stalnim pojačanjem, prikazan na slici 3.2. Ulazni napon VIN izaziva zagrevanje
otpornika R1. Izlazni jednosmerni napon E0 zagreva otpornik R2 i to do temperature koja je
jednaka onoj na otporniku R1. Temperature se mere senzorima S1 i S2. Napon E0 se
kontinualno podešava da bi se temperaturna razlika održala na nuli. Ako se otpornici R1 i R2
nalaze u istim ambijentalnim termičkim uslovima onda će im i snage disipacije biti jednake na
osnovu čega se određuje izlazni napon E0:
R2
(K ⋅VIN )2 / R1 = (K ⋅ E0 )2 / R2 ⇒ E0 = ⋅ VEF (3.1)
R1
Slika 3.2. Termalni konvertor sa stalnim pojačanjem
Pojačavač A1 mora imati veliku ulaznu impedansu, dovoljnu izlaznu struju za

zagrevanje malih otpornosti (od 10 Ω do 100 Ω) i odgovarajući propusni opseg jer je
pojačavač obično ograničavajući faktor za ulazni opseg kod termalnog konvertora.
Struktura spoja otpornik-senzor ima najveći uticaj na tačnost i propusni opseg
termalnog konvertora. Kvalitetni termalni konvertori imaju otpornike u obliku tanke
namotane žice i termopar kao senzor temperature, koji se nalaze u vakuumu. Ove otpornosti
moraju biti nezavisne od temperature, i senzori moraju biti međusobno izolovani kako bi se
sprečila nelinearnost. Ako se koriste termoparovi pojačavač A2 mora biti vrlo stabilan zbog
male osetljivosti termoparova (40 μV/°C). Zbog toga se za otpornike koriste tanki filmovi, a
za senzore tranzistori jer oni imaju bolju osetljivost (-2 mV/°C) od termoparova. Zbog velike
termičke inercije vreme kašnjenja izlaza je veliko.
Opseg frekvencija ulaznog signala je sa gornje strane ograničen propusnim opsegom
pojačavača A1, a sa donje strane termičkom vremenskom konstantom senzora pri niskim
frekvencijama (od 1 Hz do 10 Hz).
7
Ograničeni dinamički opseg podrazumeva ograničenje krest faktora ulaznog signala.

Ako sklop otpornik - senzor temperature radi najbolje sa strujama od 10 mA do 30 mA, a
krest faktor ulaznog signala je 3, onda pojačavač A1 mora da obezbedi struju u opsegu od
30 mA do 90 mA. Za krest faktor 5 potrebna je struja od 50 mA do 100 mA. Čak i ako
pojačavač može da obezbedi tu struju otpornik može da se ošteti jer je dimenzionisan za mali
krest faktor, kao što je kod sinusnog signala.
3.1.2. Termalni konvertor sa promenljivim pojačanjem
Problem ograničenog dinamičkog opsega i krest faktora kao i veliko vreme kašnjenja
kod termalnih konvertora može da se eliminiše zagrevanjem otpornika R1 i R2 sa konstantnom
snagom. Tako se dobija termalni konvertor sa promenljivim pojačanjem prikazan na slici 3.3.
Slika 3.3. Termalni konvertor sa promenljivim pojačanjem
Pojačanje ulaznog pojačavača A1 podešava se sa signalom uzetim sa izlaza pojačavača

A2, da bi se snaga zagrevanja otpornika R1 izjednačila sa snagom zagrevanja otpornika R2,
koji daje konstantni napon VREF. Ako ulazni pojačavač ima pojačanje obrnuto proporcionalno
kontrolnom naponu E0, onda će kontrolni napon biti proporcionalan efektivnoj vrednosti
ulaznog signala.
2
⎛ VIN ⎞ 1 VREF 2 R2 VIN
2
⎜⎜ K ⋅ ⎟⎟ ⋅ = ⇒ E0 = K ⋅ ⋅ = K '⋅ VIN
2
(3.2)
⎝ E0 ⎠ R1 R2 R1 VREF 2
Termalni konvertor sa promenljivim pojačanjem ima veći dinamički opseg i tačnost od

onog sa stalnim pojačanjem, ali i dalje zahteva relativno veliku struju za zagrevanje otpornika
(10 mA do 100 mA), pa je potrebno dobro uzemljenje.
Vremenska konstanta termalnih konvertora ne može da se smanji niskopropusnim
filterima (kao kod konvertora koji rade na principu izračunavanja), pa oni ne rade dobro sa
ulaznim signalima čija je frekvencija manja od 10 Hz.
8
3.2. Direktno izračunavanje
Izračunavanje efektivne vrednosti ulaznog signala zahteva tri matematičke operacije:

kvadriranje, usrednjavanje i korenovanje.
Šema za direktno izračunavanje, prikazana na slici 3.4, ima nekoliko nedostataka i to su:
1) cena i složenost, jer zahteva dva množioca (ili jedan množilac i jedno kolo za korenovanje)
i jedan operacioni pojačavač, i
2) ograničeni dinamički opseg, jer ako ulazni signal ima dinamički opseg 100:1 (od 0,1 V do
10 V) izlaz iz kvadratora će varirati u opsegu 10000:1 (od 1 mV do 10 V).
Slika 3.4. Konvertor na bazi direktnog izračunavanja
3.3. Implicitno izračunavanje
Ova tehnika je zasnovana na sledećim jednačinama:

2
2 2 VIN
VEF = VIN ⇒ VEF = (3.3)
VEF
Šema konvertora na bazi implicitnog izračunavanja prikazana je na slici 3.5.
Slika 3.5. Konvertor na bazi implicitnog izračunavanja
Ovakvo rešenje ima veći dinamički opseg od termalnog konvertora sa promenljivim

pojačanjem. Takođe može da se koristi za vrlo spore signale, izborom odgovarajućih
vrednosti za R i C (τ=RC mora biti mnogo veće od najduže periode ulaznog signala, ali i
dovoljno malo da obezbedi odgovarajuće malo vreme kašnjenja).
9
Postoje dva načina za realizovanje ove šeme: direktno množenje i deljenje ili preko
specijalnih kola koja vrše log-antilog operacije. Na slici 3.6. data je blok šema, a na slici 3.7.
šema praktične realizacije konvertora na bazi log-antilog kola.
Slika 3.6. Log-antilog konvertor
Bipolarni ulazni signal VIN se konvertuje u unipolarni strujni. Ta struja se transformiše u

napon proporcionalan dvostrukom logaritmu ulaza 2lnX=ln(X2). Ova operacija se radi preko
dva spoja u seriji (A2, Q1A, Q2A). Logaritam izlaza se dobija preko A3 i Q2B pa se onda
oduzima od logaritma kvadrata ulaza. Rezultat se antilogaritmuje preko Q1B i A4, usrednjava
filterom RC i transformiše u izlazni napon preko otpornika.
Slika 3.7. Električna šema log-antilog konvertora
kT ⎛ VIN ⎞
V1 = −2 ln⎜ ⎟⎟ (3.4)
q ⎜⎝ R ⋅ I ES ⎠
kT ⎛ E0 ⎞
V2 = −2 ln⎜ ⎟⎟ (3.5)
q ⎜⎝ R ⋅ I ES ⎠
I 21 = I ES ⋅ e q (V2 −V1 ) / RT (3.6)
10
kT ⎛ V E0 ⎞ kT ⎛ VIN 2 ⎞
V2 − V1 = ⎜⎜ 2 ln IN − ln ⎟⎟ = ln⎜⎜ ⎟
⎟ (3.7)
q ⎝ R ⋅ I ES R ⋅ I ES ⎠ q ⎝ E0 ⋅ R ⋅ I ES ⎠
2 2
VIN V
I 21 = I ES ⋅ = IN (3.8)
E0 ⋅ R ⋅ I ES R ⋅ E0
⎛ VIN 2 ⎞
E0 = I 21 ⋅ R RC
= ⎜⎜ ⎟
⎟ (3.9)
E
⎝ 0 ⎠
Za frekvenciju ulaznog signala koja je velika u poređenju sa 1/(2π⋅RC) važi:

2
E0 ≈ E0 ⇒ E0 = VIN (3.10)
Log-antilog konvertori su veoma tačni za jednosmerne signale i signale niskih

učestanosti (greška ≈ 0,02%). Pošto su tačni za DC ulaz lako se mogu kalibrisati, jer se DC
referenca koristi za upoređivanje.
Glavni izvori statičkih grešaka su naponski i strujni ofseti operacionih pojačavača. Za
velike krest faktore javlja se greška prilikom logaritmovanja zbog nelinearnosti tranzistora
(ipak se greška uvećava za samo 5% za krest faktor 10).
Dinamički opseg zavisi od nivoa signala. Za ulazni signal Vpp=20 V, brzina operacionog
pojačavača A1 ograničava propusni opseg na 500 kHz i prouzrokuje grešku od 1% na svakih
50 kHz.
Za ulazni signal Vpp=20 V prouzrokuje se greška od 1% na svakih 150 kHz. Za manje
vrednosti ulaznih signala propusni opseg se smanjuje zbog smanjenja struje kroz tranzistore
Q1A i Q1B.
Temperaturni drift ofseta i koeficijenta pojačanja i nestabilno napajanje su neznatni
uzroci grešaka. Simetrična postavka log i anti-log tranzistora potpuno poništava uticaj
temperaturno zavisnih parametara, KT/q i IES, na grešku. Drift koeficijenta pojačanja je zato
određen pre svega sa temperaturnim koeficijentom otpornika, koji iznosi 10 ppm/°C ili manje.
Glavni uzrok drifta na izlaznom delu kola su drift ofseta (naponskog i strujnog) izlaznog
pojačavača A4 i pojačavača u povratnoj sprezi A3. Ulazni ofset je 1 mV ili manje, a ulazni
drift je oko 20 μV/°C.
Na slici 3.8. prikazana je greška log-antilog konvertora u zavisnosti od frekvencije za
različite vrednosti spoljašnje kapacitivnosti i amplitude ulaznog signala (sinusnog oblika).
Povećanjem kapacitivnosti kola za usrednjavanje proširuje se propusni opseg kola,
odnosno smanjuje se donja granica propusnog opsega. Sa slike se takođe vidi da se greška
povećava sa povećanjem ulaznog signala zbog nelinearnosti tranzistora.
Na slici 3.9. prikazan je napon u zavisnosti od vremena za niske frekvencije ulaznog
signala.
11
Slika 3.8. Srednja greška konvertora efektivne vrednosti 440J u funkciji

amplitude i frekvencije ulaznog sinusnog signala i spoljašnje kapacitivnosti
Slika 3.9. Ripl i srednja (prosečna) komponenta greške

konvertora efektivne vrednosti na niskim frekvencijama
Sa slike se vidi da pored greške koja postoji kada se posmatra srednja vrednost izlaznog
signala, postoji i naizmenična komponenta greške (ripl) dvostruke frekvencije. Obe ove
greške su posledica konačne vremenske konstante integratora.
12
4. PROJEKAT I RAZVOJ INSTRUMENTA
Radi boljeg razumevanja i lakšeg dimenzionisanja pojedinih delova instrumenta za

merenje pravih efektivnih vrednosti nacrtan je blok dijagram prikazan na slici 4.1. Uopšteno
gledano instrument čine ulazni deo, merni deo i napajanje.
Slika 4.1. Blok dijagram instrumenta
4.1. Ulazni deo
Ulazni deo čine naponska i strujna električna kola. Pošto je potrebno meriti napon od
0 V do 500 V isti se mora transformisati na pogodnu vrednost koja se može meriti
elektronskim komponentama koje čine merni deo. S obzirom na izabrani konvertor efektivne
vrednosti u jednosmerni napon (AD736) taj napon mora biti u granicama od 0 mV do
200 mV. Za ovu aplikaciju optimalno rešenje je otpornički delitelj napona. Visoki naponi
(20 V, 200 V i 500 V) se transformišu u vrednost od 200 mV.
Radi temperaturne stabilnosti za otpornički delitelj napona biraju se precizni metal-
slojni otpornici snage 0,6 W, tolerancije 0,1%, temperaturnog koeficijenta TK=25 ppm/K i
nazivnog napona 350 V.
Kao i napon, tako i struja (od 0 A do 20 A) mora da se transformiše u napon od 0 mV do
200 mV. Transformacija intenziteta struje može se ostvariti pomoću preciznog i temperaturno
stabilnog specijalno oblikovanog otpornika (šanta) ili pomoću specijalnog strujnog mernog
transformatora. Za realizovani instrument izabran je precizni strujni merni transformator zbog
niže cene i manjeg gabarita s jedne strane i tačnijeg merenja struje s druge strane. Specijalni
13
otpornici (šantovi) vremenom stare i menjaju svoju otpornost, a imaju i veći temperaturni drift
od transformatora. Jednom određen odnos transformacije (broj navojaka u primaru i
sekundaru) se vremenski ne menja. Strujnim opsezima 200 mA, 2000 mA i 20 A odgovara
broj navojaka u primaru respektivno 100, 10 i 1 navojak. Sekundarni namotaj čini 2500
navojaka tako da pri punoj primarnoj struji sekundarna struja iznosi 8 mA. Odnos
transformacije je I′/I′′=N′′/N′ to jest 200mA/8mA=2500nav./100nav.=25. Da bi se sekundarna
struja od 8 mA transformisala u napon efektivne vrednosti 200 mV sekundarni namotaj se
mora zatvoriti otpornikom od 25 Ω koji se proračunava iz sledeće jednakosti:
R⋅I′′=0,2 V ⇒ R=0,2V/8mA=25 Ω
Snaga otpornika, što ujedno čini i opterećenje strujnog mernog transformatora, je:
P=R⋅I′′2=25Ω⋅(8mA)2=1,6 mW
Optimalni režim rada strujnog mernog transformatora postiže se kada je sekundarni
namotaj u kratkom spoju to jest opterećenje praktično jednako nuli. Amplitudna i fazna
greška transformatora je tada najmanja.
Četvoropolni preklopnik PR1 omogućava izbor mernog opsega, postavljanje decimalne
tačke na displeju radi udobnijeg očitavanja merene vrednosti i uključivanje led dioda koje
signališu jedinicu merene veličine. Pomoću trostrukog prekidača SW3 bira se funkcija
instrumenta. Kompletna šema ulaznog dela prikazana je u prilogu na slici 9.1.
4.2. Merni deo
Ovaj deo čine: zaštita, konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon AD736,
operacioni pojačavač OP177, analogno-digitalni konvertor ICL7135, izvor referentnog
napona TL431, oscilator NE555, BCD-7 segmentni dekoder/drajver SN74LS247 i displej.
Zaštitu čine otpornik 47 kΩ, 1 W i dve brze silicijumske diode BA158 (DO-41), 600 V,
1 A, 300 ns, koje štite merni deo od prenapona većih i jednakih 5 V pozitivnog i negativnog
polariteta.
4.2.1. Konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon
Za preslikavanje prave efektivne vrednosti naizmeničnog analognog signala u vrednost

jednosmernog napona upotrebiće se visoko integrisano analogno kolo AD736KN (True RMS
to DC converter). Za njegovu primenu sam se opredelio zbog niske cene, malog gabarita
(plastično kućište DIP8), solidne tačnosti (ima relativno malu grešku tipično ±0,2mV ±0,2%
od očitane vrednosti), može meriti ulazne signale sa krest faktorom do 5 i rasprostranjenosti
na tržištu (lako ga je nabaviti). Takođe ovo kolo odlikuje i mala potrošnja od 1 mW (što ga
čini pogodnim za aplikacije sa baterijskim napajanjem), mali broj komponenti u spoljnoj
konfiguraciji, i to što nema eksternog podešavanja osim ofseta.
Ostale karakteristike kola AD736 su:
- proračunava: pravu efektivnu vrednost, srednju ispravljenu vrednost i apsolutnu vrednost,
- širok opseg napajanja: od +2,8 V, -3,2 V do ±16,5 V,
14
- mala potrošnja: 200 μA (1 mW=5 V⋅200 μA),

- mala ulazna polarizujuća struja: 25 pA maksimalno, i
- velika ulazna impedansa: 1012 Ω
Funkcionalni blok dijagram sa eksternim komponentama prikazan je na slici 4.2.
Slika 4.2. Funkcionalni blok dijagram AD736
Vidi se da ima pet funkcionalnih celina: ulazni pojačavač, precizni punotalasni

ispravljač (FWR), RMS jezgro, izlazni pojačavač koji ujedno i rasterećuje RMS jezgro, i kola
polarizujuće struje (Bias section). FET ulazno pojačalo ima veliku ulaznu impedansu 1012 Ω
(Pin 2) i relativno malu ulaznu polarizujuću struju (IB<10 pA). U eksternoj konfiguraciji ima
kondenzatore CAV=33 μF, CF=10 μF i CC=10 μF, zatim otpornik od 39 MΩ i trim
potenciometar od 1 MΩ (sa 20 obrtaja) za trimovanje razdešenosti ulaznog napona (Input
offset voltage). To je napon koji treba dovesti između invertujućeg i neinvertujućeg ulaza
izlaznog pojačavača da bi izlazni napon bio jednak nuli. Za merenje jednosmernih signala
kondenzator CC nije potreban ali se Pin 1 spaja sa Pin 5. Usrednjavajući (integracioni)
kondenzator CAV tokom RMS proračuna zadržava ispravljeni ulazni signal, tako da njegova
vrednost direktno utiče na tačnost RMS merenja, naročito pri niskim frekvencijama. Za
merenje signala sa većim izobličenjem (veliki krest faktor) potreban je veći kapacitet
kondenzatora CAV jer će merenje biti sa manjom greškom. Međutim problem je što sa
smanjenjem ulaznog signala vreme integracije odnosno vremenska konstanta kondenzatora
eksponencijalno raste. Ovo znači da se, dok ulazni nivo opada, greške smanjuju usled
neidealnog usrednjavanja, a da se vreme potrebno za smirivanje kola do novog RMS nivoa
povećava. Zbog toga se kod izbora vrednosti za CAV mora naći optimalni odnos između
greške merenja i vremena smirivanja.
15
Izlazni napon iz AD736 pored DC komponente sadrži i AC komponentu čija amplituda

zavisi od integracionog kondenzatora CAV i frekvencije ulaznog napona (veća frekvencija -
manja amplituda). Da bi se smanjila AC komponenta potrebno je ugraditi filterski
kondenzator CF. Kod izbora njegove vrednosti takođe se mora voditi računa o vremenskoj
konstanti zbog vremena smirivanja.
4.2.2. Pojačavač
Konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon (AD736) na svom izlazu daje napon
od 0 V do 0,2 V. Vrednost ovog napona se mora pojačati 10 puta jer je pun naponski opseg
analogno-digitalnog konvertora (ICL7135) 2 V.
Za tu namenu upotrebiće se precizni bipolarni instrumentacioni operacioni pojačavač
OP177G sa vrlo malim naponskim ofsetom 60 μV maksimalno i driftom 1,2 μV/°C. Ulazna
polarizujuća struja je IB=2,8 nA, frekventni opseg 0,6 MHz, brzina prebacivanja (Slew rate)
0,3 V/μs, struja napajanja 2 mA i ulazna impedansa RINCM=200 GΩ.
OP177 je vezan kao neinvertujući pojačavač sa pojačanjem A=10. Otpornici su
metalslojni, tolerancije 0,1%, snage 0,6 W i temperaturnog koeficijenta TK=25 ppm/K.
Ofset se trimuje spoljnim trimerom.
Ovaj operacioni pojačavač na ulazu ima redne otpornike od 500 Ω i diode koje ulaz štite
od previsokog napona. Diferencijalni napon na ulazu može biti do ±30 V, a ako napon
premaši tu vrednost diode će provesti struju koja na otpornicima izaziva pad napona.
4.2.3. Analogno-digitalni pretvarač (A/D konvertor)
Za konverziju analognog signala u digitalni upotrebljeno je integrisano kolo

ICL7135CN. To je pretvarač sa dvojnim nagibom, veoma precizan i linearan, ima četiri i po
cifre (4 1/2) što znači da peta cifra (cifra najveće težine) može biti samo 1. Ulazni napon pune
skale (punog opsega) iznosi 2 V a na displeju se prikazuje maksimalna vrednost od 20000
(odnosno 19999). Maksimalna rezolucija ovog konvertora iznosi 2/20000 odnosno 100 μV i
to je vrednost bita najmanje težine (LSB) a ujedno i greška u konverziji (±1 LSB ili ±0,01 %).
Ima diferencijalni ulaz sa velikom ulaznom impedansom, automatsko određivanje polariteta
ulaznog jednosmernog napona, automatsko podešavanje nule, drift nule od 0,5 μV/°C i
praktično idealnu diferencijalnu linearnost.
Multipleksirani BCD izlazi i digitalni izlazi omogućavaju lako povezivanje sa displej
drajverima. Pogodan je i za primenu u složenijim sistemima sa mikroprocesorima jer ima i
digitalne izlaze: RUN/HOLD - za upravljanje konverzijom, BUSY - za prikaz statusa
konverzije, STROBE - za lečovanje BCD podatka, OVERRANGE - za prekoračenje opsega i
UNDERRANGE - za podkoračenje opsega.
Integrisano kolo ICL7135 je podeljeno na analogni deo (prikazan na slici 4.3.), digitalni
deo i deo sa komponentama u spoljnoj konfiguraciji. Analogni deo sadrži analogni ulazni
bafer, integrator i komparator. Digitalni deo sadrži brojače, ulazno-izlazne interfejse i
kontrolnu logiku koja kontroliše trajanje svakog mernog ciklusa. Deo sa komponentama čine
kondenzatori (CINT, CAZ i CREF), otpornici (RINT i R12), referenca sa svojom konfiguracijom i
oscilator.
16
Slika 4.3. Analogni deo kola ICL7135
Svako merenje je podeljeno na četiri faze: automatsko podešavanje nule (AZ faza),
integraljenje signala (INT faza), deintegraljenje izvora referentnog napona (DE faza) i nula
integratora (ZI faza). Digitalni deo kontroliše rad analognog dela tokom svake od ovih faza,
koristeći brojače i stanje komparatora, kako bi odredio trenutak u kome startuje svaku od
četiri faze.
Vrednost integracionog otpornika izračunava se prema izrazu:
pun _ opseg _ ulaznog _ napona 2V
RINT = = = 100kΩ (4.1)
I BAF 20μA
Dobra linearnost se dobija kada je vrednost ovog otpornika određena tako da je
maksimalna struja na izlazu iz bafera (IBAF) u granicama od 5 μA do 40 μA. Na osnovu
preporuke proizvođača integrisanog kola uzeta je vrednost IBAF=20 μA.
Maksimalna promena napona na izlazu integratora tokom integracione faze može se
izračunati kao:
I INT ⋅ TINT I INT ⋅ TINT
VSWING = ⇒ C INT = (4.2)
C INT VSWING
gde je RINT=100 kΩ, IINT=20 μA i TINT=10000 perioda takt signala. Frekvencija takt signala je
100 kHz tako da je:
TINT = 10000 ⋅ 0,01ms = 100ms (4.3)
Promenu napona na izlazu integratora treba odrediti tako da ne dođe do zasićenja na
izlazu integratora. Da bi se postigla bolja linearnost uzima se da odstupanje ne bude manje od
1 V od vrednosti svakog napona napajanja. Za napajanje od ±5 V optimum za VSWING je od
±3,5 V do ±4 V.
17
Vrednost integracionog kondenzatora biće:

20μA ⋅100ms
C INT = = 0,5 ⋅10 −6 F (4.4)
4V
Usvaja se standardna vrednost za CINT=0,47 μF.
Radi što manje greške i linearnosti integracije za CINT je odabran kondenzator sa
dielektrikom od polipropilenske folije. Odlikuje se malim gubicima sa malom dielektričnom
apsorpcijom. Pogodni su za primenu u kolima visoke frekvencije.
Kondenzator CAZ utiče samo na brzinu postavljanja ili povratka iz stanja prekoračenja
tako da se mogu koristiti gotovo svi tipovi kondenzatora.
Dielektrična apsorbcija CREF je retko kritična. Potrebna je samo u sistemima u kojima je
potrebno kratko vreme postavljanja. Kondenzatori od poliestera i polistirena mogu se koristiti
u većini aplikacija.
Otpornik za dobijanje prednapona na komparatoru R12=27 Ω (Speedup Resistor) vezan
je na red sa CINT i povećava napon na CINT za oko 500 μV. Ovaj napon omogućava da se
prolazak kroz nulu desi ranije nego što bi se desio da nema ovog otpornika. Efekat ranijeg
prolaska kroz nulu je u tome da se komparatoru obezbedi OVERRANGE napon, čime se
ubrzava njegov odziv i smanjuje greška konverzije proporcionalna kašnjenju komparatora.
Analogna i digitalna masa su razdvojene, tako da povratne struje iz digitalnih ulaza ne
bi tekle kroz linije analogne mase. Obe mase su međusobno spojene samo u jednoj tački i to
na samom izvoru napajanja.
4.2.4. Izvor referentnog napona
Analogno-digitalni konvertor ICL7135 zahteva precizan i stabilan referentni napon. Za

pun merni opseg od 20000 podeoka (jedinica) potrebno je da referentni napon bude 1 V jer je
Vul=2⋅Vref. Referentni napon se dovodi na pin 2 i analognu masu kola ICL7135.
Za izvor referentnog napona odabrana je programabilna precizna referenca TL431CLP
(Adjustable Precision Shunt Regulator). Spakovana je u plastično kućište TO-92 sa tri pina
(anodom, katodom i referentnim izlaznim naponom Vref), ima komercijalni temperaturni
opseg od 0 °C do +70 °C i niski temperaturni koeficijent od 50 ppm/°C. Izlazni referentni
napon može se programirati u opsegu od 2,5 V do 36 V pomoću dva eksterna otpornika. Kod
realizovanog instrumenta Vref=2,5 V se dobija iz stabilnog napona napajanja od +5 V. Sa
otporničkim trimer potenciometrom (P3) Vref =2,5 V se deli na tačno 1,000 V.
4.2.5. Oscilator
Izvor takt signala treba da je stabilan tokom trajanja konverzije. Frekvencija takta se
bira tako da se dobije željena brzina konverzije i da se dobije maksimalno slabljenje
naizmeničnih komponenti od kojih je najizraženija komponenta koja ima učestanost mrežnog
napona. Brzina konverzije direktno je proporcionalna učestanosti takta i svaka konverzija
traje 40002 perioda. Da bi se dobio maksimum slabljenja komponente na mrežnoj učestanosti
trajanje INT faze treba da bude celobrojni umnožak mrežne učestanosti.
18
Za izvor takt signala koristi se precizni tajmer NE555 (slika 4.4.). Sa ovim integrisanim
kolom mogu se vrlo jednostavno realizovati astabilni i monostabilni multivibratori. Vreme
trajanja periode može biti od 1 μs do 1 h. Izlazna struja može biti maksimalno do 200 mA. U
ovoj aplikaciji NE555 se koristi kao jednostavan astabilni multivibrator. Prema preporuci
proizvođača kola ICL7135 usvojeno je da frekvencija takt signala bude 100 kHz.
U spoljnoj konfiguraciji ima otpornike R1 , R2 i
kondenzator C. Širina pozitivnog impulsa na izlaznom
pinu 3 iznosi: Ti=0,693⋅(R1+R2)⋅C , a širina pauze
Tp=0,693⋅R2⋅C . Ukupna perioda je
T=Ti+Tp=0,693⋅(R1+2R2)⋅C , a učestanost ponavljanja
f=1/T=1,44/[(R1+2R2)⋅C] . Usvojeno je C=1 nF i
R1=560 Ω, a R2 kada se izračuna iznosi 6,8 kΩ. Njemu
na red je dodat trim potenciometar od 500 Ω kako bi
se fino mogla podesiti učestanost na 100 kHz. Kod
ovog dimenzionisanja vodilo se računa da širina
impulsa (Ti) i širina pauze (Tp) budu približno
jednake. Slika 4.4. Oscilator NE555
4.2.6. BCD-sedmosegmentni dekoder/drajver
Četiri BCD (binarno kodirani decimalni broj) izlaza iz A/D konvertora ICL7135 (pinovi
13, 14, 15 i 16) su logički signali takvi da BCD podatak, na sva četiri pina, odgovara tekućoj
cifri. BCD podatak se simultano menja sa ivicama izlaza D1 do D5. Da bi se binarna
informacija od 4 binarne cifre prevela u binarnu informaciju od 7 bita (zbog
sedmosegmentnih LED indikatora decimalnih cifara) upotrebljeno je TTL digitalno kolo
SN74LS247N (BCD to seven segment decoder/drivers) sa otvorenim kolektorom na izlazu
kao direktni drajver LED indikatora. Ostale značajnije karakteristike ovog kola su: napon
napajanja VCC=5 V, ulazni napon Vul=7 V, temperaturni opseg od 0 °C do +70 °C, struja
kolektora u otvorenom stanju IO(on)=24 mA, napon kolektora u zatvorenom stanju VO(off)=15 V
i tipična struja napajanja ICC=7 mA.
BI (Blanking Input) ulaz mora biti u stanju logičke 1 kada su odabrani decimalni brojevi
od 0 do 9.
Ako na BI ulaz dovedemo stanje logičke 0 svi segmenti su ugašeni bez obzira na
logičke nivoe na ostalim ulazima.
Kada su ulazi RBI, A, B, C i D u stanju logičke 0, a LT (Lamp Test) u stanju logičke 1,
svi segmenti su ugašeni i RBO izlaz ide u stanje logičke 0.
Ako je BI/RBO u stanju logičke 1, a LT u stanju logičke 0, svi segmenti su upaljeni.
4.2.7. Displej
Digitalni izlazi iz A/D konvertora ICL7135 od D1 do D5 (pinovi 20, 19, 18, 17 i 12) su
drajveri LED indikatora. Indikatori su sedmosegmentni LED displeji. Ima ih ukupno pet i
svaki predstavlja po jednu cifru. Signali od D1 do D5 se stalno sekvencijalno generišu jedan
za drugim. Signali od D1 do D4 imaju vrednost logičke jedinice u trajanju od 200 perioda takt
19
signala a D5 u trajanju od 201 perioda. Logička nula traje 800 perioda takt signala. Kada se
desi OVERRANGE generisanje signala se zaustavlja i ostaje zaustavljeno do početka DE
faze. Za više serija prekoračenja cifre na displeju blinkaju.
Dekadni (decimalni) brojni sistem koristi 10 cifara (0 do 9) i osnova mu je N=10, a
binarni brojni sistem koristi 2 cifre (0 i 1) i osnova mu je N=2. Sedmosegmentni sistem (cifre
0 do 9) koristi deset grupa od po 7 binarnih cifara, pri čemu svaka takva grupa binarnih cifara
predstavlja jednu sedmosegmentnu cifru. Ovaj sedmosegmentni brojni sistem je nastao iz
čisto tehnoloških razloga, da bi se decimalne cifre (0 do 9) prikazale pomoću indikatora sa
LED diodama koje emituju svetlost. Jedan takav indikator prikazan je na slici 4.5. i sastoji se
od sedam segmenata označenih slovima a, b, c, d, e, f i g. Palenjem (svetlenjem) pojedinih
segmenata ovog indikatora obrazuju se cifre u decimalnom brojnom sistemu.
Slika 4.5. Sedmosegmentni LED displej (indikator)
Sedmosegmentni indikatori sa LED diodama se proizvode u dve varijante: sa

zajedničkom anodom i sa zajedničkom katodom.
Kod indikatora sa zajedničkom anodom, sve anode LED dioda su paralelno vezane, dok
su katode odvojene i obeležene sa a, b, c, d, e, f i g. Da bi neki segment svetleo, potrebno je
da se na njegovu katodu dovede napon od 0 V što odgovara stanju logičke 0.
Kod indikatora sa zajedničkom katodom, sve katode LED dioda su paralelno vezane,
dok su anode odvojene i obeležene sa a, b, c, d, e, f i g. Da bi neki segment svetleo, potrebno
je da se na njegovu anodu dovede napon od +3 V što odgovara stanju logičke 1.
Za projektovani instrument upotrebljeno je 5 sedmosegmentnih LED indikatora sa
zajedničkom anodom. Visina cifara je 13 mm, potrošnja po segmentu je 1 mA, crvene su boje.
4.3. Napajanje instrumenta
Napajanje instrumenta je iz električne mreže 230 V, 50 Hz. Ovaj mrežni napon se

pomoću transformatora TR1 tip EI30/12,5, nazivne snage 1,5 VA, transformiše u 9 V. Ovaj
napon se pomoću diodnog mosta (Grec-a) B40C1000 punovalno usmerava, zatim filtrira i
dovodi na stabilizator napona L7805CV. Na njegovom izlazu dobija se stabilnih +5 V. Za
napajanje AD736, OP177 i ICL7135 potreban je i stabilan napon od -5 V, koji se opterećuje
maksimalno do 6 mA. Optimalno rešenje po ceni i gabaritu je primena integrisanog kola
TC7660CPA (Charge pump DC to DC voltage converter). To je konvertor pozitivnog
jednosmernog napona u negativni jednosmerni napon sa svega dva elektrolitička
kondenzatora od 10 μF u spoljnoj konfiguraciji. Kada se saberu potrošnje led displeja
(izabrani su indikatori sa malom potrošnjom od svega 1 mA do 2 mA po segmentu), LED
dioda (2 mA) i integrisanih kola sledi da je ukupno opterećenje izvora svega oko 80 mA.
Zbog toga stabilizator napona L7805CV nije potrebno montirati na hladnjak. Kompletna šema
izvora za napajanje elektronike data je u prilogu na slici 9.2.
20
5. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE I ETALONIRANJE

REALIZOVANOG INSTRUMENTA
5.1. Postupak metrološkog ispitivanja
Dve najčešće primenjivane metode etaloniranja su metoda poređenja sa referentnim

etalonom i metoda kalibratora.
Metoda poređenja sa referentnim etalonom zahteva stabilisani naponski odnosno
strujni izvor i referentni etalon voltmetar odnosno ampermetar koji moraju imati 4 do 5 puta
manju grešku od ispitivanog merila. Na stabilisani izvor priključeni su referentni napon i
ispitivano merilo na kojima se istovremeno očitavaju izmerene vrednosti napona ili struje i
zapisuju na odgovarajući obrazac.
Metoda kalibratora zahteva stabilisani izvor (kalibrator) koji precizno generiše zadate
vrednosti napona ili struje. Priključivanje ispitivanog merila i zadavanje izabrane tačne
vrednosti vrši se u skladu sa uputstvom proizvođača kalibratora.
Pri ispitivanju digitalnih instrumenata merne tačke se biraju prema naznačenim

opsezima merenja na ispitivanom instrumentu tako što se izabere od 3 do 5 tačaka unutar
vrednosti od 10% do 90% izabranog mernog opsega. Unutar ovako izabranog opsega nalaze
se i preporučene merne tačke iz dokumenta EA-10/15.
Pre početka merenja potrebno je izvršiti podešavanje nule instrumenta (ofset) za svaki
merni opseg. U slučaju da ne postoji opcija podešavanja ofseta na instrumentu, tačku nula
(0 V ili 0 A) obavezno treba uvrstiti u merne tačke.
Tačka 10% od punog opsega odnosi se na sami početak mernog opsega, pri čemu može
da se odabere i merna tačka manja od tačke 10%. Tačka 90% od opsega reprezentuje ustvari
punu vrednost opsega a njena stvarna vrednost se može izabrati tako da ima vrednost između
90% i 99% od punog opsega.
Uslovi ambijenta potrebni za etaloniranje su: temperatura 23 °C ± 5 °C i vlažnost: 50 %

± 10 %. Ispitivano merilo i oprema koja se koristi za etaloniranje treba da bude pod
referentnim uslovima ambijenta najmanje 3 sata pre procedure etaloniranja. Referentni etaloni
treba da budu priključeni na napajanje najmanje 1 sat pre početka merenja. Ispitivani
instrument se priključuje na napajanje (električnu mrežu ili bateriju) najmanje 15 minuta pre
početka etaloniranja.
Od navedenih uslova za etaloniranje može se odstupiti ako proizvođač instrumenta koji
se etalonira preporuči drugačije uslove.
21
5.2. Kalibracija
Pre finalnog ispitivanja izvršeno je podešavanje mernih opsega instrumenta metodom

poređenja. Za referentni etalon korišćen je digitalni True RMS multimetar FLUKE sa 4 ½
cifre, model 8060A.
Redosled kalibracije:
1. Merni opseg 20V
Prvo je podešena nula, zatim je na referentnom etalonu podešeno 19 V, a na ispitivanom
instrumentu pomoću trim potenciometra P6 takođe podešeno pokazivanje od 19 V.
2. Merni opseg 200V
Prvo je proverena nula, zatim je na referentnom etalonu podešeno 199 V i sa trim
potenciometrom P7 na ispitivanom instrumentu podešeno pokazivanje od 199 V.
3. Merni opseg 500V
Prvo je proverena nula, zatim je na referentnom etalonu podešeno 499 V i sa trim
potenciometrom P8 na ispitivanom instrumentu podešeno pokazivanje od 499 V.
4. Merni opseg 200mA
Prvo je proverena nula, zatim je na referentnom etalonu podešeno 199 mA i sa trim
potenciometrom P5 na ispitivanom instrumentu podešeno pokazivanje od 199 mA.
5. Merni opsezi 2A i 20A
Na ovim mernim opsezima proverena je samo jedna tačka da bi se utvrdilo da slučajno
nema greške u broju navojaka na primaru strujnog mernog transformatora TR2. Greška ovog
transformatora je ista na sva 3 merna opsega jer ima isti broj AN (ampernavojaka) i isto
opterećenje na sekundaru.
Operacije pod 1, 2, 3 i 4 su više puta ponavljane kako bi merni opsezi bili optimalno
podešeni.
5.3. Ispitivanje
Realizovani elektronski instrument za merenje pravih efektivnih vrednosti ispitan je i

finalno podešen u Elektrotehničkom institutu “Nikola Tesla” u akreditovanoj metrološkoj
laboratoriji za ispitivanje i etaloniranje. Za kalibraciju instrumenta korišćena je sledeća
oprema:
1) AC-DC Calibrator, Model 829M, RFL
2) AC-DC Current Calibrator, Model 2500EP, VALHALLA SCIENTIFIC
3) Digital Multimeter, Model 2000, 6 ½-digit, KEITHLEY
4) Digital Multimeter, Model 189, 4 ½-digit, FLUKE
Rezultati ispitivanja prikazani su tabelarno i grafički.
22
5.3.1. Merenje naizmeničnih napona
1. Merni opseg 20V
Ref.vrednost Mer.vrednost Aps.greška Rel.greška Rel.greška (FS)

UT UM ΔG=UM-UT Grel=100*ΔG/UT Gfs=100*ΔG/MO
[V] [V] [V] [%] [%]
0.000 0.009 0.009 - 0.045
0.500 0.499 -0.001 -0.200 -0.005
1.000 1.002 0.002 0.200 0.010
2.000 2.005 0.005 0.250 0.025
4.000 4.007 0.007 0.175 0.035
6.000 6.009 0.009 0.150 0.045
8.000 8.008 0.008 0.100 0.040
10.000 10.006 0.006 0.060 0.030
12.000 12.002 0.002 0.017 0.010
14.000 13.996 -0.004 -0.029 -0.020
16.000 15.989 -0.011 -0.069 -0.055
18.000 17.980 -0.020 -0.111 -0.100
19.900 19.870 -0.030 -0.151 -0.150
0.100
0.050
0.000
Gfs [%]
0.000 5.000 10.000 15.000 20.000

-0.050
-0.100
-0.150
-0.200
Referentni napon Ut [V]
2. Merni opseg 200V

[V] [V] [V] [%] [%]
0.00 0.00 0.00 0.000 0.000
10.00 10.00 0.00 0.000 0.000
25.00 25.03 0.03 0.120 0.015
50.00 50.07 0.07 0.140 0.035
75.00 75.07 0.07 0.093 0.035
100.00 100.04 0.04 0.040 0.020
125.00 124.99 -0.01 -0.008 -0.005
150.00 149.91 -0.09 -0.060 -0.045
175.00 174.80 -0.20 -0.114 -0.100
199.00 198.46 -0.54 -0.271 -0.270
23
0.050
0.000
0.00 50.00 100.00 150.00 200.00
Gfs [%] -0.050
-0.100
-0.150
-0.200
-0.250
-0.300
3. Merni opseg 500V

[V] [V] [V] [%] [%]
0.0 0.0 0.0 0.00 0.00
50.0 49.7 -0.3 -0.60 -0.06
100.0 99.9 -0.1 -0.10 -0.02
150.0 150.0 0.0 0.00 0.00
200.0 200.1 0.1 0.05 0.02
250.0 250.2 0.2 0.08 0.04
300.0 300.3 0.3 0.10 0.06
350.0 350.4 0.4 0.11 0.08
400.0 400.4 0.4 0.10 0.08
450.0 450.5 0.5 0.11 0.10
500.0 500.5 0.5 0.10 0.10
0.12
0.10
0.08
0.06
0.04
Gfs [%]
0.02
0.00
-0.020.0 100.0 200.0 300.0 400.0 500.0
-0.04
-0.06
-0.08
24
5.3.2. Merenje naizmeničnih struja

IT IM ΔG=IM-IT Grel=100*ΔG/IT Gfs=100*ΔG/MO
[mA] [mA] [mA] [%] [%]
0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
1.00 0.94 -0.06 -6.00 -0.03
9.95 9.93 -0.02 -0.20 -0.01
25.00 25.03 0.03 0.12 0.02
50.00 50.07 0.07 0.14 0.04
74.89 74.94 0.05 0.07 0.02
99.40 99.51 0.11 0.11 0.05
124.00 123.77 -0.23 -0.19 -0.12
149.00 148.73 -0.27 -0.18 -0.14
175.00 174.74 -0.26 -0.15 -0.13
200.00 199.51 -0.49 -0.25 -0.25
0.10
0.05
0.00
0.00 50.00 100.00 150.00 200.00
-0.05
Gfs [%]
-0.10
-0.15
-0.20
-0.25
-0.30
Referentna struja It [mA]

[mA] [mA] [mA] [%] [%]
0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
100.00 99.90 -0.10 -0.10 0.00
300.00 300.30 0.30 0.10 0.02
499.30 500.50 1.20 0.24 0.06
747.90 749.30 1.40 0.19 0.07
995.30 996.70 1.40 0.14 0.07
1242.00 1243.10 1.10 0.09 0.05
1487.90 1488.20 0.30 0.02 0.01
1734.00 1733.50 -0.50 -0.03 -0.03
1996.70 1994.90 -1.80 -0.09 -0.09
25
0.08
0.06
0.04
Gfs [%] 0.02
0.00
-0.020.00 500.00 1000.00 1500.00 2000.00
-0.04
-0.06
-0.08
-0.10
Referentna struja It [mA]
3. Merni opseg 12A (merni opseg instrumenta je 20A ali je kalibrator ograničen na 12A)

[A] [A] [A] [%] [%]
0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
0.998 0.999 0.001 0.100 0.008
1.997 2.001 0.004 0.200 0.033
2.995 3.003 0.008 0.267 0.067
3.993 4.002 0.009 0.225 0.075
4.991 5.001 0.010 0.200 0.083
5.982 5.998 0.016 0.267 0.133
6.974 6.992 0.018 0.258 0.150
7.964 7.983 0.019 0.239 0.158
8.953 8.972 0.019 0.212 0.158
9.941 9.960 0.019 0.191 0.158
10.927 10.946 0.019 0.174 0.158
11.911 11.933 0.022 0.185 0.183
0.200
0.180
0.160
0.140
0.120
Gfs [%]
0.100
0.080
0.060
0.040
0.020
0.000
0.000 2.000 4.000 6.000 8.000 10.000 12.000
Referentna struja It [A]
26
5.4. Tehničke karakteristike instrumenta
Na osnovu rezultata ispitivanja, ugrađenih komponenti i projekta mogu se deklarisati

tehničke karakteristike realizovanog instrumenta.
– Napajanje:......................................električna mreža 230V +5%/-10%, 50Hz, 1,5VA
– Merni opseg, rezolucija i merna nesigurnost:
Opseg Merni opseg Rezolucija Granica

dozvoljene greške
20 V 0.1 V do 19.999 V 1 mV ± (0,5%⋅U + 10 mV)
200 V 1 V do 199.99 V 10 mV ± (0,5%⋅U + 0,05 V)
500 V 2.5 V do 500.0 V 100 mV ± (0,5%⋅U + 0,2 V)
200 mA 2 mA do 199.99 mA 0,01 mA ± (0,5%⋅I + 0,1 mA)
2000 mA 10 mA do 1999.9 mA 0,1 mA ± (0,5%⋅I + 1 mA)
20 A 0.1 A do 19.999 A 1 mA ± (0,5%⋅I + 10 mA)
Gde je: U – vrednost merenog naizmeničnog električnog napona, i

I – vrednost merene naizmenične električne struje.
– Frekventni opseg:
• za napon: .............................................................................. 45 Hz do 1 kHz
• za struju:............................................................................. 45 Hz do 400 Hz
– Specificirana metrološka svojstva se garantuju za temperaturni opseg ambijenta
od +18°C do +28°C i krest faktor do 3.
Za krest faktor 5 dodatna greška je 2,5% od opsega (200 mV).
– Temperaturna stabilnost: .................................................................... ≤ 50 ppm/°C
– Radna temperatura: .....................................................................od 0°C do +40°C
– Temperatura skladištenja: ....................................................... od -20°C do +70°C
– Ulazna impedansa:
• za naponske opsege:............................................................................. 1 MΩ
• za strujne opsege:
200 mA: .....................................................................................0,9 Ω
2000 mA: ............................................................................. 17,5 mΩ
20 A: ...................................................................................... 4,8 mΩ
– Dimenzije (širina × visina × dubina):........................125 mm × 80 mm × 140 mm
– Masa: ...........................................................................................................0,95 kg
27
6. ZAKLJUČAK
Na osnovu projekta instrument je praktično realizovan sa planiranim komponentama.

Prilikom podešavanja i puštanja u rad (korišćen je najniži naponski opseg od 20 V) uočeno je
da se zadnje tri cifre posle decimalne tačke značajnije menjaju što je otežavalo očitavanje
merenih vrednosti. Pokušaj povećanja kapaciteta kondenzatora C13, kao i vezivanja
keramičkog kondenzatora od 1nF paralelno sa R4 nije dao pozitivan rezultat. Pokušaj
vezivanja istog keramičkog kondenzatora između ulaza integrisanog kola AD736 (Pin 2) i
analogne mase takođe nije dao rezultat. Na kraju rezultat je dao keramički kondenzator od
1nF vezan na masu stabilizatora napona L7805 i masu električne mreže koja nema galvanskog
spoja sa masama elektronike.
Mana realizovanog instrumenta je što samo na opsegu od 20 V pri kratko spojenom
ulazu ne daje nulu već pokazuje 0,009 V. Svi pokušaji da se to kompenzuje nisu dali rezultat,
jer se onda poremete ostali merni opsezi. Pretpostavka je da je to posledica uticaja stranih
polja jer je na tom opsegu najveća impedansa (10 kΩ) sa koje se skida mereni signal. Možda
je u pitanju i parazitni kapacitet između primarnog i sekundarnog namotaja mrežnog
transformatora TR1 jer nema elektrostatičkog štita koji se vezuje na masu električne mreže.
Na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja može se zaključiti da je isprojektovano i
realizovano jedno kvalitetno merilo za merenje pravih efektivnih vrednosti naizmeničnih
signala, pogotovu kada se imaju u vidu njegove tehničke karakteristike, cena izrade i male
dimenzije.
28
7. INDEKS POJMOVA
A Metoda poređenja 21, 22

Analogno-digitalni konvertor 5, 14, 16, Merne tačke 21
18, 19 Merni transformator 13, 14, 22
AD736 14, 15, 16, 20, 28 Multivibrator 19
D N
Dinamički opseg 8, 9, 11 Naponski ofset 11, 14, 16, 21
Drift 11, 14, 16
P
E Propusni opseg 6, 7, 11
Efektivna vrednost 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9,
12, 13, 14, 16, 22, 28 R
Ripl 12
F
Faktor oblika 3, 4, 5 S
Srednja vrednost 2, 3, 5, 6, 12
I Strujni ofset 11, 21
Implicitna metoda konverzije 6, 9
T
K Tehničke karakteristike 27, 28
Klir faktor 3, 4 Termalni konvertor 6, 7, 8, 9
Konvertor efektivne vrednosti 1, 5, 12, Termopar 7
13, 14, 16
Krest faktor 3, 4, 8, 11, 14, 15, 27
L
Log-antilog 10, 11
M
Metoda direktnog izračunavanja 6, 9
Metoda kalibratora 21
29
8. LITERATURA
1. Daniel H. Sheingold, “Nonlinear circuits handbook”, TH7, Analog Devices, 1976.
2. D. Pantić, J. Pešić, M. Đukić, H. Stanković, “Elektronski merni instrumenti”,

Beograd, 1982.
3. S. Škundrić, M. Pešaljević, N. Pandurović, F. Smak, “Uticaj oblika talasa

električnog napona i struje na tačnost pokaznih mernih instrumenata”, Savetovanje
o energetskoj elektronici, Zagreb, 1978.
4. Petar Čolić, “Konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon”, diplomski rad na

VETŠ, 2003.
5. Prema ELV journal 26, “LED panelmetar sa 4½ cifre”, časopis ELEKTRO (str.6-9),
maj/jun 1995.
6. http://www.analog.com
7. http://www.ti.com
8. http://www.national.com
9. http://www.st.com
10. http://www.maxim-ic.com
11. http://www.telcom-semi.com
12. http://www.diotec-usa.com
30
9. PRILOG
Električne šeme realizovanog instrumenta
P6
HI
1M 50k
R28 R29
680k 680k
R30 R31
680k 680k
III
II
Dp
I
R32
220k
4 PR1-B SW3
U
R33
68k 5 I
6 U
R34
I
6k8 7 PR1-C
U
8
I
R35 R36 9
90k2 2k2 R40
(82+8,2) 1k3
20V 1 PR1-A
10k
P7 200V 2 +5V
100 1k
500V 3
100
(560+180+100)
V
R37
D5
840
mA
10 PR1-D
D7
11
P8 A
20 12
D6
R38
180
R39
180
A
200mV
LO B
TR2
1nav
k
20A
R27
9nav
30
2000mA (10+20) P5
200
90nav
200mA l
Strujni tr.
Slika 9.1. Šema ulaznog kola
31
SW1 OS
TR1 IC2 TC7660
D1 1 8
100mA NC V+
230V,50Hz 9V B40C1000 TP1
IC1 L7805 2 7 analogna masa
- + 1 2 CAP+ OSC
VIN VOUT +5V
C4 + 3 6
GND GND LV digitalna masa
C3 10u
C1 + 3 + C2 4 5
0,1u CAP- Vout -5V
1000u 100u
TP2
+
C5
10u
B R5
C13
C6 IC6 ICL7135 BCD Izlaz
9k
+
+5V 10u +5V 10 13
IN HI B1 B1
0,1u 9 14
P2 R7 R8 P3 1k R9 IN LO B2 B2
15
B4 B4
IC3 AD736 20k 3 16
D2 +5V R6 560 5k6 1 3 3k3 ACOM B8 B8
1 8 2
BA158 CC COM 100k REF
IC5 C14 20
R1 D1
2 7 TL431 8 19
1
8
A VIN +VS 2 R11 7 REF CAP+ D2 18
47k 3 6 3 100k REF CAP- D3 17
D3 + 1u
CF OUT 6 6 D4 12
BA158 -5V C15 1u BUFF D5
4 5 2 - 5
-VS CAV C10 IC4 A/Z
+5V 4 21
0,1u OP177 C16 INT BUSY 23
4
7
C9 C7 0,47u R12 POL
-5V R10 D4 22 26
0,1u CLK STROBE
27 27
-5V +5V OVER
+
P1 25 28
R4 100k 1N4148 R/H UNDER
1M 33u C11 C12
C8 1k 11
R2 R3 0,1u 0,1u +5V V+
100kHz 1
-5V V-
GND
+
33M 6M
-5V 10u 24
32
SW2 1
RUN
2
3
HOLD 4
5
R19 150 9 7
10 OUTE INA 1
R18 150 OUTD INB
11 2
12 OUTC INC 6
R17 150 OUTB IND
13 8
OUTA GND
14
R16 150 OUTG
15 3
+5V 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 OUTF LT 4
16 BI/RBO 5
R23 VCC RBI
10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6 10 9 8 7 6
150 IC8 74LS247
L5 L4 L3 L2 L1
R14
1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5
560
Slika 9.2. Šema kompletne elektronike (napajanje i merni deo)

+5V
IZLAZ 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5
R25
III
R13 II 6k8
6k8 I R22 150 R26
T6
DP
BC548
R21 150 4k7
R15 T7
P4 150 BC558 R20 150
IC7 NE555
100kHz
1 8
GND VCC 500
2 7 +5V
TRG DISCH
3 6
OUT THR +5V +5V +5V +5V
4 5 T1 T2 T3 T4 T5
RST CONT R24
10k BC548 BC548 BC548 BC548 BC548
C17 C18
10n 1n
+5V
Montažne šeme
Slika 9.3. Montažna šema napajanja i mernog dela
Slika 9.4. Montažna šema ulaznog kola
33
Štampane ploče
Gornja strana Donja strana
Donja strana
8.5. Xxx
Slika 9.5. Izgled štampanih veza
34
Specifikacija materijala
Red. Oznaka na
Količina Opis elementa Napomena
br. šemi
1. 1 TR1 Mrežni transformator EI30/12,5 230V/9V
2. 1 D1 Grecov spoj B40C1000
3. 1 IC1 Naponski regulator L7805CV, TO-220
4. 1 C1 Elektrolitski kondenzator 1000μF, 16V
6. 5 C3,C9,…,C12 Keramički kondenzator 0,1μF
7. 1 IC2 Naponski konvertor DC u DC TC7660CPA
8. 4 C4,C5,C6,C8 Elektrolitski kondenzator 10μF, 35V
10. 2 D2,D3 Dioda BA158
11. 1 IC3 Konvertor TrueRMS u DC AD736KN
12. 1 IC4 Operacioni pojačavač OP177
13. 1 P1 Trimer potenciometar 1MΩ
14. 1 P2 Trimer potenciometar 20kΩ
16. 1 R1 Otpornik 47kΩ
17. 1 R2 Otpornik 33MΩ
18. 1 R3 Otpornik 6MΩ
21. 3 R6,R10,R11 Otpornik 100kΩ
22. 1 IC5 Regulator napona TL431, TO-92
23. 1 IC6 Analogno-digitalni konvertor ICL7135CN
24. 1 C13 Kondenzator 0,1μF, 63V
25. 2 C14,C15 Kondenzator 1μF, 63V
26. 1 C16 Kondenzator 0,47μF, 160V
27. 1 D4 Dioda 1N4148
28. 2 R7,R14 Otpornik 560Ω
29. 1 R8 Otpornik 5,6kΩ
31. 1 R12 Otpornik 27Ω
32. 2 R13,R26 Otpornik 4,7kΩ
33. 9 R15,..,R23 Otpornik 150Ω
35
35. 2 R25,R34 Otpornik 6,8kΩ

36. 1 P4 Trimer potenciometar 500Ω
37. 1 C17 Kondenzator 10nF, 63V
38. 1 C18 Kondenzator 1nF, 100V
39. 1 IC7 Oscilator (tajmer) NE555N
40. 1 IC8 BCD/7 seg. dekoder-drajver SN74LS247N
41. 6 T1,..,T6 Tranzistor BC548 (NPN)
42. 1 T7 Tranzistor BC558 (PNP)
43. 5 L1,…,L5 7-segmentni LED displej LTS546AWC
44. 4 / Podnožje za IC2,IC3,IC4,IC7 PDIP8
45. 1 / Podnožje za IC8 PDIP16
46. 1 / Podnožje za IC6 PDIP28
47. 1 / Podnožje za 7-segmentne displeje PDIP50
48. 1 OS Osigurač 0,1A na kućištu instrumenta
49. 1 / Kućište osigurača na kućištu instrumenta
50. 1 SW1 1-polni prekidač na kućištu instrumenta
51. 1 / Uvodnik za napojni kabel na kućištu instrumenta
52. 1 / Kabel za priključak na mrežu na kućištu instrumenta
53. 1 TR2 Strujni transformator (ferit)
55. 4 R28,..,R31 Otpornik 680kΩ
61. 2 R38,R39 Otpornik 180Ω
67. 3 D5,D6,D7 LED dioda, crvena, ∅5mm na prednjem panelu
68. 1 PR1 4-struki preklopnik na prednjem panelu
69. 1 / Dugme 4-strukog preklopnika na prednjem panelu
70. 1 SW2 1-polni prekidač na prednjem panelu
71. 1 SW3 3-polni prekidač na prednjem panelu
72. 6 / Buksna, crvena/crna, ∅13mm na prednjem panelu
36
Izgled realizovanog instrumenta
Slika 9.6. Spoljašnji izgled instrumenta
Slika 9.7. Unutrašnjost instrumenta
37

DIPLOMSKI RAD Instrumeni Za Merenje Ef. Vrednosti PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DIPLOMSKI RAD Instrumeni Za Merenje Ef. Vrednosti PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA

ELEKTRONSKI INSTRUMENT ZA MERENJE PRAVIH

Broj indeksa: 82/06

Smer: Elektronika i telekomunikacije

Tema: ELEKTRONSKI INSTRUMENT ZA MERENJE PRAVIH

Hardver: 80% Softver: 0% Teorija: 20%

U ovom diplomskom radu opisan je postupak projektovanja i realizacije elektronskog

An electronic instrument intended for the measurement of AC voltages and currents is

U električnim mrežama i raznim kolima, u idealnom slučaju, struja i napon se menjaju

2. OPŠTE O MERENJU EFEKTIVNE VREDNOSTI

2.1. Efektivne i srednje vrednosti naizmeničnih veličina

Naizmeničnu veličinu u pogledu intenziteta karakteriše njena maksimalna vrednost

i to samo pozitivna rešenja, jer su efektivne vrednosti isključivo pozitivne vrednosti.

Pored efektivnih i maksimalnih vrednosti naizmeničnih veličina u praksi se često

2.2. Koeficijenti izobličenja naizmeničnih signala

Kao mera talasnog oblika neke složenoperiodične veličine koriste se sledeći

Koeficijent amplitude (krest faktor) predstavlja se odnosom maksimalne i efektivne

Koeficijent harmoničnog izobličenja (klirfaktor) se najčešće definiše jednačinom:

Ovde je Eef=√( E1ef2+E2ef2+E3ef2+...+Enef2) efektivna vrednost napona, a E1ef, E2ef, E3ef,...,Enef

Analiza oblika talasa, koji su tipični za kola industrijske elektronike, pokazuje da se

Faktor Koeficijent Faktor Koeficijent

1,111 1,414 1,000 1,000

1,155 1,732 1,571 2,000

1,155 1,732 1,111 1,414

Slika 2.1. Faktor oblika i krest faktor pojedinih oblika signala

2.3. Merenje efektivnih vrednosti naizmeničnih signala

Da bi elektronski instrumenti mogli meriti naizmenične sinusoidne napone potrebno je

Iz ovoga sledi da se instrumenti koji mere na ovom principu ne mogu koristiti za

3. PRESLIKAVANJE EFEKTIVNE VREDNOSTI

Kao što je objašnjeno u poglavlju 2. klasični elektronski instrumenti posredno, preko

Slika 3.1. Efektivna i srednja vrednost čistog sinusnog signala

Postoje tri elektronske tehnike koje se koriste za preslikavanje efektivne vrednosti

Termalni konvertori imaju zadovoljavajuću tačnost i propusni opseg, ali su oni

3.1. Termalni konvertori

3.1.1. Termalni konvertor sa fiksnim pojačanjem

Slika 3.2. Termalni konvertor sa stalnim pojačanjem

Pojačavač A1 mora imati veliku ulaznu impedansu, dovoljnu izlaznu struju za

Ograničeni dinamički opseg podrazumeva ograničenje krest faktora ulaznog signala.

3.1.2. Termalni konvertor sa promenljivim pojačanjem

Slika 3.3. Termalni konvertor sa promenljivim pojačanjem

Pojačanje ulaznog pojačavača A1 podešava se sa signalom uzetim sa izlaza pojačavača

Termalni konvertor sa promenljivim pojačanjem ima veći dinamički opseg i tačnost od

3.2. Direktno izračunavanje

Izračunavanje efektivne vrednosti ulaznog signala zahteva tri matematičke operacije:

Slika 3.4. Konvertor na bazi direktnog izračunavanja

3.3. Implicitno izračunavanje

Ova tehnika je zasnovana na sledećim jednačinama:

Slika 3.5. Konvertor na bazi implicitnog izračunavanja

Ovakvo rešenje ima veći dinamički opseg od termalnog konvertora sa promenljivim

Slika 3.6. Log-antilog konvertor

Bipolarni ulazni signal VIN se konvertuje u unipolarni strujni. Ta struja se transformiše u

Slika 3.7. Električna šema log-antilog konvertora

I 21 = I ES ⋅ e q (V2 −V1 ) / RT (3.6)

Za frekvenciju ulaznog signala koja je velika u poređenju sa 1/(2π⋅RC) važi:

Log-antilog konvertori su veoma tačni za jednosmerne signale i signale niskih

Slika 3.8. Srednja greška konvertora efektivne vrednosti 440J u funkciji

Slika 3.9. Ripl i srednja (prosečna) komponenta greške

4. PROJEKAT I RAZVOJ INSTRUMENTA

Radi boljeg razumevanja i lakšeg dimenzionisanja pojedinih delova instrumenta za

Slika 4.1. Blok dijagram instrumenta

4.1. Ulazni deo

4.2. Merni deo

4.2.1. Konvertor efektivne vrednosti u jednosmerni napon