POTREBNI OBJEKTI I

INFRASTRUKTURA:
Kao gajilište, najpogodnija prostorija je podrum ili bilo koji drugi podzemni objekat
(tunel, sklonište i sl.) zbog umerene temperature u svako doba godine.
Proizvodnja se može u potpunosti realizovati i u nadzemnim objektima (hangari,
hale, garaže, staklenici) ali su veći troškovi za energiju klimatizovanja i
termoizolaciju. Gajilište je neophodno opremiti policama, najbolje metalnim
rešetkastim, zaštićenim od korozije. Drvene police moraju se obložiti nekim
drugim materijalom (lim, plastična folija i sl.) jer bi ih shiitake gljiva (drvorazlagač
inače) u dirktnom kontaktu brzo uništila. Vertikalni raspon stalaža trebao bi biti
35-40 cm. Ukoliko se police montiraju do zida njihova dubina trebala bi da bude
50-60 cm, ali ako postoji prilaz policama sa obe strane dubina može biti do 120
cm.Ventilacioni sistem u gajilištu trebao bi biti tako dimenzionisan da ima protok
od oko 5-7 izmena vazduha na sat, bitna je vertikalna izmena vazduha, obično se
svež vazduh ubacuje kroz razvodni tunel odozgo a vazduh zasićen ugljen
dioksidom potiskuje se ili isisava iz donjih slojeva. Rasveta bi trebala biti jačine oko
500-2000 lux-a a svetlost difuzna talasne dužine 370-420 nm. U potpunosti
odgovaraju neonske fluo cevi. Posude u koje se stavljaju blokovi na potapanje
mogu biti plastične kadice, limena korita, burad, bazenčići i sl. Pored toga za
uspešno natapanje supstrata potrebne su i rešetke ili ploče sa tegovima što treba
da obezbedi da potopljeni supstrat ne isplivava na površinu već bude u celini pod
vodom. Gajilište bi trebalo da ima dovod čiste vode a na podu bi trebalo da
postoji slivnik-odvod. Za pospešivanje vlažnosti vazduha u gajilištu koriste se
sistemi za orošavanje ali se to može raditi i ručno putem obične vinogradarske
prskalice. Klima uređaj ne spada u neophodnu opremu ali bi u nekim gajilištima
tokom letnjih žega bio od koristi. Korisne altke su i nož ili makaze za branje gljiva,
sto ili stalak za privremeno odlaganje blokova ili materijala, klupica sa dva
stepenika za bolji prilaz gornjim stalažama.

1
POTREBNI MIKROKLIMATSKI
USLOVI U GAJILIŠTU:
Temperatura 13-25 C . Relativna vlažnost vazduha 70-95 %. Izmene vazduha: 5-7
na sat. Svetlost 500-2000 lux, talasne dužine 370-420 nm. Nivo CO2 < 1000 ppm.
Priprema za gajenje: Obuhvata nabavku, opremanje i sređivanje gajilišta i
stvaranje svih pomenutih uslova. Zatim treba sprovesti higijenske pripremne
radnje, okrečiti zidove, oprati pod. Ako je higijena dobra, neka posebna
dezinfekcija nije neophodna a moguće je koristiti blaga netoksična sredstva poput
blagih rastvora vodonik peroksida, persirćetne kiseline ili pak sredstva na bazi
hlora. To se radi 5 dana pred početak gajenja a prostor se dotle dobro provetri.

2
TEHNIKA RADA U FAZI
PLODONOŠENJA:
Blokovi sa supstratom nalaze se u svojoj foliji. Skidanjem te folije oni prelaze iz
faze inkubacije u fazu plodonošenja. Supstrat se isporučuje u proseku kada navrši
4 nedelje od dana zasejavanja, on je najčešće bele boje. Procena zrelosti supstrata
i odluka o ubacivanju u plodonošenje donosi se na osnovu njegovih spoljnih
karakteristika. Obično je potrebno 6-8 nedelja od dana zasejavanja pa da supstrat
bude zreo, što znači da u gajilištu može dozrevati 2-3 nedelje u foliji. Zreo supstrat
prorastao je svojim belim hifama čitav materijal u kesi uključujući i dno kese.
Drugi pokazatelj su vidljive neravnine (poput kokica -popcorn) na površinskim
zonama supstrata. Treći pokazatelj je početak promene bele spoljašnosti u braon
pa je neki deo površine braon boje a u nekim delovima kese mogu se pojaviti
kapljice braonkaste tečnosti. Kada su ti uslovi ispunjeni odgajivač pažljivo skida
foliju da ne ošteti blok, folija se baca a blok stavlja na policu. Par dana nakon toga
blok će poprimati sve više braon boje dok na kraju ne bude takva čitava površina.
Iniciranje plodonošenja obavlja se tako što se blok potopi u hladnu vodu unutar
neke posude i pritisne nekom rešetkom i tegom kako ne bi isplivavao na površinu.
To se može uraditi odmah po vađenju iz folije a može i nekoliko dana posle. Tu
provede 48 sati nakon čega se izvadi iz vode i stavi na policu. U roku od 3-5 dana
pojavljuju se primordije - naznake gljiva, bele male okruglaste izrasline sa braon
poljem u sredini. Iz primordija se u roku od narednih 3-5 dana razviju gljive.
Procena kada su gljive za berbu je opet na osnovu spoljašnjeg izgleda. Zrela i
prvoklasna gljiva (donko kvaliteta) ima polukuglast šešir ili raširen ali mesnat šešir
ispod koga su jasno vidljivi listići pa ih ne prekriva paučinasta opna i gde je rub
šešira još uvek zavrnut na dole. Gljive se beru odsecanjem nožem ili posebnim
makazama stabla gljive do same površine supstrata. Nakon branja blok se odmara
oko 7 dana, nakon čega se ponovo potapa u hladnu vodu za sledeći talas. Voda za
potapanje ne bi trebala da bude jeko hlorisana, poželjno je ubacivati malo leda u
nju a nkon jednog eventulno dva potapanja ona se prosipa i sipa se sveža voda.

3
CIKLUS GAJENJA, RITAM
PLODONOŠENJA I OČEKIVANI
PRINOS:
Ukoliko su uslovi u gajilištu povoljni moguće je dobiti iskorišćenje od 90 %
ukupnog prinosa u roku od 4 meseca od prvog talasa. Ako se uspostavi ritam
plodonošenja i ne dođe do prekomernog isušivanja blokova ili drugih komplikacija
realno je očekivati svakih 15-20 dana po jedan talas Prvi talas obično nije jak,
kulminacija se postiže tokom trećeg i četvrtog.. Odgajivač može, ako želi, malo
usporiti ili ubrzati ciklus. Na niskim temperaturama metabolizam shitake je
usporen pa se još i uz proređeno potapanje može odlagati plodonošenje. Na
temperaturama od oko 25 C ili više maksimalno se brzo odvija prorastanje gljiva.
Uz ovu temperaturu treba imati i visoku vlažnost vazduha jer je tad opasnost od
isušivanja supstrata najveća. Ako odgajivač ima mogućnosti idealno bi bilo da
odmah posle potapanja podigne vlažnost na 90% a nakon 4-5 dana kad krene
razvoj gljiva spusti na 70%, tako će dobiti više nastalih primordija i nešto
kvalitetnije gljive koje su podesne za duže čuvanje. Za period od 4 meseca obično
se dobije 6-8 talasa, supstrat će trajati i duže međutim postaje malo isplativ za
komercijalnu eksploataciju. Do tad blok čija je početna težina bila 2,7 kg trebalo bi
da da oko 1 kg gljiva što iznosi 37 %. Taj prinos nije konačan jer ako se ostavi da
plodonosi još nekoliko talasa može se postići i preko 45 % prinosa. Na odgajivaču
je da odluči da li će zauzimati gajilište sa niskoproduktivnim starim supstratom i
iscrpeti ga do kraja ili će ubaciti nov visokoproduktivan supstrat. Na kraju svog
životnog veka blok sa shiitakom postaje mali, crne boje, lako drobljiv a gljive koje
izbacuje su male.

4
PROBLEMI U TOKU GAJENJA I
NJIHOVO REŠAVANJE:
Muguće je da mesta ubranih gljiva ili druga mesta na bloku oboje se u zeleno jer
se razmnožila zelena plesan. Ona je površinska i ne bi trebalo da predstavlja veću
opasnost, plesan se mehanički skine, blok se ispere a na to mesto se nanese malo
običnog gašenog kreča. Ako je higijena redovna ovo se ređe dešava. Neki
odgajivači imaju probleme sa insektima, ovo se rešava pomoću traka sa lepkom,
bilo bi bolje ne koristiti insekticide jer je zamisao da čitav proces bude odrađen
bez ikakvih hemijskih preparata. Naročito u prvom talasu mogu se pojviti na
nekim blokovima deformisane bele okrugle forme nerazvijenih gljiva, Njih treba
odstraniti, higijene radi a već u sledećem talasu pojaviće se normalne gljive.
Ukoliko se desi da usled nedovoljne vlažnosti vazduha blokovi se delimično isuše,
odnosno postanu lagani, odmah ih treba potopiti u vodu ali prethodno ih treba
malo izbušiti nekom tankom iglom (prečnika 1-2 mm) na 20-tak mesta
ravnomerno raspoređenih, isto treba učiniti ukoliko su blokovi i pri redovnom
potapanju lagani posle 48 sati natapanja. Isušenim blokovima trebaće malo
vremena da se povrate ponovo uđu u plodonošenje. Ako se gljive isuviše sporo
razvijaju treba podići temperaturu, optimalno bi bilo 18-21 C. Ako gljive imaju
izdužena stabla a manje šešire treba pojačati ventilaciju i osvetljenje.

SKLADIŠTENJE, PRERADA I
PLASMAN GLJIVA:
Shiitake gljiva se može dugo održati u frižideru, na +2C tri nedelje. Gljive se mogu
zamrzavati, sušiti cele ili sečene u listiće i mogu se marinirati. Najjednostavnije je
plasirati celu svežu gljivu.