118 PISANA PREDAVANJA IZ PREDMETA FUNDIRANJE

11. PRIBLIŽNA ANALIZA EFEKTA GRUPE ŠIPOVA

Šipovi retko prenose opterećenje pojedinačno, već u grupi, u kojoj pojedini šipovi ili
grupe mogu imati različite pravce, kako bi se bolje prilagodili rezultanti opterećenja.
Da bi se obezbedio zajednički rad, glave šipova su međusobno povezane krutom
armirano betonskom konstrukcijom koja se naziva naglavnica. Broj šipova u grupi
može biti različit, od svega nekoliko šipova pa do više desetina. Kada je broj šipova u
grupi mali, kao npr. ispod stuba, naglavnica se može smatrati apsolutno krutom. U
slučaju većeg broja šipova ispod ploče velikog gabarita, debljina naglavnice je znatno
manja od njene dužine ili širine, zbog čega se naglavnica mora računati kao savitljiva.

Ranije je pomenuto, da se metode proračuna grupe šipova mogu podeliti na metode

koje analiziraju samo interakciju šipova kroz naglavnicu, i metode koje analiziraju
interakciju šipova i kroz naglavnicu i kroz tlo.

U ovom poglavlju će se za jednostavniji slučaj opterećenja, prikazati jedna približna

metoda koja analizira interakciju šipova kroz naglavnicu i kroz tlo. Analiziraće se
samo krute naglavnice koje povezuju manju grupu šipova, na relativno malom
međusobnom rastojanju, opterećenih samo vertikalnim opterećenjem i opterećenih
samo horizontalnim opterećenjem.

Zbog malog rastojanja, postoji međusoban uticaj šipova na pomeranje cele grupe,
koji se naziva efekat grupe. Zbog efekta grupe, sleganje grupe šipova je veće od
sleganja pojedinačnog šipa pod prosečnim opterećenjem grupe. Efekat grupe se
smanjuje sa povećanjem međusobnog rastojanja šipova.

Međusobni uticaj grupe šipova na pomeranje, odnosno sleganje grupe šipova, ne

može se sračunati na osnovu Winklerovog modela, jer se radi o sistemu nepovezanih
elastičnih opruga, odnosno o sredini koja nema svojstvo kontinualnosti. Kroz takvu
sredinu se ne može prenositi uticaj opterećenja koje deluje u jednoj tački na okolne
tačke. Najednostavniji model koji ima kontinualnost je linearno elastična sredina
(poluprostor, polubeskonačna masa), ali je relativno složena i obimna u primeni na
grupu šipova. Šipove u linearno elastičnoj sredini, detaljno je obradio Poulos (1980).

Znatno jednostavnije, približno rešenje problema interakcije, može se dobiti preko

uticajnih funkcija sleganja između šipova, zasnovanih na modelu deformacije sloja
tankih cilindričnih diskova oko šipa (Randolph, 1978). Posebno se moraju odrediti
uticajne funkcije za grupu šipova pod vertikalnim opterećenjem a posebno za grupu
šipova pod horizontalnim opterećenjem.

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

 PISANA PREDAVANJA IZ PREDMETA FUNDIRANJE 119

11.1 INTERAKCIJA SLEGANJA IZMEĐU ŠIPOVA

Uproščeno rešenje interakcije sleganja za vertikalno opterećene šipove, prikazali su

Randolph & Wroth (1978), polazeći od idealizovane promene smičućeg napona u
radijalnom pravcu, u tankom kružnom disku oko šipa. Prikazaće se celo rešenja, koje
se odnosi na sleganje pojedinačnog šipa i rešenje za uticajnu funkciju sleganja
susednog (pasivnog) šipa usled opterećenja aktivnog šipa.

Q w ws
šip w(r) w
α = ws
d τ(r)
γ(r) aktivni šip pasivni šip

r dr
s
rm

Slika 11.1 a) Deformacija tankog sloja oblika b) Interakcija sleganja između dva šipa
kružnog diska oko šipa

Poznato je, da se naponi u elastičnoj sredini smanjuju obrnuto srazmerno nekom

stepenu rastojanja. Autori su pretpostavili da se smičući napon τ oko šipa, smanjuje
obrnuto srazmerno rastojanju r od šipa (slika 11.1a). Na određenom rastojanju rm od
šipa (radijus dejstva), smičući naponi postaju zanemarljivo mali. Sleganje wr i smičući
napon τr na odstojanju r od šipa, prema slici 11.1, iznose:
rm rm
τ τd τd r 
∫ ∫
dwr d 2
=γ = r , τr =τ , wr = dw = dr = ln m  (11.1)
dr Gs r r r 2G s 2Gs  r 

Kod lebdećih šipova, sleganje w aktivnog, sleganje ws pasivnog šipa na osovinskom

rastojanju s, i uticajni koeficijent sleganja α glasi:

τd  rm  τd  rm  ws ln (rm s )
w= ln , ws = ln , α= = (11.2)
2Gs  d 2  2G s  s  w ln (2 rm d )

Imajući u vidu gornje jednačine, smičući modul reakcije kτ po Winkleru, koji povezuje
lokalni smičući napon duž šipa koji se prenosi na tlo i lokalno sleganje, glasi:

τ 2π Gs G  2 rm  Es
kτ = = =δ s , ζ = ln  , Gs = (11.3)
w ζ dπ dπ  d  2(1 + ν s )

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

120 PISANA PREDAVANJA IZ PREDMETA FUNDIRANJE

Veličina δ je tipično ≈1.5 za lebdeći šip, međutim raste za udelom nosivosti baze, u
funkciji vitkosti L/d i relativne krutosti šipa Ep/Gs (Mylonakis, 2001), prema izrazu:
0.025
dπ E   −0.6

δ = kτ ≈ 1.3 s   1 + 7  L  
Gs  Ep    d  
  

Rezultujuća krutost glave šipa KQs koja je identična jednačini (9.4), može se prikazati
u nešto drugačijem obliku, koristeći transfer funkciju Ω (Mylonakis & Gazetas, 1998):

λτ E p A 1 + Ω tanh (λτ L ) k b Ab
K Qs = , f = , Ω= (11.4)
f Ω + tanh (λτ L ) λτ E p A

Za grupu šipova, krutost svakog šipa se redukuje zbog efekta interakcije, definisanog
faktorom interakcije α (Poulos-u, 1968), koji obuhvata logaritamsko prigušenje
sleganja i efekat ojačanja tla susednim šipovima. Za šipove istog prečnika i dužine, na
rastojanju s, faktor interakcije α se može prikazati kao proizvod logaritamskog
prigušenja i difrakcionog faktora ξ (Mylonakis & Gazetas, 1998), prema sledećem:

ln (rm s )
α= ξ,
ln (2 rm d )
(11.5)
2λ L + sinh (2λτ L ) + Ω 2 (sinh (2λτ L ) − 2λτ L ) + 2Ω((cosh (2λτ L ) − 1))
ξ= τ
2 sinh (2λτ L ) 1 + Ω 2 + 4 Ω cosh (2λτ L ) ( )
1.0

Ω=0
0.9

0.8
0.05

0.7
0.1

0.6
Faktor difrakcije ξ

0.5
0.2

0.4

Stojeći šip, kb>>1

0.3

0.2
1
0.1
100
0.0
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5
Parametar λτL

Slika 11.1 Faktor difrakcije šipa ξ

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

 PISANA PREDAVANJA IZ PREDMETA FUNDIRANJE 121

Za dugačke (vitke ili kompresibilne) šipove, faktor ξ konvergira ka 0.5, za stojeće

šipove je ispod 0.5, dok je za većinu lebdećih šipova između 0.5 i 1. Sličan izraz se
može napisati i za šipove iste dužine ali različitog prečnika. Za opšti slučaj kada se
krutost tla menja po dubini, faktor interakcije α se može odrediti samo numerički.

Na osnovu jednačine 11.5, može se odrediti aksijalna krutost šipa u grupi, usled
uticaja susednog šipa, prema sledećem izrazu:

K Qs ,i 1  λτ E p A 
=   (11.6)
α ij α ij  f  i

Radijus dejstva rm u jednačini za uticajni koeficijent α, zavisi od (Randolph i Wroth,

1978) prečnika šipa, Poissonovog koeficijenta tla i faktora nehomogenosti ρ, prema
sledećem izrazu:

rm = 2.5 ρL(1 − ν s ), ρ = Gs ( L 2 ) Gs ( L )

Za šipove uobičajenih dimenzija, u relativno homognom tlu, može se usvojiti da je

radijus dejstva (R.F. Scott, 1981) približno rm≈25d, pri čemu je faktor interakcije:

α ii = 1 , i ≠ j ⇒ α ij =
(
ln rm s ij ) ξ ≈  1 − ln(2s d ) ξ
ij
(11.7)
ln (2rm d )  ln(50 ) 


Osim gornjeg izraza, u praksi se često koristi faktor interakcije prema jednačini koju
su predložili Mandolini i Viggiani (1977), u jednom od sledeća dva oblika:

α ii = 1 , (
i ≠ j ⇒ α ij = A sij d )
B
, α ij = C + D ln sij d ( )
Za tipične uslove, koeficijenti u prvoj jednačini su između A=0.57 i 0.98, B=-0.6 i -1.2,
dok su koeficijenti u drugoj jednačini C=1.0 i D=-026. Pretpostavlja se takođe, da je za
rastojanja veća od rm , faktor interakcije nula. Za konkretnu lokaciju, koeficijenti A, B,
C i D, mogu se pouzdano odrediti terenskim ispitivanjima i probnim opterećenjem.

Faktori interakcije za grupu šipova, mogu se pregledno prikazati u matričnom obliku

preko matrice faktora interakcije [α], nakon čega se ceo postupak proračuna sila i
pomeranja šipova može izvršiti matrično. Ulazni podaci za matricu faktora interakcije
su međusobna rastojanja šipova sij koja se mogu odrediti na osnovu koordinata
šipova x, y. Koordinatni sistem se po pravilu postavlja u težište naglavnice, kako bi se
mogla iskoristiti simetrija naglavnice i pojednostaviti proračun.

sii = d 2 , i ≠ j ⇒ sij = (x i − xj ) + (y
2
i − yj )
2

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

122 PISANA PREDAVANJA IZ PREDMETA FUNDIRANJE

Sleganje šipa i u grupi od n šipova, opterećenih vertikalnim silama Q1 ,..., Qn, može se
napisati u sledećem obliku:

n Qj
wi = ∑ α ij (11.8)
j =1 K Qs , j

Uvođenjem dijagonalna matrica fleksibilnosti [FQs ] = K Qs

−1
[ ]
, sleganje grupe šipova je:

{w} = [α ] ⋅ [FQs ]⋅ {Q} (11.9)

Jednačina (11.9) povezuje sleganje glave šipa i aksijalnu silu na glavi šipa, pri čemu je
broj nepoznatih dvostruko veći od broja jednačina. Problem je statički neodređen. Za
Proračun su osim jednačina ravnoteže, potrebni i uslovi kompatibilnosti pomeranja
glave šipa i idealno krute naglavnice. U narednom poglavlju će se prikazati primeri
rešavanja jednostavnijih slučajeve opterećenja.

11.2 GRUPA ŠIPOVA OPTEREĆENA VERTIKALNOM SILOM

U jednačini (11.9), kao nepoznate se pojavljuje n sleganja glave šipa i n sila na glavi
šipa, što znači da u n uslovnih jednačina postoji 2n nepoznatih. Za rešenje problema,
pored jednačina ravnoteže, potrebno je uvesti i dopunske uslovne jednačine. Kada se
radi o maloj grupi šipova zglobno vezanih krutom naglavnicom, dopunske jednačine
se mogu postaviti na osnovu kinematičkih uslova koje diktira pomeranje naglavnice i
raspored šipova. Sile i pomeranja šipova se mogu vrlo jednostavno odrediti za dva
uprošćena slučaja:

1) Poznata je sila u svakom šipu, pri čemu se pomeranje svakog šipa može
odrediti direktno na osnovu jednačine (11.9). U ovom slučaju se pojavljuje
diferencijalno sleganje između šipova.

2) Naglavnica koja povezuje šipove je apsolutno kruta i nema rotaciju. U ovom

slučaju je sleganje svih šipova jednako, a različite sile u šipovima se mogu
odrediti direktno na osnovu jednačine (11.9), za dato pomeranje naglavnice.

Za slučaj 2), usvajajući da su šipovi istog prečnika, dužine i relativne krutosti, sleganje
grupe šipova i sile u šipovima se može odrediti na dva načina. Prvi, opštiji postupak,
vrši se preko matričnog računa. U tom smislu, prvo se mora odrediti sleganje šipa
w(Qsr) usled prosečnog opterećenja šipova u grupi Qsr a zatim faktor sleganja grupe
šipova Rs prema sledećem:

= ∑ =
Qsr 1 Q 1 V
w(Qsr ) = (11.10)
K Qs n K Qs n K Qs

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

 PISANA PREDAVANJA IZ PREDMETA FUNDIRANJE 123

gde je: Qsr = prosečno opterećenje grupe šipova

w(Qsr) = sleganje šipa usled prosečnog opterećenja grupe šipova
V = ukupno vertikalno opterećenje grupe šipova
n = ukupan broj šipova u grupi

Pošto su šipovi iste krutosti, a sleganje šipova je jednako sleganju naglavnice wg, na
osnovu jednačine (11.9) se može izvesti sledeće:

wg {I } = [α ]FQs [I ]{Q} = FQs [α ]{Q} ⇒ {Q} = wg K Qs [α ]−1 {I }

{I }T {Q} = wg K Qs {I }T [α ]−1 {I } ⇒ ∑ Q = wg K Qs ∑∑α (−1)

wg = ∑
Q 1 Q n n
= sr ⇒ wg = w(Qsr ) (11.11)
K Qs ∑∑ α (−1) K Qs ∑∑ α (−1) ∑∑ α (−1)

Faktor sleganja grupe šipova Rs je definisan kao odnos sleganje wg grupe šipova
prema sleganju šipa usled prosečnog opterećenja grupe w(Qsr), ili matematički:

wg 1 n n
Rs = = w(Qsr ) ⇒ Rs = (11.12)
w(Qsr ) w(Qsr ) ∑∑ α (−1) ∑∑ α (−1)

Nakon što se odredi faktor sleganja grupe, sleganje naglavnice i sile u šipovima se
mogu odrediti na sledeći način:

Qsr
w g = Rs = Rs
V n
, {Q} = wg K Qs [α ]−1 {I } = RsV [α ]−1 {I } (11.13)
K Qs K Qs n

Krutost šipa KQs,i usled uticaja–interakcije svih susednih šipova u grupi j=1,..,n, može
se odrediti na sledeći način:

{K } = w1 {Q} = K [α ] {I }
n
−1
Qs Qs ⇒ K Qs,i = K Qs ∑α ij( −1) (11.14)
g j =1

Drugi način je pogodan za ručni proračun, za malu grupu simetrično raspoređenih

šipova koji su opterećeni vertikalnom i centričnom silom, zbog čega je broj jednačina
mali, uglavnom 2 do 3. Koristeći uslove simetrije, prvo se rednim brojevima označe
podgrupe simetričnih šipova u kojima su iste sile. Zatim se ispišu jednačine sleganja
(11.8) za svaku podgrupu. Pošto je sleganje svih šipova isto, zajedno sa jednačinom
ravnoteže sila u vertikalnom pravcu, mogu se izvesti jednačine po nepoznatim silama
za svaku podgrupu. Nakon što se odrede sile u šipovima, može se odrediti i sleganje
grupe šipova odnosno naglavnice.

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

124 PISANA PREDAVANJA IZ PREDMETA FUNDIRANJE

11.3 BROJNI PRIMER – 11

Data je armirano betonska, kruta naglavnica, prema slici, koja prenosi vertikalno i
centrično opterećenje na grupu od 6 šipova. Potrebno je odrediti faktor sleganja
grupe šipova Rs, sleganje pojedinačnog šipa usled prosečne sile u šipovima w(Qsr),
sleganje grupe šipova wg, i sile u šipovima Q.
Proračun izvršiti a) matrično pomoću programa EXCEL i b) uprošćeno koristeći 2-osnu
simetriju osnove šipova. Izračunati i prikazati grafički faktor grupe šipova Rs u funkciji
relativnog rastojanja s/d=0.5, 1, 2, 3, 5 i 10, faktora difrakcije ξ=0.65 i 0.30, i dati
komentar. Potrebni podaci za proračun, dati su na priloženom crtežu.

0.75
I II I
V=5.4 MN
4 3 2
L/d=20
X
1.50 d=0.50m
I II I
5 6 1 KQs=150 MN/m
0.75

ξ=0.65

Y
0.75 1.50 1.50 0.75

Slika 11.2 Grupa šipova povezana krutom naglavnicom

Rešenje:

a) Za matrični proračun grupe od n šipova, prvo treba odrediti matricu rastojanja [s]
pomoću kordinata šipova {x},{y}, a zatim matricu faktora interakcije [α].

Prema slici 11.2, koordinate glava šipova {x} i {y} i matrica rastojanja šipova [s] su :

 1.5   1 .5  0.250 1.500 2.121 3.354 3.000 1.500 

 1.5   − 1 .5  1.500 0.250 1.500 3.000 3.354 2.121
    
 0  − 1.5   2.121 0.250 1.500 2.121 1.500 
[s] = 
1.500
{x} =  , {y} =  , 
− 1.5   − 1 .5  3.354 3.000 1.500 0.250 1.500 2.121
− 1.5   1 .5  3.000 3.354 2.121 1.500 0.250 1.500 
     
 0   1.5  1.500 2.121 1.500 2.121 1.500 0.250 

Matrica faktora interakcije [α] je simetrična matrica. Za faktor difrakcije šipa ξ=0.65 i
rm=25d, elementi matrice glase:

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

 PISANA PREDAVANJA IZ PREDMETA FUNDIRANJE 125

1.000 0.352 0.295 0.219 0.237 0.352 

 1.000 0..352 0.237 0.219 0.295 

 1.000 0.625 0.295 0.352 
[α ] =  
 1.000 0.352 0.295 
 1.000 0.352 
 
 1.000 

Inverzna matrica faktora interakcije [α] je simetrična matrica, sa elementima:

-1

1.268 − 0.289 − 0.133 − 0.052 − 0.085 − 0.269 

 1.268 − 0.269 − 0.085 − 0.052 − 0.133

 1.268 − 0.269 − 0.133 − 0.222 
[α ]−1 = 
 1.268 − 0.289 − 0.133
 1.268 − 0.269 
 
 1.268 

Faktor sleganja grupe šipova Rs i sleganje šipa usled prosečne sile u šipovima iznose:

n 6 V n 5 .4 6
Rs = (−1 ) = = 2.506 w(Qsr ) = = = 6.0 ⋅ 10 −3 m
∑ ∑α 2.394 K Qs 150.0

Sleganje grupe šipova wg i sile u šipovima {Q} u MN iznose:

wg = Rs w(Qsr ) = 2.506 ⋅ 6.0 ⋅ 10 −3 = 15.04 ⋅ 10 −3 m, {Q} = RsV n [α ]−1 {I }

1.268 − 0.289 − 0.133 − 0.052 − 0.085 − 0.269  1 0.989 

 1.268 − 0.269 − 0.085 − 0.052 − 0.133  1 0.989 

 1.268 − 0.269 − 0.133 − 0.222  1  0.721
{Q} = 2.506 ⋅ 5.4  ⋅  =  
6  1.268 − 0.289 − 0.133  1 0.989 
 1.268 − 0.269  1 0.989 
     
 1.268  1  0.721

Kontrola uslova ravnoteže sila u vertikalnom pravcu:

∑ Qi = 4 ⋅ 0.989 + 2 ⋅ 0.721 = 5.400 MN = V

i

b) Za ručni proračun, mogu se izdvojiti dve podgrupe šipova u kojima su iste sila (na
crtežu su podgrupe označene sa I i II). Sleganje obe podgrupe je isto. Iz podgrupe
I, bira se, npr. šip 1, čije je sleganje w1 a u podgrupi II, šip 3, čije je sleganje w3.

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

126 PISANA PREDAVANJA IZ PREDMETA FUNDIRANJE

w1 = w3 w1 = QI K Qs (α 11 + α 12 + α 14 + α 15 ) + QII K Qs (α 13 + α 16 )

w3 = QI K Qs (α 31 + α 32 + α 34 + α 35 ) + QII K Qs (α 33 + α 36 )

QI (α 11 + α 12 + α 14 + α 15 − α 31 − α 32 − α 34 − α 35 ) + QII (α 13 + α 16 − α 33 − α 36 ) = 0

Nakon smene faktora interakcije α, dobija se uslovna jednačina :

0.514QI − 0.705QII = 0

Na osnovu uslova ravnoteže sila u vertikalnom pravcu, dobija se:

4QI + 2QII = V ⇒ 4QI + 2QII = 5.40

Rešenje jednačine: QI = 0.989 MN , QII = 0.721 MN

Rezultati proračuna faktora sleganja grupe šipova Rs u funkciji relativnog rastojanja

šipova s/d i faktora difrakcije ξ, prikazani su na donjoj slici.

4
3.98 Faktor difrakcije = 0.65
Faktor difrakcije = 0.30
Faktor sleganja grupe šipova Rs

3.41
Rs = -0.826 ln(s/d) + 3.413
R² = 1
3
2.84

2.51
2.39
2.12 2.08
2 1.85
1.70
1.50 1.51

Rs = -0.383 ln(s/d) + 2.120 1.24

R² = 1
1
0 2 4 6 8 10
Relativno rastojanje šipova (s/d)

Slika 11.3 Faktor sleganja grupe u funkciji relativnog rastojanja i faktora difrakcije šipova

Sa povećanjem rastojanja, opada međusobni uticaj šipova i faktor sleganja grupe. Za

s/d ≥25, faktor sleganja grupe je Rs=1 a sile u šipovima su iste i iznose 5.4/6=0.9MN.
Manji faktor difrakcije šipa ξ, znači veći udeo nosivosti baze a manji omotača. Faktor
difrakcije ξ=0.65, odgovara šipu koji pretežno nosi omotačem, a ξ=0.30 šipu koji
pretežno nosi bazom. Faktor sleganja grupe šipova, veći je kod lebdećih nego kod
stojećih šipova (slika 11.1).

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA