SCM Suplie Chain Management

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U
ZRENJANINU
Specijalistički rad
Tema
Optimizacija lanaca snabdevanja primenom savremenih
informaciono komunikacionih tehnologija
Mentor: Student:
Br indexa:
Optimizacija lanaca snabdevanja primenom savremenih komunikacionih tehnologija
Sadržaj
1. Uvod................................................................................................................................3
2. Problem, cilj, metode i hipoteze...................................................................................4
3. Pojmovno određenje termina logistika i lanac snabdevanja.....................................6
3.1 Strukturna dimenzija mreže lanca snabdevanja..............................................................8
3.2 Tipovi poslovnih veza u procesima lanca snabdevanja..................................................8
3.3 Poslovni procesi u lancima snabdevanja.......................................................................9
4. Tehnologije automatske
indetifikacije..................................................................................................................11
5. Informacione tehnologije i lanci snabdevanja...........................................................13
6. Operaciona istraživanja i optimizacija lanaca snabdevanja....................................15
6 .1 Softver za optimizaciju lanaca snabdevanja.................................................................17
7. Savremeno upravljanje................................................................................................18
7 .1 Primena bežičnih tehnologija u SCM............................................................................20
7.2 Informacioni alati u lancu snadbevanja..........................................................................21
8.Tokovi informacija u lancu snabdevanja.....................................................................22
8.1 Formiranje informacionog toka u lancu snadevanja.....................................................24
8.2 Principi upravljanja tokovima informacija u lancu snabdevanja.................................28
9. Budućnost i trendovi u lancu snabdevanja..................................................................29
9.1 Servis potrošača vs. menadžment odnosa.....................................................................29
9.2 Predviđanje vs. razmena informacija............................................................................30
9.3 Vertikalna vs. virtuelna integracija................................................................................31
10. Elektronsko poslovanje u lancima snabdevanja......................................................33
10.1 Vrste elekstronskog poslovanja..................................................................................33
10 .2 Primena metologije – Proizvođači računara..............................................................34
11. IT servisi......................................................................................................................35
12. Zaključak.....................................................................................................................38
13. Literatura.....................................................................................................................39
2
1. Uvod
Upravljanjelancemsnabdevanja (eng: Supply Chain Management (SCM))

јеprocesplaniranja, realizacijeikontrolesvihaktivnosti u
lancusnabdevanjananajefikasnijimogućinačin.
Lanacsnabdevanjauključujesvetransferefizičkihdobaraiuslugapotrebne da se
robavalorizujenatržištutj. da dospe do krajnjegpotrošača.
Jedanciklusproizvodnjepodrazumevanabavkusirovina, njihovopretvaranje u
gotoveproizvodeiprodajuodnosnodistribucijutihproizvodakrajnjimpotrošačima. Savremeni
uslovi poslovanja kao prerogativ nameću konstantnost promena i usvajanje duha novina
kao poslovne orijentacije svih tržišnih učesnika. Posledično, dolazi do unapređivanja
brojnih poslovnih filozofija ali i do kreiranja kompletno novih, koje svojim elementima
pokušavaju da odgovore na izazove i prepreke turbulentnog okruženja. Upravo kao jedna
takva filozofija, menadžment lanca snabdevanja zaokuplja podjednaku pažnju stručne
javnosti i prakse u poslednjih tridesetak godina, od kada ulazi u upotrebu.
Savremeni uslovi poslovanja kao uslov nameću konstantnost promena i usvajanje duha
novina kao poslovne orijentacije svih tržišnih učesnika. Dobrom procesnom organizacijom
stvaraju se preduslovi dobijanja zahtevanih standardnih proizvoda i usluga. Lanci
snabdevanja zahtevaju poklapanje zahteva za snabdevanje, rad sa minimalnim stanjem
zaliha i pružanje dobre zaštite ljudskim i materijalnim resursima. Kompanije, učesnici u
lancu snabdevanja mogu poslovati odvojeno u skladu sa sopstvenim poslovnim
strategijama. Zbir troškova tako povezanih kompanija tada bi prevazilazio troškove koji
nastaju integrisanim poslovanjem ovih kompanija unutar lanca snabdevanja. Proizvod koji
bi bio rezultat integisanog poslovanja svih učesnika unutar lanca snabdevanja bio
bikonkurentniji na tržištu u odnosu na proizvod nastao saradnjom kompanija van lanca
snabdevanja. Menadžment lanca snabdevanja predstavlja relativno mladu poslovnu
filozofiju, koja se razvija proteklih tridesetak godina. Brojni koncepti nastali pod okriljem
ove filozofije, ostvaruju pozitivan uticaj na kreiranje vrednosti u lancu, koji se njihovom
primenom može realizovati. Predmet ovog rada upravo je dokazivanje značaja odabranih
koncepata i strategija u kreiranju i dodavanju vrednosti u lancima snabdevanja, kao i
njihova komparativna analiza radi njihove uspešnije buduće primene.
Cilj ovog rada je da prikaže odabrane koncepte za upravljanje i optimizaciju

poslovanja unutar lanaca snabdevanja, kao i da istakne njihove ključne prednosti i
nedostatke.
3
2. Problem, cilj ,hipoteze I metode
 Problem istraživanja
Jedan od globalnihproblemakadasu u pitanjulancisnabdevanja je protokinformacija u

realnomvremenu. Preduzećasvakog dana morajubitispremna da se
suočesanovimzahtevimaiizazovima,
iakonivećpostojećiproblemijošuveknemajuodgovarajućerešenje. Jedno od mogućihrešenja
je Enterprise Resource Planning sistem za poslovanjeorganizacije (ERP),
kojiautomatizujeključneaktivnosti u upravljanjulancemsnabdevanjaipri tom
koristinajboljupraksu. Uzpomoćnjegapostiže se boljakontrolaupravljanja, omogućava se
bržeodlučivanje, a poslovnioperativnitroškoviznačajno se redukuju. Kadasu u
pitanjulancisnabdevanja, budućaistraživanjatrebalo bi da teku u
smeruproučavanjakretanjainformacionihtokova u realnomvremenu, a što bi
rezultiraloblagovremenimitačnimdeljenjeminformacija, što bi
daljeuticalonasvepovezanestrane; kompanije bi moglebrže da se prilagodepotrebamakupca,
a došlo bi i do racionalizacijenjenihtroškova.
Problemkojirazmatraovajzavršni rad je
poboljšanjeuslugakojepružajukompanijeiostvarivanjeboljekomunikacijeučesnika u
lancusnabdevanja, kako bi se poboljšalonjihovoposlovanjeiostvarivaoveći profit, tekako bi
one ostvarivaleboljusaradnjusaklijentimaidužeostajalesanjima u
dobrimposlovnimodnosima.
 Hipoteze, ciljimetodeistraživanja
Opšticiljistraživanjaovogradapredstavljarazvojmodelakojimože da
odgovorinaštovećibrojkorisničkihzahteva. To je sistemkojićeslužitikompanijama da
konvergiraju ka stalnomunapređenjukvaliteta u pružanjusvojih IT usluga. Da bi
ostalekonkurentne, veoma je važno da
kompanijestalnopoboljšavajukvalitetuslugaisoftverai da su u stanju da
dajuodgovornanovepotrebebrženegošto to sadačine, tj. da buduagilnije.
Na osnovudefinisanogpredmetaiciljevaistraživanjamogu se navestisledećehipoteze:
H1: Moguće je razvitiinformacionisistemkoji se možeprimeniti u lancusnabdevanja
H2:Moguće je primenitiinformacionokomunikacionisistem u područjuuslužnihdelatnosti.
4
 Primenjenemetodeistraživanja
U tokunaučnogiistraživačkogradaupotrebiće se različitemetode, kako bi

bilizadovoljeniosnovnimetodološkizahtevi – objektivnost, pouzdanost,
opštostisistematičnost.
U skladusaizabranomproblematikom,
definisanimciljevimaistraživanjaipostavljenimnaučnimhipotezamaradidefinisanjanaučnihist
ručnihzaključakaiiznalaženjamogućihrešenjaupotrebiće se
teorijskaanalizauzkorišćenjerezultataistraživanjaizmeđunarodnenaučne literature,
odnosnosaznanjanaučnikaidrugihautorakojisuistraživaliproblematikukojomće se bavitiiovaj
rad. Kandidatće u završnomspecijalističkomraduistraživatinaučno-teorijskasaznanja,
relevantnuliteraturuisavremenuposlovnupraksuprimenomsledećihnaučnihmetoda:
 Metodaanalizedokumenata
 Metodaklasifikacije
 Deskriptivnametoda
 Induktivno – deduktivnametoda
 Metodakompilacije
 Metodamodelovanja
5
3. Pojmovnoodređenjeterminalogistikailanacsnabdevanja
“Key words: supply chain, performance, performance measures”
Promenljiveokolnostitržišnihzbivanja,
praćenevarijacijamaiadaptacijamaparametaraposlovanja,
iznedrilesuneophodnostkoncipiranjarazličitihtehnikaifilozofijamenadžmentakojećebitikoriš
ćene da to poslovanjeodržestabilnimiprosperitetnim. Udruženje Council of Supply Chain
Management Professionals (CSCMP) definišelogistikukaoonaj deo
procesalancasnabdevanjakojiplanira,
implementiraikontrolišeefikasnostiefektivnostkretanjadobara, uslugaiinformacija od
mestaproizvodnje do mestapotrošnje a u ciljukreiranjakonkurentogservisapotrošača. Ova
definicijaznačajna je iznajmanjedvarazloga. Kao prvo, ističekonkurentanservispotrošača,
kaokrajniciljdelovanjalogističkogmenadžmenta.
Slika 1. Logistikapreduzeća [1]
Optimalnoupravljanjelogistikompodrazumevakoordinacijučetiripodsistema: transport,
skladištenje, zaliheiinformacije, slika 2.
6
Slika 2. Četiripodsistemalogističkogmenadžmentaikrajnjilogističkicilj [1]
Rasprostranjena definicija lanca snabdevanja glasi:

Lanac snabdevanja predstavlja mrežu organizacija koje su uključene, uzvodnim i
nizvodnim vezama, u razli č ite procese i aktivnost koje proizvode vrednost u vidu
proizvoda ili usluga usmerenih ka krajnjem korisniku ili potrošaču slika 3.
Slika 4. Lanac snabdevanja [1]
 Cilj postojanja lanaca snabdevanja može se raščlaniti na: zadovoljenje krajnjih

potrošača, efikasnost lanca i fleksibilnost lanca dobavljača. Uspešno upravljanje
lancem snabdevanja mora rezultovati poboljšanjima u dodirnim oblastima
poslovanja.
 Upravljanje lancem snabdevanja je težišno usmereno ka: povećanju profita,
boljoj eksploataciji resursa i redukciju troškova.
 Primarno za svaki lanac snabdevanja je zadovoljenje krajnjih potrošača:
krajnji kupac jedini ubacuje “postojeći” novac koji pokreće lanac aktivnosti kod
svih partnera. Novac se deli na članice lanca proporcionalno njegovoj dodatoj
vrednosti.
 Lanci snabdevanja: su povezane asocijacije pojedinih biznisa. Koncept mreže
ukazuje na uvođenje koordinacije u procesima i odnosima. Uzvodna veza znači da
se ide „suprotno pravcu kretanja“ i odnosi se na vezu preduzeća i njegovih
dobavljača, kao i poddobavljača sa dobavljačima. Nizvodne veze ili „u pravcu
7
kretanju“, odnose se na relaciju preduzeće-potrošač. Mogu se javiti kombinovane

uzvodno-nizvodne veze, što je slučaj kod preduzeća koja imaju povratne
kontejnere, palete ili proizvode interne razmene.
Slika 4. Lanac Snabdevanja [1]
3.1 Strukturna dimenzija mreže lanca snabdevanja
Tri osnovne strukturne dimenzije mreže lanca snabdevanja su horizontalna i vertikalna

struktura i horizontalna pozicija centralne kompanije u lancu snabdevanja. Takođe,
moguće su i različite kombinacije navedenih strukturnih dimenzija, gde struktura na strani
snabdevača može biti uska i dugačka, a na strani korisnika može biti široka i kratka.
Promena broja snabdevača i korisnika na različitim nivoima može da utiče kako na
vertikalnu i horizontalnu strukturu, tako i na horizontalnu poziciju centralne kompanije u
lancu snabdevanja.
3.2 Tipovi poslovnih veza u procesima lanca snabdevanja
Integracija svih članova i upravljanje svim poslovnim procesima u lancima snabdevanja

može biti dosta komplikovano, a u određenim slučajevima i nemoguće. Među članovima
lanaca snabdevanja možemo razlikovati četiri tipa veza poslovnih procesa. Prvi tip su
upravljačke veze u kojima centralna kompanija integriše procese sa jednim ili više
korisnika i sa njima ulazi u kolaborativne odnose. Drugi tip predstavljaaju veze između
poslovnih procesa koji se prate u lancu snabdevanja i nisu od suštinskog značaja za
centralnu kompaniju, ali moraju biti uključene kako bi ostali članovi lanca mogli da njima
upravljaju na odgovarajući način, dok centralna kompanija samo prati njihove aktivnosti
8
koliko je to potrebno. Sledeći tip veza je između poslovnih procesa u lancu snabdevanja
kojima se ne upravlja i predstavljaju veze koje nemaju toliki značaj da bi se angažovali
resursi preduzeća za njihovu kontrolu. Na kraju postoji i tip veza između poslovnih procesa
centralne kompanije i kompanija koje nisu članovi lanca snabdevanja, jer na performanse
centralne kompanije i lanca snabdevanja mogu da utiču odluke koje se donose u drugim
lancima snabdevanja. Kompanije se najčešće odlučuju da upravljaju vezama koje se
odnose samo na snabdevače i korisnike prvog reda, gde bi između ostalog, na taj način
obezbedile višu raspoloživost proizvoda, poboljšanje kvaliteta ili smanjenje ukupnih
troškova, ali praksa pokazuje da je bitno imati integraciju i van nivoa korisnika i
snabdevača prvog reda.
3.3 Poslovni procesi u lancima snabdevanja
Do danas, kako u teoriji tako i u praksi, još uvek nije uspostavljena jedinstvena
klasifikacija procesa duž lanca snabdevanja, pored toga nije precizno utvrđeno koje je
procese najvažnije integrisati i na taj način efikasno sprovesti upravljanje duž lanca
snabdevanja. Predstavnici Global Supply Chain Forum-a prepoznali su osam ključnih
poslovnih procesa koji mogu da se povežu duž lanca snabdevanja.
9
Slika 5. Prikaz poslovnih procesa u lancima snabdevanja [2]
Prvi je proces upravljanja odnosima sa korisnicima. Ovaj proces podrazumeva

prepoznavanje ključnih ciljnih tržišta, zatim razvoj i primenu odgovarajućih strategija u
saradnji sa ključnim korisnicima.
Drugi proces nabavke.Obuhvata saradnju sa ključnim dobavljačima radi adekvatne
podrške procesu upravljanja proizvodnim tokovima i razvoju novih proizvoda.
Treći, proces upravljanja zadovoljenjem zahteva korisnika.Odnosi se na kvalitet
komunikacije članova lanca snabdevanja sa korisnicima. Isti se odnosi na funkcionisanje
informacionih tokova i dostupnost podataka za krajnje korisnike.
Kroz četvrti, proces upravljanja zahtevima.Razmatra se odnos tokova materijala i roba
sa zahtevima korisnika u lancu snabdevanja. Sagledavaju se karakteristike zahteva i
razmatra njihovo smanjenje i eliminacija, takođe predviđaju se budući zahtevi.ž
Peti Proces realizacije.Narudžbine odnosi se na obezbeđivanje pravovremene isporuke
prema zahtevima korisnika.
Šesti je proces upravljanja.Proizvodnim tokovima, podrazumeva prilagođavanje
proizvoda željama kupaca, pomoću fleksibilnih proizvodnih procesa.
10
Sedmi proces razvoja. Proizvoda i prodaja, podrazumeva integraciju ključnih korisnika i

snabdevača u cilju smanjenja vremena izlaska proizvoda na tržište.
Osmi proces povratnog menadžmenta.Nije samo potreba za uspešnim upravljanjem
obrnutim protokom proizvoda već i prepoznavanje mogućnosti za smanjenje neželjenih
vraćanja i kontrolisanja tokova sredstava za višekratnu upotrebu, kao što su kontejneri.
U zavisnosti od profila kompanije razlikuju se i poslovni procesi koje je potrebno
integrisati i kojima je potrebno upravljati, ali pre svega bitno je da svako preduzeće izvrši
analizu poslovnih procesa koji će biti predmet integracije i upravljanja.
4. Tehnologije automatske indetifikacije
„Upravljanje lancima snabdevanja, tehnologije automatske identifikacije,

optimizacija“
Lanci snabdevanja su sastavljeni od više učesnika kao što su proizvodnja, pakovanje,

skladištenje, transport, distributivni centri, priručna skladišta i prodaja. Svaka od ovih
celina ima određene informacione sisteme koji za njihove potrebe dobro funkcionišu,
međutim problem nastaje kada je sve te učesnike potrebno uvezati u jedinstvenu celinu, a
izazov je još veći ukoliko oni ne pripadaju istoj kompaniji. Tehnologije automatske
11
identifikacije proizvoda i drugih segmenata u procesu rada postale su sastavni deo

savremenih poslovnih informacionih sistema velikog broja kompanija i određenog broja
stranih armija. Automatska identifikacija podrazumeva sve metode prikupljanja podataka i
njihovog direktnog unošenja u računarski sistem bez ljudskog učešća. U automatsku
identifikaciju ubrajaju se BARCODE, OCR (Optical Character Recognition ili tehnologija
optičkog prepoznavanja znakova), čip kartice, biometrijske tehnologije (otisci prstiju i
ruke, prepoznavanje glasa i očna identifikacija) i RFID tehnologija (Radio Frequency
Identification – tehnologija radio frekventne identifikacije).
Slika 6. Tehnologije automatske identifikacije [2]
Kao nosioci oznaka sa visokim kvalitetom podataka i adekvatnog opisa materijalnih

sredstava mogu da se koriste mediji tehnologija automatske identifikacije, prvenstveno
BARCODE i RFID tehnologije. U vojnim sistemima pod primenom tehnologija
automatske identifikacije podrazumeva se praćenje stanja kodifikovanih stvari u meri u
kojoj to žele nadležni naredbodavci, kao i dokumentovanje promena u poslovnom procesu.
Imajući u vidu da je BARCODE najzastupljenija, а RFID najnaprednija tehnologija
automatske identifikacije, u ovom delu rada akcenat će biti na sagledavanju mogu’nosti
njihove primene u praćenju zaliha kroz lanac snabdevanja, a radi boljeg razumevanja
prednosti, nedostataka i zajedničke upotrebe u ovom delu rada izvršena je komparativna
analiza BARCODE i RFID tehnologije. Prilikom razmatranja mogućnosti primene
tehnologija automatske identifikacije, neophodno je osvrnuti se na vodeću globalnu
organizaciju GS1. Bitisanje ove organizacije zasniva se na kreiranju i uvođenju globalnih
standarda i rešenja radi unapređenja efikasnosti i preglednosti u lancu snabdevanja i
zahtevima u lancu snabdevanja na globalnom nivou. Naime, GS1 predstavlja sistem
standarda koji je najrasprostranjenije korišćeni u lancima snabdevanja,nudi niz proizvoda,
usluga i rešenja za poboljšanje efikasnosti i preglednosti u snabdevanju i zahtevima u lancu
snabdevanja, te funkcioniše u mnogim sektorima i industrijama.
Glavna aktivnost organizacije GS1 je razvoj GS1 Sistema, serije standarda kreiranih da
poboljšaju upravljanje u lancu snabdevanja, a da bi određena kompanija mogla da koristi
GS1 Sistem potrebno je da postanečlan asocijacije GS1 Srbija. Dužnosti ove organizacija
su da:
• dodeljuju jedinstvene brojeve - što je osnova za ceo opseg standarda,
12
• obezbeđuju obuku i podršku za Bar kodove - dodeljivanje brojeva i bar kodiranje, eCom -
EDI (Electronic Data Interchange) - Elektronsku razmenu podataka, Globalnu Mrežu
Sinhronizovanih Podataka - GDSN (Global Date Synchronisation Network) –
sinhronizaciju podataka i EPCglobal - RFID (Radio Frequency Identification) - Radio
frekventnu identifikaciju i
• informišu o standardima i stalnom razvoju GS1 Sistema kroz Globalni proces
upravaljanja standardima - GSMP (Global Standards Management Process).
5. Informacione tehnologije i lanci snabdevanja
„Kao i svuda oko nas, informacija je od presudnog značaja za rešavanje mnogih

problema u različitim oblastima u životu, a naše istraživanje se odnosi na značaj
informacija u lancu snabdevanja.“
Inovacije u upravljanju lancima snabdevanja stavljaju nove zahteve na informacione

tehnologije i na ljude koji ih razvijaju i koji njima upravljaju. Informacione tehnologije su
takve tehnologije koje omogućavanju menadžerima da svoj posao rade bolje zato što oni
sada imaju informacije koje su potpunije i tačnije nego što bi inače bile.
Da bi se efektivno primenile informacione tehnologije (IT) u upravljanju lancima
snabdevanja, kompanija prvo mora da napravi razliku izmeñu forme i funkcije
transakcionih informacionih tehnologija i analitičkih informacionih tehnologija.
13
 Transakcione IT: odnose se na prihvatanje, procesiranje i spajanje grubih podataka

kompanijskim prošlim i trenutnim operacijama lanaca snabdevanja (primer: POS
sistemi, kvartalni izveštaji prodavaca, ERP i sistemi elektronske trgovine)
 Analitičke IT: odnose se na razvoj i primenu sistema za evaluaciju i širenje odluka

zasnovanih na modelima koji su izgrañeni iz baze podataka odluka vezanih za lance
snabdevanja (primer: sistemi za prognoziranje, sistemi za optimizaciju mreže
lanaca snebdevanja, sistemi za vremensko planiranje proizvodnje)
Softver koji koriste mnoge kompanije radi upravljanja unutrašnjim delovima lanaca
snabdevanja je ERP (eng. Enterprise resources planning) sistem. Jedan ERP sistem teži da
integriše sve informacione procese u organizaciji i da ovu intergraciju iskoristi za
poboljšavanje performansi prema kupcima. ERP je skup softverskih modula koji daju
kompaniji mogućnost automatizovanja transakcija uključenih u poslovne procese
kompanije. Ovaj sistem omogućava veću integrisanost podataka, upotrebu dostupne baze
podataka i konsolidaciju velikog broja različitih nekompatibilnih sistema . ERP sistemi
obuhvataju finansiranje, prognoziranje, praćenje narudžbina, analizu prodaje, lokalnu i
globalnu distribuciju i kontrolu kvaliteta. Oni poseduju vrlo snažne alate za praćenje i
izveštavanje ali su prilično rigidni i njihova primena zahteva dobro definisane podatke.
Slika 7. Elektronski lanac snabdevanja [3]
Prema istraživanjima koje je obavila kompanija u oblasti informacionih tehnologija, MINECO

Computers, vrednost domaćeg ERP tržišta je skoro duplirana u poslednje četiri godine, dostigavši u
2007. godini iznos od oko 22 miliona evra, dok je u poslednje dve godine realizovano više od
stotinu ERP projekata godišnje. U ukupnim prošlogodišnjim IT ulaganjima na domaćem tržištu, od
oko 460 miliona, investicije u poslovni softver su činile svega 2,1%. Trenutno samo 800 preduzeća
u Srbiji ima uveden informacioni sistem ali se procenjuje da će još oko 1000 preduzeća
možeiskazati potrebe za uvoñenjem ERP rešenja u skorijoj budućnosti [6]. ERP sistemi se
fokusirani na sve transakcije u kompaniji. Meñutim, ERP sistem ne predlaže koju odluku doneti
kada su u pitanju lanci snabdevanja.
14
6. Operaciona istraživanja i optimizacija lanaca snabdevanja
„Veliko interesovanje za upravljanjem lancima snabdevanja vodi ka iznalaženju novih

rešenja za optimizaciju lanaca snabdevanja odnosno za kontrolu troškova distribucije uz
obostrano, i za ponudu i za tražnju, prihvatljiv nivo servisa potrošača.“
Koncept lanca snabdevanja nalazi se u svojoj uzlaznoj fazi životnog ciklusa i još je daleko
od saturacije, odnosno tokovi dobara, informacija, novca i svega drugog kroz neki
distributivni sistem snabdevanja jesu permanentni izvor problema ali u njima postoje
velike mogućnosti za unapreñenja svakodnevnoposlovanja preduzeća. Upravo takva
unapređenja je moguće izvršiti u domenu operacionih istraživanja.
Operaciona istraživanja (eng. Operation Research: OR) predstavljaju disciplinu koja je
fokusirana na analizu optimalne alokacije resursa. Cilj OR je da obezbedi racionalne
osnove za donošenje odluka tražeći da razume i izgradi kompleksne situacije i da njih
upotrebi za predviñanje ponašanja i poboljšanje performansi sistema. Većina dosadašnjih
radova u ovoj oblasti, koristi analitičke i numeričke tehnike za razvijanje i rukovoñenje
matematičkim modelima organizacionih sistema koji se sastoje od ljudi, mašina i
procedura. Problemi u oblasti OR se prvo raščlanjuju na osnovne komponente a potom
rešavaju metodama matematičke analize.
15
U okviru OR, postoje tri osnovne grupe metode:
1. simulacioni metodi, gde je cilj razvijanje simulatora koji donosiocu odluka pružaju
mogućnost da vodi studiju osetljivosti da bi (1) tražio poboljšanja i (2) testirao iznete ideje
o poboljšanjima
2. optimizacioni metodi, gde je cilj da se donosiocu odluka omogući da pretražuje izmeñu

mogućih slučajeva na efikasan i efektivan način. Krajnji cilj je da se identifikuje i locira
najbolji izbor zasnovan na odreñenim kriterijumima
3. metodi analize podataka, gde je cilj da se donosiocu odluka pomogne u otkrivanju

trenutnih obrazaca-modela i unutrašnjih veza u skupu podataka. Ovaj se metod više koristi
u numeričkim aplikacijama kao što su predviñanje i istraživanje podataka.
Moć korišćenja metoda OR u upravljanju lancima snabdevanja se ogleda u tome da

omogućava ispitivanje ovog često kompleksnog i uvijenog lanca na razumljiv način i da,
izmeñu ogromnog broja kombinacija za optimizaciju resursa, pronañe onaj razmeštaj-
alokaciju koja se čini najefektivnijom i najkorisnijom.
Optimizacija, kao podrška preduzećima u rešavanju kompleksnih poslovnih problema, u
kompanijskom lancu snabdevanja je od vitalnog značaja za njen uspeh, pošto kompanije
više ne nastupaju samostalno u kompletiranju nekog proizvoda ili usluge. U literaturi se
često ističe da se borbe na tržištu danas vode ne između preduzeća, već između pojedinih
lanaca snabdevanja.
Optimizacija lanaca snabdevanja je aplikacija sastavljena iz procesa i alata koja
obezbeñuje optimalno funkcionisanje proizvodnog i distributivnog lanca snabdevanja. Ona
uključuje optimalni raspored inventara unutar lanca snabdevanja pri čemu se minimizuju
operativni troškovi (troškovi proizvodnje, troškovi transporta i troškovi distribucije).
Optimizacija lanaca snabdevanja uključuje integraciju procesa donošenja odluka u cilju
upravljanja proizvodnjom i tokom proizvoda i usluga od izvora do kupaca.
Optimizacioni projekti započinju sa razvojem matematičkog modela koji definiše poslovni
problem. Individualne poslovne odluke prikazane su kao promenljive, a veze izmeñu njih
prikazane su nizom matematičkih jednačina nazvanih ograničenja. Funkcija cilja
predstavlja smer rešavanja poslovnog problema, npr. maksimizacija profitabilnosti ili
minimizacija troškova. Identifikovanje promenljivih, ograničenja i funkcije cilja naziva se
proces modeliranja i esencijalni je zadatak svakog optimizacionog projekta.
Najčešći problemi optimizacije lanaca snabdevanja zahtevaju slaganje ponude i tražnje gde
mogu biti ograničene jedna ili obe. Pošto je brzina nabavke, proizvodnje, distribucije i
transporta ograničena, tražnja ne može biti trenutno zadovoljena. Uvek je potrebno vreme
da se zadovolji tražnja i to može potrajati, osim ukoliko je ponuda dobro definisana u
16
zavisnosti od tražnje. Kad smo već kod vremena, drugi resursi, kao na primer skladište ili
kapacitet kamiona mogu biti ograničeni tražnjom.
Promenljive u odlučivanju, se definišu preko sledećih pitanja:

• Kada i koliko sirovina naručiti od dobavljača?
• Kada proizvesti porudžbinu?
• Kada i koliko proizvoda transportovati do kupca ili distributivnog centra?
Ograničenja su uslovi koji se odnose na lance snabdevanja:

• Kapacitet dobavljača da proizvede sirovinu ili neku komponentu proizvoda
• Proizvodna linija koja može da radi samo odreñen broj sati po danu
• Kapacitet kupca ili distributivnog centra da upravlja i obrañuje prijeme i priznanice
Ciljevi su:
• maximizacija profita ili marža
• minimizacija troškova lanaca snabdevanja
• maksimiziranje zadovoljstva kupaca
• minimiziranje latentnosti
• maksimiziranje protoka proizvodnje
6 .1 Softver za optimizaciju lanaca snabdevanja
Da bi se olakšalo upravljanje karikama u lancu snabdevanja, razvijeno je mnogo različitih

softverskih alata. Aplikacioni servis provajderi (ASP) omogućuju sofversku uslugu
baziranu na ugovoru. Usluga se odnosi na hosting, upravljanje i pristupanje aplikacijama.
U skladu sa trendom porasta ineresovanja za planiranjem i upravljanjem lancima
snabdevanja, APS tržište se dramatično uvećalo. Kako je ovaj trend karakterističan za
prošlu dekadu, samo u posledenjih par godina je optimizacija ujedinjena u okviru ASP
dodataka. Na tržištu postoji mnoštvo kvalitetnog softvera.
17
• Manugistics (Rockville, MD) je ugradio različite metode za dobijanje optimalmih rešenja

u okviru integrisanog dodaka za planiranje lanaca snabdevanja koji se zove Supply Chain
Navigator.
• I2 Technologies (Irving, TX) su, u 1997. god., proširile svoje optimizacione mogućnosti
kupovinom CSC Operations Planning Group (Austin, TX), koje su razvile prilagoñena
optimizaciona rešenja za robu široke potrošnje. I2 Technologies su takoñe kupile Optimax
Systems, pionire u upotrebi genetičkih algoritama za optimizaciju rasporeñivanja
montažnih traka.
• Logility (Atlanta, GA) je ugradila optimizacioni softver kompanije INSIGHT, Inc.

(Manassas, VA), koja je, već 20 godina, provajder optimizacionog softvera za lance
snabdevanja.
• SynQuest (Atlanta, GA) je provajder za rešenja vremenskog planiranja proizvodnje.
• ILOG, Inc. (Mountain View, CA), nudi ILOG softverske komponente za matematičko
programiranje, programiranje ograničenja, poslovna pravila i vizualizaciju. On je ujedno i
dobavljač optimizacionog softvera za lance snabdevanja ASP trgovcima.
• U današnjem poslovanju, jedan od ključnih faktora uspeha je optimizacija upravljanja

skladišnim poslovanjem. Sa Infor WMS Infor Warehouse Management System- sistemom
za upravljanje skladišnim poslovanjem i aktivnostima, omogućeno je celokupno praćenje
toka materijala i roba, uz kontrolu izvršenja svih aktivnosti, kao i nastalih troškova. Infor
TM je svetski ponuñač ERP rešenja za proizvodnju, distribuciju, maloprodaju, usluge i
javne organizacije. Uz osnovne ERP aplikacije, Infor nudi potpuni skup integrisanih
dodatnih rešenja za logistiku. Infor kompanija ima preko 70.000 kupaca u preko 100
zemalja sa uspešno implementiranim poslovnim rešenjem: www.infor.com.
• WEAVE® je automatizovan Web baziran alat za optimizaciju lanaca snabdevanja i nudi

interaktivni pretraživač koji omogućava korisnicima da lociraju iuporede stavke i da
pritom slične stavke mogu brzo da budu identifikovane kao i cene dobavljača:
http://www.xsb.com/solutions_supplyChainManageme nt.aspx/
• Manhattan Associates se posebno bavi poslovnim procesima i rešenjima lanaca
snabdevanja. http://www.manh.com/
7. Savremeno upravljanje
„Takođe su objašnjeni najvažniji i najuticajniji faktori koji utiču na SCM (smanjenje

broja dobavljača, porast konkurencije, skraćivanje životnog ciklusa proizvoda i
18
tehnologija) zatim i upravljanje lancima snabdevanja i softveri za optimizaciju lanaca

snabdevanja.“
U savremenim uslovima privređivanja rukovodeća struktura se susreće sa problemima

unapređenja poslovnih funkcija, jer u procesima koji se odvijaju u preduzeću cirkuliše
velika količina podataka na čijoj obradi je angažovan znatan deo stručnog kadra. To
naravno umanjuje operativnost, izaziva pojavu podataka, netačnosti i, što je opšta
karakteristika, kašnjenje u distribuciji obrađenih podataka do onih punktova u preduzeću
na kojima su podaci potrebni za donošenje odluka.
Jedan od bitnih preduslova koje svaki privredni subjekat mora da ispuni kada se nalazi u
trzišno organizovanoj privredi, jeste mogućnost brzog reagovanja na promene ili zahteve iz
tog okruženja. U tom smislu potrebno je stvoriti sasvim određene predpostavke kako bi se
blagovremeno moglo reagovati i prilagoditi uslovima koje nameće okruženje i
istovremeno, adekvatnom politikom razvoja nametati tržištu svoje proizvodne programe.
Prikaz primene aplikativnih sistema u EU prema podacima dobijenim istraživanjem

eBusiness Watcha iz novembra 2005. godine (Tabela 1).
Tabela 1. Prikaz penetracije aplikativnih tehnologija prema veličini kompanija [4]
Konkurentska prednost u mnogome zavisi od brzine reakcije na pobudu iz okruženja,

odkontrole troškova poslovanja, pravilno postavljenih tržišnih koncepata, operativne
odlučnosti, sposobnosti efikasnog upravljanja lancima snabdevanja (SCM), upravljanja
odnosima sa klijentima (CRM) i uravnoteženog upravljanja robnim markama. Ti ključni
faktori konkurentnosti i uspeha u najvećoj meri zavise od efikasne podrške koja se ne može
zamisliti bez upotrebe informacionih tehnologija. Sistemi za upravljanje lancima
snabdevanjem (SCM) predstavljaju kombinaciju postojećih analitičkih aplikacija i koriste
se za povezivanjefaza u lancu snabdevanja. Isporučuju se kao paketi različitih aplikacija
koje su čvrsto povezane. SCM sistemi omogućuju širi delokrug, jer povezuju sve faze
lanca snabdevanja svojim modulima. SCM sistemi imaju analitičke mogućnosti za
19
produkovanje rešenja vezanih za planiranje i donošenje odluka na strateškom nivou. Mada

obično ne obuhvataju sve faze lanca snabdevanja kao što je prikazano na slici 8.
Slika 8 - Mapa analitičkih aplikacija [4]
Slika 9 prikazuje uticaj IT lanac snabdevanja kao i podršku za odgovarajući strategijski

pravac. Pored klasičnih aplikacija još dve IT komponente su jako bitne za SCM a to su
AIDC (Automatik Identification and Data Caputure) uređaji zaautomatsku identifikaciju i
prikupljanje podataka i elektronski transfer informacija preko elektronske razmene
podataka EDI (Electronic Data Interchange) i/ili internet baziranim rešenjima za saradnju.
Slika 9. Model strategijske implementacije informacione tehnologije i upravljanje lancem

snabdevanja [4]
7 .1 Primena bežičnih tehnologija u SCM

20
Bežična komunikacija pomaže preduzećima da lakše ostanu u kontaktu sa

potrošačima,dobavljačima i zaposlenima. Bežične komunikacije povećavaju produktivnost
i efikasnost poslovanja uz znatno niže troškove poslovanja. Savremen sistem upravljanja
lancem snabdevanja SCM je domen poslovanja za mobilnu bežičnu tehnologiju. SCM nudi
brojne mogućnosti pružanja informacija o potražnji, ponudi, proizvodnji, cenama i drugim
informacijama vezanim za predmet robe. Za kretanje robe kroz lanac snabdevanja koristi
se tehnologija identifikacije radio frekvencija RFID. RFID koristi minijaturne etikete
(tagove) sa ugrađenim mikročipovima koji sadrže podatke o proizvodu. Tag se sastoji od
memorije gde se skladište ti podaci i antene koja emituje radio talase. Kada RFID dođe u
domet čitača, tag se emituje i emituje podatke o proizvodu. Čitač ih prihvata, dekodira i
šalje kroz žičanu ili bežičnu mrežu do centralnog računara na dalju obradu.
 Aktivni (imaju svoju bateriju koja služi kao izvor energije, većih su dimenzija
 duži opseg očitavanja i vek trajanja do 10 godina)
 Pasivni (nemaju izvor energije pa energiju dobijaju od RFID čitača, lakši su,
manji
 manji opseg čitanja, neograničen vek trajanja, sa njih se podaci mogu samo čitati)
 RFID tagovi su skuplji od bar kodova stoga se bar kodovi češće koriste za
identifikaciju proizvod
7.2 Informacioni alati u lancu snadbevanja
Organizacija mora da prihvati tehnologije koje mogu efikasno upravljati i nadzirati njihov
lanac snabdevanja, pa smo na osnovu tvdnji pojedinih autora u leraturama koje smo
korisitili kao izvore informacija za naš rad, uvideli da mnogi od njih opisuju upotrebu
informacionoh alata u lancu, a generalno se izdvajau tri uticaja interneta na lanac
snabdevanja. Prvi se ogleda u lakšoj upotrebi sistema za planiranje resursa, drugi ukazuje
na razmenu informacĳ, a treći razmatra mogućnost integracĳe razmene informacĳa i
donošenja odluka kroz lanac snabdevanja. Naveli smo samo neke od teorija.
Vidljivost lanaca snabdevanja i sagledavanje objekata i događaja u realnom vremenu je
moguće utvrditi primenom ERP, EDI, GIS, GPS, RFID, OCR-a i drugih.
ERP (Enterprise Resource Planning) – planiranje resursa u korporacijama, a to je proces u

kome se planiraju poslovni resursi. U sprovođenju tog procesa obično je uključeni neki
poslovni informacioni sistemi tj. komercijalni softverski paketi za velika preduzeća. Mala i
srednja preduzeća nemaju organizacinu strukturu, a najčešće ima potrebu za planiranjem
21
poslovnih resursa, pa ni za softverom koji se obično koristi pri planiranju. ERP sistemi
obuhvataju finansiranje, prognoziranje, praćenje narudzbina, analizu prodaje, lokalnu u
globalnu distribuciju i kontrolu kvaliteta. Oni poseduju vrlo snažne alate za praćenje i
izveštavanje I njihova primena zahteva dobro definisane podatke. Radeći na
implementaciji ERP sistema konsultantske kompanije su sticale iskustvo i naučile gde da
da traže podatke i kako da ih pravilno definišu. Sa obzirom na dobru definisanost podataka,
ERP sistemi su osigurali da podaci na različitim mestima mogu da budu koordinisani.
APS sistemi uzimaju u obzir sirovine i raspoložive kapacite tera da generisanja novih
planova i na osnovu zadatih ciljeva (minimalne zalihe, maksimalna propusnost, rokovi
isporuke itd.) formiraju detaljni optimalni raspored poslova.
EDI(Eletronic data interchange) - elektronski oblik razmene informacionog toka, može se

ostvariti na dva načina. Prvi je direktnom vezom između dva računara, a drugi je preko
provajdera.
GIS (Geographic information system) – geografski informacionisistem je bilo koji sistem
koji prikuplja, smešta, analizira, upravlja i prikazuje podatke koji su povezani sa
lokacijom. Najjednostavnije objašnjenje je da je GIS spajanje kartografije i tehnologije
baza podataka. GIS sistemi se koriste u kartografiji, daljinskim istraživanjima, geodeziji,
upravljanju komunalijama, geografiji, urbanom planiranju, upravljanju u hitnim
slučajevima, navigaciji itd.
GPS (Global Positioning system) - je system za određivanje pozicije na zemlji. To je

prostorno bazirani navigacioni satelitski system koji pruža pouzdane podatke o prostoru i
vremenu u svim vremenskim uslovima i bilo gde na zemlji i blizu zemlje pod uslovom da
nema prepreke vidljivosti prema četiri ili više GPS satelita.
RFID (Radio frequency identification) - je system daljinskog slanja i prijema podataka

pomoću RFID pločica. RFID pločica je izrazito mali proizvod koji se može zalepiti ili
ugraditi u željeni proizvod.
OCR(Optical character recognition) - uključuje računarski softver koji je dizajniran tako

da prevodi sliku štampanog ekstra sa papira (koju obično učitamo sa skenera.
8. Tokovi informacija u lancu snabdevanja
22
Lanac snabdevanja (engl. Supply chain) se odnose na tok materijala, informacija, plaćanja
i usluga od dobavljača sirovina do fabrike i skladišta pa do finalnog korisnika. Uključuju
procese naručivanja, plaćanja, manipulacije materijalom, planiranje i upravljanje
proizvodnjom, logistiku i skladištenje, upravljanje zalihama i distribuciju, a ukoliko je
upravljanje elektronsko, govorimo o e-trgovini. Lanac snabdevanja posmatran po
segmentima, prikazan je na slici 10. i to kao:
 uzvodni (upstream) – dotok resursa ili porudžbina od eksternih dobavljača,
 nizvodni (downstream) – distribucijailidisperzijaodstraneeksternihdistributera.
Slika 10. Infomacije u lancu snadbevanja [5]
Ovo uključuje kretanje informacija i novca, kao i procedura koje podržavaju kretanje
proizvoda iili usluga. Organizacije i pojedinci su takođedeolancasnabdevanja.
Kao i kod većine sistema i lanac snabdevanja ima svoje mane, a osnovni problemi
proističu iz velikog broja učesnika i njihovih kompleksnih odnosa., kao što su na primer:
 predvidanje tražnje – glavni izor neizvesnosti (konkurencija, cene, vremenske

nepogode, tehnološki razvoj, poverenje kupaca),
 neizvesnost vremena isporuke (kvar mašina, problemi u saobracaju, problem sa
utovarom/istovarom),
 problemi sa kvalitetom i dr.
Između učesnika u lancu snabdevanja odvija se tokovi, koji mogu biti:
23
 fizički,
 vredosni,
 i informacioni.
Fizički tokivi se odnose na fizičko kretanje materijala i proizvoda. On se odnosi na tok od

dobavljača do potrošača i obrnuti tok od potrošača do proizvođača (povratni tok
upotrebljenih i neupotrebljenih proizvoda ili pakovanja).
Vrednosni tok se odnosi na process prelaska vlasništva nad mateijalnim ili prozvodima od
jedne institucije do druge institucije. Tokovi novca, vrednosnih papira, čekova, kartica i
drugih finansijskih instrumenata su prisutni u ulaznom i izlaznom lancu snabdevanja.
Tok informacija se odnosi na razmenu iformacija između svih učesnika u lancu

snabdevanja. Odvija se od jedne do druge karike u lancui podiže efikasnost svih aktivnosti
u lancu. Infomacioni tok omogućuju informacione tehnologije i spade u najbitnije tokove u
lancu snabdevanja.
Slika 11. Prikaz razmene informacija u lancu [5]
24
8.1 Formiranje informacionog toka u lancu snadevanja
Informacioni tok nastaje razmenom informacija između informacionih sistema i u okviru

jednog sistema. U jednoj kompaniji se mogu uočiti tri nivoa odlučivanja:
 operativni nivo,
 srednji menadžment,
 viši menadžment.
Informacioni tokovi prema piramidi odlučivanja, se mogu podeliti na:
 automatska obrada podataka (AOP),

 upravljanje informacionim sistemima (MIS),
 sistemi za podršku odlučivanju (DSS),
 informacioni sistemi rukovođenja (FIS).
Na slici 12. je prikazano povezivanje navedenih informacionih sistema, sa hijerarhijjskim

nivoima u preduzeću, na kojima se oni koriste.
Slika12 .Informacionitokovipremapiramidiodlučivanja [5]
25
Sa druge strane informacioni tokovi se mogu posmatrati kao:

 interni informacioni tokovi – postoje unutar preduzeća,
 eksterni informacioni tokovi – prelaze granicu preduzeća i predstavljaju
komunikaciju preduzeća za okruženjem.
Dobro oblikovan informacioni sistem, kao podrška odlučivanju se šematski može

predstaviti kao na slici 13 . Po obliku realizacije informacionog toka, mogu da se razlikuju:
 konvencionalni oblici informacionog toka,

 elektronski oblici informacionog toka,
 informacioni tokovi primenom zajedničkih baza podataka.
Slika 13. Šematskiprikazinformacionog sistema (konvencionalnitok) u lancusnabdevnja [5]
26
Kod konvencionalnog oblika informacionog toka jedan od nedostataka je veliki utrošak

vremena za prenos podataka, koji se najčešće šalje poštom, paketnom službom ili se
transportuje popratno uz tok materijala.
Na slici 14 . je prikazan primer informacionih tokova (i tokovi materijala) u jednom lancu

snabdevanja.
Slika 14 Šematskiprikazinformacionogtoka u lancusnabdevanja [5]
27
8.2 Principi upravljanja tokovima informacija u lancu snabdevanja
Postoji nekoliko osnovnih principa koji svaki informacioni system mora da zadovolji, kako
bi bilo omogućeno kvalitetno upravljanje informacijama i tokovima informacija tokom
upravljanja lancem snabdevanja. Ti principi su sledeći:
 raspoloživost i dinamika podataka – podaci moraju biti dostupni u celom lancu
snabdevanja, u svakom trenutku, ovo je neophodno, jer samo sa tačnim podacima o
zalihama i tačnim statusima svakog materijala i dokumenta, tada menadžeri
logistike mogu da sa više poverenja donose kvalitetne odluke i planove. Promene u
bilo kojem status moraju biti “vidljive” u celom lancu i to istog trenutka kada su
učinjene. Na ovaj način se značajno snižava rizik korišćenja zastarelog podatka pri
donošenju bilo kakve odluke.
 tačnost podataka – podaci koji se nalaze u informacionom sistemu moraju biti
tačni, odnosno moraju odslikavati stavrno stanje u fizičkom sistemu. Ovo znači da
podaci o količinama na zalihama moraju odgovarati stvarnim količinama koje se
nalaze na zalihama. Praktično, stepen tačnosti podataka odgovara stepenu
poklapanja ove dve veličine. Ukoliko se ovaj stepen održava na viskom nivou
(preko 95%), menadžeri logistike mogu sa vrlo malim stepenom neizvesnosti koju
uslovljava tačnost podataka, planirati zalihe i nemaju potrebe držati dodatne
sigurnosne zalihe (pored sigurnosnih zaliha koje se drže usled neizvesnosti kretanja
tržišta).
 mogućnost rada u nepredviđenim situacijama – ova karakterisitka se zahteva od
savremnih informacionih sistema, pošto se kroz iskustvo došlo do zaključaka da se
ne mogu sve situacje fromalizovati i implementirati u informacioni sistem. Ova
mogućnost informacionog sistema, pored omogućavanja nastavka započetog
procesa, pruža i mogućnost ukazivanja menadžerima logisitke na potrebu bolje
upoznavanja samog logističkog procesa i eventualnog unapređenja rada i
ostvarivanja uštede. Praksa u našim kompanijama je da se ovakve opcije
zloupotrebljavaju, pošto radnici izbegavaju predviđeni postupak unošenja svih
potrebnih podataka, sve svaki postupak proglašavaju izuzetkom i ne unose
kvalitetne podatke u informacioni sistem. Usled takvog stave zaposlenih, poželjno
je ovu opciju omogućiti samo zaposlenima na rukovodećim mestima, koji mogu da
28
procene da li se radi o nesvakidašnjim okolnostima i da li je potrebno sprovesti

postupak koji odstupa od uobičajnog.
 standardizacija i fleksibilnost – standardizacija postupaka, upotreba istog bar
koda, standardizacija sistema označavanja resursa u svim organizacijama u lancu
snabdevanja, pruža mogućnost olakšane i ubrzane komunikacije između dve
organizacije, ali sa druge strane stadardizacija donosi i smanjenje fleksibilnosti. To
znači da će nova organizacija koja ulazi u već postojeći lanac snabdevanja imati
velikih problema da se uklopi u postojeći način rada lanca. Kao dodatni problem se
javlja situacija da jedna organizacija može biti članica dva ili više lanaca
snabdevanja. Očigledno je da dobar informacioni sistem mora da premosti ove dve
suprostavljene karakteristike, odnosno mora da omogući standardizaciju, ali isto
tako mora biti dovoljno fleksibilan da nova organizacija koja ulazi u lanac
snabdevanja, može to da učini bez velikih organizacionih promena.
9. Budućnost i trendovi u lancu snabdevanja
9.1 Servis potrošača vs. menadžment odnosa
Poslovni trendovi identifikovani u ovom radu označavaju fundamentalne zaokrete u

paradigmi poslovanja, koji su primenjeni od strane vodećih firmi u lancu snabdevanja.
Ovaj zaokret posledica je tendencija tih firmi, koje pripadaju najraznovrsnijim
industrijama, da se prilagode dugoročnom procesu tranzicije od industrijskog do
informatičkog društva. Budućnost podrazumeva značajnu promenu u logističkoj praksi
između partnera u lancu snabdevanja koji se bore da uspostave efikasna, efektivna i
relevantna proizvodno/uslužna rešenja za krajnje korisnike. Razvoj identifikovanih
tendencija nije umeren niti jednak, tako da neke od njih tek počinju da se manifestuju, dok
su druge uveliko prisutne u praksi.
Relevantnost krajnjih korisnika i potrošača sve više postaje predmet strateške posvećenosti
vodećih korporacija. Dok je u tradicionalnim uslovima poslovanja fokus servisa potrošača
bio na kvalitetu internih operacija i procedura servisa, dotle se danas akcenat izmešta van
okvira preduzeća i prebacuje na najvrednije participante u lancu snabdevanja - krajnje
korisnike. Njihov uspeh i zadovoljstvo smatraju se najvećim uspehom preduzeća koje im
obezbeđuje proizvod/uslugu.
Prilikom formiranja odnosa sa krajnim korisnicima preduzeće mora da kreira tzv. intimne
poslovne veze. Na taj način moguće je spoznati različite kategorije korisnika i spram toga
formirati strategije nastupa sa diferenciranom ponudom. Ove različite strategije su
neophodne jer vrednost za jednog korisnika nije ista kao i za drugog. U krajnjem slučaju,
ni sami korisnici nemaju podjednak značaj za preduzeće dobavljača. Pa tako, u jednom
29
slučaju opravdano je formiranje jedinstvenog paketa ponude i «bogatog» servisa potrošača,

dok se kod drugog slobodno mogu primenjivati načela masovnog marketinga.
Na osnovu kratkog prikaza vidimo da je suština ovog trenda takvo dizajniranje lanaca
snabdevanja koje će omogućiti postizanje jedinstvene vrednosti za korisnike i stvoriti
potencijal za pretvaranje običnih proizvoda u vrednosno-generišuća rešenja. To ukazuje da
će menadžment odnosa u budućnosti verovatno simultano koristiti veći broj lanaca
vrednosti kao podršku različitim korisnicima. Sa primenom ovog trenda u praksi
kompanija na zapadnim tržištima dosta se poodmaklo, a za dalji razvoj neohodno je učiniti
dva ključna zaokreta u poslovanju. Kao prvo, od krucijalne je važnosti da firme koje
razvijaju čvrste veze sa potrošačima shvate da svi potrošači nemaju ista servisna
očekivanja, te da nužno ne traže ili ne zaslužuju isti nivo servisa.
Ovo implicira da je neophodno identifikovati ključne i sporedne potrošače, korišćenjem

neke od tehnika za segmentiranje tržišta.
Jedna od najboljih tehnika za to jeste ABC analiza, gde se kao kriterijumi koriste grupe
potrošača prema veličini kupovine, učestalosti i sl. Osnovni kriterijum za diferenciranje
kupaca treba da predstavlja njihov doprinos obimu prodaje i profitabilnosti firme.
Drugi zaokret odnosi se na neophodnost razvijanja operativnih sistema koji brzo reaguju na
promene. Ovaj potez postiže se prikupljanjem i razmenom informacija duž lanca
snabdevanja, umesto nagađanja šta se može desiti.
9.2 Predviđanje vs. razmena informacija
Ključna karakteristika savremene definicije saradnje leži u mogućnosti razmene

operativnih i strateških informacija između učesnika u lancu snabdevanja. Kao što je
opšte poznato, u lancima snabdevanja značajan deo aktivnosti bazira se na predviđanju.
Nažalost, čak veći deo tih predviđanja ne odnosi se na nove stvari, već na informacije koje
postoje i pozicionirane su u rukama drugih učesnika lanca.
Zakoret koji se predlaže odnosi se na to da planove u lancu snabdevanja učesnici ubuduće
donose zajedno, na bazi informacija koje svako poseduje. Jednostavno rečeno, predviđanje
treba limitirati samo na strateški nivo, dok je neophodna njegova eliminacija na nivou
operativnog menadžmenta.
30
Podsticaj ovakvom trendu posebno daje razvoj novih modela i koncepata kao što je
koncept udruženog planiranja, predviđanja i popunjavanja zaliha (CPFR koncept). CPFR
predstavlja integrisane informacione sisteme različitih učesnika u lancu, tj. poslovnu
praksu koja kombinuje informacije različitih poslovnih partnera usmerene ka planiranju i
ispunjenju potreba potrošača. Cilj koncepta CPFR jeste povećanje dostupnosti vrednosti za
potrošača, smanjivanjem troškova zaliha, transporta i logistike uopšte.
Uprkos pozitivnim pomacima u razvoju ovog trenda, postoje i dalje brojne prepreke, poput
nedostatka sistemske podrške i poverenja, koji čine da menadžeri preduzeća i dalje imaju
svoje sumnje po pitanju ove novine. Kako bi u budućnosti primena ovog trenda bila
unapređena, izdvaja se nekoliko poteza neophodnih za implementaciju.
Kao prvo, neophodno je unaprediti postojeće koncepte podele informacija, poput CPFR-a,
ali i raditi na razvoju novih, savremenijih i sa manjim brojem ograničenja. Većina
menadžera se slaže da su parametri i situaciona kontrola korišćeni u CPFR modelu u
najmanju ruku sumnjivi, te da ne ulivaju preterano poverenje. Unapređenja koja se javljaju,
ne treba ograničiti na sam model, već ih treba posmatrati sa aspekta povezivanja tog
modela putem internet platformi sa drugim sistemima. Konačno, faktor koji prožima sve
ove trendove jeste manjak poverenja. Novi horizonti i dubine «poslovnih okeana», jesu
naizgled zastrašujući, ali je perspektiva šta sve može ležati u tim dubinama dovoljan
podsticaj da se u njih «uplovi». Promena poslovne filozofije i smanjenje rigidnosti stoga su
još jedan od ključnih imperativa.
9.3 Vertikalna vs. virtuelna integracija
Istorijski posmatrano, jedan od glavnih strateških načina koji su učesnici u lancu

snabdevanja koristili kako bi izbegli ili redukovali konflikte u lancu jeste kupovina i
kontrola nad većim brojem aktivnosti poslovnog procesa. Legendarni pokušaj da se ostvari
kompletna vertikalna integracija lanca snabdevanja jeste poslovni model koji je koristio
31
Henri Ford. Celokupna postrojenja koja je Ford kontrolisao, počevši od plantaža kaučuka
neophodnog za proizvodnju guma, pa sve do čeličana i fabrika, bila su u prilici da za samo
sedam dana od sirovog materijala načine nov automobil. Današnji uslovi striktno
ograničenih resursa, naročito finansijskih sredstava, ali i kompleksnosti poslovnih procesa,
čine ponovnu implementaciju Fordovog modela neizvodljivom.
Usled toga, novi trend, koji ide ruku pod ruku sa prethodnim, jeste virtuelna integracija
posla. Ključne prednosti virtuelne integracije su: 1) pravilno definisanje ključnih
kompetentnosti, 2) izbor pouzdanog partnera, 3) utvrđivanje zajedničke vizije i 4)
donošenje zajedničkog strateškog plana.
Mnogi učesnici u lancu snabdevanja tradicionalno su sarađivali sa 3PL provajderima
(preduzećima koja vrše specijalizovane logističke poslove) u obavljanju fizičke distribucije
proizvoda, međutim razvojem koncepta virtuelne organizacije, opseg usluga i outsourcing-
a koji se prenosi na 3PL partnere znatno je proširen.
Brojna istraživanja pokazuju da je većina firmi preduzela inicijalne korake u cilju

realizacije virtulene integracije lanaca snabdevanja, međutim mali procenat firmi je zaista
postigao pun efeket ovog trenda. Takođe, loša iskustva preduzeća sa pojedinim logističkim
provajderima i partnerima dalje usporavaju ovaj proces.
Kako bi potpun smisao integracije bio postignut neohodno je realizovati određene zaokrete
u poslovanju učesnika u lancima snabdevanja. Naime, menadžeri koji imaju direktan odnos
sa dobavljačima usluga i materijala moraju naučiti kako da procenjuju aktivnosti koje
direktno ne kontrolišu pa čak i ne vide, u cilju postizanja uspeha. Strategijski menadžment
firme mora uzeti u obzir da je celokupan lanac snabdevanja onoliko jak koliko i njegova
najslabija karika. Menadžersku kontrolu olakšaće i dalji razvoj struktura, gde je ključan
odabir pouzdanog partnera u lancu, koji deli komplementarnu viziju i ideje sa kompanijom.
Konačno, pozitivna praksa se mora širiti u koncentričnim krugovima, pa tako dobra praksa
u delu lanca se prenosi na širu celinu, tj. na dobavljače naših dobavljača i tako dalje. Samo
puna integracija u lancu snabdevanja može ostvariti maksimum rezultata.
32
10. Elektronsko poslovanje u lancima snabdevanja
Elektronsko poslovanje (e-poslovanje) predstavlja izvršavanje poslovnih transakcija preko

interneta. Transakcije su obično vezane za tok informacija, proizvod i novčana sredstva i
predstavljaju tradicionalne poslovne aktivnosti–na primer:
 Obezbeđivanje informacija o proizvodu svim učesnicima u lancu;
 Dozvoljavanje korisnicima da direktno plasiraju porudžbinu i da prate tok njenog
izvršavanja;
 Plaćanje korisnika za uslugu;
E-poslovanjem se ove transakcije ubrzavaju i njihovo izvršavanje je efikasnije.
o Primer: mnoge kompanije su štampale kataloge da bi informisale svoje kupce o

novim proizvodima (tradicionalan način –slanjem na kućnu ili poslovnu adresu);
danas, kompanije postavljaju svoje kataloge na Internet i tako omogućavaju svojim
korisnicima trenutan pristup informacijama.
10.1 Vrste elekstronskog poslovanja
E-poslovanje se (u okviru ovog kursa) može podeliti u dve kategorije: B2C i B2B.
B2C B2C(u originalu: Business toCustomer) poslovanje obuhvata transakcije između
kompanije i korisnika (na primer, Amazon.com, Dell i Wal-Mart, kompanija Tako Lako
Shop u Srbiji -prodaju svoje proizvode korisnicima preko Interneta).
33
B2B B2B(u originalu: Business toBusiness) obuhvata transakcije između dve kompanije
(na primer, Intel prodaje mikroprocesore mnogim proizvođačima računara, kao što jeDell,
Sony itd.)
10 .2 Primena metologije – Proizvođači računara
Lanac snabdevanja kompanije Dell Tradicionalni lanac snabdevanja proizvođača

računara
Slika 15. Primena metologije [6]
34
Primena metodologije (analiza e poslovanja kompanije Dell)
Nedostatak: Ne mogu se privući kupci koji nisu voljni da tolerišu duži rok isporuke, kao i
kupci koji traže veću tehničku podršku pri kupovini računara.
Prednosti e-poslovanja Dell-a:

 kupci sami mogu izabrati željenu konfiguraciju računara;
 specijalne web stranice za velike korisnike
 brz plasman novih proizvoda na tržištu (bitno za industrije gde je životni vek
proizvoda kratak, kao što je u računarskoj industriji);
 U rangu najbržih kompanija koje dostavljaju računare kojima su korisnici izabrali
konfiguraciju;
 Cena računara je fleksibilna –Dell ima nižu cenu za komponente računara koje su
na zalihama;
 Prodaja se vrši bez posrednika (B2C);
 Korisnici naručuju i plaćaju on-line
11. IT servisi
Razvoj informacionih tehnologija (IT) ima veoma veliki uticaj na poslovne procese. Od
uvođenja računara, mreža, klijent/server tehnologije i interneta u svakodnevno poslovanje,
kompanije mogu da ponude na tržište svoje proizvode i usluge mnogo brže. Iz tog razloga
je potrebno da se kompanije prema IT sektoru odnose kao prema veoma važnom
poslovnom resursu. IT usluge su usluge koje nastaju kao sprega između IT sistema i IT
infrastrukture. Da bi efikasnost isporuka IT usluga bila što bolja trebalo bi na neki način
upravljati ovim sistemom
Servisi
Servisi su pristup koji će vam omogućiti poslovne veze sa klijentima, partnerima i
zaposlenima. Oni omogućavaju da proširite posao ka novim klijentima koristeći postojeće
servise. Pomažu da se rad na poslovima sa već postojećim partnerima i dobavljačima
obavlja efikasnije. Servisi oslobađaju informacije na taj način da one mogu biti dostupne
zaposlenima u bilo kojem neophodnom trenutku. Oni smanjuju vreme koje je potrebno da
bi se neki servis razvio, a samim time i opšte troškove.
35
Servisi omogućuju:
 bolju vezu sa poslovnim partnerima čime se povećevaju šanse za poslovne uspehe;
 integraciju znanja različitih korisnika koristeći sredstva moderne tehnologije;
 smanjivanje vremena realizacije projekata, a samim time ukupnih troškova;
 povećanje prihoda koji su prouzrokovani omogućavanjem poslovanja i ponude
vlastitih servisa drugima
Servis je traženje i primanje određenog ishoda kupca kroz niz interakcija i dodirnih tačaka
tokom vremena.
Slika 16. Servis [7]
IT servisi
36
IT servisi su vitalni za operativno funkcionisanje kompanije . Vrlo je važno da se ovim

servisima efektivno upravlja kako bi se ostvario profit.
Kada potrošač kupi proizvod ili servis, on ustvari kupuje zadovoljenje potrebe. Vrednost
servisa je kombinacija garancije (dostupnost, pouzdanost, bezbednost) i korisnosti
Servis je nastao kombinacijom:

 SLA (Servis Level Agreements) između potrošača i IT pružaoca servisa
 OLA (Operation Level Agreements) između IT pružaoca servisa i timova
unutrašnje podrške;
 UC (Underpining Contracts) između potrošača i eksternog dobavljača.
ITIL (Information Technology Infrastructure Library), odnosno Biblioteka IT

infrastrukture objavljena je između 1989. i 1995. godine u Velikoj Britaniji na zahtev
Agencije britanske vlade [4] a u ime Centralne agencije za komunikacije i
telekomunikacije (Central Communications and Telecommunications Agency, CCTA).
Polazni cilj je bio da se stvore uslovi koji su potrebni za regulisanje poslovanja IT tržišta.
Mnogi IT sistemi nisu funkcionisali kako je bilo predviđeno, tako da je to bio jedan od
razloga štokompanije nisu mogle da isporuče svoje usluge kvalitetno i na vreme.
Kompanije sve više zavise od usluga IT-a. Iz tog razloga je veoma važno razviti
odgovarajuće metode za upravljanje IT uslugama.
ITIL servis menadžment pokriva ceo životni cikus servisa počev od originalne ideje ili
potrebe, kroz strategiju, planiranje i dizajn, stavlja na upotrebu i poboljšavanja tokom
vremena sve do konačnog povlačenja servisa. Takođe, pokriva sam proces servis
menadžmenta.
Glavne ITIL uloge su:

 Customer – klijent, kupac; firma koja finansira uslugu;
 Provider – provajder usluge; firma koja pruža uslugu;
 Supplier – dobavljač; firma koja provajderu isporučuje hardver/softver;
 User – korisnik; osoba koja koristi uslugu.
37
12. Zaključak
Struktura rada tako je koncipirana da, postepenom analizom od informacija u logistici i

upoznavanja sa pojmom lanca snabdevanja, preko prikaza informacionog toka u samom
lancu, dođemo do suštine rada.
Upravljanje lancem snabdevanja je ključna menadžerska strategija putem koje se kreira
vrednost, optimizacijom poslovanja različitih tržišnih učesnika. Optimalan lanac
snabdevanja uključuje tokove materijala, tokove informacija i finansijske tokove. Pravilno
upravljanje lancem snabdevanja unapređuje procese, strukturu i tehnologiju. Ključni
faktori za efikasnost lanaca snabdevanja su: pravovremena informacija, komunikacija,
kooperacija i poverenje. Budući razvoj lanaca snabdevanja će obuhvatiti: servis potrošača i
menadžment odnosa, oponente i saradnike u lancu snabdevanja (primeniti deset
Ishikavinih pravila u odnosima dobavljač-kupac), predviđanje i razmena informacija,
iskustvena i tranziciona strategija,apsolutna i relativna vrednost, funkcionalna i procesna
organizacija rada, vertikalna i virtuelna integracija i uska specijalizacija i integrativno
znanje. Odabrani poslovni koncepti kreiraju se u cilju pospešivanja stvaranja vrednosti i
unapređenja optimizacije poslovanja učesnika u lancu.
Ideja vodilja operacionih istraživanja je saradnja sa klijentima u cilju planiranja i
poboljšanja operacija, donošenja boljih odluka, rešavanja problema i sagledavanje
naprednih funkcija upravljanja koje uključuju planiranje, predviñanje i merenje
performansi. Korišćenje metoda operacionih istraživanja omogućava razvoj i
implementaciju softvera, sistema, servisa i proizvoda koji su u vezi sa metodama i
aplikacijama klijenata. Sistemi mogu uključivati strateške sisteme za podršku odlučivanju
koji danas igraju suštinsku ulogu u mnogim organizacijama.
Tehnike optimizacije lanaca snabdevanja se već dugo koriste za modeliranje ponašanja
proizvodnih lanaca snabdevanja u cilju boljeg planiranja i poboljšanja profitabilnosti i
efikasnosti. Sa preciznim modelom o tome kako se sirovine pretvaraju u finalne proizvode,
38
može da se ima uvid i u moguće nedostatke sirovina, nemogućnosti da se odgovori na

predviñenu tražnju i u druge probleme. Model lanaca snabdevanja može da uključuje
troškove, mogućnost podele, vremenske zaostatke izmeñu slanja narudžbine dobavljaču i
ispunjenja te narudžbine, očekivanja tražnje, ograničenja proizvodnih kapaciteta i druge
srodne faktore.
13. Literatura
[1] Tehnologija optimizacije lanaca snabdevanja (Međunarodni naučni skup Sinergija

2012Milovan Stanišić, Dušan B. Regodić)
[2]mrVelibor Jovanović, dipl.ekonOptimizacijalanacasnabdevanja u
sistemuodbraneprimenomsavremenihtehnologijaautomatskeindetifikacijeBeograd, 2016
[3] Softverska rešenja u funkciji optimalnog upravljanja u lancu snabdevanja Silvana
Ilić,Sanja StojanovićFakultet za menadžment - Zaječar, Megatrend univerzitet – Beograd
[4]UpravljanjelancimasnabdevanjaSUPPLY CHAIN MANAGEMENTJelena Bošković
[5] Informacionitokovi u lancimasnabdevanjaUNIVERZITET U
BEOGRADUSAOBRAĆAJNI FAKULTETODSEK ZA LOGISTIKU
[6] Informacionetehnologije I lancisnabdevanjaChopra S., Meindl, P., 2004., Supply Chain
Management: Strategy, Planning, and Operations, Pearson Education International,
Second Edition,Upper Saddle River, New Jerse
[7] Tomašević M., Tešić Z., Kuzmanović B., Stevanov B., Todić V., Adaptivni model
yaupravljanjelancimasnabdevanja u malim I srednjimpreduzećimaINFOTEH-JAHORINA
Vol. 15, Mart 2016
[8] Delfmann Werner, Albers Sascha, Supply Chain Management in the Global Context,
Univerzitet u Kelnu, Nemačka, 2000.
[9] Lancioni A. R., Smith F. M., Oliva A. T., The Role Of The Internet In The Supply
Chain Management, Industrial Marketing Management 29, 45-56, Elsevier Science , Inc.,
2000
[10] Shapiro J. F., Modeling the Supply Chain, Wardsworth Group, Duxbury, 2001
[11] International Journal of Logistics Information Managment
http://www.emeraldinsight.com/toc/itp/28/1
39
[12] International Journal of Managing Public Sector Information & Communication

Technologies; Business Rule Management Framework for N-Tier E-Business,
http://www.emeraldinsight.com/toc/lim/16/2
[13] Jovanović, B., Razvojmodela za
upravljanjeiunapređenjeperformansilanacasnabdevanja, Magistarskateza, FON, Beograd,
2009
[14] Bošković J., Upravljanjelancimasnabdevanja, Festival kvaliteta 2013,
Nacionalnakonferencija o kvalitetu, ISBN: 978-86-86663-93-1 Kragujevac, 2013
40
41

SCM Suplie Chain Management

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SCM Suplie Chain Management

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

Upravljanjelancemsnabdevanja (eng: Supply Chain Management (SCM))

Cilj ovog rada je da prikaže odabrane koncepte za upravljanje i optimizaciju

2. Problem, cilj ,hipoteze I metode

Jedan od globalnihproblemakadasu u pitanjulancisnabdevanja je protokinformacija u

H1: Moguće je razvitiinformacionisistemkoji se možeprimeniti u lancusnabdevanja

H2:Moguće je primenitiinformacionokomunikacionisistem u područjuuslužnihdelatnosti.

U tokunaučnogiistraživačkogradaupotrebiće se različitemetode, kako bi

“Key words: supply chain, performance, performance measures”

Slika 1. Logistikapreduzeća [1]

Slika 2. Četiripodsistemalogističkogmenadžmentaikrajnjilogističkicilj [1]

Rasprostranjena definicija lanca snabdevanja glasi:

Slika 4. Lanac snabdevanja [1]

 Cilj postojanja lanaca snabdevanja može se raščlaniti na: zadovoljenje krajnjih

kretanju“, odnose se na relaciju preduzeće-potrošač. Mogu se javiti kombinovane

Slika 4. Lanac Snabdevanja [1]

3.1 Strukturna dimenzija mreže lanca snabdevanja

Tri osnovne strukturne dimenzije mreže lanca snabdevanja su horizontalna i vertikalna

3.2 Tipovi poslovnih veza u procesima lanca snabdevanja

Integracija svih članova i upravljanje svim poslovnim procesima u lancima snabdevanja

3.3 Poslovni procesi u lancima snabdevanja

Slika 5. Prikaz poslovnih procesa u lancima snabdevanja [2]

Prvi je proces upravljanja odnosima sa korisnicima. Ovaj proces podrazumeva

Sedmi proces razvoja. Proizvoda i prodaja, podrazumeva integraciju ključnih korisnika i

4. Tehnologije automatske indetifikacije

„Upravljanje lancima snabdevanja, tehnologije automatske identifikacije,

Lanci snabdevanja su sastavljeni od više učesnika kao što su proizvodnja, pakovanje,

identifikacije proizvoda i drugih segmenata u procesu rada postale su sastavni deo

Slika 6. Tehnologije automatske identifikacije [2]

Kao nosioci oznaka sa visokim kvalitetom podataka i adekvatnog opisa materijalnih

5. Informacione tehnologije i lanci snabdevanja

„Kao i svuda oko nas, informacija je od presudnog značaja za rešavanje mnogih

Inovacije u upravljanju lancima snabdevanja stavljaju nove zahteve na informacione

 Transakcione IT: odnose se na prihvatanje, procesiranje i spajanje grubih podataka

 Analitičke IT: odnose se na razvoj i primenu sistema za evaluaciju i širenje odluka

Slika 7. Elektronski lanac snabdevanja [3]

Prema istraživanjima koje je obavila kompanija u oblasti informacionih tehnologija, MINECO

6. Operaciona istraživanja i optimizacija lanaca snabdevanja

„Veliko interesovanje za upravljanjem lancima snabdevanja vodi ka iznalaženju novih

U okviru OR, postoje tri osnovne grupe metode:

2. optimizacioni metodi, gde je cilj da se donosiocu odluka omogući da pretražuje izmeñu

3. metodi analize podataka, gde je cilj da se donosiocu odluka pomogne u otkrivanju

Moć korišćenja metoda OR u upravljanju lancima snabdevanja se ogleda u tome da

Promenljive u odlučivanju, se definišu preko sledećih pitanja:

Ograničenja su uslovi koji se odnose na lance snabdevanja:

6 .1 Softver za optimizaciju lanaca snabdevanja

Da bi se olakšalo upravljanje karikama u lancu snabdevanja, razvijeno je mnogo različitih

• Manugistics (Rockville, MD) je ugradio različite metode za dobijanje optimalmih rešenja

• Logility (Atlanta, GA) je ugradila optimizacioni softver kompanije INSIGHT, Inc.

• U današnjem poslovanju, jedan od ključnih faktora uspeha je optimizacija upravljanja

• WEAVE® je automatizovan Web baziran alat za optimizaciju lanaca snabdevanja i nudi

„Takođe su objašnjeni najvažniji i najuticajniji faktori koji utiču na SCM (smanjenje

tehnologija) zatim i upravljanje lancima snabdevanja i softveri za optimizaciju lanaca

U savremenim uslovima privređivanja rukovodeća struktura se susreće sa problemima

Prikaz primene aplikativnih sistema u EU prema podacima dobijenim istraživanjem

Tabela 1. Prikaz penetracije aplikativnih tehnologija prema veličini kompanija [4]

Konkurentska prednost u mnogome zavisi od brzine reakcije na pobudu iz okruženja,

produkovanje rešenja vezanih za planiranje i donošenje odluka na strateškom nivou. Mada

Slika 8 - Mapa analitičkih aplikacija [4]

Slika 9 prikazuje uticaj IT lanac snabdevanja kao i podršku za odgovarajući strategijski

Slika 9. Model strategijske implementacije informacione tehnologije i upravljanje lancem

7 .1 Primena bežičnih tehnologija u SCM

Bežična komunikacija pomaže preduzećima da lakše ostanu u kontaktu sa