Mita Kostic Srpska Naselja U Rusiji PDF

Mita Kostiø
NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

UREDNIK
Svetko Borovçanin
SRPSKO-UKRAJINSKO DRUÅTVO
SERBSÓKO-UKRAÎNSÓKE TOVARISTVO
NOVI SAD
MITA KOSTIØ
NOVA SRBIJA
I
SLAVENOSRBIJA
NOVI SAD
2001
4
5
PREDGOVOR
Definitivnim ukidaœem Potiske i Pomoriåke vojne

granice 1751. godine izazvane su seobe Srba u Rusko carstvo,
koje su zapoçele te iste godine i, u veøim ili maœim grupa-
ma, trajale do kraja åezdesetih godina toga veka.
Glavninu iseæeniçke mase çinili su Srbi iz Potiske
(Martonoå, Kaœiëa, Senta, Beçej, Turija, Srbobran, Baçko
Gradiåte, Titel, Moåorin i dr.) i Pomoriåke vojne grani-
ce (Peçka, Arad, Naÿlak, Semlak, Pavliå, Jenova, Glogovac,
Åoæmoå i dr.). Nekoliko godina kasnije poçeli su se iseæa-
vati, u maœem broju, i Srbi iz Crne Gore, Bosne, Hercegovi-
ne, Dalmacije, Slavonije i Srbije (iz dela pod turskom
vlaåøu). Za razliku od ranijih seoba u Rusiju, seoba 1751. go-
dine, zbog znatnih razmera koje je poprimila, nazivana je i
„Velika seoba Srba u Rusiju“.
Naselivåi se u Rusko carstvo, uglavnom na podruçju
danaåœe Ukrajine, Srbi su tokom proteklih dvesto i pedeset
godina gotovo u potpunosti asimilovani. Srpska politika
u matici a ni srpska istoriografija, sticajem raznih pre
svega istorijskih okolnosti, nisu poklaœale znatniju paëœu
seobi niti srpskoj dijaspori u Rusiji, odnosno u Ukrajini.
Nikada nije bila obeleëena ni bilo koja godiåœica ove
seobe.
U dvoipovekovnoj elipsi proteklog vremena kœiga
akademika Mite Kostiøa Srpska naseæa u Rusiji: Nova Srbi-
6
ja i Slavenosrbija* bila je najznaçajniji otklon od zaborava

Seoba i istorijske sudbine odseæenih Srba. Na Kostiøevo de-
lo oslonio se i znameniti srpski pisac Miloå Crœanski
stvarajuøi monumentalni roman Seobe.
Seoba Srba u Rusko carstvo i œihovo naseæavaœe na
ukrajinskoj i ruskoj zemæi dogaÿaœa su za koje se moëe reøi
da çine, u doslovnom smislu, zajedniçke stranice istorije
srpskog, ukrajinskog i ruskog naroda. Ta çiœenica bila je
Srpsko-ukrajinskom druåtvu u Novom Sadu vaæan podsticaj
da 250-godiåœici ovih zbivaœa posveti veliku paëœu veø
i tokom prethodnih nekoliko godina.
Juna meseca 2000. godine Srpsko-ukrajinsko druåtvo
usvojilo je „Program aktivnosti Druåtva na obeleëavaœu
250-godiåœice Seobe Srba u Rusiju polovinom 18. veka“.
Usvajaœu „Programa...“ prethodile su viåegodiåœe aktiv-
nosti Druåtva u vezi sa nastupajuøom 250-godiåœicom.
Motivisani çiœenicom da su Srbi, naåavåi se na teri-
toriji danaåœe Ukrajine, veøem broju naseæa dali imena iz
„starog kraja“, Druåtvo je posredovalo u uspostavæaœu traj-
nih veza izmeÿu istoimenih mesta u Baçkoj i Banatu i mesta
na podruçju nekadaåœe Nove Srbije.
Druåtvo je, u sporazumu sa Centralnim drëavnim isto-
rijskim arhivom Ukrajine u Kijevu, iniciralo i organizo-
vaœe izloëbe „Naseæavaœe Srba u Ukrajini u 18. veku“ koja
je 1997. godine prireÿena u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu,
a sledeøe godine i u Arhivu Srbije u Beogradu.
Poåto se Izvråni odbor Predsedniåtva Srpske akade-
mije nauka i umetnosti, na sednici odrëanoj 7. septembra
2000. godine, upoznao sa Programom aktivnosti Druåtva na
obeleëavaœu 250-godiåœice Seobe, usledio je predlog Aka-
demije da se Program obeleëavaœa ove godiåœice dopuni
ponovnim izdavaœem pomenute Kostiøeve kœige, koju je veø
daleke 1923. godine izdala Srpska kraæevska akademija u Beo-
* Mita Kostiø, Srpska naseæa u Rusiji: Nova Srbija i Slavenosr-
bija. U: Srpski etnografski zbornik kœ. HH¿Ì, Odeæeœe 1, Naseæa i
poreklo stanovniåtva kœ. 14, Beograd, Srpska kraæevska akademija,
1923, str. 135.
7
gradu. Predsedniåtvo Srpsko-ukrajinskog druåtva je od-

luçilo da ostvarivaœe predloga SANU preuzme na sebe.
Nekoliko vaæanih razloga navelo nas je da kœigu Mite
Kostiøa izdamo sa neophodnim popravkama i dopunama, a ne
u fototipskom obliku. Zakæuçili smo da su nuëne ispravke
grafiçkih greåaka, greåaka u navoÿeœu imena liçnosti,
naziva mesta, kod skraøenica i „fusnota“, kao i da je tekst
kœige potrebno prilagoditi vaëeøem pravopisu.
Veliki broj liçnosti i geografskih imena zahtevao je da
kœigu snabdemo i odgovarajuøim imenskim i geografskim
registrom, kako bi se olakåalo œeno koriåøeœe. Potrudili
smo se da Kostiøevoj kœizi dodamo i pet ovovremeno izra-
ÿenih geografskih karata koje øe çitaocu pomoøi da stekne
potpuniju sliku prostora na kome su se seobe i naseæavaœa
zbivali. Dodali smo nekoliko ilustrativnih priloga i graÿu
za bibliografiju kœiga i çlanaka o seobama u Rusko carstvo
koja moëe biti od pomoøi buduøim istraëivaçima tih zbi-
vaœa. Ove dopune uçinili smo u uvereœu da øemo Kostiøevu
kœigu na struçan naçin vratiti u ëivot i tako uçvrstiti
œeno visoko mesto koje ima u istoriografiji i kulturi srp-
skog naroda.
Pogovor, ili taçnije reçeno pogled savremenog istori-
çara na kœigu i œenog autora nakon osamdeset godina od œe-
nog izdavaœa, iz pera je Kostiøevog nekadaåœeg asistenta, sa-
da akademika Slavka Gavriloviøa.
Potporu za izdavaœe ove kœige, uz Pokrajinski sekre-
tarijat za kulturu, obrazovaœe i nauku, koji je pokrio polovi-
nu åtamparskih troåkova, pruëilo je joå jedanaest insti-
tucija i preduzeøa, i to u vidu pretplate. U znak zahvalnos-
ti za taj çin, sve œih naveli smo na kraju kœige.
Srpsko-ukrajinsko druåtvo u Novom Sadu potrudiøe se
da kœiga akademika Mite Kostiøa dospe u narodne i åkolske
biblioteke i da dopre do åire javnosti – åto øe biti vredan
prilog obeleëavaœu 250-godiåœice Seobe.
Mr Sredoje Laliø,
predsednik Srpsko-ukrajinskog druåtva
u Novom Sadu
8 MITA KOSTIØ
NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA 9
UVOD
Ovaj rad je uglavnom prilog istorijskoj etnografiji srpskog

naroda i çini pokuåaj da se u celini prikaëe migraciona struja
austrougarskih Srba u Rusiju, koja je poçev svoje kretaœe za vreme
Petra Velikog osnovala u juënoj Rusiji prvo srpsko vojniçko
naseæe, iz koga se dolaskom novih migracija za carice Ane razvio
srpski husarski puk, a usled Horvatove i Åeviøeve seobe Srba iz
Pomoriåja i Potisja, razvila su se vojniçka naseæa Srba u Rusi-
ji: Nova Srbija i Slavenosrbija.1
Istorija postanka, razvoja i propasti ova oba naseæa çini
glavni zadatak ovog rada.
Stoga øemo tu migracionu struju prikazati u genetiçkom
razvoju, s istorijsko-etnografskim pregledom svih pojedinih mi-
gracija Srba i drugih pravoslavnih naroda, u prvom redu iz Au-
strougarske pa onda i drugih krajeva, koje je ta struja za sobom po-
vukla; pri tome øemo naroçito gledati da uzroke i poçetke svakog
migracionog pokreta åto boæe obrazloëimo.
Sve te migracije Srba iz Austrougarske i tranzit drugih mi-
gracija preko œe u Rusiju, stoje u uzroçnoj vezi sa spoænom poli-
tikom bivåe monarhije i omoguøene su jedino diplomatskim in-
tervencijama Rusije kod beçkog dvora, koji je Rusiji u tom pogledu
morao popuåtati, jer mu je œeno savezniåtvo protiv Turaka i
1
Podatke iz Drëavnog arhiva u Moskvi dobio sam od g. prof. dr
Vas. Ÿeriøa.
10 MITA KOSTIØ
Fridriha ÌÌ bilo preko potrebno. Zbog toga je i tim diplomatskim

transakcijama pokloœeno mnogo paëœe.
Rad poçiva na graÿi iz Ratnog (Kriegsarchiv) i Drëavnog arhi-
va (Haus-, und Staatsarchiv) u Beçu, Mitropolijsko-patrijaråij-
skog arhiva u Karlovcima, carskog Drëavnog arhiva u Moskvi i
odgovarajuøoj literaturi na srpskom, nemaçkom, ruskom i drugim
jezicima.
MIGRACIJE AUSTRIJSKIH SRBA U RUSIJU

ZA VREME CARA PETRA I CARICE ANE
(Kolonizatorska politika Petra Velikog i Srbi. Politiçke

veze Arsenija ÌÌÌ s ruskim poslanstvom u Beçu. Intervencija Vozœi-
cina u korist Srba. Titelski kapetan P. Boëiø kod ruskog kance-
lara u Moskvi. Ponuda Srba u rusko podanstvo. Podozreœe beçke
vlade. Izaslanstvo Arada i Segedina kod Petra Velikog. Manife-
sti cara Petra Juënim Slovenima. Ponuda graniçarske milicije za
rat protiv Turaka. Srbi u Prutskom pohodu. Pozivna gramota cara
Petra Srbima iz Ugarske na seobu u Rusiju. Migracije. Postanak srp-
skog husarskog puka u Rusiji. Pridolazak drugih Slovena. Najznatni-
ji Srbi doseæenici za vreme carice Ane. Srbi u ruskoj sluëbi na vr-
bovaœu u Ugarskoj. Stalna ruska ekspozitura u Tokaju. Organizaci-
ja srpskog husarskog puka u Rusiji. Kriza u puku. Brigadir Vitkoviø
o uzrocima krize. Odluka za dopunu puka. Novi emisari u Ugarskoj)
Ruska carica Jelisaveta, naseæavajuøi Srbe iz Pomoriåja i

Potisja u Malorusiji samo je nastavæala kolonizatorsku politiku
svoga oca Petra Velikog.1 Glavna svrha œena vladaœa bila je teëœa
da u svemu utvrdi od cara Petra zavedeni drëavni poredak i saçu-
va Rusiji mir spoæa.2
Petar ÌÌ je kao i austrijski øesar Leopold Ì imao nameru da
Srbe kao sredstvo protiv Turaka dvojako upotrebi: pred svoj dru-
1
Pisarevskìy, G., Izó istorìi inostranoy kolonizacìi vò Rossìi vò
H¿ÌÌÌ v. (Zap. moskov arheol. inst., T. ¿ 1909)
2
Ustrialov, Gesch. Russlands (Stuttg. u. Tüb., 1843), II, 163.
12 MITA KOSTIØ
gi rat s Turskom, manifestom (13. marta 1711) pozvao ih je na

oruëje protiv zajedniçkog neprijateæa, a pod kraj svoje vlade poçeo
je srpsku miliciju iz Austrougarske radi pograniçne odbrane da
naseæava na juënoj, od Turaka i krimskih Tatara ugroëenoj grani-
ci svoje proåirene drëave. Zbog obostranih aspiracija na Balka-
nu veø je tada izmeÿu Rusije i Austrije doålo do surevœivosti oko
podele turskog nasledstva. Poåto je Turska bila joå vojniçki ja-
ka, obe su drëave svoju zavojevaçku politiku protiv œe zasnivale
na meÿusobnom savezu, joå viåe na pomoøi podjarmæenih
hriåøanskih naroda, ali katoliçka Austrija oseøala je prednost
Rusije u tom pogledu; jer dok je ona balkanske narode pozivala u za-
jedniçki rat protiv Turaka na åirokoj podlozi hriåøanske soli-
darnosti, dotle je Rusija to çinila na osnovu etniçkog i verskog
srodstva sa œima. Zbog toga je Austrija odmah posle Velike seobe
Srba u Juënu Ugarsku (1690) budno pazila na politiçke veze svo-
jih novih podanika s jednovernom Rusijom, i u tom pogledu popu-
åtala samo onda kada joj je savez s Rusijom bio neophodan. Od tog
momenta spoæne politike zavisio je uspeh svih, beçkoj vladi tako
neugodnih diplomatskih intervencija petrogradskog dvora u ko-
rist progoœenog pravoslavæa u monarhiji i dozvola za sve migra-
cije austrijskih podanika u Rusiju tokom H¿ÌÌ veka.
Za vreme Petra Velikog osnovano je prvo naseæe austrijskih
Srba u Rusiji, iz koga se usled novih migracija za carice Ane Jo-
vanovne razvio Srpski husarski puk a seobom veøeg broja srpske
milicije iz Pomoriåja i Potisja – velike vojniçke kolonije
Nova Srbija i Slavenosrbija.
Sve te migracije austrougarskih Srba u Rusiju tokom H¿ÌÌÌ ve-
ka izneøemo genetiçki, u razvojnom redu çiœenica, obraøajuøi
naroçito paëœu na stvaraœe emigracionih pokreta, koji su svakoj
od tih migracija prethodili.
Austrougarski Srbi su odmah posle Velike seobe (1690), posle
prvih razoçaraœa u beçku vladu zasnovali politiçke veze s jed-
novernom Rusijom. Patrijarh Arsenije ÌÌÌ je sa zastupnicima Rusi-
je u Beçu Nefimonovim i Vozœicinim tajno odrëavao najpri-
jateæskije veze, ëalio im se na verska progonstva pravoslavnih od
strane jezuita i preko œih se obraøao Petru za zaåtitu.3
3
Pam. dip. sn. ¿ÌÌÌ, 113. Cit. A. Koçubinskago, Mô i oni. (Oçerki
istorìi i politiki Slavánó. Odessa, 1878), 63–65.
Ruski poslanik Vozœicin je po Petrovu nalogu kod beçke

vlade posredovao (22. februara 1699) da se Srbi verski ne progone
i Ÿorÿe Brankoviø pusti iz zatoçeœa, ali Austrija je s Turcima
mir u Karlovcima veø potpisala, nije joj viåe trebalo rusko pri-
jateæstvo, stoga je ta prva diplomatska intervencija u korist Sr-
ba, ujedno i prvo meåaœe Rusije u unutraåœe stvari Austrije, os-
tala bez uspeha; beçka vlada je u martu diplomatski odgovorila da
øe patrijarh i œegovi verni uëivati kao i dotad sigurnost i slo-
bodu vere, ali se zato øesar nada da øe car biti tolerantan i pre-
ma katolicima u Moskvi,4 tj. da øe jezuitima dozvoliti ulaz u
Rusiju.
Posle Karlovaçkog mira (1699) Srbi su izgubili nadu da øe
se pomoøu austrijskog oruëja moøi vratiti u otaxbinu. Kada su za-
tim od strane katoliçkog sveåtenstva verska, a od ëupanijskih
maÿarskih vlasti politiçka progonstva nastavæena, mirniji su
kao åto to svagda i svugde biva, s jerarhijom na çelu nastavæali i
daæe da trpe, a ëeåøi, naroçito oficiri graniçarske milicije,
poçeli su mimo patrijarha van granica monarhije da se osvrøu za
pomoø. Veø tada se meÿu tek doseæenim a veø razoçaranim Srbima
javæa misao o seobi natrag u Tursku.
Poçetkom 1702, po zvaniçnim izveåtajima namesnika carske
vlasti u Slavoniji Kalaneka, oko hiæadu srpskih porodica preko
Tise se iselilo u Banat, koji je Karlovaçkim mirom Turcima pri-
pao; iz samog Sentivana je tom prilikom od 90 kuøa 70 prebeglo
(durchgegangen) Turcima.5
Kad od strane maÿarskih vlasti progonstva nisu prestajala ni
posle zauzimaœa Dvorskog ratnog saveta (da Srbi budu in, sed non
de Comitatu), rodila se meÿu srpskom milicijom prvi put misao na
seobu u jednovernu Rusiju, koja je meÿu Srbima, naroçito posle
viåe od dvomeseçnog bavæeœa agilnog ruskog poslanika Vozœi-
cina u œihovoj sredini prilikom sklapaœa mira u Karlovcima6
4
Koçubinski, 70.
5
Spomenik, LI, 34.
6
Mirovni kongres u Karlovcima trajao je 72 dana (Baumstark, R.,
Leopold I, Freiburg, 1873, 51). Vozœicin je tom prilikom obiåao mana-
stire Kruåedol, Hopovo, Beåenovo i preko Peçuja vratio se u Beç. Opis
œegova boravka meÿu Srbima åtampan u: Pam. dip. sn., ÌH (cit. Koçu-
binski).
14 MITA KOSTIØ
postala popularna, a joå viåe joj je ugled porastao bio usled boj-
ne slave ruskog oruëja u borbama protiv Åveda i Turaka. Na ruskog
cara su ih upuøivali i gospodari Vlaåke Åerban Kantakuzin i œe-
gov naslednik Brankovan. Prvi œihov izaslanik u Petrograd ni-
je doneo odgovora. Na to su Srbi iz Austrougarske u jesen 1704.
poslali caru Petru jednog od svojih najuglednijih æudi, koman-
danta Titela Panteliju (Panu) Boëiøa,7 koji je veø 1695. u çinu
tisuønika srpske milicije kao narodni izaslanik iåao u Beç ra-
di osloboÿeœa Ÿorÿa Brankoviøa.
Pana Boëiø dobio je teëak zadatak, da Srbe privede u rusko
podanstvo.
U Moskvi ga je primio drëavni kancelar Teodor Aleksijeviç
Golovin i on mu je u audijenciji (25. novembra) ocrtao razoçaraœe
doseæenih Srba u beçku vladu. Za svoju vernu sluëbu øesaru protiv
Turaka doëiveli su mnogu krivdu od øesarskih naçelnika, stoga su,
kaëe, œega poslali svi srpski glavari koji ëive pod øesarem u
ugarskoj zemæi na granicama Turske, da moli cara Petra da ih pri-
mi za svoje podanike i verne; oni su uvek gotovi na sluëbu protiv
muslimana bez svake plate i trebovaœa, samo za jedino pravosla-
vije; ni oruëja ne trebaju, a koliki øe broj œihove vojske biti, sam
øe se car zaçuditi. Ujedno mu je joå spomenuo da su i drugi Srbi
koji ëive pod Turcima i Mleçiøima s œima istog miåæeœa,
druge nade nemaju, do u Boga i u ruskog cara, ako ih on napusti, svi
øe pravoslavni propasti.8
Nije poznato åta je ruska vlada na to odgovorila, zna se samo
da je Boëiø ostao u Rusiji i stupio u rusku vojsku, 1718. godine je
tamo umro i ostavio za sobom sina Ivana.9
Nagli porast ruskog carstva pod carem Petrom poçeo je Aus-
triji zbog verskog srodstva œenih novih podanika Srba s pravo-
slavnom Rusijom bivati sve viåe nezgodan, åvedska diplomatija
je u Beçu to nepovereœe prema Rusiji joå viåe podsticala. Tako
je poçetkom 1707. godine cara Petra izvestio œegov poverenik na
7
Raiçò, J., Istorìa, Ì¿, 542. „Glasnik“, HH¿ÌÌÌ, 124 i 158; Koçubin-
ski, 95; Radoniø, dr J., Grof Ÿorÿe Brankoviø (Beograd, 1911), 527, 530.
8
Solovóevò, Istorìá Rossìi, H¿, prilog 4; Koçubinski, 25–26.
9
Ibid., 98.
beçkom dvoru Gizen, kako su se neki austrijski drëavnici, pod-

bodeni od Åveÿana, protivili predlogu da se ruski car zamoli da
poåaæe nekoliko hiæada kozaka u Erdeæ, radi umireœa pobuœenih
Maÿara navodeøi kao razlog: car se moëe u Ugarskoj utvrditi,
oslaœajuøi se tamo na Srbe pravoslavne vere.
Taj strah beçkog dvora od Rusije primetio je 1708. godine i
mletaçki poslanik Dolfini.10
Drëaœe Rusije u Rakocijevoj pobuni, nagomilavaœe ruske voj-
ske na severnoj granici Ugarske 1710. godine i ponovni upadi
ruskih çeta u pograniçne ëupanije su u Beçu nepovereœe prema
Rusiji samo joå pojaçavali.
Meÿutim, poloëaj Srba u Ugarskoj od odlaska œihova iza-
slanika Boëiøa u Moskvu znatno se pogoråao. Arsenije ÌÌÌ je
ruskome kancelaru poslao jedno oçajno pismo (23. oktobra 1705) o
poloëaju srpskog naroda u Ugarskoj.11 Da zlo bude gore, ubrzo su jedan
za drugim poumirali viceduktor Monasterlija, odmah za œim
energiçni branilac srpskih interesa u Beçu patrijarh Arsenije ÌÌÌ
a za nepunu godinu i naslednik œegov Isaije Ÿakoviø, koga narod
nazivaåe mudrim a on sam sebe: „bjedni i gorki stradalec“.*
U to vreme je car Petar pobedio Åvede kod Poltave (1709). Ta
sjajna pobeda je jednim mahom digla Rusiju u red velikih sila evrop-
skih i pronela slavu ruskog oruëja meÿu svim Juënim Slovenima,
utvrÿujuøi konaçno meÿu œima veru u oslobodilaçku misiju Rusi-
je na Balkanu.12
Kad se meÿu nezadovoænim austrijskim Srbima proçulo da se
car Petar sprema na rat protiv Turaka i da je u tu svrhu sklopio
savez s Brankovanom i Rakocijem, ovladalo je meÿu œima opåte
uvereœe da øe sada moøi napustiti øesarevu zamæu i pomoøu ruskog
oruëja se preseliti natrag u svoju osloboÿenu, staru srpsku
otaxbinu. Stoga su u maju 1710, u ime srpske milicije iz Pomoriå-
ja i Potisja pukovnici gradova Arada i Segedina Jovan Tekelija i
10
Bidermann, H., Russische Umtriebe in Ungarn (Innsbruck, 1867), 46.
11
„Glasnik“, H¿, 264.
* Vitkoviø, Spomenici, Ì, 56.
12
O odjeku poltavske pobede meÿu Juënim Slovenima: Zabolotskìy,
Oçerki rus. vlìánìá vò slaván. literaturahò novago vremen. (Varåava,
1908), 31–50.
16 MITA KOSTIØ
Vulin Potiski poslali satnika Bogdana Popoviøa u Moskvu caru

Petru s molbom u kojoj ga kratko i diræivo mole „da pomisli i o
œihovoj srpskoj zemæi, optereøenoj od mnogo godina radi œi-
hovih grehova jarmom neverniçkim; kad podigne Gospod Bog
krstonosnu Tvoju desnicu na Turçina, ne zaboravi na nas malene
pozivom carskim i æubavæu svojom, da i mi poëurimo sluëbom
svojom za svoga pravoslavnoga cara“.13
Dana 22. februara iste godine izdao je car Petar poznati
manifest o verolomnom prekråaju mira sultana turskog Ahmeta,
kojim Rusija pred Evropom prvi put javno istupa kao zaåtitnica
hriåøanstva na Balkanu. Time je zapoçeo znameniti Prutski po-
hod, Srbi su mogli odrëati svoja obeøaœa. Pre nego åto je Petar
iz Moskve poåao na juënu granicu, izdao je 3. marta od Srbina
Miloradoviøa znalaçki sastavæenu gramotu, upravæenu u prvom
redu Crnogorcima pa onda svim hriåøanskim narodima na Balka-
nu, kojim ih poziva na oruëje protiv zajedniçkog neprijateæa.
Dana 23. marta pozvao je ponovo preko Carigradske patrijaråije
sve hriåøane na oruëje.
Ali nade austrijskih Srba nisu se ispunile, prutska se vojna
rÿavo svråila gubitkom Azova, do ugovorenog ustanka balkanskih
hriåøana nije doålo, åto ruska vojska nije pre Turaka stigla do
Dunava. No Srbi usled toga neuspeha nisu izgubili nadu u Rusiju,
kako mir joå nije konaçno uglavæen motrili su oni na sve åto se
tada u Turskoj dogaÿalo. Po svedoçanstvu ruskog kancelara Gavri-
la Golovkina tri srpska pukovnika, Vulin Iliø, Jovan Tekelija i
Haxi Raåkoviø, koji su posle Karlovaçkog mira zapovedali srp-
skom milicijom u Potisju, Pomoriåju i Podunavæu14 u martu
1712. dobrovoæno su predloëili caru Petru da øe se na çelu od
10.000 Srba sjediniti s ruskom vojskom, samo ako Rusija nastavi
protiv Turske15 rat, no do rata nije doålo, posredovaœem Engleske
i Holandije je 24. juna 1713. s Turskom konaçno sklopæen mir. Tom
prilikom su ova tri srpska pukovnika od cara Petra dobili œe-
govu sliku u dragocenom okviru.16
13
Drë. arhiv u Moskvi, Greç. díla, 1710, maá 29. ¡ 11; Koçubinski,
27; O Vulinu, „Letopis Matice srpske“, 191, 17.
14
„Letopis Matice srpske“, 33, 2.
15
„Letopis Matice srpske“, 120, 178. i kœ. 119, 17.
16
Solovóevò, H¿ÌÌ, prilog 2.
Tek desetak godina kasnije Petar je naumio da se veø toliko

puta ponuÿenom pomoøi austrijskih Srba koristi i da ih pokuåa
naseliti u Malorusiju, duë Dœepra, radi osiguraœa juëne granice,
koju su krimski Tatari svojim uçestanim upadima stalno uzne-
mirivali. Za vreme œegove vlade je u Malorusiji vrilo, naroçito
su bili nezadovoæni zaporoåki kozaci, koji su na toj strani bili
naseæeni pored Malorusa, çija je nestalnost u to vreme uåla veø u
poslovicu: jedni su od œih bili uvek gotovi da svoje interese osi-
guraju savezom s krimskim kanom a drugi su opet pristajali uz
Poæsku, tamo se i selili,17 åto se u malo veøoj meri i 1723. godine
desilo, tako da su ukazom duë poæske granice postavæene straëe.18
Stoga je car Petar odluçio da tu ugroëenu juënu granicu osi-
gura i naseli je pouzdanijim elementima. Sasvim je verovatna
tvrdœa Zaharija Orfelina u œegovoj monografiji o Petru Ve-
likom, da je ovaj doåao na misao da juënu granicu Rusije naseli
srpskim graniçarima iz Austrougarske na osnovu ove pretpostavke:
„kad srpski narod tako verno sluëi gospodaru inoplemenom i
inovernom, tim øe vernije sluëiti gospodaru, koji je s œim jednog
jezika a pri tom i jedne vere“.19 O raspoloëeœu Srba prema Rusi-
ji Petar je veø bio dobro informisan, oni sami su mu se tuëili
na Austriju, nudili u podanstvo i stavæali mu protiv Turaka svo-
ju vojsku na raspolagaœe, patrijarh Arsenije ÌÌÌ molio ga je za za-
åtitu pravoslavæa, sam je fruåkogorskim kaluÿerima poklaœao
crkvenih kœiga i utvaru,20 na œegovu zapovest poslao je ruski Sin-
od Maksima Suvorova u Karlovce,21 a i drugi su ga o velikoj æubavi
austrijskih Srba prema Rusiji uveravali. Ruski poslanik Vozœi-
cin na primer, pisao mu je sa mirovnog kongresa iz Karlovaca „da
bi se u sluçaju da se ruska armija pojavi protiv Turaka na Dunavu,
ne samo hiæade nego bezbrojne mase od naåeg naroda, naåe vere i
naåeg jezika digle na oruëje“.22
17
Oncken, Das Zeitalter Friedrisch des Grossen, II, 344.
18
[Orfelin] Ëitìe i slavnôá díla Petra Vel. (Sankt-Peterburg,
1774), ÌÌ, 280.
19
Ibid., 281.
20
Stojanoviø, Æ., Stari srpski zapisi i natpisi, 2103, 2104.
21
Grujiø, R., Srpske åkole od 1718–1739. g. (Beograd, 1908), 35.
22
Oncken, o. c., 346.
18 MITA KOSTIØ
I Rakoci je joå 1722. verovao da bi Srbi u Ugarskoj rusku voj-

sku doçekali „kao mesiju, koji je doåao da ih izbavi“ („comme un
messie venu pour les delivrer“).23
U vojniçke vrline Srba, Petar se joå u Prutskom pohodu
liçno uverio. U Moldavi nad Prutom je u ruskoj vojsci uçestvovao
i kapetan Jovan Albanez, po Orfelinu rodom Srbin iz Pod-
gorice.24 On je komandovao nad jednim omaœim odeæeœem vojnika,
koje su svi u armiji nazivali maloruskim izrazom ëolniri (voj-
nici). Ti ëolniri bili su gotovo svi Srbi, protiv Turaka su se
drëali hrabro i odlikovali se vernoåøu prema caru Petru toliko
da je odluçio da od tih Albanezovih ëolnira obrazuje çitav puk, i
zbog toga åto su oni bili veøinom Srbi nazove ga Srpski husar-
ski puk.25
Stoga je Petar 23. oktobra 1723. izdao majoru Jovanu Albanezu
pozivnu gramotu, kojom ga opunomoøava da od austrijskih Srba
moëe navrbovati nekoliko husarskih pukova i rasporediti ih po
maloruskim gradovima.
Svakom ko preÿe u rusku sluëbu, obeøava se tom gramotom voj-
niçka plata, zatim „racioni i porcioni novci“ po çinu i sluëbi,
koju su dobili od rimskog øesara u posledœem ratu bez ikakve ra-
zlike. „Koji od œih doÿu u naåu imperiju i naåu sluëbu sa ëenom
i decom, dobiøe za ëivot rodne zemæe. Ako u veøem broju doÿu u
naåu drëavu, nagradiøe se posebnim carskim privilegijama. Ko
od Srba oficira“, kaëe se daæe, „dovede u sluëbu naåu ceo puk, do-
biøe nad œim pukovniåtvo, a ko doÿe bez oruëja, dobiøe naåe
oruëje i husarsku platu.“26
S tim pozivom „pravoslavnog cara“ imao je Jovan Albanez kao
prvi ruski iseæeniçki agent meÿu Srbima u Ugarskoj priliçno us-
peha. Iste godine odselilo se s œim u Rusiju 459 Srba, koji su
naseæeni u Ukrajini.
23
Bidermann, o. c., 18.
24
Ëitìe i slav. díla Petra Vel., ÌÌ, 281.
25
Ibid.
26
U celini je tu gramotu åtampao Orfelin (o. s.); u kraøem izvo-
du Skalókovskìy, Hron. obozrínìe istorìi novoross. kraá (Odessa, 1836),
15, odakle su je, s pogreånim datumom, Spasiø i Agatonoviø (Srp.
ustanci protiv Turaka u vezi sa nar. seobama u tuÿinu, ÌÌ, 256) preveli.
Po jednoj verziji bili su to Srbi iz Potisja. Iduøe godine

doålo je za œima iz Juëne Ugarske joå oko 600 Srba, koji su takoÿe
naseæeni u Ukrajini.27
Od tih doseæenika je carica Ana 1727. obrazovala Srpski
husarski puk. Osim toga postojali su pri ruskoj armiji i Ugarski,
Moldavski i Gruzijski puk, no pri svakom od ovih bilo je samo po
nekoliko od onog naroda çije ime je puk nosio, veøi deo sastojao se
iz æudi raznih plemena.28
Srpski husarski puk bio je najpre odreÿen na sluëbu u Ukra-
jini, za oëeœene husare bile su odreÿene zemæe za naseæe. Zatim je
uçestvovao u ratu protiv Persije. Godine 1729. bio je, po projektu
feldmaråala kneza Galicina, taj puk u jaçini od 600 æudi razmeå-
ten izmeÿu tvrÿava Tora (sada Slavjanskog) i Ukrajinske utvrÿene
linije.29 Na molbu majora Albaneza budu protiv Perzije otprav-
æeni srpski husari 1731. vraøeni i ukazom od 19 maja30 iste godine
opet naseæeni na starim mestima.
Carica Ana je nastavila orijentalnu politiku Petra Ve-
likog, koja je iåla za prevlaåøu Rusije na Kaspijskom i Crnom
moru, ta je politika morala dovesti do novog rata s Turskom, koja
je baå tada troåila snagu u dugotrajnoj borbi s Perzijom. Veø
1732. godine je Rusija htela Tursku da napadne, ali su je joå neko
vreme zadrëale prilike u Poæskoj.31 Trebalo je vojsku za nov rat
åto boæe spremiti, stoga je carica na predlog grofa Vajsbaha o
umnoëeœu husara ukazom ponovo pozvala austrijske Srbe na seobu
u Rusiju. Pukovi sastavæeni od novih pridoålica (1733) izdr-
ëavali su se iz maloruskih prihoda.32
To vrbovaœe svojih podanika Austrija nije smela javno
zabraniti, jer joj je savez s Rusijom zbog turske opasnosti trebao,
ali je zato tajno, preko mitropolita energiçno zabranila Srbima
27
Istor. obzorò díátel. Rumáncova i pr. „Russkaá besída“, 1858, kœ.
4. (cit. Zanetovò, Bólgarskití kolonii vò Russiá. „Period. spisanie“,
HHH¿ÌÌ i HHH¿ÌÌÌ, Srídecò, 1891, 179).
28
Skalókovskìy, 16.
29
Skalókovskìy, o. s., 17.
30
Kod Spasiøa i Agatonoviøa pogreåno 18. marta.
31
Immich, Dr. M., Gesch. d. europ. Staatensystems von 1550–1789. (Mün-
chen u. Berlin, 1905), 275.
32
Skalókovskìy, ibid.
20 MITA KOSTIØ
svaku vezu s Rusijom. Beçka vlada je 1732. pozvala Viøentija na

odgovornost åto drëi ruskog uçiteæa Suvorova u Karlovcima, i
(u avgustu) zabranila mu strogo, kaëe sam, svaku vezu s æudima „od
onije strane“.33
Osim Srba vrbovani su i drugi Sloveni monarhije, 1735.
starosta iz Cipsa knez Lubomirski meÿu planinskim poslova-
çenim Rusinima u severnoj Ugarskoj s uspehom je vrbovao husare za
Rusiju, s proleøa iduøe godine odjahala su u Moskvu dva eskadrona
takvih.34
Karlo ¿Ì je u tom pogledu iz politiçkih razloga pokazivao
prema saveznoj Rusiji malo otpornosti. Godine 1736. morao je i on
uz Rusiju da objavi Turskoj rat, samo da Rusima ne ostavi odreåene
ruke na Balkanu, ali je na prethodnom kongresu u Niemirovu izbila
na javu do tada latentna opreka izmeÿu austrijskih i ruskih in-
teresa oko podele Turske; pokazalo se da se tada u Beçu nisu niçeg
tako bojali kao susedstva s Rusijom. U tome su tako daleko iåli da
su odluçili da Moldavu, ako je veø ne mogu za sebe zadrëati radi-
je i Poæskoj daju pa i samoj Turskoj je vrate, samo da ne doÿu u teri-
torijalni dodir s Rusijom,35 toliko su se bojali œena uticaja na svo-
je Slovene.
Kad se s Turskom nisu mogli da pogode, izbio je rat, ruske us-
pehe skupo je feldmaråal Minih plaøao, jer nije ni sebe ni trupe
åtedeo, vojska je trebala dopune. Stoga se carica Ana ponovo
obratila Karlu ¿Ì za dozvolu vrbovaœa po Ugarskoj i ovaj dõ
dozvolu za 500 æudi.36 Na to je iz Rusije 1737. poslata u Ugarsku
komisija, koju su saçiœavali potpukovnik Kuming i dva Srbina,
potpukovnik Stojanov i husarski kapetan Boëiø. Ta je komisija
poçela najviåe da radi meÿu pograniçnim poslovaçenim Rusini-
ma i zadavala je drëavnim vlastima mnogo muke. Vlasti Ungvarske
ëupanije imale su pune ruke posla suzbijajuøi mnoge begunce od tih
navrbovanih husara, koji su primivåi od ruskih oficira novac
begali, pæaçkali ili pravili druge nerede po ëupaniji,37 no
33
Jakåiø, M., O Viøentiju Jovanoviøu (Novi Sad, 1900), 50.
34
35
Angeli, M., Der Krieg mit der Pforte 1736–39. (Mitteilungen d. k. k.
Kriegsarchivs, 1881), 256.
36
37
Ibid., 49.
komisija je ipak odvela znatnu dopunu srpskom husarskom puku, sa

œom su poåli i mnogi Srbi iz Ugarske.
Na taj naçin se za vreme carice Ane iz Ugarske iselio veli-
ki broj Srba u Rusiju, meÿu kojima je bilo i çlanova iz najugled-
nijih srpskih porodica, åto na sredinu u kojoj su one ëivele ni-
je moglo ostati bez uticaja i tako se meÿu narodom predispozici-
ja za seobu u Rusiju sve viåe utvrÿivala.
Najviÿenije liçnosti, koje su se za vreme carice Ane iz redova
srpske milicije u Ugarskoj u Rusiju odselile, bile su Jovan Sto-
janov, Stevan Vitkoviø, Paniø Boëiø, Dimitrije Periø i, kasnije,
Petar Tekelija;38 svi su oni doëiveli tamo najsjajnije vojniçke ka-
rijere.
Jovan Stojanov iz Petrovaradina doterao je do generalmajor-
skog çina i komandovao je Srpskim, Ugarskim i Vlaåkim husarskih
pukom, odlikovao se u borbama s Poæacima, Tatarima i Turcima.39
Stevan Vitkoviø bio je brat od strica pukovnika sremske
katanske regimente i narodnog prvaka Sekule Vitkoviøa (1687–
1754). Brojna porodica Vitkoviøa vodi poreklo iz Hercegovine,
iz sela Mustaøa blizu Trebiœa, odakle se preselila u Baæevo u Sr-
biji, a odavde preåla u Srem i nastanila se najpre u Vukovaru.
Posle rane smrti svojih roditeæa, odrastao je Stevan Vitkoviø u
uglednoj kuøi svoga roÿaka Stevana Gavrilova Piåçeviøa, kapetana
podunavske milicije i komandanta Åida u Sremu, i kao mladiø se
odselio u Rusiju.40 Taj, po savremenom zapisu „razuman i hitar u çe-
mu hoøeå“ çovek istakao se u borbama protiv Tatara i uz protek-
ciju, joå od Petrova vremena, u Rusiji moøne srpske porodice
Vladisavæeviøa ubrzo je doterao do brigadira Srpskog husarskog
puka. Oëenio se Teodorom Nikolajevnom, koja je pripadala
smoæenskom plemstvu i bila veø udata za jednog çlana u Malorusiji
poznate porodice Apostola; s œom imao kneza Nikolu.41
38
Popovò, N., Voennôá poselenìá Serbovò vò Avstrìi i Rossìi
„Vístnikò Evropi“, T. ÌÌÌ (Sankt-Peterburg, 1870), 604.
39
Stojanoviø, Stari srpski zapisi i natpisi, 2812.
40
Popovò, N., Izvístìe o pohoëdenìi S. S. Piåçeviça (Moskva,
1883), 157, 89.
41
Stojanoviø, Æ., o. s. br. 2819. Za istoriju porodice Vitkoviøa
up.: „Javor“, 1874, 22; „Bråæan“ (N. Sad 1885), 3; Vitkoviø, Spomenici,
Ì, 184; ÌÌÌ, 82.
22 MITA KOSTIØ
Paniø je doterao do potpukovnika u kozaçkom Çerœigovskom

puku a Dimitrije Periø, koji je bio zet çanadskog kapetana, po-
toœeg pukovnika Moriåke milicije, zatim komandanta srpske
kolonije u Rusiji Jovana Åeviøa, doterao je do potpukovnika u Srp-
skom husarskom puku.42
Stojanov i Vitkoviø dobili su u Rusiji velika imaœa, a
Paniø i Periø maœa.
Meÿu posledœima, koji su se pre Horvatove seobe od çlanova
uglednih srpskih porodica uz Ugarske u Rusiju odselili bio je
Petar Tekelija;43 on je 1748. otiåao u Rusiju kao poruçnik i od svih
Srba do tada doëiveo tamo najsjajniju vojniçku karijeru, posle
mnogih ratnih zasluga i burnih doëivæaja postao je feldmaråal
ruske vojske. Petar je bio sin kapetana Moriåke milicije Ranka
a unuk slavnog oberkapetana aradskog i zapovednika Moriåke
milicije Jovana Tekelije, koji je noøu po zvezdama proveo vojsku
Evÿenija Savojskog kroz ritove do Sente, gde je 1697. Turke potu-
kao.44 O velikom ugledu te porodice meÿu narodom svedoçe nam
nekolike narodne pesme o bojnoj slavi Tekelija.45 Prouçavajuøi te
tri generacije ove znamenite srpske porodice, vidimo kako se
porodica Tekelija psihiçki meœa, åto je svakako uticalo na œenu
okolinu, i nalazimo uzrok zaåto se Petar Tekelija odselio u Rusi-
ju. Œegov deda Jovan stekao je i pri uguåivaœu Rakocijeva ustan-
ka za dinastiju velikih zasluga, radi çega mu je øesar pored
maÿarskog plemstva odredio zlatan lanac i skupocenu sliku kao
nagradu, ali mu grof Ålik te darove nije dao, nego ga je joå zbog
nekih izgreda i zatvorio, tek na zauzimaœe princa Evgenija dobio
je carske darove.46 Vremenom se Jovan Tekelija toliko izmenio, da
je kasnije posetio Rakocija u Rodostu; razume se da je taj antidi-
nastiçki çin pokvario karijeru œegovih potomaka u austrijskoj
vojsci. Œegova sina Ranka su prosti vojnici voleli, ali su ga se
oficiri klonili, poçeo je i sedeti a nikako da postane oberkape-
42
Popovò, Voenôá posselenìá Serbovò, 604.
43
Œegova biografija: „Letopis MS“, kœ. 33, ç. ÌÌ. O porodici
Tekelija u Rusiji ima zaseban çlanak Ruskìi arhivò, 1888, kœ. 2.
44
Jakåiø, M., „Bogosl. glasnik“, 1902, Ì, 24.
45
V. Ëenidba Ranka Tekelije. „Letopis MS“, kœ. 65, 129.
46
Jakåiø, M., o. s., 39.
tanom. Po prirodi silovit, imao je çeåøe sukoba sa Ÿurkom Åe-

viøem, koji je doåao na mesto œegova oca. Veø i sin Åeviøev Jo-
van postao je kapetan kao i on, a œegovi sinovi Petar i Jovan
morali su se zadovoæiti maœim çinovima u vojsci. To nepraved-
no zapostavæaœe je najposle i nateralo ambicioznog i darovitog
poruçnika Petra Tekeliju da se odseli u Rusiju.
Kao Karlo ¿Ì morala je iz razloga spoæne politike i œegova
køi, carica Marija Terezija u emigracionom pitaœu Rusiji joå
viåe da popuåta. Poçetkom 1749. poslat je u Tokaj od strane ruskog
carskog dvora radi nabavke çuvenog tokajskog vina za dvorske
potrebe general-major Teodor Viåœevski.47 On je bio rodom Srbin
iz sela Viåœice kod Beograda. Kad se odselio u Rusiju, ne zna se.
Poåto je znao mnoge jezike i vaëio kao vrlo predusretæiv çovek,
pokazao se za vrbovaœe iseæenika vrlo pogodan, ali je te iste go-
dine umro i na œegovo mesto je imenovan œegov sin, pukovnik
Gavrilo Viåœevski.48 Ta ruska vinarska komisija u Tokaju nije ta-
da opozvana, nego je pod raznim zapovednicima ostala u tom gradu
kroz çitavu drugu polovinu H¿ÌÌÌ veka49 i pri svim migracijama
austrougarskih Srba u Rusiju igrala je vrlo vaënu ulogu. Nabavka
vina za carski dvor bila je samo œena prividna svrha, u stvari ona
je bila srediåte ruske emigracione propagande meÿu ugarskim
Slovenima i glavna etapna stanica, koja je prihvatala i daæe
sprovodila sve srpske migracije u Rusiju.
U to vreme nalazili su se husarski pukovi u Rusiji, pa meÿu
œima i Srpski husarski puk, u velikoj krizi. Svi pukovi imali
su posebno ustrojstvo u ruskoj armiji i zasebno su se vodili viåe
kao neregularna vojska. U œih je bilo sve sopstveno: koœ, karabin,
piåtoæi, sabæa, mundir i koœski pribor, sve su to sami
nabavæali i plaøali od svoga sledovaœa. Stoga i oprema ruskih
husarskih pukova toga doba nije bila jednaka, nego razliçita. Uz to
su morali da ëive o svom provijantu koji su nosili za sobom. Za
sve to dobijali su pored vojniçke plate joå i tzv. „racione i por-
47
Bantôåò-Kamenskìy, Obzorò vníånihò snoåenìi Rossìi (Moskva,
1894), Ì, 70.
48
Stojanoviø, Æ., o. s., 2822.
49
Ukinuta je tek 1800. (Bidermann, Russ. Umtriebe, 16).
24 MITA KOSTIØ
cione novce“, åto je svake godine viåe iznosilo nego izdrëavaœe

ma kog drugog redovnog puka.50 No pored svih tolikih rashoda, ti
husarski pukovi nisu nikad imali potpuno brojno staœe, pa su
çeåøe slati oficiri u Ugarsku da vrbuju nove æude.
Ruske finansije su u to doba bile u oçajnom staœu. Drëavne
kase su joå 1743. godine na primer, toliko zaostale da drëavni çi-
novnici 18 meseci nisu dobili platu.51 Iz istih razloga nije se
ni Srpskom husarskom puku mogao porcioni i racioni novac da
isplaøuje. Zbog oskudice su 1747. pojedini husari poçeli veø da
pæaçkaju i da dezertiraju. Staœe se sve viåe pogoråavalo, tako da
je u maju 1750. iz Srpskog i Ugarskog puka 59 æudi podnelo molbu
za otpust iz sluëbe. Senat je naredio istragu, na kojoj je brigadir
Srpskog husarskog puka Stevan Vitkoviø izjavio da je tome jedino
neuredna isplata porcionog i racionog novca kriva. Novçano
sledovaœe od 6 rubaæa za çetvrt godine primili su doduåe ured-
no, i to su potroåili za hranu; ali koœa, oruëje, mundir, muni-
ciju i åator duëni su bili nabavæati i izdrëavati od racionog
i porcionog novca, koji su primali posle dve i tri çetvrti godine;
u tom meÿuvremenu husari bi u najveøu bedu zapadali. Pri datoj is-
trazi se ispostavilo da drëavne kase nisu iz proraçunske svote za
izdrëavaœe neregularnih pukova za godinu 1749. isplatile 65.000
rubaæa. Na to je Senat odluçio da husare zadrëi u sluëbi i da se
Vojnoj kolegiji radi izmireœa toga duga iz rudarske kase stavi na
raspolagaœe 170.000 rubaæa. Ujedno je odluçeno da se u øesarske
oblasti poåaæu ponovo oficiri radi vrbovaœa novih husara.52
Za svoju propagandu su ti ruski emisari kod Srba u Ugarskoj
naåli vrlo povoænu predispoziciju. Srpska milicija u Pomo-
riåju i Potisju nalazila se baå zbog ukidaœa Moriåke i Potiske
krajine u nezadovoæniçkom pokretu, iz koga se pod voÿstvom Jovana
Horvata i Jovana Åeviøa razvio emigracioni pokret i seoba u
Rusiju, kojom su i osnovana tamo srpska naseæa: Nova Srbija i
Slavenosrbija.
50
Popovò, Voen. posselenìá, 604–605.
51
Kaemmel, O., Illustr. Gesch. d. neuen Zeit; II, 576.
52
Solovóevò, HHÌÌÌ, 10.
POLITIÇKA POZADINA HORVATOVE

I ÅEVIØEVE SEOBE SRBA U RUSIJU
Seobe Srba iz ukinute Moriåke i Potiske krajine u Rusiju

pod voÿstvom pukovnika Horvata (1751) i Åeviøa (1752) i osni-
vaœe srpskih naseæa u Rusiji – Nove Srbije i Slavenosrbije, do-
godila se u doba velike krize, u kojoj se nalazila spoæna politika
Austrougarske od Ahenskog mira (1748) do poçetka Sedmogodiåœeg
rata,1 i stoji u neposrednoj vezi sa spoænom politikom beçkog dvo-
ra toga doba.
Ahenski mir nije nikog zadovoæio. Granice izmeÿu zaraøenih
drëava ostale su uglavnom iste, najglavnija poratna promena
opåteg politiçkog poloëaja bila je nagli porast Prusije. Otmi-
ca Ålezije od Fridriha ÌÌ je davnaåœu orijentaciju austrijske
spoæne politike protiv Francuske sasvim promenila, umesto
Francuske postao je Fridrih ÌÌ najveøi neprijateæ Austrije; Ma-
rija Terezija ga je uvek smatrala kao nepravednog uzurpatora i ce-
log veka mrzila „na to çudoviåte“.2
Zbog toga su se u Beçu trudili, na osnovu novoutvrÿenog poli-
tiçkog sistema (u aprilu 1749), da åto boæe uçvrste s Rusijom joå
1746. sklopæeni savez, kome je tajna çetvrta taçka davala protiv-
pruski karakter. Spoænu politiku monarhije vodio je u to doba
1
O tom dobu izvorna rasprava: Beer, A., Über die Österr. Politik im J.
1749–1755, u kœizi Aufzeichnungen des Gf. W. Bentinck über Maria Theresia
(Wien, 1871), 1–149.; zatim Arneth, Gesch. M. Theresias, Bd. IV.
2
Dorschel, G., Maria Theresias Staats- und Lebensanschauung (Gotah,
1908), 52.
26 MITA KOSTIØ
drëavni kancelar, grof Ulfeld. U suåtini poåteœak, ali trom

i nejasan, nije bio dorastao svome pozivu, svu teëinu drëavnih
poslova oduzeo mu je sekretar ministarske kancelarije Jozef
Bartenåtajn. U stvari je, kaëe sam grof Kaunic, on stojao na çelu
ministarske konferencije. Od strane Austrije uglavnom je
Bartenåtajn vodio viåegodiåœu borbu s ruskom diplomatijom
oko seobe Srba u Rusiju, sam on kaëe da 1751. i 1752. godine ni jedan
diplomatski kurir nije iz Beça iåao u Petrograd, a da nije nosio
po koju notu u tom poslu. Sve te note je on sam sastavio i konfe-
renciji podnosio, a ona ili carica je retko kada åto na œegovu
konceptu meœala. Od svih austrijskih drëavnika toga doba, naj-
boæe je poznavao srpske stvari, kao vaspitaç prestolonaslednika
Josifa3 je o Srbima u monarhiji napisao çitavo jedno delo.4 Barten-
åtajn je ujedno bio i najrevniji pristalica saveza s Rusijom. Po
œegovu miåæeœu je Austrija imala u to doba tri glavna nepri-
jateæa – Francusku, Tursku i Prusiju – od kojih je Prusija bila naj-
opasnija. Protiv Francuske moglo se nadati pomoøi od pomorskih
drëava, ali protiv ova druga dva neprijateæa ostajalo je Austriji
da se osloni jedino na svoju snagu i na pomoø Rusije. O toj neophod-
noj potrebi saveza s Rusijom bili su viåe ili maœe uvereni svi
çlanovi ministarske konferencije.
I Rusija je bila prema Prusiji neprijateæski raspoloëena,
åto je savezu s Austrijom davalo çvråøu podlogu. Kancelaru
Bestuëevu je poålo za rukom da uveri caricu Jelisavetu kako je
Fridrih ÌÌ vrlo opasan sused za Rusiju.5
Kraæu Fridrihu je rusko neprijateæstvo najviåe smetalo. Od
svih suseda Prusije, zapisao je on joå 1746. godine, najopasnije je
rusko carstvo, kako zbog œegove sile, tako i zbog œegovog geo-
grafskog poloëaja. Oni koji posle mene budu ovom zemæom vladali,
imaju razloga da s ovim varvarima u prijateæstvu ëive, jer su oni
u staœu da Prusiju upropaste nepreglednom masom svojih lakih tru-
pa, dok se od œih uçiœena åteta ne moëe naplatiti, jer œihove
3
Czörnig, Ethnographie, III, 134.
4
Bartenåtajn, Kratak izveåtaj o staœu rasejanog mnogobrojnog
ilirskog naroda po c. i kr. nasl. zamæama. Preveo A. Sandiø (Beç, 1866).
5
Teoktistovò, E., Otnoåenìá Rossìi kò Prussìi vò carstvovanìe
Elisaveti Petrovnô (Moskva, 1882), 63.
najbliëe oblasti leëe u bedi, i dok se u Ukrajinu doÿe, moraju se

pustiœe pregaziti.6
Posle desetak godina je kraæ Fridrih istinu tih reçi sam na
sebi iskusio. Do Sedmogodiåœeg rata je doålo najviåe zbog toga
åto mu u œegovu natecaœu s Austrijom o rusko prijateæstvo, pored
svih napora nije poålo za rukom da zadobije prijateæstvo ili ma
samo neutralnost ruskog dvora; Rusi su mu tada najstraånijih
udaraca zadali, oni su ga najposle od oçevidne propasti i spasli.
Shvatajuøi znaçaj Rusije u svojoj borbi protiv Austrije, Fridrih
je pisao svome poslaniku u Petrograd, da preduzme sve åto je god
æudski moguøe (tout ce qui est humainement possible), samo da zado-
bije kancelara Bestuëeva za Prusiju.7
U Beçu su bili o toj Fridrihovoj akciji dobro informisani
i stoga je kao aksiom austrijske spoæne politike vredelo miåæeœe
da se savezniçki odnosi s Rusijom moraju åto boæe negovati. No
ustezaœe Austrije da prizna „casus foederis“ u nameravanom napadu
Rusije na Åvedsku posle Ahenskog mira je te prijateæske odnose
sasvim pokvarilo. Do napada doduåe nije doålo, ali se Rusija
otuÿila, åto je za Austriju bilo vrlo opasno. Beçka vlada opozove
iz Petrograda grofa Bernesa i na œegovo mesto poåaæe svog rani-
jeg poslanika kod ruskog dvora, feldmaråala barona Pretlaka, ko-
ji je u Beçu vaëio kao najboæi poznavalac ruskih prilika. Dana 9.
januara 1751. Pretlak je stigao u Petrograd8 sa zadatkom da izgla-
di sve nesuglasice posledœeg vremena i odmah je poçeo u tom pravcu
da deluje. Sve œegovo dokazivaœe svodilo se na tvrdœu da Rusiji ne
preti opasnost od Åvedske, nego od Prusije, sve snage moraju se u
tom pravcu u pripravnosti drëati, jer se u pruskog kraæa ne moëe
pouzdati, niti se moëe proraçunati koliko dugo øe joå miran
ostati.9
Baå u to kritiçno doba austijske spoæne politike, kad je
baron Pretlak u Petrogradu svim silama radio na tome da uzdr-
mani savez s Rusijom ponovo uçvrsti, javio se meÿu srpskom mili-
cijom u Pomoriåju i Potisju emigracioni pokret u Rusiju i uçe-
6
Oncken, Das Zeitalter Fr. d. Grossen; II, 3.
7
Teoktistovò, o. s., 74.
8
Bantôåò-Kamenskìy, Obzorò vníånihò snoåenìi Rossìi, Ì, 70.
9
Beer, o. c., 110.
28 MITA KOSTIØ
stano su zareÿale beçkom dvoru tako neugodne diplomatske inter-

vencije petrogradskog dvora, da se srpskim graniçarima seoba u
Rusiju dozvoli. Iz politiçke nuëde morala je Marija Terezija, kao
œen otac Karlo ¿Ì, tom zahtevu ruskog dvora da popuåta: svi su u
Beçu bili uvereni da Fridrih ÌÌ stalno misli o tome kako øe Aust-
riju ponovo napasti, pa su hteli da za taj sluçaj rusku pomoø osi-
guraju.
Ta ideja vodiæa austrijske spoæne politike – o potrebi
odrëaœa ruskog saveza za Austriju zbog pruske opasnosti, i teëœa
koja iz œe rezultira, da se Rusija niçim ne uvredi, odraëava se u
celokupnom drëaœu beçke vlade u emigracionom pitaœu Srba u
Rusiju – provlaçi se kroz sve œene diplomatske note u tom poslu,
uslovæava dozvolu Horvatove i Åeviøeve seobe i na taj naçin
omoguøava osnivaœe srpskih naseæa u Rusiji: Nove Srbije i
Slavenosrbije.
UKIDAŒE MORIÅKE I POTISKE KRAJINE
(Osamnaesti zakonski çlan Poëunskog sabora 1741. godine.

Postepeno ukidaœe Moriåke i Potiske krajine. Otpor Srba.
Reinkorporaciona komisija u Potisju i Pomoriåju. Pretvaraœe
srpske milicije u regularne pukove. Konaçno ukidaœe Moriåke i Po-
tiske krajine. Mitropolitove protivmere. Zborovi Potisana
protiv inkorporacije u Beçeju i œihove rezolucije. Memorijal baçkog
episkopa generalu Engelshofenu. Plebiscitna komisija u Potisju i
Pomoriåju. Glasaçki spiskovi sa rezultatom glasaœa. Zbor Mori-
åana u Nadlaku. Zahtev za odreÿivaœe novog zemæiåta. Dekret o
podeli maÿarskog plemstva i zemæe razvojaçenim oficirima. Spisak
novih Srba plemiøa i œihovih poseda)
Uzroci koji izazivaju seobe su raznovrsni: istorijski, psi-

holoåki ili ekonomski, i oni se u veøini sluçajeva prepliøu. Da
bi se odredilo koji je od œih prevlaÿivao, mora se zasebno ispi-
tati svaki metanastaziçki sluçaj.1
Horvatovu i Åeviøevu seobu Srba iz Pomoriåja i Potisja u
Rusiju izazvalo je ukidaœe Moriåke i Potiske krajine. Ali ona
unutraåœa uzbuna koja je Moriåane i Potisane naterala na seobu,
sastojala se iz socijalno-politiçkih, verskih i nacionalno-poli-
tiçkih motiva. Ovom poglavæu je zadatak da te motive podrobno
ispita.
1
Cvijiø, J., Metanastaziçka kretaœa, œihovi uzroci i posledice,
„Srpski etnografski zbornik“, HHÌ¿, 23 i daæe.
30 MITA KOSTIØ
Konferencija ministara i dvorskih savetnika odrëana 5.

septembra 1754. u Beçu, raspravæajuøi o uzrocima seobe srpske
milicije iz razvojaçene Moriåke i Potiske krajine u Rusiju,
doåla je do zakæuçka da ta seoba proistiçe iz akta o inkorporaciji
tih krajina Ugarskoj.2
Tu inkorporaciju je odreÿivao 18. zakonski çlan Poëunskog
sabora 1741, çija je 3. taçka glasila: „da se mesta, koja se zovu mili-
tarska [loca militaria dicta] u Baçkoj, Bodroåkoj, Çongradskoj, Arad-
skoj, Çanadskoj i Zarandskoj ëupaniji [u Moriåkoj i Potiskoj kra-
jini] nanovo predaju i podloëe jurisdikciji kraæevine i ëu-
panija; zatim da se i distrikti Temiåvarski, Sremski i Doœo-
slavonski, çim mirnija vremena nastupe, takoÿe na isti naçin
kraæevini utelove [reincorporentur]“.3 Komesara za taj posao øe za
Ugarsku odrediti palatin, za Slavoniju ban.
Za Maÿare je taj 18. zakonski çlan 1741. godine predstavæao
krupan politiçki uspeh, jer je privilegisana srpska milicija u
Moriåkoj i Potiskoj krajini pod upravom Dvorskog ratnog save-
ta i Dvorske komore u Beçu stajala u opreci sa varmeøkim ze-
maæskim zakonima, zato se Maÿari nisu mogli izmiriti s iznim-
nim poloëajem Srba u Ugarskoj. Varmeøke i vrhovne zemaæske
vlasti protivile su se veø i samom osnivaœu obe te krajine (1702)
toliko da su se u Baçkoj i Bodroåkoj ëupaniji zbog tih sukoba mno-
ga srpska sela radije vratila pod Turke, åto nisu htela da doÿu pod
ëupanijske plemiøke vlasti i dele nezavidnu sudbu maÿarskih ne-
meåkih kmetova – jobaÿija. Po izveåtaju namesnika øesarske
vlasti u Slavoniji Kalaneka Dvorskom ratnom savetu od 19. fe-
bruara 1702. preålo je, iz razloga åto nisu hteli da doÿu pod
maÿarsku civilnu upravu zbog varvarskog postupaœa maÿarskih çi-
novnika, viåe od hiæadu srpskih porodica preko Tise na tursko
zemæiåte i tamo naselilo sela Siget, Batku, Orlovat, Bosku, Mo-
doå, Itebej, Stiplec i Beçkerek. Osim toga, javio je Kalanek, svi
seæaci javno govore, ako u Bodroåkom distriktu – u Titelu,
Moåorinu, Sentivanu, Kuli, Kaøu, Kovinu, Petrovaradinu, Gardi-
novcima i Gospoÿincima – i daæe ostanu pod maÿarskim var-
meøkim çinovnicima, prodaøe kuøe i imaœe i u Tursku øe otiøi.4
2
Schwicker, Polit. Gesch. d. Serben in Ungarn (Budapest, 1880), 144.
3
Corpus iur. hung., ed. 1822, 170.
4
Spomenik, LI, 34.
U socijalno-ekonomskom i politiçkom pogledu su pri-

vilegije graniçarskom militarskom staleëu (status militaris)
pruëale mnogo povoæniji ëivot nego åto su imali maÿarski i
srpski seæaci – provincijaåi (status provincialis) pod civilnom
upravom. Tako su militari u mirno i ratno vreme bili oproåteni
od kontribucija, dobijali su za svoje izdrëavaœe zemæe i vojniçko
odelo delom gotovo, delom u naknadi, a kad bi sluëili izvan zemæe,
davala im se plata kao i drugim øesarskim trupama. Osim toga, pre-
ma œima katoliçka propaganda nije smela biti tako nasrtæiva kao
prema provincijaåima.5 Pored tolikih povlaåøenosti mili-
tarskog staleëa nad graÿanskim jaçala je kod Srba odvratnost pre-
ma graÿanskoj upravi i nacionalnopolitiçka i verska mrëœa
Maÿara prema œima, jer Srbi su, od kako se u maÿarskoj povesni-
ci pokazuju u svim pobunama Maÿara protiv krune a osobito u
Rakocijevoj, bili najsnaënija potpora Austrije. Smatrajuøi Srbe
kao Austriaco-Politicum, beçka vlada je tu mrëœu namerno pojaçavala
i starala se da srpsku miliciju u dobroj voæi odrëi, da bi je åto
sigurnije mogla da iskoristi, i to u politiçke svrhe kao pro-
tivteëu separatistiçkim teëœama Maÿara i u vojniçke svrhe, kao
dobru i jevtinu vojsku za ratovaœe protiv Turaka i na strani.
Maÿari su opet smatrali Srbe kao Hungaricum-Provinciale i teëili
da ih svojim zemaæskim zakonima podvrgnu, ali razlozi preteëno
vojniçko-dinastiçke prirode odrëavali su im naklonost beçkog
dvora i sticali ponovne potvrde œihovih privilegija.
Borba Marije Terezije protiv Fridriha ÌÌ ojaçala je poli-
tiçki poloëaj Maÿara na beçkom dvoru. Kao nagradu za obeøanu
oruëanu pomoø morala im je carica da potvrdi spomenuti 18. za-
konski çlan 1741. godine, koji je odreÿivao ukidaœe Moriåke i
Potiske i Podunavske krajine. Znajuøi o dotadaœem otporu Srba
da ne doÿu pod maÿarsku civilnu upravu, da bi neposredno ukidaœe
tih krajina dovelo do zapleta koji bi u onom ratnom vremenu kad
je srpska milicija çinila viåe od polovine austrijske vojske6 mo-
5
Bartenåtajn, o. s., 32, 27.
6
Cela austrijska vojska brojala je 1710. godine 82.572 peåaka i
30.972 koœanika; srpska graniçarska milicija 45.615 vojnika i 20.000
rezerve (Vaniçek, Specialgesch. d. Militärgrenze, I, 475–478).
32 MITA KOSTIØ
glo po drëavu biti vrlo opasno. Primas Ugarske i palatin su

teåkom mukom na saboru izradili da se tom zakonskom çlanu dala
takva stilizacija da se s œegovim izvråeœem çeka dok mirnija vre-
mena ne nastupe.7
Dok je Temiåvarski Banat (izmeÿu Moriåa, Tise i Dunava)
bio u rukama Turaka, imale su Moriåka i Potiska krajina prava
na opstanak u militarskim åançevima, koji su Banat u polukrugu
od obala Moriåa u blizini Erdeæa du uåøa Tise opkoæavali,
gledale su okolne ëupanije i svoje odbrambene pozicije; ali kad je
posle Poëarevaçkog mira (1718) Banat dobila Austrija i drëavne
granice se pomerile duboko na jug, nestalo je razloga œihovu daæem
opstanku. Kada su se zatim u miru odnosi poçeli ustavno da sreÿu-
ju, postao je za ëupanije u drëavno-pravnom i administrativnom
pogledu privilegisan poloëaj Moriåke i Potiske krajine sve ne-
snosniji. Tu opreku je zaoåtravalo joå i to åto usled rÿavog us-
trojstva samih krajina one nisu bile pod çisto vojniçkom upravom,
nego se u œima delokrug vojnih i civilnih vlasti sukobæavao.8
Pored toga, kad je nestalo svrhe, poçele su krajine iznutra same od
sebe da se rastvaraju, u srcu samog vojniåtva nestajalo je vojniçkog
zanata i usled uçestalih izgreda odnosi izmeÿu ëupanijskih i
civilnih vlasti bivali su sve gori, srpska milicija bila je samo
na åtetu graÿanskom elementu i maÿarski su staleëi ëurno za-
htevali da se ona provincijaliåe i ëupanijama utelovi.9 Za to su
naveli tri glavna razloga: treba ispuniti 18. zakonski çlan 1741.
erar bi imao od toga viåe koristi i åto Srbi ne zasluëuju po-
åtovaœa.
Neposredan povod je Poëunskom saboru za donoåeœe 18. za-
konskog çlana i pruëila ëalba Baçko-bodroåke ëupanije protiv
raznih izgreda graniçarske milicije.10
Srbi su se opet iz navedenih razloga ukidaœu krajina pro-
tivili, stoga je beçka vlada da ne bi uvredila ni Srbe ni Maÿare,
çiju je pomoø za rat podjednako trebala, samo razvojaçivaœe
Moriåke i Potiske krajine poçela da izvodi lagano i postepeno.
7
Bartenåtajn, 29.
8
Vaniçek, o. c. I. Up. i Spom. LI, 36–38.
9
Erdujheæi, Istorija Novog Sada (Novi Sad, 1894), 143.
10
Ibid.
Poçetkom 1743. godine u Segedinu su raspuåtene dve kom-

panije husara i jedna kompanija hajduka i protiv œihove molbe da
ostanu militarci; koji nisu hteli da ostanu pod ëupanijskom
vlaåøu, razdeæeni su u druge potiåke åançeve.11
Da bi Srbe, koji su meÿutim na ratiåtu stekli novih zaslu-
ga donekle umirili, Marija Terezija im je te godine potvrdila
privilegije.12 U nameri da sveçanom objavom potvrÿenih privi-
legija dejstvo 18. i 40. zakonskih çlanova 1741. godine donekle
paraliåu, Srbi su od dvora traëili i dobili dozvolu za odrëa-
vaœe Narodno-crkvenog sabora. Za taj su Sabor narodni poslani-
ci od svojih izbornika dobili uputu da, izmeÿu ostaloga, na saboru
traëe da se krajine ne ukidaju. Poåto se na Saboru proneo glas da
je ukidaœe obeju krajina kod dvora svråena stvar, sabor je meÿu
ostalim postulatima traëio da narod i u inkorporiranim kraje-
vima uëiva privilegije.13 Tako su na primer, energiçni Budimci
svojim poslanicima naloëili da traëe ne samo „nikakovoi Krai-
ni ili åancev v redukciju dopuåtiti, no eåte... i redukcirati-
ja åanci dosada pak v pervii åtant milostivo postaviti“.14
Povodom tog saborskog postulata su za inkorporaciju
odreÿeni komesari general Engelshofen, Pataçiø i Vajaj (Vayay)
dostavili mitropolitu Nenadoviøu cariçin restrikt (1. jula
1745) sa ovom odlukom: „Poåto se u smislu 18. zak. çl. posledœe di-
jete Œ. V. reåilo 1743. g. da se Distrikt Sremski, Doœe Slavoni-
je s jedne i s druge strane Dunava, a naime vojniçka mesta u Baçkoj
i Bodroåkoj ëupaniji Sabadka, koja se zove Sv. Marija, Sombor,
Brestovac i Palanka inkorporiraju, na molbu Srba iz tih dist-
rikata se odreÿuje da se [i pored toga] privilegije imaju drëati i
da im inkorporacije nema prejudikovati i derogovati“.15 Vlada je
bila primorana da çini takve ustupke samo da stiåa nezado-
voæstvo koje se poçelo u narodu zbog ukidaœa krajina javæati.
Iz jedne predstavke 1745. godine lepo se vidi u kakvom su se
oçajnom staœu nalazili Srbi u maÿarskom provincijalu i jasno se
11
Vaniçek, o. c. I, 572. Schwicker kaëe pogreåno dva puka. (o. s., 123).
12
Schwicker, 82.
13
Jakåiø, M., O Arseniju Ì¿, 90.
14
Vitkoviø, Spomenici, ÌÌ, 306.
15
Jakåiø, 138; Schwicker, 94. Szalay, Das Rechtsverhältnis d. serb. Nieder-
lassungen zum Staate in d. Ländern d. ung. Krone (Leipzig u. Pest, 1862), 50.
34 MITA KOSTIØ
razabiraju neki razlozi koji su stvarali nezadovoæniçki pokret

u narodu i terali ga na seobu. „U gorem smo poloëaju od robova“,
tuëe se oni tu. „Upuøuju nas da se obratimo na ëupanije radi leka,
no te sudije su naåi gonioci. Ako se i u najpravednijoj stvari obra-
timo na Lokumtencijalni savet u Poëunu, ne moëemo se ni otud
nadati pomoøi, nego najviåe da øe se tuëbe poslati ëupanijama na
izjaåœeœe, pa ako one i kao sunce jasna fakta negiraju, dosta øe
biti da budemo odbijeni i joå øe nas onda ëupanije zatvarati i
biti. Åta øe tek biti ako se bez inartikulacije privilegija in-
korporiraju zemæe u kojima ëivimo? Neki su se çak i u Tursku
vratili i nagiœu onamo zbog maœe poreze od jednog dukata na
glavu, a ovde se uz rabote plaøa do 30 forinata“,16 jadaju se rezigni-
rano, ali sve to nije viåe pomagalo.
Subotiçki åanac je razvojaçen i 1745. godine je Ugarskoj
dvorskoj komori ustupæen. Graniçarima je ostavæeno na voæu da
ostanu pod novom ëupanijskom vlaåøu ili da se s celim imetkom
u druge åançeve sele.17 Poåto nisu hteli da priznaju graÿanske
vlasti, poslali su tri izaslanika Dvorskom ratnom savetu s mol-
bom da ostane po starom,18 no kada su odbijeni, mnogi su se Srbi
odselili u banatsku landmiliciju a na œihova zemæiåta su doåli
Maÿari, najviåe iz Keçkemeta.19
Te godine su takoÿe ukinuti åançevi Sombor* i Brestovac,
i pri premeåtaœu stare Dunavske krajine u novu dunavsku liniju
od Petrovaradina do Zemuna, Potiskoj krajini su dodani åançe-
vi Titel i Koviæ privremeno a potiåki graniçari tom pri-
likom su ponovo podeæeni. Iduøe godine (1746) u Moriåkoj kra-
jini neki åançevi su ukinuti (Jenö, Vilagos, Ohaba, Irratos, Arad,
Szimanda).
Iste godine u leto doåla je inkorporaciona komisija sa
generalom Englshofenom na çelu u Petrovaradinski åanac da i
16
Jakåiø, 138.
17
Vaniçek, I, 573.
18
Jakåiø 107.
19
Korabinsky, Geograph.-hist. Producten Lexicon v. Ungarn (Pressburg,
1786), 100.
* Sombor je 14. februara 1749. proglaåen slobodnom kraæevskom
varoåi. U prvom Magistratu bili sami Srbi i Buœevci („Javor“, 1884,
1466).
œega provincijalizuje i Baçkoj ëupaniji utelovi. I tu je grani-

çarima ostavæeno da biraju ili da preÿu u graÿanski staleë i
postanu kameralni podanici ili pak da ostanu militari i budu
premeåteni u druge åançeve. Prilikom plebiscita odrëanog
11–13. avgusta izjasnilo se od stanovniåtva Petrovaradinskog
åanca 149 graniçara za prelaz u graÿanski staleë,20 a 224 da i daæe
ostanu militari, meÿu œima oberkapetan Sekula Vitkoviø, kape-
tan Jovan Nikoliø, 2 hadnaÿa, 3 barjaktara, 3 straëmeåtera, 7
kaplara i 207 redova.
Provincijalisaœe åançeva i utelovæeœe œihovo u ëupani-
je pod graÿanske ili kameralne vlasti vråila je komisija po
odreÿenim pravilima. Militari su zemæu koju su po svom çinu
uëivali morali vratiti a za prodaju privatnog imaœa istavæen
im je posle seobe rok joå od åest nedeæa. Pre prelaska u graÿan-
ski staleë morali su sve plateëne zaostatke kao vojniçku porezu,
za vreme rata primæeno oruëje itd. izmiriti i vratiti, inaçe ih
je vojniçka vlast mogla putem ovrhe na to prisiliti. Isto tako su
pre seobe u druge åançeve sva privatna potraëivaœa i dugovaœa
pojedinaca u prisustvu ëupanijskih kameralnih i militarskih çi-
novnika morala biti izmirena. No mnogo teåkoøe je zadavalo
pitaœe kuda da se militari presele. Ëupanija je zahtevala da preÿu
u Srem i carica je odobrila za œih zemæiåte niëe Slankamena.
Meÿutim, Sremska ëupanija je uloëila (9. avgusta) protest protiv
naseæavaœa œihova u Sremu tako da su jedva 1747. godine preseæeni
u sremski, za œih odreÿeni åanac.21
Meÿutim, za produëeœe rata za austrijsko nasledstvo treba-
lo je novih vojnika. Za ponovni upad u Provansu i novo zauzimaœe
Ÿenove obavezala se Austrija u Hagu (12. januara 1747) dati 60.000
a svoju vojsku u Nizozemskoj pojaçati sa viåe od 25.000 vojnika.22
Za toliku dopunu trebalo je napeti drëavne sile do krajnosti. Da
bi odobrovoæila Maÿare, morala je carica œihovom trajnom za-
htevu o reinkorporaciji Moriåke i Potiske krajine sada po-
pustiti.
20
Erdujheæi u Istoriji Novog Sada, str. 149 i daæe åtampao je
œihova imena.
21
Erdujheæi, 156.
22
Arneth, Gesch. Maria Theresias, III, 312–315.
36 MITA KOSTIØ
Komandujuøi general u Banatu Englshofen je iz Beça 3. maja

1747. dostavio mitropolitu Nenadoviøu carsku rezoluciju: „da se
ne gledajuøi na sve œoj uçiœene protupredloge potiåki i po-
moriåki graniçari moraju na banatsku teritoriju preseliti“. U
komisiju koja øe pronaøi najzgodnije zemæiåte i joå te godine sve
izvråiti, odreÿeni su Englshofen i general grof Karoæi.23
Poåto je rat joå trajao, transmigraciju Moriåana i Poti-
sana u Banat otezali su beçki krugovi koliko su god mogli.
Godine 1748. doåla je reinkorporaciona komisija u Arad,
glavno mesto moriåke landmilicije. Pozvani su svi åtapski i
drugi oficiri srpske landmilicije kao i predstavnici niëih
çinova. Po savremenom opisu toga zbora od lajtnanta Simeona
Piåçeviøa,24 koji je samoj komisiji bio dodeæen, obratio se gene-
ral Englshofen graniçarima reçima: kako carica ceni vernu
sluëbu srpskog naroda i izriçe mu za œu svoje carsko blagovoleœe.
„Ne mislite“, rekao je Englshofen, „da se Vaåa landmilicija uki-
da iz kog drugog razloga, nego zbog pomeraœa granica usled pro-
terivaœa Turaka. Stoga treba i milicija da se pomeri. Carica je
odluçila da od iseæenika osnuje nove regularne pukove, åto øe Vam
viåe çasti doneti. Vama se ostavæa na voæu“, nastavio je Engls-
hofen, „ko ëeli da i daæe ostane u vojniçkom staleëu nek se seli
u novu granicu gde su nova mesta naznaçena kamo hoøe; ali ko hoøe
da ostane kod svoje kuøe i zemæe, postaje podanik maÿarske krune.“
Na kraju svoga govora zatraëio je da mu preko svojih iza-
slanika jave zborsku odluku.
Meÿu prisutnim Moriåanima taj generalov govor je izazvao
ogorçeœe i krajœe negodovaœe. Izaslanici zbora pozivali su se na
privilegije Leopolda Ì po kojima od Srba naseæene zemæe pri-
padaju œima i œihovim potomcima, govorili su o zaåtiti koju je
srpska milicija ukazala imperiji za vreme pobuna Maÿara i
turskih ratova, spomenuli su uçeåøe Srba u nedavnim dalekim ra-
nim pohodima u Francusku, Bavarsku, Prusku i Åpaniju. „Srbi joå
ni suza nisu otrli“, govorili su izaslanici, „za svojim, u
posledœoj vojni palim sinovima i braøom, od kojih su ostale ëene
udove i maloletna deca u sirotiœi i krajœoj bedi i od drugih
23
Mitropolijsko-patrijaråijski arhiv (MPA) u Karlovcima, 115
eh 1747.
24
Popovò, N., Voennôá poselenìá Serbovò vò Avstrìi, 597.
roditeæi u tuzi i starosti bez pomoøi. Nama ni taj gubitak pale

naåe braøe i sinova ne bi joå bio tako nepodnoåæiv, poåto mi
ostajemo pri tom da sluëimo do konca svoga ëivota; ali nas
ogorçuje åto çujemo, åto za svu tu naåu vernu sluëbu treba naj-
posle ili da idemo Maÿarima u podanstvo ili da razorimo svoje
domove i preÿemo tako dalek put preko Dunava na Savu i naselimo
po granicama nove åançeve, çemu nikako pristupiti ne moëemo.“
Na kraju su podneli molbu da, s obzirom na uçiœenu ratnu sluëbu,
ostanu na starim mestima.
Komisija je tu molbu poslala u Beç i ostavivåi grofa Karo-
æija koji se od starosti razboleo, otiåla je u Potisku krajinu, gde
je takoÿe sabrala narodne deputate, no i ovi su joj ponovili istu
molbu: da Maÿarima ne budu podloëeni, nego da ostanu vojnici na
starim mestima. I ovu je molbu komisija poslala u Beç, odakle je
dobila zapovest da se i ona vrati natrag.25
Meÿutim, u Slavoniji se pristupilo reorganizaciji srpske
graniçarske milicije, koja je dotle imala srpski karakter sa Srbima
oficirima, u regularne austrijske pukove.
Po regulamentu od 29. juna 1747. general Engelshofen je po-
dunavsku i posavsku srpsku miliciju razdelio u pet pukova, i to u
tri peåaçka: Petrovaradinski, Brodski i Gradiåki, i dva husar-
ska puka: Sremski i Slavonski. Prvo je otpoçeo u Sremu, gde su
1748. aktivirani Petrovaradinski peåaçki i Sremski husarski
puk.26 Oba ta puka dobila su Srbe za komandante, nad Husarskim
pukom dobio je komandu husarski pukovnik Atanasije Raåkoviø,
koji se s patrijarhom Arsenijem Ì¿ zajedno u monarhiju doselio, a
nad Petrovaradinskim peåaçkim Josif Monasterlija, treøi sin
podvojvode (viceduktora) Jovana Monasterlije, koji je veø 1744.
zbog hrabrosti imenovan za peåaçkog pukovnika,27 sa sediåtem u
Mitrovici. Brodski i Gradiåki pukovi su tek od 1. januara 1750.
aktivirani, samo Slavonski husarski puk sa sediåtem åtaba u
Vinkovcima nije potpuno formiran, nedostajalo je i zemæiåta i
sposobnih æudi. Za pukovnika Slavonskog husarskog puka postavæen
25
Ibid.
26
Vaniçek, o. c. I, 521, 539, 582.
27
„Letopis Matice srpske“, kœ. 248, 46; Raiø, Istorija, Ì¿, 405;
Stojanoviø, Æ., Stari srp. zap. i natp., ÌÌ, 2968. O Raåkoviøu i Mona-
sterliji: „Javor“, 1888, 267.
38 MITA KOSTIØ
je Ivan Petrandi, za koga Piåçeviø kaëe da je bio Hrvat, ostalim

pukovima komandovali su Nemci Pek i Janus, svi drugi oficiri
u œima bili su Srbi. Ti, od srpske milicije formirani regularni
pukovi imali su na poçetku potpuno srpski karakter, sa srpskom
momçadi i Srbima oficirima. No kad je 1751. godine postao
glavni komandant sve pograniçne vojske koœiçki general grof
Serbeloni, poçeo je naglo te, u prvi mah çisto srpske pukove da
puni nemaçkim i maÿarskim oficirima.28
Posle Ahenskog mira (oktobra 1748) nije trebalo viåe srpske
milicije i Beç je morao navaæivaœu Maÿara konaçno da popusti:
15. avgusta 1750. je izdana zapovest da se i ostaci Moriåke i Po-
tiske krajine provincijalizuju i kao krunska i komorska dobra
Baçkoj, Çanadskoj i Aradskoj ëupaniji utelove,29 ali su ovom pri-
likom Titel, Jarak, Gardinovci, Moåorin i Koviæ za åajkaåe iz
Ostrogona, Komorana, Ÿura rezervisani.30 Graniçarima je do Mi-
hoædana 1751. ostavæen rok da se odluçe za vojni ili civilni
staleë, no ovi nisu nikako hteli da svoj privilegijalno zaåti-
øeni, relativno slobodni graniçarsko-vojniçki staleë pod ko-
mandom austrijskih vojnih vlasti podloënih Dvorskom ratnom
savetu u Beçu, zamene teåkim provincijalno-civilnim staleëom
pod upravom ëupanijskih vlasti i maÿarskih plemiøa.
Mitropolit Nenadoviø je iz Karlovaca 4. septembra 1750.
podneo, u ime celog srpskog naroda, caru Francu i carici molbu
da se krajine ne ukidaju.31 Osim toga pisao je opunomoøenom agen-
tu za srpske stvari Orengiju u Beç da se i on kod merodavnih u tom
smislu zauzme. Posle skupæenih informacija odgovorio mu je
umeåni Orengi (25. septembra) da je protiv ukidaœa Moriåke i
Potiske krajine bilo celo nemaçko ministarstvo, ali kako je
pored svega toga carska odluka izreçena, ne moëe se viåe uniåti-
ti, no svakom je ostavæeno na voæu da se „qua militaris“ da pre-
mestiti, poåto se ne utelovæuje narod, nego samo teritorija.32
28
Popovò, o. s.
29
Vaniçek, I, 593.
30
Stelzer, Gesch. d. Bacska, 70.
31
MPA., 555 iz 1750 Up. i „Arhiv za istoriju Mitropolije
karlovaçke“, 1911, 67.
32
MPA., 576 iz 1750.
Meÿutim, u narodu je nezadovoæstvo sve viåe raslo. Retko je

ko pomiåæao da ostane kod svoje kuøe pod maÿarskim vlastima, sva-
ki je poçeo da misli na seobu, i tu seobu oseøao kao izdajstvo i
teåku nepravdu, koja im se nepravedno nanosi od strane carice
posle tolikih zasluga srpskog naroda za carski dom na mnogim bo-
jiåtima. Nezadovoæniçki pokret zatalasao je obe krajine, i
protestni zborovi protiv inkorporacije poçeli su da se naglo
reÿaju jedan za drugim. Iz tih zborskih rezolucija videøemo jasno
psiholoåko staœe one unutarœe uzbune duhova, koja je izazvala
metanastaziçki pokret oko 2200 srpskih porodica iz Pomoriå-
ja i Potisja u Banat, iz koga je opet pukovnik moriåke milicije
Jovan Horvat (iz razvojaçenog åanca Peçke) izazvao emigracioni
pokret i seobu u Rusiju.
Prvi takav protestni zbor sazvali su graniçari Potiske
krajine 20. septembra 1750. u Beçeju. Na zbor su poslali kao iza-
slanike po jednog „eåkuta i deputira“ åançevi: Kaœiëa, Mohol,
Martonoå, Beçej, Fenlak, Sentomaå, Ostrovo, Ëabaæ, Titel,
Novi Koviæ, Çurug, Petrovo Selo, Moåorin i Stari Koviæ. U re-
zoluciji zbor moli mitropolita Nenadoviøa da kod carice posre-
duje da ih ne pusti da padnu „pod igo paorstva“. Oni zahtevaju: „u
sluëbi Œezina Veliçanstva u redu militarskom po zakletvi ver-
no i pravno svagdar mi i potomci naåi do posledœe kapi krvi
naåe sluëiti na svakom mestu, gde zapovest bude, a samo da bi
pomilovati bili i na ovom gruntu zaostali, zaåto nije nam moguøe
od mnogih godina viråovte vaåe, domove, crkve, gde srodnici
naåi poçivaju zaostaviti“.33
Karakteristiçno je za raspoloëeœe u oficirskim krugovi-
ma „pokornoe donoåenie“ izaslanika svih potiåkih grani-
çarskih oficira, poslato sa zbora iz Beçeja 1. oktobra Nenadoviøu.
Tu oni smatraju „kao velikoe nesçastije i krajnu nuëdu kako
svoju tako potomaka svojih cariçinu rezoluciju da se takom çemu
nisu nikada nadali“. Ne samo oni, nego dedovi, oçevi, braøa œi-
hova sluëeøi militarsku sluëbu nisu åtedeli ni ëivota, ropst-
va i nevoæa su dopadali kod glavnog neprijateæa hriåøanstva, Tu-
raka, odakle su se od strane svojih domova sa svojim siromaåtvom
33
Ibid., 573 iz 1750.
40 MITA KOSTIØ
iskupæivali. Ipak su ostajali u nepokolebæivoj vernosti domu

austrijskom i sluëili a obeøavaju unapred, do posledœe kapi krvi
sluëiti i misle: da su i deset puta svojom krvæu ova mesta isku-
pili. Na tu militarsku sluëbu su iz drëave turske od Leopolda Ì
privilegijama pozvani, koje je 1743. i sama carica potvrdila. Ni-
je im poznato – kaëu – kakvu su krivicu uçinili, da je ta promena
nastupila, pitaju sami sebe, da li je kadgod gde od œih kakvo ne-
verstvo uçiœeno, da takvu sramotu i porugu moraju trpeti.
U Banat su voæni da se sele u tom sluçaju ako im se za ishranu
pokaëu dovoæna mesta kao åto su ovde imali, da znaju gde ona
leëe, kad veø ne mogu ostati onde, gde su œihovi pradedovi pomr-
li, oni se izrodili i zasluëili. Na kraju rezolucije ëale se rezig-
nirano i na sudbu åto moraju da se sele i skitaju: „símo tamo
ákoëe cigani sò çergami, a ne pravi i privìlegiratìi nacìon“, i
mole Nenadoviøa da se kod carice zauzme da ona ne odbije œihove
zasluge, osim toga da prilikom dolaska inkorporacione komisi-
je i Nenadoviø u œihovoj sredini prisustvuje.34
Istog dana odrëan je i jedan zbor u Çurugu, i na œemu sa-
stavæen memorandum, koji uglavnom iste razloge protiv razvo-
jaçeœa krajine navodi i odluçno zavråava: „svi mi jednom za svag-
da, jedan za sve i svi za jednog izjavæujemo, da traëimo da ostanemo
vojnici i radi naåeg imena i çasti ni najmaœe voæe nemamo da
odbacimo od sebe puåku i postanemo paori“.35
Taj memorijal na srpskom jeziku predali su baçkom episkopu
Visarionu Pavloviøu, koji sa baå toga dana kroz Çurug provezao;
ovaj ga je preveo na nemaçki i predao ga generalu Engelshofenu, do-
davåi sa svoje strane da bi, s obzirom na œihove velike zasluge,
nepravedno bilo kad bi i protiv izjave da hoøe da ostanu militari
ili silom ih uçiniti paorima ili odagnati ih od œihovih domova
i crkava.
Takav zbor su odrëali u Nadlaku (10. novembra) i izaslani-
ci iz svih åançeva Moriåke krajine, na kojem su protiv razvo-
jaçivaœa svoje krajine protestovali, navodeøi iste razloge.36
34
MPA., 577 iz 1750.
35
Ibid., 579 iz 1750.
36)
Ibid., 629 iz 1750.
Beçka vlada je bila u neprilici: nije htela Srbe razdraëiti

a morala je datu reç Maÿarima ispuniti.
U to je upornom nastojaœu maÿarskih magnata da razvojaçene
graniçare Moriåke i Potiske krajine zadrëe pod ëupanijskim
vlastima uspelo, da neke viåe oficire iz Potiske krajine nago-
vore obeøaœima da øe dobiti maÿarsko plemstvo i kurije, da se iz-
jasne za civilni staleë. Time su Maÿari probili zatvorene redove
srpske opozicije i u œih ubacili razdor. Pred plebiscitnom
komisijom, koja je pod predsedniåtvom generala Engelshofena
doåla poçetkom novembra sa zadatkom da oficire i momçad
moriåke i potiåke milicije ispita koji staleë hoøe da prime:
provincijalni ili vojniçki, izjasnilo se viåe od polovine ofi-
cira iz potiåke milicije za graÿanski staleë, dok su se gotovo svi
oficiri iz pomoriåke milicije izjasnili za vojniçki staleë,
isto tako i veøina vojnika obeju krajina.
Te glasaçke spiskove obeju krajina, koji za nas imaju velike is-
torijsko-etnografske vrednosti (jer su se gotovo svi oficiri ko-
ji su glasali za ostajaœe u vojniçkom staleëu odselili kasnije u
Rusiju), poslao je general Engelshofen 13. novembra 1750. u Beç. Iz
œih vidimo da su se za prelaz u provincijalni staleë iz Potiske
krajine izjasnili ovi oficiri: Iz åanca Novog Koviæa: kapetan
Ladislav Fejervari, hadnaÿ Petar Rajkoviø, barjaktar Periåa
Kosiø; iz Starog Koviæa: kapetan Mihajlo Prodanoviø, barjaktar
Jovan Peakoviø; iz Moåorina: niko; iz Titela: Jovan Antonoviø;
iz Ëabæa: hadnaÿ Jovica Vuåedin(!), Ÿuraÿ Popoviø, barjaktar
Lazar Meÿanski; iz Sentomaåa: hadnaÿ Ëivan Nikoliø, barjak-
tar Marko Radiåiø, Lazar Ÿuriø; iz åanca Çuruga: kapetan Arse-
nije Ÿulinac, kapetanlajtnant Mina Lazareviø, hadnaÿ Ëivko
Popoviø, Atanacko Bajezitoviø, Jovan Kanaçanin, barjaktar Ra-
dosav Oblaçiø, Jovan Popoviø, Gaja Sudareviø; iz Feldvara: bar-
jaktar Vuja Vojnoviø, Gavrilo Ilijeviø, Maksim Miriloviø; iz
Beçeja: kapetan Petar Zako, hadnaÿ Ÿuraÿ Çokiø, barjaktar Mihaj-
lo Teåiø; iz Mohola: hadnaÿ Dragiø Karakaåeviø, Velemir
Avramoviø, barjaktar Ostoja Kuburin; iz Sente – Ostrova: obrst-
vahtmajster kao kapetan Marko Markoviø, kapetanlajtnant Georgi-
je Golub, hadnaÿ Subota Suæin, Jovan Badræica, barjaktar Neåko
Milinoviø, Igœat Vujiçiø; iz Kaœiëe: kapetan Stevan Zako, had-
42 MITA KOSTIØ
naÿ Maksim Ninçeviø, Sava Karapanxiø, barjaktar Nikola Kara-

paxiø, Stevan Zariø, Gruja Çanadac , Georgije Zako; iz Martonoåa:
kapetan Lazar Vujiø, hadnaÿ Jovan Jegarac, barjaktar Jovan Ÿuriø,
sve 45 oficira.
Iz åançeva Moriåke krajine: Çanada, Nadlaka, Åajtina, Sem-
laka, Glogovca, Mandorlaka, Çiçira, Subotheæa nije se za prelaz
u graÿanski staleë izjasnio niko, samo iz Peçke: kapetan Mihajlo
Horvat i barjaktar Sava Jociø; iz Pavliåa: kapetan Petar Mar-
janoviø, barjaktar Jovan Trnovac i iz Åoæmoåa: kapetan Ëivan
Terzin.
Za ostanak u vojniçkom staleëu (status militaris) izjasnili su
se iz åançeva Potiske krajine, Starog Koviæa: hadnaÿ Arsenije
Stanojeviø, barjaktar Vasilije Prodanoviø; iz Novog Koviæa: niko;
iz Moåorina: kapetan Maksim Zoriø; iz Titela: hadnaÿ Mihajlo
Peåiø, barjaktar Jovan Peçigra, Ÿura Vlaåkalin, Jovan Hrœa-
koviø, Ëivan Galeta; iz Ëabæa: Mihajlo Sorinka; iz Sentomaåa:
kapetan Jovan Nikoliø, hadnaÿ Konstantin Nikoletiø, barjaktar
Stevan Nikoletiø; iz Çuruga: niko; iz Feldvara: hadnaÿ Jovan
Neåiø, barjaktar Petar Joviçiø; iz Beçeja: kapetanlajtnant Sava
Rakiåiø, hadnaÿ Stojan Boåkoviø, hadnaÿ Ostoja Spaiø, barjak-
tar Mihajlo Sudarski, Ÿuraÿ Ÿuriåiø; iz Petrova Sela: kapetan
Lazar Popoviø, hadnaÿ Petar Kovaçeviø, hadnaÿ Jakov Martiø, bar-
jaktar Neåko Tomaåeviø, Mihajlo Vujiçiø; iz Mohola: hadnaÿ
Nedo Markoviø; iz Ostrova: hadnaÿ Rista Mirkoviø, hadnaÿ
Marko Milosavæeviø, Stevan Majnoviø, barjaktar Nikola Dud-
varski, Todor Tomin; iz Sente: hadnaÿ Georgije Povoviø, Mihaj-
lo Peåiø; iz Kaœiëe: hadnaÿ Petar Bajanac; iz Martonoåa:
kapetanlajtnant Petar pl. Vujiø, hadnaÿ Maksim Vujiø, barjaktar
Ëivan Jeremiø.
Iz Moriåke krajine glasali su za militarski staleë iz åan-
ca Çanada: oberstlajtnant qua oberkapetan Jovan Åeviø, kapetan
Ëivan Åeviø, hadnaÿ Petar Åeviø, hadnaÿ Pavle Marjanoviø,
barjaktar Manojlo Vujiçiø, Ëivko Radojçiø; iz Nadlaka: kapetan
Nikola Åtrba, kapetanlajtnant Ëivan Miåkoviø, hadnaÿ Sabo
Iåtvan, Subota Çupoœa, barjaktar Teodor Çorba, Igœat Mio-
koviø; iz Åajtina: kapetan Pavle Kneëeviø, hadnaÿ Staniåa
Kneëeviø, barjaktar Ëivan Tomaåev; iz Semlaka: kapetan Gavri-
lo Novakoviø, hadnaÿ Georgije Novakoviø, Ostoja Satkoviø, bar-

jaktar Ranisav Ëivac; iz Peçke: oberstlajtnant qua oberstkapetan
Jovan Horvat, hadnaÿ Ÿurka Gajiø, Mihajlo Gajdaå, Josif Cveti-
noviø, barjaktar Jovan Ostojiø; iz Glogovca: kapetan Georgije Fi-
lipoviø, hadnaÿ Jovan Ubaviø, barjaktar Mihajlo Dabiø; iz Man-
dorlaka: kapetan Dimitrije Mihajloviø, hadnaÿ Ëivko Popov,
barjaktar Mihajlo Mihajloviø; iz Çiçira: kapetan Ÿura Josiø,
hadnaÿ Gavrilo Simkiø; iz Subotice: hadnaÿ Marinko Miluti-
noviø, barjaktar Radivoj Radovanoviø; iz Pavliåa: hadnaÿ Pavle
Milutinoviø; iz Åoæmoåa: niko.
Prema tom glasaœu se iz obeju ukinutih krajina izjasnilo za
prelaz u graÿanski staleë 50 oficira, a za ostajaœe u militarskom
staleëu glasala su 72 oficira. Ova posledœa grupa oficira çini
jezgro nezadovoæniçkog pokreta, koji tada joå nije imao ni voÿe
ni direktive.
Od prostih vojnika glasale su „pro status militari“ iz Potiske
krajine, iz åanca Starog i Novog Koviæa 124 osobe, iz Feldvara
141, Sentomaåa 117, Beçeja 295, Petrova Sela 222, Ostrova 288,
Sente 417, Kaœiëe 199, Martonoåa 188, dakle ukupno 1971.
Iz Moriåke krajine, iz åanca Çanada 196, Nadlaka 320, Åaj-
tina 113, Semlaka 146, Peçke 466, Glogovca 122, Mandorlaka 59,
Çiçira 53, Subothela 105, Pavliåa 101 – svega 1881; iz obeju kra-
jina za militarski staleë glasala su 3652 prosta vojnika.
Veliku je brigu zadavalo oficirima i momçadi obeju krajina
koji su glasali za militarski staleë, åto im je Mihoædan iduøe
godine bio odreÿen kao krajœi rok za seobu, a nije im taçno nazna-
çeno zemæiåte na koje su ih vojne vlasti mislile iseliti. Stoga
su se obratili mitropolitu Nenadoviøu za pomoø, i on je u toj
stvari 22. decembra 1750. poslao carskom paru opåirnu molbu da
se Moriåanima i Potisanima koji hoøe da ostanu vojnici oko
Dunava i Tise u Temiåvarskom Banatu naznaçi dovoæno zemæiå-
ta za voÿeœe gospodarstva, kako bi se bez åtete i gubitka svoga
imaœa mogli preseliti, ujedno mole i da se rok za seobu produëi.37
Meÿutim, Reinkorporaciona komisija koja je taj plebiscit
37)
Svi ti glasaçki spiskovi nalaze se u Drëavnom arhivu u Beçu
(Illiyric-serbica, 1750)
44 MITA KOSTIØ
odrëala, u nameri da svoje obeøaœe odrëi i druge oficire umiri

i privuçe carici je uçinila predlog da se starijim oficirima iz
Potiske krajine koji su se izjasnili za graÿanski staleë dõ
maÿarsko plemstvo u kurijalno dobro.
Carica je taj dekret 28. februara 1751. potpisala, a 11. marta
ga je Ugarska dvorska kancelarija objavila.38 Po tom dekretu svi
oficiri iz ukinute moriåke i potiåke milicije koji tamo sluëe
bar od 1740. godine pri stupaœu u civilni staleë dobijaju plem-
stvo i odgovarajuøe zemæiåte na slobodan uëitak na deset godi-
na. Na tom zemæiåtu mogu zidati u vrednosti do 500 forinti tako
da se po isteku deset godina a po isplati novca za zidaœe, ta zemæa
moëe od œih povratiti.39
Na osnovu toga dekreta su od razvojaçenih oficira Potiske
krajine dobili maÿarsko plemstvo i zemæe u Adi: zastavnik Niko-
la Dudvarski 44 lanca (à 2200 kvadratnih hvati); u Beçeju: ober-
kapetan Janika Antonoviø 145 l., zastavnik Mihajlo Branovaçki
44 l.; u Feldvaru: zastavnici Gavrilo Ilijeviø, Maksim Miri-
loviø i Vuja Vojnoviø, svaki po 44 l.; u Kaœiëi: lajtnanti Sava
Karapanxiø, Lazar Meÿanski i Maksim Ninçiø po 58 l., za-
stavnici Stevan Zariø, Gruja Çanadac i Ÿorÿe Zako po 44 l.; u
Martonoåu: lajtnanti Velimir Abrahamoviø i Dragiø Karakaåe-
viø 58., zastavnik Ostoja Kubura 44 l.; u Sentomaåu: vicekapetan
Sima Runiø 73 l., lajtnant Ëivan Nikoletiø 58 l,; zastavnici
Lazar Ÿuriø, Stevan Nikoliø i Marko Radiåiø 44 l.; u Senti:
vicekapetan Ÿorÿe Golub, lajtnanti Jovan Badræica, Subota Bra-
novaçki i Mihajlo Teåiø po 50 l.; zastavnici Neca Milinoviø,
Igœat Vujiçiø po 44 l. – svi zajedno dobili su 1734 lanca zemæe.
Kasnije (15. jula 1765), ta, samo na deset godina darovana zemæiå-
ta pokloœena su na veçita vremena.40
38
MPA., 635 iz 1750.
39
Ceo dekret na latinskom jeziku i srpskom prevodu ima åtampan
Nikoliçò, I., Voyvodstvo serba austrìiski. (Vienna, 1849), 125.
40
Taj spisak novih Srba plemiøa i kurijalnih poseda prvi je
åtampao: Bauer A., Repertorium universorum terrenorum in comitatibus Bacs
et Bodrog articulariter unitis ingremiatorum etc., 23. Odatle ga je preåtampao
Czörnig, Ethnographie d. öster. Monarchie, III, 133. Up. i Stelzer, Gesch. d.
Bacska, 71.
EMIGRACIONI POKRET MEŸU SRBIMA

U UGARSKOJ SA HORVATOM NA ÇELU
(Nezadovoæstvo u narodu zbog ukidaœa krajina. Mitropolit

Nenadoviø prema pokretu. Pastirska poslanica. Transmigracija
2200 srpskih porodica iz Moriåke i Potiske krajine u Banat. Opis
seobe sela Peçke. Ruski poslanik u Beçu grof M. Bestuëev-Rjumin.
Drëaœe beçke vlade prema œemu. Zauzimaœe za pravoslavne u Erdeæu.
Veze srpskih nezadovoænika s Bestuëevim. Posrednici. Horvat na
çelu nezadovoæniçkog pokreta. Œegove veze s Bestuëevim. Otpust
iz austrijske vojne sluëbe. Pasoå za Rusiju. Relacija Bestuëeva
carici Jelisaveti o Horvatovoj ponudi. Ukaz o primaœu Horvata u
rusku sluëbu. Instrukcije Bestuëeva od ruske vlade. Novi pasoåi za
Rusiju. Horvatovo vrbovaœe iseæenika po ukinutim krajinama. Pri-
java aradske varmeÿe. Zabrana. Nenadoviøev izveåtaj o Horvatovoj
akciji. Imenik navrbovanih oficira. Predlog Bestuëeva o obrazo-
vaœu pograniçne milicije u Rusiji)
Krajem 1750. cela Moriåka i Potiska krajina nalazile su se

u pokretu, narodno nezadovoæstvo se popelo do vrhunca kad je vla-
da ostala pri svojoj odluci da do Mihoædana moraju svi graniçari
preøi u graÿanski staleë ili se iseliti u Banat i Srem i dati se
uvrstiti u regularne pukove.
Badava je mitropolit Nenadoviø po uputi iz Beça i po vlasti-
toj voæi sve çinio da utiåa taj nezadovoæniçki pokret u narodu,
protiv koga je on odmah u poçetku zauzeo odluçan stav. Prvog
decembra 1750. izvestio je drëavnog sekretara Bartenåtajna o
46 MITA KOSTIØ
narodnom raspoloëeœu u Pomoriåju i Potisju pismeno a generala

Engelshofena usmeno i od œega primio daæe instrukcije.1 O
preteënom uticaju Bartenåtajna u ministarskoj konferenciji
Nenadoviø je bio dobro obaveåten, stoga je gledao da kod œega ot-
kloni sa sebe svaku sumœu ma kakva uçeåøa u tom protivdrëavnom
pokretu i izvestio ga je da je i sam u svojim propovedima narod
stiåavao, a to isto da je zapovedio i podruçnom sveåtenstvu da o
boëiønom postu çini.2 Da bi zadobio naklonost toga, na beçkom
dvoru tada najpopularnijeg çoveka, poslao mu je pred Boëiø po dva
akova çuvenog karlovaçkog „bermeta“ i „åilera“.
Po uputi iz Beça je 18. februara Pastirskom poslanicom
parohijskom sveåtenstvu naredio da pouçavaju verne da moraju „C.
Kr. Veliçanstvu verni svjakim nareëdenijam duhovnim i mirskim
vlastem posluåni, pokorni i za vsjaku sluëbu gotovi biti, Bogu
boëje a caru carevo davati“;3 ali sve to nije viåe pomagalo, narod
se zbog ukidaœa krajina nije viåe mogao stiåati.
Kad carica nije htela od ukidaœa krajina da odustane, digli
su se iz moriåkih i potiåkih åançeva zasiøeni nezadovoæstvom
i uzaludnim ëalbama oni militarci koji su pri plebiscitu u no-
vembru proåle godine izjasnili za militarski staleë, raspro-
dali su u besceœe sav imetak i poçetkom leta u masi od 2200 poro-
dica4 preko Moriåa i Tise spustili se u Banat.5
U jednom memorijalu stanovnika razvojaçenog åanca Peçke,
u kome je posle te seobe ostalo samo oko 100 domova, opisan je
donekle sam naçin seæeœa. Peçkani se tu ëale mitropolitu (20. ju-
na 1751) da: „militari s nima sveåtenici bivåi Toma, Nikola i
Gavrilo u samu nedeæu Svih Svetih [tj. prvu nedeæu posle Duhova]
posle liturgije navaliåe i crkvu jako tirani porobiåe, ibo ni
putira i epitraila ni zvona ne ostaviåe nego kako od oltara tako
i od prestola sve izneåe osim antiminsa i ednog evangelija u
Mlecima åtampanog, a drugu ni jednu kœigu od 42 komada ne os-
taviåe. Pri tom je ostalo malo crkvenih novaca kod prezvitera
1
Drëavni arhiv (DA), Illyr.-serb., 150.
2
Ibid.
3
MPA, 25 iz 1751.
4
MPA, 132 iz 1750.
5
Schwicker, o. s., 129.
Milana, za koje bi mogli crkvu da opravimo, ali oni silom iåtu

te novce natrag i prete da øe silom uhvatiti ili toga prezvitera
Milana ili œegova sina, koji je u Banat otiåao i naplatiti se.
Barjaktar Sava Jociø pri tom govori da æudi crkva jesu, a crkva u
kojoj se sluëi, zidina; tako su i eåkuti govorili“.6
U to doba stigli su u Juënu Ugarsku emisar iz Srpskog
husarskog puka u Rusiji kapetani Gavrilo Voiø, Dimitrije Periø
i poruçnik Petar Tekelija, koji su iz Moskve poslani 25. marta
prethodne godine radi vrbovaœa novih æudi.7 Oni su se vratili bez
veøeg uspeha, pojaçavåi samo kod Srba predispoziciju za seobu u
Rusiju, koja je doduåe usled porodiçnih i prijateæskih veza sa
ranijim iseæenicima veø postojala, ali se nije joå za sada mogla
jaçe razviti zbog toga åto nezadovoæniçki pokret meÿu Srbima
nije joå imao voÿe ni direktive.
Zbog nepopuåtaœa beçke vlade je meÿu narodom ta predispo-
zicija za seobu u Rusiju sve viåe jaçala i neki narodni prvaci iz
razvojaçene Moriåke krajine obratili su se radi toga tajno ruskom
poslaniku u Beçu grofu Bestuëevu, koji je celu stvar svojski pri-
hvatio i odluçnim voÿeœem diplomatskih transakcija izmeÿu
beçke i petrogradske vlade pri emigraciji Srba u Rusiju i osniva-
œu srpskog naseæa u Rusiji Nove Srbije igrao vrlo vaënu ulogu.
Pravi tajni savetnik i obersthofmajster graf Mihajlo
Petroviø Bestuëev-Rjumin8 doåao je kao izvanredni poslanik
Rusije u Beç 30. marta 1749. i 17. aprila je veø primæen kod Marije
Terezije u audijenciju. Savezniçki odnosi izmeÿu Austrije i Rusi-
je bili su tada pomuøeni zbog ustezaœa Austrije da Rusiji pomogne
u åvedskom pitaœu. Zbog pruske opasnosti je beçka vlada gledala
da po svaku cenu taj spor s Rusijom izgladi. Na uçvråøivaœe saveza
ruski poslanik u Beçu morao je imati oduçna uticaja, i stoga je
Marija Terezija sve upotrebila da ga odmah pridobije. U tu svrhu
je povredila i strog ceremonijal beçkog dvora. Bestuëev se, naime,
6
MPA, 92 iz 1751.
7
Bantôåò-Kamenskìy, o. s., Ì, 70
8
O Bestuëevu: Russkìi biograf. slovarò; Èynerlingò, Dvorò i zamí-
çatelónìe lqdi vò Rossìi vò vtoroy pol. H¿ÌÌÌ. st. (Sankt-Peterburg,
1846), Ì.
48 MITA KOSTIØ
u Drezdenu po drugi put oëenio nekom saskom plemkiœom; œego-

va prva ëena je zbog uçeåøa u zaveri austrijskog poslanika Bote
prognana u Sibir, poåto joj je prethodno jezik odseçen. Bila je joå
u ëivotu kad se on od protestantske konzistorije u Drezdenu dao
rastaviti i ponovo vençati, stoga je carica Jelisaveta proglasi-
la taj brak niåtavnim i austrijskom poslaniku u Petrogradu iz-
javila ëeæu da se taj brak i u Beçu ne smatra pravovaæanim. Pored
svega toga je Marija Terezija, samo da bi zadobila Bestuëeva, œe-
govu ëenu na dvoru primila.9 Ali i pored te velike predusret-
æivosti, odnosi beçkog dvora s ruskim poslanikom brzo su se za-
tegli, i to najpre zbog œegova odluçna zauzimaœa zbog verskih
progonstava pravoslavnih u Erdeæu, joå viåe zbog œegova poma-
gaœa emigracionog pokreta Srba u Rusiju.
Rusko ministarstvo je 12. januara 1751, na osnovu ëalbe
pravoslavnog sveåtenstva u Erdeæu koju je doneo prota Nikolaj
Balamiri uputilo austrijskom poslaniku u Petrogradu grofu
Bernesu10 notu, u kojoj traëi za pravoslavne u Erdeæu liberum exer-
citium religionis na osnovu jednoverja i prijateæskih savezniçkih
odnosa.11 U isto je vreme i grof Bestuëev u Beçu dobio zapovest da
kod beçke vlade radi toga posreduje.12
Na to je iz Beça kao dokaz verske trpeæivosti poslat u Pe-
trograd prepis dekreta (od 27. februara 1751)13 kojim se Grcima
dozvoæava da u Trstu mogu podiøi pravoslavnu crkvu. Austrija je
to iz çisto trgovinsko-politiçkih razloga uçinila da pomoøu
Grka trgovaca koji su i u obe sicilijanske kraæevine imali iste
povlastice podigne svoju pomorsku trgovinu. Bestuëev je to znao
i odmah javio u Petrograd da se ta povlastica ne tiçe domaøih, nego
stranih podanika Grka i time obesnaëio odgovor austrijske vlade.
9
Wolf, A., Aus dem Hofleben Maria Theresias (Wien, 1858), 60–61.
10
General J. Bernes, vanredni poslanik i opunomoøeni ministar
Austrije na petrogradskom dvoru od 8. marta 1748 do 18. novembra 1750,
(Jahrbuch d. k. k. auswärtigen Dienstes /Wien, 1917, 27).
11
DA, Vortrag Bernes, Petersburg, 12. Febr. 1751; Solovóevò HHÌÌÌ, 152.
12
DA, ibid.
13
Bidermann, Die griechisch-gläubigen u. ihr Kirchenwesen in Ö.-U.
(Statist. Monatshefte, X. Jhg., Wien, 1884), 48, gl. HHH¿Ì; Bartenåtajn o. s.,
22.
Odmah zatim poçele su uçestale intervencije grofa Bestuëe-

va radi emigracije Srba u Rusiju, zbog çega je on ubrzo postao naj-
omraëenija liçnost od svih zastupnika stranih drëava na beçkom
dvoru.
Sa srpskim nezadovoænicima je pregovore vodio preko
kaluÿera Mihajla Vanija, koji je radi nekog pazara za manastir
Hodoå u Banatu doåao u Beç, tamo manastirski novac potroåio
i kako nije smeo da se vrati, stupio u sluëbu kod œega kao domaøi
sveåtenik ruskog poslanstva. Pored Vanija vodio je sa Srbima pre-
govore za seobu i agilni sekretar poslanstva Nikola Çerœev,14
kome je i sam Bestuëev priznao u tom poslu najveøe zasluge.
Grof Bestuëev je te pregovore vodio s dobro smiåæenim
planom. U jednoj relaciji Kolegiji inostranih dela je javio da se
radi åto veøeg uspeha trudio da nagovori æude iz najuglednijih
srpskih porodica da traëe pasoå za Rusiju, jer øe za œima s pono-
som i drugi poøi. Takvi su æudi, rekao je Bestuëev, Jovan Åeviø,
Rajko Preradoviø, Jovan Horvat i Jovan Çarnojeviø, na œih treba
najviåe reflektovati i œih je on preporuçio naroçitoj cariçi-
noj paëœi.15
Izmeÿu ove çetvorice narodnih prvaka se ubrzo izrodila
surevœivost oko takmiçeœa za narodno voÿstvo, no potpukovnik
moriåke milicije Jovan Horvat16 je za kratko vreme svojom bez-
14
Œegovu veåtinu i oprez pri takvim pregovorima opisuje Piå-
çeviø u svojim memoarima: (Popovò, Izvístìe, çast Ì)
15
Polnoe Sobranìe zakonovò ros. imp., br. 10.104.
16
Jovan Horvat, ili kako su ga Maÿari po ocu Samuilu nazvali
Åamov (Popovò, Izvístìe, 23), bio je rodom iz Velikog Varadina (Skaló-
kovskìi, o. s.), gde su 1743. bili istog prezimena gombari Stevan Horvat
i Grgur Horvatoviø (Erdujheæi, 34). O œegovu ëivotu pre seobe u Rusiju
malo se zna. Kao major vodio je peåaçki puk srpske moriåke milicije
u ratu za austrijsko nasledstvo na Rajnu protiv Francuza. (Popovò,
ibid.) Istakao se kao nar. prvak moriåke milicije i uçestvovao u narod-
no-crkvenom ëivotu. (Jakåiø, M., O Arseniju Ì¿, 157; Schwicker, Polit.
Gesch. d. Serben in Ungarn, 127) trinaestog novembra 1750. bio je „Oberst-
leutnant qua Obercapitain“ åanca Peçke u Moriåkoj krajini (DA, Illyr.-
serb.) O daæem ëivotu Ruskìi biograf. slovarò sa detaænom literaturom,
koja se sva u ovom radu navodi.
50 MITA KOSTIØ
obzirnoåøu u izboru sredstava za postizaœe uspeha prigrabio

voÿstvo nezadovoænika u svoje ruke, sakupio oko sebe jednu grupu
oficira voænih da se sele u Rusiju i otpoçeo s Bestuëevim pre-
govore. Same prilike iåle su mu u tome na ruku. Potpukovnik
Moriåke milicije Jovan Åeviø iz Çanada zapleten je na osnovu
tuëbe predsednika Inkorporacione komisije Graåalkoviøa da se
inkorporaciji krajina protivio u dugotrajan proces, u kome je i
Horvat kao tuëilac protiv œega uçestvovao. U poçetku se Horvat
pogodio s Grasalkoviøem da øe i on za nagradu pukovniçkim çinom
inkorporaciju pomagati, ali se s œim brzo raziåao, pa poåto je
veø iz dotadaœa toka parnice izgledalo da œegov glavni pro-
tivnik u borbi za narodno voÿstvo, Jovan Åeviø, neøe moøi biti
osuÿen, Horvat je uvideo da u redovnoj øesarevoj vojsci ne moëe
niåta viåe oçekivati.
Stoga je do krajnosti ambiciozan stupio na stranu neza-
dovoænika i ubrzo se meÿu œima istakao kao voÿa emigracionog
pokreta za seobu u Rusiju. Izgledi za uspeh emigracije bili su
naroçito meÿu Moriåkom milicijom vrlo verovatni.
Zato je Horvat stupio tajno u vezu s ruskim poslanikom u Beçu
Bestuëevim, svestrano ga izvestio o privilegisanom poloëaju
srpskog naroda u monarhiji i o jaçaœu emigracionog pokreta u
Rusiju, koji je meÿu razvojaçenim Moriåanima poçeo naroçito da
uzima maha, ponudio mu da øe od razvojaçenih Krajiånika navr-
bovati ceo husarski puk od 1000 æudi i s punom ga opremom o svom
troåku dovesti u Rusiju samo ako mu se osigura generalmajorski
çin i komanda nad tim pukom.
Bestuëev je Horvatove ponude rado prihvatio i dao mu upute
za daæi rad, uputivåi ga da najpre iåte dozvolu za seobu od pret-
postavæenih vlasti.
Na to se Horvat obratio Dvorskom ratnom savetu s molbom da
mu se dozvoli istup iz austrijske vojske i prelaz u rusku vojnu
sluëbu. Na predlog Saveta Marija Terezija je za vreme svoga boravka
na saboru u Poëunu 5. jula 1751, „s obzirom na blisko prijateæst-
vo i savez izmeÿu œe i ruskog dvora“ dozvolila Horvatu da moëe
iz œene vojske istupiti i u Rusiju bez smetœi otiøi.17 Zajedno s
17
Ratni arhiv (RA), 33, 5. juli 1751.
pukovnikom Horvatom odobren je istup iz vojske i odlazak u Rusi-

ju i kapetanu razvojaçenog åanca Moriåke krajine18 Naÿlaka,
Nikoli Çorbi. Na osnovu te carske dozvole izradio je Savet Hor-
vatu pasoå, kojim se svim komandama podloënim Savetu zapoveda
da c. kr. pukovniku Jovanu pl. Horvatu, koji s poslugom, koœima i
prtæagom putuje u Rusiju, budu svugde na pomoøi.
Çim je Horvat dobio pasoå, predao je grofu Bestuëevu za se-
bi i za 29 Srba oficira s porodicama molbu carici Jelisaveti za
prijem u rusku vojnu sluëbu19 s ponudom da bi u Rusiju doveo çitav
puk ako mu petrogradska vlada izradi u Beçu dozvolu za vrbovaœe.
Bestuëev je na to poslao carici Jelisaveti 29. juna (po starom
kalendaru) izveåtaj, u kome je opåirno obrazloëio nameru srpske
milicije iz ukinutih Moriåke i Potiske krajine da se seli u
Rusiju i preporuçio carici molbu Horvata i od œega prijavæenih
oficira da ih s porodicama primi u podanstvo i sluëbu.
Iz tog izveåtaja, sastavæenog na osnovu informacija od
samog Horvata, jasno se vide uzroci emigracionog pokreta koji su
terali nezadovoænike na seobu stoga øemo izneti glavne misli œe-
gove. Krajem proålog veka, javæa Bestuëev carici, doselilo se na
poziv cara Leopolda iz turskih oblasti pod voÿstvom patrijarha
Arsenija Çarnojeviøa oko 60.000 Srba. Œima su date privilegije,
koje su svi dosadaåœi vladari, pa i sama Marija Terezija, potvrdi-
li. Srbi su pomogli Austriji da oslobodi mnoge maÿarske i srpske
gradove od Turaka, da uguåi pobunu Maÿara a i u posledœem ratu
stekli su znatne zasluge. No kako su Maÿari sada na dvoru zadobili
18
Ibid., 40.
19
Specifikation derjenigen servischen officiers, welche in die Russisch-
Kayserliche Dienste einzutreten verlangen: Johan Chorwath von Kurtitsch,
Johan Csernovitsch, Michael Prodanovitsch, Michael Chorwath, Nicola Csorba,
Joseph Denaro, Joseph Cvetinovitsch, Maxim Wuitsch, Josa Stankovitsch, Theo-
dor Csorba, Peter Wuitsch, Johan Miçkoich, Lazar Serezlin, Luca Popovitsch,
Kir Popovitsch, Peter Bajanac, Rista Chernitsch, Johan Pivarov, Ignat Miçkoich,
Johan Saplonzay; Mihael Schivanov, Maxim Csorba, Philipp Mirkovitsch, Lazar
Morvay, Georg Boschkow, Georg Popovitsch, Schewan Wuitsch, Elias
Marianovitsch, Miat Babin, alle mit Familien. Taj spisak je austr. poslanik u
Petrogradu poslao 1. septembra 1751. svojoj vladi u Beç. (DA, Relationen
aus Rusland).
52 MITA KOSTIØ
od svih drugih podanika veøi uticaj, poçeli su za odmazdu da gone

Srbe pomoøu svog sveåtenstva najpre verski, zatim da rade na
tome da ih carica izruçi maÿarskoj civilnoj upravi kako bi pri-
grabili posede mnogih bogatih Srba kad ovi postanu drëavna ko-
morska dobra i Srbi postanu ugarski podanici.
U svemu su uspeli. Reåeno je da Srbi koji u ukinutim
Moriåkoj i Potiskoj krajini ëele ostati, postanu ugarski po-
danici, ko to neøe mora se iseliti u Srem gde i bez toga ima veø
toliko naroda da nedostaje zemæe i za preÿaåœe doseæenike. Na to
su neki Srbi odgovorili da oni pod tim uslovima ne mogu ni na
starim mestima ostati ni u Srem se preseliti, nego mole, poziva-
juøi se na verne usluge øesarskom domu, da dozvoli da mogu preøi u
sluëbu ruske carice.
Kad im je obeøao Savet da øe dobiti pasoåe za Rusiju, doåli
su kod œega, iznosi daæe Bestuëev, pukovnici Jovan Horvat i Jo-
van Çarnojeviø i izjavili da oni s mnogim drugim oficirima „po
jednoverju“ jako ëele da stupe u rusko podanstvo i mole caricu da
im za naseæe ustupi zemæa oko Baturina (u Malorusiji) ili ma gde
u Ukrajini. Horvat je podneo spisak sa 29 oficira koji takoÿe ëele
da stupe u rusku sluëbu i za koje on kaëe da su dobili pasoåe; osim
toga uverava da øe navrbovati i u Rusiju dovesti ceo husarski puk
od 1000 æudi sa vlastitim koœima i opremom i na svoj troåak, ako
mu se izradi dozvola za vrbovaœe. Za sve to traëi generalmajorski
çin i nasledno pukovniåtvo u tom puku. Pored toga, kaëe, mogao
bi navrbovati i peåaçki puk od 2000 æudi.
Odelito od Horvata prijavili su se da ëele stupiti u rusku
sluëbu, veli Bestuëev u tom izveåtaju, i drugi, vrlo iskusni ofi-
ciri: kao kapetan Gavrilo Novakoviø, lajtnanti Petar Åeviø,
Georgije Novakoviø i dr.
Da bi caricu Jelisavetu åto sigurnije zadobio za ideju o ko-
lonizaciji Srba u Rusiju, Bestuëev je u istom izveåtaju dodao
kako se i œen otac Petar Veliki brinuo da od tog naroda zadobi-
je podanika „zbog œihove hrabrosti, blagoçestija, srodstva s œi-
ma i neizmerne predanosti ruskom narodu kao i zbog toga, åto su
im tamoåœa mesta poznata a meÿu turskim podanicima imaju
mnoåtvo zemæaka i roÿaka; osim toga, oni rusko podanstvo i sami
ëele ne iz kakve koristi ili pritvorstva nego iz revnosti prema
pravoslavnoj crkvi i æubavi prema osobi Vaåeg Veliçanstva“. Uza

sve to austrijska carica je reåila da ih otpusti.
Iz tih razloga Bestuëev carici Jelisaveti preporuçuje da
Srbe primi u podanstvo i svoju odluku im dostavi do 22. jula t. g.
jer do tog roka oni moraju biti gotovi poåto su veø poçeli da svoj
pokretni imetak rasprodaju i ako do tog vremena ne dobiju reåeœe,
bojati se da øe preøi Turcima, jer im tamo bar veru ne diraju.20
Ovaj izveåtaj dobio je u ruke ruski drëavni kancelar grof
Aleksej Petroviç Bestuëev Rjumin,21 mlaÿi brat ruskog poslani-
ka u Beçu grofa Mihaila Petroviça Bestuëeva. Ovaj okretni i
veåti diplomata iz åkole Petra Velikog, koji je doduåe primao
mito sa viåe strana, ali se ni od koga nije dao uplivisati, zado-
bio je caricu Jelisavetu pod svoj uticaj i vodio gotovo suvereno
spoænu politiku Rusije. Od œega je najviåe zavisilo hoøe li Hor-
vatova ponuda biti primæena ili ne. No i on je, kao i œegov sta-
riji brat, ideju o naseæavaœu ugarskih Srba u Rusiju odmah pri-
hvatio, za œu caricu Jelisavetu zadobio te osnivaœe i razvoj srp-
skih naseæa u Rusiji – Nove Srbije i Slavenosrbije – koliko je god
mogao pomagao.
Po predlogu svoga kancelara potpisala je carica Jelisaveta
11. jula 1751. za beçkog poslanika instrukciju, kakvo drëaœe u
tom pitaœu da zauzme. „Kad je do toga doålo da se beçki dvor svo-
jevoæno liåava hrabre srpske vojske, treba da se staramo da je za
sebe pridobijemo, jer øe i sam beçki dvor nesravœeno lakåe gle-
dati tu vojsku u sluëbi svoje verne saveznice nego dozvoliti da
preÿu na tursku stranu.“ Beçkom ministarstvu treba stvar na ovaj
naçin predstaviti: Ruska carica, saznavåi da Marija Terezija
hoøe da otpusti Srbe i dõ im pasoåe za seobu, ne sumœa da øe se ona
protiviti nekom pojaçaœu ruske lake vojske, jer su œihovi inte-
resi tako zajedniçki, da svaki porast na jednoj strani jednako delu-
20
DA, Relationen aus Russland, Pretlacks ddo. Petersburg, 1. Sept. 1751.
An Kays. Mayt. Pridodan: Extract aus der Rel. des Obersthofmarschals u.
Ambassad. Extraordinaire gf. v. Bestoucheff aus Wien, 29 Juni. Up. i Solovò-
evò, o. s., 154.
21
Russkìi biograf. slovarò, ÌÌ, 787–796. Œegovu politiku opåirno
prikazao: Teoktistovò, Otnoåenìá Rossìi kò Prusìi vò carstvovanìe Eli-
saveti Petrovnô (Moskva, 1882).
54 MITA KOSTIØ
je i na drugoj strani; stoga se nada da beçki dvor neøe smetati Sr-

bima da stupe u rusku sluëbu, tim viåe åto bi ta vojska gde bi se
u sluçaju nuëde upotrebila, uvek sluëila protiv zajedniçkog
neprijateæa. Daæe se Bestuëev upozorava da je i Petar Veliki s
mnogo napora teëio „da privuçe sebi te narode“ i savetuje mu se da
celu stvar vodi s najveøom paëœom kako se beçkom dvoru kao pr-
vom i najprirodnijem savezniku Rusije ne bi pruëilo ni najmaœe
neugodnosti i razloga za ëalbe i negodovaœe.22
Dva dana kasnije (13. jula) carica je ukazom poslaniku
Bestuëevu zapovedila da javi Horvatu „da øe ne samo on s drugim
oficirima, nego koliko god œih bi od srpskog naroda u naåu im-
periju preøi htelo, kao jednoverni s nama u sluëbu i podanstvo
naåe primæeni biti“. Horvat øe po dolasku dobiti çin general-
majora, oficiri koje je on prijavio po jedan çin viåe. Na kraju
izraëava zadovoæstvo za obeøano formiraœe husarskog i pan-
durskog puka i obeøava da øe Srbima ne samo u Ukrajini nego i u
drugim krajevima potrebne plodne zemæe dati i pri preseæavaœu
nuënu im pomoø pruëiti. Pri dolasku u Rusiju neka doÿu u Kijev
i tamo se prijave general-guverneru s objavama od Horvata.23
Çim je Bestuëev Horvata izvestio da carica œegovu ponudu
prima, otpoçeo je on odmah meÿu onih 2200 srpskih porodica ko-
je su se iz Pomoriåja spustile u Banat i nalazile se joå u selid-
benom pokretu ne znajuøi kuda da krenu, ëivu akciju da ih nagovori
na seobu u Rusiju. Meÿu ovim nezadovoænicima je œegova pro-
paganda lepo uspevala, osobito kad je raåirio meÿu œih glas da ih
u militarskom staleëu neøe nikako ostaviti. Naroçito su
graniçarski oficiri poçeli uz œega da pristaju jer im je obeøavao,
pored istog materijalnog staœa u Rusiji, i jedan çin viåe nego åto
su u austrijskoj vojsci imali.
Meÿu prvima koji su na seobu pristali bili su kapetan Niko-
la i kornet Teodor Åtrba ili kao su ih drëavne vlasti i Rusi
nazivali Çorba (Csorba), oba iz razvojaçenoga åanca Moriåke
krajine, Naÿlaka. Œih su, bez sumœe, politiçki razlozi na to
naveli, jer su kod drëavnih vlasti pripadali rÿavo zapisanoj
22
Solovóevò, ibid.
23
Polnoe sobranie zakonov (PSZ), br. 9919.
porodici naÿlaçkog kapetana Jovana Çorbe, koji je zajedno s

oberkapetanom åanca Arada, Ÿurkom Åeviøem, najpre pristao uz
pubunu Pere Segedinca iz Peçke, ali kad su videli da je Pera iz-
dan, udarili su na srpske i maÿarske ustanike i mnoge od œih
posekli, no ipak su uhapåeni, u lance okovani i posle druge
istrage jedva pomilovani.24 Kako se baå tada i srpska milicija u
Sremu, kuda su Moriåani i Potisani trebali da preÿu, pretvarala
u regularnu vojsku i oficirska mesta Nemcima i Maÿarima popu-
œavala, nisu se, naravno, ni çlanovi te, buntovniåtvom ëigosane
srpske porodice u austrijskoj vojsci mogli oseøati dobro te su se
odluçili na seobu.
Istog dana kada i Horvat, dobio je pasoå za Rusiju i kapetan
Nikola Çorba, dok su kornet Teodor Arsenijeviø Çorba i lajtnant
Josif Cvetinoviø iz Horvatova åanca Peçke dobili pasoåe za
Rusiju 13. maja preko svoje komande. Sva vojna lica morala su se ra-
di pasoåa za seobu u Rusiju obraøati preko svoje komande Dvorskom
ratnom savetu, a ovaj je traëio odobreœe same carice i nerado te
pasoåe izdavao samo da emigracioni pokret ne bi uzeo maha i
time se slabila vojna sila monarhije.
Dana 12. avgusta 1751. izdati su pasoåi ovoj osmorici ofi-
ciri s porodicama: lajtnantu Jozi, vahtmajsteru Jovanu Pivarovu,
barjaktaru Risti Hrniøu, kvartirmajsteru Filipu Markoviøu,
Ÿorÿu Popoviøu, Ÿorÿu Boåkovu, kornetima Miåi Novakoviøu
i Aleksi Konstantinovu.25
To svoje vrbovaœe Horvat je vråio tajno i od drëavnih vlasti
i od mitropolita Nenadoviøa. Po drëaœu politiçkih vlasti
odmah se videlo da je vlada protivna seobi Srba u Rusiju a i Ne-
nadoviø se odmah s poçetka prema emigracionom pokretu poçeo
neprijateæski da drëi, samo åto se motivi œegova drëaœa ne mogu
taçno odrediti, ne moëe se znati da li je on to çinio iz lojalno-
sti prema carskom domu ili iz sebiçnosti, da se gubitkom veli-
kog broja vernih ne umaœe stolarni prihodi ili pak iz nacionali-
stiçkih razloga da se odlaskom Srba u Rusiju ne bi slabio poli-
tiçki poloëaj Srba u Austrougarskoj.
24
Jakåiø, M., Pobuna Pere Segedinca („Bogosl. glasnik“, 1902, sv. 2), 10.
25
Spisak u DA, Illyr.-serb., 1751. Up. „Srpski Sion“, 1906, 362; Spom.
51, 71.
56 MITA KOSTIØ
Poåto se usled Horvatove akcije emigracioni pokret za

Rusiju neobiçno jako razmahao, uåle su mu naskoro u trag i drëavne
vlasti i mitropolit Nenadoviø i poçeli paëæivo da ga motre.
Nenadoviø je nezadovoæniçko komeåaœe u Pomoriåju i Po-
tisju dao preko poveræivih æudi uhoditi, i na osnovu tako
skupæenih vesti podneo je sam od sebe, bez poziva drëavne vlasti,
carici za vreme svoga i œena boravka u Peåti (27. jula 1751) o celoj
Horvatovoj akciji jedan vrlo informativni izveåtaj sa imenikom
onih oficira koji hoøe s œim da se sele u Rusiju, oznaçivåi joå
pored svakoga i viåi oficirski çin, koji im je Horvat u Rusiji
obeøao.
Iz Moriåke krajine spomiœu se tu pukovnik Jovan Horvat
kao general-major, potpukovnik Jovan Çarnojeviø iz Arada kao
pukovnik, Mihajlo Horvat, potporuçnik iz Kurtiøa kao pot-
pukovnik, Nikola Çorba, kapetan iz Nadlaka kao major, Petar
Marjanoviø, kapetan u Çanadu, Josif Cvetinoviø kao kapetan iz
Peçke, Teodor Çorba kao kapetan iz Nadlaka, Georgije Filipoviø,
kapetan u Glogovcu, Ëivan Åeviø, kapetan u Çanadu i Ilija Mar-
janoviø kao kornet u Çanadu.
Iz Potiske krajine: Maksim Zoriø, kapetan u Moåorinu,
Petar Vujiø i Maksim Vujiø, kapetani, Vasilije Vujiø i Stevan
Vujiø, korneti iz Martonoåa, Georgije Popoviø, kapetan iz Sente,
Peter, kapetan iz Kaœiëe.
Svaki od tih oficira, kaëe Nenadoviø, namerava da sa sobom
u Rusiju povede 100 i viåe porodica. „Razlog toga novog primaœa
sluëbe ne bi bio nikakav drugi, nego åto dosadaœi vojniçki
staleë sa seæaçkim staleëom neøe da zamenu, prema tome ni u
spomenutim krajinama ni drugde kao paori da ëive.“
Daæe javæa Nenadoviø carici kako je nedavno ovde bio ali se
veø vratio od peøkog patrijarha poslanik, crnogorski vladika
Vasilije Petroviø i preduzeo korake da se provincija Crna Gora,
„koja leëi u Turskoj ali o kakvoj zavisnosti od Turske neøe da zna“
podloëi Rusiji pod svojim knezom. Potpukovnik Çernojeviø iz
Arada teëi da on taj knez postane.
Za caricu je svakako najviåe vaënosti imala na kraju toga
izveåtaja spomenuta vest „da su se iz obe krajine u Temiåvarski
Banat doseæenih 2000 porodica, koje neøe da se dadu uteloviti
ugarskom provincijalu“, od pukovnika Horvata raåirenom veåøu

da se nemaju nadati miliciji uzbunile i zavele da se takoÿe u Rusi-
ju sele.
Ali, zavråava Nenadoviø svoju dostavu carici, on se potru-
dio da ih od takve namere odvrati i nagovori da zbog svog smeå-
taœa çekaju carsku rezoluciju.26
U to vreme su i politiçke vlasti aradske varmeÿe uåle u trag
Horvatovoj akciji meÿu Moriåanima i uhvatile dvoje œegovih
slugu na delu te o svemu preko ugarskog namesniåtva izvestile
Ugarsku dvorsku kancelariju, koja je opet s obzirom na to da se
odrëi javni mir i poredak i oçuvaju nepovreÿena suverena prava
Kraæevine, carici predloëila da se svi oni koji hoøe da se sele
u Rusiju uhapse, i nad œima stroga istraga sprovede, ne bi li se
otkrile Horvatove namere i pronaåla kakva œegova tajna kore-
spondencija. Zatim je Kancelarija joå predloëila da se poli-
tiçkim vlastima izda zapovest da one same zabrane vrbovaœe u
tuÿu vojniçku sluëbu i o svemu s vremena na vreme åaæu izveåta-
je, a i samog Horvata da pozovu i sasluåaju ga. Carica je sve te pred-
loge sa svoga neprijateæskog drëaœa prema Srbima poznatog
predsednika Kancelarije grofa Nadaëdija27 19. avgusta odobrila.
Aradska varmeÿa je na to odmah dala uhapsiti te Horvatove sluge,
i kad se ovaj zbog toga ëalio Savetu, grof Nadaëdi je na osnovu
dobavæenih podataka odgovorio da je Horvat ne samo dvoje slugu
nego veø 200 vojnika nakupio koje hoøe sa sobom da povede u Rusi-
ju i s daæim vrbovaœem nije prestao. Mnogima je veø i vojniçke çi-
nove podelio, i na taj naçin ceo narod toliko uzbudio da je œegov
dom zbog toga svaki dan pun æudi. Stoga Kancelarija traëi od Save-
ta da i œu o izdatim pasoåima za Rusiju izveåtava, kako bi mogla
takve opasne sastanke spreçavati.28
Kada je Horvat video da su drëavne vlasti uåle u trag œego-
voj akciji i da mu daæe vrbovaœe ometaju, poçeo je krajem septem-
bra kupiti svoje pristaåe u nameri da se joå pre zime u Rusiju
krene, i odande preko ruske vlade pokuåa izraditi dozvolu za
javno vrbovaœe iseæenika.
26
MPA., 106 iz 1751.
27
Bartenåtajn, o. s., 32.
28
DA, Illyr.-serb., 1751.
58 MITA KOSTIØ
Pre svoga odlaska pokuåao je joå da preko ruskog poslanika

u Beçu upliviåe na petrogradsku vladu da se srpskom naseæu u
Rusiji dõ zasebna organizacija kao åto je Vojna granica u Aus-
trougarskoj i da se materijalni poloëaj deseæenika odmah u
poçetku åto boæe osigura. Stoga je inicijativom samoga Horvata
Bestuëev u noti od 24. septembra izneo miåæeœe da bi se od Sr-
ba trebalo obrazovati pograniçna milicija kao i u Austriji, zbog
çega bi im trebalo odrediti zgodna mesta i dati sredstva za orga-
nizaciju naseæa, vojnici bi onda bili duëni da o svom troåku
nabavæaju koœe i opremu. Kako Petar Veliki pri naseæavaœu Gru-
zina nije ëalio ni çinova ni para, to bi i Srbima zbog toga åto
su morali da preÿu tako dalek put o svom troåku i pre toga svoje
imaœe u besceœe da rasprodaju pa opet sve nanovo nabavæaju, tre-
balo za prvu godinu dati sve prinadleënosti, provijant i furaë
kao i drugim husarskim pukovima isto im tako i za vreme rata sve
to isplaøivati, dok u mirno vreme srpski korpus ne bi dobijao
nikakvu platu.29
Krajem septembra krenuo je Horvat sa svojom grupom Srba
iseæenika u Rusiju.
29
Poln. sobr. zak., br. 9919.
NOVA SRBIJA
(OSNIVAŒE NASEÆA)
(Seoba pukovnika Horvata u Rusiju. Sastav œegove grupe.

Dolazak u Rusiju. Prihvatna stanica u Kijevu. Horvatov organiza-
cioni projekat o naseæu. Cariçina uputa Senatu. Konferencija
Senata, Vojne kolegije i Horvata. Ukaz o osnivaœu Nove Srbije. In-
strukcija generalu Gæebovu o ustrojstvu naseæa)
Kad je Horvat video da su drëavne vlasti uåle u trag œegovoj

propagandi i seobu u Rusiju zabranile a on se jedva oprostio sudske
istrage, napustio je daæe vrbovaœe i krajem avgusta 1751. poçeo je
kupiti svoje pristaåe u nameri da se krene u Rusiju. Mnogi ofi-
ciri koji su hteli s œime da poÿu nisu to mogli, jer joå nisu do-
bili pasoåe, a bez œih nisu hteli da odu zbog toga åto se onda ne
bi smeli viåe vratiti u monarhiju, gde su imali joå nereåenih
porodiçnih i poslovnih veza.
Mnogi nisu hteli da se izlaëu neugodnostima oko vaÿeœa pa-
soåa, nego su kriåom preko granice prelazili, åto onda joå ni-
je bilo teåko jer nad kretaœem 2200 porodica Moriåana koje su
se nalazile u selidbenom pokretu bez stalnog sediåta u Banatu, ni-
je se mogao voditi nadzor, kontrola na granici bila je labava a
maÿarske vrhovne vlasti nisu na odlazak Srba ni najmaœe nepri-
jateæski gledale, åto su drëale da øe se na taj naçin moøi najlakåe
oprostiti onih buntovniçkih elemenata meÿu œima, koji su
utelovæeœu krajina Ugarskoj najviåe smetali.
Horvatova grupa oficira, vojnika, civilnih osoba, sa poro-
60 MITA KOSTIØ
dicama i poslugom, s kojima je on krajem septembra u Rusiju poåao,

brojala je u poçetku 218 duåa.1 Od znatnijih lica bili su to pored
Nikole i Teodora Çorbe iz Naÿlaka, Horvatov brat kapetan Mi-
hajlo iz Peçke, Jovan Çarnojeviø, potpukovnik iz Arada, Petar
Marjanoviø i Ëivan Åeviø, kapetani i Ilija Marjanoviø kornet
iz Çanada, Georgije Filipoviø, kapetan iz Glogovca, Josif Cveti-
noviç, hadnaÿ iz Peçke.
Iz Potiske krajine od brojne porodice Vujiøa iz Marto-
noåa: kapetanlajtnant Petar, hadnaÿ Maksim, kornet Vasilije
Vujiø, zatim Georgije Popoviø, hadnaÿ iz Sente, Petar Bajanac,
hadnaÿ iz Kaœiëe. Neznano iz kojih mesta Pomoriåke i Potiske
krajine: lajtnant Josif Davidoviø Joza, Mihajlo Vorkapiø; bar-
jaktari: Lazar Serezli, Miåa Novakoviø, Aleksa Konstantinov,
Rista Hrniø; kvartirmajster Filip Miatoviø; vahtmajsteri Mijat
Bobin, Tie Ivan, Jovan Adamov, Jovan Kostiø, Jovan Vargin, Jovan
Pivarov i dr.2
Sa tom grupom krenuo je Horvat krajem septembra u Rusiju,
iåao je preko Tokaja i 10. oktobra je stigao u Kijev, gde se po uputi
grofa Bestuëeva odmah prijavio generalnom guverneru Leontije-
vu, koji je po zapovesti Senata tamo spremio za doseæenike prih-
vatnu stanicu. Leontijev je Srbe doseæenike smestio u Kijevu i
okolnim mestima i brinuo se o œihovoj ishrani. Ëivotne namir-
nice za œih i za œihovu stoku imao je zapovest da nabavi
rekvizicijom iz obliëœih maloruskih mesta, uz obeøaœe kasnije
naplate rekvizicionih listova od strane drëave, mesto gde øe se
doseæenici naseliti, trebalo je odrediti na proleøe.3
Za Horvatom su stizali postepeno u maœem broju novi
Moriåani i Potisani u Kijev i razmeåtani su po okolnim me-
stima da tamo prezime. Do proleøa je œegova grupa do 1000 dose-
æenika narasla.
Sa izaslanstvom od jednog majora, tri kapetana, dva poruçni-
ka, sa jednim zastavnikom, narednikom, kaplarom i çetiri husara
otiåao je Horvat zatim u Petrograd da uredi stvar oko naseæa. Ta-
1
Rus. biograf. slovarò, u biografiji J. Horvata.
2
DA, Illyr.-serb.
3
Polnoe sobranìe zakonov ross. imperìi, T. HÌÌÌ, br. 9919.
mo je (19. februara 1752) podneo drëavnom kancelaru grofu Alek-

seju Petroviçu Bestuëevu projekat „na kakvom osnovu pravoslavni
narodi srpski, makedonski, bugarski i vlaåki“ ëele da preÿu u
rusko podanstvo i da sluëe „oruëjem i krvæu“. Taj organizacioni
projekat obuhvata u osamnaest taçaka gotovo celo ustrojstvo voj-
niçkog naseæa. U œemu Horvat predlaëe: 1) Da se ustroje çetiri
regularna puka, dva husarska, dva pandurska, svaki puk da ima po
4000 æudi, od toga u peåaçkim pukovima da budu po 1000 grenadi-
ra. 2) Nad tim pukovima da vode komande åtapski, viåi i niëi
oficiri kao god åto je kod drugih koœiçkih i peåaçkih pukova
u ruskoj armiji. 3) Drugi spomenuti narodi da se nasele od tvrÿave
Kamenka duë poæske granice, ukæuçiv Crne åume do Horvatova pu-
ka. 4) Dvama husarskim pukovima carica da odredi iste pri-
nadleënosti kao i drugim koœiçkim pukovima, dok pandurski
pukovi da dobijaju jednu treøinu maœe; mesto porcionog i
racionog novca, uëivaøe dodeæenu im zemæu u mirno vreme, u
ratu pak imaøe sve kao i drugi pukovi. 5) Ti novoosnovani pukovi
za vreme rata da uvek imaju priliçnu rezervu po utvrÿenim mestima
naseæa. 6) Penziono pitaœe udovica poginulih oficira i vojni-
ka urediøe se po naknadno podnesenom predlogu. 7) Pukovi øe se iz-
drëavati iz opåeg vojnog buxeta. 8) Ime naseæu odrediøe carica.
9) U mirno doba dozvoæava se onima koji sluëe u pograniçnim
pukovima trgovaœe ne samo po unutraåœosti Rusije nego i po
Krimu, Moldavi i Poæskoj. 10) Crkve, åkole i sveåtenstvo imaøe
kao i drugi pukovi a izdrëavaøe se po opåtem vojnom ustrojstvu.
11) Nikakav drugi narod ne sme se naseliti po zemæi od tvrÿave
Kamenka duë poæske granice do zaporoåkih kozaka, turske i
tatarske granice, niti na tu zemæu kakvu pretenziju diøi. 12)
Podela zemæe neka se poveri kojem inëeœeru, husarska rota (çeta)
od rote treba da ima osam vrsta rastojaœa, pandurska po pet vrsta
rastojaœa, u stepi husarska bi rota obuhvatila po trideset, pan-
durska po dvadeset pet vrsta. 13) O ureÿeœu mehana, mesarnica i
drugih trgovina postupiøe se po cariçinom nareÿeœu. 14) Svaki
puk sastoji se zajedno sa åtapskim i viåim oficirima od dvade-
set rota. 15) Za prvi put dobijaju husarski i pandurski pukovi sve
oruëje od drëave. 16) Radi osiguraœa naseæa mora se iduøe godine
podiøi tvrÿava i okolna sela za to na kuluk pozvati. 17) Pitaœe
62 MITA KOSTIØ
pravosuÿa odrediøe carica. 18) U ratu stupaju pukovi pod koman-

du vrhovnog zapovednika regularne vojske.
Posle ovog projekta Horvat obeøava da øe o svom troåku joå
1000 æudi s porodicama u Rusiju dovesti. Da bi se brojno staœe
projektovanih pukova popunilo, predlaëe on daæe, da se za åtab-
ne i viåe oficire nike ne uzme ko ne dovede u Rusiju izvestan broj
doseæenika. S tim u vezi javæa da su œegov brat potpukovnik
Dimitrije Horvat i premijer-major Återba odluçili da po 1000
æudi o svom troåku u Rusiju dovedu. Za nepredviÿene troåkove oko
seobe moli od carice da se œegovoj „pohodnoj kancelariji“ izve-
sna svota doznaçi. Vaëan je daæe œegov zahtev da se beçka vlada ma
kojim naçinom zamoli da dozvoli javno vrbovaœe 500–1000 æudi
u Ugarskoj; ako se u tom ne uspe, çiniøe on to „tihim i tajnim naçi-
nom“, no kad bi se vrbovaœe javno dozvolilo, taj bi se broj brzo
postigao. Caricu moli da ukazom zapovedi zaporoåkim kozacima
da naseæenicima ne çine smetœe. Zatim preporuçuje kapetana Mar-
janoviøa iz Çanada za sekundmajorski çin zbog toga åto je u Po-
moriåju izgubio sve svoje imaœe, i sa åest sinova se doselio u
Rusiju.
Na kraju moli Horvat caricu ako te œegove predloge primi,
da ih poimeniçnim ukazom utvrdi i on se izvesti.4 To je uçinio
stoga åto je znao da se za œim u Rusiju sprema i œegov protivnik
Åeviø.5
Carica Jelisaveta je naredila Senatu (ukazom od 24. decembra
1751) da zajedno s Vojnom kolegijom, uz liçno uçestvovaœe samoga
Horvata pretrese ceo Horvatov organizacioni projekat i podnese
joj o œemu predlog. „Neka se pri tom rasudi, gde øe veø doseæene i
prijavæene Srbe smestiti obziruøi se na to, kako bi pre svega pu-
sta mesta, kojima je potrebna pograniçna straëa time mogla biti
naseæena i da za æudski ëivot budu ta mesta prikladna i zgodna.“
Daæe carica Jelisaveta nareÿuje da se doseæenicima u svemu åto
viåe izaÿe u susret kako bi u åto veøem broju pridolazili, „od çe-
ga ne mala korist naåoj imperiji biti ima“. Svota potrebna za po-
moø deseæenicima i za isplatu rekvizicione æudske i stoçne
4
Ceo organizacioni projekat åtampan: Poln. sobr. zak., br. 9919.
5
Popovó, Izvístìe, 176.
hrane iz Malorusije neka se Senatu dostavi i kao „vojni rashodi“

rashoduje. Kao vojnici doseæeni Srbi biøe podloëeni Vojnoj
kolegiji.6
Joå istog dana je taj ukaz zajedno sa Horvatovim projektom i
izveåtajem ruskog poslanika u Beçu poslat Senatu na izråeœe,
Senat je odmah pozvao na sednicu Vojne kolegije i Horvata sa
pravom savetovaœa. Na toj sednici uzet je Horvatov projekat u
pretres. Do sporazuma se brzo doålo, jer su sve taçke projekta go-
tovo bez promene primæene. Najviåe je posla zadavalo odreÿivaœe
mesta za naseæavaœe. Sastavæena razolucija je odmah podnesena
carici Jelisaveti i ona je veø 25. decembra potpisuje.7
Tim se ukazom odreÿuje formiraœe çetiri regularna puka –
dva husarska po 4000 i dva peåaçka po 2000 æudi. U sluçaju rata ti
se pukovi upotrebæavaju po rasporedu Vojne kolegije, odnosno
svagdaåœeg generalisimusa. O ureÿeœu udoviçkih penzija, zatim
o drëaœu mehana i drugih trgovina ima zaseban predlog podneti
Horvat. Vojna kolegija isplaøuje trebovaœe pukova iz buxeta za
vojsku. Novo naseæe dobija (po predlogu konferencije) ime Nova
Srbija. Naseæenicima je dozvoæeno trgovati po velikoruskim i
maloruskim gradovima i mestima po naplati tamo odreÿenih ca-
rina a po naseæu bez carina. Crkveno ureÿeœe spada pod Sv. sinod.
Samo vojni sveåtenici dobijaju od drëave platu, druge sveåtenike
i åkole izdrëavaju naseæenici. Vojna kolegija svakom doseæeniku
vojniku daje karabin i dva piåtoæa. Ima se podiøi tvrÿava od
zemæe i nazvati tvrÿava Sv. Jelisavete. Sudi se po vojnom ustavu.
Horvatu se za nepredviÿene troåkove stavæa 5000 rubaæa na raspo-
lagaœe, koje øe Vojnoj kolegiji obraçunati. Kolegija inostranih
dela ima kod beçkog dvora da izradi dozvolu za seobu 500–1000
æudi.
Taj ukaz ima Horvatu da izda Vojna kolegija a Senatu poåaæe
prepis.
Na to je Vojna kolegija 11. januara 1752. izdala Horvatu taj ukaz
u obliku „ëalovanaá gramota“, kojom se on imenuje general-majo-
rem i podrobno odreÿuje ustrojeœe dva husarska, dva peåaçka pu-
6
PSZ, ibid.
7
Ibid., br. 9919.
64 MITA KOSTIØ
ka, daje naseæenicima zemæa i privilegije, odreÿuje ime naseæu

Nova Srbija i nareÿuje podizaœe tvrÿave Sv. Jelisaveta. U toj
gramoti carica Jelisaveta naglaåava da prima naseæenike „åto
je taj pravoslavni srpski narod s œom jedne vere, åto prema œoj i
œezinoj imperiji oseøa naroçitu æubav i åto su doseæenici od
œezine dobre prijateæice Marije Terezije dobili razreåeœe od
podanstva“. Ta gramota moëe Horvatu posluëiti kao sredstvo za
vrbovaœe novih doseæenika. Na kraju se joå husarskom puku za
ratno vreme za isplatu porcionog i racionog novca odreÿuje svota
od 154.847 rubaæa, 87 kop., za mirno vreme 35.176 r., za oruëje, mu-
niciju i druge potrebe jednom za svagda 27.265 r. i 25 kop., dok pan-
durski puk u ratno vreme dobija za isplatu porcionog i racionog
novca 104.042 r. i 90 kop., u mirno vreme 23.298 r. i 66 kop.8
Daæi poslovi na podizaœu naseæa Nova Srbija brzo su tekli.
Za vreme razmeravaœe zemæe doseæenicima odredio je Senat gene-
ral-majora artiæerije Ivana Fjodoroviça Gæebova i 29. januara
tekuøe godine dao mu instrukciju ovog sadrëaja.
1) Do sada i ubuduøe doseæeni Srbi i drugi narodi neka se
nasele po zadœeparskim mestima, i to: poçev od uåøa reke Kagar-
lika pravom linijom do izvora reke Tura, od izvora reke Tura do
uåøa Kamenke, od uåøa Kamenke do izvora Berezovke, od izvora
Berezovke tokom reke Ameænika do œena uåøa u Dœepar – na tim
mestima imaju se naseliti dva puka, jedan husarski general-majora
Horvata a drugi pandurski, svaki po 4000 æudi razreÿenih u dvade-
set rota. Oni æudi od tih naroda koji ne sluëe vojsku, na primer
samo ratari, neka se meÿu pukovima ne naseæavaju, nego neka im se
daju naroçito dobra druga mesta.
2) To naseæe pukova nazvaøe se Nova Srbija i u œu se nikom
osim Srba ne dozvoæava useæavaœe. Ako se tamo veø nalaze drugi
naseæenici, imaju se poslati na druga mesta, åto su se naselili
samovoæno, bez ukaza. Svoje nekretnine neka prodaju Srbima po do-
brovoænoj ceni.
3) Po Horvatovoj molbi neka se husarska rota od rote smesti
na rastojaœe od osam vrsta a pandurska po åest vrsta. U stepi
husarska rota neka obuhvati prostor od trideset vrsta, pandurska
dvadeset pet vrsta.
8
Ibid., br. 9923.
4) Po Horvatovu predlogu neka se odredi koliko zemæe da do-

biju udovice i siroçad palih.
5) Svakom neka se onoliko zemæe podeli koliko se daje ruskoj
landmiliciji i penzionircima, a to je kapetanima po 100,
poruçnicima po 80, potporuçnicima po 70, zastavnicima po 50,
vojnicima 20–30 çetvrti na svaku porodicu, sveåtenicima i
crkvenosluëiteæima neka se pored toga joå neåto doda.
6) Sveåtenstvo i åkole ako im budu potrebne, moraju Srbi
izdrëavati o svom troåku.
7) Neka se osnuje tvrÿava od zemæe sa nazivom tvrÿava Sv.
Jelisavete; za œeno pravæeœe imaju se dodeliti do 2000 momaka iz
maloruskih pukova.9
Time su teoretski dovråene sve pripreme za osnivaœa srp-
skog naseæa Nova Srbija, trebalo je sada samo da se u delo privedu.
Pre svoga polaska u Kijev, Horvat je u Petrogradu izradio nared-
bu da se svi Srbi doseæenici œemu u Novu Srbiju poåaæu.
Çim je granulo proleøe Horvat je prethodno poslao iz Kijeva
jedno odeæeœe svojih husara duë Dœepra u tvrÿavu Kamenku a za
œim je malo posle krenuo i sam sa svojom grupom doseæenika, ko-
ja se meÿutim novim pridoålicama opet neåto poveøala iz Kije-
va na jug i poçeo da naseæava odreÿeno zemæiåte izmeÿu Siœuhe,
Buga i Dœepra, juëno od prave linije koja spaja uåøe reçice Visa
i Siœuhu i reçice Tjasmina u Dœepar.10 Od strane Senata mu je stal-
no dodeæen general-major Gæebov, koji je imao da brine o svemu åto
je potrebno za osnivaœe naseæa i o strateåkom razmeåtaju i
utvrÿivaœu pograniçnih mesta.
Odmah po svom dolasku obrazovao je Horvat jedan koœiçki puk,
koji se nazvao „Gusarskìy Horvatovò polkò“ i jedan regularni
peåaçki „Pandurskìy polkò“. Husarski puk je naselio u severoza-
padnom delu Nove Srbije i uzeo sam komandu nad œim a Pandurski
puk u severoistoçnom delu i dao komandu nad œim svom starijem
bratu, potpukovniku Mihajlu Horvatu, koji je za svoje åtabno
mesto i sediåte izabrao åanac Krilov, baå na samom utoku reçice
Tjasmina u Dœepar.
9
Ibid., br. 9923; Solovóevò, o. s., 153.
10
Vidi priloëene karte.
66 MITA KOSTIØ
U sporazumu sa Gæebovim naznaçio je Horvat åançeve ili rote

(çete) i raselio po œima svoje oficire sa malim brojem vojnika,
koliko se u poçetku zateklo kod œega. Zatim je Gæebov oficirima
i vojnicima, prema œihovom çinu, po dobijenoj instrukciji razme-
rio zemæu i odmah je u naseæu poçeo intenzivan rad na utvrÿivaœu
åançeva, podizaœu kuøa i obraÿivaœu zemæiåta.
Horvatova prva briga bila je na poçetku ëivota novoga naseæa
da dobavi u Novu Srbiju åto viåe doseæenika, u prvom redu Sr-
ba iz Ugarske pa onda i drugih pravoslavnih Slovena. Radi toga je,
ne çekajuøi ishod diplomatske intervencije ruskog poslanika kod
beçkog dvora da se izradi dozvola za javno vrbovaœe 500–1000 æu-
di za seobu u Rusiju, u isti mah poslao pod raznim navodima u
monarhiju nekoliko misija da tajno vrbuju doseæenike u Novu
Srbiju. Œihov rad opisaøemo u zasebnom poglavæu.
RUSKA PROPAGANDA I DIPLOMATIJA

NA DELU
(Laëni izveåtaj Pretlaka o napuåtaœu srpske stvari od

ruskog dvora. Audijencija grofa Bestuëeva kod kancelara Ulfelda.
Novi zahtevi Rusije. Izveåtaj aradske varmeÿe o napredovaœu emi-
gracionog pokreta. Bartenåtajn o drëaœu vlade prema Srbima s
obzirom na ruski savez. Horvatovi emisari u Beçu. Œihovi uspesi u
Banatu. Izgon iz drëave. Nenadoviø za oåtre mere. Pobuna u Banatu.
Ëalba beçke vlade protiv grofa Bestuëeva i pukovnika Viåœevskog
u Tokaju. Liçni sukob M. Terezije i grofa Bestuëeva zbog emigracionog
pitaœa. Œegov izveåtaj carici Jelisaveti o sukobu s predlogom za
represalije. Pomiræivo drëaœe ruskog kancelara. Miåæeœe ruskog
kancelara o emigracionom pitaœu s pogledom na rusko-austrijski
savez. Premeåtaj grofa M. Bestuëeva u Drezden)
U proleøe i u leto 1752. ruska propaganda je meÿu Srbima u

Juënoj Ugarskoj, odluçno potpomognuta od ruskog poslanika u Beçu
grofa Bestuëeva, silno razvila svoju delatnost.
U isti mah su tri misije sastavæene od ranijih Srba iseæeni-
ka poslate od ruske vlade i generala Horvata u Juënu Ugarsku da ta-
mo, meÿu svojim saplemenicima i drugim ugarskim Slovenima
vrbuju nove doseæenike za Novu Srbiju. Iz razloga spoæne poli-
tike, samo da se nestalna carica Jelisaveta i daæe odrëi u savezu
protiv Fridriha ÌÌ i Turske, beçka je vlada morala da trpi
rovareœe ruskih emisara meÿu svojim podanicima, ali kad su œi-
hovi zahtevi prevråili meru, proterala je jednu rusku misiju iz
68 MITA KOSTIØ
drëave i time izazvala diplomatski sukob koji je u daæem razvo-

ju ugrozio i sam opstanak saveza s Rusijom.
Upornom nastojaœu austrijske diplomatije da makne iz Beça
energiçnog grofa Bestuëeva, koji se u pitaœu emigracije Srba i
suviåe eksponirao, poålo je najposle, uz uçestvovaœe same Mari-
je Terezije, za rukom da izazove œegov premeåtaj u Drezden, ali ru-
ska je vlada svoje intervencije u pitaœu emigracije Srba iz Ugarske
i daæe nastavæala tako da odlaskom Bestuëeva emigracija nije
prekinuta, nego samo usporena.
U ovom poglavæu izneøemo rad ruske propagande i diplo-
matije meÿu ugarskim Srbima na delu i reakciju beçke vlade.
Poçetkom marta 1752. austrijski poslanik u Petrogradu
baron Pretlak javio je u Beç da je carica Jelisaveta napustila srp-
sku stvar. Ta je vest na dvorske krugove u Beçu uçinila najboæi uti-
sak, svi su drëali da øe sada ruski poslanik Bestuëev napustiti
svoje meåaœe u unutraåœe stvari monarhije potpomaëuøi meÿu
Srbima emigracioni pokret u Rusiju, åto je veø toliko poçelo da
remeti dobre savezniçke odnose u vreme kad je Austriji ruski savez
zbog opasnosti od Fridriha ÌÌ bio neophodan. U tom ih je uvereœu
joå viåe odrëavala i ta okolnost åto se Bestuëev, po reçima
samog austrijskog kancelara Ulfelda, kod œega nije gotove cele
zime dao videti.
Ali je tim veøe bilo œihovo iznenaÿeœe kad je Bestuëev kra-
jem marta zatraëio audijenciju kod Ulfelda i zaiskao odgovor na
preÿaåœu molbu, da se dozvoli meÿu Srbima vrbovaœe 500–1000
æudi za jedan husarski puk. Grof Ulfeld mu je, kao åto javæa u svom
izveåtaju od 28. marta 1752. carici, odgovorio neodreÿeno da od
carice joå nije dobio odgovora. Bestuëev je na to potkrepio svoj
zahtev „da su veø u preÿaåœa vremena Rusiji prepuåtena dva puka,
tu se i onako mnogo momçadi raspuåta a Srbi su slobodni æudi i
imaju privilegije“. Tom je prilikom joå dodao da su u Beç doåla
i dva bivåa ugarska oficira koji su veø viåe godina u ruskoj
sluëbi da od œega prime novac poåto im je stavæeno u zadatak da
kupe erdeæskih kobila za rasplod. Na to mu je Ulfeld ironiçno
dobacio da su dolaskom u Beç uçinili jako zaobilazni put, a cari-
ci u izveåtaju dodao da øe to biti ona dvojica o kojima je veø
Graåalkoviø podneo prijavu.1
1
DA, Vortrag Ulfelds, vom 28. März 1752.
Vojne i civilne vlasti u Juënoj Ugarskoj su imale zapovest da

na emigracioni pokret meÿu Srbima strogo paze i o kretaœima
ruskih emisara hitno izveåtavaju.
Predsednik Ugarske dvorske komore grof Graåalkoviø je baå
pre toga u svome referatu o posledœim takvim izveåtajima œemu
podloëenih civilnih kameralnih vlasti javio, da su od prvih
iseæenika dvojica se iz Rusije vratila i da kupuju najkrupniju ro-
gatu marvu da je radi rasploda u Rusiju oteraju. Osim toga, som-
borski varoåki kapetan Raåkoviø otputovao je u Beç navodno da
neki novac tamo odnese, u stvari mu je, kaëe Grasalkoviø, glavna
namera da se posavetuje sa svojim tastom Rajkom Preradoviøem, ko-
ji je odluçio da se seli u Rusiju kao i sa ruskim poslanikom i joå
nekim prijateæima, kako øe se somborskog Magistrata otresti da
moëe sa ostalima u maju nesmetano i on u Rusiju poøi. Preradoviø
treba u istom çinu da bude postavæen kod peåaka kao Horvat kod
husara, za koga se joå çuje da je od carice dobio orden. Joå neko-
liko hiæada Srba voæni su da se sele u Rusiju, javæa Grasalkoviø
daæe, ako im se u tome budu prepreke na put stavæale, otiøi øe ili
potajno ili øe çekati da im se izradi slobodan odlazak posre-
dovaœem Horvata kad bude radi vrbovaœa u Ugarsku dolazio. Ti
emigranti se joå teåe da øe œihovoj grupi u Erdeæu mnogi pravo-
slavni priøi.2
U to vreme su baå uhvaøeni emisari Fridriha ÌÌ kako meÿu
kalvinima i luteranima po Ugarskoj, na verskoj podlozi prave
smutœe da bi se œima u sluçaju rata s Austrijom mogli koristiti.3
Stoga su pograniçnim vlastima izdate stroge naredbe da spreçava-
ju œihov ulaz u monarhiju a Marija Terezija je u ministarskoj kon-
ferenciji pokrenula pitaœe, na koji naçin da se katoliçka vera u
protestantskoj Nemaçkoj zaåtiti i meÿu Srbima i drugim inover-
cima u Ugarskoj åiri.
Drëavni sekretar Bartenåtajn joj je (24. marta ) odgovorio da
progonstvo katoliçke vere u Prusiji jedino Rusija moëe spreçi-
ti, „ako za to u prvom redu treba da posluëe dobri odnosi s Rusi-
jom, samo se po sebi razume da se krajœa briga mora voditi da se
2
DA, Illyr.-serb., bez datuma.
3
Popovò, Izvístìe, 224.
70 MITA KOSTIØ
takovi odnosi odrëe“. I spram Srba je Bartenåtajn preporuçio,

u pogledu unijatske propagande, veliki oprez. „Izveåtaji barona
Pretlaka o emigracionom pitaœu,“ kaëe on tu, „glase joå uvek
povoæno. Ali bez obzira na to åto je po œegovu izveåtaju od 5. feb-
ruara poslaniku Bestuëevu poslata zapovest da Srbima izradi
dozvolu za seobu, usled koje je ovaj pre nekoliko dana zatraëio
dozvolu za vrbovaœe jednog husarskog puka; kad svega toga ne bi bi-
lo, ipak ne moëe o tom biti sumœe da ne bi ovaj ruski poslanik
iåao za tim da rusku caricu protiv ovdaåœeg dvora pobuni i na
to u prvom redu œezinu poznatu versku revnost upotrebi.“4
Kratko vreme posle toga Bartenåtajn je dobio priliku da tu
svoju misao – da se pravoslavni Srbi, iz obzira prema Rusiji, ne sme-
ju verski progoniti – joå boæe pred Marijom Terezijom razvije.
Carica je 11. marta molbe nekih srpskih oficira da im se da-
ju pasoåi za Rusiju poslala kancelaru Ulfeldu, napisavåi na œih
svojom rukom „da jedanput treba tome kraja uçiniti, opasno je te
æude tamo puåtati, jer su ne samo Srbi nego i nekatolici u Ugar-
skoj sumœivi“. Na te cariçine reçi nije odgovorio nesposobni
kancelar Ulfeld, koji je samo çekao povratak grofa Kaunica iz
Pariza pa da bude premeåten za oberhofmajstera, nego œegov sekre-
tar Bartenåtajn, koji je i do tada sastavæao sve diplomatske note
u stvari emigracionog pitaœa.
I ovom je prilikom Bartenåtajn na svoj uobiçajeni doktri-
narni i opåirni naçin5 u svom referatu (od 15. maja) carici iz-
neo, da su Dvorska i Drëavna kancelarija od prvog poçetka, joå od
kad se Horvatu i drugim oficirima dala dozvola za seobu u Rusi-
ju pazile na to da spreçe da ti nezadovoænici ne bi pod izlikom
verskih progonstava svoje neraspoloëeœe prema Austriji åirili
meÿu jednovernima u Rusiji i „na taj naçin slabili prirodnu i tako
korisnu odnosno potrebnu vezu, koja ne samo oba dvora nego, åto
naroçito vaæa zapamtiti, obe drëave œihovom zajedniçkom si-
gurnoåøu i jaçinom meÿusobno spaja“. Nijedan kurir, istiçe on,
nije od proålog leta u Petrograd poslan, a da nije poneo poslaniku
Pretlaku koju instrukciju u tom pogledu. U tri opåirna refera-
4
DA, Vortrag Bartenstein, vom 24. März, 1752.
5
Arneth, Gesch. M. Th., IV, 348.
ta je carici veø prikazano bilo da progonstvo katoliçke vere u

protestantskoj Nemaçkoj moëe jedino Rusija spreçiti pomoøi:
meÿutim, da se otkloni opasnost koja katolicizmu preti u Ugarskoj,
osobito u krajevima gde su protestanti u veøini, nema sigurnijeg
sredstva od onog koje su veø preci cariçini – car Leopold, Josif,
Karlo – u mnogo teëim vremenima s uspehom oprobali, a to je da
se protestanti u Ugarskoj i susednim naslednim zemæama gde su oni
u veøini pomoøu Srba drëe u åkripcu. No to kao i ruska pomoø
protiv Fridriha ÌÌ, kaëe Bartenåtajn, ne moëe se postiøi ako bi
se drugima koji dobro misle ali malo ili niåta od spoæne poli-
tike ne razumevaju, dozvolilo da verski progone pravoslavne. Åto
su viåe protestanti u Ugarskoj sumœiviji, tim je maœe savetno,
osobito sada kad su, naëalost, zbog drëaœa Prusije prilike sasvim
druge nego za preÿaåœih vladara, dopustili da Srbe ma ko to bio
u œihovim privilegijama ometa.6
Dok su tako vladajuøi krugovi u Beçu vodili savetovaœa o
drëaœu prema Srbima s obzirom na savez s Rusijom, poçeli su
javno i tajno stizati u monarhiju Horvatovi emisari radi vrbo-
vaœa za Novu Srbiju.
Svi su oni bili snabdeveni ispravnim pasoåima, u kojima
je obiçno stajalo da putuju u Ugarsku radi nabavke raznih potreba
za vojsku ili ruski dvor, samo da im vlasti ne çine smetœe.
Po dobijenim naredbama su vojne i civilne vlasti na kretaœe
svih ruskih podanika u monarhiji strogo pazile i o svemu u Beç
izveåtavale.
U svom projektu carici Jelisaveti o organizaciji srpskog
naseæa Horvat je obeøao da œegov brat Mihajlo Horvat i major Çor-
ba nameravaju da i oni o svom troåku prevedu u Rusiju po 1000 æu-
di. No Mihajlo Horvat se razboleo i uskoro umro, ostavivåi za
sobom sina Dimitrija, koji je dobio potpukovniçki çin i koman-
du nad Pandurskim pukom, mada je imao tek sedamnaest godina. Sto-
ga je poåao sam u Austriju major Nikola Çorba u pratœi kapetana
Teodora Çorbe i lajtnanta Mirkoviøa da pokuåa ostvariti svoju
nameru. Na put su dobili ispravne pasoåe u kojima je kao svrha œi-
hova putovaœa stajalo zabeleëeno: ureÿivaœe porodiçnih imo-
6
DA, Vortrag Bartensteins vom 15. May 1752.
72 MITA KOSTIØ
vinskih prilika i nabavka obmundirovnih potreba za novoustro-

jene pukove. Çim su stigli u Beç i prijavili se vojnim vlastima,
izdale su ove podruçnim komandama u Banatu zapovest da im budu
na ruci, kako bi se åto pre mogli natrag vratiti. Meÿutim, major
Çorba je odmah po dolasku u Beç podneo carici molbu da se izda pa-
soå za Rusiju lajtnantu Sabovu, koga je kao siroçe uzeo œegov otac
pod svoje i ostavio mu polovinu nasledstva. U isti mah je i kapetan
Çorba traëio pasoå za svoga roÿaka Teofila Ogœanoviøa i œe-
govu ëenu, navodeøi da ovaj veø davno ne stoji u vojnoj sluëbi.
Ne çekajuøi reåeœe, dvojica od œih trojice otiåla su u Ba-
nat i delom sami, delom preko pouzdanika poçeli da nagovaraju
razvojaçene moriåke i potiåke graniçare na seobu u Rusiju. U tome
su imali uspeha, jer posle kratkog bavæeœa u Banatu podnela su sva
trojica carici molbu da se najbliëim roÿacima 70 u Rusiju
iseæenih Srba graniçara izdaju pasoåi da i oni za œima mogu
poøi u Rusiju.7
Marija Terezija je veø bila voæna da iz politiçkih razloga
dopusti odlazak ovih 70 srpskih porodica kad je u to stigla laë-
na vest barona Pretlaka, da je ruski dvor napustio srpsku stvar. Kad
je prilikom jednog prijema na dvoru sama carica to ruskom
poslaniku, grofu Bestuëevu spomenula i tom prilikom dodirnu-
la i molbu obojice Çorbe, dodajuøi da je ne moëe ispuniti „jer i
sami trebaju æudi“, odgovorio je Bestuëev da je on dobio ponovni
ukaz da se postara za otpust Srba, prema tome izveåtaj barona
Pretlaka nije taçan. Carica se na to zaçudila i odvratila: „Ili
Pretlak mene obmaœuje ili kod Vas œemu drukçije govore.“8
Posle toga incidenta naglo se promenilo drëaœe beçke vlade
prema ruskim emisarima: dotadaœu trpeæivost prema œima poçele
su zameœivati oåtre protivmere, koje su dovele do otvorenog
diplomatskog sukoba.
Bartenåtajn, koji je umesto kancelara Ulfelda referisao
carici o molbi obojice Çorbe, odbacio je ovaj put svoj dotadaœi
ton, kojim je s puno snishodæiva obzira i popuåtaœa prema Rusi-
ji pisao svoje mnogobrojne izveåtaje carici povodom seobe Srba
7
Akta uz spom. Vortrag Bartensteina
8
Solovóevò, o. s., 158.
u Rusiju i oåtrim, bezobzirnim tonom koji je pre nekoliko godi-

na mnogo naåkodio dobrim diplomatskim odnosima Austrije s
Engleskom,9 podneo joj sudbonosni predlog o izgonu tih Srba,
ruskih oficira, iz drëave.
U tom referatu (od 22. maja 1752) naziva ih otvoreno bunxi-
jama i potajnim agentima koji i protiv nedavno u svim naslednim
zemæama objavæene generalne zabrane, da niko od podanika ma kog
staleëa i çasti bio ne sme bez izriçne dozvole zemaæskog gospo-
dara tuÿe civilne i vojne sluëbe primati, svoj posao teraju. Od-
luçno preporuçuje da se œihov zahtev odbije a oni iz drëave izgone,
da u roku osam dana imaju napustiti monarhiju, i to kroz nemaçke
nasledne zemæe tako da uopåte Ugarsku ne dodiruju, u protivnom
postupiøe se s œima kao protiv bunxija i potajnih agenata.10
Carica je taj predlog o izgonu potvrdila i opunomoøeni na-
cionalni agent Orengi je odmah taj nalog o izgonu sve trojice
dostavio kapetanu Çorbi liçno u ruke u œegovu stanu u Beçu, u Kur-
feldovu duøanu. Meÿu zastupnicima stranih drëava na beçkom
dvoru taj izgon ruskih oficira izazvao je najveøe çuÿeœe.
Na tako oåtar i odluçan korak nagnala je beçku vladu i ta
çiœenica åto je jedan od te trojice, lajtnant Mirkoviø, na za-
povest majora Çorbe doputovao u Temiåvar i kod generala En-
gelshofena protestovao protiv hapåeœa ruskog lajtnanta Riste
Hrniøa i jednog œegovog kaplara, koji su uhapåeni zbog vrbovaœa.
U isto vreme su vojne vlasti uhvatile i ruskog vahtmajstera
Pavla Vujiøa çim je preåao Moriå. Istragom se utvrdilo da su mu
œegovi pretpostavæeni, major Periø i kapetan Tekelija, koji su
se u to vreme bavili u Erdeæu navodno radi kupovine erdeæskih
koœa i hrtova turske pasmine za ruski carski dvor, dali dopust da
poseti svoje roÿake u Banatu.11
Usled akcije tolikih emisara, emigracioni pokret u Pomo-
riåju i Potisju neprestano je rastao. Pojedini vali poçeli su veø
i Srbe u Slavoniji da zapæuskuju. Iz Oseka je mitropolit Nena-
doviø carici (7. juna 1752) pisao, kako je çuo da i provizor u Daæu
9
Arneth, o. c., IV, 270.
10
DA, Vortrag B., 22. May 1752.
11
DA, Vortrag d. Fürsten Lobkowitz, 6. Nov. 1752.
74 MITA KOSTIØ
Mihajlo Teofiloviø hoøe da moli pasoå za Rusiju, stoga on moli

da mu se taj pasoå ne da, da drugi ne krenu za œegovim primerom;
œegovo je miåæeœe da bi veø trebalo izdati carsku zapovest kako
bi se ta seoba suzbila.12
Emigracionom propagandom meÿu Srbima u Ugarskoj up-
ravæao je iz ruskog poslanstava u Beçu sekretar Çerœev, vezu s
œim odrëavali su Srbi preko sveåtenika poslanstva Mihajla
Vanija, koji je pre toga bio kaluÿer u Hodoåu, a sam poslanik grof
Bestuëev vodio je diplomatske transakcije, za drugi rad nije bio
sposoban jer je veø bio star i boleåæiv, imao je 63 godine i toliko
patio od podagre da se mesecima nije mogao micati iz sobe. Kao
sprovodna stanica za iseæenike sluëila je ruska ekspozitura u
Tokaju radi nabavæaœa tokajskog vina za ruski carski dvor, pod ko-
mandom ruskog pukovnika Srbina Viåœevskog.
Zajedniçkim delovaœem svih tih çinilaca emigracioni
pokret je toliko nabujao da se poçetkom jula meÿu Srbima u Banatu
digla çitava pobuna, zahtevao se slobodan prolaz za Rusiju. Zlo je
veø toliko napredovalo, da je komandant u Banatu general Engels-
hofen morao pozvati u pomoø obliëœi puk kirasira (oklopnika)
i poslati ga u distrikt gde je pobuna najviåe maha uzela.
Odmah je poslan zaseban kurir austrijskom poslaniku u Pe-
trograd sa nalogom da od ruske vlade zatraëi da se poslaniku
Bestuëevu u Beçu i pukovniku Viåœevskom u Tokaju zabrani da
ubuduøe ne primaju nijednog Srbina ili ove na seobu nagovaraju, a
najmaœe da ih uzimaju u zaåtitu.
Meÿutim, Bestuëev je i kod ruske vlade svojim forsiraœem
emigracionog pitaœa onemoguøio svoj daæi opstanak na beçkom
dvoru.
Çim je çuo za izgon spomenutih oficira i video odluku u ko-
joj se oni nazivaju bunxijama i tajnim agentima, poåao je Mihai-
lo Bestuëev u ministarstvo da traëi objaåœeœa. U odsustvu kance-
lara primio ga je vicekancelar grof Koloredo i dao mu prazan,
rastegæiv odgovor. Za zastupnika savezniçke sile bio je to veli-
ki udarac. Odmah je izvestio svoju vladu o tome, traëeøi repre-
salije. U Beçu svi veø znaju za izgon ruskih oficira, pisao je u Pe-
12
MPA., 276 iz 1752.
trograd carici Jelisaveti, i svi se jako çude tako prezrivom po-

stupku beçkog dvora, znajuøi dobro da odbrana Austrije zavisi
jedino od Œenog carskog veliçanstva. Kad su ovde pre 4–5 godina
uhvaøene pruske uhode, ni s œima se zbog straha od kraæa Fridri-
ha nije tako postupalo, nego su im dali mig da se uklone. Stoga pred-
laëe carici da ruska vlada traëi da se digne naredba o nepropu-
åtaœu ruskih oficira i da roÿaci srpskih iseæenika u Rusiji
budu otpuåteni. „Beçkom dvoru trebalo bi dati jako osetiti neza-
dovoæstvo Œ. V. hladnim prijemom barona Pretlaka i drugim
sredstvima, åto su ovde svi toga miåæeœa ako se u toj stvari
istupi ozbiæno, ovdaåœi øe dvor sve uçiniti da Œeno veliçanst-
vo zadovoæi, jer mu je savez s Rusijom neophodan. Inaçe bi ëalo-
sno bilo da briga Petra Velikog za te narode ostane bez ploda baå
u trenutku kad je moguøe bilo da se udobno zberu plodovi. A i
tvrdœu barona Pretlaka kako se meni åaæu sasvim drugi izveå-
taji trebalo bi pobiti, jer na mene je time navuçena mrëœa ovog
dvora, åto svi misle da srpsku stvar teram sam od sebe, a ne po uka-
zima.“13
Na tu notu svoga starijeg brata, kancelar Bestuëev je carici
podneo jedan kompromisni izveåtaj, kojim je hteo, ocrtavåi meÿu-
narodni znaçaj i vrednost rusko-austrijskog saveza po obe drëave
da deluje ublaëujuøe.
On drëi da je smutœa potekla iz nepojmæivog nesporazuma,
u reskriptima poslaniku Bestuëevu nije data nikakva dozvola da
traëi dopuåteœe za vrbovaœe 500–1000 æudi, nego mu je prosto
napisano da zatraëi da ne ometaju Srbima prelaz u rusku sluëbu
i seobu u Rusiju ako oni na to budu imali voæe i slobode, tako ni
u ekstraktu datom baronu Pretlaku nije niåta viåe bilo
napisano. Beçki dvor bio je duëan da pokaëe kako je predstavka
ruskog poslanika nesaglasna s izveåtajem barona Pretlaka: jedan
traëi regrutovaœe 500–1000 æudi, a drugi piåe samo o nesmetanom
otpustu onih koji mogu imati voæu i slobodu da se sele, od çega se
viåe ni ovde nije ëelelo. Inaçe je i œemu nepojmæivo, na osnovu
13
Solovóevò, o. s., 159. Navodi u celini i doslovno arhivska akta
tako da œegova Istorija Rusije ima za ovaj rad preteëno znaçaj zbirke
dokumenata iz Ruskog drëavnog arhiva.
76 MITA KOSTIØ
çega je Pretlak pisao svome dvoru da su u Petrogradu odluçili da

napuste srpsku stvar, jer mu o tome nije niåta saopåteno. Stvar
je joå viåe zamrsilo åto su oficiri koji se nalaze u ruskoj
sluëbi bez znaœa ruske vlade podneli Mariji Tereziji molbu o ot-
pustu iseæeniçkih roÿaka u Rusiju; no joå bezrazloënije je drëaœe
grofa Ulfelda, daleko priliçnije bilo bi da je objavio, na pri-
jateæski naçin, ruskom poslaniku da je prisustvo ruskih ofici-
ra u Beçu neprijatno i po nekim obzirima trpeti se ne moëe. Jas-
no je da je Ulfeld u taj sluçaj uvukao svoje ogorçeœe i pristrasnost
u nerasudnom ëestinom dao povoda drugima da od malog prave ve-
liko. No za takve malenkosti oba dvora, prirodno u savezu spoje-
na, privoditi u zategnute odnose, delo je æudi ako ne zlih a ono
slepih. Van spora je da beçki dvor treba viåe savez Rusije i da je
ta korist po œega delom dokazana, no isto tako vaæa znati da je i
za Rusiju savez s Austrijom neophodan: pruski kraæ niåta viåe ne
ëeli nego razdeæeœe tih dvorova, francuska rovareœa i spletke
u Carigradu imale bi tada viåe uspeha, saski dvor bi veø davno ko-
raçao po taktu pruskog doboåa, kad ga ne bi sloëno oba dvora po-
magala, pomorske drëave ne bi se oduprle francuskoj gordosti kad
se ne bi tvrdo uzdale u savez oba dvora, Åvedska ne bi tako mirno
sedela a joå maœe tako prezrivo odbacivala obnovu saveza s
pruskim kraæem, kako se to pokazalo na tadaœem drëavnom saboru.14
Ovaj izveåtaj carici je zapeçatio sudbu ruskog poslanika u
Beçu grofa Mihajla Bestuëeva, bilo je jasno da on na tom poloëa-
ju viåe ne moëe ostati.
S cariçinim odobreœem premestio je drëavni kancelar svo-
ga starijeg brata za poslanika u Drezden a odande svoga prijateæa,
tamoåœeg ruskog poslanika barona (kasnije grofa) Karla Kajzer-
linga postavio je na œegovo mesto u Beçu, gde je ovaj 7. jula bio
primæen od carice Marije Terezije u audijenciju i predao joj
akreditive.15
Grof Mihajlo Bestuëev bio je nezadovoæan i svojim pre-
meåtaœem i naslednikom. Poznajuøi naçela carice Jelisavete, da
se na sva vaënija mesta u drëavi postavæaju domaøi æudi Rusi,
14
Solovóevò, ibid., 161.
15
Bantôåó-Kamenskìy, o. s., Ì, 72.
protestovao je Petrogradu åto je Kajzerling bio Kurlanÿanin i

ranije poæski podanik a œegov sekretar Bitner pruski podanik,
no sve to nije pomoglo.
I u Drezdenu joå je Bestuëev bodio brigu o seobi Srba u
Rusiju. Svom prijateæu a politiçkom protivniku ruskog kance-
lara, grofu Voroncovu, pisao je odande privatno: da bi ëalosno bi-
lo kad bi se s ruske strane sada propustilo da se dobije toga hra-
brog i naroçito jednovernog (srpskog) naroda. Kajzerling mu se çi-
ni leœ, åtono rekli Francuzi „l’enfant gatè“ i on se, kaëe, boji da
ga u srpskoj stvari ne prevare, jer je beçki dvor u tom pitaœu jako
zainteresovan.16
16
Solovóevò, ibid., 161.
78 MITA KOSTIØ
AKCIJA ULFELDOVE VLADE ZA SUZBIJAŒE

EMIGRACIONOG POKRETA
(Emigraciono pitaœe u ministarskoj konferenciji posle pre-

meåtaja grofa Bestuëeva. Plan o brzom reåeœu. Promemorija ruskoj
vladi o preduzetim merama za suzbijaœe emigracionog pokreta. Kaz-
neni patent (Pönal-Patent) protiv iseæeniçkih agenata u Temiå-
varskom Banatu. Preki sud i smrtna kazna. Ruski emisari u Sremu.
Zahtev Austrije da se ruski oficiri iz drëave opozovu. Pomirbena
akcija novog ruskog poslanika Kajzerlinga. Memorijal beçke vlade o
œenu drëaœu i emigracionom pitaœu. Molba Srba iz Jegre da se se-
le u Tursku. Utisak u Beçu. Mere beçke vlade. Strah od ruske inter-
vencije)
Beçka vlada je premeåtaj grofa Bestuëeva shvatila kao kru-

pan politiçki uspeh pa je, misleøi da su u Petrogradu odluçili ne
meåati se viåe u emigraciono pitaœe Srba, pregla da taj uspeh
iskoristi: emigracioni pokret energiçnim merama brzo da uguåi
i pomuøeni savezniçki odnos s Rusijom opet uçvrsti.
Stoga je naroçitu paëœu obratila novom ruskom poslaniku
Kajzerlingu, koji je takoÿe poslan u Beç da popravi diplomatske
odnose, koji su usled oåtre intervencije preÿaåœeg ruskog
poslanika Bestuëeva postali zategnuti. Radi toga je ministarska
konferencija po smiåæenom dvostrukom planu odluçila da se
izda oåtar Kazneni patent protiv vrbovaœa domaøih podanika za
seobu u strane drëave i da se u jednoj noti ruskoj vladi obrazloëi
neophodna potreba svih do tada poduzetih sigurnosnih mera za
80 MITA KOSTIØ
suzbijaœe emigracionog pokreta, a naroçito se opravda izgon obo-

jice Çorbe i Mirkoviøa.
U tu svrhu je baron Pretlak u Petrogradu predao (15. jula
1752) Kolegiji inostranih dela jednu promemoriju u kojoj se navo-
di da su ti ruski oficiri izgnani iz drëave s razloga åto su po
Juënoj Ugarskoj poçeli sami i preko svojih emisara svet na seobu
da nagovaraju bez ikakvih obzira na objavæeni edikt od 23. okto-
bra prethodne godine,* koji je ruskom dvoru 8. februara (28. janu-
ara) 1752. u prepisu dostavæen, odmah zatim predali su molbu za pa-
soåe za oko 70 porodica koje su oni vrbovali. Beçki dvor je dobio
pouzdanih vesti da je joå i drugih oficira iz Kijeva u Ugarsku i
Slavoniju poslato da tamo narod na seobu bune, u tome im mnogo po-
maëe ruski poslanik Viåœevski u Tokaju, koji pod vidom tran-
sporta vina za dvor åaæe mnoge øesarske podanike u Rusiju da se
nikad odande ne vrate. Mnogo narod buni i hodoåki kaluÿer u
sluëbi ruskog poslanstva Mihajlo Vani, svojim zlim savetima je
svet toliko zaveo bio na pobunu i seobu da je general Engelshofen
morao pokret pomoøu vojske da utiåa. No kad je i posle toga
poslanik Bestuëev posredovao za pasoåe, onda je tek zasebnim
kurirom Pretlaku nareÿeno da kod ruske vlade zatraëi da se
Bestuëevu i Viåœevskom zabrani da se viåe ne meåaju u srpske
stvari, Srbe na seobu ne nagovaraju i ne uzimaju ih u zaåtitu, a
Mihajlo Vani da se preda mitropolitu u Karlovcima na suÿeœe. Za
pojaçaœe svega toga spomiœe ta nota na kraju da je nedavno baå uh-
vaøen na delu Horvatov oficir Rista Hrniø kako vrbuje za seobu
u Rusiju.1
Ta nota je na ruskog kancelara uçinila rÿav utisak i dala
povoda kasnijem sukobu.
* Tim ediktom se radi umireœa Srba i spreçavaœa ruskih inter-
vencija opravdava ukidaœe krajina, garantuju razvojaçenim graniçari-
ma privilegije i odreÿuju oåtre kazne za bunxije. (MPA, 167 iz 1751).
Ceo edikt u latinskom originalu i srpskom prevodu åtampao: Niko-
liçò, I., Voyvodstvo Serba austrìiski /u Vìeni, 1849/ 41. Samo latinski
tekst ima Niko-Pavloviø, Srbi u Ugarskoj, Novi Sad, 1882. 141. Kratak
izvod: Schwicker, o. s., 132)
1
Promemoria Baron Pretlacks, Petersburg, 15. (4) Juli 1752. (DA, Vor-
träge).
Meÿutim, Hrniø je uhapåen i protiv œega istraga nastavæena.

Rista Hrniø predstavæa tipiçan primer tajnog ruskog iseæe-
niçkog agenta, kakvih je general Horvat iz Nove Srbije çesto slao
u monarhiju radi vrbovaœa novih doseæenika. Navodno je iz Rusi-
je doåao da kao udovac odvede svoju decu tamo ali je u Temiåvaru
uhvaøen zbog sumœe da buni narod na seobu. Ispostavilo se da je s
jednim kaplarem tajno u Banat doåao, iåao po Pomoriåju ovamo-
onamo, åtaviåe i u Temiåvar preobuçen u uniformu domaøeg
graniçarskog oficira dolazio da vrbuje, gde je uhvaøen na delu, kako
je baå dva husara za seobu pridobio. Kod œega je naÿeno pismo
sekundmajora Petra Marjanoviøa iz Kijeva od 4. februara 1752. na
œegova brata lajtnanta Pavla Marjanoviøa u Temiåvar u kome ga
zove k sebi u Rusiju. „Vidiå brate, sad je vreme“, piåe mu. „Ne daj
se upropastiti, nego doÿi. Za ovu godinu nam je carica seno i zob
dala i na naåu molbu nam opet u gotovu 6000 r. za porcije do-
znaçila, pri tom i svima dala kuøe podiøi kakvih naåa nacija
nikad nije imala i toliko çasti uëivala.“2
Poåto ruska vlada na ovu notu nije joå odgovorila, u Beçu su
drëali da je zaista srpsku stvar napustila, pa su pregli da emi-
gracioni pokret nasilno i brzo uguåe.
U tu svrhu izdala je carska vlada vrlo oåtar Kazneni patent
protiv onih koji domaøe podanike vrbuju u stranu vojnu ili civil-
nu sluëbu i bune ih da se sele u strane zemæe. Da zametne pravu svrhu
tog patenta pred Rusijom, objavila ga je najpre 19. juna 1752. u Pragu
toboëe zbog suzbijaœa pruskih emisara meÿu domaøim prote-
stantima.
Malo posle objavæen je taj Kazneni patent (Pönal-Patent)3 21.
jula i u Temiåvarskom Banatu. Iako je oçito imao oåtricu pro-
tiv Rusije, ova se u œemu iz pojmæivih razloga nigde ne pomiœe.
Da bi se joå viåe pred Rusijom otklonila œegova uzroçna veza sa
posledœim oåtrim istupom protiv ruskih emisara, u poçetku se
spomiœe da je vrbovaœe domaøih podanika u strano podanstvo veø
bilo zabraœeno 95. artiklom austrijskog sudbenog postupka, zatim
naredbom od 28. januara 1738. i patentom od 23. januara 1743.
2
DA, Noten vom Hofkriegsrat, 1746–1754.
3
Jedan nemaçki åtampani primerak toga patenta (12 str. fol., 17
§§) nalazi se u MPA, 308 iz 1752.
82 MITA KOSTIØ
Oni koji budu uhvaøeni da vrbuju c. kr. podanike u strane voj-

ne ili civilne sluëbe ili ih nagovaraju na selidbu u drugu drëavu,
imaju se uhapsiti i c. kr. zemaæskom sudu u Temiåvar predati; is-
to tako i œihovi jataci i drugi pomagaçi kao i ërtve. Za åto us-
peånije hvataœe tih iseæeniçkih agenata i bunxija (Werber, Emis-
sarii oder Aufwickler) kao i œihovih jataka i pomagaça odreÿene su za
ono vreme visoke nagrade.4 Imena dojavæivaça drëe vlasti na zah-
tev u tajnosti. Krivcima sudi preki sud u roku od tri dana po œi-
hovu hapåeœu. Ako im se krivica pomoøu dva zakleta svedoka
dokaëe, imaju se osuditi na smrt, i to radi stvaraœa åto veøe
odvratnosti, na veåala. U sumœivim sluçajevima dozvoæena je i
tortura. Paragraf 15. istiçe, iako se zabrana odnosi na sve naro-
de u monarhiji, Srbima i Vlasima je naroçito zabraœeno da pri-
maju ratnu ili civilnu sluëbu stranih sila, ili takvu da traëe
ili se iz drëave sele.
Da se onemoguøe dotadaœi åtetni dolasci ruskih iseæenika
natrag i tajni odlazak za Rusiju bez pasoåa spreçi, paragraf 16. je
odreÿivao da se svakom onom ko se bez carske dozvole iseli, ima ceo
imetak zapleniti i oni se svih drugih prava nasledstva u ovoj
drëavi liåiti. Ako se ma kad u drëavu vrate, sudiøe im se po ovom
patentu.
Taj strogi patent je pooåtrio nadzor drëavnih vlasti.
Oseçki komandant je preko generala temiåvarskog Engelshofena
javio u Beç kako se u tim krajevima nalazi neki sumœiv ruski
kapetan Stevan Petroviø, navodno na proputovaœu za Crnu Goru,
kamo ide da sprovede jedan transport Crnogoraca za Rusiju.
Naroçito mu se sumœiv çini kapetanov sluga, koji ide u zelenoj
livreji sa zlatnim epoletama a ima joå i jedno sivo odelo s pla-
vo postavæenom felbom.5
U isto vreme javio je u Beç i slavonski general Gajzrug da u
4
Po paragrafu 4. isplaøivale su Kameralna i Provincijalna bla-
gajna u Temiåvaru dojavæivaçima za svakog iseæeniçkog agenta posle
utvrÿene krivice 150 for., ako sam agent ima novca 200 f. kao nagradu.
Za œegove jatake i pomagaçe 30 odnosno 60 f., a za prijavu svakog iseæe-
nika 18 odnosno 24 f.
5
DA, Conferenz-Protocolle der Hof- u, Staatskanzlei; Up. Solovóevò,
HHÌ¿, 234.
okolini Zemuna bivåi pukovnik potiåke milicije Jovan Åeviø

vrbuje za Rusiju.
Da se tome uçini kraj, baron Pretlak je u ime svoje vlade no-
tom od 26. (15. jula) zatraëio da se ruski oficira iz monarhije ot-
prave natrag, poåto stalno bune svet i vrbuju. Ujedno se ëalio i
na premeåtenog poslanika Bestuëeva, åto je svoga domaøeg
sveåtenika Mihajla Vanija pre odlaska u Drezden otpravio u Rusi-
ju, a nije ga predao mitropolitu Nenadoviøu, mada mu je ovaj svo-
jevremeno umesto œega drugog sveåtenika nudio. Samo iz obzira
prema carici Jelisaveti – kaëe – nisu Vanija silom u drëavi
zadrëali.6
Meÿutim, novi ruski poslanik Kajzerling je javio u svom pr-
vom izveåtaju u Petrograd, da je poçeo umereno delovati, çuvajuøi
se da ne naruåi savez izmeÿu oba dvora, jer umerenost, po œegovu
miåæeœu, vodi boæem uspehu. Austrijski kancelar grof Ulfeld
mu je na œegove predstavke odgovorio prijateæski i objasnio da se
meÿu Srbima razvilo krivo miåæeœe da su oni narod slobodan
(liberae migrationis) i da mogu iøi kuda hoøe, zbog toga se kod œih i
javila neposluånost prema carskim naredbama, i zlo je toliko
naraslo da su radi œegova suzbijaœa bili prisiæeni da upotrebe
prisilna sredstva, no sada su uhapåeni oficiri puåteni na
slobodu i dozvoæeno im je da se po svråenim poslovima vrate u
Rusiju.7
Tako se postupalo s æudima koji su veø bili u ruskoj sluëbi,
no Kajzerling je u istoj noti iskao instrukciju kako da postupi s
onima koji su ponovo molili da budu primæeni u rusku sluëbu bez
znaœa i dozvole austrijskih vlasti. Otvoreno nije smeo da pred-
loëi carici i kancelaru Bestuëevu da odustanu od srpskog emi-
gracionog pitaœa, ali uvijeno prejudicira œihovoj odluci na
ovaj naçin: „Ja znam“, kaëe, „da je za dopunu ruskih pukova potreb-
no æudi i da je pre regrutovaœe bilo dozvoæeno zbog prijateæst-
va izmeÿu oba dvora, no sada se zbog gubitka æudi u posledœem ratu
ovdaåœi dvor viåe svega stara da umnoëi stanovniåtvo i uredi
6
DA, Relationen aus Russland. Promemoria B. Pretlacks, 26. (15. juli
1752).
7
84 MITA KOSTIØ
finansije i po tom mu ne pada lako da otpuåta svoje podanike a

osobito u veøem broju“.8
U Beçu su odmah osetili razliku u drëaœu novog ruskog
poslanika u emigracionom pitaœu i trudili se da ga åto sigurnije
zadobiju, te su i protiv utvrÿenog ceremonijala izaåli rado u su-
sret œegovoj ëeæi da pri zajedniçkom primaœu diplomatskog
kora u dvoru on bude ispred svih poslanika u zasebnoj audijenci-
ji primæen.9
No pored svega toga su se u vladinim krugovima vrlo nelagod-
no oseøali jer ruska vlada na izgon ruskih oficira iz monarhije
i na objavu Kaznenog patenta nije joå niåta odgovorila, a oçeki-
vali su œenu oåtru reakciju.
Stoga je ministarska konferencija 11. avgusta 1752. predala
grofu Kajzerlingu, u nameri da œega i ruski dvor uveri o svom is-
pravnom drëaœu u pitaœu seobe Srba u Rusiju, od Bartenåtajna
izraÿenu opåirnu promemoriju (30 str. fol.), u kojoj je pregledno
ali viåe u opåtim potezima iznela çitavu istoriju te seobe od od-
laska Horvata u Rusiju do œegova dolaska za poslanika.
Kao zaçetnici seobe predstavæaju se tu Horvat i hodoåki
kaluÿer Vani, koji su za to grofa Bestuëeva zadobili. Zanimæivo
je zvaniçno obrazloëeœe beçke vlade zaåto je Horvatovu seobu
dozvolila.
„Carica bi svakako bila u pravu“, kaëe se tu, „ne samo da Hor-
vatu uskrati traëeni prelaz u rusku sluëbu nego da protiv œega
zbog toga i postupi kao åto bi se to u svim drugim drëavama radi-
lo. Ne moëe se tvrditi, a da se çovek ne ogreåi o odredbe prirod-
nog i meÿunarodnog prava i da ne izloëi vladarski autoritet vr-
lo åtetnim primerom najveøoj opasnosti, da jednom podaniku do
voæe stoji da vernost i posluånost svojoj vladarici otkaëe i
druge zavede da to çine.“ Horvat je meÿutim i jedno i drugo uradio.
Jedino iz obzira prema ruskoj carici, tj. da ne izgleda da se ovde
zahtev jednog podanika da u œenu sluëbu stupi rÿavo tumaçi, Mari-
ja Terezija se naåla pobuÿenom da kako œemu tako i drugima
traëeni dopust dõ. No sa œenom miloåøu uçinili su veliku
8
Ibid., 165.
9
Wolf A., Aus dem Hofleben Maria Theresias (Wien, 1858), 60.
zloupotrebu. Umesto da su se dobijenim pasoåima samo u pri-

loëenom spisku navedena lica posluëila, proåireni su ti pa-
soåi na pratœu od nekoliko stotina, gotovo hiæadu lica. Bi li
se tako åta u kojoj drugoj drëavi dozvolilo, neka sam grof Kaj-
zerling prosudi! Pa ipak je Marija Terezija iz spomenutog obzi-
ra i u nadi da øe se tim zlo zavråiti i to bez zapreke dozvolila.
Ali ta tolerancija je uçinila te æude tako drskim da su se usudili
joå viåe da traëe.
Novo ureÿeœe Granice sigurno bi smeåtaœem graniçara u
Temiåvarskom Banatu* u miru proålo da nije Horvat poslao tri
svoja oficira, kojima je bilo poznato visoko poåtovaœe koje ru-
ska carica ovde uëiva, stoga su oni mislili da øe im pod ruskom
zaåtitom biti dozvoæeno u ovoj zemæi da çine sve åto hoøe.
Meÿu tako brojnim narodom kao åto je srpski, mora biti i
nezadovoænika, ali kako da bude u drëavi unutraåœeg mira i re-
da ako øe nekim stranim poslanicima i oficirima kao i ruskom
pukovniku u Tokaju biti dozvoæeno da to nezadovoæstvo po-
drëavaju, podbadaju ga i nezadovoænike u drugu stranu drëavu vuku.
To najboæe dokazuje sluçaj ova tri srpska oficira u ruskoj
sluëbi (obojice Çorbe i lajtnanta Mirkoviøa), koji su ne samo sa-
mi molbe za emigraciju mnogih podneli nego i drsko zahtevali da
im se pod ruskom zaåtitom dozvoli vråæaœe po drëavi. Tako su
oni stvorili u narodu veliku zabunu: „nezadovoæan ili rÿav çi-
novnik, neposluåan sin, svaki potçiœeni koji neøe da se pokorava
viåim zapovestima ili svaki viåi koji svoje potçiœene suviåe
tlaçi, svi su ti mislili da øe se od rÿavih posledica svoga delo-
* Ona 3652 graniçara (2200 porodica) iz Moriåke i Potiske kra-
jine, åto su pri plebiscitu u novembru 1750. glasali protiv ukidaœa
krajina, napustili su oko Duhova 1751. svoje domove i spustili se u
Banat oko Kikinde i Pançeva, odakle se veøina sa Horvatom odselila u
Rusiju. Radi suzbijaœa toga nezadovoæniçkog pokreta, osnovan je 28. juna
1751. od çetrnaest åançeva ukinutih Moriåke i Potiske krajine: Kr.
potiåki krunski distrikt, sa opåirnom privilegijom i zasebnim
magistratom u Starom Beçeju, koji je sudio u civilnim i kaznenoprav-
nim parnicama i vodio politiçko-administrativnu i ekonomsku upra-
vu nad celim distriktom. (Cela privilegija u latinskom originalu:
MPA, 91 iz 1751; u slavenskom prevodu „Serbska pçela“, 1837, 107).
86 MITA KOSTIØ
vaœa izvuøi prostom izjavom, da øe poøi u Rusiju“. Za to se mogu

mnogi primeri navesti.
Da se te fatalne posledice izbegnu, morale su se sve poznate
odbrambene mere preduzeti: Horvatovi oficiri iz drëave izgnati
i Kazneni patent izdati.
Zabrana seobe nikako ne znaçi da Srbe ovde smatraju kao
robove, nego kao podanike koji su duëni da se svojoj vladarici
odazivaju podaniçkom vernoåøu i sluëbom, åto i œihove privi-
legije izriçno navode.
Neki Srbi se osim toga tuëe zbog progonstva svoje vere. Isti-
na je, doduåe, da kod nekih Maÿara prema Srbima u tom pogledu po-
stoji velika mrëœa, ali se od strane vlade strogo pazi da se Srbima
u smislu œihovih privilegija oçuva sloboda veroispovesti.10
Po prethodnom sporazumu s grofom Kajzerlingom a po odo-
breœu same carice, beçka mu je vlada tu notu, u nameri da ga åto si-
gurnije zadobije, najpre kao koncept dostavila da je pregleda i sva
ona mesta ispravi koja bi se eventualno u Petrogradu mogla rÿavo
tumaçiti; toliko je veø ovaj ruski poslanik plivao u austrijskim
vodama.
Pored nekih sitnica preporuçio je on u noti od 11. novem-
bra da se izmeni ono mesto gde se govori o velikom neznaœu srp-
skog naroda, da se ne bi carica Jelisaveta naåla time pobuÿena da
poåaæe ruske sveåtenike. Na sednici ministarske konferenci-
je 20. avgusta ta je nota s tom ispravkom nanovo redigovana i Kaj-
zerlingu zvaniçno predana,11 a ovaj ju je poslao svojoj vladi u Pe-
trograd, pohvalivåi drëaœe beçkog dvora u emigracionom pitaœu
Srba. Sama Marija Terezija mu je, kaëe, izrazila ëeæu za veçnim
odrëaœem saveza s tako iskrenim i prirodnim izrazima, da jedva
moëe biti kakve sumœe u neslagaœe œenih reçi i oseøaja. Kad se u
srpskoj stvari sravne ëalbe Srba oficira s odgovorima beçke
vlade – pisao je on svome åefu kancelaru Bestuëevu – izlazi, s
jedne strane, da bi austrijska vlada mogla postupati blaëe, s druge
strane da i sami oficiri daju povoda takvom postupaœu s œima,
10
DA, Nota Bartensteins, 11. Aug. 1752.
11
Ibid., Vortrag Bartensteins, 20. Aug. 1752.
åto bi se pri veøoj paëœi moglo izbeøi, pri tom su i œihovi

navodi netaçni.12
Dok je ministarska konferencija u Beçu bila zauzeta sa-
stavæaœem i odaåiæaœem te promemorije od 11. novembra koja je
trebalo rusku vladu konaçno da odvrati od daæeg meåaœa u srpsko
emigraciono pitaœe, desio se jedan nezgodan sluçaj po œu, koji je
lako mogao celu tu akciju pokvariti. Çanadski podëupan je 2. av-
gusta poslao originalno pismo Srba u Jegri u kome ovi mole da se
zbog verskog goœeœa jegarskog biskupa mogu seliti u Tursku. U
kabinetu drëavnog kancelara Ulfelda su se radi toga dogaÿaja
odmah (18. avgusta) sastali çlanovi ministarske konferencije i
sloëili se u tome da je taj zahtev Srba vrlo opasan sada, kada baå
Rusija izmeÿu ostalog i verska progonstva Srba navodi kao razlog
da se dozvoli seoba u Rusiju. Konferencija ja zakæuçila da se ta seo-
ba mora svakako osujetiti,13 åto je energiçnim merama zaista i
uçiœeno. Ugarski biskup je pozvan na odgovornost a pravoslavni
sveåtenik u Jegri Vitkoviø uhapåen, no posle kratkog vremena
opet puåten.14
Dok je Kolegija inostranih dela u Petrogradu veøala o svim
tim postupcima beçke vlade u posledœe vreme, koji su dostojanst-
vo Rusije vreÿali, odigrali su se u monarhiji dogaÿaji iz kojih se
videlo da Austrija nije smela protiv ruskih emisara upotrebiti
u Kaznenom patentu objavæena prisilna sredstva za suzbijaœe emi-
gracionog pokreta meÿu Srbima. Na osnovu tog patenta uhapsio je,
na primer, komandant u Slavoniji, general Gajzrug ruskog kapetana
Stepana Petroviça, o çijem sumœivom bavæeœu u Slavoniji su joå
u junu vojne vlasti izvestile vladu. No Petroviç je nekako izvestio
svoju vladu i na zapovest ruskog dvora je Kajzerling traëio œego-
vo oslobaÿaœe. Odmah (30. avgusta) mu je odgovoreno da je Petroviç
samo bio konfiniran u Oseku åto se po svom dolasku nije nikom
prijavio, ali je po zapovesti iz Beça odmah puåten i otiåao je
preko Trsta u Crnu Goru.15
12
13
DA, Illyr.-serb.
14
Biografija J. Vitkoviøa: „Letopis Matice srpske“, kœ. 3, 16.
15
DA, Promemoria für Grafen Kayzerling, Wien den 30. Aug. 1752.
88 MITA KOSTIØ
RAZVOJ I UNUTRAÅŒI ËIVOT NOVE SRBIJE
(Privlaçnost novog naseæa. Prelaz pravoslavnih emigranata

iz Poæske u Novu Srbiju. Rezervisaœe zemæe za udovice, siroçad pa-
lih i sesije. Migracije Rumuna, Bugara i Grka iz turskih oblasti.
Drëaœe Porte prema emigrantima. Etnografski sastav naseæenog
zemæiåta pre dolaska Horvatova. Izgon ranijih doseæenika iz Nove
Srbije. Horvatova politika naseæavaœa. Prelaz ranijih doseæeni-
ka iz ruskih husarskih pukova u Novu Srbiju. Ponuda crnogorskog
vladike Vasilija Petroviøa o naseæavaœu Crnogoraca. Denunci-
raœe mitropolita Nenadoviøa ruskoj vladi da ometa seobu.
„Crnogorska komisija“ za prihvat i sprovod Crnogoraca kroz Aust-
rougarsku, na delu. Misija majora Petroviøa i uloga pustolova
Jezdimiroviøa. Vrbovaœe iseæenika u Srem. Karlovcima. Uloga
sindikusa Baleviøa u tome. Prvi transport u Rusiju. Akcija S.
Piåçeviøa meÿu Srbima u Maçvi i bosanskoj Posavini. Prva i dru-
ga emigracija Srba iz turskih oblasti. Migracija Crnogoraca. Pre-
tenciozni zahtev œihovih prvaka u Rusiji. Formiraœe novih puko-
va u Novoj Srbiji. Jedna oaza Albanaca do Nove Srbije. Dolazak selid-
benih izviÿaça iz turskih i mletaçkih oblasti. Znatniji pojedi-
naçki doseæenici. Vojna i crkvena organizacija Nove Srbije.
Topografska nomenklatura naseæa. Socijalno i etniçko pri-
lagoÿavaœe doseæenika. Unutraåœi ëivot i proces asimilacije u
Novoj Srbiji, na osnovu doseæeniçkih pisama roÿacima u Ugarskoj.
Naviraœe Malorusa: opasnost po daæi opstanak srpskog naseæa)
90 MITA KOSTIØ
Nova Srbija poçela je odmah da se naglo razvija. Propaganda

Horvatovih emisara imala je meÿu Srbima i drugim Slovenima
Ugarske laka uspeha. Dobar prijem srpskih doseæenika u Rusiji de-
lovao je privlaçno i na Srbe van granica Austrougarske monarhi-
je kao i na druge pravoslavne narode u turskim oblastima: Rumune,
Bugare, Grke, na Crnogorce pa i na Albance.
U tom etniçkom åarenilu se usled stalnog priliva okolnih
Malorusa izrodio nagli asimilacioni proces, u kome su na jakoj
podlozi zajedniçke vere socijalno i etniçko prilagoÿavaœe i
pretapæaœe naroçito brzo napredovali.
U razvojnom redu çiœenica izneøemo ovde kratak istorijsko-
etnografski pregled svih daæih migracija Srba i drugih raznih
naroda u Novu Srbiju za vreme œena celog trajaœa 1751–1764, za-
tim organizaciju i unutraåœi druåtveni ëivot samoga naseæa sa
asimilacionim procesima meÿu doseæenim stanovniåtvom.
Horvatovim pozivom na seobu koristili su se prvo vlaåki
i bugarski emigranti u Poæskoj, koji su pred turskim zulumima iz
turskih oblasti nedavno tamo izbegli. Çim su çuli za osnivaœe voj-
niçkog naseæa u juënoj Rusiji, poslali su generalu Horvatu iza-
slanstvo i zamolili ga, bi li i oni mogli biti primæeni u naseæe
i razdeæeni u Husarski i Pandurski puk, ima ih oko 1000 i viåe
porodica. Kad je Horvat poslao svoje oficire meÿu œih i video da
oni ozbiæno na seobu misle, javio je, zajedno s generalom Gæe-
bovim, o œihovu zahtevu Senatu i zamolio za obavest åta da radi,
jer u invitatornom patentu spomiœe se samo Austrougarska, a ne
Poæska. Senat je na osnovu izveåtaja Kolegije inostranih dela (od
20. aprila) da Poæska, s obzirom na ugovor s Rusijom ne moëe
spreçiti izlaz tih æudi, Horvatu dozvolio da se prime æudi tih
nacija, samo ne Poæaci, i izdao mu o tome ukaz 24. aprila 1752.1
Privlaçnost novog naseæa, u kome zbog uçestalih upada Tatara
i zaporoåkih kozaka ëivot nije bio baå siguran, poveøalo je br-
zo i povoæno reåeœe penzionog pitaœa za udovice i siroçad
poginulih. U tu svrhu je na predlog Horvata i Gæebova odreÿeno
ukazom od 2. jula da se pri svakoj roti ostavi zaliåne zemæe, i to
1
Polnoe sobranie zakonovò ros. imperìi, T. HÌÌÌ, br. 9976.
za udovice palih i za sveåtenike je odreÿeno kao i za vahtmajstere

po 30 a za crkvenosluëiteæe kao za vojnike po 25 çetvrti.2
Seoba Srba i drugih pravoslavnih naroda iz Ugarske u Rusi-
ju nije mogla ostati bez uticaja i na œihove saplemenike u sused-
nim turskim oblastima, te su i oni poçeli slati izviÿaçe u Novu
Srbiju. U Carigradu je tada (od jula 1751) bio ruski poslanik
sekundmajor Aleksej Obreskov. Oktobra 1752. dobio je on iz Pe-
trograda reskript, u kome mu se javæa da su se toga leta iz Moldave
i pograniçnih mesta neki Vlasi, Bugari i Grci javili Horvatu ra-
di prijema u naseæe i cariçine dozvole za to. Neki od œih su os-
tali, a drugi su razgledavåi sve, vratili se da izveste svoje saple-
menike. Meÿu ostalima, doåao je iz Moldavije Åæahtiø Zamfi-
ranoviø s obeøaœem da øe skoro preseliti u Rusiju od pravoslavnih
naroda Vlaha, Bugara i Grka do 1000 porodica. Toj seobi mogao bi
smetati otpor gospodara Vlaåke ako bi se on zbog œihova svo-
jevoæna odlaska Porti ëalio i ona ih bude kao begunce, na osnovu
paragrafa 8. ugovora o miru 1739. natrag traëila, jer tamo izriçno
stoji da se obostrane izbeglice vraøaju. Stoga je Kolegija ino-
stranih dela od Obreåkova traëila da se raspita kako bi se za œih
mogla dobiti iseæeniçka dozvola ili imaju li oni moëda kakve
povlastice po kojima bi mogli stupiti u stranu sluëbu, odnosno
izaøi iz otaxbine, jer do tada im je prelaz u Rusiju bio zabraœen.
Na to je Obreskov 1. decembra 1752. odgovorio da u Turskoj nema
zabrane za iseæavaœe i Porta ne bi, osobito ako bi se oni daæe od
granice naselili, traëila œihovo vraøaœe. No najboæe bi bilo
da se neprimetno u maœem broju sele. Moldavski knez, javæa on u
Petrograd, çim je çuo za taj selidbeni pokret, postavio je na
Dœestru straëe.3
Horvatu je mnogo smetalo åto je na teritoriji Nove Srbije za-
tekao preko 4000 veø ranije doseæenih domova, i to iz maloruskih
i slobodskih pukova i Zaporoëja 3170 domova, Malorusa koji su
doåli iz Poæske i Moldave 195 domova, dok su 643 doma izjavila
da tu od starina ëive. Na œih se dakako nisu mogle odnositi
povlastice Horvatovih doseæenika. Povodom Horvatove ëalbe
2
Ibid., br. 10.005.
3
92 MITA KOSTIØ
potpisala je carica Jelisaveta 20. novembra 1752. ukaz, da se svi ti

doseæenici, osim starosedelaca, moraju u roku od pola godine na
svoja stara mesta u Malorusiju iseliti jer nisu imali dozvolu za
naseæavaœe. U istom se ukazu preporuçuje da se Srbi ne naseæava-
ju na jednom mestu, nego da se meåaju meÿu starosedeoce Ruse.4
Na taj je naçin Horvat raåçiåøavao u poçetku svoje naseæe
od stranih elemenata zbog toga åto je mislio da øe ga moøi naseli-
ti Srbima. On se sigurno nadao da øe mu zapoçeta diplomatska in-
tervencija ruske vlade u Beçu izraditi dozvolu da sme u monarhi-
ji navrbovati novih 500–1000 æudi za seobu u Rusiju, a verovao je
i u uspeh svojih emisara. Meÿutim, Horvatove se nade nisu ispu-
nile. Beçka vlada je sa davaœem dozvole neprestano oklevala, œe-
gove glavne emisare su iz monarhije izgnali i u julu te godine pro-
tiv vrbovaœa i seæeœa svojih podanika u strane drëave izdali
strog Kazneni patent.
Osim toga, opstanku Horvatovih naseæa zapretila je joå jed-
na opasnost. U Kijev je baå tada stigao, s jednom novom, poveøom
emigracijom Srba iz Juëne Ugarske, pukovnik Jovan Åeviø i posle
duge borbe pred Senatom i Vojnom kolegijom sa generalom Hor-
vatom, koji je hteo da ga podloëi sebi i œegove æude naseli u Novoj
Srbiji, osnovao je Åeviø novo srpsko naseæe u Rusiji – Slave-
nosrbiju.5 Jednom intrigom, koju øemo na drugom mestu opisati,
Horvat je pokuåao da primami Åeviøeve æude u Novu Srbiju, ali
mu je to samo kod malog broja Åeviøevih doseæenika uspelo, koji
su se iz Kijeva niz Dœepar na çamcima u Novu Srbiju spustili.
Nema sumœe da su energiçne mere beçke vlade 1753. godine emi-
gracioni pokret meÿu Srbima veø bile zadrëale, ruski emisari
su i daæe pod raznim izlikama u monarhiju dolazili radi vrbo-
vaœa, ali bez veøeg uspeha.
Zato je Horvat poçeo da prima i vrbuje za Novu Srbiju i druge
doseæenike. Na œegov predlog 29. maja 1753. izdat je senatski Ukaz
da u Novu Srbiju mogu biti s porodicama primæeni i u tamoåœe
pukove udeæeni i oni inostrani doseæenici pravoslavne vere
koji su se ranije doselili i u husarskim pukovima sluëili. Svakom
4
PSZ., br. 10.049.
5
V. poglavæe „Slavenosrbija“.
takvom doseæeniku daøe se kao i drugima: 10 r. u novcu, jedna çetvrt

(25 kg) raëi i dve çetvrti zobi za seme da ne mora vratiti iz
odreÿene svote za preseæavaœe.6
Ukazom od 8. februara 1754.7 poçelo se po organizacionom
projektu, pod nadzorom generala Gæebova da gradi od zemæe i tvrÿa-
va Sv. Jelisavete. Gæebov je za to izabrao strateåki vrlo zgodno
mesto na gorœem toku reke Ingula, na uåøu reçice Tura u œega, ko-
je je, kao åto se na priloëenim kartama vidi, leëalo na sredini
juëne granice Nove Srbije izmeÿu husarskog i pandurskog puka i
branilo tako naseæe od tatarskih upada. Francuski poslanik u
Carigradu je upozorio na opasnost koja Porti preti od srpskog
naseæavaœe i nove tvrÿave na œenog granici8 i ova je kod ruskog
poslanika u Carigradu Obreskova protestovala, tvrdeøi da se
podizaœe tvrÿave protivi mirovnom ugovoru i da ta tvrÿava ima
onoliku vaënost za Turke kao Beograd kad je bio u austrijskim ruka-
ma.9 Taj sukob zbog srpskog naseæa naroçito je nezgodan bio za Aus-
triju, jer su se u Beçu najviåe bojali novog rusko-turskog rata, ko-
ji bi Prusija i Francuska protiv Austrije sigurno iskoristile.10
No Obreskov je sa samim sultanom Mehmedom taj spor na lep naçin
izgladio.
U to vreme bavio se u Rusiji i crnogorski mitropolit Vasi-
lije Petroviø radi kupæeœa milostiœe.11 Kad je ovaj lukavi i se-
biçan çovek video kako su doseæeni Srbi iz Ugarske lepo prim-
æeni i nagraÿeni, podneo je i on Senatu ponudu da moëe nekoliko
hiæada Crnogoraca dovesti, predstavæajuøi sebe kao samovlasnog
gospodara Crne Gore, koga øe svi tamo posluåati çim ih na seobu
pozove, samo mu treba putna troåka za emigrante i oficira koji
bi ih na austrijskoj granici primili i u Rusiju odveli. Ovaj pro-
jekat je primæen u Senatu i od carice odobren. Grofu Kajzerlin-
gu u Beçu je zapoveÿeno da za crnogorsku emigraciju izradi slobo-
6
Polnoe sobr. zak., br. 9993.
7
Skalókovskìy, Hronol. obozrínie novoros. kraá (Odessa, 1836), 53.
8
9
Ibid., 287.
10
Beer, A., Aufzeichnungen des Gf. W. Bentinck über Maria Theresia
(Wien, 1871), CLV.
11
Od 12. avgusta 1752. do 18. maja 1754; vidi Spomenik, HHHÌÌÌ, 32.
94 MITA KOSTIØ
dan prolaz kroz monarhiju. Austrijskoj vladi je taj zahtev Rusije,

koji bi s Turskom mogao izazvati kakav zaplet, bio vrlo neugodan
jer novi drëavni kancelar gorf Kaunic je, smatrajuøi Fridriha
ÌÌ kao glavnog neprijateæa monarhije, teëio da s Turcima odrëa-
va dobre odnose a ovamo se bojao da se œegovim odbijaœem ne bi
Rusiji zamerio. Stoga je Kaunic prvo pokuåao da ga na lep naçin
odbije odgovarajuøi Kajzerlingu da Crnogorci mogu preøi preko
austrijskog zemæiåta u Rusiju, ali postoji sumœa da li su oni slo-
bodni. Po verovatnim vestima, plaøaju oni neki danak Turcima,
stoga bi prolaz Crnogoraca mogao dovesti do zapleta s Turskom,
åto bi neprijateæi obe savezne drëave odmah iskoristili.
Kajzerling je na to, po nalogu iz Petrograda, javio beçkoj vla-
di, da su Crnogorci slobodni æudi, koji ne samo åto ne priznaju
vrhovnu vlast Porte i ne plaøaju joj danak nego s Turcima stalno
ratuju. Dogovorom izmeÿu Porte i Mletaka su doduåe Crnogorci
ustupæeni Porti, ali se slobodan narod ne moëe ustupiti bez œe-
gova saglasja. Osim toga je Kajzerlingu zapoveÿeno da stvar s beçkom
vladom konaçno udesi poåto se dogovori s mitropolitom
crnogorskim, koji se baå vraøa iz Rusije u Crnu Goru.12
Svrativåi u Beç, pokuåao je mitropolit Vasilije Petroviø
da se osveti karlovaçkom mitropolitu Nenadoviøu, åto ga je pre
tri godine drëao tri meseca u Kruåedolu zatvorena pa ga je liçno
optuëio Mariji Tereziji13 a 5. avgusta 1754. je poslao Kolegiji ino-
stranih dela tuëbu protiv Nenadoviøa zbog œegova protivruskog
drëaœa. Tu ga optuëuje da na sve one koji su se u Rusiji iselili ili
to nameravaju, baca javno u crkvi prokletstvo, zatim da o Rusiji
namerno åiri laëne vesti, da podstiçe svoje verne da izdaju ruske
emisare, da zabraœuje da se po crkvama mole za cara Petra i cari-
cu Jelisavetu, da se stara da se svaka veza Srba sa Rusima prekine i
zabrani ulaz trgovcima s kœigama i ikonama u monarhiju, da zavodi
bez svake nuëde åtampariju, u kojoj øe se sumœive kœige åtampati
i da se ne odupire uniji, tako da se proneo glas da je uniju veø tajno
primio.14
12
Solovóevò, 265.
13
Spomenik, HHHÌÌÌ, 31.
14
Petrovskìy, Donosò mitrop. çernog. Vas. Petroviça na ae. karlo-
vaçkago Pavla Nenadoviça. Izvíestìá otdíl. russk. ázika i slov. imp.
Akad. naukò, T. H¿, 1910, kœ. 3, 302–313.
Usled ruske intervencije beçka je vlada dozvolila da crno-

gorski mitropolit moëe sto porodica Crnogoraca kroz Austri-
ju u Rusiju provesti. U komisiju za prihvat crnogorske emigraci-
je na mletaçkoj granici poslat je u Trst pukovnik Stevan Puçkov,
a za prihvat œihov na turskoj granici u Sremu i Slavoniji odreÿen
je sekundmajor iz Åeviøeva puka Stevan Petroviø, koji se pre
nekoliko godina doselio iz Podgorice u Rusiju, napustio svoje
prezime Åaroviø, kako je prost narod prozvao œegova oca åto je
bio po licu bogiœama iåaran i poçeo se po dedu Petru zvati
Petroviø. Pri dolasku Åeviøevu u Rusiju, premeåten je iz starog
Srpskog husarskog puka u Slavenosrbiju i dobio Åeviøevu køer za
ëenu.15
Godinu dana kasnije otkomandovani su u istu svrhu u Austri-
ju i major Simeon Piåçeviø, aÿutant Markov, rodom Malorus i
tri vahtmajstera, od kojih se jedan zvao Krestiø. Primiåvi platu
za pola godine unapred, dobili su zapovest da preko Poæske poÿu
u Austriju i jave se ruskom poslaniku u Beçu Kajzerlingu, od koga
øe dobiti daæe naredbe. Pasoå za prolaz do Beça istavila im je Ki-
jevska gubernijska kancelarija; no pored svega toga, ovim ruskim
emisarima na svakom koraku su pravili smetœe. U jednom malom
mestu, Lemeåanu u blizini Koåica je Piåçeviø sedam nedeæa bio
u jednoj mehani pod straëom konfiniran, dok mu grof Kajzerling
nije poslao dozvolu beçke vlade da moëe iøi u Petrovaradin. Tu
mu se desila i jedna nezgoda: vahtmajster Krestiø je ubio svoga
slugu, zbog çega su ga okovali i zatvorili i jedva ga na odluçno za-
uzimaœe Piåçeviøa, da on kao ruski vojnik ne spada pod austrij-
sku jurisdikciju, pustili.
U Tokaju mu je ruski major Ëolobov, koji je posle Viåœevskog
bio komandant tamoåœe ruske ekspoziture za sprovoÿeœe mi-
gracija, uruçio zapovest od ruskog poslanika da on ode u Petro-
varadin a Markova otpravi u Trst pukovniku Puçkovu. Tu je
Piåçeviø i doznao da se ruska crnogorska komisija s majorom
Petroviøem na çelu bavi takoÿe u Petrovaradinu i da je Petroviø
obiåao tursku granicu duë Save te kod mitrovaçkog karantina
postavio svoje æude da prihvate Crnogorce, koji øe kroz turske
15)
Popovò, Izvístìe, 180, 194, 306.
96 MITA KOSTIØ
oblasti tajno radi seobe u Rusiju dolaziti. Piåçeviøu je odmah

postao uspeh cele akcije sumœiv, jer je znao da crnogorska mi-
gracija s porodicama ne moëe nikako kroz tolike turske oblasti
proøi, nego jedino laÿama preko Rijeke i Trsta.16 Sa Petroviøem
se zdruëio neki pustolov Jezdimiroviø,17 koji je bio rodom iz
Hercegovine, trgovao u Kotoru, sluëio u mletaçkoj vojsci i odse-
lio se u Rusiju te stupio u sluëbu u Husarski puk generala Åeviøa.
Odatle je pobegao i preobuçen kao monah doåao u Crnu Goru te od
mitropolita Vasilija Petroviøa dobio poruçniçki çin, sa zadat-
kom da u turskim oblastima vrbuje Srbe za seobu u Rusiju i tamo ih
predstavi kao Crnogorce. No Jezdimiroviø u poçetku nije imao us-
peha, u Sremsku Mitrovicu je doveo samo svoja dva brata i udatu
sestru sa œihovim porodicama, stoga je stupio u iseæeniçku
komisiju majora Petroviøa u Petrovaradinu i s ovim se dogovo-
rio da u Vojnoj granici tajno vrbuju iseæenike.
Za to, po odredbama Kaznenog patenta iz 1752. godine vrlo
kaëœivo delo, pridobio je major Petroviø sindikusa Sremskih
Karlovaca Jovana Baleviøa, koji je kao i on bio rodom iz Pod-
gorice, odakle je joå detetom u Ugarsku doåao te poåto je u åko-
lama latinski i nemaçki nauçio, postao je sindikus. U Karlovce
i okolinu dolazili su tada mnogi nadniçari (zvani beøari) zbog
rada u vinogradima. Poåto su tom prilikom morali svoje objave
u opåtini predati, Baleviø im je u dogovoru s œima izdavao druge,
naznaçivåi ih u œima kao Crnogorce; tada bi ovi odlazili u
Petrovaradin i prijavili se Petroviøu za seobu u Rusiju, na åto
im je Kajzerling izradio slobodan prolaz kroz monarhiju, rekavåi
da ih je Jezdimiroviø preko Turske doveo. Na taj naçin je Petro-
viø poslao Jezdimiroviøa s 50 u Karlovcima navrbovanih nad-
niçara (beøara) u Rusiju, predstavivåi ih tamo kao Crnogorce a
on sam otiåao je Puçkovu u Trst. Ovoj prevari su austrijske vlasti
uåle brzo u trag i Baleviø se jedva bekstvom u Rusiju spasao.18
Meÿutim, kapetan Piåçeviø je doåao u Mitrovicu u svoju
tazbinu, gde je ëivela majka œegove ëene i brat joj, pukovnik Alek-
16)
Ibid., 217 i daæe.
17)
O Jezdimiroviøu v. Spomenik, LI; Popovó, Izvístìe, 217.
18
Popovò, Izvístìe, 249–250.
sandar Raåkoviø, i gde je bio posle Zemuna najglavniji prelaz iz

Turske sa velikim karantinom. Poåto je znao da ovuda nikada ne
mogu doøi Crnogorci, on je preko svojih poznanika, kojih je imao
joå od vremena svoga sluëbovaœa u slavonskom husarskom puku,
poçeo meÿu pograniçnim Srbima u Turskoj, u Maçvi i bosanskoj
Posavini, da åiri pokret za seobu u Rusiju. U prvi mah su preåla
62 çoveka, koji su se po prethodnoj uputi kod pograniçnih vlasti
u Mitrovici predstavæali kao Crnogorci.19 Kako Vasilije Petro-
viø nije Crnogorce mogao da potakne u poçetku na seobu, skupili
su Puçkov i Petroviø meÿu Srbima u mletaçkim oblastima 27 æu-
di i sa jednim ruskim vahtmajsterom poslali ih Piåçeviøu, koji
je s ovih stotinak æudi u jesen 1756. otiåao u Rusiju, odveo ih u Ki-
jev, gde su zakleti i zajedno s Jezdimiroviøevim doseæenicima u
Orenburgu pod vidom Crnogoraca naseæeni. Ruski nauçnik Riçkov
kaëe u svojoj Topografiji Orenburåke gubernije,20 da je to naseæe
Crnogoraca i Albanaca leëalo na samom mestu moçinske palanke
za rekom Samarom, ali su ti doseæenici posle tri godine (1759),
na vlastitu ëeæu delom udeæeni u ruske husarske pukove, delom su
preåli u Horvatovu Novu Srbiju.
Meÿutim, emigracioni pokret se meÿu Srbima u Turskoj, u
Maçvi i Bosni i daæe åirio. Da ne bi Piåçeviø zaslugu zbog
naseæavaœa Crnogoraca sebi prisvojio, mitropolit Petroviø i
major Petroviø su preko pukovnika Puçkova izradili odluku Se-
nata, kojom je Piåçeviø u Rusiji zadrëan i umesto œega, radi pri-
jema daæih emigranata poruçnik Jezdimiroviø i aÿutant Markov
nanovo u Mitrovicu i Novi Sad poslani. U jesen 1757. je iz Turske
kod Mitrovice preålo u Srem opet oko 1000 Srba sa ëenama i de-
com, koji su se po ranijim uputama opet za Crnogorce izdali.
Jezdimiroviø ih je primio, odveo u Novi Sad gde su prezimili i
u proleøe iduøe godine s œim u Rusiju otiåli. Te Srbe je Horvat
u Mirgorodu naselio i ustrojio od œih novo odeæeœe, nazvano
Mirgorodski garnizon.21
U to je s teåkom mukom krenuo u Rusiju crnogorski mitro-
19
Ibid., 263.
20
Soçinenìá i perevodô kò polzí i uveselenìq sluëawìe. Sept. 1762,
199.
21
98 MITA KOSTIØ
polit Vasilije Petroviø svoju migracionu grupu pravih Crnogo-

raca. Œegov sekretar Aleksije Kolinoviø, inaçe privatni uçiteæ
rodom iz Slavonije, priça da ga prvo nijedan Crnogorac nije hteo
da posluåa, govoreøi „da on nema vlasti nagnati ih na seobu iz svo-
je otaxbine, jer oni to neøe“. Glavnu reç protiv seobe vodio je ser-
dar Stano Radoniø za raçun glavnog providura Mletaçke republike
za Dalmaciju Grimanija. Ovaj je rusku propagandu mitropolita
Vasilija spreçavao gledajuøi u œemu agenta Rusije, koja time svoje
poglede baca çak na Jadransko more.22 Ali, kad je mitropolit pri-
dobio serdara Stana obeøavåi mu titulu gubernatora kakve u Crnoj
Gori nije bilo, a on mu je protumaçio da znaçi generala i vladao-
ca i da moëe usled toga na povratku iz Rusije postati naçelnik cele
Crne Gore, pristali su uz œega i drugi, ne mnogi Crnogorci, i sa
svojim mitropolitom krenuli u Rusiju.
Ta grupa brojala je svega 153 lica, od kojih su najznatniji
bili: gubernator Stano Radoniø, serdar Vukotiø, vojvoda Mojsije
(Mojaå) Plamenac, Petar Ÿuraåkoviø i Nikola Kœaëinoviø.
Pod voÿstvom mitropolita Vasilija i majora Petroviøa stigli su
u decembru preko Ugarske u Kijev i Senatu podneli molbu s pre-
tencioznim zahtevima: da se prime u rusko podanstvo, da se od œih
formira crnogorski husarski puk, 20 mladiøa prime u kadetski
korpus i izdaje im se godiåœa penzija od 15.000 r.23 Odgovoreno im
je (15. juna 1757) da øe se crnogorski husarski puk osnovati onda kad
se za to dosta Crnogoraca nakupi.24 No time se oni nisu zado-
voæili i mitropolit Vasilije toliko je raznim molbama Senatu
dosaÿivao da su ga najposle, davåi mu 500 r. i kola, poslali preko
granice.25 Raznim intrigama Horvat je po odobreœu Senata jedan
deo tih Crnogoraca zadobio pod svoju komandu i odredio ih da
sluëe u novoosnovanom Makedonskom husarskom puku26 u Novoj Sr-
biji, drugi deo je udeæen u ruske vojne jedinice a mali broj œih vra-
tio se razoçaran u otaxbinu, meÿu ovima (31. marta 1759) i crnogor-
22
Tomiø, J., Crnogorski mitropolit Vasilije Petroviø, „Glas“,
88, 81. Opåirnije u „Glasu“, 96, 209 i daæe.
23
Drëavni arhiv u Moskvi, Serb. díla, dec. 1757.
24
Spomenik, HH¿, 32.
25
26
Ibid., 398.
ski kapetan Georgije Radoniø.27 Te godine je u Novu Srbiju preå-

lo i srpsko naseæe oko Orenburga kao i veøina one grupe Srba iz
turskih oblasti koje je Jezdimiroviø proåle godine u Rusiju doveo.
U Sedmogodiåœi rat protiv Prusije poslao je Horvat u rusku
vojsku çitav husarski puk, za koji su husara poslali i Åeviø i Pre-
radoviø iz Slavenosrbije. Godine 1759. formirana su u Novoj Sr-
biji dva nova puka: Bugarski i Makedonski. Takozvani Bugarski puk
formirao je major Piåçeviø u malom mestu Manëelu, koje leëi
na granici Malorusije, Nove Srbije i poæske Ukranije, veøinom
od raznih vojnih begunaca austrijske i pruske armije sa ratiåta,
no u oba puka bili su oficiri Srbi.28 Postepeno su çetiri puka
iz srpskih naseæa uçestvovala u Sedmogodiåem ratu i odlikovala
se „sjajnim drëaœem“ i naroçitim krojem mundira; po svråetku
vojne oni su posluëili kao uzor za reformu svih drugih ruskih
kozaçkih pukova.
Dobar prijem pravoslavnih doseæenika u Rusiji raåçuo se po
celom Balkanu i sa raznih strana poçeåe stizati u Novu Srbiju
izviÿaçi radi posredovaœa novog naseæavaœa. Oktobra 1755.
doåao je u Kijev, odatle otiåao u Petrograd, Grk Atanasije Ba-
staviø s molbom albanskog „derviå paåe„(!) (pravoslavne vere)
Haxi Makri-Puæezija da se on, i s œim oko 1500 Albanaca prime
u rusko podanstvo. Ta je ponuda rado primæena i Bastaviø se sa
skupocenom panagijom s Hristovim likom na dar Puæeziju vratio
natrag, no pregovori oko seobe su se joå dve godine otegli. U
aprilu 1757. poslao je opet mitilenskog episkopa Atanasija da mu
se javi na kakvom osnovu øe Albanci biti primæeni i da moli da
se u blizini Nove Srbije nasele.29 Po mestu Arnautka, koje je leëa-
lo na Bugu niëe od jugozapadne granice Nove Srbije,30 vidi se da je
tada zaista i neåto Albanaca moralo doøi, no koliko i kada, ne
moëemo utvrditi.
Priliv doseæenika u Novu Srbiju neprestano je trajao. Hor-
27
Drëavni arhiv u Moskvi, ibid., mart 1759.
28
Popovò, Voennôá poselenìá Serbovò vò Avstrìi, 609.
29
Drëavni arhiv u Moskvi, ibid., 2 eh 1757.
30
30
100 MITA KOSTIØ
vat je javio u Petrograd da su samo za tri meseca, od januara do apri-

la 1757, pridoåla 822 nova doseæenika oba pola.31
U februaru doåao je u Rusiju, na intervenciju ruskog poslani-
ka u Beçu, graniçarski major u austrijskoj vojsci Jovan Pod-
goriçanin, rodom iz Podgorice, ali nije stupio u Novu Srbiju,
nego u rusku vojsku i tamo doterao do general-majora.32
Oktobra iste godine vratili su se iz Dalmacije u Novu Srbiju
kaplar Konçareviø i husar Stankoviø zajedno s dalmatinskim
episkopom Simeonom Konçareviøem, koji je iz mletaçke Dalmacije
morao da bega, i doneo predstavku „od slovenskih pravoslavnih
naroda u Srbiji, Bosni, Hercegovini i drugih mesta, da po jed-
noverju stupe u rusko podanstvo“. Konçareviø se nastanio u Kije-
vu, gde je i umro.33
U novembru iste godine doåao je opet srpski sveåtenik
Petar Moraçanin s molbom nekih Srba iz turskih oblasti, da
budu primæeni u podanstvo i da im se dozvoli da se pod imenom
Crnogoraca na austrijskoj granici jave.34
Te godine braøa Pavle i Simeon Çarnojeviøi ot Maçe zamo-
lili su pismom vicekancelara grofa Voroncova da im pomogne kod
beçkog dvora da dobiju kupæeni spahiluk Futog od grofa Kavri-
janija i tim povodom stupili s œim i radi seobe u Rusiju u
prepisku. Dana 17. februara 1760. podneli su obojica molbu da budu
primæeni u rusku sluëbu kao kapetani cariçine telesne garde, åto
im je i odobreno.35
Pored tih pobrojenih veøih i maœih migracija srpskih i
31
Solovóevò, HHÌ¿, 176.
32
Drë. arhiv u Moskvi, ibid., 1 iz 1757; Popovò, Izvístìe, 393, 404,
478. O œegovoj porodici u Rusiji vidi posledœe poglavæe kœige.
33
Drë. arhiv u Moskvi, 4 iz 1757. Gorœokarlovaçki ep. Danilo
Jakåiø osumœiçen je od drëavnih vlasti da radi na seobi svojih vernih
u Rusiju, åto se s œim dipisivao dok je ovaj bio joå u Hrvatskoj („Leto-
pis MS“, kœ. 134, 12)
34
Drëavni arhiv u Moskvi, 4 iz 1757.
35
Ibid., 7 iz 1757. i 10 iz 1760. Kapetanu telesne garde ismailovskog
puka i „uízdovò futoåkago i åimandskago zemlederëatelq“ Simeonu
Çernoeviçu ot Maçe, posvetio je P. Julinac svoj Uvod u istoriju slav.-
serb. naroda (1765).
drugih pravoslavnih doseæenika u Novu Srbiju iz Austrougarske,

zatim iz turskih i mletaçkih oblasti Balkanskog poluostrva,
naviralo je neprestano u to srpsko naseæe i okolno domaøe sta-
novniåtvo, i to najviåe Malorusi raznog staleëa; na taj se naçin
u tom åarenilu raznih narodnosti iste vere stvorio jedan nagli
i zanimæiv proces nivelisaœa i etniçkog pretapaœa.
No prvo øemo izneti organizaciju Nove Srbije pa onda tek
unutraåœi ëivot i asimilacioni proces œena stanovniåtva
opisati.
Nova Srbija imala je pograniçnu vojniçku organizaciju.
Delila se na pukove, ovi na åançeve ili (rote) çete. Svaka rota
imala je zasebnog komandira i „rotno pravlenije“. Prvoosnovani
Horvatov husarski puk i Pandurski puk imali su po 20 rota, koje
su, kao åto se i na priloëenoj karti lepo vidi, pored svog imena
nosile i redni broj. General Horvat, koji je bio podloëen direkt-
no Senatu, izabrao je novoosnovani åanac Novomirgorod za åtab-
no mesto svoga puka i za glavno mesto naseæa, u kome je na osnovu
carskog ukaza (od 9. marta 1759) zaveo neku vrstu „Glavnog pri-
sustvenog mesta“ (tribunala ili suda) pod imenom „Kancelarija
novoserbskago poselenija“, koju je sam on nazvao Kancelarija Novo-
srpskoga korpusa; od œe su sve ostale susedne kolegije admini-
strativno zavisile, a ona samo od Senata. Ta Horvatova kancela-
rija bila je podeæena na åest odeæeœa, svako odeæeœe imalo je po
jednog viåeg oficira na çelu a nad svima je bio Horvatov glavni
sekretar; u œoj su se raspravæale ponajviåe vojniçke stvari ali i
unutraåœa ekonomska pitaœa naseæa, reëim je bio potpuno ap-
solutistiçki.36
Naroçito je zanimæiva topografska nomenklatura Nove Sr-
bije.
Pri metanastaziçkim kretaœima srpskog naroda zapazilo se
„da iseæenici nose kao puë kuøicu imena svoga sela, kraja, poto-
ka, planine kadåto i celog predela i po œima nazivaju iste pred-
36
O. c., Skaækovskog i Popova. Agatonoviø i Spasiø (o. s.) nisu
imali u rukama kœigu Skaækovskoga, nego kratak izvod iz œe u „Golubi-
ci“, 1840.
102 MITA KOSTIØ
mete u novoj oblasti, gde su se naselili“.37 Novonaseæenim selima

su po pravilu davali imena svojih sela u matici.
Za to prenoåeœe topografskih i geografskih imena imamo
u Novoj Srbiji upravo klasiçnih primera. Oficiri su novoos-
novanim åançevima davali imena onih mesta iz kojih su se dose-
lili u Rusiju, tako da i po topografskoj nomenklaturi Nove Sr-
bije moëemo odrediti poreklo doseæenika i obim migracije Srba
iz Ugarske.
Na savremenim geografskim kartama Nove Srbije (u pri-
logu) vidimo zabeleëena imena gotovo svih srpskih åançeva iz
ukinutih Moriåke i Potiske krajine u Ugarskoj, åto nam daje
jedan nesumœiv dokaz viåe da je to srpsko naseæe u Rusiji osnovano
od migracione grupe onih 2200 srpskih graniçarskih porodica,
koje su se zbog ukidaœa Moriåke i Potiske krajine spustile u
Banat i veøina od œih se odatle pod voÿstvom generala Horvata i
Åeviøa odselila u Rusiju a mali deo se zadrëao.
Iz Moriåke krajine nose imena ovi novonaseæeni åançevi
u Novoj Srbiji: Çanad, Nadlak, Semlak, Peçka, Glogovac, Mandor-
lak, Pavliå; iz Potiske krajine: Feldvar, Sentomaå, Petrovo Se-
lo, Senta, Kaœiëa, Martonoå, Beçej.
Sem tih åançeva postojala su, åto se i na karti vidi, joå me-
sta: Subotica, Pançevo, Zemun, Varaëdin, Çongrad, Vukovar,
Dimitrovica, Beåka, Vråac i Slankamen.
I geografska imena su srpski doseæenici iz svojih matica u
Rusiju preneli. Temiåvarski Banat se u H¿ÌÌ veku zvao i Nova Sr-
bija;38 to ime se u narodu latentno odrëavalo i kod iseæenika to-
ga kraja pri stvaraœu novog naseæa u Rusiji ponovo oëivelo.
Duhovnu vlast nad Novom Srbijom vråio je u poçetku kijevski
mitropolit Timotej, koji je sveåtenstvo postavæao i kod susednih
zaporoåkih kozaka, od 1757. pak perejaslavski i borispoæski
episkop Jovan. Vojniçko sveåtenstvo izdrëavala je drëava, paro-
37
Cvijiø, J., Metanastaziçka kretaœa, œihovi uzroci i posledice,
(„Srp. etnograf. zbornik“, kœ. HHÌ¿) 51.
38
Na jednoj karti iz H¿ÌÌ veka koja se nalazi u delu: Philippi Cluverii,
Introductio in geographiam veteram ac novam, iz 1694. Banat se od Tise do
iza Karansebeåa zove „Moesia seu Nova Serbia“. (Po saopåteœu g. dr
Koste Haxija.)
hijsko sami doseæenici; no da bi åto viåe doseæenika privukla,

ruska vlada je u svakom veøem selu o svom troåku podigla crkvu i
sveåtenike plaøala te Sinodu nareÿivala da tamo Ruse za sveåte-
nike postavæa.
Kad je Horvat malo ojaçao, pokuåao je da osnuje zasebnu srp-
sku episkopiju, koja bi i Slovenosrbiju obuhvatila, te je Sinodu
javio da je u Novoj Srbiji podigao manastir i odredio za arhi-
mandrita kaluÿera Sofronija, iz Srbije pozvao episkopa i zamo-
lio Sinod da ga za arhijereja potvrdi, ali mu je to zbog malog bro-
ja crkava (22. septembra 1760) odbijeno.39
Godine 1757. delila se Nova Srbija na tri protoprezvitera-
ta: novomirgorodski protopopijat40 je obuhvatio Horvatov husar-
ski puk sa 20 åançeva ili rota; krilovski protopopijat41 peåaç-
ki Pandurski puk, takoÿe sa 20 rota; protopopijat grada Sv.
Jelisavete Novokozaçki puk sa 26 rota.
Ruska vlada je izdaåno oba srpska naseæa pomagala, svi
drëavni prihodi iz œih tekli su u jednu zajedniçku blagajnu, tzv.
„Novoserbsku i Slavenoserbsku summu“, i troåeni su jedino na œi-
hove potrebe;42 carica je novopodignutom manastiru iz liçne bla-
gajne davala 2000 rubaæa godiåœe.43 Sve je to raÿeno s planom da
srpsko vojniçko naseæe åto boæe ojaça i œime se jugoistoçna
granica drëave åto sigurnije zaåtiti.
Samo podizaœe naseæa u tom pograniçnom, usled opåte ne-
sigurnosti zbog tatarskih upada zapustelom kraju, nije bilo lak
posao. Naroçito je prva godina srpskim doseæenicima zadavala
39
Skalókovskìy, Hronol. obzor. novoros. posel.; u srp. izv.: „Golu-
bica“, 1840.
40
Novi Mirgorod, Peçka, Petrovo selo, Nadlak, Kalniblat, Semlak,
Arhangelsk, Martonoå, Pançevo, Kaœiëa, Senta, Vukovar, Feldvar, Su-
botica, Cibulev, Moåorin, Dmitrovka, Sombor, Glinsk, Vråac (Ibid.)
41
Krilov, Vingoå, Çanad, Piæuënica, Kovin Slankamen, Beçej,
Varaëdin, Glogovac, Enova, Åoæmoå, Çongrad, Pavliå, Mandorlak,
Sentomaå, Taburino, Krjukov, Kamenka, Zemun. (Ibid.) (Geografski po-
loëaj tih mesta vidi na priloëenim kartama).
42
Skalókovskìy, o. s.
43
Tvrdi kapetan iz Nove Srbije L. Serezli u pismu od 30. oktobra
1753. proti J. Albiøu u Aradu. (DA, Illyr.-serb., 1753)
104 MITA KOSTIØ
muke, kad je trebalo takoreøi ni iz çega podiøi kuøe, zasejati do-

deæenu zemæu i ujedno odbijati pæaçkaåke upade bliskih i opa-
snih neprijateæa, krimskih tatara i zaporoåkih kozaka; no ipak
su Srbi, naviknuti usled tolikih prisilnih i svojevoænih seoba
da çesto ëivot poçiœu sasvim iznova, sve te poçetne teåkoøe
prve godine izdrëali i naglo poçeli da napreduju jer nisu imali
viåe nad sobom onog nesnosnog verskog i politiçkog pritiska kao
u otaxbini. Œihovi åançevi se pretvaraju u lepa mesta, u koja su
se zbirali trgovci iz Rusije i drugih strana i zavodili u œima
„bazare i jarmarkte“, osobito su napredovali Novomirgorod i
tvrÿava Sv. Jelisavete, oko koje je postao bogati i trgovaçki
Jelisavetgrad.
Oficiri su prema çinu dobijali na veçito zemæu i stvarali
na œoj salaåe i zaseoke (hutora i derevni). Poåto je vladala os-
kudica u radnoj snazi jer su vojnici radili svoju zemæu, naseæavali
su ih ili okolnim domaøim æudima ili obiçno æudima iz poæske
Ukrajine, koji su na taj naçin postajali œihovi kmetovi.44
Usled stalnog priliva domaøeg maloruskog stanovniåtva,
koji se naroçito posle svråetka Sedmogodiåœeg rata pojaçao,
Srbi i drugi doseæenici u Novoj Srbiji su brzo majorizirani i
proces asimilacije bio je time znatno olakåan.
Socijalno i etniçko prilagoÿavaœe srpskih doseæenika
novoj sredini teklo je naglo, na osnovu verske solidarnosti, zatim
etniçke i jeziçne srodnosti. Sam proces izjednaçivaœa i preta-
paœa bio je praøen oåtrim trveœem sa starincima, Rusi nisu
pokazivali prema novim doåæacima toliko predusretæivosti
kao œihova vlada. Naroçito su kozaci u poçetku zauzeli nepri-
jateæsko drëaœe. Pri jednom pæaçkaåkom upadu u Novu Srbiju
ubili su kapetana Uksunoviøa u œegovoj kuøi, a kapetanu Åeviøu
su drugom prilikom sa paåe ugrabili koœe.45 I domaøe malorusko
stanovniåtvo ismevalo je navike, naçin odevaœa i ponaåaœa srp-
skih doseæenika, nadevajuøi im çesto karakteristiçne nadimke.
Tako se, na primer, joå za vreme bavæeœa Horvatove grupe u prih-
vatnoj stanici u Kijevu tuëila Horvatova ëena „general-
44
45
Popovò, ibid., 610.
gevaltigeru“ S. Puçkovu (4. januara 1752): „çto zdíånìe podolóskìe

obôvateli i mnogìe studentô nemaloe posmíátelstvo imò çinátò
i sò velikimò poruganiemò nazivaqtò kakò ihò sluëawihò takò
i underò-oficirskihò ëenò cigankami, potomu çto oní imíqtò
na glaví uborò, bulavkami [iglama s velikim glavama koje drhøu]
zatknutoy, i budto bô priíhali sqda bulavkami torgovatò“.46
U Drëavnom arhivu u Beçu saçuvana je jedna mala zbirka pri-
vatnih pisama, koja su srpski doseæenici iz Nove Srbije pisali
svojim roÿacima u Ugarskoj.47 Ta pisma nam umnogome osvetæuju
unutraåœi druåtveni ëivot naseæa, otkrivaju subjektivno ose-
øaœe samih doseæenika u novoj otaxbini i daju nam prilike da i
neposredno zavirimo u taj brzi asimilacioni proces. U svim tim
pismima, koja su drëavne vlasti zaplenile od raznih ruskih emi-
sara, jednoduåno se hvali ëivot u Novoj Srbiji i pozivaju roÿaci
i poznanici da se i oni tamo odsele. Zanimæivo je u tom pogledu
pismo Petra Buliøa, prote u Novomirgorodu, koji je pripadao
najbliëoj okolini generala Horvata; poslao ga je svome kumu
kaluÿeru Lazaru, administratoru parohije Veliki Sv. Petar kod
Sv. Mikluåa u Banatu. Na poçetku hvali u pseudoklasiçnim hiper-
bolama onoga vremena caricu Jelisavetu, „koja pomaëe pravoslavne
u celom svetu i najmilostivije se za sve doseæenike brine“. Doba
œene vlade uporeÿuje sa zlatnim dobom cara Konstantina, cara Teo-
dosija i blagoçestive carice Pulherije i Irene. „Ovde reç Boëja
nije vezana kao tamo od inoveraca“, govori mu daæe, zatim
ironiçno uzvikuje: „Pa gde su zasluge Vaåih predaka i oçeva? Ni
vaåe roÿene zasluge ne ceni tamo niko. Ovde je samo naåe pleme i
rod, niko od nevernika, Rimæana i Unijata.“ Na kraju zove ga da se
i on doseli: „kad je veø zabraœena seoba u Rusiju prostom narodu,
niko neøe sveåtenicima na put stajati, naroçito kaluÿerima, za
kojima ne plaçu ëena i deca“. Hvali se: „Meni je, hvala Bogu, u Novoj
Srbiji dobro, da mi ne moëe boæe biti. Sedim kod kuøe bez svakog
posla, primam godiåœe 300 rubaæa osim sporednih prihoda.“
Marija Stankova iz åanca Korobçina, koji je leëao na reçi-
46
Petrovò, Aktô i dokumentô otn. kò istorìi Kìevskoy akademìi
(1913), ÌÌ, 103.
47
DA, Illyr.-serb., 1753–1754.
106 MITA KOSTIØ
ci Visu istoçno od Novomirgoroda,48 piåe svome ocu Nikoli

Stankoviøu u Budim (22. oktobra 1753) meÿu nekim porodiçnim
stvarima: „kome tamo rÿavo ide, ovde øe mu biti dobro, åto je ovde
sve jevtino i badava se ëiveti moëe, no najboæe prolaze zanatli-
je. Stoga terajte åogora Ÿorÿa da doÿe, pa da ga Bog vidi!“ Htela mu
je, kaëe, ruski da piåe, ali nije, åto se boji da ja ne bi razumeo,
jer ruski se od srpskog razlikuje. Kata i Joca ne znaju srpski.
Moskovski je opet drukçiji i lepåi od ruskog, zavråava ona svo-
ja jeziçka razmatraœa, iz kojih vidimo kako je prilagoÿavaœe brzo
napredovalo.
Redov Igœat Stepanov iz telesne kompanije generala Horva-
ta u pismu majci hvali Boga, åto se oslobodio åizmatiçke zemæe
i zove je da i ona k œemu doÿe.
Vasilije Popoviø, takoÿe iz Mirgoroda, piåe (3. oktobra
1753) Petru Filipoviøu u Sentomaå da pokupi sve svoje druåtvo
pa da doÿe u Novu Srbiju, ruska carica øe svoje oficire po nove
doseæenike poslati. Etnografske vaënosti za nas ima œegova mol-
ba u tom pismu, da Filipoviø ponese u Rusiju „nekoliko komada
sekira, jer tamo staje komad jednu nemaçku forintu a talir iåtu
za one koje imaju oblik kao one u Ugarskoj, ovde sekire imaju dru-
gi oblik“. Osim toga moli da mu naruçe i poåaæu i jednu åiroku
ruçnu sekiru, jer ni takvih tamo nema.
Kapetan Lazar Serezli, koji se zajedno s Horvatom iselio, opet
javæa Stevanu Stankoviøu u Veliki Varadin da u Novoj Srbiji ima-
ju dobre plate i dosta zemæe. Samo œegova i œegove kompanije
zemæa proteëu se u duëinu tri miæe, u åirinu dve miæe i ima do-
sta åume, livada i vode. Ovde nas, kaëe, niko ne naziva åiz-
maticima, jer Nemci i katolici uëivaju ovde onakvu çast kakvu
smo mi imali kod Maÿara. Ovde je naåe carstvo i naåa vlada!
Sa Srbima odselio se u Rusiju i jedan mali broj Maÿara.
Daleko od zemæe matice i od svoje kompaktne narodne i verske ce-
line, promenili su oni brzo veru i narodnost.
Tako, na primer, Pap Marczi iz åanca Nestorova u Novoj Sr-
biji zove (3. novembra 1753) svog oca Janoåa iz Velikog Varadina
k sebi i hvali mu se da ih je Bog s dobrom zemæom i platom
48
blagoslovio, imaju svega dosta: mogu voditi ekonomiju, trgovati,

drëati mehane, marve itd. i orati koliko hoøe bez davaœa deset-
ka. Niko ih ne zove åizmaticima, jer dogod Maÿari katoliçke,
kalvinske ili Luterove vere ne prime pravoslavæe, ne primaju se
u naseæe.49
To svestrano napredovaœe srpskog naseæa u Rusiji potvrÿuje
nam i savremenik, major Simeon Piåçeviø, koji je sve to svojim
oçima gledao i u svojim memoarima opisao. On ponosno tvrdi „da
su naåi generali Horvat u Novoj Srbiji, Åeviø i Preradoviø u
Slavenosrbiji uçinili od pustiœe zemæu obeøanu, naseæenu,
obraÿenu, oplemeœenu i plodom zemaæskim izobilnu“.
Ali nisu svi stanovnici Nove Srbije uëivali u tom opåem
blagostaœu – Horvat je u svojoj kancelariji zaveo upravo despotski
reëim. Stanovnici Novomirgoroda i okoline kao i svi oni koji
su s œime liçno u dodir dolazili silno su od œega imali da trpe.
To je svakako bio razlog åto se i neki pitomci Duhovne akademi-
je u Kijevu po svråenim naukama nisu hteli da vrate u Novu Srbi-
ju, odakle su na nauke i poslani, nego su radije otiåli u svoju
raniju otaxbinu Ugarsku.
No baå taj nagli razvoj Nove Srbije nosio je sa sobom i œenu
propast. Usled jakog naviraœa Malorusa, srpski doseæenici, kod
kojih je asimilacioni proces i onako brzo napredovao, za kratko
vreme su majorizirani i sve viåe su poçeli u ruske mase da tonu.
Time je i daæi opstanak Nove Srbije kao zasebno organizovanog
vojniçkog naseæa postajao sve viåe nemoguø.
49
Popovò, o. s., 608.
108 MITA KOSTIØ
DIPLOMATSKI SUKOB S RUSIJOM
(Promemorija kancelara Bestuëeva beçkoj vladi /21. septem-

bra 1752/ sa kritikom œena drëaœa prema ruskim oficirima. Ul-
timatumu sliçni zahtevi zadovoæåtine. Porazno delovaœe pro-
memorije u Beçu. Obrt u drëaœu beçkog dvora. Kajzerlingov izveåtaj
o tom obrtu. Audijencija barona Pretlaka kod ruskog kancelara
povodom promemorije od 21. septembra. Odluçno drëaœe ruskog kance-
lara. Pretlak o broju srpskih iseæenika. Sporazum. Priznaœe aust-
rijskom poslaniku zbog promene kursa u emigracionom pitaœu. Prvi
znaci popuåtaœa. Ministarska konferencija 28. decembra 1752. za
odrëaœe ruskog saveza. Instrukcija Pretlaku o pobijaœu prome-
morije od 21. septembra. Istorijski razlozi Bartenåtajna o dav-
naåœoj podloënosti Srba Ugarskoj)
Brzi polet Nove Srbije bio je omoguøen jedino s razloga åto

je Austrija odustala od stroge primene Kaznenog patenta 1752. pro-
tiv vrbovaœa i seæeœa svojih podanika u Rusiju. Ona to nije uçini-
la svojevoæno, nego usled oåtre, ultimatumu sliçne intervenci-
je ruske vlade. Iz politiçke nuëde morala je dozvoliti da ruski
emisari na œenim juënim granicama iz turskih i mletaçkih
oblasti prihvataju i kroz œenu teritoriju daæe u Rusiju sprovode
nove migracije Srba, vrbujuøi tajno uzgred iseæenike i u samoj
monarhiji.
Taj, po razvoj Nove Srbije tako vaëan rusko-austrijski diplo-
matski sukob, izneøemo ovde u najkraøim potezima.
110 MITA KOSTIØ
Negodovaœe ruskog dvora zbog javnog izgona ruskih oficira

iz drëave, zbog œihova çesta hapåeœa od strane vojnih i civil-
nih vlasti a osobito zbog objave i plakatiraœa Kaznenog patenta,
joå je viåe pooåtravao onaj neobziran i nepotrebno uvredæiv
naçin na koji su sve te odbrambene mere od strane beçkog dvora
izvoÿene. Takvo drëaœe je pred zastupnicima stranih drëava sil-
no åtetilo ugledu Rusije, o çije su se prijateæstvo tada mnoge
drëave otimale.
Kao odgovor na austrijsku notu od 15. (4) jula 1752. kancelar
Bestuëev je predao austrijskom poslaniku u Petrogradu 21. sep-
tembra jednu oåtru promemoriju, u kojoj obrazlaëe od sluçaja do
sluçaja stajaliåte Rusije prema svim tim sigurnosnim merama, ko-
je je beçka vlada u posledœe vreme preduzela, i na kraju odluçno
traëi da se sve te mere opozovu.
Ova promemorija kancelara Bestuëeva logiçnije i jasnije
obrazlaëe stajaliåte ruske vlade u srpskom emigracionom pitaœu
nego åto je to çinila beçka vlada u svojim nejasnim i doktrinarno
zamråenim notama, koje je ruskom dvoru slala.
Oåtrim izrazima kritikuje se tu plakatima: „na jedan meÿu
savezniçkim dvorovima joå neçuven naçin proglaåeni preki sud“
i protestuje protiv obede da su ruski oficiri bunxije åto je „ne
samo neosnovano nego joå i carsko dostojanstvo i poznati veli-
koduåni naçin miåæeœa Œ. V. ruske carice pred oçima celog sve-
ta tako jako umaœuje“. Poslaniku je toliko puta veø kazano da se beç-
kom dvoru ostavæa sasvim na voæu da se ovdaåœoj traëœi o seobi
500–1000 onih Srba koji su veø dobili otpust i sa porodicama hoøe
u Rusiju da se nastane, udovoæi ili ne. Nikad se, veli Bestuëev, u
Petrogradu nije pomiåæalo da se za to upotrebe ona sredstva o
buœeœu stranih podanika, zbog kojih se ruski oficiri bez ikak-
va povoda obeÿuju u javnim plakatima, dekretima i nedoliçnim de-
maråima pred celim svetom. Takvi postupci sa zapostavæaœem,
inaçe meÿu svim dvorovima obiçne predusretæivosti (Attention
und Bienesance) jedva se mogu dopustiti i meÿu zaraøenim drëavama.
„Gospodin poslanik øe“, nastavæa Bestuëev, „po svojoj poz-
natoj uviÿavnosti sam moøi jasno uvideti, ukoliko se tako nepri-
jazno drëaœe moëe sloëiti s prijateæstvom i dobrim sporazu-
mom, koji izmeÿu oba carska dvora postoji; i da takvo drëaœe ni-
je moëda viåe prikladno da prijateæski sporazum umaœi i samo

seme nepovereœa i hladnoøe poseje te vlastitom interesu svojih
vladara rÿavih, a namerama zajedniçkih neprijateæa korisnih
posledica donese.“ Inaçe se teåko moëe zamisliti da bi se pro-
tiv ruskog savezniçkog dvora u tako neznatnoj stvari, koja poçiva
na prostim pretpostavkama i sumœi, pred celim svetom moglo tako
istupiti i protiv œega tako malo paëœe i obzira pokazati.
Åto se maœe s ruske carske strane takvo neprijateæsko drëaœe
ikada moglo oçekivati, tim veøim razlogom smatra se u pravu da se
protiv toga najenergiçnije ëali i åto skorije i potpuna zadovoæ-
åtina ovim najprijateæskije traëi, i to:
1) Da se svi viåi i niëi oficiri kao i prosti vojnici ko-
ji stoje u ruskoj sluëbi, ukoliko su joå zatvoreni, na slobodu
puste.
2) Da se zabrana da nijedan Rus ne sme prolaziti kroz Ugarsku
i ondaåœe krajeve, kao i majoru Çorbi, kapetanu Çorbi i lajtnantu
Mirkoviøu dostavæeni dekret pored svih drugih s pogledom na
ruske oficire i na åtetu carskog dostojanstva objavæeni plakati,
preki sud i tome sliçne odredbe opozovu i uniåte. Spomenuta od-
luka o izgonu ta tri ruska oficira se kao pijesa koja previåœe
dostojanstvo ovdaåœeg dvora vrlo vreÿa, ovim u originalu vraøa
natrag.
3) Da se najbliëim roÿacima onih Srba koji u ovoj drëavi veø
ëive, slobodan prolaz ovamo dozvoli.
4) Da se svim æudima i porodicama koje se iz Turske hoøe u
Rusiju da sele, kao i onima koji su iz Bosne s Boåkom Mihajloviøem
prebegli i sada u Hrvatskoj ëive, nesmetano prolaz u Rusiju
dozvoli.
5) Da se u Beçu zaostaloj porodici potpukovnika Preradoviøa
po pravdi i jedared veø danom obeøaœu dõ pasoå da moëe sa svoji-
ma ovamo doøi.
6) Da se onim Srbima, koji se u ovoj drëavi i sluëbi veø
nalaze, u pogledu œihova pokretna i nepokretna imetka kao i
drugih pravednih traëbina ne samo po pravdi sudi nego im se, ako
bude potrebno da radi toga i liçno tamo doÿu, svaka moguøa pomoø
i predusretæivost ukaëu.1
1
DA, Relationen aus Russland; Promemoria für den k. k. Ambassadeur
Extra ord. Herrn B. v. Pretlack, Exc., Petersburg, 21. sept. 1752.
112 MITA KOSTIØ
Na Pretlaka i beçku vladu je ova ultimatumu sliçna prome-

morija uçinila upravo porazan utisak. Ispuœeœe ruskih zahteva
kosilo se direktno s drëavnim suverenitetom monarhije. Bez
neizmerne åtete po ugled same drëave nisu se nikako Kazneni
patent i ostale razne naredbe za suzbijaœe emigracionog pokreta
meÿu Srbima mogle opozvati. U Beçu su tek posle ove oåtre ruske
note uvideli da su otiåli suviåe daleko i svi se pobojali za
daæi opstanak ruskog saveza, koji je veø po ranijim referatima
svih ministara, a naroçito grofa Haraha2 pored sve zajednice
drëavnih interesa poçivao ipak samo na dobrom raspoloëeœu
svemoønog kancelara Bestuëeva i carice Jelisavete. Tada je u
dvorskim krugovima sazrela i odluka da je maœa åteta po drëavu
ërtvovati nekoliko hiæada Srba nego zbog toga dovoditi savez s
Rusijom u pitaœe, i odluçeno je da se Rusiji popusti, cela stvar åto
pre okonça, a dotle prema ruskim oficirima s najveøim obzirom
postupa.
Tako je odmah i uçiœeno. Krajem septembra Kajzerling se
ëalio åto je temiåvarski komandant general Englshofen uhapsio
åestoricu ruskih oficira åto su nosili rusku uniformu sa
ruskom znaçkom na kapi i drëavnim grbom na koricama sabæe.
Posle ove ruske promemorije odgovoreno je Kajzerlingu da to
ne stoji, Engelshofen im je samo prebacio åto se nikom nisu pri-
javili, od åestorice zadrëana su samo trojica åto nisu imali
dozvolu za izlaz iz zemæe, ali su ih iz obzira prema ruskoj cari-
ci odmah pustili.3
Kajzerling je to proverio i javio u Petrograd da su po œego-
vim posledœim izveåtajima iz Ugarske zadrëani oficiri sa
svim æudima spremni na odlazak u Rusiju, åto se moëe smatrati
kao konaçni zavråetak neprijatnog emigracionog pitaœa.4
Na to je i ruski kancelar zakæuçio da i on popusti u svom
drëaœu prema beçkoj vladi, te je 6. oktobra primio u audijenciju
barona Pretlaka. Predmet œihova razgovora bila je ruska nota od
21. septembra 1752. Pretlak je odmah na poçetku rekao da je aust-
2
Arneth, Gesch. M. Theresias, IV, 270.
3
DA, Note an Kayserling, d. do Wien, 2. oct. 1752.
4
rijska vlada pre svega trebalo da oprovrgne u Rusiji raåireno

miåæeœe da su Srbi slobodan narod i da se mogu seliti kuda hoøe
(liberae migrationis). Bestuëev mu je na to odgovorio da u Rusiji tak-
vo miåæeœe nisu nikada imali iako su ga mogli steøi na osnovu
izveåtaja iz Beça, da se tamo daju pasoåi za seobu svima koji to
hoøe. Malo zatim neugodno ih je iznenadio drugi izveåtaj, da je Sr-
bima seoba u Rusiju zabraœena, i to tim viåe åto im je u isto vreme
javæeno da mnogi Srbi ne mogavåi u Rusiju, begaju u Tursku. Ruska
je vlada mislila, rekao je kancelar, da beçkom dvoru mora biti mi-
lije da ti æudi odu u Rusiju nego u Tursku, i da je na osnovu tesnog
i prirodnog saveza oba dvora sasvim svejedno ako se dolaskom tih
doseæenika u Rusiju broj lakih ruskih trupa neåto poveøa ili ako
ove ostanu u austrijskoj drëavi.
Na to je Pretlak odvratio da su pasoåi bili izdati po-
imenice a ne uopåte, i to preteëno iz razloga åto su time hteli
da se oproste buntovnih æudi, jer su ih çeste pobune Maÿara
nauçile oprezu. Nijedan Srbin, uveravao je on Bestuëeva, nije iz
monarhije preåao u Tursku, nego naprotiv mnoåtvo naroda ëeli
odande da preÿe u monarhiju ali ih ne primaju, jer ëele da svaku
raspru s Portom izbegnu. Isprva se radilo, nastavio je daæe, o ot-
pustu 500–1000 æudi u Rusiju, no do sada ih je otpuåteno do 2000,
zadrëani oficiri svi su osloboÿeni, Åeviø vodi u Rusiju do 800
æudi, u Beçu zadrëana porodica Preradoviøa je takoÿe otpuåte-
na, ali umesto blagodarnosti za toliku predusretæivost svoga dvo-
ra, dobio je oåtru promemoriju punu ëestokih i strasnih izraza
za carski dom. Najposle je zamolio kancelara Bestuëeva da tu
promemoriju uzme natrag, jer bi ona jako ogorçila Mariju Terezi-
ju, ali je ovaj odgovorio da je promemorija napisana s isto onoliko
ogorçenosti i neumerenosti s koliko se u Beçu postupalo u srpskoj
stvari. No kako se po novim izveåtajima grofa Kajzerlinga s aust-
rijske strane drëaœe promenilo, izraziøe ruska vlada beçkoj vla-
di na tome doliçno priznaœe.5
Time je audijencija bila zavråena. Œen uspeh mogao je barona
Pretlaka samo upola zadovoæiti: nije doduåe izradio da se nota
od 21. septembra opozove, ali je izradio drugu notu kojom se œegovoj
5
Ibid., 169.
114 MITA KOSTIØ
vladi na œenu novom drëaœu u srpskoj stvari izriçe priznaœe i

time se svi oåtri zahtevi o zadovoæåtini u noti od 21. septem-
bra potpuno paraliåu.
Posle toga su se u Beçu pregli da pogoråane diplomatske
odnose s Rusijom åto pre poprave. Radi toga ministarska kon-
ferencija sazvana 28. decembra 1752. zakæuçila je da se u spoænoj
politici ima ostati pri odreÿenom generalnom sistemu (od 1749.
godine). Srpske privilegije se moraju najtaçnije ispuœavati. Svi
su se sloëili u tome da je „sastavæaç promemorije od 21. septem-
bra imao nameru da u korist Prusije izazove hladne odnose izmeÿu
oba savezniçka dvora. Poåto je Rusija drëava koju drugi trebaju a
ona druge ne treba, i poåto se usled toga ni neograniçen slobodan
izlaz ne moëe dozvoliti ni otvoreno odbiti, åto se sa Moriåa-
nima i Potisanima i uradilo; to je neobiçno mnogo razmiåæaœa
trebalo kako da se dobri odnosi s Rusijom odrëe“, konstatovala je
konferencija u svom zapisniku, koji je 4. januara iduøe godine
podnela carici s primedbom da bi se veø i po savetu grofa Kaj-
zerlinga trebalo potruditi da se Rusiji podloënost „ilirske
nacije“ ubedæivo prikaëe.6
Taj posao poveren je opet drëavnom sekretaru Bartenåtajnu,
åto je on od svih çlanova vlade najboæe poznavao srpsko emigra-
ciono pitaœe i privilegisani drëavno-pravni poloëaj srpskog
naroda u monarhiji. On je sastavio instrukciju za barona Pretla-
ka, koja je ovom trebalo da pruëi moguønosti da u datoj prilici
pred ruskim kancelarom pobije ili opravda sve ëalbe ruske note
od 21. septembra prethodne godine i uspostavi opet dobre odnose.
Caricu je, kaëe se u toj instrukciji Pretlaku, duboko dirnulo
åto je iz œegova izveåtaja videla kako je rÿavo srpska stvar u Pe-
trogradu stajala. Razlog tome bilo je pogreåno uvereœe da je Srbi-
ma najpre bio slobodan izlaz iz drëave i seoba u tuÿe zemæe
dozvoæena. To je potkrepilo i tvrÿeœe Srba kao „da œihov narod
ni u kakvoj drugoj potçiœenosti ne stoji, do li u onoj koju donosi
svojevoæno izabrana zaåtita, koju oni mogu po voæi opet od sebe
otkloniti i kuda hoøe otiøi“.
Ta uobraëena sloboda, kaëe Bartenåtajn, nema nikakva ra-
6
DA, Vortrag Ulfelds, ddo Wien, 4, Jän. 1753.
zloga, åto dokazuju i spomenici najstarijih vremena. Iz titula

ugarskih kraæeva se vidi da su pre petsto godina bili Srbi œima
podloëni. Na primer Andreas, Dei gratia Hungariae, Dalmatiae, Croa-
tiae, Ramae, Serviae, Gallitiae, Lodomeriaque Rex. (Belius, Not. Hung.,
Tom III 97). Ili: Bela, Dei gratia Hungariae, Dalmatiae, Croatiae, Ramae,
Serviae, Gallitiae, Lodomeriae, Cumaniaeque Rex. (loc. cit., 474).
Kazneni patent, tvrdi se daæe, nije izdat naroçito protiv
Rusije, jer se ruski oficiri u œemu nigde ne spomiœu. On je samo
ponavæaœe starih naredbi. „Articuli Diaetales“ kraæevine Ugarske
iz 1690. isto sadrëe. Vrbovaœe u strana podanstva zabranio je joå
Karlo ¿Ì godine 1726. a Marija Terezija 1743. i 1744.
Ruski oficiri su svi otpuåteni u Rusiju.
Rado bi se dopustilo da Boåko Mihajloviø porodice iz
turske Bosne sprovede u Rusiju, ali obziri dobrog susedstva s
Turskom radi odrëaœa mira to ne dopuåtaju, jer Francuska i
œeni saveznici stalno Portu protiv monarhije draëe.7
Svi ti razlozi koje je baron Pretlak izneo ruskom kancelaru,
nisu na ovoga mogli da deluju da napusti daæe meåaœe u emigra-
ciono pitaœe Srba. Ruska nota od 21. septembra je doduåe suzbi-
la primenu Kaznenog patenta protiv ruskih emisara, ali ovi iz
1753. nadaæe nisu viåe mogli da zabeleëe kakav jaçi uspeh, jer je
objava Kaznenog patenta od strane drëavnih vlasti i sveåtenstva
po crkvama, sa pretœom prekog suda, na narod zastraåujuøe delo-
vala i emitracioni pokret postepeno stiåala.
7
DA, Note an Pretlack, 1752, bez datuma.
116 MITA KOSTIØ
SLAVENOSRBIJA
(Sudbeni progon Åeviøa i Preradoviøa pre seobe u Rusiju. Ot-

pust iz vojske i pasoåi. Vrbovaœe iseæenika po Vojnoj granici. Sa-
stav i seoba Åeviøeve grupe u Rusiju. Akcija Åeviøa i Preradoviøa
kod Senata za samostalna naseæa. Konferencije Senata. Horva-
tove intrige protiv Åeviøeva naseæa. Ukaz o Slavenosrbiji. Nase-
æavaœe odreÿenog zemæiåta. Opis toga zemæiåta. Dolazak Simeo-
na Piåçeviøa u Slavenosrbiju. Ëivot naseæa u prvoj godini. Diplo-
matska intervencija kod beçke vlade radi propusta 70 porodica
ranijih iseæenika. Spisak iseæenika, osnivaça Nove Srbije. Priliv
Rusa u naseæe)
Drugo vojniçko naseæe Srba u Rusiji, Slavenosrbija, osnovano

je po ugledu na Novu Srbiju godinu dana kasnije od Horvatova pro-
tivnika, potpukovnika moriåke milicije Jovana Åeviøa i
pukovnika slavonskog husarskog puka Rajka Preradoviøa.
Obojica su pripadali najodliçnijim srpskim porodicama u
Vojnoj granici. Åeviøev deda Radoslav bio je potomak drevne vla-
steoske porodice i doselio se u Ugarsku joå u H¿Ì veku1 a œegov
otac Ÿorÿe, ili kako su ga svi zvali Ÿurka Åeviø, dobio je ofi-
cirski çin u moriåkoj miliciji 1704. i postao oberkapetan u
Aradu te kao takav uçestvovao u pobuni Pere Segedinca.2 Œegov sin
1
Russkìy biograf. slovarò (Sankt-Peterburg, 1911)
2
Jakåiø, M., Pobuna Pere Segedinca („Bogosl. glasnik“, 1902, sv.
22), 31.
118 MITA KOSTIØ
Jovan postao je obrstlajtnant u moriåkoj miliciji, ëiveo u åan-

cu Çanadu i istakao se kao narodni prvak i voÿa. Koliki je ugled
uëivao svedoçi i ta çiœenica åto su ga posle smrti mitropoli-
ta Isaije Antonoviøa izabrali narodni prvaci sva tri srpska sta-
leëa da s deputacijom ide u Beç (februara 1742) u stvari izbora
novog mitropolita.3 Œegov sin Petar dobio je za ëenu najstariju
køer pukovnika Atanasija Raåkoviøa, kneza od Novog Pazara,4 ko-
ji je opet bio oëeœen sestrom patrijarha Arsenija Ì¿.
Jovan Åeviø se pokazao kao najveøi protivnik ukidaœa
Moriåke i Potiske krajine, pri plebiscitu u novembru 1750.
glasao je za seobu u Rusiju. Da ne bi odlazak u Rusiju tako uglednog
narodnog prvaka povukao za sobom i druge pobuœene Moriåane i
Potisane, optuëio ga je predsednik Inkorporacione komisije
grof Grasalkoviø (23. januara 1750) da je bunio viåe oficire
moriåke milicije protiv inkorporacije,5 i time ga zapleo u dugo-
trajan politiçki proces sa svrhom da spreçi œegov odlazak u Rusi-
ju. Pri tom je Graåalkoviøu pomagala naredba da se iz ukinutih
krajina nio ne sme seliti pre izmireœa svih daëbina i dugova.6
Najviåe ugarske vlasti uplele su se odmah u parnicu samo da
se ne omete kakogod utelovæeœe tih krajina Ugarskoj. Palatin,
feldmaråal grof Jovan Palfi je (22. februara) voÿeœe istrage
protiv Åeviøa poverio generalu Engelshofenu, kome je u tu svrhu
dodeæen general-auditor Harer.7 U poçetku je Graåalkoviø veli-
kim obeøaœima zadobio i ambicioznog Jovana Horvata da ga pri
utelovæeœu krajina Ugarskoj pomaëe. Horvat je protiv Åeviøa
podneo i tuëbu,8 4. maja je odozgo istraga protiv Åeviøa poëure-
na, no ipak se niçeg kaëœivog nije protiv œega moglo utvrditi.
Na to je Horvat Graåalkoviøa napustio, stavio se umesto uhap-
åenog Åeviøa sam na çelo nezadovoæniçkog pokreta u Pomoriåju
3
MPA, 323 iz 1749.
4
5
RA, 330, 23. januar 1751.
6
Erdujheæi, Istorija Novog Sada, 156; Schwicker, Polit. Gesch. d.
Serben in Ungarn, 131.
7
PA, 365, 22. Febr.; 372–3, 24. Febr.; 357, 24. März 1751.
8
Schwicker, 127.
i Potisju i poçeo s ruskim poslanikom radi seobe u Rusiju da pre-

govara.
U nedostatku druge krivice pronaåli su u beçkom Arsenalu
joå iz 1744. godine jednu priznanicu sa Åeviøevim imenom za
primæenih 160 puåaka i 70 pari piåtoæa koje je trebalo tamo da
vrati ili da ih plati. Meÿutim, Directorium in Publicis et Camerali-
bus (3. juna) izjavio je da je utvrÿeno da su Moriåani to oruëje
pored vlastitih puåaka i celog prtæaga u ropstvu u Kozelu (u
Åleziji) izgubili, prema tome se ne moëe od Åeviøa traëiti
naknada.9 Poåto istraga nije pokazala uspeha, Dvorski ratni savet
je najposle (13. oktobra) carici predloëio da se potpukovniku Åe-
viøu i œegovu sinu lajtnantu Petru Åeviøu kao i potpukovniku
slavonskog husarskog puka Rajku Preradoviøu izdaju pasoåi za
seobu u inostranstvo.10
Marija Terezija je izdavaœe pasoåa Åeviøu (19. oktobra
1751) odobrila, ali je najenergiçnije odbila to da uçini Pre-
radoviøu i na predlogu Saveta je svojeruçno napisala da se on
uhapsi i stavi pod istragu. Kod Åeviøa je stvar sasvim drukçije
stojala, oni su ne hoteøi se pomiriti s novim staœem posle uki-
daœa krajina joå ranije bili istupili iz vojske ali Preradoviø,
koji je bio rodom iz Budima,11 nije sluëio u ukinutim krajinama,
nego u regularnom Slavonskom husarskom puku i proåle godine joå
bio odlikovan pukovniçkim çinom. Horvat je sa svojom grupom
iseæenika iz Pomoriåja i Potisja otiåao u Rusiju pre mesec
dana a sada se ukazala opasnost da øe se za Preradoviøem i srpska
milicija iz Srema i Slavonije, koja tek åto je pretvorena u regu-
larne pukove, na seobu u Rusiju povuøi. Stoga je on na zapovest same
carice uhapåen, otpremæen u Beç i tamo je punih pet meseci u
„Stockhausu“ drëan pod istragom zatvoren. Çim je Preradoviø
pao u carsku nemilost, napustio ga je odmah i mitropolit Ne-
nadoviø, koji ga je joå proåle godine preporuçio u Beç za pukovni-
ka na mesto umrloga Petrandija. Dana 29. oktobra prijavio je Ne-
nadoviø Savetu da uhapåeni Preradoviø duguje po priloëenom
9
PA, 29, 3. Juni 1751.
10
PA, 13. ost. 1751.; M. P. A., 163 i 164 iz 1751.
11
Bidermann, Russ. Umtriebe in Ungarn, 49.
120 MITA KOSTIØ
prepisu menice od 17. aprila 1745. ostavini pokojnog mitro-

polita Arsenija 400 f. i zamolio da se iz zatvora ne pusti dok ne
plati taj dug.12 Na to je Preradoviø odgovorio (10. decembra) da se
zaduëio u øesarskoj sluëbi kad je 1745. sprovodio osam eskadrona
husara graniçara sa Save, u Nemaçku na Rajnu. Poåto mu se od na-
rodnog novca kao poslaniku na narodnocrkvenom saboru duguje na
ime neplaøenih dnevnica svota od 1602 f., moli da se Nenadoviø
uputi radi isplate na tu œegovu traëbinu.13 I od tutora srpske
kapele u Beçu, Konstantina Paraskoviøa, stigla je prijava (4. feb-
ruara 1752) da Preradoviø crkvenoj blagajni takoÿe duguje dvade-
set dukata.14
Meÿutim, Åeviø se sa svojim sinom Petrom, dobivåi pasoå,
nije odmah odselio u Rusiju, nego se joå punu godinu zadrëao u
Ugarskoj, polagano prodavao svoje imaœe u Çanadu i oprezno vr-
bovao iseæenike. Ruskog poslanika Bestuëeva je joå za œegova bo-
ravka u Beçu sasvim za sebe pridobio priçajuøi mu o otmenosti svo-
je porodice, a naroçito pokazavåi mu sliku cara Petra u skupo-
cenom okviru, koju je navodno œegov deda od cara dobio za usluge
na Prutu. Sve je to o œemu Bestuëev joå pre tri godine javio u Pe-
trograd, preporuçujuøi Åeviøa naroçitoj paëœi ruske vlade.15
Od Bestuëeva je Åeviø dobio obeøaœe da øe u Rusiji dobiti
generalmajorski çin i punomoø da svakom oficiru koji s œim u
Rusiju poÿe obeøa jedan çin viåe nego åto je imao u austrijskoj voj-
sci.16 Iseæenike je Åeviø vrbovao vrlo oprezno. Posle objave Kaz-
nenog patenta preneo je svoju akciju iz Banata, gde je nadzor time
jako pooåtren, u Srem. Ali ma kako da je on tu propagandu oprezno
åirio, ipak su joj vojne vlasti uåle u trag. Slavonski general
Gajzrug (Geisrugg) je iz Zemuna (3. jula 1752) javio Savetu da Åeviø
radi na tome da mnoge nagovori na seobu u Rusiju, svakom obeøava
viåi çin, siromaånijima daje i novac a objavio je svima svojim
12
MPA, 169 iz 1751.
13
Ibid.
14
Ibid., 220 iz 1752.
15
Polnoe sobr. zakonovò ros. imperìi, T. HÌÌÌ, ukaz br. 10.049.
16
pristaåama da se za tri nedeæe skupe da u Rusiju s œim poÿu i da

sve to u tajnosti drëe.17
No stvarnih dokaza protiv Åeviøa, koji bi mogli posluëi-
ti kao podloga za primenu Kaznenog patenta protiv œega, Gajzrug
nije mogao da nabavi. Emigracioni pokret meÿu narodom tajno se
i daæe åirio, van domaåaja drëavnih vlasti. Tako je, na primer,
drugi zet pukovnika Raåkoviøa, Simeon Piåçeviø u kuøi svoga
tasta u druåtvu sa Petrom Åeviøem, koji je veø dobio pasoå za
Rusiju, odluçio, potaknut œegovim primerom, da se i on seli,18 åto
mu je posle dugih muka i stradaœa poålo za rukom.
U jesen te godine (septembra 1752)19 Åeviø se sa svojom grupom
koja je brojala oko 80020 lica, mahom takoÿe Srba graniçara iz
razvojaçenih Moriåke i Potiske krajine, odselio u Rusiju. Naj-
istaknutiji çlanovi Åeviøeve grupe, koji su svi dobili pasoåe za
Rusiju 18. januara 1752.21 bili su oficiri: Georgije Filipoviø,
kapetan iz Glogovca, Maksim Zoriø, kapetan iz Moåorina, koji je
usinio poznatog æubimca Katarine ÌÌ, generala Simeona Naran-
xiøa Zoriøa, sina Gavrila Naranxiøa a unuka Maksimova strica
Jovana Zoriøa,22 zatim Ëivan Miokoviø, kapetan iz Nadlaka,
Marinko Milutinoviø, lajtnant iz Subotheæa, Georgije Preliø,
sin lajtnanta Preliøa, zatim korneti: Igœat Miokoviø iz Nad-
laka, Manojlo Vujiçiø iz Çanada, Mihajlo Mihajloviø iz Man-
dorlaka, Ëivko Radojçiø iz Nadlaka, te Kosta Juzbaåiø i Kon-
stantin Boåœak i dr. Maksimov brat Vasilije Zoriø dobio je pa-
soå tek 28. aprila. Svi ti oficiri su prilikom plebiscita u no-
17
DA, Conferenz-Protocoll d. Hof-u. Staatskanzlei, ddo 26. juli 1752.
18
19
Ibid., 98.
20
DA, Vortrag Bartenstein, vom 17. Aug. 1752.
21
Taj spisak oficira nalazi se u Ratnom arhivu u Beçu (Illyr.-serbica;
1752). Bez oznake mesta odakle su oficiri u: „Srp. Sionu“, 1906, zatim
Spomeniku, LI.
22
O generalu Zoriøu napisao je na osnovu ruskih arhivskih poda-
taka studiju g. Miloå S. Moskovæeviø („Srp. kœië. glasnik“, 1913, sv.
6. i 7), no glavni deo te studije o æubavnim avanturama Zoriøa i Kata-
rine ÌÌ poznat je opåirnije iz [Helbigove] kœige: Russische Günstlinge
(Tübingen, 1809), 114–119.
122 MITA KOSTIØ
vembru 1750. glasali za ostajaœe u militarskom staleëu, tj. da se

Moriåka i Potiska krajina ne razvojaçe.
Kad je Åeviø sa svojom grupom stigao u Kijev, çuo je za carski
ukaz da se svi doseæenici iz Ugarske imaju otpravæati generalu
Horvatu u Novu Srbiju. Nezadovoæan time, ostavi svoje æude u
prihvatnoj stanici u Kijevu i ode u Moskvu, gde se tada i carski
dvor baå bavio, te podnese molbu Senatu da mu se odredi drugo
zemæiåte i privilegija za novo naseæe, jer on ne moëe biti pod
komandom Horvata, od koga je u austrijskoj sluëbi bio po çinu sta-
riji, osim toga je od Horvata i veøi broj æudi u Rusiju doveo.
U to vreme stigao je u Moskvu i Preradoviø, te je i on podneo
Senatu molbu o osnivaœu zasebnog naseæa, obrazlaëuøi je time da
je u øesarskoj sluëbi bio od obojice stariji.23 Preradoviø se iz
Austrije jedva izvukao. Do leta je bio izravnao dugove i preko
ruskog novog poslanika u Beçu Kajzerlinga zatraëio ponovo pa-
soåe za sebe i pratœu od osamnaest æudi, pet ëena i osmoro dece.
Kad je opazio da mu zbog pratœe prave smetœe, zamolio je dva za-
sebna pasoåa najpre samo za sebe, ëenu, sina i jednog slugu, pa onda
za svoj prtæag i ostalu pratœu, koju je ostavio spremnu za put.
Posle mnogih teåkoøa dali su mu taj prvi pasoå i obeøaœe da øe
drugi dobiti, ali çim su çuli da je otiåao u Rusiju, nisu svoje
obeøaœe hteli izvråiti.24
Kad je Horvat saznao za molbe Åeviøa i Preradoviøa o osni-
vaœu zasebnih naseæa, poëurio je odmah da pred Senatom obesnaëi
i ovu dvojicu sa œihovim æudima pod svoju komandu u Novu Srbi-
ju zadobije, tvrdeøi da on ima za seobu Srba u Rusiju najviåe zasluga,
jer se kao prvi usudio da traëi selidbene pasoåe, osim toga Pre-
radoviø nije nikog sem svoje porodice doveo. Ova dvojica su na to
odgovorila, i tako se pred Senatom o naseæavaœu Srba razvila
dugotrajna rasprava.25
Za Åeviøevo naseæe Vojna kolegija je joå pre œegova dolaska
odredila pusto mesto oko Kazana duë Volge, no Senat je Kolegiji
izdao zapovest da se postara o naseæavaœu Ukrajinske utvrÿene li-
23
24
DA, Relationen aus Russland, Note Pretlacks, von 21. sept. 1752.
25
nije pukovima landmilicije, jer tamo je veøa potreba za zaåtitu

one granice. Stoga je na predlog Senata carica ukazom (od 20. no-
vembra 1752) naredila da se na zajedniçkoj konferenciji Senata i
Vojne kolegije, u prisustvu Åeviøa i Preradoviøa prouçi pitaœe
o naseæavaœu Ukrajinske utvrÿene linije i œoj predlog podnese.
Istog dana je potpisan i ukaz kojim se Preradoviøu daje çin gene-
ral-majora.
Na zajedniçkoj sednici (29. marta i 1. aprila 1753) Senat,
Kolegija inostranih dela i Vojna kolegija sloëili su se u tome da
se Åeviø i Preradoviø nasele na zemæiåtu od Bahmuta do Lugana.
Dana 17. maja carica je potpisala, a 29. maja 1753. je objavæen ukaz
da se Åeviø i Preradoviø nasele sa doseæenicima „od kraja li-
nije i naseæa landmilicije [Horvatove] sa strane reke Doneca, tj.
od Bahmuta do Lugana“. Po sudu Vojne kolegije moglo se tu naseli-
ti po ugledu na Novu Srbiju do 3000 æudi, a s proåireœem u
pustiœu i do 5000. U tom ukazu se i Åeviø imenuje general-majorom
na osnovu preporuke poslanika Bestuëeva.26
No ubrzo se pokazalo da je Åeviø dao Bestuëevu o sebi laëne
podatke. Barjaktar Vulin, koji je sa Åeviøem zajedno u Rusiju
doåao, ëalio se Senatu da je Åeviø od œega joå u Ugarskoj uzeo
sliku cara Petra, koju je œegov deda, pukovnik potiåke land-
milicije Vulin od cara dobio, da ga time kod ruskog poslanika u
Beçu preporuçi, meÿutim on se sam tom slikom koristio. Isto su
tako i oficiri koji su sa Åeviøem u Rusiju doåli opovrgli kod
Senata œegovu tvrdœu da ih je on o svom troåku doveo.27
Na to su oba nova generala pozvali u Senat i naredili da se
sa svojim æudima sele, i to Preradoviø u Bahmut a Åeviø na Lu-
ganu, gde øe im u sporazumu s generalmajorom Gæebovim inëeœer-
pukovnik Bibikov odmeriti i raspodeliti zemæu za naseæe. U
tom je veø i leto odmaklo pa je odluçeno da doseæenici do proleøa
prezime u Kijevu. Tako su se u Kijevu naåle dve komande srpskih
doseæenika pod generalima Åeviøem i Preradoviøem sa zameci-
ma novih pukova, oba generala ostala su joå u Moskvi, a umesto œih
su zapovedali œihovi sinovi, potpukovnik Petar Åeviø i pre-
26
Poln. sobr. zak. r. imp., br. 10.049.
27
Ibid.
124 MITA KOSTIØ
mijer-major Georgije Preradoviø, radeøi na tome da jedan od dru-

gog primame åto viåe æudi.28
Kad je Horvat video da mu kod vojnih vlasti nije poålo za
rukom da Åeviøa i Preradoviøa dobije pod svoju komandu, pokuåao
je da ih onemoguøi na drugi, unapred smiåæen naçin, poslao je u
Kijev svoga potpukovnika Dimitrija Periøa sa zadatkom da pri-
vidno nabavæa neke potrebe za naseæe, u stvari, da Åeviøeve æude
primami da preÿu k œemu u Novu Srbiju. Mada je Periø bio Åe-
viøev zet, Horvat ga je ipak zadobio za to izradivåi mu premeåtaj
iz starog Srpskog husarskog puka u Novu Srbiju i promaknuvåi ga
od kapetana za potpukovnika. Periø je veø toliko uspeo da bi œe-
gov tast skoro bez æudi ostao, da u posledœem trenutku nije na mol-
bu Åeviøevu s viåeg mesta Horvatu bio prijem Åeviøevih æudi
zabraœen. Kad ga je Horvat zbog œegova neuspeha poçeo goniti,
Periø se posle duga stradaœa vratio svome tastu Åeviøu na mesto
premijer-majora Stevana Petroviøa, koji je otiåao u Austriju da
prihvati crnogorske iseæenike.29
U to je s proleøa 1754. stigao u Rusiju i poruçnik Slavonskog
husarskog puka Simeon Piåçeviø posle dugog stradaœa od strane
protivruskog reëima, koji je tamo zaveden posle Horvatove i Åe-
viøeve seobe, sa svrhom da se daæe seæeœe spreçi. Sve to svoje
viåegodiåœe stradaœe opisao je Piåçeviø opåirno u svojim
memoarima,30 koji za istoriju oba srpska naseæa u Rusiji imaju
najveøe vaënosti.
Tek s proleøa iduøe godine poçeli su Åeviø i Preradoviø da
naseæavaju od pukovnika Bibikova odmerenu zemæu, koja se pro-
stirala istoçnom stranom dœeparske pustiœe duë desne obale se-
vernoga Donca, izmeÿu starog utvrÿenog gradiøa Bahmuta, koji je
naseæu sluëio kao uporiåte, i Lugana. Po ukazu od 29. maja 1753.
naseæe se zvalo Slavenosrbija.
Tom prilikom su Åeviø i Preradoviø osnovali petnaest
åançeva (rota), koji su se ubrzo pretvorili u sela. Od srpskog åan-
28
Popovò, 170.
29
Ibid., 198–202.
30
Popovò, Izvístìe o pohoëdenìi Simeona Stepanoviça Piåçe-
viça 1731–1785 (Moskva, 1883), Ì¿+1561.
ca Doneckoe (ili Podgornoe) postao je grad Slavjanoserbsk, u

danaåœem Slavjanoserbskom srezu Ekaterinoslavske gubernije.*
Po opisu Piåçeviøa, bila je to „zemæa otvrdla, divæa i
moëda od stvoreœa sveta neobraÿena i leëala je od drevnih vremena
bez svake koristi, pusta i bez naroda. Jake zime i vruøine kao u
unutraåœosti Rusije nije tamo bilo, zima je bila umerena, a kli-
ma je podseøala na Moldavsku, i loza je tamo uspevala“.31
S puno poezije opisuje Piåçeviø sve teåkoøe prve godine
pri osnivaœu naseæa. On je dobio zadatak da svoju rotu naseli na
Doncu samo sa jedanaest husara, jednim vahtmajsterom i dva kaplara.
Prvo domaøe naseæe bilo je udaæeno na çitav dan hoda ali se sta-
rinci, plaåæivi i nepoveræivi, ni po koju cenu nisu mogli naj-
miti na rad. Poloëaj doseæenika uporeÿuje s brodolomcima, koji
se zaneseni valovima na pusto ostrvo hrane zeæem, koreœem i
lovom, „tako smo i mi doåli na pustu stepu i zemæu taku, gde od
stvoreœa sveta nikakva naseæa nije bilo, ni kupiti se nije niçeg
moglo, a ko je hteo çega imati morao je nekoliko dana radi toga da
putuje“. Kuøe su podizali od pletera, sa krovom od trave i pravili
zemunice dok mu nije poålo za rukom da razbije pasivnu rezi-
stenciju starinaca prema œima i da od jednog starca iz obliëœeg
naseæa kupi kuøu od lipovih brvana, koju mu je ovaj preneo i sklo-
pio. Od tada su poçeli sa starincima opåtiti i od œih ëivotne
namirnice kupovati. No veø iduøe godine nestalo je nuëde, jer su
posejali hrane za sebe i svoju stoku, nabavili marve, ovaca, ëivine
i poçeli udobnije da ëive.
Kao Horvatu, i generalu Åeviøu je prva briga bila da Slave-
nosrbiju åto boæe Srbima naseli; stoga je u februaru 1754. pod-
neo carici Jelisaveti molbu da se preko grofa Kajzerlinga u Beçu
izradi dozvola da ëene, deca i najbliëi krvni roÿaci onih Srba
doseæenika koji su s œima u Rusiju doåli, mogu se takoÿe za ovi-
ma u Rusiju doseliti. Toj molbi je priloëio spisak svojih
doseæenika sa taçnom oznakom muåkih i ëenskih lica za koje se
dozvola seobe traëi.32
* Muraåkincevò, Slavjanoserbskò. (Brokgauzò-Èfronò, Enciklo-
ped. slovarò, HHH, 306)
31
32
126 MITA KOSTIØ
Tu se traëi dozvola za porodicu: general-majora Åeviøa 6

lica, kapetana Ëivana Miokoviøa 11 lica, kapetana Stevana Mi-
hajloviøa 6 muåkih i 7 ëenskih, kapetana Georgija Preliøa 2 m. i
3 ë., lajtnanta Vasilija Zoriøa 4 m. i 4 ë., lajtnanta Mihajla Vu-
jiçiøa 2 lica, lajtnanta Ëivka Radojçiøa 2 m., lajtnanta Nikola-
ja Graçanova 6 m. i 2 ë., lajtnanta Gavrila Popova 4 m., barjaktare:
Lazara Åejtanina 2 m., Maksima Kiriøa 4 m. i 4 ë., Nikolu Ruëiøa
2 m., Georgija Arsenijeva 9 m. i 5 ë., Savu Milosavæeviøa 2 m. i 3
ë., vojnog sveåtenika Mihajla Vanija 15 m. i 3 ë., kvartirmajstera
Rudaçeva 5 m. i 6 ë., Georgija Staniçkova, vahtmajstere: Ristu
Popova (iz Kikinde), Jovana Jakovæeviøa, Pavla Davidova, Mihaj-
la Macina, Zaharija Dabiøa, Georgija Grubiøa, kaplare: Rodoåa
Medakoviøa, Filipa Minarova, Marka Bajanca i za porodice od
56 vojnika redova: Ostoje Runiøa, Jovana Xebanoviøa, Stojana
Koåutiøa, Miåka Çanadca, Rajka Rusa, Kelemena Benedikta, Petra
Litriçeva, Vase Jankelina, Maksima Bogosavæeva, Kozme
Slavkoviøa, Vasilija Jugoviøa, Pantelije Miloåeva, Grigorija
Popova, Aleksija Tabakoviøa. U svemu se traëi dozvola seobe za 383
muåka i 155 ëenskih lica. Gorœa imena predstavæaju jezgro
doseæenika s kojima je Åeviø osnovao i naselio Slavenosrbiju i
poznata su nam veø, naroçito imena viåih oficira, iz glasaçkih
spiskova plebiscita u novembru 1750, kojom prilikom su glasali
za militarski staleë.33
No Marija Terezija na predlog svoga drëavnog kancelara
grofa Kaunica „usled ratnih gubitaka“ nije viåe dozvolila seobu
u Rusiju tolikog broja svojih podanika, nego iz naroçita obzira
prema svojoj saveznici carici Jelisaveti dozvolila je (3. aprila
1754) odlazak u Rusiju samo ëenama i neudatoj ili neoëeœenoj de-
ci u spisku imenovanih lica.
Åeviø i Preradoviø ustrojili su iz doseæenika dva husarska
puka pod svojim imenom i dva pikinerna, u koje su i drugi pozni-
ji doseæenici primani. Bahmut je izabran za glavni kvartir i Bah-
mutski kozaçki puk uåao je u sastav Slavenosrbije.
Pukovnik Bibikov se starao da rote i sela daæe prema
pustiœi propisno utvrdi. Sa Horvatovom Novom Srbijom Åeviø
33
D. A., Relationen aus Russland. Note Kayserlings vom 2. März 1754.
i Preradoviø nisu imali veze i potçiœeni su bili Vojnoj kolegi-

ji. Duhovni poglavar u Slavenosrbiji bio je od 1756. bjelogorodski
arhijerej. U Sedmogodiåœi rat poslala je i Slavenosrbija neko-
liko eskadrona husara.34 Nagli priliv ruskog stanovniåtva je
daæi opstanak i ovog srpskog naseæa sve viåe ugroëavao.
34
Up. Skalókovskìy, A., Hronol. obozrínìe istorìi novoross. kraá.
(Odessa, 1836). Izvod iz œega: Svetiø, M., Srblói u Russìi, „Golubica“,
1840, 270–287. Spasiø i Agatonoviø, Srp. ustanci u vezi sa nar. seobama
u tuÿini, kœ. ÌÌ.
128 MITA KOSTIØ
AKCIJA KAUNICOVE VLADE ZA SUZBIJAŒE

EMIGRACIONOG POKRETA
(Nova vlada u Beçu. Stari kurs spoæne politike. Kancelar Kau-

nic i savez s Rusijom. Dopuna saveznog ugovora iz godine 1746. Kaunic
i emigraciono pitaœe Srba. Predlog ruskoj vladi za obostrani desin-
teressement. Novi austrijski poslanik u Petrogradu. Krunski savet
o srpskom emigracionom pitaœu u Beçu. Ekspoze grofa Kaunica: za
popuåtaœe ruskim zahtevima. Miåæeœe Marije Terezije o naçinu
za prekid emigracije. Cariçin gœev protiv ruske ekspoziture u
Tokaju. Novi zahtevi ruske vlade u emigracionom pitaœu. Delimiçna
dozvola emigracije. Konferencija vrhovnih vlasti radi suzbijaœa
emigracionog pokreta. Nenadoviø protiv propusta Crnogoraca.
Prestanak emigracionog pokreta)
U maju 1753. je u Beçu izvedena davno pripremana promena

vlade, åto je i na srpsko emigraciono pitaœe bilo od znatnog uti-
caja. Grof Kaunic je postao drëavni kancelar i od nesposobnog
grofa Ulfelda je uzeo voÿstvo spoæne politike u svoje ruke;
Ulfeld je imenovan za obersthofmajstera a Bartenåtajn je dobio
mesto çeåkoaustrijskog vicekancelara, i pored svega poniëavaœa
pred Kaunicom je od ovoga odbijen od svakog daæeg uçestvovaœa u
spoænoj politici,1 koju je 1740–1753. gotovo samostalno vodio.
1
Arneth, A. R. v., Johann Christoph Bartenstein und seine Zeit. (Wien,
1871), 46. Uporedi i: Wolf, A. Dr., Österreich unter M. Theresia, Joseph II. u.
Leopold II. (Berlin, 1883), 84.
130 MITA KOSTIØ
I kao drëavni kancelar je Kaunic2 uporno radio na tome da

Francusku zadobije protiv Fridriha ÌÌ, ali je to vrlo teåko iå-
lo. Œegovom nasledniku u Parizu, austrijskom poslaniku Åtarem-
bergu se joå 1754. çinilo da je dobar sporazum i iskreno pri-
jateæstvo s Francuskom nemoguøe.3 Kroz çitavu 1753. i 1754. godinu
kurs spoæne politike Austrije ostao je isti. Smatrajuøi Fridri-
ha ÌÌ kao glavnog neprijateæa monarhije, gledao je Kaunic da ga
izoluje i u savez protiv œega åto viåe drëava uvuçe. Stoga je i on
savez s Rusijom naroçito negovao. Œegovom inicijativom je 16. ju-
na 1753. austro-ruski savez iz 1746. godine dopuœen tajnim çlanom
protiv Turske.4
Poåto je savez s Rusijom najviåe remetilo emigraciono
pitaœe Srba, hteo je Kaunic konaçno da ga reåi, te je sva prethod-
na akta temeæno prouçio. Bilo je jasno da je Bartenåtajn, pored sve
opravdanosti austrijskog stajaliåta da Austrija nije duëna da
trpi vrbovaœe i seobu svojih podanika u strane drëave, celu stvar
do tada vrlo neumeåno vodio. Uvredæivim izgonom Srba, ruskih
oficira i objavom Kaznenog patenta izazvao je Rusiju na ultima-
tumu sliçne zahteve zadovoæåtine, tako da je ministarska kon-
ferencija u Beçu, odnosno Bartenåtajn, posledœe godine u brojnim
diplomatskim notama punim uobiçajene doktrinarne opåirnosti
dokazivao ruskom dvoru opravdanost poduzetih sigurnosnih mera,
nemajuøi pri tom nikakva jasnog plana kako da se to neugodno
emigraciono pitaœe reåi. Çim je Kaunic to pitaœe prouçio,
prihvatio je inicijativu u svoje ruke i obratio se ruskom
poslaniku grofu Kajzerlingu da najpre çuje œegovo miåæeœe o
naçinu kako da se ta stvar konaçno reåi. Na to mu je Kajzerling po
sporazumu predloëio nacrt jedne izjave, kojom se ove drëave ob-
vezuju na potpuni „desinteressement“ u srpskom pitaœu. U svom
referatu o tome carici (11. jula 1753) Kaunic je dodao da je to za-
ista najboæi naçin: da se sve neugodnosti u srpskom pitaœu u
proålosti predaju zaboravu a ubuduøe sve izbegava åto bi moglo
2
O Kaunicu: Wurzbach, Biograph. Lexicon, XI, 70–86, s detaænom li-
teraturom.
3
Wolf., o. c., 54.
4
Taj novi çlan ugovora je 24. jula Marija Terezija ratifikovala.
Banôåó-Kamenskìy, o. s., 73.
do novih zapleta dovesti. Ruska vlada trebalo bi da se obveëe da

Srbi iz Rusije neøe niåta poduzimati åto bi moglo austrijske
Srbe na seobu navesti, a beçka vlada, da øe srpske privilegije
taçno ispuœavati;5 no do toga nije doålo i obe su vlade nastavile
svoju dotadaåœu politiku.
U oktobru iste godine je austrijski poslanik u Petrogradu
baron Pretlak opozvan i na œegovo mesto je doåao pravi tajni
savetnik i kamerher, grof Esterhazi.6
Poåto su drëavne vlasti javæale sve nove sluçajeve seobe u
Rusiju, Kaunic je hteo da se stvori stalni sistem po kome øe se u
emigracionom pitaœu Srba postupiti. Stoga je 8. februara 1754.
sazvao Krunski savet u kojem su uçestvovali: carica, car, preÿaåœi
kancelar grof Ulfeld i on. Odmah na poçetku je sveo celu debatu
na to da se odluçi pitaœe: je li Srbima bila dozvoæena seoba u
Rusiju. U aktima drëavne registrature ta se odluka nije mogla da
naÿe, doçim se petrogradska vlada stalno na œu poziva.
Marija Terezija je na to potvrdila da je Srbima bila data pi-
smena dozvola za seobu.
Posle te cariçine izjave Kaunic je odrëao çitav ekspoze o em-
igracionom pitaœu i izneo naçin kako da se u toj stvari daæe pos-
tupa.
Po œegovu miåæeœu „emigraciono pitaœe predstavæa usled
te dozvole jedan vrlo delikatan i neprijatan drëavniçki posao,
pri kom se teåkoøe na svim stranama javæaju. Jednakost vere, se-
biçnost, uzbuÿeœe duhova i skrivene protivniçke namere nekih
ruskih ministara pri tom igraju ulogu; uz to su se odmah na poçetku
nagomilali neki sluçajevi, koji izazivaju neprijateæsko raspo-
loëeœe, kao: hapåeœe ruskih oficira s ruskim pasoåima, Kaz-
neni patent itd. Iz prethodnih akata se meÿutim jasno vidi“,
govorio je daæe, „da kancelar Bestuëev u toj stvari nije baå naj-
iskrenije s baronom Pretlakom postupao, nego ga je u praznoj na-
di odrëavao, o pravom staœu stvari nije ga u pravo vreme izveå-
tavao i time je samo zabunu i protivnosti stvarao“.
5
DA, Vortrag Kaunitz’ vom 11. juli 1753: Gedanken wie mit Russland der
Illyrier halber annoch fürdauernden Irrungen zu heben seyn möchten.
6
Jahrbuch d. k. u. k. ausw. Dienstes 1917 (Wien, 1917), 27.
132 MITA KOSTIØ
„Pri sadaœem staœu stvari“, po œegovu miåæeœu „najos-

novnije predstavke kod ruskog dvora neøe imati nikakva uticaja
niti ga odvratiti od veø smiåæene odluke, veø mogu samo dovesti
ako ne do potpuna raskida, a ono sigurno do zategnutosti izmeÿu
petrogradskog i beçkog dvora, neobiçno åtetne posledice od to-
ga moraju biti svakom jasne.“
Stoga Kaunic za suzbijaœe daæe emigracije predlaëe ovaj put
i naçin: Ruski oficiri koji dolaze u monarhiju moraju se joå na
granici pri izmeni svojih pasoåa austrijskim pasoåima upo-
zoriti da øe se nad œima voditi strog nadzor, i u sluçaju vrbovaœa
primeniti Kazneni patent. Prema ruskom dvoru mora se, meÿutim,
s najveøom paëœom postupiti, åtaviåe i onda izaøi mu na susret
ako bude traëio slobodan izlaz za jedan umeren broj graniçara, jer
to je mali objekat prema vrednosti ruskog prijateæstva za monarhi-
ju; time bi se neprijateæima monarhije otklonila prilika da
drëaœe beçke vlade prema Rusiji u rÿavoj svetlosti prikazuju.
No pri izvoÿeœu toga plana, po œegovu miåæeœu, treba naj-
viåe paziti na to da se grof Kajzerling u dobrom raspoloëeœu
odrëi i sam u celoj stvari uçestvuje, da po primeru svoga prethod-
nika, grofa Mihajla Bestuëeva ne bi svojim protivniçkim izve-
åtajima stvar joå viåe raspaæivao.7
Carica je taj plan odobrila i Kaunic je odmah pristupio œe-
govu izvråeœu. Po prethodnom dogovoru s ruskim poslanikom,
Kaunic je carici na odobreœe podneo (25. februara 1754) jednu no-
tu, sastavæenu povodom hapåeœa nekog ruskog potporuçnika kod
koga su zaplenili petnaest pisama srpskih doseæenika iz Rusije
svojim roÿacima u Ugarskoj, u kojima ih pozivaju da se i oni u Rusi-
ju dosele. Ta nota je trebalo da ruskom dvoru na jedan neuvredæiv
naçin oduzme svu nadu na daæu dozvolu seobe.8
No Marija Terezija, pouçena iskustvom, nije verovala u uspeh
te note, nego je na jednom parçetu papira, kao åto je to çesto radi-
la, svojeruçno napisala i Kaunicovoj noti dodala jedan svoj plan
kako da se uçestale ruske intervencije u emigracionom pitaœu
spreçe i ruska ekspozitura u Tokaju opozove.
7
DA, Vortrag Kaunitz ddo Wien, 10 Febr. 1754.
8
Ibid., Vortrag vom 25. Febr. 1754.
„Ja se ne bih ustruçavala“, pisala je carica, da se „åif-

riranom notom Esterhaziju dõ dozvola da u razgovoru s Bestuëevim
ili moëda Voroncovim uzgred spomene, da sam ja iz prevelikog
prijateæstva i poåtovaœa prema carici voæna da jedanput za
svagda nekoliko stotina æudi u œenu sluëbu otpustim ako bi ona
htela pismeno za buduøe da obeøa, da øe ne samo jako strogo postu-
piti prema onima koji bi pokuåali da izazovu bekstvo ovdaåœih
podanika, nego ako ti æudi padnu u naåe ruke da se moëe s najveøom
strogoåøu [vigeur] bez obzira kako mi naÿemo za dobro, protiv œih
postupiti.“
Naroçito je caricu peklo åto je morala da trpi stalnu rusku
vojniçku ekspozituru u Tokaju, koja je bila glavno uporiåte ruske
emigracione propagande u Ugarskoj, stoga je Kaunicu dodala da bi
trebalo grofa Esterhazija uputiti i na to da pokuåa da izradi
povlaçeœe te ruske vinarske komisije iz Tokaja i obeøa da bi beç-
ki dvor vrlo rado primio tu duënost na sebe, da ruski carski dvor
tokajskim vinom snabdeva. „Kad bi se i s 2000 æudi ta taçka mogla
dobiti, dobro bi bilo, jer je jako vaëna [important].“9
Meÿutim, emigracioni pokret meÿu Srbima nije bilo lako
zaustaviti, tim pre åto je Ugarska dvorska komora poçela razvo-
jaçene moriåku i potiåku miliciju da globi prevelikim daëbi-
nama koje ovi nisu ranije davali, samo da uveøa komorske prihode;
na taj naçin se nezadovoæniçki pokret u narodu zbog ukidaœa kra-
jina nije mogao nikako da stiåa. Osim toga nisu se ni veze izmeÿu
iseæenika u Rusiji i œihove zaostale rodbine u Ugarskoj mogle jed-
nim mahom prekinuti; ovi prvi su rusku vladu neprestano uzne-
miravali molbama da se u Beçu izrade œihovim roÿacima pasoåi
za seobu u Rusiju.
Tako je Kajzerling 26. februara traëio od beçke vlade pasoåe
za oçuha iseæenoga kapetana Teodora Çorbe, kapetana Mihajla Te-
ofiloviøa i za celu œegovu porodicu.10 No joå je viåe za-
prepastila beçku vladu predstavka Kajzerlingova od 8. marta da se
dozvoli seoba u Rusiju ëenama, deci i najbliëoj rodbini onih
iseæenika koji su se pre dve godine sa Åeviøem u Rusiju odselili.
9
Ibid.
10
DA, Noten aus Russland: Note Keyserlings vom 26. febr. 1754.
134 MITA KOSTIØ
Na priloëenom spisku bilo je 383 muåka i 155 ëenskih lica. Kaj-

zerling je po uputi svoga dvora traëio da se œima „na osnovu
prirodne veze krvnog srodstva i jednakosti vere“ dozvoli seoba bez
uobiçajene selidbene takse.11
U isto vreme je Kajzerling u zasebnoj noti traëio i propust
crnogorskih emigranata kroz monarhiju.
Po Kaunicovu predlogu carica je 3. aprila odbila te ruske
zahteve i dozvolila izlaz iz monarhije samo neudatoj i neoëeœenoj
deci ranijih iseæenika, s tim da ih sluge mogu pratiti do drëavne
granice, ali se odande moraju vratiti.12 Malo kasnije dozvolila je
i prolaz kroz monarhiju crnogorskoj emigraciji od stotine poro-
dica.
Poåto je Kaunic hteo zbog svoje politike protiv Fridriha
ÌÌ srpski emigracioni pokret åto pre da skine s dnevnog reda, jer
je on dobrim odnosima s Rusijom mnogo smetao, sazvao je konfe-
renciju Dvorskog ratnog saveta, Ugarske dvorske kancelarije i
Ilirske dvorske deputacije da se posavetuje o sredstvima, kako da
se emigracioni pokret meÿu narodom utiåa. Tom prilikom je
dvorski savetnik Koler podneo pisani referat, iz koga se vidi da
nezadovoæstvo meÿu Srbima odrëava i na seobu ih tera Ugarska
dvorska komora svojim prekomernim oporezivaœem.
Na to je konferencija donela zakæuçak da se radi suzbijaœa
emigracionog pokreta glavnom komandantu Temiåvarskog Banata,
generalu Kenigseg-Erpsu, poåaæe ova instrukcija: Srbima se daæa
seoba ne dozvoæava. U civilnim, poreznim kao i u verskim stvari-
ma ne smeju se progoniti, nego åtititi i u slobodnom uëivaœu
privilegija ostaviti.
Taj zakæuçak je Kaunic 21. aprila podneo carici s karakte-
ristiçnim obrazloëeœem. On ne moëe da pojmi drëaœe Ugarske
komore, tim viåe åto ono „za depopulizacijom tako znatnog dela
zemæe ide, i time se osnovnom zakonu dobre uprave direktno pro-
tivi“.
„Najveøa moø jednog suverena kao i napredak i jaçina jedne
drëave leëi“, po œegovu miåæeœu „u broju podanika. Protiv ove
11
Ibid., Note vom 8. März, 1754.
12
Vortrag Kaunitz, vom 3. april, 1754.
opåte istine ne moëe se praviti izuzetak i neznatna komorska do-

bit koja bi se iz nenaseæena zemæiåta iz stoçarstva vukla, ne
moëe se nikako uporediti s velikim koristima, koje iz popu-
lacije potiçu. Mesto da Srbe prevelikim daøama ili drugim naçi-
nom na seobu primorava, trebalo bi Ugarska komora da se na svaki
naçin trudi da åto je moguøe viåe Srba u zemæu privuçe“, razvi-
ja Kaunic pred caricom naçela merkantilizma. Poåto Ugarska
dvorska komora, po œegovu miåæeœu, neøe takve principe nika-
da imati, predlaëe on na kraju svog referata, da se od œe ubuduøe
svaki uticaj na srpske stvari oduzme.13
Te zaåtitne mere iz Beça radi odbrane banatskih Srba od
ugœetavaœa od strane ugarskih komorskih vlasti imale su dobra
dejstva, nezadovoæniçki pokret poçeo je da jeœava. Oåtar vojniç-
ko-policijski nadzor nad kretaœem ruskih podanika u monarhi-
ji onemoguøio je daæe åireœe emigracione propagande, stroge
mere Kaznenog patenta protiv vrbovaœa i seæeœa u strane drëave
zastraåile su svet tako da se te godine i emigracioni pokret
postepeno stiåao. Toga miåæeœa bio je i najboæi poznavalac
srpskih stvari, Bartenåtajn.14
Stiåavaœu emigracionog pokreta mnogo je doprineo sam
mitropolit Nenadoviø. Çim je çuo da je crnogorski mitropolit
Vasilije Petroviø dobio dozvolu da moëe kroz monarhiju 100
crnogorskih porodica u Rusiju sprovesti, zamolio je (7. juna 1755)
cara Franca da se taj transport ne sprovodi kroz Slavoniju i Ba-
nat, nego preko Moravske „poåto bi taj prolaz mogao jedva stiåanu
emigraciju u tim zemæama opet podgrejati, pored toga je Vasilije
Petroviø i opasan çovek“.15
Pred kraj istog meseca javio je u vezi s prelazom Crnogoraca
oprezni Nenadoviø opet caru Francu „da se ne bi nedavno
zadrëana emigracija opet obnovila“, da se u Zemunu istiçe neki Te-
ofil Teåan (Thessun), koji je pokazao pasoå ruskog husarskog
kapetana“.16
13
DA, Vortrag Kaunitz, vom 21. april 1754.
14
Schwicker, o. c., 190.
15
MPA, 409 iz 1755.
16
Ibid., 124 iz 1755.
136 MITA KOSTIØ
Na taj naçin je seoba Srba iz Ugarske u Rusiju zajedniçkom

saradœom drëavnih vlasti i mitropolita Nenadoviøa postepeno
zadrëana. Tome je mnogo pripomogla i psiholoåka zasiøenost
samoga emigracionog pokreta, koja je nastupila kako kod Srba u
Ugarskoj tako i kod iseæenika u Rusiji od onog vremena kad su usled
ruske intervencije za œima puåteni u Rusiju i œihovi najbliëi
roÿaci, tako da ruska vlada nije viåe imala opravdana razloga da
u Beçu traëi daæe dozvole za seæeœe Srba u Rusiju.
Migraciona struja austrougarskih Srba u Rusiju je tako sta-
la. Za œenim tragom povlaçile su se u Rusiju joå neku godinu maœe
migracije Crnogoraca, Arnauta, zatim Srba iz turskih i mle-
taçkih oblasti, koje je ta struja za sobom povukla, ali iz Austro-
ugarske selili su se u Rusiju samo joå retki pojedinci, dok oko
1759. najposle i te migracije nisu stale. Drëavne vlasti su naj-
briëæivije pazile da se meÿu Srbima selidbeni huk opet ne ob-
novi.17
Za srpska naseæa u Rusiji – Novu Srbiju i Slavenosrbiju – to
je bilo od presudnog znaçaja, jer su ta naseæa neobnavæana iz ma-
tice a usled stalnog priliva Rusa naglo poçela da gube svoj srpski
karakter i brzo meÿu Ruse da tonu.
17
Arhiv za istoriju karlovaçke mitropolije, 1912, 62.
PROPAST NOVE SRBIJE I SLAVENOSRBIJE
(Teëak poloëaj srpskih naseæa u Rusiji. Nemoguønost œihova

odrëaœa. Misao o reorganizaciji. Tiranski reëim generala Horva-
ta. Tuëbe i istraga protiv œega. Osuda i progonstvo. Ukidaœe
Nove Srbije i Slavenosrbije. Nove ruske gubernije. Preustrojstvo srp-
skih pukova. Organizatorske sposobnosti Srba oficira. Stati-
stika ruskih åtabnih oficira srpskog porekla. Ruske plemiøke
porodice srpskog porekla. Œihovi istaknuti predstavnici. Nagli
proces etniçkog pretapaœa. Statistika toga procesa. Odrëaœe
topografske nomenklature srpskih naseæa)
Privilegisana srpska vojniçka naseæa u Rusiji, Nova Srbi-

ja i Slavenosrbija, nisu se kao takva mogla dugo odrëati.
U prodiraœu Rusije prema svojim prirodnim granicama na
jugu, Crnom i Azovskom moru, bila su ta pograniçna srpska naseæa
na otvorenoj stepi s obe strane Dœepra samo jedna kratkotrajna
etapa.
Katarina ÌÌ je nastavila joå od Petra Velikog zapoçetu
ekspanzivnu politiku Rusije na zapadu i severu protiv Poæske i
Åvedske i na jugu protiv Turske;1 u tu svrhu je u mnogo jaçoj meri
obnovila i naseæavaœe juëne Rusije, koje je Petar Ì zapoçeo, a
carica Ana i Jelisaveta nastavile. Ruska se vlada stoga nije viåe
1
Kratak kritiçki pregled te politike s navodom literature:
Immich, o. s., Kar. ¿Ì.
138 MITA KOSTIØ
zadovoæila srpskim vojniçkim naseæima na drëavni troåak,

nego je zasnovala naseæavaœe na mnogo åiroj osnovi. Manifestom
od 4. decembra 1762. pozvala je carica Katarina bez ikakvih
ograniçeœa sve strance „da doÿu u Rusiju i nasele se gde hoøe“.2
No pre nego åto je vlada pristupila osnivaœu novih naseæa,
htela je da preustroji stara srpska naseæa na juënoj granici, i to
tim pre åto su uçestale tuëbe protiv generala Horvata jasno
pokazivale da tamo nije bilo sve u redu. Osim toga, srpska naseæa
u Rusiji nisu ispunila ni oçekivaœa ruske vlade, jer su generali
Horvat, Åeviø i Preradoviø troåili na potrebe Nove Srbije i
Slavenosrbije za ono vreme ogromnu svotu, oko 700.000 r. go-
diåœe, a umesto obeøanih mnogih pukova po 4000 vojnika, s veli-
kim su trudom jedva formirali çetiri puka, i to nepotpuna,
tako da su ih morali dopuœavati slobodskim i ukrajinskim
kozacima umesto novim srpskim doseæenicima, koji su prestali
dolaziti.
Trajnom naporu beçke vlade poålo je u to doba za rukom da je
zaustavila migracionu struju ugarskih Srba u Rusiju3 i time pot-
puno ugrozila daæi opstanak tamoåœih srpskih naseæa. Ugarske
politiçke vlasti su baå u to vreme zaplenile manifest Katarine
ÌÌ od 17. jula 1763, koji su ruski agenti u slavenosrpskom prevodu
potajno rasturali meÿu ugarskim Slovenima, pozivajuøi ih na
seobu u Rusiju. Zbog toga je 16. novembra zabrana za iseæavaœe iz
monarhije nanovo objavæena i pooåtrena.4
Nova Srbija i Slavenosrbija su zbog prestanka zanavæaœa
novim srpskim doseæenicima i jakog priliva Malorusa u koje su
stari doseæenici naglo tonuli, sve viåe gubila svoj prvaåœi
srpski karakter a time i pravo na daæi opstanak. Stoga su u Pe-
trogradu odluçili da oba srpska naseæa ukinu. Zgodan povod za
izvråeœe te odluke dala im je istraga protiv generala Horvata. Joå
2
Skalókovskìy, o. s. r., 60.
3
Ceo taj protivruski politiçki sistem za suzbijaœe emigra-
cionog pokreta u Rusiju i œegov uticaj na razvitak srpskog duåevnog
ëivota, izneo sam u svom radu: Geneza nemaçke kulturne orijentacije u Srba
(„Jugosl. œiva“, 1921), zaseban otisak (Zagreb, 1922), 11–23.
4
Ibid., 20.
1761. godine pukovnik Spiçinski je posle izvråene inspekcije u

juënoj Rusiji dokazivao Senatu potrebu da se oba srpska naseæa
reformiåu, uçestale tuëbe na Horvata Senat su u to sve viåe uve-
ravale.
Horvat je u svome naseæu zaveo upravo tiranski reëim. Dok
je u ostalom delu Nove Srbije vladalo materijalno blagostaœe,
dotle su se doseæenici u Horvatovoj neposrednoj okolini nalazili
u oçajnom staœu. General-major Simeon Piåçeviø nam je u svojim
memoarima (koji za istoriju srpskih naseæa u Rusiji predstavæa-
ju izvor prvoga reda) vrlo ëivopisno opisao taj strahoviti Hor-
vatov reëim, od koga je i on sam mnogo propatio. Iz brojnih
primera vidimo tu da je Horvatova voæa u Novoj Srbiji bila za-
kon. Surov i do krajnosti drzak, nije ni od çega prezao da postigne
svoj ciæ. U „kancelariji novosrpskog naseæa“ u Novomirgorodu je
stvari sasvim proizvoæno reåavao. Gramzivost mu nije imala
granica. Veøi deo drëavnog novca za izdrëavaœe naseæa je za sebe
zadrëao tako da su naseæenici trpeli oskudicu. Kad su doseæeni-
ci iz Srbije i Crne Gore od kojih je 1760. osnovao „Novomir-
gorodski garnizon“ primorani glaÿu doåli da mu se ëale, pri-
kazao je on to kao pobunu i rasterao ih je karteçom. Od porodice
svoga roÿenog brata oteo je novac za prodati imetak u Ugarskoj. Sve
oficire oko sebe imao je u rukama, jer ih je materijalno potçinio
i pomoøu svojih intriganata uvek gledao da razbije solidarnost
meÿu œima.5
O tim Horvatovim zloupotrebama je pukovnik Spiçinski
neåto saznao prilikom svoje prve inspekcije u Novoj Srbiji i
izvestio vladu, na osnovu çega je carica Jelisaveta naredila is-
tragu, ali Horvat je tu istragu veåto zavlaçio. Posle œene smrti
doåao je on odmah u Petrograd da uçvrsti svoj poloëaj kod Petra
ÌÌÌ, ali je u tome bio slabe sreøe, jer mu je pokuåaj da zlatom pod-
miti carevu okolinu propao. Dvorska dama Katarine ÌÌ i predsed-
nica Ruske akademije nauka, poznata knegiœa Katarina Daåkova,
opisujuøi u svojim memoarima straånu korupciju najviåih ru-
skih krugova toga doba, priça opåirno i o tom Horvatovom neus-
pelom pokuåaju podmiøivaœa i daje taçnu karakteristiku œe-
5
Popovò, Izvístìe o pohoëdenìi S. St. Piåçeviça, ÌÌ.
140 MITA KOSTIØ
govu.6 Dana 21. marta 1762. je istraga protiv generala Horvata ob-
novæena i Spiçinski je kao istraëiteæ ovaj put u Jelisavetgradu
od Horvatovih ranije zastraåenih oficira primio mnoåtvo
tuëbi na œega. Na to je general Meåçerski poslat da istragu na-
stavi a kad je Katarina ÌÌ doåla na vlast, poverila je voÿeœe istrage
generalima Meægunovu i Gæebovu.
Poåto su na taj naçin mnoga Horvatova nedela utvrÿena, uka-
zom od 11. jula 1763. liåen je generalskog çina i uprave nad Novom
Srbijom i prognan je na sever Rusije u Vologdu,7 gde je 1780. umro.
Imaœe mu je rasprodano i deficit od 64.999 r. proneverenog
drëavnog novca namiren, a Nova Srbija do daæeg ukaza potçiœe-
na Vojnoj kolegiji.8
Ta Horvatova osuda pruëala je dovoæno razloga da se oba srp-
ska naseæa preustroje. U tu svrhu poslate su tamo dve komisije da
staœe prouçe i podnesu predlog o reformi. Ukazom od 22. marta
1764. Nova Srbija pretvorena je u „Novorosijsku guberniju“ a 11.
juna (22. jula) je i Slavenosrbija s Ukrajinskom utvrÿenom lini-
jom nazvana „Ekaterinska provincija novorosijske gubernije“ i
1775. je dodana Azovskoj guberniji. Te iste godine uniåten je i ta-
bor zaporoåkih kozaka, Seç (síçò), jednim veåtim manevrom ge-
neral-majora Petra Tekelije, koji je kao nagradu za to od carice
Katarine dobio veliko imaœe u Vitepskoj guberniji.9
Kolonizacija Novorosijskog kraja poçela je zatim naglo da
napreduje. Krajem 1784. su u svoj Rusiji zavedena namesniåtva.
Teritoria ukinutih Nove Srbije i Slavenosrbije kao i Zaporoë-
ja uåla je u sastav Ekatarinoslavskog namesniåtva, pri çemu je
6
Bradtfort-Essart, Memoires de la Prinzesse Dashkoff dame d’honeur de
Catherine II. (Paris–Leipzig, 1859), I, 88–92. Francuski tekst tih memoara
ima i: „Arhivò kn. Voroncova“, kœ. HHÌ. Inaçe sve drugo priçaœe kn.
Daåkove o Novoj Srbiji nije taçno. Up. i Bartenåtajn, o. s., ¿ÌÌ.
7
Gubernijski grad danaåœe Vologodske gubernije, 710 vrsta istoç-
no od Petrograda.
8
Up. Solovjeva, Piåçeviøa, Skaækovskog i Rus. biograf. slovarò;
meÿutim Sava Tekelija ima sasvim drugu, svakako pogreånu, verziju o
svråetku generala Horvata. („Letopis MS“, 33, 11–14).
9
Bìografìá Petra A. Tqkqli, rossìyskogò generala („Letopis MS“,
33). Napisao Sava Tekelija. („Let.“, 185, 188).
istoçna polovina nazvana Ekaterinoslavska, a zapadna polovina

Voznesenska gubernija.
Srpski, Bugarski i Makedonski puk iz Nove Srbije preåli
su u sastav slobodskih kozaçkih pukova koji su na severu bili:
Harkovski, Ahtirski, Izjumski, Sumski i Ostrogoåki. A Åevi-
øev i Preradoviøev puk, u kojima se bila svega 1262 çoveka, sjedi-
œeni su u jedan, Bahmutski husarski puk sa sediåtem åtaba u Bah-
mutu.10
Za glavnog inspektora tih preustrojenih pukova imenovan je
gardijski major Evdokim A. Åçerbinin, ali su za komandante po-
jedinih pukova naroçitim ukazom odreÿeni Srbi oficiri iz oba
ukinuta naseæa, i to: u izjumskoj provinciji brigadir iz starog
Ugarskog puka u Rusiji Maksim Zoriø, u ahtirskoj iz bivåeg Mol-
davskog puka brigadir Jovan Podgoriçanin, u harkovskoj iz bivåeg
Belog slobodskog puka, pukovnik Nikola Çorba, u sumskoj iz Kara-
binerskog puka Petar Lanov, u ostrogoåkoj provinciji pukovnik
Josif Satin; isto su tako za åtabne i niëe oficire u tim pukovi-
ma postavæeni drugi oficiri iz ukinutih srpskih naseæa.11
Reorganizacija tih pukova izvedena je po ugledu na husarske
pukove ukinute Nove Srbije. Tom prilikom su Srbi oficiri
pokazali mnogo organizatorske sposobnosti spojene s vojniçkim
znaœem i iskustvom, koga su iz Ugarske sa sobom poneli; jer Hor-
vat je Novu Srbiju uredio prema ustrojstvu austrijske Vojne
granice, izmenivåi ga neznatno prema ondaåœim terenskim
potrebama: u Austrougarskoj su graniçari bili veøinom peåaci,
u Rusiji je trebalo za çuvaœe granice viåe lake koœice, husara.12
Ti srpski husari su svojim vojniçkim vrlinama stekli u
Rusiji toliko ugleda, da su kod prostog naroda u dœeparskoj stepi
joå duboko u HÌH vek „Serbò“ i „gusarò“ bile reçi istoga znaçeœa.
Srbi oficiri i prosti vojnici iz ukinutih srpskih naseæa
uçestvovali su u svim ratovima Rusije krajem H¿ÌÌÌ i poçetkom HÌH
veka i mnogi od œih su se ubrzo popeli do najviåih mesta u ruskoj
10
Daæi razvoj Novorosijskog kraja: Brokgauzò-Èfronò, Enci-
kloped. slovarò, HHÌ, 290, s navedenom detaænom literaturom.
11
Popovò, o. s., 464.
12
Pidoll, K., Frh. v. Quintenbach, Einige Worte über die russ. Militär-
kolonien im Vergleich mit der k. k. öster. Militärgrenze (Wien, 1847).
142 MITA KOSTIØ
vojsci. Saçuvana nam je taçna statistika takvih ruskih åtabnih

oficira srpskog porekla iz ukinutih naseæa: Nove Srbije i
Slavenosrbije. Bili su to general-poruçnici Ivan Samojloviç
Horvat, Ivan Georgieviç Åeviç, Ranko ili Rodion Depreradoviç,
Maksim Teodoroviç Zoriç, Teodor Arsenieviç Çorba, Georgij
Ivanoviç Åeviç (unuk staroga Åeviøa), graf Ivan Podgori-
çanin, Josif Ivanoviç Horvat (sin staroga Horvata). General-
majori: Simeon Gavriloviç Zoriç, Nikolaj Ivanoviç Çorba,
Georgij Mihailoviç Bogdanov, David Gavriloviç Neranxiç,
Georgij Ivanoviç Horvat, Ivan Dimitrijeviç Horvat (oba neøaci
starog Horvata), Georgij i Ivan Rodionoviç Depreradoviç (sinovi
starog Depreradoviça), Konstantin Nikolajeviç Laloå, Ivan
Hristiforoviç Återiç, Simeon Mihailoviç Çernoeviç, kavaler
graf Georgij Petroviç Podgoriçanin. Brigadiri: Konstantin
Nikolajeviç Juzbaåa, Dmitrij Ivanoviç Horvat (sin starog Hor-
vata), Rodion Stepanoviç Plamenac, Aleksej Rodionoviç Depre-
radoviç (sin starog Depreradoviça). Pukovnici: Gavrila Radu-
loviç, Antun Horvat, Ivan Horvat (sin starog Horvata), Josif
Cvetinoviç, Ivan Åeviç (sin starog Åeviøa), Avram Raåkoviç,
Igœat Uvalov, Nikolaj Petroviç, Lazar Tekelija, Vasilij
Popoviç, Vasilij Kosavçiç, Arsenij Davidoviç, Pjotr Sentjanin,
Jevrem Rajkoviç, Ivan Çorba, Ivan Trebinski, Pavel Çernoeviç
(bio gard. kapetan). Potpukovnici: Samojlo Horvat (neøak starog
Horvata), Pjotr Åeviç (sin starog Åeviøa), Ivan Åeviç (praunuk
starog Åeviøa), Arsenij Çorba, Pavel Vuiç, Pjotr Çorba, kavaler
Pjotr Återiç, Stepan Oëegoviç. Majori: Ivan Åutoviç, Ivan
Vukoviç, Aleksej Trebinskij, Stepan Bukinski, Ivan Skoriç, Fi-
lip Petroviç, Stepan Ëigiç, Mihail Stankoviç, Maksim Çorba,
Maksim, Ivan i Georgij Vuiç, Simeon Rajkoviç, Ivan i Pjotr Go-
lub, Aleksej Pantazij, Ivan Miloradoviç, Pjotr Marjanoviç, Ivan,
Ignat, Pjotr, Pavel i Abram Miokoviç, Aleksej Juzbaåa, Mihail
Miåkovski, Stepan i Lazar Sabov, Vasilij Sabov, Georgij Fili-
poviç, Teodor Vanij, zatim Stepan, Gavrila, Jefim, Lazar, Te-
ofil, Aleksandr i Ivan Piåçeviç.13
Sem tih åtabnih oficira, bilo je u ruskoj vojsci krajem
13
„Vístnik Evropô“, Sankt-Peterburg, 1870, T. ÌÌÌ, 612.
H¿ÌÌÌ veka joå mnoåtvo viåih i niëih oficira, koji su preåli

u redovnu vojsku iz ukinutih srpskih naseæa.
Posle odsluëenog roka u vojsci povlaçili su se navedeni Sr-
bi generali na svoja velika dobra koja su, obiçno pored plemstva,
za ratne zasluge ponajviåe u juënoj Rusiji dobijali i tamo su po-
put drugih ruskih plemiøa raskoåno na ruski naçin ëiveli; oni
sami su se joå oseøali kao Srbi, ali œihova prva generacija se veø
porusila.
Ëivot tih ruskih plemiøkih porodica srpskog porekla
moëemo posle propasti srpskih naseæa po œihovim istaknutijim
çlanovima joå donekle pratiti, ali se trag svim drugim Srbima
oficirima, prostim vojnicima, civilnim doseæenicima i œi-
hovim porodicama veø u prvoj generaciji sasvim izgubio.
Osnivaç Nove Srbije Ivan Samoiloviç Horvat imao je veø
austrijsko plemstvo sa predikatom „de Kurtics“, ili kao åto ga Rusi
piåu „Odkurtiçó“,14 a po œima Nemci „Odkurtschik“.15 Po Rodo-
slovnoj kœizi plemstva gubernija Harkovske, Hersonske i Kurske
(Ì¿ ç.) dobili su œegovi preci plemiøku diplomu i grb 1689. go-
dine od Leopolda Ì a sin Marka Horvata, Samuilo, vojvoda ve-
likovaradski, dobio je „za vernost i zasluge“ od Karla ¿Ì jedno ve-
liko poæsko dobro.16 Austrija je Jovana Horvata smatrala zaçet-
nikom srpske emigracije i budno bdila da prekine sve veze svojih
podanika s œim. Novosadski senator Lazar Rubeåiø je, na primer,
samo na osnovu denuncijacije da je sa Dimom, Horvatovim sredœim
sinom, koji se kao carski ruski kapetan s proleøa 1755. kratko
vreme bavio u Novom Sadu, odrëavao tajne sastanke, izgubio sluëbu
i u Beçu je interniran, odakle mu je tek 1759. poålo za rukom da
umakne u Rusiju, gde je postao kapetan.17
14
Rus. biograf. slovarò.
15
Brückner, A., Gesch. Russlands bis zum Ende des 18. Jh. (Gotha, 1913), II,
289. Kurtiø je selo u aradskom protopopijatu. (Univ. schematismus eccl. v.
cleri orient. eccl. gr. r. n. un. Regni Hungriae partiumque eidem adnexarum
(Budae, 1847).
16
Rudakovò, V. E., u: Brokgauzò-Èfronò, Encikloped. slovarò, HHHÌÌÌ,
559. Grb Horvata ima i Obwìi Gerbovnikò Vseros. Imperìi, ¿, ç. (Ibidem.)
17
„Javor“, 1879, 56.
144 MITA KOSTIØ
Trag Horvatovoj i Åeviøevoj porodici moëe se pratiti do

posledœih decenija HÌH veka.18
Ugledno mesto meÿu plemstvom juëne Rusije zauzimali su De-
preradoviçi (ili boæe De-Preradoviçi), potomci saosnivaça
Slavenosrbije, Rajka (ili Rodiona) Stepanoviça Depreradoviça.
Œegov unuk, koœiçki general Nikolaj Ivanoviç Depreradoviç
(1767–1843) uçestvovao je u posledœim ratovima Katarine ÌÌ pro-
tiv Turaka i Poæaka. Zatim je komandovao i koœiçkim gardijskim
pukom i proslavio se jednim sjajnim juriåem na çelu toga puka u
Trojecarskoj bici kod Austerlica.19
Porodica general-poruçnika, grofa Ivana Mihailoviça
Podgoriçanina (†1779) nije se dugo odrëala. Œegov neøak general-
major Georgij Petroviç Podgoriçanin (†1795) dobio je dozvolu da
porodiçno ime i grofovsku titulu preda svome bratu od tetke, Je-
goru Filipoviçu Petroviçu, potomku drevnog grofovskog roda to-
ga imena.20 Isto se to desilo i sa porodicom slavnog ruskog gene-
rala srpskog porekla, Petra Tekelije. Rod Tekelija u Rusiji pre-
sekao se u muåkoj lozi 1810. a porodiçno ime predato je plemiøi-
ma Kurakinim.21
General-major Ivan Hristiforoviç Återiç22 odlikovao se u
prvoj turskoj vojni Katarine ÌÌ. Bio je unuk Dimitrija Återiøa,
koji se sa sinom Hristiforom 1711. godine zbog turskog zuluma iz
mletaçke Dalmacije doselio u Ugarsku.23 General-poruçnik Maksim
Teodoroviç Zoriç, rodom iz pomoriåkog åanca Moåorina u
Ugarskoj, dobio je od carice Katarine 1774. godine za svoje zasluge
veliko imaœe sa 416 duåa u Pskovskoj guberniji. Imao je samo jed-
nu køer, Julijanu, i zato je usinio Simeona Gavriloviça Neranxiça,
potoœeg çuvenog æubimca Katarine ÌÌ i poznatog mecenu Dosite-
18
Jeçinac, Srpska imena u Rusiji („Javor“, 1891), 811.
19
Plemiøki grb Depreradoviça u Rodosl. kn. Ekaterinosl. gub., Ì¿ ç.
V. Brokgauz-Èfronò, o. s., H, 420.
20
Rodoslov porodice Podgoriçanin-Petroviç u: Rodos. kn. Harkov-
skoy gub., ¿ ç. Zatim Gerbovnikò, ¿Ì ç. V. Brokgauzò-Èfronò, o. s., HH¿Ì,
70.
21
Ibid., XXXII, 770.
22
Porodiçni grb u: Gerbovniku, ¿ÌÌ ç.
23
Brokgauzò-Èfronò, Enciklop. slovarò, HHHÌH, 903.
ja Obradoviøa.24 Lepi Simeon Zoriø, ili kako ga ruska carica

zvaåe „krasavecò Zoriçò,25 nije ostavio potomaka. Œegovom po-
moøu je œegov roÿeni brat David Gavriloviç Neranxiç ubrzo
doterao do generalmajorskog çina.
Svojim obrazovaœem i uglaÿenim ponaåaœem isticao se meÿu
srpskim doseæenicima u Rusiji naroçito Simeon Stepanoviç
Piåçeviç. Kao poruçnik graniçarskog Slavonskog husarskog pu-
ka napustio je austrijsku vojsku i posle velikih neprilika se 1754.
odselio u Rusiju, gde je aktivno uçestvovao u osnivaœu srpskih
naseæa Slavenosrbije i Nove Srbije. Delotvorno je pripomagao re-
organizaciju ruske koœice, uçestvovao u pohodu protiv poæskih
konfederata, zatim u prvoj turskoj vojni Katarine ÌÌ, postao gene-
ral-major i posle sebe ostavio memoare, koji obuhvataju doba od
1731. do 1785. i imaju kako za istoriju Srba u Ugarskoj, tako i za is-
toriju srpskih naseæa u Rusiji velike izvorne vrednosti.26 Te
memoare je nastavio œegov sin, major Aleksandr Piåçeviç, ali u
œima nema viåe spomena o Srbima, nego se opisuje delovaœe ruske
armije na Krimu i Kavkazu.27
Samo ti prvi Srbi doseæenici, ma kako visok poloëaj oni
zauzimali, zadrëali su sveë nacionalni oseøaj, ali ga je veø œi-
hova prva generacija zajedno sa znaœem srpskog jezika gubila; sto-
ga su ti prvi doseæenici i posle ukidaœa srpskih naseæa,
raåtrkani na razne strane, odrëavali prijateæske i rodbinske
veze, rado su nove doåæake iz stare otaxbine doçekivali i na
razne naçine ih pomagali. Gerasim Zeliø nam u svome ëitiju opisu-
je vrlo lepo to „gostoæubije ondaåœe gospode domorodaca“. Na
svome prolazu kroz bivåu Novu Srbiju (u leto 1782) zatekao je on
tamo majora Jovana Skoriøa, svog najbliëeg suseda iz Meÿeÿe u Dal-
maciji i drugu znatnu gospodu: „slavnoga Tekeliju generala, genera-
la Çorbu i Horvata iz Banata, grofa Ivana Podgoriçanina iz
24
„Srpski kœiëevni glasnik“, 1913, ¿Ì, 431.
25
„Javor“, 1891, 812.
26
Izvístìe o pohoëdenìi Simeona Stepanoviça Piåçeviça 1731–
1785. Izdanìe Imp. Obåestva Istorìi i Drevnostey Rossìyskihò pri
Moskovskomò Universitetí, podò redakcìey çl. Nila Popova (Moskva,
1883), 4o Ì¿+561.
27
Çtenìe Mosk. obw. ist. i drevn. ross., 1885, Ì, ÌÌ.
146 MITA KOSTIØ
Crne Gore, generala Piåçeviøa iz Paåtroviøa i kneza Antu Stra-

timiroviøa iz Novog Ercega od Boke Kotorske“. Iz razgovora sa
prostim narodom razabrao je da su mnogi iz Maÿarske i Banata
„zbog razliçni u ono vrijeme zbivåi se politiçeski uzroka“, ne-
ki iz Srbije, Bosne i Hercegovine „od tegote iga turskog“, neki iz
Dalmacije i Albanije „zbog gonenija venecijanskog“ izbegli.28
Pet godina kasnije (1787) proåao je kroz te krajeve poznati
Sava Tekelija. On nam je u svom ëivotopisu29 na primeru svoga
strica, slavnog ruskog generala Petra Tekelije u Novomirgorodu,
ostavio tipiçan opis raskoånog bogataåkog ëivota po dvorci-
ma tih novih ruskih plemiøa-generala, srpskog porekla. Po uput-
stvu svoga strica svratio je Sava Tekelija u Moskvu, u Donski ma-
nastir, gde je arhimadrit bio Srbin Milankoviø iz Novog Sada.
Ovaj ga je opet odveo kod grofa Mihaila Andrejeviça Milo-
radoviça,30 çiji se pradeda Mihajlo doselio iz Hercegovine u Rusi-
ju joå za vreme Petra Velikog, ali œegov praunuk nije viåe znao
srpski pa su morali ruski razgovarati.
Pri svom drugom putovaœu u Rusiju (1811) nije Sava Tekeli-
ja od roda i poznatih u Novomirgorodu veø nikog viåe zatekao.
Usled neobiçno jakog naseæavaœa juëne Rusije preteëno Malo-
rusima,31 proces asimilacije kod doseæenika Srba vrlo je brzo
napredovao. Po jednoj statistiçkoj verziji pedeset godina kasni-
je (1862), priznavalo je od stanovniåtva na teritoriji bivåih
srpskih naseæa svoje srpsko poreklo jedva oko 1000 duåa,32 ali se
28
Ëitije Gerasima Zeliøa Ì–ÌÌÌ (SKZ, Beograd, 1898–1900), 78.
29
Avtobiografija Save Tekelije („Letopis MS“, 119); Subotiø, dr
J., Ëivot Save Tekelije (Budim, 1862)
30
Za istoriju porodice Miloradoviøa vidi, o poreklu iz Hercego-
vine: Gilóferdinga, Sobr. soç., ÌÌÌ, 42–44; o porodici M. u Rusiji:
Skazanìá o rodí dvoránó i grafovò M. (2. vôp. M. 1871; Kìevò 1889), zatim
„Kìevska Starina“, 1882, ¡ 2. Izvod odatle: Brokgauzò-Èfronò, o. s.,
HÌH, 310. Pogreåni rodoslov Miloradoviøa ima Jeçinac u çlanku: Mi-
loradoviøi i Tekelija. Srbi ruski generali („Javor“, 1891, 778)
31
Statistiçki pregled tog naglog naseæavaœa na teritoriju Nove
Srbije vidi u: Brokgauzò-Èfronò, o. s., HHH¿ÌÌ, 168.
32
Schnitzler, M. J. H., L’Empire des Tsars (Paris et Strassburg, 1862–1870),
II, 495.
veø u statistici Hersonske gubernije iz 1900. godine,33 koja u svo-

jim granicama obuhvata i ceo teritorij bivåe Nove Srbije, Srbi
uopåte viåe ne spomiœu.
Dok se tako trag srpskim doseæenicima u Rusiji sasvim izgu-
bio, odrëao se do danas jedan deo stare topografske nomenklature
Nove Srbije.
Sa Horvatom doseæeni Srbi su iz Ugarske preneli topograf-
ska imena moriåkih i potiåkih åançeva koje su napustili i
dali ih novoosnovanim åançevima u Rusiji. To im je bilo lako
izvråiti, jer novi krajevi nisu bili naseæeni. Kasnije, kad su se
ti od Srba osnovani vojniçki åançevi poçeli razvijati u sela,
nalazio se veø u œima maœi ili veøi broj Srba starinaca ili sta-
rijih drugih doseæenika, koji novijim doseæenicima nisu davali
da meœaju ime œihovih sela.34 Na taj su naçin do danas duë severne
granice sadaœe Hersonske gubernije35 u juënoj Rusiji ova ruska
sela zadrëala svoje od Srba im dato ime: Pavlôåò, Veråacò,
Moåorinò, Subotecò, Fedvarò, Sentovò, Kaniëò, Pançevò,
Petro-ostrovò, Nadlakò.36
Ta topografska imena predstavæaju posledœi trag
nekadaåœih srpskih naseæa u Rusiji: Nove Srbije i Slavenosrbije.
Rusija je znala amalgamirati najrazliçitije narode i stvoriti
jedinicu i onde gde se nikakva srodnost nije çinila moguøom; tim
lakåe su se na osnovu verskog i etniçkog srodstva doseæeni Srbi
pretopili u Ruse.
33
Muraåkincevò, A., Hersonskaá guberniìá, Brokgauzò-Èfronò, Ì. s.
34
Up. Cvijiø, J., Metanastaziçka kretaœa, œihovi uzroci i posle-
dice („Srpski etnografski zbornik“, HHÌ¿), 51.
35
Istu severnu granicu duë reçica Tjasmina i Visa, pritoka
Dœepra i Siœuhe, imala je i Nova Srbija.
36
Vidi kartu Hersonske gubernije: Brokgauzò-Èfronò, o. s., HHH¿ÌÌ.
148 MITA KOSTIØ
DODATAK*
U zbirci starih geografskih karata patrijaråke biblioteke

u Sremskim Karlovcima nalazi se jedna velika, u bojama izraÿena,
neåto oåteøena karta Poæske iz åestog decenija H¿ÌÌÌ veka, sa de-
lovima okolnih drëava.
Na toj karti je neobiçno lepo prikazano i srpsko naseæe u
Rusiji: Nova Serbia.
U ovom se radu na tu kartu pozivam. Iz tehniçkih razloga ni-
je ona mogla biti u reprodukciji ovoj kœizi priloëena. Sem taçno
oznaçenih granica Nove Srbije, obeleëene su na œoj i meÿe svake
pojedine rote. Pored imena svake rote stoji i œen redni broj.
U kœizi Skaækovskog (o. s.) åtampana je u dodatku topograf-
ska skica Nove Srbije sa naslovom: Generalnaá karta otò Kìeva po
ríkí Dnípru do Oçakova i po stepi do Azova sò pokazanìemò
Novoy Serbìi…
Tu je skicu izradio inëeœer-pukovnik Debokset prilikom
savetovaœa vrhovnih drëavnih vlasti u Petrogradu 1751. godine
o osnivaœu Nove Srbije. Pored œegova imena nosi ona i potpis
generala Horvata. Ta je skica posluëila generalu Gæebovu kao pod-
loga za razmeravaœe zemæiåta za Novu Srbiju. Sve na skici
zabeleëene rote su osnovane na predviÿenim mestima, samo se na
skici geometrijski povuçene meÿe rota neåto razlikuju od pravih
meÿa posle naseæavaœa zemæiåta, åto se pri uporeÿeœu sa gorœom
kartom Nove Srbije moëe lepo videti.
I Pavle Josif Åafarik je na svojoj karti Slovansky Zemevíd,
150 MITA KOSTIØ
koja je åtampana u dodatku œegova dela, Slowansky Národopis,

briëæivo oznaçio granice srpskih naseæa u Rusiji – Nove Srbi-
je i Slavenosrbije, no ja tu kartu nisam video. (Up. Piko-Pavloviø,
Srbi u Ugarskoj, 139)
* Na nekoliko mesta, u fusnotama, Mita Kostiø upuøuje çitaoca da

„vidi priloëenu kartu“. Meÿutim, ta karta, kako i sam autor u „Dodat-
ku“ kaëe, iz tehniçkih razloga nije bila åtampana.
Da bi se çitaoci Kostiøeve kœige beæe obavestili o prostoru na
kome su se ova istorijska zbivaœa deåavala, novom izdaœu dodato je pet
ovovremeno izraÿenih karata. Jedna karta, çiji je autor dr Æubivoje
Ceroviø, prikazuje deo juëne Ugarske koji je bio zahvaøen seobom Srba,
a çetiri karte, dobijene iz Ukrajine æubaznoåøu dr Volodomira Miæ-
çeva sa Zaporoåkog drëavnog univerziteta, prikazuju podruçja na koji-
ma su bili rasporeÿeni srpski pukovi, odnosno Nova Srbija i Slave-
nosrbija.
Za korisnike kœige vaëna su i sledeøa obaveåteœa o arhivskoj
graÿi na koju se M. Kostiø çesto poziva:
– arhivski fond „Ilirska dvorska komisija, deputacija – Beç,
1745–1777“ sada je u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu, poåto je Mirov-
nim ugovorom iz 1947. godine dodeæen Jugoslaviji;
– Mitropolijsko-patrijaråijski arhiv sada je u sastavu Arhiva
Srpske akademije nauka i umetnosti u Sremskim Karlovcima (skraøeno:
ASANUK).
Karta Nove Srbije na kraju Kostiøeve kœige (iz 1764. godine, na
nemaçkom jeziku) nije ukæuçena u ovo izdaœe zbog loåeg grafiçkog
kvaliteta odnosno neçitkosti (S. Laliø).
POGOVOR 151
POGOVOR
Monografija Mite Kostiøa o srpskim seobama u Rusko

carstvo odnosno u danaåœu Ukrajinu, pisana je na osnovu
obilate izvorne graÿe iz beçkih drëavnih arhiva, Drëavnog
arhiva u Moskvi i Patrijaråijsko-mitropolijskog arhiva
(sada Arhiv SANU) u Sremskim Karlovcima, na objavæenim
izvorima ruske, srpske, nemaçke i maÿarske provenijencije,
kao i na celokupnoj istorijskoj literaturi o srpsko-ruskim,
srpsko-maÿarskim i rusko-austrijskim odnosima, objavæenoj
do kraja Prvog svetskog rata. Danas, posle osam decenija,
dokumentaciji koju je M. Kostiø koristio u svom delu moglo
bi se åtoåta dodati i iz ruskih, ukrajinskih, austrijskih,
maÿarskih pa i drugih arhiva, biblioteka i muzeja, ali se
okvir œegove monografije ne bi bitnije izmenio iako bi se
mozaik zbivaœa, posebno u pogledu ëivota Srba u Novoj Sr-
biji i Slavenosrbiji, pa i preseæavaœa i reemigracije posle
1752. mogao uçiniti guåøi i reæefniji.
Ne ulazeøi u prepriçavaœe podataka Kostiøeve mono-
grafije, ograniçiøemo se na ono åto u œoj smatramo kao
suåtinsko.
Monografija se ne odnosi samo na seobu Srba u Rusku
carevinu 1751–1752. i na stvaraœe i istorijat Nove Srbije
i Slavenosrbije nego na srpsko-ruske veze i iseæavaœe Srba
u Rusko carstvo tokom prve polovine H¿ÌÌÌ veka, od vremena
152 SLAVKO GAVRILOVIØ
patrijarha Arsenija ÌÌÌ Çarnojeviøa i cara Petra Ì Velikog

do mitropolita Pavla Nenadoviøa i carice Jelisavete
Petrovne, odnosno austrijskih vladara Leopolda Ì, Josifa Ì,
Karla ¿Ì i Marije Terezije.
Mita Kostiø je meÿu prvima upoznao srpsku istorio-
grafiju s likovima Pantelije-Pane Boëiøa, Jovana Albaneza,
Jovana Stojanova, Stevana Vitkoviøa, Dimitrija Periøa i
Petra Tekelije, koji su kao bivåi austrijski graniçarski
oficiri uçestvovali u stvaraœu Srpskog i drugih pukova u
Rusiji i œihovom izvoÿeœu na ratiåta i, zapravo, krçili
put za masovno preseæavaœe srpskih oficira i vojnika iz
Potiske, Pomoriåke, Podunavske i drugih delova Vojne
granice u juënu Rusiju odnosno Ukrajinu pod Jovanom Hor-
vatom, Jovanom Åeviøem i Rajkom Preradoviøem sredinom
H¿ÌÌÌ veka.
Na naçin koncizan i jasan, mestimiçno kritiçan,
Kostiø je prikazao uzroke i tokove seoba Srba u Rusko carst-
vo kao i politiçke odnose izmeÿu Austrije, Rusije i Pruske,
a u odgovarajuøoj meri i Turske i Francuske, u koje je us-
peåno ukomponovao tematiku srpskih seoba, posebno kao vr-
lo osetæivo pitaœe u odnosima austrijskog i ruskog dvora,
odnosno œihove vrlo veåte i dovitæive diplomatije. Isto
tako, on vrlo ubedæivo prikazuje stavove Beçkog dvora, odno-
sno Ratnog saveta i ministara, s jedne i maÿarskih vlasti s
druge strane u odnosu na Vojnu granicu i Srbe u œoj, kao i
odnose Srba i Maÿara, mada se ima utisak da poloëaj Srba-
graniçara prikazuje povoænije nego åto je bio s obzirom na
uvoÿeœe poreza i ukidaœe plate u novcu 1722. godine.
Kostiø, prema nemaçkoj literaturi, prikazuje reorgani-
zovaœe Vojne granice posle austro-turskog rata 1737–1739, a
u toku rata za austrijsko nasleÿe (1741–1748), u kojima su
Srbi bili od izuzetnog znaçaja za Beçki dvor, a na osnovu do-
maøih izvora opisuje dramatiçne prilike meÿu srpskim
graniçarima u Potisju i Pomoriåju 1750–1751, rascep u re-
dovima graniçarskih oficira o pitaœu ostanka u vojnom sta-
POGOVOR 153
tusu, odnosno prelaska u graÿanski staleë (70:50), kao i vreœe

i anarhiju po graniçarskim åançevima koji su se naåli
pred izborom: ili iseæavaœe u Srem i Banat ili potpadaœe
pod civilnu, komorsku ili pak spahijsku vlast i ëupanijsku
upravu, åto bi ih, pre ili kasnije, vodilo u kmetsku potçi-
œenost i obespravæenost, u staleë prezrenih „jobaÿa“. Naj-
zad, Kostiø nije propustio da istakne negativno drëaœe
karlovaçkog mitropolita Pavla Nenadoviøa prema seobi u
Rusku carevinu i dõ svoje objaåœeœe.
Posebnu paëœu Kostiø je poklonio diplomatskim
odnosima Austrije i Rusije u vezi sa srpskim seobama iz jedne
u drugu carevinu, zatim vezama pukovnika Jovana Horvata i
ruskog poslanika u Beçu, Bestuëev-Rjumina, prepisci Rju-
mina s nadleënima u Petrogradu, sve do carice Jelisavete,
kao i referatima austrijskog drëavnog sekretara Kristi-
fora Bartenåtajna, koji je vodio diplomatsku prepisku s
Rusijom i koji je, kao i carica Marija Terezija, çinio sve da
ne nanese åtetu savezu Austrije i Rusije, uperenom protiv
Pruske kao glavnog neprijateæa Austrije. Autor je vrlo us-
peåno ocrtao likove tadaåœih vodeøih austrijskih i ruskih
diplomata: Ulfelda, Pretlaka, Bartenåtajna, Kaunica, od-
nosno braøe Bestuëev-Rjuminih, Viåœevskog, Kajzerlinga,
œihovu taktiku i sposobnost snalaëeœa u zamråenim
sporovima dveju drëava oko srpskih seoba, posebno se zadr-
ëavajuøi na sporu oko hapåeœa Srba-ruskih oficira i
suzbijaœe proruske agitacije meÿu Srbima u Monarhiji za
iseæavaœe u Novu Srbiju i Slavenosrbiju, sporu u kome su
austrijsko-ruske nesuglasice dosegle vrhunac ali i razumno
razreåeœe koje je doålo u vreme kad su i sami Srbi, zbog aust-
rijskih represalija i drugih uzroka sve slabije a potom, oko
1759. godine, i potpuno prestali da se iseæavaju u veøim gru-
pama u Rusku carevinu.
U vreme kad je Mita Kostiø pisao ovu monografiju, ni-
je bilo moguøe pristupiti relevantnim arhivskim doku-
mentima o Novoj Srbiji i Slavenosrbiji u moskovskim i ki-
154 SLAVKO GAVRILOVIØ
jevskim arhivima, niti se moglo osloniti na ranije obimni-

je arhivske istraëivaçke rezultate. Tek sedamdesetih godi-
na proålog veka, blagodareøi sistematskim arhivskim is-
traëivaœima u inostranim arhivima, koja je pokrenuo Arhiv
Vojvodine, ustanovæeno je da se u Ruskom vojno-istorijskom
arhivu u Moskvi (arhivski fond „Husarski odsek Kancelari-
je Vojne kolegije“) i Centralnom drëavnom istorijskom
arhivu Ukrajine u Kijevu (arhivski fond „Slavenosrpska
komisija“) çuva nekoliko desetina hiæada dokumenata od pr-
vorazrednog znaçaja za prouçavaœe istorije Nove Srbije i
Slavenosrbije s raznih aspekata (vojnog, administrativno-
politiçkog, ekonomskog, demografskog, kulturnog i dr.).
Otuda Kostiø u uvodu svoje kœige napomiœe da je podatke
iz Drëavnog arhiva u Moskvi dobio od prof. dr V. Ÿeriøa –
a reç je samo o dokumentima koji se odnose na doseæavaœe
Crnogoraca u Rusiju. Meÿutim, mali broj koriåøenih izvor-
nih arhivskih dokumenata Kostiø je nadoknaÿivao znalaçkim
koriåøeœem prezidijalnih dokumenata åtampanih u Pot-
punoj zbirci zakona Ruske imperije i dokumenata åtampanih
u Istoriji Rusije Solovjeva.
Da su Kostiøu bili dostupni ruski i ukrajinski arhiv-
ski izvori, a o kojima postoje sadaåœa saznaœa, sigurno je da
bi mu posluëili za detaænije istorijske analize i fak-
tografski potpuniju sliku Nove Srbije i Slavenosrbije. Ta-
da bi i œegova monografija, po broju strana koje posveøuje po-
jedinim temama, u veøoj meri odraëavala naslov koji nosi.
Savremeni istoriçari, koji su imali priliku da kon-
sultuju bogatu arhivsku graÿu u ruskim i ukrajinskim arhivi-
ma, verovatno ne bi bili saglasni, u pogledu istorijske suå-
tine, s Kostiøevim izrazima „propast“ Nove Srbije i Slave-
nosrbije ili „propast srpskih naseæa“. Nova Srbija i Slaveno-
srbija nisu „propale“, nego su izgubile svojstva posebnih vojnih
i administrativno-politiçkih oblasti. I Nova Srbija, i Sla-
venosrbija, i srpska naseæa ugradili su se, i kao istorijski do-
gaÿaj i kao istorijski proces, u istoriju ruske drëave i tkivo
POGOVOR 155
ukrajinskog naroda. I, åto je veoma bitno, i pored toga åto je

od seobe proålo dva i po veka, ovovremena saznaœa dokazuju da
je svest o srpskom poreklu ëiteæa nekadaåœih srpskih naseæa
– joå ëiva.
Kœiga Mite Kostiøa je i u doslovnom smislu jedinstveno
delo – ona je jedina monografija o Novoj Srbiji i Slavenosrbiji
koju je do danas dala srpska istoriografija. Meÿutim, osnovni
motiv za ponovno izdavaœe ove monografije jesu œen nauçno-
kulturni znaçaj i œena visoka vrednost. Istovremeno, ponovno
izdaœe trebalo bi da bude i podstrek, ali i putokaz savremenim
istraëivaçima istorije Nove Srbije i Slavenosrbije.
Slavko Gavriloviø
156
GRAŸA ZA BIBLIOGRAFIJU 157
GRAŸA ZA BIBLIOGRAFIJU
O SEOBI SRBA U RUSKO CARSTVO
U H¿ÌÌÌ VEKU
Ì. ARHIVSKI IZVORI
ARHIVSKI FONDOVI OD PRVORAZREDNOG ZNAÇAJA
RUSIJA
Ruski vojno-istorijski arhiv u Moskvi

1. Husarski odsek Kancelarije Vojne kolegije – arhivski fond ¡ 10,
arhivskih jedinica 4.749, 1723–1793.
Do sada je pregledano ukupno 90 ukoriçenih svezaka dokume-
nata, sa oko 30.000 listova; izveåtaji se çuvaju u Arhivu Voj-
vodine.
Mikrofilmovana je samo sveska ¡ 73, po „opisu“ 2/109, ko-
ja sadrëi dokumenta iz 1752–1754. godine – 560 snimaka.
UKRAJINA
Centralni drëavni istorijski arhiv Ukrajine u Kijevu

2. Slavjanoserbska komisija – arhivski fond ¡ 1.413, arhivskih
jedinica 52 (sveske ukoriçenih dokumenata koje imaju od 40 do
1.000 listova), 1751–1765.
Do sada je pregledano 38 svezaka, sa oko 23.000 listova;
izveåtaji o pregledanim sveskama çuvaju se u Arhivu Vojvodine
u Novom Sadu.
158 RADOVAN MIØIØ
ARHIVSKI FONDOVI KOJI SADRËE I

ZNAÇAJNA DOKUMENTA O SEOBAMA
RUSIJA
Centralni drëavni arhiv drevnih akata u Moskvi

3. Odnosi Rusije sa Austrijom i Nemaçkom – arhivski fond ¡ 32,
4. Beçka misija – arhivski fond ¡ 33, arhivskih jedinica 267,
1720–1800.
5. Odnosi Rusije s Grçkom – arhivski fond ¡ 52, arhivskih je-
dinica 557, 1509–1798.
6. Odnosi Rusije sa Srbijom, Slavonijom i Crnom Gorom – arhiv-
ski fond ¡ 86 i 95, arhivskih jedinica 246, 1699–1807.
7. Odnosi Rusije s Turskom – arhivski fond ¡ 89, arhivskih je-
dinica 3.348, 1496–1800.
8. Predmeti o Ukrajini – arhivski fond ¡ 13, arhivskih je-
dinica 103, 1606–1790.
9. Vojni predmeti – arhivski fond ¡ 20, arhivskih jedinica 455,
1700–1820.
10. Kancelarija Praviteæstvujuåçeg senata – arhivski fond ¡
248, arhivskih jedinica 9.461, 1711–1796.
11. Peterburåka senatska kancelarija – arhivski fond ¡ 256,
arhivskih jedinica 92, 1742–1750.
Ruski vojno-istorijski arhiv u Moskvi

12. Inostrana ekspedicija Kancelarije Vojne kolegije – arhivski
fond ¡ 13, arhivskih jedinica 7.258, 1723–1812.
13. Landmilicijski odsek Kancelarije Vojne kolegije – arhivski
fond ¡ 14, arhivskih jedinica 2.349, 1733–1799.
14. Zbirka oficirskih iskaza – arhivski fond ¡ 490, arhivskih
jedinica 2.958, 1720–1793.
15. Graÿa o Ruskoj imperiji – arhivski fond ¡ 410, arhivskih je-
dinica 1.943, H¿ vek –1900.
16. Statistiçki podaci o Ruskoj imperiji – arhivski fond ¡ 414,
17. Rat s Turskom i poæskim konfederalistima – arhivski fond

¡ 464, arhivskih jedinica 836, 1769–1774.
UKRAJINA
Centralni drëavni istorijski arhiv Ukrajine u Kijevu

18. Kijevska gubernijska kancelarija – arhivski fond ¡ 59,
19. Koå Nove zaporoåke seçi – arhivski fond ¡ 229, arhivskih je-
dinica 372, 1713–1777.
20. Pukovske kancelarije slobodske Ukrajine – Ahtirska, Izjumska,
Ostrogoåka, Sumska i Harkovska pukovska kancelarija –
arhivski fondovi ¡ 27, 28, 29, 30, 31, arhivskih jedinica
ukupno 1.472, 1664–1765.
21. Generalna vojna kancelarija – arhivski fond ¡ 51, arhivskih
jedinica 2.891, 1656–1765.
22. Vasiækovska pograniçna carinarnica – arhivski fond ¡ 118,
arhivskih jedinica 266, 1750–1795.
ÌÌ. ÅTAMPANI IZVORI
KŒIGE
23. AGATONOVIØ, R., SPASIØ, P. M.

Srpski ustanici protivu Turaka u vezi sa narodnim seobama
u tuÿinu od 1459–1814 god. – Beograd : Åtamparija Svetozara
Nikoliøa, 1895. – 503 str.
24. BABENKO, V. A.
Ètnografiçeskiy oçerk narodnogo bôta Ekaterinnoslavskogo
kraá. – Ekaterinnoslav, 1905
25. BAGLÌY, D. Ì.
Ìstorá Slobìdsókoî Ukraîni. – Harkìv, 1918
26. Kolonizaciá Novorossiyskogo kraá i ego pervôe åagi po puti
kulóturô. – Kiev : Tipografiá G. T. Korçak-Novickogo, 1989.
– 115 str.
160 RADOVAN MIØIØ
27. Oçerki po istorii kolonizacii stepnoy okrainô Moskovskogo

gosudarstva. – Moskva, 1887
28. BANTIÅ-KAMENSKIY, D. N.
Istoriá Maloy Rossii. – Moskva, 1822
29. GANGEBLOV, A. S.
Vospominaniá dekabrista. – Moskva, 1880. – 240 str.
30. GOLOBUCÓKIY, V. O.
Zaporozóka Sìç v ostannì çasi svogo ìspuvanná 1734–1775. – Kìev
: Akademiá nauk Ukraînsókoî RSR, 1961. – 415 str.
31. Zaporozóke kozactvo. – Kìiv : Viåa åkola, 1994. – 539 str.
32. DAÅKEVIÇ, N.
Obwenie qënoy Rusi s Qgoslavánami. – Sankt Peterburg,
b. g.
33. EFIMENKO, A.
Istoriá ukrainskogo naroda. – Kiev : Lôbidó, 1990. – 512 str.
34. ZELIØ, Gerasim
Ëitije Gerasima Zeliøa. Sv. 1. – u Beogradu : Srpska kœi-
ëevna zadruga, 1897. – ¿ÌÌÌ, 211 str.
35. Ëitije Gerasima Zeliøa. Sv. 2. – u Beogradu : Srpska kœiëev-
na zadruga, 1898. – ¿, [3], 228 str.
36. Ëitije Gerasima Zeliøa. Sv. 3. – u Beogradu : Srpska kœiëev-
na zadruga, 1900. – H¿ÌÌ, [3], 252 str.
37. Istoriá mìst ì sìl Ukraìnsókoî RSR : Donecóka oblastó, – Kìiv
: Akademiá nauk URSR, 1970. – 992 str.
38. Istoriá mìst ì sìl Ukraìnsókoî RSR : Kirovogradsóka oblastó,
– Kìiv : Akademiá nauk URSR, 1972. – 817 str.
39. Istoriá mìst ì sìl Ukraìnsókoî RSR : Lugansóka oblastó, – Kìiv
: Akademiá nauk URSR, 1968. – 940 str.
40. Istoriá Ukrainskoy SSR : Vtoraá polovina H¿ÌÌ–H¿ÌÌÌ v. –
Kiev : Naukova dumka, 1983. – 720 str.
41. Istoriá Qgoslavii. – Moskva : Akademiá nauk SSSR, 1963. –
736 str.
42. JAÇOV, Marko
Venecija i Srbi u Dalmaciji u H¿ÌÌÌ veku. – Beograd : Prosve-
ta, 1984. – 157 str.
43. KABUZAN, V. M.
Zaselenie Novorossii (Ekaterinoslavskoy i Hersonskoy gu-
bernii) v H¿ÌÌÌ–pervoy polovine HÌH v. (1719–1858). – Moskva :

Nauka, 1976. – 306 str.
44. KLAUS, A.
Naåi kolonii : opitô i materialô po istorii i statisti-
ke inostrannoy kolonizacii v Rossii. – Sankt Peterburg,
1869. – 114 str.
45. KOSTIØ, Mita
Srpska naseæa u Rusiji : Nova Srbija i Slavenosrbija. – Beo-
grad, 1923. – 135 str.
46. LASKOVSKIY, F. F.
Materialô dlá istorii inëenernego iskusstva v Rossii. –
Sankt Peterburg, 1865. – 1016 str.
47. MATKOVSKI, Aleksandar
Makedonskiot polk vo Ukraina. – Skopje : Misla, 1985. – 288
str.
48. Metodiçnì poradi vçitelám po vivçennq ìstori Kìrovograd-
sókoî oblastì (kray u drugìy polovinì H¿ÌÌÌ–peråìy polovini
HÌH st.). – Kìrovograd : KDPÌ, 1988. – 28 str.
49. PAÅUTIN, A.
Istoriçeskiy oçerk g. Elisavetgrada. – Elisavetgrad, 1897.
– 175 str.
50. PÌRKO, V. O.
Osvoénná Pìvdená Ukraîni v HÌ¿–H¿ÌÌÌ st. – Kìev, 1996. – 36 str.
51. PISAREVSKIY, A. O.
Iz istorii inostrannoy kolonizacii v Rossii v H¿ÌÌÌ v. –
Moskva, 1909. – 522 str.
52. PIÅÇEVIØ, Simeon
Izvestie o nahoëdenii Simeona Stepanoviça Piåçeviça
1731–1785. – Moskva, 1884. – 561 str.
53. Memoari. – Beograd : Srpska kœiëevna zadruga, 1963. – HÌÌÌ, 531
str.
54. POLONSÓKA-VASILENKO, N. D.
Zaseleniá Pìvdennoî Ukraîni v polovinì H¿ÌÌÌ st. (1734–1775).
– Mqnhen, 1960. – 221, 186 str.
55. The settlement of the Southern Ukraine (1734–1775). – New York,
1955. – 293 p.
162 RADOVAN MIØIØ
56. POSUNÓKO, O. M.
Istoriá Novoî Serbìî ta Slov’ánoserbìî. – Zaporiëëá : RA
„Tandem-u“, 1998
57. RIBALKA, Ì. K.
Ìstoriá Ukraîni : Vìd naydavnìåih çasì do kìncá H¿ÌÌÌ st.
Harkìv : Osnova, 1995. – 446 str.
58. RIGELÓMAN, A. A.
Letopisnoe povestvovanie o Maloy Rossii. – Moskva, 1847
50. ROZANOV, G.
Otrôvok povestvovaniá o Novorossiyskom krae iz origi-
nalónôh istoçnikov poçerpnutôy. – Odessa, 1851. – 53 str.
60. RUDÁKOV, Pavel
„V sluëbu i veçnoe podanstvo...“ : serbskie naseleniá Nova
Serbiá i Slavánoserbiá na ukrainskih zemláh (1751–1764).
–Kiev : Obwestvo „Ukraina Serbiá“, 2001. – 176 str.
61. Seoba Srba u Rusiju u 18. veku. – Beograd : „Sluëbeni list SR Ju-
goslavije“, 1995. – 184 str.
62. SKALÓKOVSKIY, A.
Bolgarskie kolonii v Bessarabii i Novorossiyskom krae. –
Odessa, 1848. – 156 str.
63. Istoriá Novoy Seçi ili poslednego Koåa Zaporoëskogo :
izvleçeno iz sobstvennogo Zaporoëskogo arhiva. – Odessa,
1841.
2. izd. – 1846
3. izd. – 1885
64. Opôt Statistiçeskogo opisaniá Novorossiyskogo kraá : ge-
ografiá, ètnografiá i narodoisçeslenie Novorossiyskogo
kraá. – Odessa, 1850. – 366 str.
65. Hronologiçeskoe obozrenie istorii Novorossiyskogo kraá
1731–1823. – Odessa, 1836. – 300 str.
66. Istoriá Novoî Sìçì abo ostannóogo Koåa Zaporozókogo. –
Dnìpropetrovsók : Sìç, 1994. – 678 str.
67. SOLOVÓEV, S. M.
Istoriá Rossii s drevneyåih vremen. – Moskva, 1964–1965. –
715, 646 str.
68. TEKELIJA, Sava
Opisanije ëivota. – Beograd : Prosveta, 1966. – 403 str.
69. CEROVIØ, Æubivoje

Srbi u Rusiji. – Beograd : Ministarstvo Republike Srbije za
veze sa Srbima izvan Srbije, 1998. –209 str.
70. Srbi u Ukrajini. – Beograd : Ministarstvo Republike Srbije
za veze sa Srbima izvan Srbije, 1997. – 76 str.
71. CRŒANSKI, Miloå
Seobe i Druga kœiga Seoba. Kœ. 1, 2. – Beograd : Srpska kœi-
ëevna zadruga, 1962. – 550, 551–1074 str.
72. ÅIÅMAREV, V. F.
Romanskie poseleniá na qge Rossii. – Leningrad : Nauka, 1975.
– 245 str.
73. ÅMIDT, A.
Materialô dlá geografii i statistiki Rossii : sobrannôe
oficerami generalónogo åtaba : Hersonskaá guberniá. – Sankt
Peterburg : Voennaá tipografiá, 1863. – 603, 810 str.
74. WEBALÓSKIY, P.
Potemkin i zaselenie Novorossiyskogo kraá. – Moskva, 1869. –
21 s.
75. WEKATOV, A.
Slovarò geografiçeskiy Rossiyskogo gosudarstva. – Moskva,
1804.
76. ÁVORNICKIY, D. I.
Istoriá goroda Ekaterinoslava. – Dnepropetrovsk : Pro-
minó, 1989. – 200 str.
77. Ìstoriá zaporìzókih kozakìv. – Lóvìv : Svìt, 1990. – 319 str.
ÇLANCI U ZBORNICIMA I ÇASOPISIMA
78. ANDRIEVSKIY, A.
Serbô v Kieve
U: Kievskaá starina. – 1885. – Tom 11, str. 381–395 ; Tom 12,
str. 505–511.
79. ARSENIY, arhimadrit
Sofroniy Dobraåeviç – arhimandrit Novoy Serbii
U: Kievskaá starina. – 1884. – Tom 10, str. 276–304.
80. BAËOVA, A. P.
Iz qgoslavánskih zemeló – v Rossiq
U: Voprosô istorii. – 1977. – V. 2, str. 124–137.
164 RADOVAN MIØIØ
81. BARJAKTAROVIØ, Mirko

Serbi na Ukraînì
U: Narodna tvorçìsót ta etnografiá. – 1971, –V. 3, str. 38–42
82. BARJAKTAROVIØ, Mirko
Sudbina odseæenih Srba u Ukrajini
U: Zbornik radova Etnografskog instituta – 1971. – Kœ. 5,
str. 135–150
83. VELICÔN, A. A.
Inostrannaá kolonizaciá v Rossii
U: Russkiy vestnik. – 1889. – Tom 1, 2
84. GNATQK, V.
Znosini Ukrainô z serbami
U: Naukoviy zbìrnik, prisváçeniy M. Gruåevsókomu. –
Lóvìv, 1906.
85. GRIGOROVIÇ, V. I.
Ob uçastii serbov v naåih obwestvennih otnoåeniáh
U: Zapiski Novorossiyskogo universiteta. – 1876. – Tom 20,
str. 57
86. GRUJIØ, Radoslav M.
Prilozi za istoriju seobe Srba u Rusiju
U: Spomenik. – 1913. – LI, 2. razred, kœ. 43, str. 70–79
87. DIVNIY, Ivan
Ukraînsóka dolá generala Tekeliá
U: Kiîvsóka starovina. – 1997. – V. 1/2, str. 114–121
88. D-SKIY, V.
Serbskie vôhodci v Novorossii i ih duhovenstvo
U: Kievskaá starina . – 1904. – Tom 3, str. 107–108
89. DIMITRIJEVIØ, Stevan
Graÿa za srpsku istoriju iz ruskih arhiva i biblioteka
U: Spomenik. – 1922. – LIII, 2. razred, kœ. 45, str. 1–329
90. ZAGOROVSKIY, E. A.
Oçerki po istorii slavánskoy kolonizacii v Novorossii v
H¿ÌÌÌ veke
U: Voenno-istoriçeskiy vestnik. – 1912. – Kn. 1, str. 87–99 ;
kn. 4, str. 125–148. – 1913. – Kn. 1, str. 63–85
91. Slavánskaá kolonizaciá Novorossiyskogo kraá v H¿ÌÌÌ st.
U: Vestnik Kievskogo otdela Imperatorskogo voenno-isto-
riçeskogo obwestva. – 1909.
92. ZAMKOVOY, V. P., WERBAÇENKO, V. I.

Osnovateló Slavánoserbii i ego potomki
U: Bahmutsókiy çasopis. – 1996–1997. – Tom 5–6, str. 13–18
93. IVIØ, Aleksa
Seoba Crnogoraca u Rusiju 1756. godine : prolaz iseæenika
kroz danaåœu Vojvodinu
U: Letopis Matice srpske. – 1932. – Kœ. 332, sv. 1–3, str.
175–186
94. IKODINOVIØ PLEMIØ, Kosta
Disertacija posveøena srpskom narodu u Maÿarskoj
U: Zastava. – 1883. – H¿ÌÌÌ, br. 78, str. 1–3 ; br. 80, str. 1–3
95. KARPENKO, Q. A., SMOLÓSKAÁ, A. K.
Qgoslavskie sledô v toponimii qga Ukrainô
U: Onomastica Jugoslavica. – 1975, br. 5, str. 67–80
96. KOVAÇEVIØ, Boëidar
O kulturnim vezama Srba s Rusima
U: Letopis Matice srpske. – 1947. – Kœ. 360, sv. 2, str. 99–112
97. KOMAROVA, Lesja
Srbi u Rusiji u H¿ÌÌÌ veku „Seobama“ Miloåa Crœanskog i u
istorijskim izvorima
U: Nauçni sastanak slavista u Vukove dane : referati i saop-
åteœa. Kœ. 23/1. – Beograd : Meÿunarodni slavistiçki centar,
1993. – str. 47–52
98. KOSTIØ, Mita
Jedan izveåtaj o srpskim naseæima u Rusiji uoçi œihove sto-
godiåœice (1752–1852)
U: Glasnik Istoriskog druåtva u Novom Sadu. – 1929. – ÌÌ,
sv. 1, str. 108–109
99. Rezolucija Srba Moriåana protiv razvojaçeœa Krajina 1750.
U: Glasnik Istoriskog druåtva u Novom Sadu. – 1931. – Ì¿,
sv. 1, str. 112–114
100. KRAVEC, D. P.
Osvoenie Bahmutskogo kraá Serbami
U: Bahmutsókiy çasopis. – 1999–2000, – Tom 7–8, str. 39–45
101. LALIØ, Sredoje
Dokumenti o ostavci na vojnu sluëbu Simeona Piåçeviøa
U: Zbornik Matice srpske za kœiëevnost i jezik. – 1972. –
HH, sv. 2, str. 373–377
166 RADOVAN MIØIØ
102. Husarski odsek Kancelarije Vojne kolegije (gusarskoe povit’e Kancelarii

Voennoj kollegii)
U: Arhivska graÿa o naåoj zemlji u arhivima i drugim ustanovama
SSSR. – Sremski Karlovci : Zajednica arhiva Vojvodine, 1972. – Str.
73–144
103. MARTINOVIØ, Duåan J.
Jovan Stefanoviø Baæeviø
U: Portreti ¿ÌÌ. – Cetiœe : Centralna narodna biblioteka
Republike Crne Gore, 2000. – Str. 7–25
104. MIKITENKO, Oksana
Seoba Srba u Ukrajinu (istorijskokulturni i etnofolk-
lorni pogled)
U: Nauçni sastanak slavista u Vukove dane : referati i
saopåteœa. Kœ. 20/1. – Beograd : Meÿunarodni slavistiçki
centar, 1991. – Str. 271–281
105. MÌTELÓMAN, É.
Serbsókì emìgranti Återiçì v Rosìì
U: UÌË. – 1989. – V. 4, str. 119–123.
106. PAVIØ, Milorad
Simeon Piåçeviø
U: Åidina. – 1997. – ÌÌÌ, str. 11–28
107. PAVLQÇENKO, O. V.
Serbsókì vìysókovo-zemlerobskì poseleniá na Ukraînì u H¿ÌÌÌ st.
U: UÌË. – 1981. – V. 2, str. 101–108.
108. PAÅÇENKO, Jevgenij
Seoba Srba u Ukrajinu sredinom 18. veka : prilog prouçavaœu
problema meÿuetniçkih veza
U: Nauçni sastanak slavista u Vukove dane : referati i saop-
åteœa. Kœ. 20/1. – Beograd : Meÿunarodni slavistiçki centar,
1991. – str. 63–70
109. PIÅÇEVIÇ, Aleksandar
Primeçaniá na Novorossiykiy kray
U: Kievskaá starina. – 1884. – Tom 8
110. POPOV, N.
Veonnôe poseleniá serbov v Avstrii i Rossii
U: Vestnik Evropô. – 1879. – V. 6, str. 597–620
111. POPOVIØ, Sava K.

Iseæavaœe Srba iz Vojvodine u Rusiju polovinom H¿ÌÌÌ veka :
osnivaœe „Nove Srbije“ izmeÿu Dœepra i Siœuåa
U: Vreme. – 1939. – HÌH, br. 6382, str. 14
112. STANISLAVSKIY, S.
K istorii kolonizacii
U: Sbornik statey Ekaterinoslavskogo nauçnog obwestva. –
1904.
113. STEFANOVIØ, Mirjana D.
Simeon Piåçeviø – graÿa za istoriju srpske kœiëevnosti
U: Danica. – 1994. – Ì, str. 69–81
114. TEKELIJA, Sava
Bìografia Petra Avramoviça Tekeli, Rossìyskogò Generala
U: Serbskìy Lítopis za godinu 1833. – 1833. – Çastica 2, str.
1–19
115. TKAÇENKO, M.
Utvorenná Novoî Serbìì na zaporìësókih zemláh v 1752 r.
U: Ukraîna. – 1926. – Kn. 17, v. 2–3, str. 154–158.
116. TOMIØ, Jovan
Crnogorski mitropolit Vasilije Petroviø i pokuåaji emi-
gracije Crnogoraca u Rusiju 1754–1757 god.
U: Glas Srpske kraæevske akademije. – 1920. – HS¿Ì, 2. razred,
kœ. 56, str. 209–267
117. FORIÅKOVIØ, Aleksandar
Seobe Srba u Rusiju tokom H¿ÌÌÌ veka
U: Istorija srpskog naroda : Srbi u H¿ÌÌÌ veku. – Beograd :
Srpska kœiëevna zadruga, 1986. – str. 233–250
118. HAXIØ, Antonije
Srpkiœa u narodu i sa svetom
U: Javor. – 1883. – H, br. 6, stub. 163–171
119. HAXIØ, Jovan
Srblói u Russìi. (Prilog za Istorìq naroda Srbskoga). Izò
Apollona Skalókovskogó : Hronologiçeskoé obozrenìe Is-
torìi novorossìyskago kraá, Odessa 1836
U: Golubica sò cvetomò knóiëestva srbskogò. – 1840. – ÌÌ,
str. 270–287
168 RADOVAN MIØIØ
120. CRŒANSKI, Miloå

Zapisi ÿenerala Piåçeviøa. Graniçari po Evropi. Patrijarh
Åakabenda kao provodaxija. Nova Srbija na Hersonu
U: Politika. – 1924. – HHÌ, br. 5767, str. 1–2
121. Zapisi ÿenerala Piåçeviøa
U: Åidina. – 1997. – ÌÌÌ, str. 47–52
122. ÅPILEVSKIY, M. M.
Politika narodonnaseleniá v carstvovanie imperatricô
Ekaterinô ÌÌ
U: Zapiski Novorossiyskogo universiteta. – 1848. – Tom 6
123. ÁSTREBOB, V. N.
Arhiv kreposti sv. Elisavetô
U: Zapiski Odeskogo obwestva istorii i drevnosti. – 1889.
– Tom 15, str. 548–593.
124. Dopolnenie k rodoslovnoy Horvatov
U: Trudô ¿Ì arheologiçeskogo sòezda v Odesse (1884. g.) –
Odessa, 1889. – str. 87–91
125. Pesná o serbe
U: Kievskaá starina. – 1884. –Tom 10, str. 757
126. Recenziá na Izvestiá o ëizni i pohoëdeniáh S. S. Piåçeviça
U: Kievskaá starina. – 1884. – Tom 10
Radovan Miøiø
NAPOMENA: Ovim pregledom arhivskih fondova, koji sadrëe

graÿu o seobama Srba u Rusiju u H¿ÌÌÌ veku, nije iscrpen spisak i drugih
institucija, ni arhivskih fondova i zbirki koje imaju relevantne gra-
ÿe o seobama. To su, na primer, neki oblasni arhivi i muzeji u Ukrajini
(u Lugansku, Dœepropetrovsku, Kirovogradu, Odesi, Zaporoëju), zatim
rukopisne zbirke pri akademiji nauka Rusije i Ukrajine i pri velikim
ruskim i ukrajinskim bibliotekama i druge. Pregled arhivskih fondo-
va prezentovan je zahvaæujuøi podacima do kojih je istraëivaœem do-
åao mr Sredoje Laliø.
Prezentovana graÿa za bibliografiju saçiœena je beleëeœem do-
stupnih radova o seobama Srba u Rusiju u H¿ÌÌÌ veku i veøim delom pre-
uzimaœem podataka o izvorima u sastavu tih radova i podataka iz
drugih sekundarnih popisa. Otuda su opisi u izvesnim jedinicama ne-
potpuni. Osim pomenutih, takozvanih skrivenih bibliografija, do
sada nije objavæena nijedna samostalna bibliografija o seobama Srba u
Rusiju u H¿ÌÌÌ veku.
169
REGISTAR
A Arad, grad 11, 15, 30, 34, 36, 38, 55,

56, 60, 117
Avramoviø (Abrahamoviø) Vele- Arnauti v. Albanci
mir, poruçnik Potiske kra- Arnautka, naseæe Arbanasa u
jine iz Mohola 41, 44 Ukrajini 99
Ada, mesto 44 Arsenije ÌÌÌ Çarnojeviø, patri-
Adamov Jovan, krajiåki vahtmaj- jarh 11, 12, 15, 17, 120
ster 60 Arsenije Ì¿ Jovanoviø Åakaben-
Azov, grad u Rusiji 149 ta, patrijarh 37, 118
Azovska gubernija 144 Arsenijev Georgije, krajiåki
Azovsko more 137 barjaktar 126
Albanez Jovan, major ruske vojske Arhangelsk (Novoarhangelsk), srp-
18, 19 sko naseæe u Novoj Srbiji 103
Albanija 146 Atanasije, mitilenski episkop 99
Albanci 89, 90, 97, 99, 136 Austrija, Austrougarska 9, 12, 13,
Ameænik, reka u Rusiji 64 14, 17, 19, 25, 26-28, 32, 35, 47,
Ana Ivanovna, ruska carica 12, 48, 51, 55, 58, 68, 71, 75, 76, 79,
19, 20, 21, 137 83, 87, 89, 90, 93-95, 101, 112,
Andreas, ugarski kraæ 115 122, 124, 139, 141
Antonoviø Isaija v. Isaija An- Ahen, grad 25, 38
tonoviø Ahmet, turski sultan 16
Antonoviø Janika, krajiåki
ober-kapetan 44 B
Antonoviø Jovan, oficir Poti-
ske krajine iz Titela 41 Bavarska 36
Apostoli, plemiøka porodica iz Badræica Jovan, kapetan Potiske
Malorusije 21 krajine iz Sente-Ostrova 41, 44
170
Bajanac Marko, krajiåki kaplar Beç 11, 12, 14,15, 25, 26, 27, 28, 30,
126 36, 37,38, 41, 45, 46, 47, 48, 49,
Bajanac Petar, poruçnik Potiske 50, 51, 58, 63, 67, 68, 69, 71, 72,
krajine iz Kaœiëe 42, 60 73, 74, 76, 79, 80, 81, 82, 84, 86,
Bajezitoviø Atanacko, kapetan 87, 92, 93, 95, 94, 95, 100, 105,
Potiske krajine iz Çuruga 41 109, 111, 112, 113, 114, 118, 119,
Balamiri Nikolaj, prota iz 120, 122, 125, 129, 130, 133, 135,
Erdeæa 48 136, 143
Baleviø Jovan, sindikus Srem- Beçej 29, 39, 41, 42, 43, 44
skih Karlovaca 89, 96 Beçej, srpsko naseæe u Novoj Sr-
Balkan, Balkansko poluostrvo 16, biji 102, 103
101 Beçkerek 30
Baæevo, mesto u Srbiji 21 Beåka, srpsko naseæe u Novoj Sr-
Banat, 13, 32, 36, 39,40, 45, 46, 47, biji 102
49, 54, 56, 59, 67, 72, 73, 74, 79, Bibikov, pukovnik (inëeœer)
81, 85, 102, 105, 134, 135, 145 ruske vojske 123, 124, 126
Bartenåtajn Josif, grof, pred- Bitner, sekretar ruskog poslan-
sednik Ilirske dvorske de- stva u Beçu 77
putacije 26, 45, 46,67, 69, 70, Bobin Mijat, krajiåki vahtmaj-
71, 72, 109, 114, 129, 130, 135 ster 60
Bastoviø Atanasije, Grk 99 Bogdanov Georgij Mihailoviç,
Batka, selo u Banatu 30 general-major ruske vojske 142
Baturin, mesto u Malorusiji 52 Bogosavæev Maksim, krajiåki
Bahmut, utvrÿeni grad u Slave- redov 126
nosrbiji 123, 124, 126, 141 Bodroå, mesto i sediåte isto-
Baçka 33, 35 imene ëupanije 30, 33
Bela, ugarski kraæ 115 Boëiø Ivan, general-major u ru-
Beograd 23, 93 skoj vojsci 14
Berezovka, reka u Ukrajini 64 Boëiø Paniø v. Boëiø Panteli-
Bernes, grof, austrijski posla- ja Pana
nik u Petrogradu 27, 48 Boëiø Pantelija Pana, kapetan
Bestuëev-Rjumin Aleksej Petro- Potiske krajine, komandant
viç, grof, ruski kancelar 26, Titela, potpukovnik u ruskoj
27, 45,47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, vojsci 11, 14, 15, 20, 21, 22
54, 58, 60, 61, 67, 68, 70, 72,74, Boka Kotorska 145, 146
75, 77, 79, 80, 83, 84, 86,109, 112, Boska, selo u Banatu 30
110, 113, 120, 123,131 Bosna 97, 100, 111, 146
Bestuëev-Rjumin Mihailo Pe- Bot, austrijski poslanik 48
troviç, grof, ruski poslanik Boåkov Ÿorÿe, krajiåki kvar-
u Beçu 45, 47, 53, 67, 76, 80, 126 tirmajster 55
171
Boåkoviø Stojan, poruçnik Po- Vingoå, srpsko naseæe u Novoj

tiske krajine iz Beçeja 42 Srbiji 103
Boåœak Konstantin, krajiåki Vinkovci 37
kornet 121 Vis, reka u Novoj Srbiji 65, 106
Brankoviø Ÿorÿe, grof, diplo- Visarion Pavloviø, episkop baç-
mata i hroniçar 13, 14 ki 40
Branovaçki Mihajlo, zastavnik Vitepska gubernija 140
Potiske krajine 44 Vitkoviø Josif, sveåtenik u Je-
Branovaçki Subota, lajtnant Po- gri 87
tiske krajine 44 Vitkoviø Nikola, knez, sin Ste-
Brestovac 33, 34 vana Vitkoviøa 21
Brod, mesto u Slavoniji 37 Vitkoviø Sekula, pukovnik Srem-
Bug 65, 99 ske katanske regimente, na-
Bugari 89, 90, 91, 99 rodni prvak 21, 35
Budim 106, 119 Vitkoviø Stevan, brigadir Srp-
Bukinski Stepan, major ruske voj- skog husarskog puka 11, 21, 22,
ske 142 24
Buliø Petar, prota iz Novomir- Vitkoviøi, krajiåka porodica
goroda 105 poreklom iz Mustaøa kod Tre-
biœa 21
V Viøentije Stefanoviø, patrijarh
20
Vajaj, çlan Inkorporacione ko- Viåœevski Gavrilo, pukovnik
misije 33 ruske vojske 23, 74, 80, 90
Vajzbah, ruski grof 19 Viåœevski Teodor, general-ma-
Vani Mihajlo, vojni sveåtenik jor ruske vojske 23
iz Hodoåa u sluëbi ruskog Viåœica, mesto kod Beograda 23
poslanstva u Beçu 49, 74, 80, Vladisavæeviøi, srpska porodi-
83, 84, 126 ca u Rusiji 21
Vanij Teodor, major u ruskoj voj- Vlasi 82, 91
sci 142 Vlaåka 82, 91
Varaëdin, srpsko naseæe u Novoj Vlaåkalin Ÿura, barjaktar Po-
Srbiji 102, 103 tiske krajine iz Titela 42
Vargin Jovan, krajiåki vahtmaj- Voznesenska gubernija 141
ster 60 Vozœicin, knez, ruski poslanik
Vasilije Petroviø, mitropolit u Beçu 12, 13, 17
crnogorski 56, 89, 93, 94, 96, Voiø Gavrilo, kapetan starog Srp-
97, 98, 135 skog husarskog puka 47
Veliki Varadin, mesto 106 Vojnoviø Vuja, barjaktar Potiske
Vilagoå, utvrÿeno naseæe 34 krajine iz Feldvara 41, 44
172
Volga 122 Vukoviç Ivan, major u ruskoj voj-

Vologda, mesto na severu Rusije sci 142
140 Vukotiø, serdar crnogorski 98
Vorkapiø Mihajlo, krajiåki Vuåedin Jovica, poruçnik Po-
lajtnant 60 tiske krajine iz Ëabæa 41
Voroncov, ruski grof 77, 133
Vråac, srpsko naseæe u Novoj Sr- G
biji 102, 103, 147
Vujiø Vasilije, kornet Potiske Gavrilo, sveåtenik iz Peçke 46
krajine 56, 60 Gajdaå Mihajlo, poruçnik Mo-
Vujiø (Vuiç) Georgije, major u riåke krajine iz Peçke 43
ruskoj vojsci 142 Gajiø Ÿurka, poruçnik Moriåke
Vujiø (Vuiç) Ivan, major u ruskoj krajine iz Peçke 43
vojsci 142 Gajsrug, austrijski general 82, 87,
Vujiø (Vuiç) Lazar, kapetan Po- 120, 121
tiske krajine 42 Galeta Ëivan, barjaktar Potiske
Vujiø (Vuiç) Maksim, poruçnik krajine iz Titela 42
Potiske krajine, major u ru- Galicin, knez, feldmaråal ruske
skoj vojsci 42, 56, 60, 142 vojske 19
Vujiø (Vuiç) Pavle, potpukovnik Gardinovci 30, 38
u ruskoj vojsci 73,142 Gizen, ruski poverenik u Beçu 15
Vujiø Petar, kapetan-lajtnant Glinsk, srpsko naseæe u Novoj
Potiske krajine 42, 56, 60 Srbiji 103
Vujiø Stevan, kornet Potiske Glogovac, mesto u Pomoriåkoj
krajine 56 krajini 42, 43, 56, 60,121
Vujiøi, krajiåka porodica iz Glogovac, srpsko naseæe u Novoj
Martonoåa 60 Srbiji 102, 103
Vujiçiø Igœat, barjaktar Poti- Gæebov Ivan Fjodoroviç, gene-
ske krajine iz Sente-Ostrova ral-major ruske vojske 59, 64,
41, 44 66, 90, 93, 123, 140, 149
Vujiçiø Manojlo, barjaktar Mo- Golovin Fjodor Aleksijeviç, ru-
riåke krajine iz Çanada 42, ski drëavni kancelar 14
121 Golovkin Gavrilo, ruski kance-
Vujiçiø Mihajlo, lajtnant Po- lar 16
tiske krajine iz Petrova Sela Golub Georgije, kapetan-lajtnant
42, 126 Potiske krajine iz Sente-Os-
Vukovar, grad u Sremu 21 trova 41
Vukovar, srpsko naseæe u Novoj Golub Ÿorÿe, vicekapetan Po-
Srbiji 102, 103 tiske krajine 44
173
Golub Ivan, major u ruskoj vojsci Depreradoviç Ivan Rodionoviç

142 v. Preradoviø Ivan Rodiono-
Golub Petar, major u ruskoj vojsci viø
142 Depreradoviç Nikolaj Ivanoviç
Graçanov Nikolaj, krajiåki lajt- v. Preradoviø Nikolaj Iva-
nant 126 noviø
Graåalkoviø, grof, predsednik Depreradoviç Rajko (Rodion)
Inkorporacione komisije 50, Stepanoviç v. Preradoviø Ra-
68, 69, 118 jko-Rodion Stepanoviø
Grimani, mletaçki glavni pro- Depreradoviçi v. Preradoviøi
vidur za Dalmaciju 98
De-Preradoviçi v. Preradoviøi
Grubiø Georgije, krajiåki vaht-
majster 126 Deåiø Mihajlo, barjaktar Po-
Grci 48, 89, 90, 91 tiske krajine iz Beçeja 41
Dimitrovica, srpsko naseæe u
D Novoj Srbiji 102, 103
Dœepar 17, 64, 65, 92, 132, 149
Dabiø Zaharije, krajiåki vaht- Dœestar 91
majster 126 Dolfini, mletaçki poslanik u
Dabiø Mihajlo, barjaktar Mo- Beçu 15
riåke krajine iz Glogovca 43 Donec 123, 124, 125
Davidov Pavle, krajiåki vaht- Doneckoe (Podgornoe), srpsko
majster 126 naseæe u Slavenosrbiji, sada
Davidoviç Arsenij, pukovnik u Slavjanoserbsk 125
ruskoj vojsci 142 Drezden 48, 67, 68, 76, 77, 83
Davidoviç Josif Joza, krajiåki Dudvarski Nikola, barjaktar Po-
lajtnant 55, 60 tiske krajine iz Ostrova 42, 44
Dalmacija 98, 100, 115, 144, 145, Dunav 16, 17, 32, 33, 37, 43
146
Daæ 73
Ÿ
Daåkova Katarina, knegiœa,
predsednica ruske Akademije
nauka 139 Ÿakoviø Isaija v. Isaija Ÿako-
Debokset, ruski inëeœer-pukov- viø
nik 149 Ÿorÿe, zanatlija iz Budima 106
Depreradoviç Aleksej Rodiono- Ÿulinac Arsenije, kapetan Po-
viç v. Preradoviø Aleksej Ro- tiske krajine iz Çuruga 41
dionoviç Ÿur, mesto u Moriåkoj krajini
Depreradoviç Georgije Rodiono- 38
viç v. Preradoviø Georgije Ÿuraåkoviø Petar, vojvoda cr-
Rodionoviø nogorski 98
174
Ÿuriø Jovan, barjaktar Potiske Zamfiranoviø, emisar iz Vlaå-

krajine iz Martonoåa 42 ke 91
Ÿuriø Lazar, barjaktar Potiske Zaporoëje, grad u Ukrajini 91,
krajine iz Sentomaåa 41, 44 140
Ÿuriåiø Ÿuraÿ, barjaktar Po- Zariø Stevan, barjaktar Potiske
tiske krajine iz Beçeja 42 krajine iz Kaœiëe 42, 44
Zeliø Gerasim, episkop, pisac
E ëitija 145
Zemun 34, 83, 97, 135
Evgenije Savojski, austrijski voj- Zemun, srpsko naseæe u Novoj Sr-
skovoÿa i diplomata 22 biji 102, 103
Evropa 16 Zoriø Vasilije, lajtnant Potiske
Ekatarinoslavska gubernija 140, krajine iz Moåorina 121, 126
141 Zoriø Jovan, stric Maksima Zo-
Engelshofen, baron, austrijski riøa 121
general 29, 33, 36, 37, 40, 41, 46, Zoriø Julijana, køi generala
73, 74, 80, 82, 112, 118 Maksima Zoriøa 144
Erdeæ, pokrajina 15, 32, 69, 73 Zoriø Maksim, kapetan Potiske
Esterhazi, grof 131,133 krajine iz Moåorina, gene-
ral-poruçnik u ruskoj vojsci
Ë 42, 56, 121, 141, 142, 144
Zoriø Simeon v. Neranxiø Zoriø
Ëabaæ, mesto u Potiskoj krajini Simeon
39, 41, 42 Zoriç Maksim Teodoroviç v.
Ëivac Ranisav, barjaktar Mo- Zoriø Maksim
riåke krajine iz Semlaka 43 Zoriç Simeon Gavriloviç v. Ne-
Ëigiç Stevan, major u ruskoj voj- ranxiø Zoriø Simeon
sci 142
Ëolobov, ruski major, komandant I
ruske ekspoziture za migra-
ciju u Tokaju 95 Ilijeviø Gavrilo, barjaktar Po-
tiske krajine iz Feldvara 41,
Z 44
Iliø Vulin, krajiåki pukovnik
Zako Ÿorÿe (Georgije), barjaktar iz Segedina 16, 123
Potiske krajine iz Kaœiëe Ingul, reka u Novoj Srbiji 93
42, 44 Iratoå, åanac u Moriåkoj kra-
Zako Petar, kapetan Potiske krajini 34
jine iz Beçeja 41 Isaija Ÿakoviø, mitropolit
Zako Stevan, kapetan Potiske karlovaçki 15
krajine iz Kaœiëe 41 Itebej, mesto u Banatu 30
175
J Jugoviø Vasilije, krajiåki redov

126
Jakovæeviø Jovan, krajiåki vaht- Juëna Ugarska 12, 47, 67, 69, 80, 92
majster 126 Juëni Sloveni 11
Jankelin Vasa, krajiåki redov Juzbaåa Aleksej, major u ruskoj
126 vojsci 142
Janus, komandant husarskog puka u Juzbaåa Konstantin Nikolaje-
Slavoniji 38 viç, brigadir u ruskoj vojsci
Jarak, mesto u Potiskoj krajini 142
38 Juzbaåiø Kosta, kornet iz Nad-
Jegarac Jovan, poruçnik Potiske laka 121
krajine iz Martonoåa 42
Jegra, grad u Ugarskoj 79, 87 K
Jezdimiroviø, pustolov u sluëbi
generala Åeviøa 89, 96, 97, 99 Kavkaz 145
Jelisaveta Petrovna, ruska cari- Kavrijani, grof 100
ca 26, 11, 45, 48, 51, 52, 53, 62, Kagarlik, reka u Novoj Srbiji 64
63, 64, 67, 68, 75, 76, 83, 92, 94, Kazan, grad u Rusiji 122
105, 122, 125, 126, 137, 139 Kajzerling Karlo, grof, ruski
Jelisavetgrad, tvrÿava i grad na ambasador u Beçu 76, 77, 79, 83,
granici Nove Srbije, åtabno 84, 85, 86, 87, 93, 94, 95, 96, 109,
mesto 140 112,113, 114, 122, 125, 130, 132,
Jenova, mesto u Moriåkoj kraji- 133, 134
ni 34 Kalanek Aleksandar fon, komor-
Jenova, srpsko naseæe u Novoj Sr- ski upravnik u Slavoniji i
biji 103 Sremu 13, 30
Jeremiø Ëivan, barjaktar Po- Kalniblat, srpsko naseæe u Novoj
tiske krajine iz Martonoåa Srbiji 103
42 Kamenka, reka u Novoj Srbiji 64
Jovan, episkop perjaslavski i Kamenka, tvrÿava u Novoj Srbiji
borispoæski 102 61, 65, 103
Joviçiø Petar, barjaktar Po- Kanaçanin Jovan, poruçnik Po-
tiske krajine iz Feldvara 42 tiske krajine iz Çuruga 41
Josiø Ÿura, kapetan Moriåke Kantakuzin Åerban v. Åerban
krajine iz Çiçira 43 Kantakuzin
Josif, austrijski car 26, 71 Kaœiëa, srpsko naseæe u Novoj
Joca, stanovnik Nove Srbije 106 Srbiji 102, 103, 147
Jociø Sava, barjaktar Moriåke Kaœiëa, mesto u Potiskoj kraji-
krajine iz Peçke 42, 47 ni 39, 41, 42, 43, 44, 56, 60, 102
176
Karakaåeviø Dragiø, poruçnik Kovaçeviø Petar, poruçnik Po-

Potiske krajine iz Mohola 41, tiske krajine iz Petrova Sela
44 42
Karapanxiø Nikola, barjaktar Koviæ, mesto u Potiskoj krajini
Potiske krajine iz Kaœiëe 42 34, 38
Karapanxiø Sava, lajtnant Po- Kovin 30
tiske krajine iz Kaœiëe 42, Kovin, srpsko naseæe u Novoj Sr-
44 biji 103
Karlo ¿Ì, austrijski car 20, 23, Kozel, mesto u Åleziji 119
28, 71, 143, 115 Koler, grof, austrijski dvorski
Karlovci (Sremski Karlovci) savetnik 134
13, 17, 20, 38, 80, 89, 96, 149 Kolinoviø Aleksije, sekretar
Karoæi, grof, general austrijske mitropolita Vasilija Petro-
vojske 36, 37 viøa 98
Kaspijsko more 19 Koloredo, grof, austrijski vice-
Kata, stanovnik Nove Srbije 106 kancelar 74
Katarina ÌÌ Velika, ruska carica Komoran 38
121, 138, 139, 140, 144, 145 Konstantin ÌÌ Brankovan, gospo-
dar Vlaåke 14, 15
Kaø 30
Konstantinov Aleksa, krajiåki
Kaunic, grof, austrijski kance-
kornet 55, 60
lar 70, 94, 126, 129, 130, 131, Konçareviø Simeon v. Simeon
132, 133, 134 Konçareviø
Kelemen Benedikt, krajiåki re- Korobçino, åanac u Novoj Srbi-
dov 126 ji 105
Kenigseg-Erps, grof, predsednik Kosavçiø Vasilije, pukovnik u
Ilirske dvorske deputacije ruskoj vojsci 142
134 Kosiø Periåa, barjaktar Po-
Keçkemet 34 tiske krajine iz Novog Kovi-
Kijev 54, 59, 60, 65, 80, 81,92, 97, æa 41
98, 99, 100, 107, 122, 123, 149 Kostiø Jovan, krajiåki vahtmaj-
Kikinda 126 ster 60
Kiriø Maksim, krajiåki barjak- Kotor, grad u Boki 96
tar 126 Koåice 95
Kneëeviø Pavle, kapetan Mo- Koåutiø Stojan, krajiåki redov
riåke krajine iz Åajtina 42 126
Kneëeviø Staniåa, poruçnik Krestiø, krajiåki vahtmajster 95
Moriåke krajine iz Åajtina Krilov, åtabno mesto u Novoj
42 Srbiji 65, 103
Kœaëinoviø Nikola, iseæenik Krim, poluostrvo izmeÿu Crnog
iz Crne Gore 98 i Azovskog mora 61, 145
177
Krjukov, naseæe u Novoj Srbiji 103 Majnoviø Stevan, poruçnik Po-

Kruåedol, mesto i manastir 94 tiske krajine iz Ostrova 42
Kubura (Kuburin) Ostoja, barjak- Makedonci 98, 99
tar Potiske krajine iz Moho- Malorusi 17, 89, 104, 107, 146
la 41, 44 Malorusija 21, 17, 52, 63, 92, 99,
Kula, mesto 30 101, 138
Kurakini, ruska plemiøka poro- Mandorlak, mesto u Moriåkoj
dica 144 krajini 42, 43, 121
Kurska gubernija 143 Mandorlak, srpsko naseæe u No-
Kurtiøi, mesto 56 voj Srbiji 102, 103
Kurfeld, trgovac iz Beça 73 Manëel, mesto u Rusiji 99
Marija Terezija, austrijska ca-
L rica 23, 25, 28, 31, 33, 47, 48, 50,
51, 53, 64, 67, 68, 69, 70, 72, 76,
Lazar, kaluÿer, administrator 84, 85, 86, 94, 113, 115, 119, 126,
parohije Veliki Sv. Petar 105 129, 131, 132
Lazareviø Mina, kapetan-lajt- Marjanoviø Ilija, kornet iz Ça-
nant Potiske krajine iz Çu- nada 56, 60
Marjanoviø Pavle, poruçnik Mo-
ruga 41
riåke krajine iz Çanada 42,
Laloå Konstantin Nikolajeviç,
81
general-major ruske vojske 142
Marjanoviø (Marjanoviç) Petar,
Lanov Petar, komandant puka u (Pjotr), kapetan Moriåke
ruskoj vojsci 141 krajine iz Pavliåa i Çanada,
Lemeåan, mesto 95 major u ruskoj vojsci 42, 56, 60,
Leontijev, ruski generalni gu- 62, 81, 142
verner 60 Markov, Malorus, aÿutant 95, 97
Leopold Ì, austrijski car 11, 36, Markoviø Marko, obrstvahtmaj-
40, 51, 71, 143 ster Potiske krajine iz Sen-
Litriçev Petar, krajiåki redov te-Ostrova 41
126 Markoviø Nedo, poruçnik Po-
Lubomirski, knez 20 tiske krajine iz Mohola 42
Lugan, reka u Slavenosrbiji 123, Markoviø Filip, krajiåki kvar-
124 tirmajster 55
Martiø Jakov, poruçnik Potiske
M krajine iz Petrova Sela 42
Martonoå, mesto u Potiskoj kra-
Maÿari 30, 31, 32, 35, 36, 37, 38, 41, jini 39, 42, 43, 44, 56, 60,
51, 55, 86, 106, 107, 113, 115 Martonoå, srpsko naseæe u No-
Maÿarska 145 voj Srbiji 102
178
Macin Mihajlo, krajiåki vaht- Minarov Filip, krajiåki ka-

majster 126 plar 126
Maça 100 Minih, ruski feldmaråal 20
Maçva 89, 97 Miokoviø Ëivan, kapetan Mo-
Medakoviø Radoå, krajiåki riåke krajine iz Nadlaka 121,
kaplar 126 126
Meÿanski Lazar, lajtnant Po- Miokoviø Igœat, barjaktar Mo-
tiske krajine iz Ëabæa i Ka- riåke krajine iz Nadlaka, ma-
œiëe 41, 44 jor u ruskoj vojsci 42, 121, 142
Meÿeÿa, mesto u Dalmaciji 145 Miokoviç Avram, major u ruskoj
Meægunov, ruski general 140 vojsci 142
Mehmed Ì, turski sultan 93 Miokoviç Ivan, major u ruskoj
Meåçerski, ruski general 140 vojsci 142
Miatoviø Filip, kvartirmaj- Miokoviç Pavle, major u ruskoj
ster Potiske krajine 60 vojsci 142
Milan, prezviter iz Peçke 47 Miokoviç Pjotr, major u ruskoj
Milankoviø, arhimadrit Don- vojsci 142
skog manastira 146 Mirgorod 97, 106
Milinoviø Neåko (Neca), bar-
Miriloviø Maksim, barjaktar
jaktar Potiske krajine iz
Potiske krajine iz Feldvara
Sente-Ostrova 41, 44
41, 44
Miloradoviø Mihajlo (Milo-
radoviç Mihajlo Andrejeviç), Mirkoviø, lajtnant u ruskoj voj-
diplomata, kancelar kod Pe- sci 71, 73, 80, 85, 111
tra Velikog, pukovnik u ruskoj Mirkoviø Rista, poruçnik Po-
vojsci 16, 146 tiske krajine iz Ostrova 42
Miloradoviç Ivan, major u ru- Mitrovica 37, 96, 97
skoj vojsci 142 Mihajloviø Boåko, voÿa iseæe-
Milosavæeviø Marko, poruçnik nika iz Bosne 111, 115
Potiske krajine iz Ostrova 42 Mihajloviø Dimitrije, kapetan
Milosavæeviø Sava, krajiåki Moriåke krajine iz Mandor-
barjaktar 126 laka 43
Miloåev Pantelija, krajiåki Mihajloviø Mihajlo, barjaktar
redov 126 Moriåke krajine iz Mandor-
Milutinoviø Marinko, kapetan laka 43, 121
Moriåke krajine iz Subo- Mihajloviø Stevan, krajiåki
tice 43, 121 kapetan 126
Milutinoviø Pavle, poruçnik Miåkoviø Ëivan, kapetan-lajt-
Moriåke krajine iz Pavliåa nant Moriåke krajine iz
43 Nadlaka 42
179
Miåkovski Mihail, major u ru- Nadlak, srpsko naseæe u Novoj

skoj vojsci 142 Srbiji 102, 103, 147
Mleci (Mleçiøi, Mletaçka re- Nemaçka 120
publika) 14, 46, 94 Nemci 38, 55, 106
Modoå, mesto u Banatu 30 Nenadoviø Pavle v. Pavle Ne-
Moldava (Moldavija) 18, 20, 61, 91 nadoviø
Monasterlija Jovan, podvojvoda Neranxiø Gavrilo, otac Simeona
(viceduktor), austrijski pu- Neranxiøa Zoriøa 121
kovnik 15, 37 Neranxiø David Gavriloviø, ge-
Monasterlija Josif, komandant neral-major u ruskoj vojsci
Petrovaradinskog peåaçkog 142, 145
puka 37 Neranxiø Zoriø Simeon, gene-
Moravska 135 ral-major u ruskoj vojsci 121,
Moraçanin Petar, sveåtenik 100 142, 144, 145
Moriå, reka 32, 46, 73 Neranxiç Simeon Gavriloviç v.
Moriåani 50, 57, 59, 119 Neranxiø Zoriø Simeon
Moriåje (Pomoriåje) 9, 12, 15, Nestorovo, åanac u Novoj Srbi-
16, 24, 29, 39, 46, 56, 118, 119 ji 106
Nefimonov, ruski zastupnik u
Moriåka (Pomoriåka) krajina
Beçu 12
24, 25, 29, 30, 31, 32, 34, 35, 38,
Neåiø Jovan, poruçnik Potiske
40, 41, 42, 45, 47, 51, 52, 54, 56,
krajine iz Feldvara 42
102, 118, 121, 122 Nizozemska v. Holandija
Moskva, grad 11, 13, 14, 15, 16, 20, Niemirov, grad 20
47, 122, 123, 146 Nikola, sveåtenik iz Peçke 46
Mohol (Mol), mesto u Potiskoj Nikolajevna Teodora, ëena Ste-
krajini 39, 41, 42 vana Vitkoviøa 21
Moåorin, mesto u Potiskoj kra- Nikoletiø Ëivan, krajiåki
jini 30, 38, 39, 41, 42, 56, 103, lajtnant 44
121, 144 Nikoletiø Konstantin, poruç-
Moåorin, srpsko naseæe u Novoj nik Potiske krajine iz Sen-
Srbiji 103, 147 tomaåa 42
Mustaø, selo kod Trebiœa 21 Nikoletiø Stevan, barjaktar Po-
tiske krajine iz Sentomaåa
N 42
Nikoliø Ëivan, poruçnik Po-
Nadaëdi, grof 57 tiske krajine iz Sentomaåa
Nadlak (Naÿlak), mesto u Mo- 41
riåkoj krajini 29, 40, 42, 43, Nikoliø Jovan, kapetan Potiske
51, 54, 56, 60, 121 krajine iz Sentomaåa 35, 42
180
Nikoliø Stevan, krajiåki bar- Orenburg, naseæe Srba iz Crne

jaktar 44 Gore u Rusiji 97, 99
Ninçeviø Maksim, kapetan Po- Orengi, agent u Beçu za srpske
tiske krajine iz Kaœiëe 42 stvari 38, 73
Ninçiø Maksim, krajiåki lajt- Orlovat, mesto u Banatu 30
nant 44 Orfelin Zaharije, kœiëevnik
Nova Srbija 9, 12, 24, 25, 28, 47, 53, 17, 18
59, 63-67, 81, 89-93, 97-106, 109, Osek, grad 73, 87
117, 122, 124, 127, 136-143, 145- Ostojiø Jovan, barjaktar Moriå-
147, 149, 150 ke krajine iz Peçke 43
Novakoviø Gavrilo, kapetan Mo- Ostrovo, mesto u Potiskoj kraji-
riåke krajine iz Semlaka 42, ni 39, 41, 42, 43
52 Ohaba, åanac u Moriåkoj kraji-
Novakoviø Georgije, poruçnik ni 34
Moriåke krajine iz Semlaka Oçakova, reka u Novoj Srbiji 149
43, 52
Novakoviø Miåa, barjaktar Po- P
tiske krajine 55, 60
Pavle Nenadoviø, mitropolit
Novi Erceg, grad u Boki 146
karlovaçki 33, 38, 39, 40, 43,
Novi Koviæ, åanac u Potiskoj
45, 46, 55, 56, 57, 67, 73, 83, 94,
krajini 39, 41, 42, 43
119, 120, 129, 135, 136
Novi Sad 97, 143, 146 Pavliå, mesto u Moriåkoj kra-
Novomirgorod (Novi Mirgo- jini 42, 43,
rod), grad i åtabno mesto u Pavliå, srpsko naseæe u Novoj
Novoj Srbiji 101, 103, 104, Srbiji 102, 103, 147
105, 106, 107, 139, 146 Pavloviø Visarion v. Visarion
Pavloviø
O Palanka, mesto u Baçkoj 33
Palfi Jovan, grof 118
Oblaçiø Radosav, barjaktar Po- Pantazij (Bandaxija) Aleksej, ma-
tiske krajine iz Çuruga 41 jor u ruskoj vojsci 142
Obradoviø Dositej, prosvetiteæ Pançevo, srpsko naseæe u Novoj
i pisac 145 Srbiji 102, 103, 147
Obreåkov Aleksej, ruski po- Pap Janoå, stanovnik Velikog
slanik u Carigradu 91, 93 Varadina 106
Ogœanoviø Teofil, stanovnik Pap Marci, stanovnik Nove Sr-
Moriåke krajine 72 bije 106
Oëegoviç Stepan, potpukovnik Paraskoviø Konstantin, tutor
u ruskoj vojsci 142 srpske kapele u Beçu 120
181
Pariz 70, 130 Petroviç Filip, major u ruskoj

Pataçiø, grof, çlan Inkorpora- vojsci 142
cione komisije 33 Petrovo Selo, mesto u Potiskoj
Peakoviø Jovan, barjaktar Poti- krajini 39, 42, 43, 103
ske krajine iz Starog Koviæa Petrovo Selo, srpsko naseæe u
41 Novoj Srbiji 102
Pek, komandant husarskog puka u Petro-Ostrov, srpsko naseæe u
Slavoniji 38 Novoj Srbiji 147
Periø Dimitrije, pukovnik Srp- Peçigra Jovan, barjaktar Potiske
skog husarskog puka 21, 22, 47, krajine iz Titela 42
73, 124 Peçka, mesto u Moriåkoj krajini
Persija 19 39, 42, 43, 45, 46, 55, 56, 60
Petar Ì Veliki, ruski car 9, 11, Peçka, srpsko naseæe u Novoj Sr-
12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 21, biji 102, 103
52, 53, 54, 58, 75, 94, 120, 137, Peåiø Mihajlo, poruçnik Mo-
146 riåke krajine iz Sente 42
Petar ÌÌ, ruski car 11, 137 Peåta 56
Petar ÌÌÌ, ruski car 139 Pivarov Jovan, krajiåki vaht-
Petrandi Ivan, pukovnik Sla- majster 55, 60
vonskog husarskog puka 38, 119 Piko-Pavloviø, pisac kœ. Srbi u
Petrovaradin, tvrÿava 21, 30, 34, Ugarskoj 150
95, 96 Piæuënica, srpsko naseæe u No-
Petrovaradinski åanac, naseæe, voj Srbiji 103
docnije Novi Sad 34 Piåçeviø (Piåçeviç) Aleksan-
Petrovgrad, ruska prestonica 14, dar, major u ruskoj vojsci 142,
26, 27, 48, 60, 65, 70, 74, 76, 79, 145
80, 83, 86, 87, 91, 94, 99, 100, Piåçeviø (Piåçeviç) Gavril,
110, 112, 114, 131, 138, 149 120, major u ruskoj vojsci 142
139, Piåçeviø (Piåçeviç) Ivan, ma-
Petroviø Vasilije v. Vasilije jor u ruskoj vojsci 142
Petroviø Piåçeviø (Piåçeviç) Jevrem,
Petroviø Stevan (Petroviç Ste- major u ruskoj vojsci 142
pan), sekund-major u Åeviøe- Piåçeviø (Piåçeviç) Lazar,
vom puku 82, 87, 95, 96, 97, 98, major u ruskoj vojsci 142
124 Piåçeviø (Piåçeviç) Simeon
Petroviç Jegor Filipoviç, grof Stepanoviø (Stepanoviç), ge-
144 neral-major u ruskoj vojsci 38,
Petroviç Nikolaj, pukovnik u 89, 95, 96, 97, 107, 121, 124, 125,
ruskoj vojsci 142 139, 145, 146
182
Piåçeviø (Piåçeviç) Stepan, Popoviø Bogdan, satnik, izasla-

major u ruskoj vojsci 142 nik krajiåkih oficira kod
Piåçeviø Stefan Gavrilov, ko- Petra Velikog 16
mandant Åida 21 Popoviø Vasilije, stanovnik
Piåçeviø Teofil, major u ruskoj Mirgoroda 106
vojsci 142 Popoviø Georgije, kapetan Po-
Plamenac Mojsije (Mojaå), voj- tiska krajine iz Sente 42, 56, 60
voda crnogorski 98 Popoviø Ÿorÿe, krajiåki kvar-
Plamenac Rodion Stepanoviç, tirmajster 55
brigadir u ruskoj vojsci 141 Popoviø Ÿuraÿ, kapetan Potiske
Podgorica 18, 95, 96, 100 krajine iz Ëabæa 41
Podgoriçanin Georgij Petroviç, Popoviø Ëivko, poruçnik Po-
grof, general-major u ruskoj tiske krajine iz Çuruga 41
vojsci 142, 144 Popoviø Jovan, barjaktar Po-
Podgoriçanin Jovan (Ivan Mi- tiske krajine iz Çuruga 41
hailoviç), grof, major aus- Popoviø Lazar, poruçnik Po-
trijske vojske, general-poruç- tiske krajine iz Petrova Sela
42
nik u ruskoj vojsci 100, 141,
Popoviç (Totoviç!) Vasilij, pu-
142, 144, 145
kovnik u ruskoj vojsci 142
Podgornoe (Doneckoe), srpsko
Potisje 9, 12, 15, 16, 18, 24, 29, 39,
naseæe u Slavenosrbiji 125
46, 56, 119
Podunavæe 16 Potiska krajina 24, 25, 29, 30, 31,
Podunavska krajina 31 32, 34, 35, 38, 39, 41, 42, 43, 44,
Poëun 32, 34, 50 45, 51, 52, 56, 60, 102, 118, 121,
Poltava, grad 15 122
Poæaci 21, 90, 144 Prag 81
Poæska 17, 19, 20, 61, 89, 90, 91, 99, Preliø Georgije, krajiåki kape-
137, 149 tan 121, 126
Pomoriåje 9, 12, 15, 16, 24, 29, 39, Preradoviø Aleksej Rodionoviø,
46, 56, 118, 119 brigadir u ruskoj vojsci 142
Popov Gavrilo, krajiåki lajt- Preradoviø Georgije Rodiono-
nant 126 viø, general-major u ruskoj
Popov Grigorije, krajiåki re- vojsci 124
dov 126 Preradoviø Ivan Rodionoviø,
Popov Ëivko, kapetan Moriåke general-major u ruskoj vojsci
krajine iz Mandorlaka 43 142
Popov Rista, krajiåki vahtmaj- Preradoviø Nikolaj Ivanoviø,
ster 126 general u ruskoj vojsci 144
183
Preradoviø Rajko (Rodion) Ste- Radoniø Stano, serdar crnogor-

panoviø, pukovnik Slavon- ski 98
skog husarskog puka, general- Raduloviç Gavrilo, pukovnik u
poruçnik u ruskoj vojsci 49, ruskoj vojsci 142
69, 99, 107, 111, 113, 117, 119, Rajkoviø Petar, kapetan Potiske
120, 122, 123, 124, 126, 127, 138, krajine iz Novog Koviæa 41
141 Rajkoviç Jevrem, pukovnik u
Preradoviøi, srpska plemiøka ruskoj vojsci 142
porodica u Rusiji 144 Rajkoviç Simeon, major u ruskoj
Pretlak, austrijski poslanik u vojsci 142
Petrogradu 27, 67, 68, 70, 72, Rajna 120
75, 76, 80, 83, 109, 112, 113, 114, Rakiåiø Sava, kapetan-lajtnant
115, 131 Potiske krajine iz Beçeja 42
Provansa, pokrajina u Fran- Rakoci, voÿa ustanka u Ugarskoj
cuskoj 35 (1703–1711) 15, 18, 22, 31
Prodanoviø Vasilije, barjaktar Raåkoviø Avram, pukovnik u
Potiske krajine iz Starog ruskoj vojsci 142
Koviæa 42 Raåkoviø Aleksandar, krajiåki
Prodanoviø Mihajlo, kapetan pukovnik iz Sremske Mitro-
Potiske krajine iz Starog
vice 96, 97
Koviæa 41
Raåkoviø Atanasije, pukovnik,
Prusija (Pruska) 26, 27, 69, 71, 93,
komandant Sremskog husar-
114
skog puka 16, 37, 69, 118, 121
Prut 120
Puçkov Stevan, pukovnik 95, 96, Rijeka, grad 96
97, 99, 105 Rimæani, pripadnici katoliçke
vere 105
R Riçkov, ruski nauçnik 97
Rodost, mesto 22
Radiåiø Marko, barjaktar Po- Rubeåiø Lazar, novosadski sena-
tiske krajine iz Sentomaåa tor, oficir u ruskoj vojsci
41, 44 143
Radovanoviø Radivoj, barjaktar Rudaçev, krajiåki kvartirmaj-
Moriåke krajine iz Suboti- ster 126
ce 43 Ruëiø Nikola, krajiåki barjak-
Radojçiø Ëivko, lajtnant Mo- tar 126
riåke krajine iz Nadlaka i Rumuni 89, 90
Çanada 42, 121, 126 Runiø Ostoja, krajiåki redov 126
Radoniø Georgije, kapetan crno- Runiø Sima, krajiåki vicekape-
gorski 99 tan 44
184
Rus Rajko, krajiåki redov 126 Sentomaå, mesto u Potiskoj kra-

Rusi, passim jini, danas Srbobran 39, 41,
Rusija, passim 42, 43, 44, 106
Sentomaå, srpsko naseæe u Novoj
S Srbiji 102, 103
Serbeloni, austrijski general 38
Sabadka v. Subotica Serezli Lazar, krajiåki kapetan
Sabo Iåtvan, poruçnik Moriå- 60, 106
ke karjine iz Nadlaka 42 Sibir 48
Sabov, krajiåki lajtnant (usvo- Siget, selo u Banatu 30
jenik majora Çorbe) 72 Simanda, mesto u Moriåkoj kra-
Sabov Vasilij, major u ruskoj voj- jini 34
sci 142 Simeon Konçareviø, episkop
Sabov Lazar, major u ruskoj vojsci dalmatinski 100
142 Simkiø Gavrilo, poruçnik Mo-
Sabov Stepan, major u ruskoj voj- riåke krajine iz Çiçira 43
sci 142 Siœuha, reka na granici Nove
Sava 37, 95, 120 Srbije 65
Samara, reka u Rusiji 97 Skoriø Jovan (Skoriç Ivan), ma-
Satin Josif, pukovnik u ruskoj jor u ruskoj vojsci 142, 145
vojsci 141 Slavenosrbija 9, 12, 24, 25, 28, 53,
Sv. Jelisaveta, tvrÿava 63, 64, 65, 92, 95, 99, 103, 107, 117, 124-
93, 103, 104 127, 137, 138, 140, 142, 144, 145,
Sv. Marija v. Subotica 147
Sv. Mikluå, mesto u Banatu 105 Slavjanoserbsk, grad u Slaveno-
Segedin 11, 13, 15 srbiji 125
Segedinac Pera, krajiåki kape- Slavkoviø Kozma, krajiåki re-
tan, voÿa bune 1735. 55, 117 dov 126
Semlak, mesto u Pomoriåkoj Slavonija 11, 36, 30, 73, 80, 87, 95,
krajini 42, 43 98, 119, 135
Semlak, srpsko naseæe u Novoj Slankamen, mesto u Sremu 35
Srbiji 102, 103 Slankamen, srpsko naseæe u No-
Senta, mesto u Moriåkoj krajini voj Srbiji 102, 103
22, 41, 42, 43, 44, 56, 60 Sloveni 20, 23, 66, 90, 138
Senta (Sentov), srpsko naseæe u Sombor 33, 34
Novoj Srbiji 102, 103, 147 Sorinka Mihajlo, krajiånik iz
Sentivan, mesto u Baçkoj 13, 30 Ëabæa 42
Sentjanin Pjotr, pukovnik u Sofronije, kaluÿer iz Slavjano-
ruskoj vojsci 142 srbije 103
185
Spaiø Ostoja, poruçnik Potiske Sudareviø Gaja, barjaktar Po-

krajine iz Beçeja 42 tiske krajine iz Çuruga
Spiçinski, ruski pukovnik 139, Sudarski Mihajlo, barjaktar Po-
140 tiske krajine iz Beçeja 42
Srbi, passim Suæin Subota, kapetan Moriåke
Srbija 100, 139, 146 krajine iz Sente-Ostrova 41
Srem 21, 35, 33, 36, 45, 52, 55, 79,
95, 07, 119, 120 T
Staniçkov Georgije, kvartirmaj-
ster 126 Tabakoviø Aleksij, krajiåki re-
Stankova Marija, stanovnik No- dov 126
ve Srbije 105 Taburino, srpsko naseæe u Novoj
Stankoviø, husar 100 Srbiji 103
Stankoviø Nikola, Srbin iz Bu- Tatari 12, 21
dima 106 Tekelija Jovan, pukovnik, zapo-
Stankoviø Ostoja, poruçnik Mo- vednik Moriåke milicije 15,
riåke krajine iz Semlaka 43 16, 22
Stankoviø Stevan, stanovnik Ve- Tekelija Jovan, sin Ranka Teke-
lije, oficir Moriåke kra-
likog Varadina 106
jine 23
Stankoviç Mihail, major u
Tekelija Lazar, pukovnik u ruskoj
ruskoj vojsci 142 vojsci 142
Stanojeviø Arsenije, poruçnik Tekelija Petar, poruçnik u aus-
Potiske krajine iz Starog trijskoj vojsci, general-po-
Koviæa 42 ruçnik u ruskoj vojsci 22, 23,
Stari Koviæ, mesto u Potiskoj 73, 140, 144, 145, 146
krajini 39, 43 Tekelija Ranko, sin pukovnika Jo-
Stepanov Igœat, redov iz Nove vana Tekelije, kapetan Mo-
Srbije 106 riåke krajine 22
Stiplec, mesto u Banatu 30 Temiåvar 39, 73, 81, 82
Stojanov Jovan, general-major Teofiloviø Mihajlo, upravnik
ruske vojske 20, 21, 22 mitropolijskog spahiluka iz
Stratimiroviø Anto, knez iz Daæa 74, 133
Boke 146 Terzin Ëivan, kapetan Moriåke
Suvorov Maksim, ruski uçiteæ krajine iz Åoæmoåa 42
17, 20 Teåan Teofil, ruski husarski
Subotica, mesto u Moriåkoj kra- kapetan 135
jini 30, 42, 43 Teåiø Mihajlo, lajtnant Po-
Subotica, srpsko naseæe u Novoj tiske krajine iz Beçeja 41, 44
Srbiji 103, 147 Tie Ivan, krajiåki vahtmajster
Subotheæa v. Subotica 60
186
Tisa 30, 32, 43, 46 Ukrajina 18, 19, 27, 54, 104, 99
Titel, mesto u Potiskoj krajini Uksunoviø, kapetan iz Nove Sr-
14, 30, 34, 38, 39, 41, 42 bije 104
Tjasmin, reka u Rusiji 65 Ulfeld, grof, austrijski drëav-
Tokaj, mesto u Ugarskoj 11, 23, 60, ni kancelar 26, 67, 68, 70, 72,
67, 74, 80, 85, 129, 132, 133 76, 83, 87, 129, 131
Toma, sveåtenik iz Peçke 46
Tomaåev Ëivan, barjaktar Mo- F
riåke krajine iz Åajtina 42
Tomaåeviø Neåko, barjaktar Fedvar (Feldvar), srpsko naseæe
Potiske krajine iz Petrova u Novoj Srbiji 102, 103, 147
Sela 42 Fejervari Ladislav, kapetan Po-
Tomin Todor, barjaktar Potiske tiske krajine iz Novog Ko-
krajine iz Ostrova 42 viæa 41
Tor, tvrÿava u Rusiji, sada Slav- Feldvar, mesto u Potiskoj kraji-
jansk 19 ni, danas Baçko Gradiåte 41,
Trebinski Ivan, major u ruskoj 42, 43, 44
vojsci 142 Fenlak, mesto u Potiskoj krajini
Trebiœe 21 39
Trnovac Jovan, barjaktar Mo- Filipoviø Petar, stanovnik
riåke krajine iz Pavliåa 42 Sentomaåa 106
Trst 16, 48, 87, 95, 96 Filipoviø (Filipoviç) Georgi-
Tur, reka u Rusiji 64, 93 je, kapetan Moriåke krajine
Turska 9, 11, 12, 13, 19, 20, 34, 56, iz Glogovca, major u ruskoj
67, 79, 87, 89, 91, 93, 94, 96, 97, vojsci 43, 56, 60, 121, 142
111, 113, 115, 130, 137, 145 Franc, nemaçko-austrijski car
Turci 14, 16, 17, 18, 19, 22, 31, 32, 38, 134
36, 39, 51, 52, 93, 94, 144 Francuska 26, 36, 93, 76, 115, 130
Fridrih ÌÌ, pruski kraæ 10, 25,
U 26, 27, 28, 31, 67, 68, 69, 71, 75,
94, 130, 134
Ubaviø Jovan, poruçnik Mo- Futog, mesto u Baçkoj 100
riåke krajine iz Glogovca 43
Uvalov Igœat, pukovnik u ruskoj H
vojsci 142
Ugarska 11, 15, 18, 19, 20, 21, 22, 30, Hag 35
32, 44, 59, 62, 66, 67, 69, 70, 71, Harer, austrijski general-audi-
74, 80, 87, 89, 90, 93, 102, 105, tor 118
106, 107, 109, 111, 115, 117, 118, Harkovska gubernija 143
122, 123, 132, 133, 134, 135, 136, Haxi Makri-Puæezi, albanski
138, 139, 141, 144, 145, 150 „derviå paåa“ 99
187
Hersonska gubernija 143, 146, 147 Horvat Mihajlo, brat Jovana Hor-
Hercegovina 96, 100, 146 vata, kapetan Moriåke kra-
Hodoå, manastir u Banatu 74 jine iz Peçke, potpukovnik u
Holandija 16, 35 ruskoj vojsci 42, 56, 60, 71
Horvat Antun, pukovnik u ruskoj Horvat Samojlo, neøak Jovana
vojsci 142 Horvata, pukovnik u ruskoj
Horvat Georgij Ivanoviç, neøak vojsci 142, 143
Jovana Horvata, general-major Horvat Samojlo, otac Ivana Hor-
u ruskoj vojsci 142 vata, vojvoda velikovaradin-
Horvat Dima v. Horvat Dimitrij ski 143
Ivanoviç Hrvatska 111
Horvat Dimitrij, sin Mihajla Hrniø Rista, ruski agent 55, 60,
Horvata, potpukovnik u ruskoj 73, 80, 81
vojsci 71 Hrœakoviø Jovan, barjaktar Po-
Horvat Dmitrij Ivanoviç, sin tiske krajine iz Titela 42
Jovana Horvata, brigadir u
ruskoj vojsci 71, 142, 143 C
Horvat Ivan, sin Jovana Horvata,
pukovnik u ruskoj vojsci 142 Carigrad 76, 91, 93
Horvat Ivan Dimitrijeviç, ne- Cvetinoviø (Cvetinoviç) Josif,
øak Jovana Horvata, general- kapetan Moriåke krajine iz
major u ruskoj vojsci 142 Peçke 43, 55, 56, 60, 142
Horvat Ivan Samojloviç v. Hor- Cibuæev, srpsko naseæe u Novoj
vat Jovan Srbiji 103
Horvat Jovan, potpukovnik Mo- Cips, mesto u Ugarskoj 20
riåke krajine iz Peçke, gene- Crna Gora 56, 93, 94, 96, 98, 87,
ral-poruçnik u ruskoj vojsci 139
9, 22, 24, 25, 28, 29, 43, 45, 49-67, Crno more 19, 137
69, 70, 71, 80, 81, 84, 85, 86, 89, Crnogorci 16, 82, 89, 90, 93, 94,
90, 91, 92, 97, 98, 99, 101, 102, 95, 96, 97, 98, 100, 129, 134, 135,
103, 104, 105, 106, 107, 117, 118, 136
119, 122, 123, 124, 125, 126, 137,
138, 139, 140, 141, 142, 143, 144, Ç
145, 147, 149
Horvat Josif Ivanoviç, sin Jo- Çanad, mesto u Moriåkoj krajini
vana Horvata, general-poruç- 30, 38, 42, 43, 50, 56, 60, 62, 118,
nik u ruskoj vojsci 142 120, 121
Horvat Marko, deda Jovana Hor- Çanad, srpsko naseæe u Novoj Sr-
vata 143 biji 102, 103
188
Çanadac Gruja, barjaktar Potiske Çupoœa Subota, poruçnik Mo-

krajine iz Kaœiëe 42, 44 riåke krajine iz Nadlaka 42
Çanadac Miåko, krajiåki redov Çurug, mesto u Potiskoj krajini
126 39, 40, 41, 42
Çarnojeviø (Çernojeviø) Jovan,
pukovnik Moriåke krajine X
iz Arada 49, 52, 56, 60
Çernojeviç Pavle, gardijski ka- Xebanoviø Jovan, krajiåki re-
petan u ruskoj vojsci 142 dov 126
Çernojeviç Semjon Mihailoviç,
general-major u ruskoj vojsci Å
142
Çerœev Nikola, sekretar ruskog Åajtin, mesto u Moriåkoj kra-
poslanstva u Beçu 49, 74 jini 42, 43
Çiçir, mesto u Moriåkoj kraji- Åaroviø, otac sekund-majora
ni 42, 43 Stevana Petroviøa 95
Çokiø Ÿuraÿ, poruçnik Potiske Åafarik Pavle Josif, filolog i
krajine iz Beçeja 41 istoriçar 149
Çongrad, srpsko naseæe u Novoj Åvedska 27, 76, 137
Srbiji 102, 103
Åeviø Georgij Ivanoviç, unuk
Çorba Arsenije, potpukovnik u
Jovana Åeviøa, general-po-
ruskoj vojsci 142
Çorba Jovan (Ivan), kapetan Mo- ruçnik u ruskoj vojsci 142
riåke krajine iz Nadlaka, pu- Åeviø Ÿorÿe Ÿurka, otac Jovana
kovnik u ruskoj vojsci 55, 142 Åeviøa, oberkapetan u Aradu
Çorba Maksim, major u ruskoj voj- 23, 55
sci 142 Åeviø Ëivan, kapetan Moriåke
Çorba Nikola, kapetan Moriåke krajine iz Çanada 42, 56, 60
krajine iz Nadlaka, pukovnik Åeviø Jovan, pukovnik Moriåke
u ruskoj vojsci 51, 54, 55, 56, krajine iz Çanada, general-
60, 71, 72, 73, 80, 85, 111, 141 poruçnik u ruskoj vojsci 9, 22,
Çorba Nikolaj Ivanoviç, gene- 24, 25, 28, 29, 42, 49, 50, 62, 83,
ral-major u ruskoj vojsci 142, 92, 95, 96, 99, 102, 104, 107, 113,
145 117, 118, 119, 120, 121, 122, 123,
Çorba Pjotr, potpukovnik u ru- 124, 125, 126, 133, 138, 141, 142,
skoj vojsci 142 143
Çorba Teodor Arsenijeviø, kape- Åeviø Petar (Pjotr), sin genera-
tan Moriåke krajine iz Nad- la Jovana Åeviøa, lajtnant
laka, general-poruçnik u ru- Moriåke krajine iz Çanada,
skoj vojsci 42, 54, 55, 56, 60, potpukovnik u ruskoj vojsci
71, 72, 80, 85, 111, 133, 142 42, 52, 119, 121, 123, 142
189
Åeviø Radoslav, deda generala Jo- Åoæmoå, srpsko naseæe u Novoj

vana Åeviøa 117 Srbiji 103
Åeviø (Åeviç) Ivan, sin Jovana Åpanija 36
Åeviøa, pukovnik u ruskoj Åtaremberg, grof, austrijski po-
vojsci 142 slanik u Parizu 130
Åeviø (Åeviç) Ivan, praunuk Återiø Dimitrije, deda Ivana
Jovana Åeviøa, potpukovnik u Hristiforoviça Återiça 144
ruskoj vojsci 142 Återiç Ivan Hristiforoviç,
Åeviø (Åeviç) Ivan Georgije- general-major u ruskoj vojsci
142, 144
viø v. Åeviø Jovan, general-
Återiç Pjotr, potpukovnik u
poruçnik
ruskoj vojsci 142
Åejtanin Lazar, krajiåki bar- Återiç Hristifor, otac gene-
jaktar 126 rala Återiça 144
Åerban Kantakuzin, gospodar Åtrba Nikola v. Çorba Nikola
Vlaåke 14 Åtrba Teodor v. Çorba Teodor
Åid 21 Arsenijeviø
Ålezija 25, 119 Åutoviç Ivan, major u ruskoj voj-
Ålik, grof 22 sci 142
Åoæmoå, mesto u Moriåkoj Åçerbinin Jevdokim A., ruski
krajini 42, 43 major 141
190
SADRËAJ
Predgovor (S. Laliø) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Migracije austrijskih Srba u Rusiju za vreme cara Petra
i carice Ane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Politiçka pozadina Horvatove i Åeviøeve seobe
Srba u Rusiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25
Ukidaœe Moriåke i Potiske krajine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Emigracioni pokret meÿu Srbima u Ugarskoj
sa Horvatom na çelu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Nova Srbija (osnivaœe naseæa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Ruska propaganda i diplomatija na delu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Akcija Ulfeldove vlade za suzbijaœe emigracionog
pokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Razvoj i unutraåœi ëivot Nove Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Diplomatski sukob s Rusijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Slavenosrbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Akcija Kaunicove vlade za suzbijaœe emigracionog
pokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Propast Nove Srbije i Slavenosrbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Pogovor (S. Gavriloviø) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Graÿa za bibliografiju o seobi Srba u Rusko carstvo
u H¿ÌÌÌ veku (R. Miøiø) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Registar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Prilog: karte
Mita Kostiø
NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA
Izdavaç
Srpsko-ukrajinsko druåtvo – Novi Sad
Za izdavaça
Sredoje Laliø
Predsednik srpsko-ukrajinskog druåtva
Grafiçki urednik
Svetko Borovçanin
Sredoje Laliø
Lektor i korektor
Aleksandra Kolariø
Slog i prelom
Joëef Blaho
Åtampa
Åtamparija Stojkov
Tiraë 1000 primeraka
Novi Sad, oktobar 2001.
SÌR – Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
949.711”17”
KOSTIØ, Mita
Nova Srbija i Slavenosrbija / Mita Kostiø. – Novi Sad :
Srpsko-ukrajinsko druåtvo, 2001 (Novi Sad : „Stojkov“). –
192 str. : ilustr., mape ; 21 cm
Tiraë 1000. – Predgovor / Sredoje Laliø: str. 5–8. – Pogovor /
Slavko Gavriloviø: str. 151–155. – Beleåke uz tekst. – Beleåka
o autoru na koricama. – Bibliografija: str. 157–167. – Registri.
ISBN 86–902499–1–5
a) Srbi – Istorija – 18. v.

Mita Kostic Srpska Naselja U Rusiji PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mita Kostic Srpska Naselja U Rusiji PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mita Kostiø

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Definitivnim ukidaœem Potiske i Pomoriåke vojne

ja i Slavenosrbija* bila je najznaçajniji otklon od zaborava

gradu. Predsedniåtvo Srpsko-ukrajinskog druåtva je od-

Ovaj rad je uglavnom prilog istorijskoj etnografiji srpskog

Fridriha ÌÌ bilo preko potrebno. Zbog toga je i tim diplomatskim

MIGRACIJE AUSTRIJSKIH SRBA U RUSIJU

(Kolonizatorska politika Petra Velikog i Srbi. Politiçke

Ruska carica Jelisaveta, naseæavajuøi Srbe iz Pomoriåja i

gi rat s Turskom, manifestom (13. marta 1711) pozvao ih je na

Ruski poslanik Vozœicin je po Petrovu nalogu kod beçke

beçkom dvoru Gizen, kako su se neki austrijski drëavnici, pod-

Vulin Potiski poslali satnika Bogdana Popoviøa u Moskvu caru

Tek desetak godina kasnije Petar je naumio da se veø toliko

I Rakoci je joå 1722. verovao da bi Srbi u Ugarskoj rusku voj-

Po jednoj verziji bili su to Srbi iz Potisja. Iduøe godine

svaku vezu s Rusijom. Beçka vlada je 1732. pozvala Viøentija na

komisija je ipak odvela znatnu dopunu srpskom husarskom puku, sa

Paniø je doterao do potpukovnika u kozaçkom Çerœigovskom

tanom. Po prirodi silovit, imao je çeåøe sukoba sa Ÿurkom Åe-

cione novce“, åto je svake godine viåe iznosilo nego izdrëavaœe

POLITIÇKA POZADINA HORVATOVE

Seobe Srba iz ukinute Moriåke i Potiske krajine u Rusiju

drëavni kancelar, grof Ulfeld. U suåtini poåteœak, ali trom

najbliëe oblasti leëe u bedi, i dok se u Ukrajinu doÿe, moraju se

stano su zareÿale beçkom dvoru tako neugodne diplomatske inter-

UKIDAŒE MORIÅKE I POTISKE KRAJINE

(Osamnaesti zakonski çlan Poëunskog sabora 1741. godine.

Uzroci koji izazivaju seobe su raznovrsni: istorijski, psi-

Konferencija ministara i dvorskih savetnika odrëana 5.

U socijalno-ekonomskom i politiçkom pogledu su pri-

glo po drëavu biti vrlo opasno. Primas Ugarske i palatin su

Poçetkom 1743. godine u Segedinu su raspuåtene dve kom-

razabiraju neki razlozi koji su stvarali nezadovoæniçki pokret

œega provincijalizuje i Baçkoj ëupaniji utelovi. I tu je grani-

Komandujuøi general u Banatu Englshofen je iz Beça 3. maja

roditeæi u tuzi i starosti bez pomoøi. Nama ni taj gubitak pale

je Ivan Petrandi, za koga Piåçeviø kaëe da je bio Hrvat, ostalim

Meÿutim, u narodu je nezadovoæstvo sve viåe raslo. Retko je

iskupæivali. Ipak su ostajali u nepokolebæivoj vernosti domu

Beçka vlada je bila u neprilici: nije htela Srbe razdraëiti

naÿ Maksim Ninçeviø, Sava Karapanxiø, barjaktar Nikola Kara-

lo Novakoviø, hadnaÿ Georgije Novakoviø, Ostoja Satkoviø, bar-

odrëala, u nameri da svoje obeøaœe odrëi i druge oficire umiri

EMIGRACIONI POKRET MEŸU SRBIMA

(Nezadovoæstvo u narodu zbog ukidaœa krajina. Mitropolit

Krajem 1750. cela Moriåka i Potiska krajina nalazile su se

narodnom raspoloëeœu u Pomoriåju i Potisju pismeno a generala

Milana, za koje bi mogli crkvu da opravimo, ali oni silom iåtu

u Drezdenu po drugi put oëenio nekom saskom plemkiœom; œego-

Odmah zatim poçele su uçestale intervencije grofa Bestuëe-

obzirnoåøu u izboru sredstava za postizaœe uspeha prigrabio

pukovnikom Horvatom odobren je istup iz vojske i odlazak u Rusi-

od svih drugih podanika veøi uticaj, poçeli su za odmazdu da gone

pravoslavnoj crkvi i æubavi prema osobi Vaåeg Veliçanstva“. Uza

je i na drugoj strani; stoga se nada da beçki dvor neøe smetati Sr-

porodici naÿlaçkog kapetana Jovana Çorbe, koji je zajedno s

Poåto se usled Horvatove akcije emigracioni pokret za

ugarskom provincijalu“, od pukovnika Horvata raåirenom veåøu

Pre svoga odlaska pokuåao je joå da preko ruskog poslanika

(Seoba pukovnika Horvata u Rusiju. Sastav œegove grupe.

Kad je Horvat video da su drëavne vlasti uåle u trag œegovoj