SINHRONE MAŠINE

Sinhrone mašine imaju istu (sinhronu) brzinu obrtanja rotora i

obrtnog magnetnog polja statora

Mogu raditi i kao generatori i kao motori

U oba režima rada mogu proizvoditi reaktivnu energiju i predavati

je mreži

Najčešće se koriste kao trofazni generatori za proizvodnju

električne energije

Sinhroni generatori se prema vrsti pogonskih mašina dele na:

- turbogeneratore - pogon sa parnim ili gasnim turbinama
- hidrogeneratore - pogon sa vodenim turbinama
- dizel generatore - pogon sa dizel motorima
SINHRONI GENERATORI

Turbogeneratori se koriste u termoelektranama i nuklearnim

elektranama i grade se do snaga 2000 MVA i napona do 27 kV
Hidrogeneratori se primenjuju u hidroelektranama i grade za snage
do 800 MVA i napona 110 kV
Snaga dizel generatora zavisi od snage pogonskog dizel motora i
može biti do nekoliko desetina MVA

Sinhroni generator snage 15 MVA

Sinhroni generator može se koristiti samo za proizvodnju reaktivne

električne snage - tada se naziva sinhroni kompenzator
Konstrukcija sinhronih mašina

 Stator sinhrone mašine identičan je po konstrukciji statoru

asinhrone mašine
 Magnetno kolo statora sastoji se od tankih i međusobno
izolovanih limova
 Namotaj je smešten u žlebovima
statora

Izgled statora sinhrone mašine

 Namotaj statora je trofazni, a kroz namotaj rotora propušta se

jednosmerna struja
 Namotaj rotora je pobudni namotaj
 Njegovo napajanje se ostvaruje pomoću dva klizna prstena na
vratilu i četkica pričvršćenih na statoru
 Rotor može biti:

cilindrični rotor - sa istaknutim polovima -

- sa neistaknutim polovima -
 Cilindrični rotor
- ožlebljen rotor, najčešće je
od masivnog gvožđa
- namotaji su sastavljeni iz
sekcija i smešteni u
žlebovima

Rotor sa istaknutim polovima

- jezgro je od punog gvožđa i

ima isturene polove
- namotaji su postavljeni oko
jezgra svakog pola
 Konstrukcija rotora zavisi od vrste pogonske mašine koja obezbeđuje
spoljnu mehaničku snagu

Turbogeneratori (za pogon se koriste parne turbine) - velike periferne

brzine rotora (3000 i 1500 ob/min) i velike obrtne mase
- rotor je cilindričan, velike aksijalne dužine i malog prečnika, sa
što ravnomernijim rasporedom namotaja po obimu

- turbogeneratori se uvek postavljaju horizontalno

Cilindrični rotor turbogeneratora

Hidrogeneratori (pogon vodenim turbinama) - brzine rotora od 50 -
1000 ob/min) i velike obrtne mase

- rotor je sa istaknutim polovima, manje aksijalne dužine i većeg

prečnika

Rotor hidrogeneratora
sa istaknutim polovima
 Šema veze trofaznog dvopolne sinhrone mašine

 Broj magnetnih polova na rotoru je dva, kao i magnentih polova

obrtnog magnetnog polja
SINHRONI MOTORI

 U motorskom režimu rada stator sinhrone mašine priključen je na

trofaznu električnu mrežu

 Struje u statoru proizvode obrtno magnetno polje koje se vrti

brzinom:

 Ako se rotorski namotaj priključi na jednosmerni napon,

jednosmerna struja će stvoriti magnetno polje konstantnog fluksa

 Rotor ima veliku masu i inerciju, a obrtno polje rotira velikom

brzinom, pa magnetni polovi polja statora i rotora ne mogu da se
“zakače”
 Kada magnetni pol N obrtnog polja statora pređe preko S pola
magnetnog polja rotora, S pol rotora teži da prati N pol statora,
dolazi do kretanja rotora  polovi rotora „zakačili“ su se ili „zalepili“
za stator

 Sinhroni motor okreće se konstantnom brzinom

 Brzina obrtanja sinhronog motora ne zavisi od opterećenja radne
mašine koju motor pokreće

 Važno je samo da moment radne mašine nije toliko veliki da

motor ispadne iz sinhronizma (dešava se kada snaga magnetne
veze između statora i rotora nije dovoljna da magnetno polje
rotora prati obrtno magnetno polje statora)
 Potrebno je rotor dovesti na brzinu obrtanja koja je približno
jednaka brzini obrtnog polja statora

 Ako se to učini, magnetni polovi će se "zalepiti" i rotor će nastaviti

da se obrće sa jakim obrtnim momentom i na njegovu osovinu
moći će da se priključi radna mašina

 Rotor sinhronog motora može se dovesti na sinhronu brzinu

obrtanja na tri načina:

priključenjem na njegovo vratilo drugog pomoćnog motora

asinhronim pokretanjem, ako se u rotor ugradi dodatni (zaletni)

kavez
korišćenjem pretvarača frekvencije postavljenog između mreže
i motora
 Pokretanje pomoćnim motorom skupo je i nije praktično, jer
zahteva mehaničko spajanje

 Asinhrono pokretanje: u rotor sinhronog

motora ugrađuje se dodatni (zaletni) kavez

- Pomoću zaletnog kaveza motor se pokreće kao

asinhroni i dostiže brzinu koja se malo razlikuje
od brzine obrtanja obrtnog polja statora
- Namotaj rotora se zatim priključuje na izvor jednosmerne struje

- Pošto je razlika brzina obrtanja vrlo mala, u motoru se javlja tzv.

“uskočni” moment, koji rotor dovodi na sinhronu brzinu obrtanja
- U normalnom radu kavez ne smeta, jer se u njegovim štapovima
ništa ne indukuje (brzina rotora jednaka je brzini polja)
- Pored pokretanja, kavez na rotoru prigušuje oscilacije struje i
amortizuje mehaničke udare na vratilu za vreme prelaznih pojava
 Pokretanje frekventnim pretvaračem vrši se tako što se, pri
uključenoj pobudi rotora, frekvencija na frekventnom pretvaraču
podesi na malu vrednost, čime se ostvaruje mala brzina obrtnog
polja statora

Postepenim povećavanjem
frekvencije na izlazu
frekventnog pretvarača
povećava se brzina obrtanja
rotora motora, sve do
dostizanja nominalne
sinhrone brzine obrtanja :
Sinhroni motor kao sredstvo za popravku faktora snage mre že

 Pri radu sinhronog motora postoje dva

obrtna magnetna polja:
- jedno, koje se dobija obrtanjem rotora sa
magnetnim polovima (Φp)
- drugo, od naizmeničnih struja u namotaju
statora (Φa)

 Iz ova dva obrtna magnetna polja dobija

se rezultujuće polje (fluks Φrez) koje u
namotaju statora indukuje protiv
elektromotornu silu Ea, suprotnog smera
od napona U na koji je motor priključen
 Struja Ia u namotaju statora zaostaje u
fazi iza napona U za ugao 

 Struja statora Ia stvara magnetni fluks Φa , pa i on zaostaje iza

napona U za ugao 
 Snaga sinhronog motora:

P  3  U  I a  cos 
 Ako je motor priključen na mrežu
stalnog napona U - snaga motora
menja se samo ako se menja Iacosφ

 Ako se opterećenje motora ne menja:

I a  cos   const.
 Kako je Ia ~ Φa važiće i:

Φa  cos   const.
što predstavlja projekciju vektora Φa na pravac vektora U
 Kada se menjaju vrednosti pobudne
struje Ip, odnosno fluksa Φp, temena
trouglova (C, C’, C’’ i C’’’) moraju ostati
na istoj pravoj

 Ako se smanji pobudna struja (Ip’)

smanjuje se Φp’, povećava se ugao φ
(φ' na slici) i struja statora Ia’ više
zaostaje za naponom U

 Pri jednoj pobudnoj struji (Ip’’) i fluksu (Φp’’), ugao φ=0 i strua Ia’’ i
napon U su u fazi

 Daljim povećanjem pobudne struje (Ip’’’), struja u statoru Ia’’’

prednjači naponu U
 U mrežama naizmenične struje asinhroni
motori čine da je struja fazno pomerena
unazad od napona (I1)

 Da bi se poboljšao faktor snage (cos)

može se upotrebiti veći sinhroni motor za
pogon neke veće mašine radilice

 Povećavanjem pobudne struje sinhronog

motora (I2) on će imati struju koja fazno
prednjači naponu U

 Vektorskim slaganjem ove struje sa strujom asinhronih motora 

rezultujuća struja (Irez) pomerena je unazad od napona U za manji
ugao   povećava se ukupan faktor snage cos
 Sinhroni motor može se upotrebiti za
pokretanje kompresora, ventilatora, itd.

 Prednosti:
- dobar faktor snage
- visok stepen korisnog dejstva
- izdržava znatna preopterećenja
- neosteljiv je na varijacije napona

 Nedostaci:
- pokreće se specijalnim kratkopojenim namotajem na rotoru ili
malim asinhronim motorom
- puštanje u rad zahteva sinhronizaciju
- pri velikim preopterećenjima može ispasti iz sinhronizma i stati
- za pobudni namotaj potrebna je jednosmerna struja
- broj obrtaja ne može se menjati
Tipičan izgled sinhronog motora velike snage (više stotina kW):
Sinhroni motori malih snaga:

• Koriste se tamo gde je neophodno precizno i kvalitetno

upravljanje

• Izuzetno su važni za primenu u robotici, alatnim mašinama i

servopogonima