Координате: 46°12′ СГШ; 6°09′ ИГД

Женева
Женева (франц. Genève, нем. Genf, итал. Ginevra) други је по величини град у Швајцарској (после
Женева
Цириха), а највећи град Романдије (дела Швајцарске у коме се говори француски језик). Женева је
и главни град и највеће место истоименог кантона Женева. Genève (францу ски)
Genf (немачки)
И поред своје не аш изразите величине Женева се сматра једним од ло алних ра ова, углавном Ginevra (италијански )
з ог присуства ројних међународних организација, укључујући европско седиште Уједињених
нација.

По истраживању из 2006, Женева је други град на свету по квалитету живота (такође после
Цириха).[1]

Садржај
Порекло назива
Положај града
Природни услови
Историја
Ср и у Женеви
Становништво
Привреда
О разовање
Знаменитости града
Сао раћај
Партнерски градови Колажни прик аз Женеве: Дворац Нација,
Галерија ЦЕРН, водоскок и Женевско језеро
Референце
Спољашње везе

Порекло назива
Сматра се да је назив града везан за Келте. Најстарији сачувани назив је ио латински назив Генава
Гр
(лат. Genava) непознатог порекла. Током раног средњег века назив се постепено мењао ка
садашњем о лику Женева (фра. Genève [ʒənɛv]). Женева као вековима познат град има ројне Административни подаци
другачије називе на европским језицима (енг. Geneva, нем. Genf, ита. Ginevra, ретором. Genevra). Држава Швајцарска
Кантон Кантон Женева
Положај града Основан 121.
Женева је изузетно важан град како у Становништво
држави тако у на нивоу света. На нивоу Становништво
Швајцарске она је удаљена:
— 185.726
од главног града Швајцарске, — густина 11.710,34 ст./km2
Берна, град је удаљен 165 km
југоисточно, Агломерација 513.188
од Базела 250 km јужно, Географске карактеристике
од Цириха 280 km југоисточно.
Координате 46°12′ СГШ; 6°09′ ИГД
На нивоу Европе Женева је удаљена:
Временска UTC+1 (CET), лети
од Лиона 150 km источно, зона UTC+2 (CEST)
од Милана 250 km северозападно,
Ндм. висина 369 м
од Париза 540 km југоисточно.
Површина 15,86 км2

Снимак Женеве из сателита Природни услови

Рељеф
Женева се налази на крајњем југозападу Швајцарске, са три стране окружена француском
границом. Град се развио на крајње југозападној тачки Леманског језера. На овом месту из језера
отиче река Рона. Њена долина дели алпско планинско подручје јужно од града и северно положено
подручје планина Јуре. Сама долина је на при лижно 350-400 m надморске висине, валовита,
плодна и густо насељена.
Женева
Клима

Клима о ласти Женеве је умерено континентална. Просечна годишња температура је 9,0 °C, док је
просечна количина падавина лизу 1000 мм/м². Поштански 1200, 1201, 1202, 1203,
рој 1204, 1205, 1206, 1207,
Воде 1208, 1209, 1227, 1240
Женева се налази на крајње југозападној тачки Леманског језера (француски: Lac Léman), које је Позивни рој 22
по граду названо и Женевским. Језеро је ледничког порекла и спада у највећа алпска језера. На Ве -сајт
месту старог дела Женеве из језера отиче река Рона. Непосредно јужно од градског језгра и Рону
www.ville-geneve.ch
се улива мања река Авре, која долази са Алпа.

Историја
Прва насеља на месту Женеве везују се
за до а праисторије. Почетком нове ере
овде се налазило келтско-германско
насеље, које су Римљани освојили 121.
године. Тада је за ележен и данашњи
назив града. У до а касног Рима град
постаје средиште хришћанског епископа.

Почетком средњег века кроз ову о ласт

протутњало је много варварских
Приказ града из 16. века племена, од којих су највећи утицај
оставили Бургунди и Франци. 888. Детаљ из старог градској језгра Женеве
године град је припојен Бургундији.
1033. године насеље потпало под немачки утицај. 1154. године град са околином до ија
елементе аутономије, која је постепено проширивана. 1394. године великашна породица Савоја постепено преузима утицај на градом, а сама породица
до ија војводско звање. Међутим, град је и даље имао вишег заштитника. 1526. године ово постаје тадашња Швајцарска конфедерација, са којом се град
уједињује.

У ово време јавља се у Женеви и покрет реформације на челу са Жаном Калвином. 1536. године грађани су се самопрогласили протестантима. У ово
време (1536—1564) у граду је живео и радио познати протестантски делатник, Жан Калвин, који постаје духовни вођа града, а који и данас представља
један од сим ола града. И поред тога што је град остао протестантски, у 17. веку у град се враћају римокатоличка црква, а постепено и верници.

Током Француске револуције (1789/99) грађани Женеве су активно учествовали у свим догађањима, па је град са околином 1798. припојен Француској. У
оквиру ње је остао све до пада Наполеона 1814. године. Тада је Женева с непосредном околином припојена Швајцарској Конфедерацији, што је остало
до данас.

Међународни значај град до ија после Првог светског рата, када град постаје седиште међународне организације Лиге народа 1919. године. Ова
организација ( удући да није спречила светски рат) уступила је место Уједињеним нацијама после Другог светског рата, што је узроковало пресељење
међународне пажње у ново седиште, Њујорк. Међутим, у Женеви су остала и даље седишта ројних међународних организација. Ово је граду дало већи
значај наспрам његове величине и положаја, па је град и данас велико привредно и културно средиште.

Ср и у Женеви
Основана је 2. јула 1888. године у Женеви, прва "Српска читаоница". Њу је заменило Српско удружење "Вила" 1892. гдине. Друштво су 1896. године
напустили његови чланови и до ротвори Филип ла Ренотијер од Ферари и Шарон. Друштво је одржавало редовне састанке са пригодним национално-
уметничким програмом, и има огату и лиотеку која се стално о огаћује поклон-књигама. редовних чланова је ило 17, а постоје и друге категорије.
Одржавало је то друштво са српским друштвима и организацијама широм српства. Почетком 1897. године друштво су водила два филозофа: Ђорђе
Стајић председник и Драгутин Владисављевић тајник (секретар).[2]

Становништво
По проценама из 2008. године у Женеви живи при лижно 186.000 становника, а у градској зони преко пола милиона. По о а показатеља то је други град
у Швајцарској, а највећи и најзначајнији у њеном франкофоном делу. Од споменутих 186 хиљада становника 38,7% нема швајцарско држављанство.
Језик

Швајцарски Французи чине традиционално становништво града и француски језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је
током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Женеве чују ројни други језици.

Религија

Месни Французи су у 16. веку прихватили протестанско учење Жана Калвина. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео
римокатолика. Данашњи верски састав града је: римокатолици 39,5%, атеисти 22,0%, протестанти 17,4%, муслимани 4,4%, јевреји 1,1%.

Привреда
Женева је старо и данас познато анкарско средиште. У У граду се налазе
централе и велике испоставе низа великих и међународно познатих анака.
Град је и важно трговачко средиште.

У граду и околини смештено је много међународних компанија (индустрија,

сао раћај, пословање).

Једна од важних Од производње посе но се истиче традиционална израда часовника. Упоредо

трговачких улица града
са тим град се специјализован и на другим пољима прецизне изрдае вредних
Женевски салон аутомо ила
искупих предмета, па је постао и важно трговиште за луксузну ро у. Са друге
стране, све ово чини град једним од најскупљих за живот.

Женева је позната и по ројним догађањима и манифестацијама. Посе но се тре а издвојити Женевски салон аутомо ила.

О разовање
Женева је и велико научно-истраживачко и о разовно средиште са вишевековном традицјом (Универзитет у Женеви је основан 1559. г.). Прва школа за
међународне односе основана је почетком 20. века управо у Женеви.

Знаменитости града
Женева поседује до ро очувано старо градксо језгро са ројним црквама, палатама, трговима, фонтанама,
споменицима. Поред тога град има и ројне велепене установе међународних организација, ројне паркове,
алеје, дукачак кеј дуж језера. Од тога се могу издвојити:

Катедрала светог Петра (Cathédrale Saint-Pierre), из 12. века, где је започет калвинизам у
швајцарским земљама;
Палата нација (Palace of Nations), некадашње седиште Лиге народа, изграђена 30-их прошлог
века;
Зид реформације (Monument international de la Réformation), споменик у част протестантизму;
Водоскок; Поглед на Женеву са Леманског
Парк Лагранж (Parc de la Grange), велики парк дуж Леманског језера; језера у смирај дана
Природњачки музеј (Muséum d'histoire naturelle);
Комплекс сајма у Женеви.

Сао раћај
З ог присуства ројних међународних установа и компанија Женева има веома развијен међународни и међуградски
сао раћај. Западно од града налази се Међународни аеродром „Коинтрин“. Градска железничка станица има ројне
поласке ка великим градовима у самој држави и у Француској.

У јавном градском превозу учествују трамваји, тролеј уси, ауто уси и родови по језеру. Прва три вида превоза налазе
се у окриљу градског сао раћајног предузећа. Јавни превоз о ухвата град са предграђима, укључујући и она у суседној
Аеродром у Женеви
Француској.

Партнерски градови
Ду аи
Буенос Ајрес
Алжир
Аман
Рио де Жанеиро
Галерија

Градска Катедрала св. Водоскок на језеру Палата нација — Главна сала Палате Универзитет у Женеви
Петра главно прочеље Нација

Зид реформације Здање Светске Савремено здање

организације за чување Природњачког музеја
својине

Поглед на град са о лижњих Алпа

Референце
1. Mercer Human Resource ConsultingWorld-wide quality of living survey(http://www.mercerhr.com/pressrelease/details.jhtml/dynamic/idContent/
1173105). Лондон, 10. април 2006.
2. "Застава", Нови Сад 1897. године

Спољашње везе
www.ville-ge.ch — Званични сајт града Женеве
www.ge.ch — Званични сајт кантона Женеве
Туристички водич кроз град
Јавни градски превоз у Женеви
Кратка историја града
Универзитет у Женеви

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Женева&oldid=20917201”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 27. септем ар 2018. у 02:14 ч.

Текст је доступан под лиценцом Кријејтив комонс Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове
коришћења за више информација.