VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

 NOVI SAD
(SPECIJALISTIČKE STUDIJE)

POJAM I VRSTE KREDITA

(Pristupni rad iz: Računovodstvo banaka i finansijskih institucija )

Profesor: Student:
Vukašinović dr Jovan Sanja Petković S14/13BO

 Novi Sad, 2014. godine

godine
  Pojam i vrste kredita

SADRŽAJ
1 UVOD ..................................................................................................................................... 1
2 POJAM KREDITA ................................................................................................................. 2
3 ZNAČAJ KREDITA ............................................................................................................... 2
3.1 Mobilizatorska funkcija.................................................................................................... 2
3.2 Funkcija likvidnosti i stabilnosti u proizvodnji .................................................. .............. 3
3.3 Funkcija razvoja medjunarodnih ekonomskih odnosa .............................................. ....... 3
3.4 Funkcija razvoja nedovoljno razvijenih područja ............................................................ 3
3.5 Funkcija kontrole tokova u privredi ................................................................................. 3
4 VRSTE BANKARSKIH KREDITA ...................................................................................... 3
Kratkoročni krediti ........................................................................................................... 3
4.1
4.2 Dugoročni krediti ............................................................................................................. 4
4.3 Prema različitim kriterijumima  ........................................................................................ 5
4.4  Najčešće vrste kredita u praksi............................................... .......................................... 6
5 RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE KREDITA ...................................................... 7
6 PRINCIPI KREDITNE POLITIKE .............................................. .......................................... 9
7 USLOVI ODOBRAVANJA KREDITA .............................................................................. 11
8 UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM .......................................................................... 12
9 ZAKLJUČAK  ....................................................................................................................... 14
10 LITERATURA ..................................................................................................................... 15
  Pojam i vrste kredita

1 UVOD

Kredit je jedan od najznačajnijih bankarskih proizvoda, kako danas tako i u

 prošlosti.  U uslovima kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno
 poslovima pozajmljivanja novca uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su
 bile preteče savremenih banak a.
Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje. Mnoge drţave su
 pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom razorene privrede,
gradeći kapitalne investicione i  infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su
 pozajmljivali novac sa ţeljom da razvijaju svoje privredne poduhvate i da obezbede razna
 potrošna dobra.
U istorijskim epohama koje su prethodile trţišnoj proizvodnji , kredit je imao naturalni
karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom  robno-novčanih odnosa
kredit dobija ekonomski karakter. U robovlasništvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu
zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih
daţbina. U kapitalističkim uslovima  proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku
kredita više ne funkcioniše samostalno i van proizvodnje, jer kredit u zemljama trţišne
ekonomije nema isključivo potrošački karakter, već se prvenstveno upotrebljava za
 proširenje proizvodnje, mada se delimično daje i u potrošačke svr he, i to pre svega da se
roba lakše realizuje i smanje zalihe neprodatih proizvoda. U savremenim uslovima kredit
se najčešće izraţava, nastaje i gasi u novcu. Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju
cenu i trţište. Kredit  predstavlja jedan od osnovnih oblika finansijskih ulaganja i
omogućava zadovoljavanje najširih potreba gradjana, privrede i društva. Takodje ima
snaţan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najznačajnijih
regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja
otvaraju se trţišta za nekim proizvodima i slično. Bez   kredita proces reprodukcije u
znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen. Pored svih ovih ¨pozitivnih ¨efekata,
kredit ima i neke negativne efekte. Naime, prekomerna ekspanzija kreditnog finansiranja
 privrednih subjekata, iste dovodi u stanje prezaduţenosti što znatno slabi njihovu
reproduktivnu sposobnost.

1
  Pojam i vrste kredita

2 POJAM KREDITA

Pojam kredita kao oblika finansijskih ulaganja vezuje se za poverenje koje

 predstavlja jedan od najvaţnijih momenata pri zasnivanju kreditnog odnosa. Izraz kredit
vodi poreklo od latinske reči „credo“ što znači verujem, a pretpostavlja se da su se u
 početku krediti odobravali isključivo na bazi poverenja i lične procene da će korisnik
kredita uredno vratiti isti.
Kredit je duţničko - poverilački odnos, zasnovan na ustupanju prava raspolaganja
novčanim sredstvima od strane komitenta (kreditora, zajmodavca, banke) duţniku
(korisniku kredita, zajmoprimcu) na odreĎeno vreme i pod odreĎenim uslovima (vreme,
kamata, način otplate, pokriće).
Kredit je finansijsko sredstvo koje je nastalo davanjem gotovine ili drugog sredstva od
strane zajmodavca zajmoprimcu, pri čemu zajmodavac za uzvrat dobija obećanje od
zajmoprimca, da će zajmoprimac da otplati kredit na odreĎeni dan ili u odreĎene dane,
obično sa kamatom.
Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omogućava
zadovoljavanje najširih potreba gradjana, privrede i društva. Takodje ima snaţan uticaj na
sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najznačajnijih regulatora procesa
reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja otvaraju se trţišta za
nekim proizvodima i slično. Bez kredita proces reprodukcije u znatnoj meri bi bio
usporen, odnosno smanjen.
Danas kr edit predstavlja robu koja ima svoju cenu i trţište.  Kreditni odnos se manje
zasniva na ličnom poverenju, a više na sistemu raznih obezbeĎenja i garancija koja je
korisnik kredita duţan da obezbedi davaocu kredita.

3 ZNAČAJ KREDITA
Kredit u svim okolnositma ima ključnu ulogu i postaje jedan od značajnijih
regulatora procesa reprodukcije, jer obezbedjuje likvidnost i kontinuitet proizvodnje,
ubrzava i povećava proces proizvodnje i uspostavlja ravnoteţu robnonovčanih odnosa na
trţištu. Za proces reprodukcije nije dovoljno samo obezbediti potrebnu količinu novca
 pomoću kredita, već je neophodno da taj novac i kredit dodju u pravo vreme i na pravo
mesto. U politici plasmana, uloga kredita je najvaţnija, izmedju ostalog i zbog toga što
kredit ima višeznačne funkcije i u finansijskoj i u bankarskoj praksi.
Kredit kao ekonomska kategorija obavlja sledeće ekonomske funkcije:
3.1 Mobilizatorska funkcija
Ova funkcija se ispoljava u prikupljanju novčanih sredstava koja su usitnjena i nalaze se
u rukama mnogobrojnih vlasnika, a privremeno su van procesa proizvodnje i prometa.
Prikupljanje novčanih sredstava je bankarski posao. To banke čine: putem otvaranja
računa svojih klijenata, putem obavljanja finansijskih poslova u ime svojih klijenata,
 putem štednje uz odgovarajuću kamatu.

2
  Pojam i vrste kredita

3.2 Funkcija likvidnosti i stabilnosti u proizvodnji

Kredit ima veoma značajno mesto u procesu reprodukcije, jer se pomoću njega odrţava
stalna likvidnost medju privrednim subjektima. To omogućava kontinuitet proizvodnje,
zatim ubrzava razvoj procesa re produkcije i uskladjuje trţišne odnose ponude i potraţnje.
Značaj kredita je utoliko veći što se zna da se proces proizvodnje ne moţe osloniti samo
na sopstvene izvore sredstava za finansiranje, već se permanentno moraju pomagati i
spoljnim izvorima sredstava, a to su u prvom redu krediti.

3.3 Funkcija razvoja medjunarodnih ekonomskih odnosa

U ovom slučaju predstavlja bankarsku podršku izvoznicima za obrtna sredstva, kako bi
 premostili vremenski razmak od ulaganja do naplate prilivom iz inostranstva.

3.4 razvoja nedovoljno razvijenih područja

Funkcija
Kod ove funkcije kredit dopunjava nedostatak akumulacije i tako utiče na ubrzani
 privredni razvoj s ciljem uspostavljanja ravnomernosti u privrednom razvoju regiona
 jedne zemlje. Time se amortizuju problemi vezani za zaostajanje u razvoju, zaposlenosti,
standardu i sl.

3.5 Funkcija kontrole tokova u privredi

Pomoću kredita se dopunjavaju privredni tokovi novom količinom novca i u tome kredit
ima kontrolnu funkciju u okviru emisione politike centralne banke. Funkcija kontrole se
ostvaruje preko poslovnih banaka, tako što se vrši stalna kontrola poslovanja preduzeća
koja se kreditiraju u pogledu namenskog korišćenja kredita i u pogledu otplate kredita u
ugovorenim rokovima.

4 VRSTE BANKARSKIH KREDITA

Kreditni poslovi spadaju u skupinu aktivnih bankovnih poslova-  izdavajući

kredite banka plasira prikupljena sredstva i zaraĎuje kamatu. Stopa po kojoj banka prima
sredstva je pasivna kamatna stopa; plasira ih po kamatnoj stopi koju nazivamo aktivna
kamatna stopa i koja je u pravilu viša, pa banka zaraĎuje na razlici u kamatnim stopama .
Potrebno je voditi računa o usklaĎenosti izvora sredstava (najvećim delom depozita) i
kreditnih plasmana poslovne banke. Ročna struktura aktive poslovne banke mora biti
usklaĎena s ročnom strukturom njene pasive.
Osnovna podela kredita jeste na: kratkoročne i dugoročne.
4.1 Kratkoročni krediti

K ratkoročno kreditiranje je vrlo čest aktivni  bankarski posao. Vaţno je naglasiti da

odobravanjem kratkoročnih kredita banka povećava novčanu masu budući da tim poslom
stvara novi novac (sekundama emisija novca).
Vrste kratkoročnih kredita:
 Kontokorentni kredit
To je kratkoročan kredit koji banka odobrava u korist tekućeg računa komitenta. Sredstva
odobrenoga kredita komitent moţe koristiti za promet i plaćanje, odnosno izdavati naloge

3
  Pojam i vrste kredita

za plaćanje iznad vlastitih sredstava na računu. Kamatne stope na kontokorentne kredite

 po  pravilu su više nego na ostale vrste kredita jer promenljivi način njegovog korišćenja
nameću banci potrebu odrţavanja veće likvidnosti.
  Eskontni kredit
Odobrava se na osnovu meničnog jemstva, tako da je eskontni kredit u suštini menični
kredit. Banka koja raspolaţe slobodnim sredstvima kupuje, odnosno otkupljuje  menicu
od imaoca pre njenog roka dospeća. Pri tome banka umanjuje meničnu sumu za  iznos
(kamate) i provizije banke, računajući od dana otkupa do roka dospeća.
  Lombardni kredit
Je kratkoročni vid kreditiranja, pri čemu zalogu za kredit  predstavljaju pokretne stvari,
veće vrednosti kao stokovi robe, hartija od vrednosti i dragocenosti. Danas su reĎi
lombardni krediti s fiksnom kamatnom stopom, a sve je vaţniji tzv. "quasi“ lombard
kojeg banke odobravaju u skladu sa sezonskim potrebama klijenta.
  Akceptni kredit
To je garantni kredit kojim banka akceptira menicu svog komitenta da bi se brţ e
realizovala. Banka klijentu na taj način daje svoj poslovni ugled kako bi njegova menica
imala bolji bonitet. Akceptiranjem menice banka postaje glavni menični duţnik, uz
naplatu odreĎene provizije.
  Rambursni kredit
Je specifičan kredit koji se javlja u spoljnotrgovinskom poslu, odnosno razmeni roba i
usluga. On nastaje kada banka (obično prvoklasna banka) isplaćuje robna dokumenta i
zadrţava ih u svojini sve dok ih korespodentska banka od nje ne  otkupi, odnosno
rembusira.

4.2 Dugoročni krediti

Dugoročno kreditiranje je u funkciji razvoja, povećava novčanu masu budući da se radi o

 prenošenju kupovne snage u profitabilne sektore. Da bi se donela isplativa odluka uz
najmanji mogući rizik (optimalizacija rizika) davaoci kredita trebaju raspolagati
mogućnošću kompletne analize poslovanja traţioca kredita, trebaju istraţiti mogućnosti
 plasmana robe ili usluga koje su predmet kreditiranja i drugo.
Pored toga davaoc kredita mora raspolagati s nizom analiza vezanih za troškove
kreditirane proizvodnje, treba poznavati okruţenje traţioca  kredita odnosno mora
raspolagati podacima koji će garantovati sigurno, profitabilno, racionalno poslovanje i
 povrat uloţenih sredstava. Ujedno ovi krediti za razliku od kratkoročnih imaju i različitu
kamatnu stopu i drugačija pokrića.
Dugoročne kredite delimo na hipotekarne i investicione.
  Hipotekarni krediti
Predstavlja oblik dugoročnog kredita koji se odobrava korisniku na  osnovu zaloge
nepokretne imovine duţnika (nekretnine, kuće, zemljišta), kao i vrednijih pokretnih
stvari. Stavljan jem hipoteke banka ne stiče vlasništvo nad nepokretninom, već samo
 pravo da se moţe naplatiti u slučaju neizvršavanja obaveza duţnika, ali ni duţnik ne
moţe imovinu otuĎiti bez bančine saglasnosti. Da bi se osigurala mogućnost naplate
 punog iznosa potraţivanja hipotekarni kredit se odobrava u visini od 60 - 70% od
vrednosti zaloţene imovine ( u praksi je to najčešće 50%).

4
  Pojam i vrste kredita

  Investicioni krediti
Investicioni krediti se odobravaju malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima za
finansiranje investicija i to za:
1. investicione projekte (izgradnju ili kupovinu poslovnog prostora ili industrijskog
objekta)
2. refinansiranje drugih kredita ili obaveza,
3. nabavku trajnih obrtnih sredstava (opreme, mašina, postrojenja)
 Najvaţnije je da investicioni projekat ukazuje na isplativost poduhvata, tj. mogućnost da
se sredstva iz kredita vrate banci u roku, uvećana za kamatu.
4.3 Prema različitim kriterijumima
1. Prema obliku u kojem se daju:
a.  Naturalni - kredit koji se daje u realnom dobru, najčešće poljoprivrednom
 proizvodu, a reč je o najstarijem kreditnom obliku,
 b. Robno - novčani - kredit koji se odobrava u robi, a vraća u novcu, najčešće
se praktikuje izmeĎu kompanija meĎusobno,
c.  Novčani kredit - u savremenim uslovima se uglavnom podrazumeva
upravo kredit koji se daje i vraća u novcu.
2. Prema nameni, odnosno prema upotrebi:
a. Potrošački - krediti koji su namenjeni potrošačima, a koji povećevaju
njihovu plateţnu moć i indirektno utiču na porast proizvodnje preko
 povećanja plateţno sposobne traţnje,
 b. ProizvoĎački - krediti namenjeni proizvoĎačima direktno utiču na porast
 proizvodnje.
3. Prema upotrebi:
a. Krediti za obrtna sredstva
 b. Krediti za osnovna sredstva
4. Prema načinu otplate:
a. Krediti se mogu otplaćivati u celini (otplata se vrši u celini u roku
dospeća),
 b. U ratama i
c. Putem anuiteta, kada se otplaćuje zajedno sa pozajmljenim iznosom i
odgovarajuća kamata
5. Prema poveriocu na :
a. Bankarske - odobravaju ih bankarske organizacije i najviše su zastupljeni
u obliku kratkoročnih kredita za finansiranje obrtnih sredstava,
 b. Javne - odobravaju drţavne ili javne finasijske insitucije. Ovi krediti su
 budţetskog karaktera i cilj im je da se putem njih potpomogne odreĎena
 budţetska aktivnost,
c. Domaće i
d. Inostrane.
6. Prema kriterijumu kamaćenja:
a. Kamatni - krediti koji predviĎaju otplatu uz zaračunavanje kamate kao
cene kredita i
 b. Bezkamatni - krediti koji ne predviĎaju zaračunavanje kamate.

5
  Pojam i vrste kredita

4.4 Najčešće vrste kredita u praksi

Krediti mogu biti u dinarima ili indeksirani u evrima.

Kategorija kredita Vrsta korisnika kredita

 Potrošački krediti (za kupovinu bele tehnike,

automobila, putovanja i sl.), Krediti po tekućem Fizička lica
računu, krediti po kreditnim karticama.
 Keš kretiti (gotovinski)
 Stambeni krediti

 Overdraft krediti (za likvidnost)

 Krediti za pripremu izvoza
 Kredit za obrtna sredstva Pravna lica
 Kratkoročni limit za akreditiv
 Kratkoročni limit za garancije

Primer potrošačkog kredita Erste banke za kupovinu novog ili polovnog vozila:

Kupovina novih i polovnih motornih vozila
Namena i plovila, zatvaranje obaveza po lizing
ugovoru
Valuta RSD
Minimalni iznos kredita RSD 100.000

2.500.000 RSD za vozila/plovila starosti do

2 godine i 1.500.000 RSD starosti preko 2
Maksimalni iznos kredita godine
u iznos kredita moţe biti uključen i iznos
Kasko osiguranja
Period od 12 do 84 meseci (od 1 do 7 godina)
Minimalno učešće Bez učešća
Od 3M BELIBOR* + margina 6,50% – 
Visina nominalne kamatne stope
8,95%
Za klijente bez prenosa zarade i u
slučaju neispunjenja obaveze prenosa 29,95%
zarade ili penzije - fiksna
Metod obračuna kamatne stope Proporcionalni
Naknada Od 1,5% - 3%

6
  Pojam i vrste kredita

5 RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE KREDITA

Računovodstveni pristup uo pšte, a posebno računovodstveno obuhvatanje kredita, moţe
značajno da utiče na tačnost finansijskih izveštaja i obračun adekvatnosti kapitala banke.
Klučni činioci računovodstvenog obuhvatanja kredita su:
 Priznavanje kredita u momentu nastanka poslovne promene;
 Procenjivanje ( merenje ) kredita u momentu nastanka poslovne promene;
  Naknadno procenjivanje kredita;
 UtvrĎivanje pokrića za gubitke na kreditima;
 Priznavanje prihoda od kamate;
 Praksa upravljanja kreditnim rizikom;
 Praksa obelodanjivanja kreditnog portfolija.

I. Priznavanje, prestanak priznavanja i merenje kredita

Banka priznaje kredit, bilo da ga je plasirala ili kupila u svom bilansu stanja onda i samo
onda kada postane ugovorna strana prema odredbama ugovora o kreditu.Banka uklanja
kredit ( ili deo kredita ) iz svog bilansa stanja onda i samo onda kada izgubi kontrolu nad
 pravima iz ugovora o kreditu ( ili delu kredita ). Banka gubi takvu kontrolu kada realizuje
 pravo na koristi navedene u ugovoru, kada prava isteknu ili ako banka nekome kredit
 preda. Banka meri kredit, u momentu nastanka, po nabavnoj vrednosti.
Primer: Banka je odobrila potrošački kredit Marku Markoviću u iznosu od 200.000
dinara pod sledećim uslovima:
1. Rok otplate 2 godine, tako da prva rata dospeva 11.09.2011.godine, a druga
11.09.2012.godine.
2. Kamatna stopa 10% godišnje.

Knjiţenje plasiranja kredita i otplata prve rate kredita sa kamatom.

Konto Opis Duguje Potražuje
1. 102 Potrošački krediti 200.000
000 Ţiro račun 200.000
Odobreni kredit
2. 000 Ţiro račun 120.000
102 Potrošački krediti 100.000
700 Prihodi od kamata 20.000
Otplata prve rate kredita

II. ObezvreĎenje kredita - priznavanje i merenje

Za banku je kredit ekonomsko sredstvo koje treba da joj u budućnosti donese ekonomsku
korist u vidu priliva gotovine po osnovu naplate glavnice i po osnovu prihoda od kamate.
Ako takvih priliva nema ili ako postoji opravdana sumnja da takvih priliva neće biti u
 budućem periodu, kredit gubi odlike ekonomskog sredstva. Za takav kredit kaţemo da je
obezvreĎen. Banka utvrĎuje i priznaje obezvreĎenje kredita kada je verovatno da neće
 biti u mogućnosti da taj kredit naplati ili da više nije razumno da veruje da će moći da
naplati kredit u skladu sa odredbama ugovora o kreditu.

7
  Pojam i vrste kredita

ObezvreĎenje se priznaje kao smanjenje iskazanog iznosa kredita,  putem ispravke

vrednosti ili otpisa, kao rashod u bilansu uspeha, u periodu u kome je obezvreĎenje
nastalo.Banka meri obezvreĎen kredit u iznosu za koji je procenjeno da moţe da se
naplati. U slučaju kada je efektivna kamatna stopa jednaka ugovorenoj kamatnoj stopi,
kredit nije obezvreĎen. U slučaju kada je efektivna kamatna stopa manja od ugovorene
kamatne stope, kredit je obezvreĎen.
Primer: Marko Marković nije imao da plati ceo iznos, već samo 90.000 dinara.
Prvo je potrebno izračunati efektivnu kamatnu stopu na dat kredit.
Ugovoreni rokovi plaćanja Procenjeni prilivi gotovine
11.09.2011. - Glavnica 100.000
11.09.2011. - Kamata 20.000
11.09.2012. - Glavnica 90.000
11.09.2012. - Kamata -
Sadašnja vrednost ugovorenih priliva 200.000
gotovine ( glavnica kredita )
Efektivna kamatna stopa 3.5 %
Ugovorena kamatna stopa 10 %
Zaključak: Kredit je obezvreĎen

Knjiţenje ispravke vrednosti kredita.

Konto Opis Duguje Potražuje
1. 650 Rashodi indirektnih otpisa 90.000
109 Ispravka vrednosti datih kredita 90.000
Ispravka vrednosti 31.12.2011.g.
2. 660 Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih
 potraţivanja 10.000
102 Potrošački krediti 10.000
Otpis kredita 31.12.2011.
III. Priznavanje i prestanak priznavanja prihoda od kamate
Osnovno pravilo priznavanja prihoda od kamate je da se ti prihodi priznaju samo ako je
verovatno da će biti naplaćeni. Drugi vaţan uslov za priznavanje prihoda od kamate je da
se taj iznos prihoda moţe pouzdano izmeriti  Prihodi od kamate se priznaju srazmerno
vremenu za koje se ostvaruje efektivan prinos na sredstva.
Priznavanje prihoda od kamate obračunate Obračun u skladu sa ugovorom: 200.000 x
srazmerno vremenu za period od 10 % x 111 dana:365 dana = 6.082
11.09.2010.-31.12.2010.
Prenos obračunate kamate za prethodni
 period na dospela potraţivanja na dan
11.09.2011.
Priznavanje prihoda od kamate od početka Obračun u skladu sa ugovorom: 200.000 x
godine do roka dospeća 11.09.2011. 10 % x 254 dana:365 dana = 13.918
 Naplata obračunate kamate o roku dospeća
Priznavanje prihoda od kamate obračunate Obračun u skladu sa ugovorom : 100.000 x
srazmerno vremenu za period od 10 % x111 dana:365 dana = 3.041
11.09.2011.-31.12.2011.

8
  Pojam i vrste kredita

Suspenzija (ukidanje) obračunatih prihoda Primena pravila da u okviru prihoda mogu

od kamate zbog priznatog obezvreĎenja. da se iskaţu samo oni  prihodi koji su
stvarno naplativi.
Prenos suspendovane kamate u vanbilansnu Za potrebe obelodanjivanja
evidenciju.
Knjiţenje kamate.
Konto Opis Duguje Potražuje
1.190 Razgraničena potraţivanja za obračunatu
kamatu 6.082
700 Prihodi od kamata po osnovu kredita 6.082
Obračun prihoda od kamate
2.020 Potraţivanja za kamatu 6.082
190 Razgraničena potraţivanja za kamatu 6.082
Prenos obračunate kamate
3. 020 Potraţivanja za kamatu 13.918
700 Prihodi od kamate po osnovu kredita 13.918
Priznavanje prihoda
4. 000 Ţiro račun 20.000
020 Potraţivanja za kamatu 20.000
 Naplata kamate
4.190 Razgraničena potraţivanja za obračunatu kamatu 3.041
700 Prihodi od kamate po osnovu kredita 3.041
Obračunata kamata na dan 31.12.2011 .
5. 700 Prihodi od kamate po osnovu kredita 3.041
190 Razgraničena potraţivanja za obračunatu kamatu 3.041
Suspenzija prihoda od kamate
6. 930 Potraţivanja za suspendovanu kamatu 3.041
980 Obaveze za kamatu 3.041
Prenos u vanbilansnu evidenciju

6 PRINCIPI KREDITNE POLITIKE

Dobra kreditna politika podrazumeva dobro osmišljenu i sprovedenu kreditnu

analizu i izbor kvalitetnih kreditnih plasmana. Osnovna svrha izrade kreditne analize je
da utvrdi postoji ili da li će ubuduće postojati volja i sposobnost odnosno mogućnost
zajmotraţioca da otplaćuje odobreni kredit po uslovima datim u ugovoru o kreditu.
Banka, odnosno kreditni referent, mora da utvrdi stepen rizika i mogućnosti koju moţe
 preuzeti na sebe u slučaju da kredit ne bude vraćen ili ukoliko mu se rok produţi.
Kreditna analiza predstavlja analizu finansijske snage i ukupnih poslovnih performansi
komitenata, na osnovu čega  je moguće procenjivanje realnog obima traţioca kredita,
obima gubitaka u slučaju kreditnog rizika, strukture kreditnih uslova alokacije kredita i
slično.
S obzirom da su banke u svom poslovanju izloţene rizicima, kao što su kreditni,
operativni i drugi, one su duţne da definišu strategiju, kako bi njima mogle upravljati.

9
  Pojam i vrste kredita

Strategija banke podrazumeva procedure identifikovanja, procene i upravljanja rizicima,

te redovno izveštavanje organa upravljanja banke o tome.
Banke su, u svom poslovanju, najviše izloţene kreditnom riziku. On predstavlja opasnost
od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja
obaveza duţnika prema njoj. Kreditni rizik banke uslovljen je kreditnom sposobnošću
duţnika, njegovom urednošću u izvršavanju obaveza, kao i kvalitetom instrumenata
obezbeĎivanja potraţivanja banke, a identifikuje se, meri, procenjuje i prati u skladu sa
odlukama kojima se ureĎuju klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke,
odnosno adekvatnost njenog kapitala.
U cilju primerenog upravljanja kreditnim rizikom, banka mora da upravlja istim i da
formira dovoljne rezerve za potencijalne gubitke ukoliko duţnici ne izmiruju svoje
obaveze u utvrĎenom roku.
Kreditna politika banke treba da predstavlja okvir kreditne aktivnosti banke, koji je
sastavljen od jasne svakodnevne operativne procedure. Ono na čemu treba da se zasniva
kreditna politika jeste maksimizacija profitabilnosti kreditne aktivnosti u okviru rizika
 prihvatljivog za banku. Da bi se to moglo postići potrebno je da banka ima odgovarajući
stručni kadar, koji će biti garancija za odgovrajući nivo kvaliteta kreditnog portfolija i
odrţavanje nivoa kreditnih gubitaka sa obimom rasta kreditne aktive.

Smatra se da se efektivna kreditna politika banke treba prepoznati po:

1. Uspešnom menadţmentu kreditne aktivnosti (odobravanje kredita i njihova
uspešna naplata);
2. Zahtevima za integraciju upravljanja aktivom i pasivom banke i
3. Odobravanju kredita i sistemu upravljanja kreditom koji moraju biti paţljivo
razraĎeni.

Dobro koncipirana kreditna politika polazi od nekih opštih i specifičnih principa, što
omogućuje banci da se preventivno oslobodi visokih margina kreditnog rizika,
omogućujući joj time šire mogućnosti za profitabilne plasmane.
U univerzalne principe kreditne politike banaka, koji vaţe za sve banke i sve kreditne
oblike ubrajaju se:
 izbegavanje visoke koncentracije plasmana u pojedine grane, sektore privrede,
osim kod specijalizovanih banaka, radi disperzije rizika,
 obavezno sopstveno učešće klijenata koji zahtevaju kredit kod investiranja,
odnosno obezbeĎenja sredstava za obrtna sredstva,
 obavezno stogo formalizovane procedure utvrĎivanja uslova kreditiranja,
 zahtevanje finansijskog izveštaja za klijenta u periodu najmanje prethodnih
godinu dana,
 obaveznost zahtevanja amortizacionog plana isplate i plana kvartalnih priliva
klijenata,
  prioritetno odobravanje kredita za likvidnost klijenata uz restriktivan pristup za
finansiranje novih, naročito rizičnih ulaganja, nadzor i kontrola korišćenja kredita.

10
  Pojam i vrste kredita

U specifične principe kreditne politike, koji vaţe za pojedine banke, odnosno za pojedine
vrste kreditnih poslova spadaju:
 ograničenje odobravanja kratkoročnog kredita najviše do 90 dana,
 utvrĎivanje maksimalne vrednosti kredita u odnosu na vrednost zaloge,
 utvrĎivanje restriktivnosti (obima) plasmana za dugoročne namene,
 ograničavanje kreditinih linija na rok do godinu dana, uz mogućnost revolvinga
(ponovnog ugovaranja),
 uvoĎenje posebnih ograničenja za specifične namene - kod potrošačkih kredita,
kod investicionih kredita i sl.

Kao specifičan vid ograničenja rasta plasmana banaka, pre svega kreditiranja
stanovništva, NBS je u sklopu mera monetarne restrikcije u maju 2006. godine uvela
obavezu vezivanja maksimalnog iznosa ukupnih kredita graĎana za kapital banke i to na
maksimalno dvostruku vrednost ukupnog kapitala.

7 USLOVI ODOBRAVANJA KREDITA

Kreditiranje privrede i graĎana je osnovna aktivnost većine poslovnih banaka.

Odobravanje kredita treba da se zasniva na korektnim i objektivnim standardima za
 procenu finansijsk og stanja i kreditne sposobnosti potencijalnog duţnika u duţem
vremenskom periodu jer kreditna sposobnost duţnika moţe da se smanji tokom vremena
usled dejstva različitih predvidivih i nepredvidivih činilaca.
Kredit je u savremenim uslovima poslovanja banaka postao visoko standardizovan, što
olakšava obradu zahteva i skraćuje procedure za odobravanje kredita, uz zadrţavanje
 pouzdanosti ocene. Da bi pravnom ili fizičkom licu bio odobren kredit od strane banke,
ono mora ispuniti niz opštih i posebnih uslova i to u pravilu sve zahtevane uslove. Opšti
uslovi za odobravanje kredita su definisani kreditnom politikom banke, odnosno
opredeljeni su zakonom i drugim propisima.
MeĎu opštim uslovima prvi uslov je pravna sposobnost klijenta, što se utvrĎuje uvidom u
dokumentaciju, a najčešće pošto se radi o  klijentu od ranije prisutnom u banci, ne
 predstavlja problem utvrĎivanja. Naročito je vaţan kriterijum  kreditne sposobnosti
klijenata. Pod kriterijumom sposobnošću se podrazumeva njegova sposobnost da uspešno
obavi posao za koji je traţio kredit i da uz to vrši povraćaj saglasno uslovima korišćenja.

Kreditna analiza kompanija kao traţilaca bankarskih kredita ima za cilj da utvrdi kreditnu
sposobnost traţilaca kredita i da time ustanovi stepen kreditnog rizika. Svaki bankarski
kredit sadrţi u sebi izvestan rizik, ali banka u svojoj kreditnoj politici mora da utvrdi
stepen rizika koji moţe da prihvati. Kreditni rizik se sastoji u verovatnoći da kredit neće
 biti vraćen u roku dospeća zajedno sa pripadajućim kamatama. Ukoliko neki kredit ne
 bude vraćen to za banku predstavlja gubitak koji se apsorbuje putem izdvojenih rezervi za
 pokrivanje gubitaka ili na teret kapitala banke.
Postoji niz uslova koje pravni ili fizički subjekt mora ispunjavati da bi zadovoljio
kriterijum kreditne sposobnosti: od ostvarivanja pozitivnog poslovnog rezultata,
nepostojanja nepokrivenih gubitaka, do stručno osposobljenih kadrova i uredne naplate
dospelih potraţivanja.

11
  Pojam i vrste kredita

Da bi se dobila prava slika o traţiocu i njegovoj kreditnoj sposobnosti neophodno je

napraviti analizu ukupnih prihoda i troškova. Tako na primer, gubitak ne mora
automatski značiti diskvalifikaciju traţioca kredita, jer ukoliko je reč i o privremenom
gubitku neće biti problem pozitivne ocene kreditne sposobnosti klijenta. Pri svemu tome
treba razlikovati strogo formalne uslove od materijalnih uslova kreditne sposobnosti
klijenta, za šta je neophodno dobro poznavanje klijenta i njegovog, po mogućnosti
višegodišnjeg rada i poslovanja sa bankom koja je namerna odobriti kredit. Po  novom
Zakonu o bankama uvedena je mogućnost korišćenja baze podataka Udruţenja banaka
Srbije - kreditnom birou https://www.kreditnibiro.com/, tako što su podaci koji se odnose
na urednost izmirivanja obaveza fizičkih i pravnih lica izgubili tretman poslovne tajne.
 Na taj način banka moţe da uvidom u trenutno stanje ukupne zaduţenosti klijenta i
njegove navike u pogledu otplate finansijskih obaveza snizi rizik svog plasmana. Posebni
uslovi se odnose na: namenu upotrebe sredstava, sopstveno učešće korisnika kredita,
 polaganje depozita, instrumente obezbeĎenja, vraćanje kredita itd.
Banka moţe da odobri kredit samo kreditno sposobnim zajmotraţiocima, a pod
kreditnom sposobnošću zajmotraţioca se podrazumeva njegova sposobnost da u roku i u
celosti izmiri svoje obaveze prema banci po osnovu kredita, odnosno da uspešno obavi
 posao za koji traţi kredit i da ga saglasno uslovima korišćenja vrati u ugovorenom roku.
Postupak kreditiranja uključuje sve pravne i ekonomske radnje koje vrše traţilac kredita i
sama banka da bi se kredit odobrio, stavio u funkciju i vratio.

8 UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM

Upravljanje rizikom obuhvata skup upravljačkih metoda i tehnika koje se koriste

da bi se smanjila mogućnost ostvarenja neţeljenih i štetnih dogaĎaja i posledica i time
 povećala mogućnost ostvarenja planiranih rezultata.
Kreditni rizik je najčešći uzrok stečajeva banaka što je i bio razlog da se propišu
minimalni standardi za upravljanje kreditnim rizikom u skoro svim zakonskim sistemima.
Zbog potencijalno značajnog uticaja kreditnog rizika vaţno je sprovoditi efikasnu
strategiju upravljanja kreditnim rizikom. Prema smernicama Bazelskog komiteta takva
strategija zahteva: osiguravanje primerenog okruţenja za merenje i upravljanje k reditnim
rizikom, ispravan, pouzdan i dosledan proces odobravanja kredita, prikladan proces
kreditne administracije, aktivno merenje, upravljanje i nadzor kreditnog rizika, primerenu
kontrolu izloţenosti riziku i aktivan nadzor i sudelovanje regulatornih institucija.
Upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju obuhvata identifikovanje, merenje i
 procenu rizika s ciljem minimiziranja njegovih negativnih efekata na finansijski rezultat i
kapital banke. Banka je duţna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u čijem je
delokrugu upravljanje rizicima. TakoĎe, banka je duţna da svojim aktima propiše
 procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima. U tom
smislu, bord direktora banke je odgovoran za:
 kreiranje strategije upravl janja kreditnim rizikom i najvaţnijih politika u odnosu
na izloţenost ovom riziku,
  primenu i poštovanje limita izloţenosti banke kreditnom riziku, proveru njihove
 primene u praksi i periodično revidiranje,

12
  Pojam i vrste kredita

  primenu i poštovanje usvojenih planova, procesa i procedura u upravljanju

kreditnim rizikom, ali i za
 obezbeĎivanje odgovarajuće infrastrukture neophodne za upravljanje ovim
rizikom.

Jedna od glavnih aktivnosti finansijskih institucija kao što su banke, osiguravajuća

društva, penzijski fondovi i finansijske kompanije jeste odobravanje kredita. Da bi
ostvarile zaradu moraju uspešno plasirati kredite koji će u potpunosti biti otplaćeni
(samim tim postići  nizak kreditni rizik).
Uloga kreditiranja treba da sadrţi sve kreditne aktivnosti banke kao i način upravljanja
kreditnim portfeljom, tj. način na koji se krediti odobravaju, ocenjuju, nadziru i
naplaćuju. Efikasan sistem upravljanja kreditnim rizikom utiče na eliminaciju većine
 problema prisutnih u bankama.
Upravljanje kreditnim rizikom vrši se:
1. Primenom limita,
2. Selekcijom kreditnih zahteva,
3. Diversifikacijom plasmana,
4. Primenom adekvatnih sredstava obezbeĎenja plasmana.

13
  Pojam i vrste kredita

9 ZAKLJUČAK 
Prilikom odobravanja kredita klijentima, banke moraju biti apsolutno sigurne u
 povraćaj sredstava i rejting svojih klijenata bilo da se radi o fizičkim ili pravnim licima.
 Neophodnost kreditnih institucija, kao i institucija za proveru boniteta i rejting klijenata,
nameće se sama po sebi. Svaka kreditna institucija sa razlogom je stvorena i neretko
veoma rigorozna po pitanju postavljenih kriterijuma za odobravanje zajmova, pa moţemo
reći da je i druga posebna hipoteza, da banka moţe da odobri kredit samo kr editno
sposobnim zajmotraţiocima dokazana.
Kredit je nesumnjivo postao jedan od ključnih bankarskih poslova u savremenim
uslovima, iako je pogotovo u novijem periodu došlo do velike disperzije bankarskih
 poslova i usluga koje banke vrše. Kredit je postao masovni, visoko standardizovani
 proizvod, sa velikim brojem namena.
Kreditni poslovi su najčešći i najznačajniji bankarski poslovi u privredi, jer se savremene
aktivnosti u najvećoj meri zasnivaju na kreditima. Oni predstavljaju oblik plasmana
novčanih sredstava, koji omogućuju vršenje privrednih aktivnosti preduzeća i drugih
 privrednih organizacija kao i graĎana.
Banka priznaje kredit, samo onda kada postane ugovorna strana prema odredbama
ugovora o kreditu, a uklanja iz svog bilansa stanja onda i samo onda kada izgubi kontrolu
nad pravima iz ugovora. Bitno je naglasiti da se  prihodi priznaju samo ako je verovatno
da će biti naplaćeni.
Putem kredita podstiče se i omogućava privredna aktivnost i privredni ţivot uopšte.
Krediti utiču na ekonomski razvoj. Stručnjaci često govore da se veoma brzo moţe uočiti
u kojim zajednicama banke dobro posluju kada je u pitanju odobravanje kredita –   dokaz
 privrednog razvoja obično se nalazi svuda oko nas u obliku novih stambenih objekata,
novih poslovnih kompanija i sl.
Za kredit se često kaţe da predstavlja sredstvo usmeravanja aktivnosti i razvoja privrede.
U odnosu na proces reprodukcije, kredit ima veoma značajnu funkciju, jer omogućava
likvidnost i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i povećava proces proizvodnje i uspostavlja
ravnoteţu robno - novčanih odnosa na trţištu.

14
  Pojam i vrste kredita

10 LITERATURA

[1] Dr Jovan Vukašinović, Materijal sa predavanja, 2013

[2] Dr Jozefina Beke Trivunac, Bankarsko racunovodstvo, Beograd, 2007
[3] Zakon o bankama, Sl. Glasnik RS
[4] Barjaktarević, L., Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009
[5] Bjelica, V., Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001
[6] www.wikipedia.org
[7] https://www.kreditnibiro.com/
[8] http://www.nbs.rs
[9] http://www.erstebank.rs/rs/

15