1.

Tematika Romana:

Romaneskna prica je sasvim jednostavna.Tatjana,devojka iz palanke,zaljubljuje se u uobrazenog

Moskovljanina koji se zanosi svojim evropskim manirima.On je hladan,kao da ne primecuje o cemu se
radi.Tatjana,mlada i naivna,pise pismo Onjeginu i otkriva svoju ljubav.Onjegin joj daje na znanje da njih
dvoje nisu par.Tatjana duboko pati.Ona je simbol one Rusije koja je prirodna i zdrava,nezatrovana
"evropejstvom".Onjegin je covek bez cilja i bez smisla u zivotu pa mu je,sasvim prirodno, zivot dosadan i
bezvredan.Oko njih tece zivot,prolaze ljudi i dogadjaji,atmosfera,Rusija sa svim onim sto jeste i sto
ima.Drugi susret Tatjane i Onjegina dogadja se u novim okolnostima. Ona je sada kneginja ali udata za
bogatog starca.Onjegin,koji je ziveo prazan zivot,pomisli da je sada prilika da pridje Tatjani,da joj pise.To i
cini.Ali Tatjana odgovara:"Imam nameru ostati verna u braku."Dok je Onjeginovo odbijanje cin
naduvenosti i samozadovoljstva,Tatjanino je visokomoralan cin.

2. Lik "Evgenija Onjegina":

Onjegin je vrlo slozena licnost obiljezena brojnim i snaznim protivrjecnostima.On je,po obicaju koji je
vladao u ruskom plemstvu,stekao solidno obrazovanje.Savladao je latinski i francuski jezik,upoznao
anticku knjizevnost,izucavao istoriju...Kada je dosla mladost "od ucenja on dize ruke" i otiskuje se u
lagodan zivot omladine bogatog plemstva(balovi,pozorista,udvaranja...}.On je inteligentan("ostar i hladan
um") ostrouman i slatkorjeciv.Onjegin je vrlo protivrjecan karakter u kome uporedo egzistiraju razlicite i
medjusobno iskljucive osobine .

Znao je nevjest da se tvori,

Da ljubomoran ,mracan biva;

Da razuvjeri,nagovori,

Da bude ohol i poslusan,

Pun paznje,ili ravnodusan.

Kako je rijecit bio sjajno,

A kako cutljiv osjecajno,

I nehajan u pismu strasnom;...

On je tipicni lik plemica sa pocetka 19. veka,koji je nezadovoljan svojom sredinom i napusta je,ali u
njemu ostaju snazni tragovi te sredine u vidu vaspitanja,predrasuda i konvencija.One vladaju
njime;odredjuju njegov karakter i ponasanje;odredjuju, konacno i njegovu sudbinu.Protivrjecnosti u
licnosti Onjeginovoj ogledaju se i u njegovom odnosu prema Tatjani.Pri prvom susretu on ce zapaziti
Tatjanu,ostavice ona na njega utisak,ali ga nece zainteresovati.Kada mu Tatjana pise,on je hladan i
razocaran covjek kome nije stalo do porodicnih obaveza jer nije sposoban za osjecanje ljubavi i
neznosti.Drugi susret sa Tatjanom,sada udatom zenom,damom iz visokog drustva cini preokret u svijesti i
zivotu Onjeginovom:napustanje gordosti,priklanjanje licnoj sreci i ljubavi.Ali sada se ponavlja istorija uz
zamjenu figura:on je taj koji pise pismo a ona ta koja ne odgovara,i odbija njegovo udvaranje.Jednom vec
porazen razocaranjem u zivot on dozivljava konacan slom.Da bi pobjegao iz besmisla i praznine on krece
na razna putovanja.Cilj u zivotu ne postoji,svrha se ne vidi.Po tome je Onjegin preteca "suvisnih ljudi" koji
ce postati predmet postpuskinovske knjizevnosti..

3. Lik "Tatjane Larine":

Tatjana je odrastala i duhovno se razvijala u zdravoj seoskoj sredini koju karakterise patrijarhalni nacin
zivota.Napajala se lepotama ruske prirode a narodna predanja su bila prvi izvor znanja o svetu i zivotu.To
je u njoj razvilo ljubav prema ruskom selu koja je nikada nece napustiti.Ona je sanjarska priroda a samim
tim osetljiva i nezna.Tatjani su svi razgovori bili dosadni,ali se u njoj naglo pocela da budi ljubav i tu
pocinje njen ljubavni roman.Ne moze da izdrzi,pise pismo Onjeginu,ogresivsi se o drustvene
norme,obicaje i pravila ponasanja.Pismo je izraz nevine ali iskrene i tople ljubavi.Ona je svesna razlike u
drustvenom statusu ali ona i ne pomislja da je ta razlika bitna.Nakon razgovora sa Onjeginom njen svijet
se srusio,nezna dusa je grubo povredjena,prva ljubav je prezrena.To je osetljivu Tatjanu dotuklo.

"Tatjana tuguje i cami,

Samuje,gasi se i vene;

Sad nista vise nju ne mami;

Ne doima se duse njene."...

Tatjana se prema svojoj nesreci odnosila dostojanstveno;kasnije isto tako dostojanstveno odbija
Onjeginovo udvaranje.U njenom odgovoru je visokomoralni stav:ona nije srecna,i dalje voli Onjegina ali
je sada udata zena,odgovorna i stabilna licnost koja nece da blati ni sebe ni muza.Tatjana je
najtopliji,najlepsi i najljudskiji lik romana:U njegovo oblikovanje Puskin je uneo svo svoje pesnicko umece
i celo svoje srce.

4. Snovi i njihove funkcije:

Svaki lik ima svoj san (Evgenije da nadje smisao zivota, Tatjana da nadje coveka svojih snova, a onaj
romanticar da osvoji Olgu).
Snovi predstavljaju smerove u kojima se krecu sudbine junaka i tako nastaju sukobi i zaljubljivanja.

5. Lirski Pejzazi (Opisi prirode) :

Prvi pejzaz je opis imanja, a drugi opisivanje ruskog sela (nadjite u knjizi).

6. Forma Romana:

Primenjena su dva plana prikazivanja.

NARATIVNI PLAN je spoljasnji pristup vremenu,dogadjajima,licnostima i odlikuje ga objektivan ton
prikazivanja.
LIRSKI PLAN izrazava subjektivan ton. Lirsko je u pesnikovom caskanju sa citaocima,u njegovim
komentarima pojedinacnih postupaka junaka,u izrazavanju sopstvenih osecanja i raspolozenja.