Klen

lat. Leuciscus cephalus

Chub Dobel Chevaine

Klen je za sportski ribolov

najznačajnija riba roda Leuciscus. Od 12 vrsta ovog roda, vrsta cephalus dostiže najveću težinu i najbrojnija je u
našim vodama. Klen je široko rasprostranjen u vodama dunavskog sliva, prvenstveno u malim rekama i zalazi sve do
pastrmskog područja, a nizvodno od ušća u velike reke. U salmonidnim vodama boravi u delu reke sa sporijim tokom
i sa opadanjem nadmorske visine brojnost mu se povećava.
Klen ima valjkasto, izduženo telo prekriveno krupnim, tvrdim krljuštima. Leđa su mu mrko siva s zelenkastim
odsjajem, bokovi srebrnkasti a trbuh beo. Glava je velika u odnosu na telo, a usta duboko urezana i bez zuba. Sva
peraja su mu dobro razvijena a naročito repno. Svaštojed je i veoma proždrljiv i na većim rekama naraste do težine
od 4 kg, sa dužinom od 60 cm. Klen je prvenstveno potočna i rečna riba ali živi i u jezerima koje imaju dovoljno
kiseonika, u kojima može narasti i preko biološke granice koju ima na tekućim vodama. Prosečna lovna težina je od
0,2-0,8 kg. Mresti se od aprila do juna i u to vreme se nalazi u većim grupama i halapljivo se hrani. U tekućim
vodama mrest se obavlja na terenima sa šljunkovitim dnom, a na jezerima ikru odlaže na vodeno bilje. Plodnost
ženke je približno 100 hiljada komada ikre, koja je lepljiva i čvrsto se lepi na podlogu na koju je položena. Mlađ se
nakon izvođenja hrani planktonom, a nakon nekoliko nedelja počinje ishranu insektima i larvama.
Odrastao klen se hrani insektima, beskičmenjacima, ribama, vodozemcima i može se uloviti na sve poznate mamce.
U manjim rekama klen boravi pretežno u virovima, oko većih prepreka u vodi i u senci drveća i žbunja nadvijenih nad
vodom. U vodi je uvek postavljen tako da može da vidi sva kretanja u glavnom toku i povremeno izlazi iz zaklona,
grabi plen i opet se povuče u tišak. Nije vezan za određenu dubinu vode i kreće se u svim slojevima u kojima ima
hrane. Karakteristično za klena je da reaguje na pad varalice, lista, duda ili insekta na površinu, tako što odmah
zaleće i osmatra. Ako predmet identifikuje kao hranu usisava ga sa površine i povlači u zaklon. Na manjim vodama u
kojima dominira veličinom zauzima najdublje virove i lovi na najboljim mestima na ulazu u vir, dok se na većim
vodama, u području mladice, drži priobalja. Mali klenovi često, po sunčanom vremenu, krstare površinom po
plićacima i zalivima, hraneći se insektima dok krupan klen to retko čini. S obzirom da je riba bistrih voda, ima odličan
vid i reaguje na sve pokrete na obali i u vodi, tako što se sklanja sa vidnog mesta u dubinu ili što dalje od mesta na
kojem mu je ugrožena bezbednost.
 Ribolov klena je, s obzirom na
težinu i uslove lova, laki varaličarski ribolov. Na potocima i manjim rekama odgovarajući štap treba biti dugačak 2,1-
2,4 m, težine bacanja od 5-15 g i savitljiv u gornjoj trećini dužine. Struna prečnika 0,18-0,20 mm, nosivosti 2,5-3 kg, je
sasvim dovoljna jer na takvim mestima klen veći od 1 kg je redak ulov. Upotreba čekrka za laki ribolov je primerena
veličini ulova i veći kapacitet od 100/0,25 je nepotreban. Na većim rekama i jezerima treba koristiti za nijansu jaču
opremu što znači: štap dužine 2,4-3 metara, težine bacanja 15-30 g, nešto brže akcije, kao i strunu nosivosti do 4 kg.
Klen se uspešno može varaličariti od maja do oktobra i to na manje spinere, veličine od No 0-2 i voblere
zaranjajućeg, tonućeg i plivajućeg tipa, veličine 3-5 cm, a na jezerima i do 7 cm. Na plitkim i malim vodama,
potočićima i razlivima manjih reka, klen se uspešno može loviti spinerima, manjim modelima Aglia i Aglia Long,
veličine 0 i 1. Spineri se zabacuju poprečno na tok i sa suprotne strane uvodi u rečnu maticu. Klen je, na malim
vodama, na dubljim mestima i uglavnom toku i varalicu napada na ivici brze i sporije vode. Varaličarenje na malim i
bistrim vodama je leti uspešnije rano pre podne i kasno po podne nego u toku dana. U tim uslovima, prilaz vodi je
veoma važan i sva interesantna mesta treba zaobilaziti u širokom luku sa nizvodne strane, a zabačaje vršiti sa
pristojnog odstojanja od vode. Ni na jednom mestu se ne treba duže zadržavati jer će klen, ako ga ima i ako se hrani,
uzeti varalicu iz prvih nekoliko zabačaja. U dužim i plićim virovima, moguć je lov viđenog klena. Tada prezentaciju
mamca treba izvršiti iz zaklona i bez previše zamahivanja štapom. Na takvim mestima uspešno se može upotrebiti
vobler Ružno pače No 3 i 4. Varalica se ubacuje u vidno polje klena sa uzvodne strane i vodi se poprečno na tok ili
koso uzvodno. Klen će se najčešće ustremiti na vobler čim dodirne površinu i napasti ga. Nakon kontriranja, manje
primerke treba odmah vaditi iz vode, dok se krupnijim dozvoljavaju kontrolisani begovi po viru, dok se ne zamore. Na
nešto većim rečicama sa bujnom obalskom vegetacijom, klen će boraviti na nepristupačnim mestima, oko stabala u
vodi, u dubljim virovima i povremeno izletati u maticu reke. Za ribolov oko prepreka u vodi upotebljavaju se tonući
modeli Rapale CD3 I CD5, jer se preciznije zabacuju i ne teže zaranjanju kada ih treba treba brzo izvaditi iz vode i
prebaciti preko prepreke. Osim toga CD vobleri su , zbog malog otpora koji pružaju uzvodnom povlačenju, pogodni
za vođenje u brzacima i za navođenje oko većih proseka u stenju. Kada se uoči da klen uzima hranu sa površine,
van glavnog toka i u mirnijim razlivima, efikasno se mogu upotrebiti plivajući modeli voblera Ružno pače No 3-5, kao i
Rapala F5. Ako se pored reke nalazi stablo šljive, višnje ili duda, čije plodove klen sačekuje i nakon pada uzima,
prevara je moguća voblerima Mini Fat Rap, koji se zabacuje ispod drveta i nakod dodira sa površinom pušta da tone.
Klen će vobler uzeti u tonjenju, tako da je povlačenje nepotrebno. Na većim rekama klena ne treba tražiti u glavnom
toku, već u mirnijim, sporotekućim i priobalnim delovima toka, u senci drveća i u razlivima. Vobleri su u ovom slučaju
najbolji izbor i to u dužini od 5 cm. S obzirom da postoji mogućnost pojave krupnijeg klena, potrebno je koristiti nešto
jaču opremu, ali i dalje u domenu lakog varaličarenja jer ostaje potreba plasiranja malih i lakih voblera. Istu opremu
treba koristiti i na jezerima. Na jezerskoj, stajaćoj vodi neće biti retkost videti klena koji se kreće u površinskim
slojevima, ali tada će prevara biti teško izvodljiva. Najbolji trenutak za plasiranje varalice je kada se uoči da klen
ganja ribice po površini. Tada se varalica izbacuje pravo na mesto pojave klena, pri čemu nije neophodna preterana
preciznost., jer su i promašaji od 1-2 m u vidnom polju klena i on će registrovati pad varalice na površinu i krenuti ka
njoj. U plićacima, prekriveni jezerskim rastinjem, klen će nakon mresta aktivno proganjati sitne ribe što je vidljivo sa
obale i to je prava prilika za upotrebu CD voblera. Intenzitet ishrane klena u zavisnosti je od temperature vode, tako
da se krajem jeseni povlači na dublja mesta i retko uzima hranu.
Text je u celini preuzet, uz saglasnost autora, iz knjige „VARALIČARENJE NA REKAMA I JEZERIMA“ Dragana
Radojevića