1. Zašto je projektni pristup bitan u savremenom poslovanju?

Rukovodioci koji su prihvatili proces upravljanja projektima, ubrzo su uvideli

brojne prednosti koje donosi nov pristup, a samo neke od njih su: kraće vreme
realizacije; brže i lakše prilagođavanje promenljivom okruženju; mogućnost
upravljanja mnogobrojnim aktivnostima; bolja usmerenost na probleme kupaca;
lakša identifikacija odgovornosti po
aktivnostima; struktuirano odlučivanje; inovacije u organizacionoj strukuri;
odgovornost za celokupan projekat preuzeta od strane jedne osobe; projektna, a
ne funkcionalna posvećenost;
bolja koordinacija funkcionalnih celina; integrisanost planiranja i kontrole, itd.

2. Šta je projekat u opštem/širem smislu?

projekat je jedinstven proces, sastavljen od niza koordinisanih

i kontrolisanih aktivnosti, sa datumom početka i završetka, preuzet kako bi
ostvario rezultat u skladu sa specifičnim zahtevima unutar vremenskih,
troškovnih i resursnih ograničenja.

3. Šta je projekat u užem smislu?

Projekat predstavlja jednokratni poduhvat, preduzet kako bi se stvorio

jedinstven proizvod, usluga ili neki drugi određeni rezultat.

4. Navedite barem 3 grupe/tipova projekata i uporedite ih

Individualni projekti predstavljaju kratkotrajne projekte, delegirane jednoj

osobi, koja u isto vreme ima ulogu projektnog i funkcionalnog rukovodioca.

Štabni projekti su oni projekti koji mogu biti izvedeni od strane jedne
organizacione jedinice, odnosno odeljenja. Izvršioci se biraju iz svakog dela
organizacije koja učestvuje u realizaciji. Ovaj tip je najbolji ako se projekat
realizuje u okviru jedne funkcionalne jedinice.
Specijalni projekti predstavljaju projekte kod kojih se određena služba ili
individua privremeno dodeli primarnoj funkcionalnoj jedinici. Ovaj tip najbolje
rezultate daje ako se primeni na kratkotrajnim projektima, za razliku od
dugotrajnih kod kojih mogu da se jave konflikti između jedinica.
Matrični ili združeni projekti zahtevaju učešće većeg broja funkcionalnih jedinica
i obično podrazumevaju korišćenje velikog broja resursa.

Klasifikacije projekata mogu se izvesti i prema sledećim kriterijumima:

Prema nameni:
◆◆ naučno-istraživački
◆◆ razvojni
◆◆ vojni
◆◆ investicioni i dr.
Prema riziku:
◆◆ deterministički
◆◆ stohastički
Prema objektu projektovanja:
◆◆ predmetno orijentisani
◆◆ procesno orijentisani
Prema uticaju okoline:
◆◆ sa većim uticajem okoline
◆◆ sa manjim uticajem okoline
Prema stepenu inovativnosti:
◆◆ sa velikim stepenom
◆◆ sa neznatnim stepenom

5. Koji resursi su neophodni za realizaciju projekta?

Da bi se određeni projekat realizovao neophodni su različiti resursi. Resursi

mogu da se odnose na ljude, opremu, materijal ili novac. Takođe, resursi mogu
biti obezbeđeni iz postojeće organizacione strukture ili spolja. Ono što je
najvažnije jeste njihova
ograničenost. Najveći broj projekata se realizuje sa ograničenim resursima. Zbog
toga je neophodna njihova efikasna upotreba, što je osnovni preduslov
ostvarenja uspešnosti i projektnih ciljeva.

6. U čemu je suština upravljanja projektnim ciklusima?

Kraj svake od faza omogućava projektnom rukovodiocu, investitoru i drugim

stejkholderima da odluče da li projekat treba da se nastavi i pređe u sledeću
fazu. Da bi projekat napredovao u sledeću fazu, proizvodi i rezultati prethodne
faze moraju biti provereni i
odobreni. Kada se određena faza završi, rezultat rada se prenosi u sledeću fazu.

7. Koje su to 6 faza u upravljanju projektnim ciklusima?

Planiranje, identifikacija, ocenjivanje, finansiranje, implementacija, evaluacija.

8. Stablo problema u projektnom pristupu

Analiza problemskog stabla je metoda planiranja koja omogućava analizu

problema vezanih za specifičan predmet i smješta te probleme u uzročno-
posljedičnu hijerarhiju. Na kraju se uzročno-posljedične veze prikazuju u
dijagramu.

9. Stablo ciljeva u projektnom pristupu

Stablo ciljeva je prenošenje problemskog stabla u pozitivno stanje stvari. Ciljeve

treba provjeriti i oni moraju biti logični.

10.Za šta služi matrica logičkog okvira (MLO)?

Matrica logičkig okvira je KLJUČNI instrument u upravljanju projektima. Ona je

način na koji se projekat može logički opisati kako bi bio • dobro definisan •
objektivno opisan • ocenjiv • jasno strukturisan

11.Kojih su to 7 koraka u definisanju MLO?

12.Šta je to logička intervencija u MLO?

Logička intervencija u MLO se ogleda u ako-onda vezi. – AKO su osigurana
sredstva (Inputs), mogude je sprovesti aktivnosti; – AKO su sprovedene
aktivnosti (Activities), mogude je postidi rezultate; – AKO su rezultati (Results)
postignuti, ostvaride se svrha projekta; – AKO je svrha (Purpose) ostvarena,
projekt de doprineti ostvarenju opšteg cilja (Overall Objective).

13. Šta su to objektivno proverljivi indikatori u MLO?

Objektivno proverljivi indikatori opisuju ciljeve projekta u operativno merljivim

terminima: kvalitet, kvantitet, ciljne grupe, vreme, mesto i oni pokazuju nivo
uspešnosti realizacije projekta.

14. Šta su to izvori i sredstva verifikacije u MLO?

Podaci kojima se može utvrditi da li su ispunjeni utvrđeni indikatori (bilo šta što
se može smatrati “dokazom” – izveštaji, ankete, zvanični dokumenti,
fotografije...)

15. Šta su to rizici i pretpostavke u MLO?

Bilo koji faktori (odnosno situacije, događaji, uslovi ili odluke) koji odlučujuće
utiču na ishod projektnih aktivnosti, rezultateili ciljeve, a koji nisu pod direktnom
kontrolom učesnika u projektu.
Podrazumevaju se situacije ili događaji za koje mislimo da bi mogli nastupiti. Što
je više ovih situacija/događaja koji su van direktne kontrole učesnika u projektu,
veći je rizik da projekat ne uspe.

16. U čemu je razlika između „nove” i „stare” MLO?

17. Šta je to gantogram?

To je grafički dijagram povezivanih aktivnosti u vidu vremenske linije (timeline)

našeg projekta. Cilj je da sve aktivnosti prikažemo u vremenu i da sve imaju
definisan početak i kraj.

18. Šta se sve prikazuje na gantogramu?

Prikazuju se planirano vreme i planski zadaci.

19. Za čega se koriste tehnike mrežnog planiranja?

Tehnike mrežnog planiranja se koriste za kreiranje grafičkog prikaza redosleda

aktivnosti u okviru jednog projekta i njihovih međusobnih zavisnosti preko
mrežnog dijagrama.

20. Koja značenja može da ima „aktivnost” u mrežnom planiranju?

Aktivnosti - pojedinačni, tehnološki zaokruženi zadaci ili poslovi čija logička

povezanost čini celinu posmatranog projekta i mogu biti stvarni radni procesi,
očekivanja i fiktivni rad.
21. Koja značenja može da ima „događaj” u mrežnom planiranju?

Događaj u tehnici mrežnog planiranja predstavlja određeno stanje, koje

označava početak ili završetak aktivnosti i nema vremensku dimenziju.

22. Šta je to kritični put u mrežnom dijagramu?

Kritični put – niz međusobno povezanih aktivnosti sa najdužim vremenom

trajanja.

23. Kako se formira mrežni dijagram?

Mrežni dijagram se formira uz pomoć aktivnosti (strelica) i događaja (kružića) i

predstavlja grafički prikaz realizacije posmatranog projekta.

24. Šta predstavlja tabela međusobne zavisnosti aktivnosti?

Jasan prikaz koja aktivnost neposredno sledi iza koje, tj. koja aktivnost
neposredno prethodi posmatranoj.

25. Kako se formira terminalna mreža projektnih aktivnosti?

Tako što se na osnovu mrežnog dijagrama izvrši analiza vremena i na taj način
odrede tokovi događaja i aktivnosti. (nisam našao pojam, ovo je moje
tumačenje)

26. Šta predstavlja projekat kao organzacioni sistem?

Jasno hijerarhijski određen pristup u formiranju tima i realizaciji projektnih

aktivnosti.

27. U čemu je značaj CVja u planiranju projekata?

Da bi moglo da se objektivno proceni da na projektu budu angažovani oni ljudi

koji na najbolji mogući način odgovaraju zahtevanim veštinama i potrebama
projektnog tima. CV pored osnovnih biografskih podataka, mora sadržati ključne
kvalifikacije pojedinca koje ga preporučuju za konkretnu projektnu poziciju.

28. Menadžer projekta i njegova uloga

Menadžer projekta je osoba koja upravlja projektom i odgovoran je za njegovu

realizaciju. Šire gledano, to je osoba koja rasporedjuje resurse, odredjuje
vremenske rokove, upravlja komunikacijom u timu, budžetom projekta, analizira
rizike, delegira zadatke…

29. Koje su zahtevane osobine za poziciju menadžera projekta?

Vizija, dobra komunikacija, integritet, entuzijazam, empatija, kompetencija,

delegiranje, sposobnost rada pod pritiskom...

30. Angažovani eksperti na projektu i njihova uloga

Predstavljaju članove tima koji su zaduženi za izvršavanje određenih aktivnosti
iz projektnog plana, a koje podrazumevaju odlično vladanje potrebnom
materijom ili specifične stručne kompetencije.

31. Značaj i forme evidencije angažmana na projektu

Evidencije angažmana na projektu pokazuju koliko je svaki član tima postigao

tokom određenog perioda. Njima se prati dinamika realizacije i osnov su za
eventualne korektivne mere i obračun honorara. Mogu biti u raznim formama
izveštaja o aktivnostima, broju sastanaka, radne liste, fotografije, tabelarni
prikazi i slično.

32. Šta se podrazumeva pod budžetiranjem projekta?

Precizno definisanje prihvatljivih troškova potrebnih za realizaciju projekta i

njihovo predstavljanje po stavkama.

33. Šta se podrazumeva pod upravljanjem finansijskoim tokovima projekta?

Procena troškova, utvrđivanje budžeta i kontrola troškova.

34. Koji su osnovni delovi budžeta projekta?

Troškovi, njihova opravdanost i izvori finansiranja.

35. Šta se podrazumeva pod obrazloženjem budžetske stavke?

Ona daje objašnjenje zbog čega je svaka budžetska stavka potrebna za

implementaciju projekta i za koju aktivnost, kojem rezultatu doprinosi, kao i
način na koji su predviđeni iznosi dobijeni i izračunati.

36. Šta se podrazumeva pod očekivanim izvorima finansiranja projekta?