PRAKTIČNI PROBLEMI PROIZVODNJE

ORAHA
Beograd, 5. 11. 2016.

Dr Rade Miletić
Institut za voćarstvo, Čačak
-
-

ORAH I LESKA SU KULTURE SA NAJDUŽIM

INVESTICIONIM PERIODOM U POLJOPRIVREDNOJ
PROIZVODNJI
PROIZVODNJA U SVETU PROIZVODNJA ORAHA U SRBIJI
Država Proizvodnja Površina
(t) (ha) Godina Broj Proizvod Prinos
rodnih nja (kg/stab
Svet 3.423.447 968.596 stabala (t) lu)
Kina 1.655.510 400.000 2000 1.757 22.546 12
Iran 485.000 64.000 2001 1.749 15.230 8
SAD 418.212 99.148 2002 1.740 10.238 5
Turska 183.240 94.959 2003 1.748 24.998 14
Ukrajina 112.600 13.900 2004 1.736 22.208 12
Meksiko 96.476 68.009 2005 1.713 20.649 12
Francuska 38.346 19.046 2006 1.703 23.751 14
Italija 36.000 30.800 2007 1.730 24.823 14
Rumunija 35.073 1.435 2008 1.735 24.405 14
Čile 35.000 16.254 2009 1.721 25.172 15
Grčka 29.800 11.000 2010 1.735 21.419 12
Srbija 23.938 13.514 2011 1.686 23.938 14
Egipat 18.389 2.508
Prvi popis voćnih stabal u Timočkoj krajini (Vidinski pašaluk) obavljen je
1897. godine.
Evidentirane su i popisane voćke ŠLJIVE, JABUKE, ORAHA i DUDA.
 PODIZANJE ZASADA ORAHA
Priprema terena (krčenje, suzbijanje korova, ravnjanje terema,-zatvaranje mikrodepresija)
Sadnja na svežim krčrvinama?
Podrivanje + duboko oranje
 Kontrola plodnosti zemljišta
Optimalna plodnost zemljišta za uzgoj oraha
pH CaCO3 Humus N P2O5 K2O
(%) (%) (%) mg/100 g mg/100
5,5-6,5-7,5 Do 5 2,5-3,0 0,10-0,20 8-10 25-30
Kalcizacija
• za smanjenje aciditeta za 1 pH jedinicu potrebno je 1.000 kg/ha
96% krečnjaka CaCO3.

 Zakišeljavanje (acidizacija)
Humizacija
za 1% humusa-50 t/ha (20-40 t/ha
dobro zgorelog stajnjaka)

Biljke za zelenišno đubrenje

Fosfatizacija i kalizacija
za 1 mg /100 g-potrebno je 60 kg/ha:
P2O5 odnosno K2O
350 kg/ha – superfosfat
120 kg/ha - kalijum-sulfat

NPK 8:16:24 - 375 kg/ha; NPK 15:15:15 - 400 kg/ha

 SADNJA
-Rastojanja: 8 x 8: 10 x 10: 12 x 12 m
(156: 100: 69 stabla/ha )

-prvenstveno jesenja sadnja

-zasad sa najmanje tri do četiri sorte
Raspored voćaka u voćnjaku
 UZGOJNI OBLICI

Poboljšana piramidalna kruna

Poluslobodni oblik
Kotlasta kruna-vaza
Rezidba u redovnoj proizvodnji

:
Održavanje zemljišta
-Jalovi ugar-Čista obrada
-kombinacije: čista
obrada+ztravljivanje (herbicidi,
malčiranje)
zatravnjivanje+herbicidi (malčiranje)
 Mašine za površinsku obradu zemljišta
 Ishrana-Đubrenje
Đubrenje sprovoditi na osnovu rezultata plodnosti zemljišta i folijarne dijagnostike

Plodnost zemljišta
pH CaCO3 Humus N P2O5 K 2O
(%) (%) (%) mg/100 g mg/100
5,5-6,5-7,5 do 5 2,5-3,0 0,10-0,20 8-10 25-30

Folijarna dijagnostika
N P K Mg Ca
(%) (%) (%) (%) (%)
2,0-3,2 0,12-0,30 1,2-3,0 0,30-1,0 1,25-2,5
Godišnje količine iznešenih hraniva iz zemljišta

Hraniva Broj stabala/ha (kg/stablu)

1 156 100 69

N 1,1 171,6 110 75.9

P 0,3 46,8 30 20,7
K 0,7 109,2 70 78,3
Ca 1,0 156,0 100 69,0
 Potrebna hraniva NPK 60:30:110-
120; 120-150:50-60:200-250 kg/ha
 Kompleksna mineralna đubriva NPK
8:16:24; 10:12:26: 6:12:24
 Azotna đubriva (KAN, AN, UREA)
 Folijarna prihrana (ME +
aminokiseline)
 Mikrobiološka đubriva
 Organska đubriva (stajnjak) (od
treće do pete godine) 20 do 30 t/ha
 NAVODNJAVANJE
godišnje potrebe 750 do 800 mm
RVV 60-70%
Sezonske promene sadržaja ukupne vode u lišću jezgrastog voća)
God. Mx Mesec Mx
IV V VI VII VIII IX X
Leska Mx 69,9 65,0 60,7 59,2 57,6 57,8 56,2 60,9
Badem Mx 77,9 72,0 65,9 64,1 58,7 59,2 65,8
Orah 1 81,5 70,1 67,8 67,0 61,5 64,1 60,2 67,5
2 73,1 70,2 64,8 63,4 60,6 60,8 54,3 63,9
3 - 75,6 68,8 65,7 61,4 61,7 58,5 65,3
4 - 65,0 68,1 63,7 65,3 58,9 60,5 63,6
5 - 71,5 66,5 66,2 60,3 63,3 64.4 65,4
Mx 77,3 70,5 67,2 65,2 61.8 61,8 59,6 66,2

90
80
70
60
50
Series1
40
30
20
10
0
IV V VI VII VIII IX X
 Fertirigacija

 Fertirigacija je mera navodnjavanja sa đubrenjem.

 U savremenoj, intenzivnoj proizvodnji oraha fertirigacija
treba da bude redovna mera nege.
 Visoko rastvorljiva mineralna đubriva koja se apliciraju
sistemom za navodnjavanje tokom vegetacije imaju različit
odnos hraniva.
 U fazi ukorenjavanja i početnog porasta pogodna su
kompleksna NPK đubriva u odnosu 11:44:11.
 U fazi vegetativnog porasta pogodna su đubriva
20:20:20, 21:11:21, 17:10:27,
 U produktivnoj fazi 16:8:32, 11:11:23.
 Njihova rastvorljivost zavisi i od temperature vode, a
količine od poreba za hranivima u svakoj navedenoj fazi.
 BOLESTI I ŠTETOČINE

Siva pegavost oraha (Gnomonia leptostyla (Fr)

Ces. et de Net.)

Crna pegavost oraha (Xanthomonas juglandis)

 Leptir šljivinog smotavc
(Cydia funebrana Tr.)
Leptir i larva jabukinog smotavca
(Cydia pomonellа L.)

Leptir orahovog smotavca Orahova muva

(Cydia amplana) (Rhagoletis comp
 Orahova žuta lisna vaš (Chromaphis juglandicola)
Leptir dudovca
(Hyphantria cunea Drury)

Gusenično gnezdo dudovca

(Hyphantria cunea Drury) Orahova grinja
(Eriophyes tristiatus)
Program
zaštite Vreme Bolesti i Pesticidi Konc.
oraha tretiranja štetoč ine (%)
Prvo proleć no Siva pegavost Bakarni kreč 25 1,20
(faza pucanja Crna pegavost Bakarni kreč 50 + 0,60
pupoljaka) Belo ulje 3,00
Drugo Siva pegavost Bakarni kreč 25 1,00
Proleć no Crna pegavost Bakarni kreč 50 0,50
prskanje Polyram DF 0,20
Jabukin, Orahov, Fosfamid 40 EC 0,20
Šljivin smotavac Gusation 25 WP 0,20
Talstar 10 EC 0,25
Junsko Siva pegavost Mankogal-80 0,20
Crna pegavost Merpan WP-50 0,20
Dithane M-45 0,25
Captan 0,20
Jabukin, Orahov, Neki od navedenih
Šljivin smotavac preparata za drugo
Lisne vaši proleć no prskanje
Dudovac
Orahova grinja Ortus 5SC 0,10
Kraj jula Siva pegavost Mankogal-80 0,20
Crna pegavost Merpan WP-50 0,20
Dithane M-45 0,25
Captan 0,20
Iste štetoč ine kao i Fosfamid 40 EC 015
kod junskog tretiranja Gusation 25 WP 0,20
Talstar 10 EC 0,05
Jesenje Siva pegavost Bakarni kreč 25 1,20
Crna pegavost Bakarni kreč 50 0,60
 SORTE I SELEKCIJE ORAHA
Rasna
-male do srednje bujnosti
-vegetaciju počinje 2-3 dana posl sorte Šmpion
-vegetaciju zvršava 5-7 dana posle iste sorte
-cvetanje: homogamija
-plod: masa 14 g, randman 52%
-sazreva u prvoj polovini septembra
-otporna je prema sivoj lisnoj pegavosti
(Gnomonia leptostyla)
-pogodna za gajenje u kontinentalnim uslovima
Šampion
-srednje bujnosti
-vegetaciju počinje 2-3 dana posl sorte Šejnovo
-vegetaciju zvršava 10 dana ranije od iste sorte
-cvetanje protandrija
-plod: masa 14-16 g, randman 55-58%
-sazreva u prvoj polovini septembra
-otpornija prema niskim zimskim i prolećnim
temperaturama
-osetljiva na sivu pegavost lišća (Gnomonia leptostyla)
-pogodna za vinogradarsku i kontinentalnu zonu
Šejnovo G-139
-srednje bujnosti -stablo male bujnosti
-vegetaciju počinje srednje rano (prva polovina aprila) -vegetaciju počinje kasno
-vegetaciju završava srednje kasno -vegetaciju završava rano
(sredinom novembra) -protandrična selekcija
-protandrična sorta -plod: masa 12-13 g, randman 48%
-plod: masa 11-12 g, randman 52-54% -sazreva u oktobru
-sazreva u prvoj polovini oktobra -osetljiv na bakteriozu - crna pegavost oraha
-otporna je prema sivoj lisnoj pegavosti (Xantomonas juglandis)
(Gnomonia leptostyla) -otpornija prema sivoj lisnoj pegavosti
-pogodna za gajenje u vinogrdarskoj zoni (Gnomonia leptostyla)
-može da se gaji u svim područjuma posebno hladnijim
Kasni rodni Elit
-stablo umerene bujnosti -stablo male bujnosti
-vegetaciju počinje vrlo kasno -ima kratku vegetaciji
(15 dana posle sorte Šampion) -protaginična selekcija
-vegetaciju završava kasnije za 10posle iste sorte -plod: masa oko 10 g, randman 48%
-homogamna selekcija -szreva u prvoj polovini oktobra
-izražena lateralna rodnost -pogodna za vinogradarsku (oprašivač) i
-plod: masa oko 12 g, randman 46% kontinentalnu zonu
-veoma otporam prema sivoj lisnoj pegavosti
(Gnomonia leptostyla)
-pogodna za vinogradarsku i
kontinentalnu zonu

Ostale sorte

Bačka
Tisa
Srem Sava
 ČENČER BRODVIN

Izvor 10
Milotaj
Tisačeči
Hartli
Berba oraha
HVALA NA PAŽNJI
H V A L A N A P A Ž NJ I