1 GRAĐEVINSKA AKUSTIKA

1.1 Subjektivne i objektivne karakteristike zvuka

Zvuk je svako mehaničko oscilovanje, frekvencije od 20Hz do 120Hz.

Ljudsko uho je vrlo osetljiv detektor zvuka jer može da detektuje snagu zvuka reda veličine
1017W (Sa aspekta energije, osetljivije je od oka!). Uho subjektivno karakteriše zvuk.
Subjektivne veličine su:
1. Jačina
2. Visina
3. Boja
Ovima odgovaraju objektive veličine:
4. Intenzitet
5. Frekvencija
6. Spektar.

1.2 Jačina zvuka

Jačina zvuka zavisi od intenziteta zvuka. Čovek čuje promenu jačine srazmerno relativnoj
promeni intenziteta. Tj. jačina je srazmerna logaritmu intenziteta. Umesto jačine koristimo
veličinu nivo zvuka  . Prema prethodno rečenom  je srazmeran logaritmu intenziteta, i ova
veza je otkrivena eksperimentalno.
dI
d 
I
Dakle, čovek čuje jačinu zvuka koja je srazmerna logaritmu intenziteta, gde je intenzitet
objektivna karakteristika zvuka koja se može meriti instrumentom.
Nivo zvuka se meri u decibelima, formula za izračunavanje nivoa zvuka:

  20 log
p
 10 log
I
dB
p0 I0
Gde je:
I 0  1012 mW2 - intenzitet zvuka frekvencije 1000 Hz koji predstavlja prag čujnosti.
p0  28Pa - amplituda na pritisak za zvuk od 1 kHz na pragu čujnosti.
Na slici je dat dijagram čujnosti:

Sa grafika vidimo da čovek jako loše čuje glasove i vrlo visoke frekvencije (recimo iznad 16000
Hz)
Donja linija predstavnja prag čujnosti u funkciji frekvencije a gornja prag bola.
Za vrlo niske frekvencije ove krive su blizu što znači da je potrebna pobuda skoro do bola da bi
taj zvuk čuli. Otuda zvučne membrane za produkciju niskih frekvencija imaju veliku površinu.
Čovek najosetljivije čuje zvuk frekvencije oko 3000 Hz.

1.3 Visina zvuka

Kao i intenzitet, ni frekvenciju čovek ne čuje objektivno. Naime, visina tona , kju čovek
procenjuje, je srazmerna logaritmu frekvencije.
Ton je zvuk koji proizvode muzički instrumenti i ljudski glas. Čist ton se sastoji od više
frekvencija koje se dobijaju kao umnožak najniže, tj. osnovne frekvencije tona.
Skup frekvencija zajedno sa njihovim intenzitetima se naziva spektar tona.
Čovek procenjuje frekvenciju zvuka preko osećaja visine tona, ali je utvrđeno merenjem da je
ona subjektivna i to u onom delu u kome se stvara predstava o stepenu povećanja frekvencije.
Naime, mi čujemo porast frekvencije između susednih tonova kao povećanje visine za isti iznos
(za jedan ton ili poluton) a u stvarnosti to povećanje, izraženo u Hz je različito i raste sa
porastom visine susednih tonova. Čovek visine tonova deli prema muzičkoj skali na osam nivoa:
od note do do krajnje note do . Tako, ton re smatramo da je duplo viši od tona do kao i za
tonove mi i fa . Međutim iznos za koji treba povećati frekvenciju note do da bi dobili notu re
nije isti kao za slučaj nota mi i fa .

Objektivno, svako udvostručenje frekvencije nekog tona predstavlja novu notu, a opseg
frekvencija između susednih nota se naziva oktava.

Tako nota do ima frekvenciju 31.5 Hz, nota re 63 Hz, mi ima 125 Hz, fa 250 Hz, sol 500
Hz, la 1000 Hz, si 2000 Hz, do 4000 Hz i td. Primećujemo da prirast frekvencije od note do
note nije isti, a čovek taj prirast čuje isto, kao jednu visinu više.
Izračunajmo broj oktava u čujnom opsegu:

Promena visine tona koja odgovara jednoj oktavi: voktave  log 2 f  log f  log 2

v2 (20000 Hz )  log 20000

Visine koje odgovaraju granicama opsega čujenja:
v1 ( 20 Hz )  log 20

vcujnog opsega  log 20000  log 20  log 1000  3

vcujnog opsega 3
Broj oktava: n    10
voktave log 2

Dakle, imamo 10 oktava u čujnom opsegu, tj. trebalo bi da imamo 10 nota, međutim instrumenti
obično imaju opseg 7 oktava (najviši i najniži tonovi se ne koriste u muzici).
Oktave se dele na 12 polutonova.

voktave log 2
Promena visine jednog polutona: v polutona    log 12 2
12 12
f g orn je
log
f gornje
 log 2   12 2  1.06
12 f d on je
log 10
f donje

 Gornja frekvencija polutona je za 6% veća od donje. Taj porast frekvencije za 6% na

muzičkoj skali predstavlja jedan poluton.
Akord je mešavina dva tona i nema svoju visinu jer frekvencije u spektru nisu ekvidistantne.
1.4 Boja tona

Vezuje se za izgled spektra tona, tačnije za obvojnicu (anvelopu). Naime, ako spojimo vrhove
linija u spektru dobićemo obvojnicu. Njen oblik utiče na doživljaj boje tona.

obvojnica

f0 2f0
3f
0
4f
0
5f
0
6f0
7f0
f

Ako dva instrumenta odsviraju isti ton istog intenziteta, dobija se isti raspored frekvencija, ali
intenziteti pojedinih frekvencija nisu isti, što daje različite obvojnice pa se tonovi razlikuju.
1.5 Vreme reverberacije

Definišemo vreme reverberacije kao interval u kome snaga zvučnog polja opadne milion puta.
Izvodimo formulu za vreme reverberacije prostorije u kojoj objekti imaju malu apsorpciju zvuka.
Zvučno polje je zbog toga difuzno i homogeno, što znači da zvuk na neku površinu pristiže iz
svih pravaca i nastao je višestrukim odbijanjem od predmeta.
U prostoriji deluje zvučni izvor srednje snage Pi . Kada počne da radi, emituje zvučni energiju
koja raste u prostoriji, ali i nestaje apsorpcijom. Apsorpcija je srazmerna snazi zvuka. Dakle, u
jednom trenutku se uspostavi ravnoteža između emisije i apsorpcije. Pod tim uslovima izvodimo
ovu formulu.
Posmatramo jako malu površinu u okolini koordinatnog početka i određujemo ukupnu snagu
zvuka koja pada na nju.

dS=rd  Rd 
rd 
r
Rd



d
d

 d R
R
y
x z

r
Rd



d

R x
Na slici je zamišljena polusfera, sa elementarnim prostornim uglom d koji predstavlja pravac
(levak) duž kog pristiže zvuk iz prostorije i pada na površinu S . d iseca na površini sfere
elementarnu površ dS  Rd   rd  Rrd d .

Iz pretpostavke o homogenosti polja (što znači da je intenzitet polja isti u svakoj tački) proizilazi
sledeća proporcija:

dI d

I 

Tj. intenzitet zvuka dI koji pristiže duž prostornog ugla d se odnose na isti način kao ukupan
intenzitet i ukupan ugao.
Prostorni ugao se definiše kao količnik površine sferne kalote i kvadrata sfere.
def
dS kalote dS
d  kalote
z
R2
d r Rd






R

R x

dS Rrd d r
Pošto je prostorni ugao beskonačno mali, imamo: d    dd
R2 R2 R

R sin 
R sin   r , d  dd  sin dd , d  sin dd
R

Intenzitet zvuka u fizici se definiše kao količnik zvučne snage i površine normalnog preseka kroz
koji ta snaga struji.

 
def
P
I W
m2
S

U našem slučaju, snaga je beskonačno mala: Sn  dI  dP , Sn  S cos

z
r
d




S
R
Sn
S n je površina normalna na pravac zvuka.

d cos sin dd

d 2 P  Sn dI  S cosdI  S cos  I   SI 
 4

Sada sabiramo intenzitete zvukova koji pristižu na S duž oboda levka opisanog sa   const. ,
što je ekvivalentno integraciji prethodnog izraza po  od 0 do 2 :
2
SI
d P  sin  cosd  d
2

4 0

SI
dP  sin  cosd  2
4

SI
dP  sin  cosd - Zvučna snaga koja pristiže po omotaču levka na S
2

Ukupna zvučna snaga biće kada prointegralimo po svim „levcima“ što odgovara integraciji po 

od 0 do .
2
 /2  /2  /2
SI sin 2 
P   dP 
SI
2
 0 sin  cos d 
SI
2 0
 sin d (sin  ) 
2

2

SI
4
sin 2 2  0 
SI
4
0

SI
P  Snaga koja pristiže na S iz svih pravaca.
4

Odredimo izraz za apsorbovanu snagu u prostoriji (apsorpciju vrše zidovi i stvari; svaki materijal
ima svoj koeficijent apsorpcije  i površinu S ).

Sk I I IA
Pa    k Pk    k   k Sk 
k k 4 4
k
 4

A

Pk  zvučna snaga koja pada na k  ti objekat u prostoriji;

 k Pk  apsorbovana snaga k  tog objekta;

 S
k
k k  A  apsorpcija prostorije

Sada postavimo jednačinu bilansa zvučne snage u prostoriji:

Snaga izvora je Pi , apsorbovana snaga je Pa , pa je trenutna snaga zvuka u prostoriji: P  Pi  Pa
.
Dakle imamo:

dE IA
 Pi  ................................................................(*)
dt 4

E  energija zvučnog polja

dE
 promena energije po jedinici vremena
dt

E  W V

W  gustina energije [ mJ3 ]

V  zapremina prostorije

E  ukupna zvučna energija u prostoriji

dE dW I
V  , W , I  intenzitet; c  brzina
dt dt c

dE d I
V   
dt dt  c 

dE V dI
 
dt c dt

Zamenom u relaciju (*) dobijamo:

V dI A
  Pi   I
c dt 4

Rešimo jednačinu po I . Ovo je diferencijalna jednačina prvog reda sa konstantnim

koeficijentima, rešavamo je razdvajanjem promenjivih.

dI c
 dt
4 Pi  AI 4V
I (t ) t
dI c
I 0 4Pi  AI  4V 0 dt

1 d (4 Pi  AI )
I (t )
c
 
A I  0 4 Pi  AI

4V
t
 I
1 c
 ln( 4 Pi  AI )  t
A 0 4V

Ac
ln( 4 Pi  AI )  ln 4 Pi   t
4V

4 Pi  AI Ac I(t)
ln  t 4 Pi
4 Pi 4V
A
4 Pi  AI Ac 4 Pi
ln  t
4 Pi 4V A
cA
 t
ln
4 Pi  AI

Ac
t
1 e 4V

cA
t
4V
e 4 Pi
e 4V e
Ac
A  t t
1 I  e 4V t iskljucenja
4 Pi

4 Pi  t
Ac

I (t )  1  e 4V  -promena intenziteta zvuka od trenutka uključenja t  0 .
A  


Posle dovoljno dugo vremena, intenzitet zvuka u prostoriji je:

4 Pi
I  lim I (t )  , ( e   0 )
t  A

To „dugo“ vreme je delić sekunde jer zvuk brzo putuje, što znači da se vrlo brzo uspostavlja
konstantan intenzitet:

4 Pi
I
A

Sada nas interesuje kako se menja intenzitet zvuka u prostoriji kada isključimo izvor. Neka je u
4P
trenutku t  0 : I (0)  i .
A

Jednačina bilansa snage glasi: P  Pa , ( Pi  0 ).

Dakle imamo:
V dI A
  I
c dt 4

dI cA
 dt
I 4V
 I t
dI cA

4 Pi I

4V 0
dt
A

4 Pi cA
ln I  ln  t
A 4V
cA
4P  t
I (t )  i  e 4V
A

Sada možemo da odredimo vreme reverberacije (odjeka):

cA
I (0) 4 Pi  4V T
 e , T  vreme reverberacije
106 A
Dakle, kad t bude T , smatraćemo da je intenzitet opao na milioniti deo od I (0) .
cA
4 Pi 4P  T
 10 6  i  e 4V
A A

cA
 6 ln 10   T
4V

24 ln 10 V
T  , c  340 ms
c A

V
T  0.165 
A

1.6 Prenošenje buke

Posmatramo dve zatvorene prostorije koje deli pregradni zid površine S čiji je koeficijent
transmisije buke T . U prostoriji postoji izvor buke srednje snage Pi .

1 S 2
P1 P2
Pi
Interesuje nas buka u prostoriji (2).

Zvučna snaga koja pada na pregradni zid površine S iznosi:

SI1 4P
P1  , I1  i
4 A1

I1  intenzitet buke u prostoriji (1)

A1  apsorpcija prostorije (1)

U drugoj prostoriji se čuje samo deo te buke: P2  TP1

P2  snaga zvuka koji prelazi u drugu prostoriju kroz zid

TS
P2  Pi
A1

Definišemo zvučnu izolovanost D kao razliku nivoa buke u prvoj i drugoj prostoriji:

I1 I
D  1   2  10 log  10 log 2
I0 I0

4 Pi Pi
I A A 1 A
D  10 log 1  10 log 1  10 log TS 1  10 log  10 log 2
I2 4 P2 P
A1 i T S
A2 A2

A2 1
D  R  10 log , R  10 log
S T

R  izolaciona moć zida

Buka u prostoriji (2) zavisi od apsorpcije te prostorije i površine pregradnog zida.

Prema standardima iz akustike zvučna izolacija zidova u stanovima je data na slici:

R[dB]

70
56dB
60 Standard
51 Izmereno
50
nas zid ima 42dB 42
izolacionu moc 40 Pomeren standard
(odstupanje u proseku
33
30 treba da bude 2dB)
500Hz
100 200 400 800 1600 3200 logf (Hz)
Pri eksperimentalnim merenjima izolacione moći zida za zvuke različitih frekvencija dobija se
tzv. eksperimentalna kriva koja grubo podseća na onu iz standarda. Da bi procenili meru
prigušenja zvuka prostorije, kriva iz standarda se pomera translatorno naniže do
eksperimentalne, ali tako da je razlika između njih u proseku 2 dB .
Vrednost za R na pomerenoj krivi za standard pri frekvenciji 500 Hz predstavlja meru
izolacione moći zida.

1.7 Koeficijent transmisije zvuka ravnog zida

Posmatramo homogen ravan zid i zvučni talas koji pod pravim uglom pada na njega. Sa leve
strane imamo upadni i reflektovani talas a sa desne propušteni.

yi1
yi2
yt
yr1 yr2

0 x
 1,c1  2,c2  1,c1

Izvodimo formulu za koeficijent tansmisije zvuka T .

def
Pt
T
Pi

Pt  zvučna snaga koja je prošla kroz zid

Pi  zvučna snaga koja pada na zid

T 1
Ako uvedemo koordinatni sistem, jednačine talasa na slici su:

yi1 ( x, t )  y0i1 sin( t  k1x)

yr1 ( x, t )  y0r1 sin( t  k1x)

yi 2 ( x, t )  y0i 2 sin( t  k2 x)

yr 2 ( x, t )  y0r 2 sin( t  k2 x)
yt ( x, t )  y0t sin( t  k1 ( x  d ))

Da bi pojednostavili matematičku analizu, realne talase predstavićemo u kompleksnom obliku:

yi1  y0i1e j (t k1x )  y0i1e  jk1x e jt

yr1  y0 r1e j (t  k1x )  y0 r1e jk1x e jt

yi 2  y0i 2e j (t  k 2 x )  y0i 2e jk2 x e jt

yr 2  y0 r 2e j (t  k2 x )  y0 r 2e jk2 x e jt

yt  y0t e j (t  k1 ( x  d ))  y0t e jk1 ( x  d )e jt

Levo od zida, ( x  0 ) imamo dva talasa koji čine jedan rezultujući y1 :

 
y1  yi1  yr1  y0i1e jk1 x  y0 r1e jk1 x e jt , x  0

U zidu ( 0  x  d ):

 
y2  yi 2  yr 2  y0i 2e  jk2 x  y0 r 2e jk2 x e jt , 0  x  d

Desno od zida ( x  d ):

yt  y0t e jk1 ( x  d )e jt , x  d

Sada imamo granične uslove za povezivanje ovih talasa:

U x  0 talasi y1 i y 2 su isti:

y1 ( x  0)  y2 ( x  0)

y0i1  y0r1  y0i 2  y0r 2 ........................................................................................................... (1)

U x  d talasi y 2 i yt su isti:

y2 ( x  d )  yt ( x  d )

y0i 2e jk2 d  y0 r 2e jk2 d  y0t ....................................................................................................... (2)

Sada povezujemo pritiske u x  0 i x  d ovih talasa:

U x  0 (levo od zida):
p1 ( x  0)  p2 ( x  0)

d yi1 d y r1
p1  E y1   E y1 
dx  dx 
pritisak pritisak
incidentnog reflektovanog


p1  E y1 y0i1 ( jk1 )e jk1x  y0r1 ( jk1 )e jk1x e jt 

p1  1c12 j
c1
 y 0i1 
e  jk1x  y0 r1e jk1x e jt

 
p1  j1c1  y0i1e  jk1 x  y0 r1e jk1 x e jt -pritisak levo od zida u kompleksnom obliku

Analogno, u zidu:


p2  j 2c2  y0i 2e  jk2 x  y0 r 2e jk2 x e jt 
Pritisak transmitovanog talasa:

pt   j1c1  y0t e jk1 ( x  d )e jt

Sada u x  0 imamo:

 2c2
 y0i1  y0 r1   y0i 2  y0r 2  ........................................................................................... (3)
1c1

Za x  d :

p2 ( x  d )  pt ( x  d )

 
j2c2  y0i 2e jk2 d  y0 r 2e jk2 d   j1c1y0t

1c1
 y0i 2e jk2 d  y0 r 2e jk2 d   y .......................................................................................... (4)
2c2 0t

(1)  (3) :

 c   c 
2 y0i1  1  2 2  y0i 2  1  2 2  y0 r 2
 1c1   1c1 

(2)  (4) :
  c 
2 y0i 2e  jk2 d  1  1 1  y0t
  2c2 

1 c  1  c 
y0i1  1  2 2  y0i 2  1  2 2  y0 r 2
2 1c1  2 1c1 

2 y0i 2e  jk 2 d
y0 t  ..................................................................................................................... (*)
1c1
1
 2 c2

y0i1 1   2c2   2c2  y0 r 2   1c1  jk2 d

 1   1     1  e ........................................................ (**)
y0t 4  1c1  1c1  y0i 2   2c2 

(2)  (4) :

 c 
2 y0 r 2e jk2 d  1  1 1  y0t
  2c2 

y0 r 2 1  c 
 1  1 1 e  jk2 d
y0t 2   2c2 

Kada iskoristimo relaciju (*) imaćemo:

y0 r 2 1 c 
 jk 2 d
 1  1 1 e  jk 2 d
2 y0 i 2 e 2   2c2 
1c1
1
 2 c2

1c1
1
y0 r 2  2c2  2 jk d
 e 2

y0 i 2 c
1 1 1
 2c2

Zamenom ovog odnosa u izraz (**) dobijamo:

 1c1 
1
y0i1 1   2c2   2c2   2c2  2 jk d   c 
 1   1   e   1  1 1   e jk d
1c1  1c1  1 
2 2

y0 t 4 1c1    2 c2 
  2 c2 
y0i1 1  c   c   c   c  
 1  2 2   1  1 1   e jk2 d  1  2 2   1  1 1   e jk2 d 
y0t 4  1c1   2c2   1c1    2c2  

y0i1 1  c  c   c  c  
 1  1 1  2 2  1  e jk2 d  1  1 1  2 2  1  e jk2 d 
y0t 4  2c2 1c1   2c2 1c1  

y0i1 1  c  c    c  c  
  2  1 1  2 2   e jk2 d   2   1 1  2 2    e  jk2 d 
y0t 4   2c2 1c1     2c2 1c1   

y0i1 1   c c  
   
 2  e jk2 d  e  jk2 d   1 1  2 2   e jk2 d  e  jk2 d 
y0t 4    2c2 1c1  

y0i1 e jk2 d  e  jk2 d 1  1c1  2c2  e jk2 d  e  jk2 d

      j
y0t 2 2   2c2 1c1  2j

e jx  e  jx e jx  e  jx
cos x  , sin x 
2 2

y0i1 1  c c 
 cos k2 d  j    1 1  2 2  sin k2 d
y0t  2   2c2 1c1 
Re   
Im

Pošto u izrazu za koeficijent transmisije figuriše odnos realnih amplituda, a ne kompleksnih,

potrebno je iz poslednjeg izraza odrediti taj odnos:

y0i1 y0i1 y  y 
  Im 2  0i1   Re 2  0i1 
y0t y0t  y0t   y0t 

2
y0i1 1  c c 
 cos 2 k2 d   1 1  2 2  sin 2 k2 d
y0t 4   2c2 1c1 

Dakle, imamo da je koeficijent transmisije:

2
y  1
T   0t   2
 y0i1  1  c c 
cos k2 d   1 1  2 2  sin 2 k2 d
2

4   2c2 1c1 

U praktičnim primenama imamo da je: k 2 d  1

 
k2  , c2  brzina zvuka u zidu
c2

Za beton ta brzina iznosi 3500 ms .

Ako je zid tanak onda je zaista k 2 d  1 .

Pod tom pretpostavkom imamo:

sin 2 k2d  k22d 2

cos2 k2d  1

 2c2  1c1

Pod ovim aproksimacijama koeficijent transmisije postaje:

1
T 2
1  c 
1   2 2  k 22 d 2
4  1c1 

1  mzida
T 2
, k2  , 2d   ms ( ms  površinska masa zida)
1  c k d  c2 S
1   2 2 2 
4  1c1 

1 1
T 2
 2
1 m  1 ms 
1    s    
1c1 
2  2 1c1 
 
1

1
T 2
 1 ms 
  
 2 1c1 

Izolaciona moć zida:

1 m
R  10 log  20 log s
T 2 1c1

Izolaciona moć zida direktno zavisi od površinske mase zida.

 R[dB]

log

Masivniji zid ima bolju izolacionu moć.

Na primer:

Zid od 6cm lakog betona površinske mase 110 mkg2 ima prigušenje 35 dB .

Gipsana ploča debljine 10 cm površinske mase 105 mkg2 ima prigušenje 36 dB .

Puna opeka debljine 11 .5cm površinske mase 270 mkg2 ima prigušenje 47 dB .

Prigušenje zvuka za prozore i vrata:

Jednostruka vrata: 20  25 dB , kao i jednostruki prozor.

Dupla vrata: 30  40 dB .

Dupli prozori: 30  35 dB .
2 OSVETLJENJE

2.1 Električno osvetljenje

Već smo definisali spektralne zračne veličine, a sada opisujemo svetlosne izvore konačnih
dimenzija.

2.1.1 Svetlosni izvor konačnih dimenzija

Posmatrajmo svetlosni izvor u vidu tankog diska. Izvor je savršeno difuzan, što znači da zrači po
Lamberovom zakonu, tj.: I ( )  I 0 cos .

A I(0)

I( 
b

Izvodimo izraz za osvetljenost koju stvara ovakav izvor na osi diska, na rastojanju b od
njegovog centra, u okolini tačke A koja se nalazi na pomenutoj osi u ravni normalnoj na nju
(slika).
b

a
n
dr 
d

osa A r
diska dS A

dr
a
Najpre izračunavamo osvetljenost koja potiče sa beskonačno malog dela diska. Za element
površine uzimamo beskonačno tanak prsten, poluprečnika r i debljine dr , površine dS  2rdr
. Svetlost se isijava sa male površine diska.
Po definiciji osvetljenost je količnik fluksa Ф i površine na koju pada dS A .
def
dФ dI  d
dE  
dS A dS A
dS n dS cos
dI  2
dI  A 2
dE  R  R
dS A dS A
dI cos
dE 
R2
Sjaj je po definiciji količnik intenziteta svetlosti koji tačkasti izvor izrači u beskonačno mali
prostorni ugao duž pravca koji zaklapa ugao  na površ izvora.

def
dI
B
izvor
zraèenja
dS cos

n d
Ako izrazimo intenzitet svetlosti preko sjaja
B:

BdS cos 2 
dE  , dI  BdS cos 
R2
dS B  2rdr cos 2 
dE 
R2
b 1
R , r  btg , dr  bd ( tg )  b d
cos cos 2 
1
B  2  btg   b d  cos 2 
dE  cos 2 
2
 b 
 
 cos  
dE  2Bsin cos d - osvetljenost u okolini tačke A koja potiče od svetlosti sa beskonačno
tankog prstena diska poluprečnika r .

Ukupna osvetljenost z tački A biće suma doprinosa svih prstenova od r  0 do r  a .

Ovih prstenova ima beskonačno mnogo jer su beskonačno tanki (debljine dr ).

 max
Suma prelazi u integral: E   dE  2B  sin cos
 
d
 0 
d (sin )
  max  max
sin 2 
2
a a2
E  2B  sind (sin  ) 2B , E  B sin 2  max , E  B  , E  B 2
 0
2 0 R a  b2

B
E 2
b
1  
a

Za slučaj b  a , dobijamo E  B , a to je osvetljenost koju daje tačkasti izvor, pa se u ovim

slučajevima za disk može smatrati da je tačkasti izvor svetlosti.

2.2 Jačina svetlosti difuznog sfernog izvora

Odredimo koliki intenzitet svetlosti emituje sferni izvor poluprečnika r u poluprostor.

d 2 S=r2sin d  d 
r


d

d

r  d
y

Izvor je savršeno difuzan (Sjaj u svakoj tački mu je konstantan).

Intenzitet svetlosti koji potiče sa površine d 2 S je beskonačno mali i iznosi:



  2 2
dI  Bd 2 S cos  Br 2 sin  cosdd , I   dI  Br 2  d  sin  cosd
 0  0

 

2
sin  2

 sin d sin   ,
2
I  Br 2  2  I  Br 2  2 
 0
2 0
   
I  Br 2  sin 2  sin 2 0  I  Br 2
 2 

I  SB , S  r 2 , ( S  površina preseka lopte po ekvatoru)

Znači, sferni izvor svetlosti možemo zameniti diskom poluprečnika sfere.

2.3 Štap konačne dužine kao svetlosni (homogen) izvor

Posmatramo štap, dužine l , kao homogen svetlosni izvor i interesuje nas osvetljenost tačke A u
vertikalnoj ravni ispod njega (kao na slici):

svetlosni izvor u obliku

tankog stapa intenziteta I
pod lupom:
dx

 d dx
n    dxcos =rd 
h




rd
l A

Polazimo od izraza za osvetljenost tačkastog svetlosnog izvora dužine dx u tački A :

dI cos
dE A 
r2

dI  intenzitet svetlosti sa dela štapa dužine dx

I dI
Pošto je štap homogen svetlosni izvor važi proporcija: 
l dx

I
dI  dx
l

I cosdx
dE A 
l r2

Doprinos svih delića štapa osvetljenosti će biti integral poslednjeg izraza. Integraciju sprovodimo
po uglu  , jer se dobija tablični integral (ako bi „išli“ preko x imali bi teži integral za
rešavanje).
 h
r cos   h  r
cos

Za izražavanje dx preko ugla  uočimo trougao čija je hipotenuza dx , imamo:

rd hd
dx cos   rd  dx   dx 
cos cos2 

Sada imamo:

h
cos 
I cosdx I cos 2  d  I  cos  d
dE A    
l r2 l h2 l h
cos 
2

 2 
I I 2 I
dE A  cosd , E A   dE A   cosd , E A  sin 
lh lh 1 lh 1

EA 
I
sin 2  sin 1 
lh

Sa slike imamo:  

Ll n
sin 1  h
h 2  L  l 
2

 

L
sin  2 
h  L2
2
x
A
l L

Konačno je:

I  L Ll 

EA  
lh  h 2  L2 h 2  L  l 
2 
 