Prostor

Ograničen deo površine, ambijent, mesto, prostranstvo.

“Prema zajedničkim shvatanjima ljudi, praznina jeste prostor u kojem ne postoji nikakvo telo; i pošto oni
smatraju da bitak ima samo ono što je telesno, to nazivaju praznim prostorom ono u čemu se ne nalazi
apsolutno ništa. Pretpostavka praznog prostora ima svoj osnov naročito u ovome: (1) smatrala se
nužnom da bi kretanje bilo moguće i (2) u tiskanju tela, pri čemu delovi ulaze u prazne pore.” - Aristotel,
Fizika, IV, 6

Aristotel razvio teoriju “mesta” (topos). Za njega je prostor bio zbir svih mesta, dakle jedno dinamično
polje sa svojim pravcima i kvalitativnim osobinama.1

Za Platona je prostor neograničeno nebiće iz kojeg se putem matematičkog (geometrijskog) umnog

oblikovanja stvara svet pojava (čulni svet), koji je mešavina između „neograničenog“ (prostora) i
„ograničenog“ (matematičkih oblika). U novoplatonizmu, prostor je takođe nebiće ali i nužan uslov
pojavnog mnoštva, raznolikosti i čulnih stvari.2

Prostor može stvarati određenu atmosferu, koja čini karakteristiku tog prostora ili način na koji taj
prostor deluje na korisnika, posetioca.

1
Izvor: Slobodan Maldini, Rečnik arhitektonskog projektovanja
2
Izvor: Branko Pavlović, Filozofski rečnik (odrednica: prostor), Plato, Beograd, 1997.