SIRAK I SUDANSKA TRAVA

KAO KRMNE I ENERGETSKE BILJKE

Imre Pataki

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad

e-mail: imre.pataki@ifvcns.ns.ac.rs

Izvod: U dvogodišnjem radu prinosa i kvaliteta krmnih sirkova i sudanske trave

u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ispitivana je sorta sudanske trave
Sava, hibridi krmnog sirka Siloking, NS Šećerac i P-48 x S-1. Sagledan je uticaj sorte
na prinos zelene mase, prinos suve materije biljke, prinos zelene mase, prinos suve ma-
terije po hektaru, sadržaj proteina, sadržaj suve materije u isceđenom soku iz stabla (%
refrakcije) i sadržaja sirove celuloze. Najveći prinos zelene mase (113,88 t ha-1) i suve
materije (39,86 t ha-1) ostvaren sa hibridom P-48 x S-1 u 2010. Biomasa krmnog sirka
i sudanske trave dobrog su kvaliteta, a po sadržaju proteina posebno se ističe Siloking
i Sava (11,94% odnosno 10,23%). Krmni sirak NS Šećerac ističe se visokim sadržajem
suve materije (šećera) u isceđenom soku iz stabla (20,36% refrakcije), P-48 x S-1 viso-
kim prinosom biomase i visokim sadržajem sirove celuloze (40,28%) i uspešno mogu
da posluže kao energetske biljke.
Ključne reči: bioenergija, krmni sirak, prinos suve materije, prinos zelene mase,
sadržaj celuloze, sadržaj proteina, sadržaj suve materije u isceđenom soku, sudanska
trava

Uvod

Sirak je značajna ugljenohidratna krmna kultura koji sa prinosom, kvali-

tetom i dugim vremenskim periodom korišćenja u toku godine ističe u ishrani
preživara. Kada postigne visinu 70-100 cm visine, sirak se može koristiti kao
zelena masa i za vlažno konzerviranje. U mlađim fazama biljke imaju veći sa-
držaj sirovih proteina i manji sadržaj sirove celuloze. Posle kosidbe biljke se
regenerišu i iz prizemnih čvorova rastu nova stabla. Vreme kosidbe ima uticaja
na intenzitet regeneracije. Autori Barabas & Banyai (1985) su u svojim ispitiva-
njima utvrdili da je porast sirka i sudanske trave slabiji a broj izdanaka manji
ako se kose posle izbijanja metlice. Krmni sirak ostvaruje najveći prinos i naj-
bolji kvalitet u prvom otkosu, kada je metlica u vršnom lisnom rukavcu, a drugi
otkos se kosi pred pojavu prvih jesenjih mrazeva. Kada je seme krmnog sirka
u voštanoj zrelosti odlično je za siliranje, tada je jednootkosan i pogodni su
samo hibridi koji do kraja vegetacije imaju sočnu stabljiku i sladak sok isceđen
iz stabla. U sušnim godinama setvom u naizmenične redove sa kukuruzom za
siliranje obezbeđuje dovoljno vlage u silažnoj masi kada kukuruz naglo izgubi
zelene listove (prekid vegetacije).
138 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Manifestovanjem efekta heterozisa za važna agronomska svojstva, hibridi

su sa većom produktivnošću i uniformnošću. Zbog izuzetno velike varijabil-
nosti roda Sorghum moguće je stvaranje hibrida za specifične namene, kao
što je visok sadržaj šećera u stablu, a biljke sa visokim sadržajem celuloze po-
godne su za proizvodnju bioenergije (obnovljiva energija). Sa intenziviranjem
poljoprivredne proizvodnje deo obradivog zemljišta opravdano je koristiti za
proizvodnju bioenergije.
Sirak može da se gaji na različitim tipovima zemljišta (slatina, peskovita
zemljišta, zemljišta težeg mehaničkog sastava), dobro podnosi sušu i visoke
letnje temperature, bolje od većine gajenih krmnih biljnih vrsta. Ima moćan
žiličast korenov sistem jake usisne moći, zbog čega uspeva na onim tipovima
zemljišta koje su za ostale biljne vrste manje pogodni ili imaju niske prinose.
Iz zemljišta koristi velike količine hraniva za postizanje visokih prinosa, dobro
reaguje prinosom na đubrenje i navodnjavanje.
Cilj ovog rada je bilo ispitivanje prinosa i kvaliteta krmnog sirka i sudan-
ske trave stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Materijal i metod rada

U ovom radu za ispitivanje prinosa i kvaliteta korišćena je sorta sudanske

trave Sava, hibrid krmnog sirka Siloking u dva otkosa, NS Šećerac i eksperimen-
talni hibrid (P-48 x S-1) sa visokim sadržajem celuloze u jednom otkosu, selekci-
onisani u Odeljenju za krmno bilje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom
Sadu. Ogled je bio postavljen u 2009. i 2010. na oglednom polju na Rimskim
Šančevima. Sorte i hibridi su posejani u tri reda na 5 m2 u pet ponavljanja, sa
međurednim razmakom od 0,7 m a između biljaka unutar reda 0,12 m. Zaorano
je 300 kg ha-1 NPK 15:15:15 i pred setvu je upotrebljeno 100 kg ha-1 amonijum
nitrata. U toku vegetacije primenjene su uobičajene agrotehničke mere.
Uzorak za analizu prinosa i kvaliteta sastojao se od 40 biljaka (8 biljaka
po ponavljanju), a svaka biljka je uzeta zajedno sa bočnim izdancima bez rub-
nih redova. Kod sudanske trave Sava i kod hibridnog siraka Siloking prvi put
uzeti su uzorci za utvrđivanje prinosa i kvaliteta kada je metlica bila u vršnom
lisnom rukavcu, a drugi put krajem septembra. Sadržaj šećera je izmeren kada
je seme u metlici bilo u voštanoj zrelosti, a sadržaj celuloze kod eksperimen-
talnog hibrida određivan je u punoj zrelosti.
Prinos zelene mase meren je na parceli, biljke su posečene iznad zemlje
zajedno sa zapercima (g), suva materija je određena uobičajenom metodom
sušenjem na 105°C u sušnici do konstantne težine (g). Sadržaj suve materi-
je meren je u soku isceđenom iz stabljike univerzalnim digitalnim refrakto-
metrom Shmidt +Haensch-Dur (%), a sadržaj proteina i celuloze utvrđen je
Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 139

u suvoj materiji (%) u laboratoriji na Fakultetu fizičke hemije Univerziteta u

Beogradu.
Od statističkih parametara korišćena je aritmetička sredina, koeficijent
varijacije, a značajnost razlika između srednjih vrednosti utvrđena je LSD-te-
stom.

Rezultati i diskusija

Prinosi zelene mase u 2010. su veći u odnosu na 2009. S tim da se očeki-

valo da će razlike biti veće. Puno kišnih dana sa nižim temperaturama u dru-
goj godini ispitivanja prouzrokovali su manje povećanje prinosa u odnosu na
2009. Prva godina ispitivanja je bila sušnija, dok je 2010. bila sa puno padavina.
Najveći prosečan prinos zelene mase je ostvaren u prvoj godini ispitivanja sa
eksperimentalnim hibridom P-48 x S-1 (869,0 g) po jednoj biljci što odgovara
104,28 t ha-1 u jednom otkosu u punoj zrelosti, dok u drugoj godini (949 g) po
biljci koji odgovara 113,88 t ha-1. Najmanji prinos zelene mase je zabeležen sa
hibridom NS Šećerac (602 g) po biljci ili 72,12 t ha-1 u jednom otkosu u fazi vo-
štane zrelosti i sa sudanskom travom Sava (602,4 g) po biljci ili 72,28 t ha-1 u dva
otkosa u prvoj godini, a u drugoj godini NS Šećerca i sudanske trave Sava (668
g odnosno 677 g) po jednoj biljci ili (80,16 t ha-1 odnosno 81,24 t ha-1) (Tab. 1).
Najveći prinos suve materije u obe godine ispitivanja konstatovan je kod
hibrida P-48 x S-1 u prvoj godini 312,84 g a u drugoj godini 332,15 g po biljci ili
37,54 t ha-1 odnosno 39,86 t ha-1. Najmanji prinos suve materije je izmeren kod
hibrida NS Šećerac takođe u obe godine ispitivanja 166,15 g u prvoj godini, dok
je u drugoj godini 179,69 g po biljci, što odgovara 19,93 t ha-1 odnosno 21,56 t
ha-1 (Tab. 1).
Najmanja razlika u prinosu zelene mase i suve materije u obe godine is-
pitivanja je bila kod hibrida Siloking i smatra se najstabilnijim genotipom na
uslove sredine. Male razlike su konstatovane u prinosu i kod ostalih ispitivanih
genotipova u prvoj i drugoj godini, što takođe pokazuje da sirak ima jak ko-
renov sistem jake usisne moći, a u sušnoj godini smanjenje prinosa je manje
izraženo.
Najveća vrednost koeficijenta varijacije je konstatovana u prvoj godini is-
pitivanja i kod prinosa zelene mase i suve materije kod hibrida NS Šećerac
(6,01%). NS Šećerac bez obzira što su roditelji tako odabrani da do kraja ve-
getacije stabljika ostane sa puno slatkog soka, suša je smanjila količinu soka u
stablu, što je izazvalo najveće variranje u težini biljaka. Najmanji koeficijent va-
rijacije za prinos zelene i suve materije je bio kod sudanske trave Sava (3,56%)
a u drugoj godini (4,91%). U drugoj godini vrednosti koeficijenta varijacije kod
ispitivanih genotipova pokazuju manje variranje.
140 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Tabela 1. Prinos zelene mase i suve materije (2009-2010)

Prinos zelene mase 2009 Prinos zelene mase 2010

Sorta Masa 1 Prinos Masa 1 Prinos
V V
biljke g t ha-1 biljke g t ha-1
Sava 602,4 3,56 72,28 677,0 4,91 81,24
Siloking 801,0 4,98 96,12 836,0 5,06 100,32
NS Šećerac 602,0 6,01 72,12 668,0 5,25 80,16
P-48 x S-1 869,0 4,01 104,28 949,0 5,24 113,88
LSD 0,05 45,6 54,5

0,01 62,8 75,1

Prinos suve materije 2009 Prinos suve materije 2010

Sorta Masa 1 Prinos Masa 1 Prinos
V V
biljke g t ha-1 biljke g t ha-1
Sava 181,0 3,56 21,72 199,7 4,91 23,96
Siloking 226,7 4,98 27,20 233,2 5,06 27,98
NS Šećerac 166,1 6,01 19,93 179,7 5,25 21,56
P-48 x S-1 312,8 4,01 37,54 332,1 5,24 39,86
LSD 0,05 13,8 16,8

0,01 19,1 23,2

Pored prinosa neophodno je istaći kvalitet, jer je jedan deo ispitivanog

materijala namenjen za ishranu preživara, a drugi deo kao izvor za proizvod-
nju bioenergije. Od hranljivih materija najznačajnije mesto u ishrani pripada
proteinima. Najveći prosečan sadržaj sirovih proteina u suvoj materiji imao je
hibrid Siloking u prvoj godini (11,94%) a u drugoj godini (11,42%), zatim sudan-
ska trava Sava (10,23% odnosno 9,92%). Siloking i Sava su košeni u fazi kada
je metlica u vršnom lisnom rukavcu kada je sadržaj sirovih proteina najveći
prema autorima Lazić (1965), Barabas & Banyai (1985) i Pataki (2010). Značaj-
no manji sadržaj sirovih proteina konstatovan je kod NS Šećerca i kod hibrida
P-48 x S-1 (od 7,38% do 8,14%) zavisno od ispitivane godine i hibrida, a uzima-
nje uzoraka za hemijsku analizu je bilo krajem vegetacije (Tab. 2).
Najmanji koeficijent varijacije za sadržaj proteina u obe godine ispitiva-
nja utvrđen je kod sudanske trave Sava (3,73% odnosno 3,81%), a najveći kod
hibrida NS Šećerac (6,64%) u prvoj godini (Tab. 2).
Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 141

Najveći sadržaj suve materije u isceđenom soku metodom refrakcije utvr-

đen je u obe godine ispitivanja kod hibrida NS Šećerac u prvoj godini ispiti-
vanja (20,36%), a u drugoj godini ispitivanja (18,60%). Najmanja vrednost re-
frakcije utvrđena je kod hibrida P-48 x S-1 u prvoj godini analize (9,92%), dok
u drugoj godini (8,32%). Krmni sirak Siloking i Sava takođe sadrže dovoljne
količine šećera potrebne za kiselinsko vrenje prilikom silažiranja u soku u fa-
zama kada su košene (Tab. 2).
Tabela 2. Hemijske osobine suve materije krmnog srka i sudanske trave (%) (2009-2010).

Sadržaj proteina % % Refrakcije Sadržaj sirove celuloze %

Sorta
2009 V 2010 V 2009 V 2010 V 2009 V 2010 V
Sava 10,23 3,81 9,92 3,73 11,82 16,40 10,56 5,29 29,62 6,48 28,84 7,30
Siloking 11,94 6,31 11,42 5,85 14,66 7,11 13,72 5,24 31,66 5,22 30,60 6,07
NS Šećerac 8,14 6,64 7,96 5,22 20,36 6,64 18,60 6,50 32,44 3,43 32,44 4,49
P-48 x S-1 7,56 6,31 7,38 4,73 9,92 12,51 8,32 10,99 40,28 3,59 39,24 5,27
LSD 0,05 0,74 0,62 1,02 1,18 2,09 2.57
0,01 1,03 0,86 2,65 1,63 2,88 3,54

Koeficijent varijacije kao relativni pokazatelj varijacije u prvoj godini is-

pitivanja bio je najmanji kod NS Šećerca (6,64%), a najveće vrednosti su zabe-
ležene kod sudanske trave Sava i hibrida P-48 x S-1 (16,4% odnosno 12,51%).
Tako veliko variranje srednje vrednosti rezultat je merenja mladih izdanaka
koji su imali jako male vrednosti refrakcije u odnosu na glavno stablo.
Na Fakultetu fizičke hemije Univerziteta u Beogradu, na laboratorijskom
i scale-up nivou, razvijen je novi tehnološki postupak kontinualne proizvodnje
bioetanola i CO2 biohemijskom konverzijom soka slatkog sirka. Tehnološki su
optimizirane osnovne faze novog procesa: izdvajanje i prečišćavanje soka, kon-
tinualna biohemijska konverzija saharoze, kontinualna bakterijska fermentaci-
ja glukoze i adsorpciono koncentrovanje etanola i CO2 (Adnađević 2005).
Sirova vlakna se nalaze u svim delovima biljaka i pravilo je da se sa stare-
njem biljaka njihov sadržaj povećava. Momenat košenja bitno utiče na sadržaj
sirovih vlakana u biomasi (Pataki i sar. 1993), ispoljavanje heterozisa na sadržaj
celuloze (Hovny et al. 2000), zatim u nasleđivanju visine biljaka (Sikora i sar.
1997, Desai et al. 2000), prinos je u jakoj pozitivnoj genetskoj i fenotipskoj
korelaciji sa visinom biljaka, a oplemenjivanjem je moguće stvarati hibride sa
većim prinosom biomase i sadržajem sirovih celuloza, sa čime su u saglasnosti
rezultati dobijeni u ovom radu.
142 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Najveći sadržaj sirovih celuloza je kod hibridne kombinacije P-48 x S-1

u prvoj i drugoj godini ispitivanja (40,28 % odnosno 39,24%) u suvoj materiji
sazrele biljke. Krmni sirkovi Sava i Siloking imaju značajno manje vrednosti
sadržaja sirovih celuloza (od 28,84% do 31,66%) zavisno od godine ispitivanja
i sorte (Tab. 2).

Zaključak
Na osnovu dvogodišnjih rezultata ispitivanja prinosa i kvaliteta krmnog
sirka i sudanske trave mogu se doneti sledeći zaključci:
Najveći prinos zelene mase imao je eksperimentalni hibrid P-48 x S-1
(113,88 t ha-1), a najmanji NS Šećerac (72,12 t ha-1).
Najveći prinos suve mase imao je eksperimentalni hibrid P-48 x S-1 (39,86
t ha-1) a najmanji NS Šećerac (19,93 t ha-1).
Biomasa krmnog sirka i sudanske trave dobrog su kvaliteta, a po sadržaju
proteina posebno se ističu Siloking i Sava.
Krmni sirak NS Šećerac ističe se visokim sadržajem suve materije (šeće-
ra) u isceđenom soku iz stabla, P-48 x S-1 visokim prinosom biomase i visokim
sadržajem sirove celuloze i uspešno mogu da posluže kao energetske biljke.

Literatura
Adnađević B, Popović A, Jovanović J (2002): Summary of achieved results in application of
new catalytic processes in environmental protection, Editor Putanov P. “New challenges
in catalysis iii”, Serbian Academy of Science and Art, Branch ili Novi Sad 119-135
Adnađević B (2005): Bazni tehnološki-tehnički projekat postrojenja za proizvodnju etanola
iz soka slatkog sirka kapaciteta 20000 t/god, TD7084B, MNZŽS, Beograd
Barabás Z, Bányai L (1985): A cirok és a szudáni fű Sorghum bicolor (L.) Moench, S. sudanen-
se (Piper) Stapf. Magyarország kulturflórája, Akadémiai kiadó, Budapest
Desai S A, Rameshwar S, Shrotria P K (2000): Variability and heterosis for forage yield and
its komponents in interspecific crosses of forage sorghum. Karnataka J. Agric. Sci. 13:
315-320
Hovny M R A, El-Nagouly O O, Hassaballa E A (2000): Combining ability and heterosis in
grain sorghum (Sorghum bicolor (L.) Moench). Assiut J. Agric. Sci. 31: 1-16
Lazić Z (1965): Morfološke i biološke osobine raznih sorata i hibrida šećernog sirka i njihov
hemijski sastav u pojedinim fazama razvića, disertacija
Pataki I, Đukić D, Mijić Z, Mirkov M (1993): Morfološke osobine, prinos i kvalitet krmnih
sirkova. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 21: 535-541
Pataki I (2010): Kombinacione sposobnosti i način nasleđivanja komponenti prinosa F1 hibrida
krmnog sirka (Sorghum bicolor L. Moench) stvorenih ukrštanjem sirka za zrno i sudanske
trave. Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Sikora V, Berenji J (1997): Mogućnost stvaranja hibridnih sorti sirka metlaša. Zbornik izvoda
“Drugo naučno-stručni simpozijum iz selekcije i semenarstva – II JUSEM”, Aranđelovac: 38