Fakultet tehničkih nauka Novi Sad

Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine

Predmet: Mašinstvo u inženjerstvu zaštite životne sredine

BRIKETIRANJE BIOMASE

Novi Sad, 2008

1
 1 BIOMASA - OBNOVLJIV IZVOR ENERGIJE
Opšti pojam biomase veoma je širok i podrazumeva organsku materiju biljnog
i životinjskog porekla. Neophodno je istaći da primarna prednost biomase kao izvora
energije nije u njenom ogromnom potencijalu, pošto je isti iskoristiv samo
ograničeno, već u obnovljivosti. Upravo obnovljivost daje suštinsku prednost biomasi
nad klasičnim, fosilnom gorivima koja su u relevantnom vremenskom periodu
neobnovljiva i samim time ne mogu biti osnov za planiranje održivog rasta koji
podrazumeva racionalno korišćenje energije.
U energetskom kontekstu, biomasa podrazmeva veliki broj materijala sa
potpuno različitim osobinama koji se mogu koristiti kao gorivo. Otpadni materijali,
otpadna biomasa može se klasifikovati u sledeće grupe:
• otpadno drvo iz šuma (drvni otpad u obliku kore drveta, sitnih grančica itd.),
• otpad nastao kod prerade drveta (drvna piljevina)
• ostaci hrane,
• ostaci agrokulture (pšenična slama, sojina slama, suncokretova ljuska,
kukuruzovina, oklasje kukuruza itd.).

Glavni proces akumulacije biomase što se energije tiče zasnovan je na

fotosintezi. Ovo je proces kojim biljke pretvaraju sunčevu energiju u biomasu pošto je
Sunce nepresušan izvor energije. Zelene biljke su jedine sposobne da apsorbuju
sunčevu energiju uz pomoć zelenog pigmenta tj. hlorofila. On pretvara ovu energiju u
hemijsku energiju organskog porekla uz pomoć ugljen - dioksida i vode. Biomasa se
može definisati kao svaka organska materija koja se obnavlja uključujući biljke, bilo
da rastu na zemlji ili vodi, ñubrivo, proizvodnju hrane, šumski otpad, gradski otpad.
Druga primer biomase obuhvata biljke koje rastu na zemlji čiji je godišnji prinos na
tone lignoceluloze po hektaru. Ovu grupu čine drvenaste i zeljaste biljke. Delovi
biljaka koji sadrže lignocelulozu se snabdevaju toplotnom energijom sagorevanjem ili
zadržavanjem gasova tečih goriva indirektno posle promene. Biomasa je izvor
energije koji se obnavlja u odnosu na druge izvore energije. U poreñenju sa drugim
izvorima energije koji se obnavljaju kao što je sunčeva energija i energija vetra,
biomasa je energija koju je moguće skladištiti, jeftina je i efikasna.

2 BRIKETIRANJE
Tehnologoija briketiranja - peletiranja je postupak prilikom kojeg se usitnjeni
materijal pod visokim pritiskom pretvara u kompaktnu formu velike zapreminske
mase, pogodne za dalju manipulaciju i korišćenje. Konačan proizvod briketiranja
naziva se briket.
Proces briketiranja primenjuje se odavno u rudnicima uglja. Na klipnoj presi
presuje se prašina i sitni otpaci od uglja. Reč „briquet” na engleskom jeziku znači
cigla ili opeka. Zbog toga briket može da bude u obliku opeke (prizmatičan) ili u
obliku cilindričnog valjka. Reč „pellet” na engleskom znači loptica, kuglica ili valjak.
Pod briketima se podrazumeva proizvod tehnološkog postupka briketiranja -
kompaktna forma biomase koja ima daleko veću zapreminsku masu, nego što je to
zapreminska masa materijala biomase od koga je briket napravljen. Jugoslovenskim
standardom D.B9.021. se pod energetskim briketom podrazumeva proizvod
dobijen postupkom briketiranja lignoceluloznog materijala. Sam postupak briketiranja
se sastoji u sabijanju lignoceluloznog materijala u što manju zapreminu pomoću
presa.

2
 Slika 1: Primer izgleda briketa.

Slika 2: Primer izgleda peleta.

Veličina pritiska prese se odreñuje na osnovu fizičkih svojstava materijala.

Povećanom pritisku odgovara veća zbijenost materijala (gustina) i obrnuto. Na
zbijenost i čvrstoću briketa i peleta, sem pritiska prese, utiče i sadržaj vlage u
materijalu i usitnjenost materijala.
Ako je sadržaj vlage u materijalu veći od 15% ili je manji od 10%, zbijenost
briketa se smanjuje, pri istom pritisku i istom poprečnom preseku briketa. Sa
povećavanjem sadržaja vlage u materijalu potrebna je veća sila presovanja da bi se
meñusobno zbližile i povezale čestice materijala. Ovo je poznato pošto se zna da je
voda nestišljiva, odnosno za istiskivanje suvišne vode iz materijala potrebno je
obezbediti dodatnu silu ili energiju. Nasuprot ovome, kod manjeg sadržaja vlage (od
optimalnih 10-15%) u materijalu, materijal je dovoljno elastičan i teško ga je sabijati, i
pri prestanku pritiska sabijeni materijal se širi i puca.

2.1 Podela briketa

Podela briketa se može izvršiti prema nameni, obliku, kvalitetu, zapreminskim

masama i broju komponenata koji ga čine na sledeći način:
• prema nameni na:
o energetske;
o za organsko ñubrivo;
o za stočnu hranu;
• prema obliku na:
o brikete - koji u poprečnom preseku mogu biti kružni, poligonalni i drugi,
obrazujući na taj način obla - cilindrična tela ili uglasta tela oblika
prizme, poliedra i dr., obično se koriste u energetske svrhe;
o pelete - u obliku lopte, tetraedra, kocke, oktaedra i dr., obično se koriste
za prehranu domaćih životinja;
• prema kvalitetu energetski briketi se dele prema donjoj toplotnoj moći na
klase: ekstra klasa, I, II i III klasa;

3
 • prema zapreminskim masama na:
o teške brikete (čija je zapreminska masa preko 1000 kg/m3);
o lake brikete (do max. 400 - 650 kg/m3);
• prema broju komponenata koji učestvuju u formiranju briketa na:
o jednokomponentne brikete načinjene samo od biomase (gde može biti
zastupljena samo jedna ili više vrsta masa biljnog porekla u njenom
sastavu);
o kompozitne brikete, kada se osnovnoj biomasi mogu dodavati jedna ili
više aditivnih komponenata koje nisu biljnog porekla u cilju
poboljšavanja termičkih, fizičkih, mehaničkih ili estetskih svojstava.

3 PRINCIPI I TEHNOLOGIJE BRIKETIRANJA

Generalno gledano tehnologije izrade briketa podrazumevaju sledeće
operacije:
• usitnjavanje sirovine do odreñene granulacije,
• sušenje sirovinskog materijala do odreñene vlažnosti
• transport usitnjenog materijala,
• doziranje sirovine
• presovanje u presama za briketiranje
• skraćivanje briketa na potrebnu dužinu
• hlañenje i pakovanje gotovih briketa.

Kod vlažnih materijala ova procedura može biti dopunjena internim skladištima
i sušarama koje treba da dovedu biomasu na potrebnu vlažnost za briketiranje.

Postoje razne tehničke izvedbe prese za briketiranje, a prema principu rada

mogu se podeliti na:
• mehaničke u okviru kojih se razlikuju
o klipne,
o vijčane (sa jednim, dva ili tri zavojna vretena),
o valjak - prese sa sabijanjem putem valjaka preko ravnih i cilindričnih
matrica,
• hidraulične.

Uglavnom se hidraulične prese za briketiranje koriste kod proizvodnje sa

manjim obimom. Na primer u stolarskim radionicama, fabrikama nameštaja kao način
za iskorištavanje otpadne drvne piljevine. Mehaničke prese se većinom koriste za
proizvodnju sa većim obimom, kod postrojenja koja se isključivo bave briketiranjem.

4
 Slika 3: Klipna presa

Slika 4: Presa sa zavojnim vretenom

Slika 5: Valjak – presa sa kružnim kalupom

5
U pogledu pokretnosti briketirke mogu biti:
• stacionarnog tipa (postrojenje je smešteno u namensko objekat na lokaciji sa
ekonomski opravdanim radijusom dopremanja biomase na terminal) i
• mobilnog tipa (samohodni agregat za istovremeno pokretanje, sakupljanje,
pripremanje kroz faze usitnjavanja, sušenja i briketiranja). Takva su mobilna
postrojenja za briketiranje slame, granjevine, orezine loze, voćarstva i dr.

U slučaju da se briketiranje obavlja direktno u polju dolazi do znatnog

smanjenja troškova transporta usled povećanja zapreminske mase. Ali u ovom
slučaju javlja se utrošak pogonskog goriva u procesu briketiranja. Naime, mobilne
briketirke priključuju se na vratilo traktora i njihov pogon se obezbeñuje kroz utrošak
dizel goriva. Sa druge strane stacionarne briketirke povećavaju troškove manipulacije
sa žetvenim ostacima, i po pravilu zahtevaju mnogo veća ulaganja koja uključuju i
objekte.

4 PRIMERI NAMENSKIH BRIKETA

Pored energetskih briketa, briketiranjem se mogu dobiti i briketi koji u
zavisnosti od sastava mogu da služe za drugačije namene. U sledećem tekstu su
navedeni neki primeri namenskih briketa.

4.1 Briketi od humusa

Humus zapreminski smanjen 4 – 5 puta u odnosu na izvornu težinu i vlagom

smanjenom ispod 25 %.
Zemljišne mešavine koje se koriste kao podloga za uzgoj biljaka se briketiraju
po raznim tehnologijama. Dimenzije i oblici variraju, a obično su kružnog ili
kvadratnog preseka

Slika 6: Briketi od humusa.

4.2 Briketirana hrana za životinje

Za dobijanje finalnog proizvoda biohrane za životinje koriste se razne sirovine

iz poljoprivredne proizvodnje, prerade semena, silosni ostaci te ostaci iz
prehrambene industrije.

6
 Slika 7: Briketirana biohrana.

Postupkom briketiranja-peletiranja iz biomase mogu se dobiti proteinsko-

energetska hraniva pogodna za manipulaciju, skladištenje i transport.
Ova hraniva se prvenstveno koriste za pripremu krmnih smeša za ishranu
preživara i divljači.
Procesom briketiranja stočne hrane, smanjuje se njena zapremina i povećava
specifična masa. Time se potreban prostor za smeštaj hraniva smanjuje oko tri puta.
Dalja prednost briketirane stočne hrane je u mogućnosti uvrećavanja briketa,
pogodnijeg pakovanja, što olakšava uskladištenje i transport.
Presovanjem slame uz dodatak kaustične sode (NaOH) od 3 i 5% u presama
sa valjcima moguće je razbiti nesvarljive ligninske opne, te svarljive sastojke slame
učiniti dostupnim sokovima varenja, odnosno time povećati svarljivost slame.

5 PREDNOSTI I NEDOSTACI BIOMASE KAO EKOLOŠKOG

GORIVA
Od svih goriva koja su danas u upotrebi jedino biogorivo zadovoljava kriterijum
zatvorenog sistema (bar u pogledu stvaranja ugljen - dioksida i čvrstih materijalnih
produkata sagorevanja). Ulaz u proces sagorevanja predstavlja biomasa kao gorivo, i
vazduh (odnosno kiseonik). Izlaz iz njega čine: dobijena energija, pepeo i gasoviti
produkti sagorevanja sa ugljen dioksidom kao glavnim predstavnikom. Živi biljni svet
procesom fotosinteze vezuje taj ugljen - dioksid i uz pomoć sunčeve energije
izgrañuje svoju masu. Čvrsti materijalni ostatak - pepeo, takoñe, kao ñubrivo
učestvuje u izgradnji nove biljne mase. Na taj način se vrši recikliranje ugljen -
dioksida i čvrstih produkata u prirodi tako da se pritom ne remeti postojeća
ravnoteža, a za sistem se kaže da je zatvoren.
Sa ekološkog stanovišta postoje sledeća preimućstva primene biogoriva:
• biogoriva sadrže neznatne količine sumpora pa u produktima nema sumpor -
dioksida (što je neizbežan produkt sagorevanja fosilnih goriva),
• nema emisije ugljovodonika, kao nepotpunih produkata sagorevanja.
• obnovljiv izvor energije

Iz ovih razloga biomasa, pored drugih obnovljivih izvora energije (vetra,

vode... ) i solarne energije, dobija na značaju kao resurs za dobijanje "čiste energije".
Meñutim, i pored mnogih prednosti koje poseduju u eksploataciji biogoriva na
bazi biomase imaju i odreñene nepogodnosti za primenu. Neka od njih su:
• manipulacioni i ekonomski problemi sa sakupljanjem, pakovanjem i
skladištenjem biomase,
• periodičnost nastanka biomase,
• mala zapreminska masa i toplotna moć biomase svedena na jedinicu
zapremine,

7
 • razuñenost u prostoru,
• nepovoljan oblik i visoka vlažnost biomase,
• ekonomske investicije postrojenja za sagorevanje biomase su znatna,
• itd.

6 OPRAVDANOST PROIZVODNJE BRIKETA

Komparativna prednost proizvodnje briketa u odnosu na eksploataciju i
potrošnju uglja može se, izmeñu ostalog, sagledati u sledećem:
• količina pepela posle sagorevanja je 2-7 puta manja kod briketa,
• sadržaj sumpora u proizvodu dobijenog iz biomase je oko šest puta manji, a to
znači da će isto toliko puta manje biti oslobañanje sumpordioksida prilikom
sagorevanja, a što je, svakako, važan momenat za održivu zdravu životnu
sredinu,
• vlažnost proizvoda je manja, u odnosu na neke vrste ugljeva, za 2 - 5 puta,
• kalorična vrednost briketa dobijena iz različitih organskih materija, iznosi
15.500 - 20.560 KJ/kg, što odgovara kaloričnoj vrednosti mrkog uglja,
• sirovina za proizvodnju briketa je kvalitetna, nalazi se svuda u našem
okruženju i bitno ne utiče na cenu proizvoda,
• dobijanje ovoga proizvoda je bez učešća vezivnih sredstava (lepila) što bitno
doprinosi pojeftinjenju procesa proizvodnje i poboljšanju njegove vrednosti sa
aspekta zaštite životne sredine,
• tehnološki prostor i prostor za skladištenje gotovog proizvoda nije veliki iz
razloga što je oprema jednostavna i dobar deo opreme može da se montira na
otvorenom prostoru. Nabavka proizvoda može da bude sukcesivna, kao i
svakog drugog proizvoda, u prodavnicama i stovarištima u količinama koja
odgovara potrebi domaćinstava,
• sagorevanjem i manipulacijom ovog proizvoda ne javlja se prašina i dim, što je
važan momenat kod održavanja higijene prostorija,
• tehnološki proces proizvodnje briketa je jednostavan i dostupan po obimnosti
investicionih ulaganja,
• briketi su proizvod budućnosti, iz razloga što poseduju obnovljivu sirovinu i
ekološki su čisti.