PUT DO DOBRE MATICE

Vreme tržišne ekonomije i konkurencije je neminovnost sa kojom se svaki dan sve više i više suočavamo
u svim oblastima privređivanja, pa naravno i u pčelarstvu. Nadanja da ce nas pčelare država zaštititi i
omogućiti nam da svoje proizvode prodajemo po “našim” cenama mogu i dalje biti prisutna samo kod
nedovoljno upućenih ili onih nostalgičnih koji se ne mogu pomiriti da je vreme dobre zarade u pčelarstvu
prošlost, ali se od prošlosti teško može živeti. Bez produktivnijeg pčelarenja u novim tržišnim uslovima
ne mogu se ostvarivati prihodi koji ce omogućiti proširenje proizvodnih kapaciteta i ispunjavanje
zakonskih propisa koji zajedno čine osnovnu pretpostavku uspešnog poslovanja. Celokupna svetska
proizvodnja raznih dobara zasniva se na usko specijalizovanim delatnostima povezanih u jedan
neraskidiv proizvodni sistem. Takav pristup pretpostavlja nove odnose i u pčelarskoj budućnosti na
našim prostorima. To znači da će se pojedine pčelarske kuće baviti pretežno proizvodnjom meda, druge
proizvodnjom polena, mleča i drugih pčelinjih proizvoda, a selekcijom i reprodukcijom pčelinjih matica
oni koji su kvalifikovani za obavljanje tog posla.

Ta neminovna uzajamnost i međuzavisnost ce biti pretpostavka uspešnosti poslovanja celog lanca

pčelarske proizvodnje. U ovako racionalno uređenim odnosima svi će se baviti svojim usko specijalizova-
nim delatnostima i samim tim ostvariti bolji kvalitet i veću rentabilnost svoje proizvodnje.

Naučno-pčelarske ustanove koje se bave selekcijom i reprodukcijom pčelinjih matica u celom ovom
procesu racionalizacije i unapredenja pčelarske proizvodnje, imaju veoma veliki, ako ne i ključni značaj
ali i obavezu da preko našeg časopisa “Pčelar” redovno izveštavaju pčelare o svim naučnim
dostignućima, rezultatima selekcije i svim drugim podacima koji su relevantni za izbor i nabavku
selekcionisanih matica. Gledano sa pozicije pčelara kao korisnika usluga veoma je značajno da zna neke
osnovne podatke o osobinama i ponašanjima pčela dobijenih iz tih selekcionih programa. Važno je
poznavati osobine pčela koje se tiču brzine prolećnog razvoja, ostvarene medne produktivnosti, njihove
sklonosti ka rojenju, grabeži, otpornosti ili tolerantnosti na pojedine bolesti, agresivnosti, mirnoći na
saću, higijensko sanitarnim osobinama i sl. Posebno je važno da pčelari znaju šta se dobija a šta gubi
nabavkom selekcionisanih matica odgajenih od lokalnih sojeva pčela ili nabavkom selekcionisanih matica
iz drugih geografski udaljenijih selekcionih centara. Veoma je značajno da se zna i postojanost osobina i
ponašanja pčela dobijenih selekcijom i kada i pod kakvim uslovima dolazi do razgradnje tog genetskog
materijala.

Da ovim i drugim podacima vezanim za matice treba posvetiti posebnu pažnju, pored sopstvenih
saznanja, uverio sam se i čitajuci najnovije izdanje knjige “Pčelarstvo” autora prof. dr Jovana Kulinčevića,
gde u jednom delu knjige nedvosmisleno kaže: “Uspeh ili neuspeh pčelinjeg društva za vreme
proizvodne sezone u najvećoj meri zavisi od matice. Ta međuzavisnost je toliko uska da svi ostali faktori,
ma koliko bili optimalni, neće mnogo pomoći ako je matica loša”. Ako se ovoj konstataciji ne može ništa
ni dodati ni oduzeti a sigurno ne može, preostaje nam jedino da iznađemo što pouzdaniji način da u
košnici imamo uvek “dobru” maticu. Prva stanica na putu do dobre matice je sigurno roditeljska matica
od koje ce se odgajati mlade matice. Na osnovu stečenih predznanja, pre nego što sam postao
kooperant “Apicentra”, usudivao sam se da za sopstvene potrebe odgajanja matica, sam vršim izbor
roditeljske matice. Moram da priznam da sam tada najčešće bio nezadovoljan, a ponekad i veoma
razočaran. Dosta vremena mi je trebalo da shvatim da se do dobrog genetskog materijala može doći
jedino dugogodišnjim radom na programima odabiranja, selekcije i oplemenjivanja tog materijala.
Nesporno je dakle da se roditeljske matice, kao i kod drugih životinja odabiraju prema svojoj sposobnosti
da prenose vidljive, merljive ali i nemerljive osobine na svoje potomke. Da bi se ovaj posao uspešno
obavljao na njemu moraju raditi stručna lica jer je nauka o nasleđivanju veoma kompleksna oblast i
svaka njena improvizacija može biti štetna i za sopstveni pčelinjak ali i za širu pčelarsku okolinu.

Rukovodeći se ovim saznanjima, nastojaću da kao pčelar praktičar, kome je glavna delatnost
reprodukcija selekcionisanih matica u kooperaciji sa “Apicentrom” Beograd , iznesem neke tehnološke
normative koji se odnose na ovu oblast a koja je primerena mojem nivou znanja iz pčelarstva i
tehnološkoj disciplini propisanoj od strane odgovornih lica “Apicentra”.

Reprodukcija selekcionisanih matica

Odgajanje velikog broja matica danas je u “Apicentru” isključivo zasnovano na Dulitovoj metodi. Ona
obuhvata više faza:

• pripremu za odgajanje matičnjaka;

• dobijanje odgovarajucih larvi;

• presađivanje;

• započinjanje i dogradnja matičnjaka;

• dodavanje matičnjaka u oplodnjake i

• sparivanje mladih matica.

Većina aktivnosti koje proističu iz ove metode odgajanja matica su veoma često već opisivane u
pčelarskoj literaturi ali i u časopisu “Pčelar” te ih ne želim ponavljati ali ću pažnju usmeriti na nekoliko
tehnoloških radnji koje imaju veliki značaj za kvalitet odgajenih mladih selekcionisanih matica.

Larve za presađivanje

Dobijanje dobrih larvi za presađivanje od roditeljske matice dobijene od “Apicentra” a koja je obeležena
pločicom sa brojem, ne može se zamisliti bez fizickog ograničavanja njene nosivosti. To se najbolje
postiže upotrebom košnice u koju je ugrađen izolator napravljen od matičcnih rešetki. Sadržaj koji se
nalazi u izolatoru kao i sadržaj ostalog prostora košnice mora biti pod stalnim nadzorom pčelara-
odgajivača matica. Ova košnica može se nazvati, a ona to faktički i jeste, kolevka budućih mladih matica.
Biološka snaga zajednice u ovoj košnici treba da bude od 25-30 hiljada pčela sa 5-6 okvira, većim delom,
zatvorenog legla koji su razmešteni sa obe strane izolatora u gornjem plodišnom nastavku, dok se u
donjem nastavku nalaze okviri sa medom i polenom i 3-4 prazna tamnija okvira koji ce se kasnije koristiti
za zaleganje matice u izolatoru. U periodu kad nam larve za presađivanje nisu potrebne izolator ce biti
otvoren ali dva dana pre nego što ce se u izolator staviti okvir za zaleganje u izolatoru će se staviti
matica-majka i tri okvira najvećim delom popunjena medom i polenom, a potom ce se izolator zatvoriti.
Zbog nedostatka praznih ćelija, dok ih pčele mestimično ne pripreme, nosivost matice majke će se
smanjiti za preko 70%. Posle dva dana iz izolatora se vadi jedan okvir sa medom i umesto njega dodaje
prazan tamniji okvir u čije ce ćelije matica nositi maksimalno krupna jaja jer je u prethodnom
dvodnevnom periodu njena nosivost bila bitno umanjena. Sve vreme vodi se računa da u košnici imamo
relativno malu površinu otvorenog legla u odnosu na zatvoreno leglo. To se postiže tako što se okvir sa
preostalim larvama ne vraća u košnicu sa izolatorom nego u pomoćne zajednice a iz njih uzima okvir sa
zrelim leglom i stavlja u košnicu sa izolatorom. Na ovaj način se održava biološka snaga pčelinje
zajednice u izolator-košnici i dobija višak mladih pčela u odnosu na potrebu negovanja otvorenog legla.
Ukoliko nema unosa iz prirode ova zajednica se mora prihranjivati uz obavezno dodavanje polenske
pogače koja veoma stimulativno deluje na lučenje mleča kod mladih pčela. U takvom ambijentu prilikom
izvodenja larvi u ćelijama dodatog okvira imamo vešestruko veću količinu izlučenog mleča nego što je
slučaj u radilačkom leglu drugih košnica. Prema tome, kada se tiče ishrane larvi u prvih 12 sati od
izleganja, može se pouzdano smatrati da je njihova ishrana bila maksimalno obilna a kvalitet mleča
adekvatan kvalitetu mleča kojim se hrane i matične larve u toj starosnoj dobi.

Presađivanje larvi

Da bi larve za presađivanje boravile što kraće vreme izvan njihove prirodne sredine potrebno je da
izvršilac ovog posla bude dobro uvežban kako bi ovaj posao što brže obavljao. Ta uvežbanost se postiže
dužom praksom na presadivanju larvi za proizvodnju mleča, jer u ovom slučaju starost larvi i podloga na
koju se larve presađuju ne mora biti strogo ispoštovana a nije toliko značajno koliko ce se mleča dobiti,
koliko je značajno rutinsko ovladavanje samom tehnikom presađivanja. Podloga za larve koje se
presađuju u cilju proizvodnje mleča može da bude i razblažen mleč ali i razblažen med. Stavljanjem je-
dne kapi ovog rastvora u početak matičnjaka postiže se lakše skidanje larve sa igle kojom se presađuje,
ali ce pčele u odgajivačkom društvu tu podlogu u vrlo kratkom vremenu odstraniti i larva ce u jednom
trenutku ostati bez hrane sve dok u novoj sredini ne dobije nove obroke mleča adekvatne njenoj
starosnoj dobi. Međutim, kod odgajanja matičnjaka iz kojih ce se izvesti mlade matice, ova pojava se
nepovoljno odražava na taj period razvoja larve i može se izbećci samo ako se dvanaestočasovna larva
prenese zajedno sa najvećim delom mleča iz njene ćelije na suvu poliranu osnovu veštačkog početka
matičnjaka. Samo ovakvim postupkom ćemo obezbediti da larva sve vreme pliva na mleču jer pčele u
odgajivačkom društvu ovaj mleč ne odstranjuju samo ga na odgovarajući način urede, što se može
sasvim jasno videti 2-3 sata nakon obavljenog presađivanja. Iz ovog saznanja sasvim jasno proizilazi
zaključak da odredena starost larve zahteva i adekvatnu starost mleča. Primenom ovakvog postupka
presađivanja, larva ni jednog trenutka ne ostaje bez svojih obilnih obroka hrane pa samim tim je i prijem
presađenih larvi mnogo uspešniji a i krajnji kvalitet matica bolji. Za ovakav postupak presađivanja
potrebno je obilje mleča u ćelijama okvira iz kojih se presađivanje vrši a što se postiže na već opisan
postupak rada sa izolator-košnicom. Najjednostavniji i ujedno najuspešniji način presađivanja larvi sa
svojim mlečom postiže se upotrebom tzv. kineske igle.

Starost larvi za presađivanje veoma je značajna za kvalitet buduće matice. Zašto je važno da starost larvi
bude 12 do maksimalnih 18 sati? Do ove starosne dobi i larve pčela radilica kao i matične larve hrane se
mlečom istog kvaliteta, da bi posle ove dobi larve pčela radilica dobijale hranu drugog kvaliteta dok
matične larve i dalje dobijaju čist mleč i to u mnogostruko većem broju obroka u odnosu na larve pčela
radilica. Zbog toga je veoma važno da se u tom periodu larva nade i u znatno većoj ćeliji nego radilička
ali i u položaju u kakvom se u prirodnim uslovima nalaze zapoceti matičnjaci. Ovo je posebno značajno i
zbog toga što već u tom razvojnom stadijumu larve počinje formiranje nekih njenih organa a pre svega
jajnika što direktno utiče na broj jajnih cevčica buduće matice.

Odgajivačka društva

Pčelinja društva u kojima se započinju, odgajaju i završavaju matičnjaci, sastoje se od dva standardna LR
tela s tim što se između tela nalazi uokvirena matična rešetka sa letom. Matica leže ispod rešetke,
odakle se svakih sedam dana podiže mlado nepoklopljeno u gornje telo košnice. Podizanje okvira sa
mladim leglom u gornje telo uz istovremeno spuštanje okvira sa zatvorenim i izlazećim leglom u donje
telo vrši se 5-7 sati pre presađivanja larvi. Ovom prilikom u središnjem delu gornjeg tela ostavlja se
prazan prostor širine jednog okvira u koji se postavlja okvir sa počecima matičnjaka da ih pčele ispoliraju.
Tih 5-7 sati je sasvim dovoljno da pčele ispoliraju voštane početke matičnjaka a da pri tom ne dode do
smanjenja njihovih dimenzija. Ovih 5-7 sati je optimalno vreme kada se postiže najbolji prijem
presađenih larvi. Ako se radi o plastičnim počecima matičnjaka, za njihovo poliranje je potrebno mnogo
više vremena da bi opet prijem i startna posećenost pčelama i presađenim larvama bila znatno slabija
nego kod voštanih. U jednom turnusu na letve okvira postavlja se od 20 do 24 pocetka maticnjaka.
Biološka snaga odgajivackih društava treba da iznosi oko 40 hiljada pčela svih starosnih struktura. Ove
pčelinje zajednice se odabiraju prethodnim testiranjem u proizvodnji mleča. Ovo iz razloga što pčele iz
pojedninih zajednica različito luče mlec kao što razlicito sakupljaju med i polen, te se može desiti da
pojedina, izuzetno jaka društva slabo povlace matičnjake a i da su larve u tim matičnjacima veoma slabo
hranjene.

Pored biološke snage ova pčelinja društva, u gornjem telu košnice, moraju biti snabdevena obiljem meda
i polena. Sem toga, na ovom telu treba da postoji i hranilica preko koje ce se, u nedostatku dovoljnog
unosa iz prirode, društva prehranjivati sa šećerno-mednim sirupom. Optimalni dnevni unos hrane u
košnicu bilo iz prirode ili iz hranilice iznosi oko 1 kg. Takode, potrebno je da za sve vreme odgajanja
matičnjaka, u gornjem telu bude prisutna polensko-medna pogača spravljena sa oko 300 grama polena
na jedan kilogram pogače.

Ova društva se moraju stalno održavati u biološki jakom stanju. Pored stalne prihrane, moraju se
redovno kontrolisati na prisustvo rojevih matičnjaka, na jačinu i zdravstveno stanje.
Priprema odgajivačkih društava
Polirani počeci matičnjaka

Matičnjaci različite starosne dobi

Postupak sa zrelim matičnjacima

Matičnjaci se mogu smatrati zrelim i upotrebljivim tek posle deset dana od dana presađivanja. Tada je
matica u matičnjaku potpuno formirana i oživela stim što joj pigmentacija nije dovršena. Ovako zreli
matičnjaci se uzimaju iz odgajivačkih društava i dodaju u već formirane oplodnjake. Oplodnjaci treba da
imaju najmanje 3-4 hiljade pčela kako bi mogli obezbediti optimalni toplotni režim ( t˜34,5 o C ) u
prostoru dodatog matičnjaka. Zreli matičnjaci se mogu staviti i u inkubator u kojem je obezeđen isti
toplotni režim kao i u pčelinjoj zajednici, ali se pri tome postavlja pitanje koliko inkubator obezbeđuje i
druge uslove za pravilno i prirodno izleganje mlade matice. Na osnovu sopstvenog saznanja i uvida u
postupak izleganja izneću sledeće zapažanje: Pre nego što će se odlučiti da izađe iz matičnjaka, matica
prvo obreže okrugli otvor na maticnjaku i kroz njega ispruži svoju rilicu čekajuci da joj pčele
negovateljice, koje se nalaze oko matičnjaka, daju hranu. Kada dobije svoje obroke ona se često ponovo
povlači u čauru matičnjaka gde boravi još nekoliko sati. Posle tog vremena matica izlazi iz matičnjaka,
potpuno sazrela, sa očvrslim hitinama i potpuno dobijenom pigmentacijom. Ako pak matičnjak stavimo,
da se matica izleže u inkubatoru, ona će isto napraviti okrugli otvor na matičnjaku i proturiti svoju rilicu
ali pošto nema pčela da je nahrane ona ce u potrazi za hranom izaći pre vremena i pri tom ce biti blede
boje i slabije pokretljivosti to sigurno može imati uticaja na njenu vitalnost i kvalitet.

Blok četvorodelnih LR oplodnjaka

Dodavanje zrelih matičnjaka

Sparivanje mladih selekcionisanih matica

Poznato je da se mlade matice u prirodnim uslovima sparuju se sa 10, 15 pa čak po nekima i do 40

trutova. Sparivanje mladih selekcionisanih matica je svakako poželjno da se obavi sa što većim brojem
trutova koji poticu od takode selekcionisanih matica ali koje nisu u rodbinskom srodstvu sa maticom-
majkom mladih matica. Da bi se ovaj cilj postigao, na pčelinjacima kooperanata “Apicentra”, odgajanje
velikog broja trutova vrši se u košnicama u kojima su umatičene selekcionisane matice koje su odgajene
od matica majki u prethodne dve godine. To su prakticno matice koje se nalaze u svim košnicama
stacionarnih pčelinjaka odgajivača matica smeštenih na širem prostoru matičnog pčelinjaka.
Selekcionisana matica-majka od koje ce se te godine reprodukovati mlade matice odabira se iz
selekcione linije “Apicentra” ali koja nije u rodbinskom srodstvu sa linijama prethodne dve generacije
selekcionisanih matica. Pčelinje zajednice u kojima se vrši odgajanje trutova moraju, u nedostatku paše,
biti obilno prihranjivane da bi trutovi imali biološku snagu i vitalnost za ispunjavanje svoje funkcije.
Medutim, bez obzira na posebno izraženu brigu za odgajanje trutova sa željenim osobinama, ne može se
tvrditi da su se u oplodnji mladih selekcionisanih matica učestvovali samo trutovi odgajeni na
sopstvenim i okolnim pčelinjacima jer u našim prirodnim uslovima praktične ne postoje izolovana
područja gde sparivanje matica može biti potpuno kontrolisano. Nesporno je da se na tim
kongregacionim mestima, odnosno sparilaštima spontano nalaze i željeni, ali i trutovi sa drugih
udaljenijih pčelinjaka. U jednoj takvoj “konkurenciji” samo biološki najjači i najvitalniji trutovi uspeju da
oplode mladu maticu.

Pri ovakvom postupku sparivanja mladih selekcionisanih matica sa najvitalnijim trutovima poznatog
porekla ali i sa najvitalnijim trutovima koji potiču sa lokalnog prostora u prečniku od 10 km, imaćemo
matice u čijim će se zajednicama u visokom procentu očuvati željene osobine pčela uz istovremeno
poboljšanje imuniteta, vitalnosti i biološke snage svih članova te pčelinje zajednice. Istovremeno ovakav
postupak oplodnje omogućava opstanak varijabilnosti, primarnoj za postizanje boljih osobina pčela u
daljem procesu selekcije.

Postupci sa mladim maticama

• Mlade matice se sparuju u periodu od 5 do 10 dana od izleganja, zavisno od njihove vitalnosti i

vremenskih prilika. Ako se u tom periodu ne oplodi pouzdano se može smatrati da ce ostati neoplodena
ili ako se kasnije i oplodi da ce biti slabijeg kvaliteta.

• Dva dana posle sparivanja mlada matica počinje da nosi ali se bar pet dana posle pronošenja nesme
hvatati i transportovati.

• Ukoliko se mlade matice odmah nakon pronošenja hvataju, obeležavaju i stavljaju u kaveze često
doživljavaju jake stresove zbog kojih mogu uginuti ili se paralizovati, a ako se to i ne desi, kasnije kada se
dodaju u jače pčelinje zajednice, neće dugo ili uopšte neće početi da nose. Veoma često ovakve matice i
kada počnu da nose idu u proces tihe zamene. Logično je dakle zaključiti da je najbolje mladu maticu u
oplodnjaku ili nukleusu ne uznemiravati dok ne snese bar 2-3 hiljade jaja i dok minimum polovina
snesenih jaja ne pređe u fazu larvi.

• Mlada sparena matica mora biti pravilno pokupljena iz oplodnjaka, što znači da je uhvaćcena isključivo
za krila, nežno prihvaćena između dva prsta druge ruke za grudni deo i pritom odgovarajućom bojom
obeležena. Na lednom delu matice treba da ostane ofarbani žig prečnika od 1,5 do 2 mm. Pri
obeležavanju ne smeju se farbom zamazati ostali delovi tela matice a posebno glave i abdomena.

Postupak hvatanja matice

Postupak obeležavanja matice

Stavljanje matice u kavez Dodavanje pčela pratilja (hraniteljica)

• Transportni kavez treba da je izraden u standardnim dimenzijama i u njemu obezbeđena dovoljna

zaliha kvalitetne hrane koja će pri različitim temperaturama zadržavati svoju komapaktnost i hranljivost.

• Pratnju matici u kavezu treba da čine 6-7 pčela hraniteljica starosti od 6 do 12 dana.

Matice u kavezima spremne za isporuku

• Pčelar koji uzgaja matice za tržište dužan je da tokom celog procesa vrši kontrolu zdravstvenog stanja
svih pčelinjih zajednica koje u tom procesu učestvuju. Posebno česte kontrolne preglede treba vršiti na
eventualnu pojavu nozeme. Matice zaražene nozemom, bez obzira na kvalitet odgajanja vrlo brzo ulaze
u proces tihe zamene.

• Ambalaža za smeštaj kaveza sa maticama treba da bude izrađena od čistog materijala. Kutije u kojima
su prethodno pakovani bilo kakvi otrovni materijali ili roba hemijskog porekla ne smeju se koristiti za ove
namene. U kutijama u kojima su smešteni kavezi sa maticama mora biti obezbeđena prirodna ventilacija.
Optimalna temperatura u prostoru gde se čuvaju ili transportuju kavezi sa maticama i treba da bude oko
25 o C.

• Vozila u kojima se vrši transport kaveza sa maticama mora biti apsolutno zašticeno od ulaska izduvnih
gasova. U vozilu se ne sme u isto vreme voziti matice i isparljivi otrovni materijali (nafta, benzin i druge
hemikalije).

• Zamrežena površina kaveza sa maticama ne sme nikada biti izložena sunčevim zracima jer bi vrlo brzo
došlo do uginuća i matice i pčela pratilja.

• Postupak dodavanja matice u pčelinju zajednicu je veoma značajan za prijem matice a samim tim i za
njen kvalitet i produktivnost u toj zajednici. Pri dodavanju matice treba ispoštovati najmanje tri pravila:

• da pčelinja zajednica, kojoj ce se dodati matica, bude prethodno obezmatičena najmanje 6 a najviše
12 sati;

• da se srazmerno snazi te pčelinje zajednice izvrši vađenje (glavom eksera) suvišna količina šećerno-
mednog testa iz kaveza, tako da matica može iz njega da izađe u periodu od 24 do 48 sati;

• da se najmanje 7 dana od izlaska matice iz kaveza pčele u košnici ni na koji način ne uznemiravaju. To
podrazumeva da se za to vreme košnica ne otvara (sem strogo pažljivog prihranjivanja), da se ne vrši
seoba, tretiranje, dimljenje, košenje trave oko košnice i slišne radnje, a samim tim će nestati i
mogućnost da pčele „klupčaju“ novo-dodatu maticu.

• Pcele pratilje iz kaveza se mogu, ali ne moraju ispuštati jer je praksa pokazala da taj faktor ne utice na
procenat prijema matica.

Prirodni uslovi za uspešno odgajanje matica visokog kvaliteta u velikoj meri zavise od nektarske, a
posebno polenske paše. Ukoliko u određenim vremenskim periodima nema dovoljno polenske paše
potrebno je to obezbediti sejanjem biljaka bogatih raznovrsnim polenom.
Zasejana uljana repica u neposrednoj blizini pčelinjaka

Nosivost matica

Poznato je da izmedu matica iste starosne dobi može biti znatnih razlika u količini i kvalitetu njihovog
legla. Obzirom da visina prinosa meda pojedinih zajednica, pored nasleđenih genetskih osobina, zavise i
od količine pčela, odnosno količine legla, to je veoma značajno da u košnicama imamo matice visoke
nosivosti. Nosivost matice zavisi od broja njenih jajnih cevčica. Broj tih cevčica osim naslednog faktora u
velikoj meri zavisi i od kvaliteta i kolicine mleca koje matična larva pojede u toku svog razvoja, ali i od
toplotnog režima u kojem se uzgaja. Pošto mi nije poznato da kod nas postoje instrumenti pomoću kojih
se može meriti broj jajnih cevčica matice to ću u prilogu broj 1. dati izvod iz merenja koji se svake godine
u periodu prolećnog razvoja vrši u Apicentru.

PRILOG 1.

Nosivost matica za vreme prolećnog razvoja

- Izvod iz merenja koja se svake godine u ovom periodu vrše u Apicentru

• 1. april :

- 10 LR okvira ? 2000 pcela ˜ 20 hiljada pčela

- 4,6 LR okvira punih legla ˜ 30 hiljada ćelija legla (75 dm 2 saća )

• Nejčešće se ova površina legla nalazi na 6-7 okvira LR košnica ili na 4-5 okvira DB košnica ali se radi
lakše obrade podataka i mogućnosti uporedivanja ove površine preračunavaju na pune okvire. Kod
određivanja brojnog stanja pčela uzimaju se podaci da na jednom LR okviru gusto zaposednutom
pčelama ima ˜ 2 hiljade pčela , dok na DB okviru ima ˜ 2. 500 pčela. Ukoliko se merenje vrši za vreme
izleta pčela računa se da se jedna trećina ukupnog broja pčela nalazi napolju a dve trećine u košnici.

• Pri ovakovom stanju u košnici može se izračunati da je prosečna nosivost matice u periodu od 10.
marta do 1. aprila bila ˜ 1.445 jaja na dan.

• 1. maj:

- 15 LR okvira ? 2.000 pčela ˜ 30.000 pčela

- 7,4 LR okvira punih legla ˜ 48 hiljada ćelija legla (120 dm2 saća )

- Ovi podaci nam govore da je prosečna nosivost matice ? d 10. aprila do 1. maja iznosila ˜ 2.320 jaja
na dan .

• Prateći ovakav tempo nošenja matice, odumiranja starih pčela, ciji je životni vek u tom periodu ˜ 35
dana , i izvođenja mladih pčela lako je izračunati da će u periodu 1. - 15. maja dnevni prirast zajednice
biti ˜ 1.500 pčela . Ukupan broj pčela 15. maja, kada u većini naših krajeva počinje medenje bagrema ˜
52.000 . Zbog intenzivnog unosa nektara doći ce do delimične blokade plodišta tako da će se od
negovanja legla osloboditi još 7-8 hiljada pčela . Tako ce u periodu maksimalnog medenja bagrema u
košnici biti ˜ 60.000 pčela . Prema ovim rezultatima merenja ovakve zajednice daju maksimalno moguće
prinose a da se pri tom ne remeti njihova biološka stabilnost i održavanje snage za naredne paše.

Kvalitet legla ogleda se u njegovoj kompaktnosti po celoj površini saća. Ukoliko u košnici imamo šereno
raštrkano leglo to je znak da ta zajednica nikada u svom tazvoju neće dostići biološki maksimum. Takvu
maticu trebamo što pre zameniti. Pojava „šarenog legla“ može biti prisutna i u zajednici sa mladim
maticama. Uzrok ovoj pojavi je loš kvalitet odgajanja mlade matice ili pak sparivanje sa trutovima u
bliskom srodstvu. Sparivanje u srodstvu (imbriding) dešava se u slučajevima kada u okolini nema
dovoljno kvalitetnih, sa maticom rodbinski nesrodnih trutova.

Kompaktno radiličko leglo Matica Gradevnjak sa trutovskim leglom

Pouzdano se može reći da je za intenzivan prolećni razvoj pčelinjih zajednica i održavanje snage tokom
sezone potrebno da budu ispunjena 4 osnovna uslova :

• zdrave pčele ;

• mlada visokoproduktivna matica ;

• dovoljne zalihe meda i polena ;

• savremene košnice u kojima se po potrebi može obezbediti optimalna površina saća za zaleganje
matice kao i prostora za smeštaj pčela.

Mileta Marković,