УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

Факултет заштите на раду

Предмет: Организација рада и заштите на раду

Семинарски рад

Тема:
Организација рада и безбедности и здравља на раду у
предузећу „Бенетон“ у Нишу

Студенти:
Предметни наставник:
Марко Најдановић 12202
Проф. др Снежана Живковић
Барбара Филиповић 12230

Ниш, 2016.
САДРЖАЈ

РЕЗИМЕ................................................................................................................................- 1 -
УВОД.....................................................................................................................................- 2 -
1. БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ..........................................................................- 3 -
1.1. Појам и значај............................................................................................................- 3 -
1.2. Организовање процеса рада и послова безбедности и здравља на раду..............- 6 -
1.3. Регулатива у области заштите на раду у нашој земљи..........................................- 7 -
2. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА И БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У
ПРЕДУЗЕЋУ„БЕНЕТОН“ У НИШУ...............................................................................- 10 -
2.1. Општи подаци о предузећу....................................................................................- 10 -
2.2. Кратак опис технолошког процеса........................................................................- 11 -
2.3. Организација процеса рада у предузећу...............................................................- 12 -
2.3.1. Организациона шема........................................................................................- 12 -
2.3.2. Импементација интегрисаног система управљања (ИМС) у предузећу.....- 14 -
2.3.3. Систематизација послова и радних задатака у предузећу (Акт о
систематизацији радних места).................................................................................- 15 -
2.3.4. Положај функције заштите (заштита здравља и безбедности на раду и
заштита животне средине) у организацији процеса рада у предузећу.................- 15 -
2.4. Организација радних места....................................................................................- 16 -
2.4.1. Радна места са повећаним ризиком................................................................- 16 -
2.4.2. Употреба средстава колективне и личне заштите.........................................- 20 -
2.4.3. Услови у радној средини..................................................................................- 20 -
2.5. Нормативно уређење функција заштите у предузећу..........................................- 21 -
2.5.1. Лица која обављају послове везане за заштиту – класификациона структура и
статус...........................................................................................................................- 21 -
2.5.2. Општа акта предузећа везана за послове заштите........................................- 21 -
2.5.3. Акт о процени ризика на радним местима и у радној околини...................- 22 -
2.5.4. Утврђивање начина и мера за отклањање и спречавање ризика..................- 23 -
2.5.5. Мере за спречавање, отклањање и смањење ризика.....................................- 24 -
2.6. Управљање заштитом у предузећу (безбедност и здравље на раду, заштита
животне средине)............................................................................................................- 24 -
ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................- 26 -
ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................- 27 -
 РЕЗИМЕ

Безбедност и здравље на раду подразумева остваривање услова рада у којима се

предузимају одређене мере и активности у циљу заштите здравлла запослених и других
лица који на то имају право. Интерес друштва, свих субјеката и свакој појединца је да
оствари највиши ниво безбедности и здравља на раду, да се нежељене последице као
што су повреде на раду, професионаине болести и болести у вези са радом сведу на
најмању могућу меру, односно да се остваре услови рада у којима би запослени имао
осећај задовољства при обављању својих професионатних задатака.
За остваривање оваквог циља неопходан је систематски приступ у
превентивном деловању и повезивање свих субјеката који су носиоци одређених обавеза
и активности на националном нивоу, али и шире, са међународним институцијама у
овој области. Њихова је дужност да се старају о спровођењу утврдених правила, мера
и стандарда о условима рада и стална брига да их мењају и усаглашавају са
техноиошким и друштвено економским развојем како би се унапредила безбедност и
очувало здравље запослених.
Системски приступ управљања у области безбедности на раду обезбеђује
примену свих неопходних мера за безбедан рад, чиме се штите, како сами запослени,
тако и организација.
У овом раду је анализиран појам и значај система безбедности и здравља на
раду и организовање процеса рада и послова безбедности и здравља на раду.
Извршена је анализа организације рада и безбедности и здравља на раду у предузећу
„Бенетон“ у Нишу.
Кључне речи: безбедност и здравље на раду, организација рада, организација
безбедности и здравља на раду, предузтеће „Бенетон“.

1
 УВОД

У савременим друштвима човеков рад је неопходност, први и основни услов

опстанка и функционисања у друштву. Интерес и циљ друштва, свих субјеката и сваког
појединца, треба да буде рад који је сам по себи безбедан и неугрожавајући за радника и
чије обављање у највећој могућој мери обезбеђује очување здравља запослених као и
рад који се обавља у безбедним и здравим условима.
Један од најбитнијих корака успостављања система безбедности и здравља на
раду јесте организовање послова безбедности и здравља на раду, тј. одређивање
стручног лица за безбедност и здравље на раду.
Право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду имају сви запослени у
складу са законом и општим актом. Поједине категорије запослених имају и посебну
заштиту у складу са законом.
Безбедност и здравље на раду подразумева остваривање услова рада у којима се
предузимају одређене мере и активности у циљу заштите живота и здравља запослених
и других лица који на то имају право. Интерес друштва, свих субјеката и сваког
појединца је да се оствари највиши ниво безбедности и здравља на раду, да се нежељене
последице као што су повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са
радом сведу на најмању могућу меру, односно да се остваре услови рада у којима би
запослени имао осећај задовољства при обављању својих професионалних задатака.
За остваривање оваквог циља неопходан је систематски приступ у превентивном
деловању и повезивање свих субјеката који су носиоци одређених обавеза и активности
на националном нивоу, али и шире, са међународним институцијама у овој области.
Њихова је дужност да се старају о спровођењу утврђених правила, мера и стандарда о
условима рада и стална брига да их мењају и усаглашавају са технолошким и
друштвено-економским развојем како би се унапредила безбедност и очувало здравље
запослених.

1. БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

2
 1.1. Појам и значај

Заштита на раду је организована делатност чији је циљ да применом одређених

мера обезбеди здравље и живот радника од опасности које прете на раду, тј. да обезбеди
радника од повреда и професионалних болести. Заштита на раду не обухвата само
заштиту од повреда и професионалних болести него и ширу заштиту у радној средини.
Мере заштите на раду обухватају и услове рада као што су: радно време, одмори,
услови потребни за рад у одређеним делатностима, плате, одмори, исхрану, превоз и
друге услове. Заштита на раду укључује и посебну заштиту одређених категорија лица,
као што су: деца и омладина, жене, инвалиди, као и лица која су запослена у одређеним
делатностима. Свакако да услови на раду подразумевају и зараду која чини основу
економске и социјалне заштите, па и основ стварања културе рада.
Једна од основних одредница Статута Међународне организације рада је
„заштита од болести, обољења и повреда до којих долази услед обављања радних
активности“. Првобитно основни циљ заштите у оквру Међународне организације рада
односио се на унапређење најнеповољнијих услова рада са активностима на смањење
броја повређивања радника и професионих обољења. Први међународни стандарди и
норме односиле су се на најизраженије злоупотребе у области рада као што су:
запошљавање малолетне деце, прекомерна дужина радног времена, заштита
материнства, рад жена и деце ноћу, заштита од физичких, хемијских и других
опасности.
Следећи корак су била питања социјалне заштите и надокнаде због повреда на
раду и професионаних болести, што је непосредно довело до развоја превентивних
мера. У другој половини XX века развој у области заштите посебано се одвија у области
безбедности и здравствене заштите радника, запослених, и добија нове облике
непосредне сарадње између Међународне организације рада и Светске здравствене
организације.
Под заштитом на раду подразумева се: систем законодавних, друштвено-
економских, организационих, техничких, здравствених, образовних и других мера
којима се остварује безбедност и заштита здравља запослених и других лица која имају
право на заштиту на раду. Но, заштита на раду не обухвата само заштиту од повреда и
професионалних болести него и ширу заштиту у радној средини. Мере заштите на раду

3
обухватају и услове рада као што су: радно време, одмори, услови потребни за рад у
одређеним делатностима, плате, одмори, исхрану, превоз и друге услове.
Друштвено организована делатност заштите на раду, која се јавља у садашњим
условима, подразумева свестрано настајање да се отклоне опасности, односно узроци
угрожавања здравља људи, матерјалних и природних добара. Због тога су савремена
индустријска друштва веома заинтересована за организациону и системску
проблематику заштите на раду.
У неким земљама запажа се већи број институција које делују на подручју
заштите на раду. То су, поред државних органа надзора, стручна удружења, разне
институције, одобри, комисије, хуманитарна друштва и сл. У другим земљама као
основни носиоци заштите на раду јављају се државни органи и синдикати. Будући да у
тим земљама доминира схватање да је за организовање заштите у предузећу
превентивно одговорна управа (администрација) државног привредног предузећа,
систем заштите у тим земљама чине хијерархијски организовани органи, почев од
управе предузећа па до највиших државних органа, као и синдикати који имају посебну
улогу у контроли примене мера заштите на раду.
Под општим појмом заштита на раду у пракси подразумевамо укупност појава
које су везане за заштиту лица на раду, обезбеђење живота и рада радника у процесу
рада.
Заштита на раду је саставни део технолошког процеса, односно пословног
система, па се стога може успешно остваривати и унапређивати упоредо са
организовањем и унапређивањем технолошког процеса, односно пословног система.
Институцију заштите на раду чине и субјекти којима је поверена делатност
организовања задатака и послова у циљу отклањања опасности и неповољних
последица у технолошком и пословном систему. Они чине систем заштите на раду једне
земље. Полазна основа сваког националног система заштите на раду је да се применом
савремених мера и облика превентивне заштите, рад учини безбеднијим и да се створе
повољнији услови у циљу очувања здравља људи, матерјалних и природних добара.
Улога безбедности и заштите здравља на раду одређена је њеним циљем и
обимом права и обавеза послодавца и радника. Тежња је да се у складу са законом и
другим прописима из ове области, достигне највиши ниво здравствене и психофизичке
заштите. У том смислу, услови рада, средства и организација рада морају бити
прилагођени потребама радника а истовремено радници морају бити мотивисани за
активно укључивање у све активности.

4
 Значај безбедности и здравља на раду се сагледава са хуманог, социјалног и
економског становишта.
Рад у хуманим условима представља задовољство за сваког појединца, али и
успех и понос за организатора, послодавца и за друштво у целини.
Социјални значај у највећој мери се изражава кроз велики број запослених који
се повреде или изгубе живот на радном месту, оболе од професионалних болести и
других болести у вези са радом о којима, а често и о њиховим породицама, преузима
бригу друштво.
И трећа, економска димензија безбедности и здравља на раду сагледава се преко
последица повреда на раду, професионалних и других болести и исказује се одређеним
финанскијским показатељима који зависе од броја и тежине таквих случајева. Наиме,
повреде на раду и професионалне болести, често су праћене хаваријама, одсуством са
рада чиме се стварају трошкови и издаци због тога што радник не ради, због застоја
који настаје у производњи и што се знатна средства издвајају за лечење радника,
надокнаду његове зараде и других трошкова и издатака који падају на терет послодавца
и фондова социјалног осигурања. То значи да безбедност и здравље на раду утичу на
продуктивност и економичност пословања у предузећу, као и на квалитет и
конкурентност производа на тржишту, те да послодавац има непосредни интерес да она
буде што ефикаснија. Зато је свако улагање у мере заштите за послодавца корисна
инвестиција. Од степена безбедности зависи здравствена и радна способност
запослених а тиме и продуктивност у оквиру предузећа, која се на националном нивоу
одражава на висину националног дохотка. Истовремено бољом заштитом здравља на
раду и смањењем броја повреда на раду, професионалних и других болести, смањује се
оптерећење фондова социјалног осигурања што се непосредно одражава на висину
издвајања ових средстава по основу доприноса и из националног буџета. Дакле, од
степена безбедности зависи здравствена и радна способност запослених а тиме и
продуктивност у предузећу али и способност радне популације на националног нивоу
што у крајњем утиче на национални доходак и стандард свих грађана.

1.2. Организовање процеса рада и послова безбедности и здравља на

раду

5
 Послодавац је обавезан да организује процес рада у условима који су безбедни за
запослене те да не морају да страхују да ће им у току рада бити угрожено здравље. Да
би успешно обавио овај задатак, послодавац је обавезан да предузима и друге конкретне
мере у току рада: да заустави сваки рад који представља опасност по живот и здравље
запослених, да обезбеди пружање прве помоћи, спасавање и евакуацију у случају
опасности, да спречи улазак у круг објекта или градилишта лица и средстава саобраћаја
који немају основа за то, да обезбеди одговарајуће обележавање опасности, да ангажује
службу медицине рада за обављање послова заштите здравља запосленог и да
организује обављање послова безбедности и здравља на раду .
Закон даје три могућности за организовање ових послова: да их обавља
послодавац, да одреди једног или више запослених или да ангажује правно лице,
односно предузетника који има овлашћење, односно лиценцу за обављање послова у
области безбедности и здравља на раду.
Послодавац се опредељује за начин организовања ових послова у зависности од:
технолошког процеса, организације, природе и обима процеса рада, броја запослених,
броја радних смена, процењених ризика, броја локацијски одвојених јединица, врсте
делатности.
Послодавац може сам да обавља наведене послове у делатностима утврђеним
Законом, које по природи нису ризичне, и ако при томе нема више од 10 запослених.
У осталим случајевима, када се послодавац бави „опасном“ делатношћу и када
ризик и поред предузетих мера не може елиминисати или ако има више од 10
запослених, ове послове може да обавља запослени, односно лице са положеним
стручним испитом, а које послодавац писмено одреди.
И трећа могућност је да послодавац ангажује правно лице или предузетника са
лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду.
Послове у области безбедности и здравља на раду могу да обављају лица са
положеним стручним испитом и правно лице, односно предузетник који има лиценцу.
Лице за безбедност и здравље на раду обавља следеће послове:
 учествује у припреми акта о процени ризика;
 врши контролу и даје савете послодавцу у планирању, избору, коришћењу
и одржавању средстава за рад, опасних материја и средстава и опреме за
личну заштиту на раду;
 учествује у опремању и уређивању радног места у циљу обезбеђивања
безбедних и здравих усиова рада;

6
  организује превентивна и периодична испитивања услова радне околине;
 организује превентивне и периодичне прегледе и испитивања опреме за
рад;
 предлаже мере за побољшање услова рада, нарочито на радном месту са
повећаним ризиком;
 свакодневно прати и контролише примену мера за безбедност и здравље
запослених на раду;
 прати стање у вези са повредама на раду и професионалним обољењима,
као болестима у вези са радом, учествује у утврђивању њихових узрока и
припрема извештаје са предлозима мера за њихово отклањање;
 припрема и спроводи оспособљавање запослених за безбедан ради здрав
рад;
 припрема упутства за безбедан рад и контроиише њихову примену;
 забрањује рад на радном месту или употребу средства за рад, у случају
када утврди непосредну опасност по живот или здравље запосленог;
 сарађује и координира над са службом медицине рада по свим питањима
у области безбедности и здравља на раду;
 води евиденције у области безбедности и здравља на раду код послодавца.

1.3. Регулатива у области заштите на раду у нашој земљи

Права и обавезе запослених у Србији регулисана су на три међусобно повезана

нивоа:
1. на првом нивоу налази се Закон о безбедности и заштити здравља на
раду, који регулише општа права и обавезе свих запослених у Србији.
2. на другом нивоу налазе се колективни уговори и правилници о раду,
који дефинишу међусобна права и обавезе између групе запослених и
њихових послодаваца. Заједничким именом, колективни уговори и
правилници о раду називају се „општим актима“. Колективни уговори
уређују заједничка права и обавезе запослених у одређеним привредним
делатностима и секторима, или, на пример, запослених који су чланови
одређеног синдиката. Ако права и обавезе запослених у некој фирми

7
 или установи нису уређена колективним уговором, онда се уређују
правилником о раду, који важи за конкретну фирму или установу.
3. на трећем нивоу налази се уговор о раду, који дефинише однос између
одређеног запосленог и послодавца.
Најважнији је свакако Закон безбедности и заштити здравља на раду. Заправо, он
је толико важан, да и општи акти (колективни уговор или правилник о раду) и уговори о
раду морају да се уклопе у његове одредбе, и то на начин да могу да дају запосленима
само иста или већа права од оних која су предвиђена Законом о безбедности и здрављу
на раду.
Ако се у општем акту или у уговору о раду – случајном непажњом или омашком
послодаваца – ипак нађе нека одредба која је у супротности са законом, послодавци су
дужни да, уместо ње, примењују закон.
Закон о безбедности и заштити здравља на раду односи се на све запослене који
раде на територији Републике Србије, код домаћег или страног правног или физичког
лица – послодавца, као и на запослене које је послодавац послао на рад у иностранство.
Закон се такође односи и на стране држављане и особе без држављанства (апатриди)
који раде код послодавца на територији наше земље, осим у посебним случајевима који
се одређују законом. Овим законом уређује се спровођење и унапређивање безбедности
и здравља на раду лица која учествују у радним процесима, као и лица која се затекну у
радној околини, ради спречавања повреда на раду, професионалних обољења и
обољења у вези са радом.
За обављање одређених послова државне управе у области безбедности и
здравља на раду, овим законом образује се Управа за безбедност и здравље на раду као
орган управе у саставу Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, и
утврђује њена надлежност.
Права, обавезе и одговорности у вези са безбедношћу и здравЉем на раду,
утврђене овим законом, ближе се уређују колективним уговором, општим актом
послодавца или уговором о раду.
Безбедност и здравЉе на раду јесте обезбеђивање таквих услова на раду којима
се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионална обоЉења и
обоЉења у вези са радом и који претежно стварају претпоставку за пуно физичко,
психичко и социјално благостање запослених. Превентивне мере јесу све мере које се
предузимају или чије се предузимање планира на свим нивоима рада код послодавца,
ради спречавања повређивања или оштећења здравЉа запослених.

8
 Средство и опрема за личну заштиту на раду јесте одећа, обућа, помоћне направе
и уређаји који служе за спречавање повреда на раду, професионалних обоЉења,
болести у вези са радом и других штетних последица по здравЉе запосленог;
Посебна права, обавезе и мере у вези са безбедношћу и здравЉем на раду
младих (нарочито у вези са њиховим духовним и телесним развојем), жена које раде на
радном месту са повећаним ризиком који би могао да им угрози остваривање
материнства, инвалида и професионално оболелих - уређују се овим законом, другим
прописима, колективним уговором, општим актом послодавца и уговором о раду.

2. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА И БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

У ПРЕДУЗЕЋУ„БЕНЕТОН“ У НИШУ

2.1. Општи подаци о предузећу

Основна делатност фирме је производња одевних предмета.

Компанија тренутно има 1716 запослених.
Индустрија одеће „Бенетон“ се налази у Нишу, Пантелејска 58.

9
 Укупни задатак предузећа је:
 Производња и малопродаја одеће од високо квалитетних материјала.
 Штампа и вез на текстилу применом најсавременијих машина и техника.
Под робном марком Бенетон обухваћен је комплетан асортиман одевних
текстилних предмета (мајице, дуксеви, кошуЉе, тренерке, џемпери, јакне, џинс,
каишеви, капе, качкети, капути, веш...).

10
 2.2. Кратак опис технолошког процеса

Декомпозиција укупног задатка предузећа на појединачне и посебне технолошке

целине Поступак производње готових одевних предмета подељен је на технолошке
целине:
1. Складиштење,
2. Цртање,
3. Кројење,
4. Обележавање и паковање за шивење,
5. Шивење,
6. Завршна дорада и паковање.
Кратак опис примењених технолошких операција од улаза материјала до
складиштења финалних производа:;
Основни технолошки процеси се одвијају у оквиру сектора производње погона
Конфекције. Производни погон Конфекција је организациона целина у којој се врши
технилошки процес конфекционирања одеће. Основне две целине су кројачница и
шивара. У кројачници се врши кројење материјала за дати модел, док се у шивари од
искројених комада прошивањем и пеглањем на разним типовима машина добија готов
производ.
Инсталисани капацитет овог конфекцијског погона је 816.594 комада/год.

11
 Слика 1. Технолошка шема производње готових одевних предмета

Употреба енергената у технолошком процесу: У објекту је разведена електро

инсталација за осветљење објекта и напајање машина. У објекту је изведена потпуна
климатизација. Грејање у објекту је преко радијатора на топлу воду.
У објекту је разведена хидрантска мрежа.
Изведене су инсталације цевовода за топлу воду и компримовани ваздух, као и
инсталација за пару за пеглање.

2.3. Организација процеса рада у предузећу

2.3.1. Организациона шема

Пословне и процесне функције у предузећу

Компанија послује као јединствена целина. Основни организациони облици су
сектори, службе и погони:
- Кабинет Генералног директора,
- Сектор за обезбеђење квалитета,
- Сектор технике и технологије,
- Служба развоја,
- Служба техничке припреме,
- Механичка технологија,

12
- Погон предионице,
- Погон ткачнице са припремом,
- Погон плетионице,
- Хемијска технологија,
- Погон дораде предива,
- Погон дораде тканина,
- Погон дораде плетенина,
- Технологија конфекције и веза,
- Погон конфекције
- Погон везионице,
- Заштитна радионица конфекција,
- Енергетика и помоћне делатности,
- Сектор маркетинга,
- Сектор економско-финансијских послова,
- Сектор правних, кадровских и општих послова.

Слика 2. Организациона шема предузећа

13
 2.3.2. Импементација интегрисаног система управљања (ИМС) у предузећу

Компанија „Бенетон“, односно руководство и сви запослени оријентисани су на

стално унапређивање свог пословања, пре свега путем унапређења квалитета производа
и услуга и повећања продуктивности, на начин који не нарушава животну средину и
здравље и безбедност запослених.
Руководство интегрисаног система менаџмента дефинише опште и мерљиве
посебне циљеве, програме испуњења постављених циљева, преиспитује постигнуте
ефекте и учинке, редефинише циљеве, спроводи превентивне и корективне мере и тиме
унапређује ефективност и ефикасност интегрисаног система менаџмента.
Усвојени су следећи принципи политике интегрисаног система менаџмента:
- стално праћење и примена најновијих технолошких достигнућа и
искустава у циљу обезбеђења квалитета производа и услуга, које у
потпуности задовољавају захтеве, потребе и очекивања корисника;
- доследна примена и стално унапређивање интегрисаног система
менаџмента, у складу са законским регулативама и захтевима стандарда
ИСО 9001, ИСО 14001 и ОХСАС 18001;
- одговорност свих запослених за примену прописане документације и
функционисање интегрисаног система менаџмента у погледу постизања
траженог квалитета производа и услуга, заштите животне средине,
заштите здравља и безбедности на раду;
- интегрисаним системом менаџмента обухваћене су све пословне
функције које својим деловањем обезбеђују захтевани квалитет процеса,
безбедност запослених, заштиту животне средине и здравље и безбедност
запослених, а то се остварује путем саопштавања на свим нивоима у
организацији;
- редовно оспособљавање запослених за извршење радних активности,
активности по питању заштите животне средине, заштите здравља и
безбедности на раду;
- мере за унапређивање пословања руководства: редовним
преиспитивањима система (са посебним освртом на преиспитивање
општих и посебних циЉева), спровођењем интерних и екстерних провера
и применом корективних и превентивних мера, по потреби;

14
 - благовремена анализа, информисање и извештавање о могућности појаве
ризичних и ванредних ситуација, отказа и опасних околности или стања
на радним местима или у процесима рада;
- предузимање свих мера у циљу смањења нивоа ризика у погледу заштите
животне средине, заштите здравља и безбедности на раду;
- друштвене одговорности предузећа.

2.3.3. Систематизација послова и радних задатака у предузећу (Акт о

систематизацији радних места)

Акт о систематизацији радних места: Управни одбор компаније „Бенетон“ Ниш

утврђује унутрашњу организацију у складу са Статутом компаније, организовањем
процеса рада, систематизованост послова и задатака, радна места по деловима
предузећа са описом сваког места, односно групе послове, услове потребне за
обавЉање послова степен стручне спреме, радно искуство и број извршилаца.
Под систематизацијом послова и радних задатака подразумева се број радних
места са елементима за њихово систематизовање, условима за рад и број извршиоца.
Снимање организације рада.
- Подразумева и обухвата акт о систематизацији радних места,
- Непосредна провера прописане и утврђене организације рада и примена
фактичког стања и норматива рада.
- Услови за заснивање радног односа, број запослених на тим радним
местима (бр. жена, мушкараца, инвалида рада).

2.3.4. Положај функције заштите (заштита здравља и безбедности на раду и

заштита животне средине) у организацији процеса рада у предузећу

У компанији „Бенетон“ Ниш се правилником за здрав и безбедан рад,

уређују мере безбедности и здравља на раду у складу са нормама утврђеним
позитивним прописима. У компанији се рад организује тако да сви запослени
морају обавЉати радне активности без опасности за живот и здравље.

15
 2.4. Организација радних места

„Бенетон“ Ниш има укупно 1716 запослених радника, а квалификациона

структура и ниво образовања су приказани у табели испод.

2.4.1. Радна места са повећаним ризиком

 КОНФЕКЦИОНАР
На овом радном месту обавља се процес шивења скројених текстилних делова
у циљу добијања одевних предмета.
На оверлуку се врши обамитавање скројених делова.
У циљу безбедности и здравља на раду, од заштитне опреме се користи:
заштитни мантил.
Средство за рад: Електрична машина за шивење и обамитавање и приручни
алат за мање поправке и замену делова и ручне маказе.
Опис послова и радних задатака:
- Врши припрему машина и материјала за шивење,
- Рад се обавља у седећем положају за машином, где у погнутом положају шије
задату операцију за израду одевног предмета према моделу,
- Равномерним покретима провлачи скројени део испод главе машине и
иглењаче и игле за шивење активирајући машину притиском на папучицу
ножним покретима,

16
 - Сашивене делове одлаже на одлагалиште за робу, сталке или висећи систем на
колицима за одлагање,
- Изложен је радник прашини која се ствара при шивењу,
- Могућност повреда мала,
- Рад се обавља у сменама I и I,
- Врши чишћење машине и одржавање саме у исправно стање,
- Врши пријављивање кварова ради исправности саме машине,
- Опасност од убода иглом.
Материја са којим се ради: Материјал за израду одевних предмета од памука,
вуне и синтетике.

 ТКАЧ
На овом радном месту обавља се процес припреме сировине и израде
материјала за шивење одевних предмета.
У циљу безбедности и здравља на раду, од заштитне опреме се користи:
заштитни мантил.
Средство за рад: Електрична машина за ткање и приручни алат за мање
поправке и замену делова и ручне маказе.
Опис послова и радних задатака:
- Врши припрему машина и материјала за ткање,
- Рад се обавља у седећем положају за машином,
- Равномерним покретима провлачи сировину кроз машину,
- Припремљени материјал одлаже на одлагалиште за робу, сталке или висећи
систем на колицима за одлагање,
- Изложен је радник прашини која се ствара при ткању,
- Могућност повреда мала,
- Рад се обавља у сменама I и I,
- Врши чишћење машине и одржавање саме у исправно стање,
- Врши пријављивање кварова ради исправности саме машине,
- Опасност од повреде шаке.
Материја са којим се ради: Материјал за израду одевних предмета од памука,
вуне и синтетике.

17
 Машине и уређаји
У раду се користе машине.
Општа оцена техничке заштите и безбедности на раду, лична и општа заштитна
средства: углавном одговарајућа.

Карактеристике рада
a. У телесном погледу рад је средње напоран.
b. Рад захтева претежно снагу мишича: руку, ногу.
c. За извођење радне операције претежно се користе: прсти, руке обе; ноге: десна,
лева.
d. Ритам рада је: везан за ланчани систем производње.
e. Радник мора радити: средње.
f. Рад се састоји у обављању операција: које се увек понављају, обављању
сличних операција.
g. Рад је: повремено статичан, повремено динамичан.

Телесне активности које рад укључује

a. Положај тела при раду: седење.
b. За извођење радних операција потребна је координација: прстију, обе руке, руке
и ноге.

Психолошки захтеви радног места

a. Потребна интелигенција: просечна.
b. Потребна схватања механичких односа: изнад просека, просечно, испод просека.
c. При обављању традних операција потребно је: разумевање радног налога,
одговорност.
d. Потребан вид на близину: просечно.
e. Потребан вид на даљину: просечно.
f. Колорни вид: потребан.
g. Видни затаци радног места су у вези: прецизних радова.
h. Потребна слушна осетљивост: нормална.
i. Потребна брзина реаговања на радном месту је: просечна.
j. Потребна спретност руку је: просечна.
k. Планирање посла: није потребно.

18
 l. Потребна иницијатива: мала.
m. Потребна тактичност у раду: у границама толеранције.
n. Потребна емоционална стабилност: у границама толеранције.

Професионални трауматизам
a. Могућност повређивања на радном месту: постоји од механичких удара.
b. Који су делови тела највише изложени повредама: прсти руку.

Организационо-персонални подаци
a. Послом непосредно руководи: IV радник.
b. Рад обавља: мушкарац, жена.
c. Време потрено да се научи посао: 1-6 месеци.
d. Место обучавања: на радном месту.
e. Искуство потребно за успешно обавЉање посла: 1-6 месеци.
f. Рад се обавља у: две смене.
g. Основ за рад је: усмени налог, писмени налог.
h. Радник обавља посао: потпуно сам.
i. Рад се обавља: на основу увежбаности.
j. На радном месту се обављају: почетне операције, средње операције, завршне
операције.

Препознавање и утврђивање штетности које се јављају на радном месту

a. Биолошке штетности: алергени.
b. Штетности који проистичу из психичких и психофизиолошких напора који се
узрочно везују за радно место и послове које запослени обавља као што су:
- Нефизиолошки положај тела: дуготрајно седење.
- Рад у сменама.

Процена ризика – ниво ризика

1. Незнатно опасан ризик: механички удар и убод иглом.
2. Сарадња, консултације у процесу процене ризика: радници, техничка лица,
бригадири, пословође.

19
 2.4.2. Употреба средстава колективне и личне заштите

У циљу обезбеђивања и комплетирања основних мера безбедности и здравља на

раду, послодавац је обезбедио допунске мере-средства личне заштите која радници
користе у току рада.

2.4.3. Услови у радној средини

Карактеристике радне просторије, радне средине

Физички опис радне просторије је дат у документацију грађевинског објекта.
За загревање и проветравање радне просторије користи се централни систем за
загревање и хлађење, а повремено и природним проветравањем.

ОБЈЕКТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ УСЛОВА РАДА

а. Микроклиматска мерења
Датум Врста мерења Налази - резултати Примедба
22.6.2012. - температура ваздуха у ºС измерена задовољава
- влажност ваздуха у % дозвољена задовољава
- брзина кретања ваздуха 26 28 задовољава
м/с 60 75
0,2 0,3

б. Физичко-хемијска мерења
Датум Врста мерења Налази - резултати Примедба
22.6.2004. - бука у dB измерена задовољава
- прашина у mg/m³ дозвољена задовољава
- осветЉење у Lx 78 85 задовољава
0,4 10
520 300-600

20
 2.5. Нормативно уређење функција заштите у предузећу

2.5.1. Лица која обављају послове везане за заштиту – класификациона структура

и статус

За систем управљања заштитом у предузећу, задужено је лице за безбедност и

здравље на раду.
Модел вођства који се примењују у систему управљања заштитом у предузећу је:
- Савремени приступ.
Врсте моћи у подручју вођења у систему управљања заштитом у предузећу је:
- Стручна моћ.
Особине особе која је вођа у систему управљања заштитом у предузећу су:
- Циљ, мбиција, енергија, упорност, иницијатива,
- Искреност и поштење,
- Самопоуздање,
- Разумевање,
- Познавање посла,
- Харизма, креативност и флексибилност.

2.5.2. Општа акта предузећа везана за послове заштите

 Општа акта предузећа везана за послове заштите

- Закон о заштити на раду (Сл. гласник РС бр.42/91, 53/93, 67/93, 48/94)
- Закон о заштити животне средине (Сл. гласник РС бр.66/91, 83/92, 53/99,
67/93, 44/95)
- Правилник о условима за вршење прегледа техничке документације, прегледа
и испитивања оруђа за рад, инсталација, и радне средине, оспособљавања
радника за безбедан рад (Сл. гласник РС бр.110/93)
- Правилник о општим мерама заштите од буке (Сл. гласник СФРЈ 29/87)
- Закон о заштити од пожара (Сл.гласник СРС 53/93, 37/88, 67/93)
- Технички прописи о грејању, хлађењу и климатизацији.

21
 2.5.3. Акт о процени ризика на радним местима и у радној околини

Процена ризика и мере које послодавац утврди обезбеђују се применом прописа

обезбедности и здравља на раду и других прописа, а примењују се ради отклањања
опасности и штетности на радном месту и у радној околини, односно радси отклањања
или смањења ризика у обиму којим се спречава повреда на раду, оштећење здравља и
обољење запосленог. Обухвата:
1. Општи подаци о послодавцу.
2. Опис радног и технолошког процеса - средства за рад (њихово груписање);
средства и опрема за личну заштиту.
3. Снимање организације рада.
4. Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и
радној околини.
5. Процењиване ризика у односу на опасности и штетности.
6. Утврђивање начина и мера за отклањање, смањење и спречавање ризика.
7. Закључак.
8. Измене и допунае акта о процени ризика.

1. Општи подаци о послодавцу садрже:

 Пословно име (назив), седишле, адреса послодавца.
 Делатност послодавца.
 Податке о лицима која врше процену ризика и лицима која учествују у
процењивању ризика (Име , презиме, стручна спрема).

2. Опис технолошког и радног процеса обухвата:

a. Опис средстава за рад која се користе (њихово груписање).
 Опис опреме за личну заштиту.
 Описом се обухватају:
- објекти Конфекције;
- Трикотаже;
- Помоћне делатности;
- Котларница;
- Комерцијала (магацински простор);

22
 - Стандард и екологија;
- Малопродаја (продавнице).
b. Опрема за рад (машине, уређаји, постројења, инсталације, алати) и њихово
груписање:
 за кројење (бансек, рапид, wасстема, лепљење),
 конфекционирање (обичне машине, оверлок, специјалне машине),
 пеглање (пресе и пегле),
 мехатроника (стругови, глодалице, брусилице, компјутерска опрема).
c. Конструкције и постројења:
 Заштита од удара електричне струје (уземљење, нуловање, патоснице,
рукавице, ципеле са гуменим ђоном),
 Општа вентилација и климатизација.
d. Помоћне конструкције,
e. Средства и опрема за личну заштиту на раду: наочаре, рукавице, обућа, одећа,
маске и друга помагала.
f. Сировине и материјали који се користе:
 Израда трикотажне и конфекцијске одеће од плетенина и штофаног
материјала израђеног од материјала на бази природних, вештачких и
синтетичких влакана. Технолошки процес се одвија од набавке материјала и
припреме за кројење, шивења, пеглања, паковања и одлагања у магацину
готових производа, па до транспорта у продајним објектима.

2.5.4. Утврђивање начина и мера за отклањање и спречавање ризика

- На основу процењених ризика на радном месту и радној околини

послодавац уређује мере за отклањање, смањење и спречавање на најмању
могућу меру.
- Ако су ризици такве природе да живот и здравље нису теже угрожени а за
отклањање су потребна финасијска средства, актом о процени ризика могу
се дефинисати рокови за њихово спровођење.

23
 2.5.5. Мере за спречавање, отклањање и смањење ризика

- Одржавање у исправном стању и вршење прегледа и испитивање

средстава за рад.
- Обезбеђивање прописаних услова безбедности у радној околини.
- Оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад.
- Обезбеђивање средстава и опреме за личну заштиту.
- Упућивање запослених на предходне и периодичне прегледе у складу са
оценом службе медицине рада.

2.6. Управљање заштитом у предузећу (безбедност и здравље на раду,

заштита животне средине)

А. Планиране активности везане за заштиту

- задовољавање захтева и потреба постојећих и очекивања будућих
корисника услуга;
- одговоран однос према природним ресурсима, животној средини и здрављу
људи;
- висок степен одоворности свих запослених на очувања животне и радне
средине;
- одговорно пословање у складу са законским прописима и стандардима;
- стручно усавршавање запослених уз поштовање економских циљева
развоја и добробити сваког појединца у заједници;
- континуални развој система у складу са захтевима друштва уз примену
нових техничких и технолошких решења.

Б. Имплементација и спровођење мера заштите

Успешно спровођење и одрживост као и развој система заштите у многоме
зависи од правилног избора одговарајућих покретачких механизама. Ови механизми
морају укључивати све пословне и системске функције на јединственом задатку у
очувању и побољшању успостављеног система заштите.

24
 Ц. Провера ефикасности предвиђених мера заштите и предузимање одговарајућих
корективних активности за смањење ризика по безбедност и здравље запослених
Праћење процеса врши се континуирано путем праћења реализације
параметара процеса као и процене ефективности и ефикасности процеса. Ове анализе
се раде квартално на нивоу система и анализирају на седницама. Тематске анализе
процеса врше се на захтев директора. То су свеобухватне расправе чији су резултати
корективне мере или радње на побољшању процеса.
Д. Стално унапређење мера заштите применом одговарајућих превентивних и
корективних мера
Једна од битних полуга за унапређење пословних функција и система квалитета
уопште је: Успостављање и системско праћење реализације корективно превентивних
мера. Ово је процес, у којем се, изражена проблематика, као методи, начини и рокови за
њихово извршење детаљно анализирају и документују. Обзиром да су мерама
дефинисана задужења, овлашћења и рокови, овакав задатак се се реализује са
повећаним интересом и анагажовањем запосленика.

25
 ЗАКЉУЧАК

Под безбедношћу и здрављем на раду подразумева се целокупни систем мера

које се предузимају у циљу спречавања и елиминисања потенцијалних опасности које
угрожавају живот и здравЉе радника, односно ради обезбеђења повољнијих радних
услова.
Са развојем друштвених производних снага и нарастањем производње, заштита
радне снаге ангажоване у процесима друштвене репродукције постаје све тежа и
компликованија, те захтева све више организован рад.
Можемо закључити да у компанији „Бенетон“ Ниш, постоји организован
систем безбедности и здравља на раду, као и да постоје дугорочни циљеви и планови у
области управљања заштитом.
На основу изложеног можемо закључити да компанија има добро организован
систем безбедности и здравља на раду. Можемо рећи да је у систему управљања
заштитом потребно унапређење у вођењу појединих система, као и унапређење у
планирању појединих система заштите, ради ефикаснијег функционисања сиситема
управљање заштитом у компанији и остваривања повољних безбедних услова рада.
Запажања, примедбе, отклањање уочених недостатака:
- сарадња са лицем за безбедност и здравље на раду,
- приликом промене радног места, премештања на друге послове,
приликом увођења нове технологије или средстава за рад, као и код
промене процеса рада који може проузроковати промену мера за
безбедност и здравЉе на раду у циљу оспособљавања запосленог за
безбедан рад, радник је у обавези да изврши оспособљавање за
безбедан рад код лица за безбедност и здравља на раду,
- и поред измерених задовољавајућих параметара микроклиме има
примедби радника појединачних, а и групних да се осећа и препознају
штетности микроклиме због повећане брзине струјања ваздуха,
- понекад се јављају спорадичне појеве алергија од појединих
материјала, зато ради превентиве здравЉа радника треба појачати
услове обезбеђивања хигијенскиг средстава за прање руку.

26
 ЛИТЕРАТУРА

1. Безбедност и здравље на раду – синдикални приручник, Независност, Београд,

2009.
2. Живковић, С., Мотивација за заштиту – књига за испит, Факултет заштите на
раду, Ниш, 2008.
3. Ивањац, М., Радно право, Факултет заштите на раду, Ниш, 1994.
4. Интерни материјал предузећа „Бенетон“ Ниш
5. Урошевић С., Савремени концепт пословања и унапређења стручних кадрова у
текстилној индустрији, докторска дисертација, ТФ „Михајло Пупин“, Зрењанин,
2007.

27