Vladimir Bunjac

novinar, Beograd

PROFESIJA NOVINAR: PROKLETSTVO

O novinarskoj profesiji su pisali, a pisa}e, i posle mene, mnoga

zna~ajna imena srpskog novinarstva. U istorijskom srpskom pandemo-
nijumu ~itava dva stole}a, od kraja osamnaestog do kraja dvadesetog
veka, ostali su pisani spomenici, pisani i {tampani na po`uteloj hartiji,
lepoj kao pergament. Ako zagrebemo dublje u pro{lost, u knji`evnost
srednjovekovne Srbije, na}i }emo za~etke novinskog izve{tavanja ili felj-
tone i u hagiografijama, u `ivotopisima koje su pisali Domentijan, Teo-
dosije, Sveti Sava, Danilo, Grigorije Camblak, Konstantin Filozof, niz
monaha, letopisaca. Prve vesti bile su izre~ene usmeno ili preko dobo{a
ili u kafanama ili pored ~esama, gde su se ljudi skupljali da ~uju {ta ima
novo i da i sami ka`u {ta su videli i ~uli.
Prolegomena tom vekovnom novinarstvu, i novinarstvu uop{te,
vodi nas u mitsko vreme, do legendarnog Filipidesa, poznatijeg kao sla-
vnog maratonca – ali on je istovremeno i prvi poznati ratni izve{ta~, i pr-
vo ime evropskog novinarstva i, dalje, do arhan|ela Gavrila, koji se zove
u hri{}anskom predanju Blagovesnik, jer dojavljuje vesti sa nebeskog
prestola, i jo{ dalje do “Starog zaveta” na ~ijem po~etku je “prva knjiga
Mojsijeva koja se zove Postanje”. Po~etak “Svetog pisma” i po~etak
stvaranja sveta opisan je ovde racionalnim re~enicama, od kojih svaka
ima svoj broj i svoju vrednost u opisivanju jednog va`nog doga|aja. I,
na{ prethodnik “novinar” Mojsije prvu glavu svoje prve knjige zavr{ava
stihom; “I bi ve~e i bi jutro, dan prvi.”
A dan prvi srpskog profesionalnog novinarstva i srpskih novina
svanuo je, ipak, tek 14. marta, dakle, u ono {krofulozno, hunjavi~ko i
hladno prole}e 1791. godine u Be~u, gde se iste godine razboleo i umro
Mocart, a i neki drugi veliki ljudi; Blizu te godine dogodile su se i Sjedi-
njene Ameri~ke Dr`ave; golubove pismono{e zamenile su ko~ije i kara-
vele vestern filmova; u vremenskom prostoru devetnaestog veka Bel je
izmislio telefon; Tesla je zatim ostvario be`i~no saop{tavanje; pre toga
dogodio se Gutenberg i {tamparija, ona divna, stara, romanti~ka {tam-
parija; repovi gusaka ostali su po{te|eni do tada jedinog sredstva za pi-
sanje, koje je i tako bilo nepotrebno na{em knjazu Milo{u Obrenovi}u.
A i ~emu gu{~ije pero Knjazu kada su u njegovo vreme u Serbiji bili iz-
vanredni spisatelji na “polzu ote~estvu”, Vuk Stefanovi}, ili pre njega

132
 Profesija novinar: prokletstvo

Dositije Obradovi}, i jo{ pre njega besni pop Gavrilo Stefanovi} Ven-
clovi}.
Objavljivanje Srpskih novina (Serbskija Povsednevnija novini) u
prestonoj austrijskoj Vijeni bilo je pravo ~udo. A u Srbiji, u balkanskom
bogozale|u jo{ su dobo{ari lupali po seoskim brdima i varo{kim soka-
cima.
Dakle, Serbskija novini su veoma zna~ajan kulturni i istorijski do-
ga|aj. Sam taj doga|aj ra|anja novinarske i duhovne svesti dovoljan je
da danas sa ponosom slavimo dvestogodi{njicu. Ipak, pored svih lepota
novinarske profesije moramo, uz sav ponos, biti i predostro`ni.
Ne verujem da su i danas, novine uvek ISTINA! Sve te tone stare,
po`utele hartije, koje u svom skromnom stanu, u Francuskoj ulici, ~uva
na{ dragi kolega @ika Jovanovi} (a dr`ava je za tu hartiju nezaintereso-
vana) – sve to, ta nepravda, ostaje nama kao neizle~ena rana. ^ini se da
bismo u toj staroj hartiji, u nekom budu}em Muzeju novinarstva, na{li
sve odgovore koji bi, istovremeno, potvrdili i lepotu i kob novinarske
profesije.
Prokletstvo je biti novinar! ^ak i diktatura knja`eva srpskih nije
naudila toliko slobodi pisane re~i, koliko je to u~inila socijalisti~ka vla-
davina nad pisanom i izgovorenom re~i u ovih ~etrdesetak godina, od
1944. do 1980. i neke. Ne pominjemo, naravno, ratne godine u kojima
se po cenu `ivota ~uvalo dostojanstvo novinarskog poziva. Te{ko je to
dokazati u svakom od slu~ajeva i povodom svakog teksta u okupacij-
skom Novom vremenu ili drugim prili~no retkim novinskim publikacija-
ma, ali na{e novinarstvo, za razliku od, na primer, hrvatskog ili slovena-
~kog, nije bilo u blatu takvom.
Taj rat i novinarsko pona{anje u njemu, mnogo je lak{e objasniti
(~ak i donekle opravdati) od udvori~kog pona{anja novinara u ,,slobo-
di”, u sistemu koji je sve podredio interesima vladaju}e stranke, ideo-
lo{kim zakonima van kojih je nepokorni novinar ni{ta drugo nego “iz-
dajnik i neprijatelj naroda”.
Monteskje ka`e da je diktatura nasilno menjanje mi{ljenja posred-
stvom straha. Kobne posledice la`i u novinarstvu na{eg pro{log vreme-
na ose}amo danas sa svim njenim posledicama. La`no bratstvo i jedin-
stvo, “sre}na budu}nost u komunisti~kom raju”, samoupravljanje, sve
to bila je obmana kojoj smo podlegli. U na{e redakcije svakog dana do-
lazili su na{i glavni urednici i direktori sa sastanaka u CK-u i sa instruk-
cijama i nalozima {ta treba objaviti i kako to treba objasniti. Novinarski
“mozak” bio je Centralni komitet, a direktori i glavni urednici ~esto ni-
su nikada bili novinari, niti su ikada napisali novinski ~lanak. Uz njihove
blagoslove, uspehe su postizali samo pokorni, poslu{ni novinari.

133
Hereticus, 1-2/2006 Vladimir Bunjac

Nisam bio pokorni novinar. Suspenzije, oduzimanje mikrofona i

zabrane pisanja, saslu{anja u zlokobnoj zgradi Dr`avne bezbednosti, u
Ulici kneza Milo{a, nisu mi oti{li iz se}anja ni posle sada{nje dodele Zla-
tnog mikrofona za dugogodi{nji rad ili dodele Orden rada sa zlatnim ven-
cem, ni posle ~itave garniture sli~nih ceremonijala koje sam dobijao od
istih ljudi; oni su aplaudirali i, zamislite, stezali ruku i uz obavezno “mm”,
davali la`ne, vazdu{ne poljupce. Ali, ostavimo to! Jedini razlog {to ovo
pominjem je ~injenica da smo mi novinari do`ivljavali istu sudbinu u tom
na{em voljenom novinarskom prokletstvu.
Voleo bih da ovom prilikom pi{em o lepotama novinarstva, o di-
rektnim javljanjima iz aviona, iz uzburkanog mora (u kome se zamalo
nisam udavio), o boravcima u divljinama i o izve{tavanjima sa raznih
meridijana i paralela, ali ne mogu odoleti prokletstvu profesije. Na pri-
mer, jedan filmski glumac, koji je sada narodni poslanik (!), prijavio me
je slu`bi dr`avne bezbednosti zbog negativnih estetskih mi{ljenja o fil-
movima sa temom NOB-a, jer je u njima on igrao glavne uloge. Posle-
dice su bile veoma te{ke i tragovi hap{enja i le~enja do danas nisu izbri-
sani. Ali, to je tako!
Mladi ljudi treba da razmisle pre nego {to odlu~e da sednu za ma-
{inu, ili stanu pred mikrofon ili kameru. Novinarstvo je uzbu|enje puno
radosti i tuge: hodanje po minskim poljima. Pi{u}i jedan hvalospev o Kr-
le`i u Politici (u mladim danima), napisao sam i re~enicu da “negira sve
sem Fojerbaha i Marksa” ({to je ta~no), da negira Dostojevskog i Laza-
rijadu, kosovski mit Ivana Me{trovi}a ({to je, tako|e, ta~no), i {ta se de-
silo: posle Krle`inog pisma Politici gladovao sam godinu i po dana i je-
dva se zaposlio u Radio-Beogradu. Deo moje krivice su i dva teksta u
NIN-u. U poslednjim brojevima stare serije su objavljena preko cele
strane; jedan je govorio o mom susretu sa kraljem Petrom, a drugi o Us-
krsu u ruskoj crkvi u Parizu. Tema je, u stvari, bila bol i tuga emigraci-
je. Ta bol i tuga pretvorili su se u nevolju jer je moja serija reporta`a o
na{oj emigraciji prekinuta.
Kada bi neko sakupio i objavio sva su|enja i re{enja i zapisnike i
sve druge napade na savest srpskih novinara, bila bi to knjiga deblja i
ve}a i uzbudljivija od Miroslavljevog jevan|elja. Ali, srpsko novinarstvo
je, ipak, pre`ivelo!
Hteo sam da napi{em vedar tekst ali, eto, desilo se da napisah mra-
~an tekst. Mo`da je tome kriva ova mra~na dvestota novinarska jesen.
Napolju, na beogradskim ulicama je ki{a i nebo se spustilo na krovove:
nigde svetlosti! Rat je u Slavoniji, Krajinama, pod tvr|avom Revelin u
Dubrovniku. Gine se, i ru{e se celi gradovi. Sablasni Vukovar treba os-
taviti kao spomenik na{eg, {to zna~i ljudskog, bezumlja. Svuda po tim

134
 Profesija novinar: prokletstvo

rati{tima nalaze se na{i mladi, hrabri novinari kojima, i `ivima i poginu-

lima, treba odati izuzetno po{tovanje za hrabrost i ljubav prema svom,
novinarskom, pozivu.
Dve stotine godina srpskog novinarstva, zna~ajan, veli~anstven ju-
bilej, obele`ava dug put “od trnja do zvezda”, od tame do svetlosti. Bu-
du}nost novinarstva bi}e druk~ija. To najbolje pokazuje eksplozija novi-
narstva koju svaki dan gledamo na televiziji i slu{amo na radiju. Mladi
ljudi otvaraju novi svet. misle druk~ije i svoj posao otaljavaju ne perom,
ne pisa}om ma{inom, ve} mikrofonom i filmskom kamerom. I dobro je
{to je tako.*

Dragan Rumen~i}

* “Profesija novinar: prokletstvo”, u: Dva veka srpskog novinarstva, Institut

za novinarstvo u Beogradu, Beograd 1992, str. 248-250.

135
Milorad Dobri}