Osnovi podaci o predmetu

Semestar: V

e
Fond časova: 3+2
Nastavnik: dr Vladimir Vukobratović
Asistenti: Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Informacije: www.gradjevinans.net, tbk-bk-ns.blogspot.rs

nt
Sadržaj predmeta
1. Opšte karakteristike armiranobetonskih konstrukcija
2. Granična stanja nosivosti u armiranobetonskim konstrukcijama

de
3. Granična nosivost preseka za uticaje momenata savijanja i normalnih sila
4. Granično stanje nosivosti vitkih elemenata
5. Granična nosivost preseka za uticaje transverzalnih sila i momenata torzije
6. Duktilnost armiranobetonskih preseka

Izabrana literatura

tu
Beeby, A. W., Narayanan, R. S. Designers’ guide to Eurocode 2: Design of concrete structures. Thomas
Telford Publishing, Thomas Telford Ltd, London, 2009.

Beton i armirani beton prema BAB87. Knjiga 1 - Osnovi proračuna i konstruisanje (IV izdanje). Univerzitet u
Beogradu, Centar za izdavačku delatnost, Univerzitetska štampa, Beograd, 2000.
as
Beton i armirani beton prema BAB87. Knjiga 2 - Primeri i prilozi (IV izdanje). Univerzitet u Beogradu, Centar
za izdavačku delatnost, Univerzitetska štampa, Beograd, 2000.

EN 1990. Eurocode - Basis of structural design. European standard, European Committee for Standardization,
Brisel, 2002.

SRPS EN 1990. Evrokod – Osnove projektovanja konstrukcija. Srpski standard, Institut za standardizaciju
Srbije, Beograd, 2012.
z

EN 1992-1-1. Eurocode 2: Design of concrete structures - Part 1-1: General rules and rules for buildings.
European standard, European Committee for Standardization, Brisel, 2004.

SRPS EN 1992-1-1. Evrokod 2 – Projektovanje betonskih konstrukcija – Deo 1-1: Opšta pravila i pravila za
mo

zgrade. Srpski standard, Institut za standardizaciju Srbije, Beograd, 2015.

Martin, L., Purkiss, J. Concrete Desing to EN 1992 (II izdanje). Butterworth-Heinemann, Oksford, 2006.

Mosley, B., Bungey, J., Hulse, R. Concrete Design to Eurocode 2 (VII izdanje). Palgrave Macmillan, London,
2012.

Najdanović, D. Betonske konstrukcije. Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet, Akademska misao,

Beograd, 2015.

Radosavljević, Ž. Armirani beton, knjiga 1. Građevinska knjiga, Beograd, 1977.

sa

Radosavljević, Ž. Armirani beton, knjiga 2 (teorija graničnih stanja). Građevinska knjiga, Beograd, 1986.

Vukobratović, V. Teorija betonskih konstrukcija 1 – materijal sa predavanja, radna verzija, 2016.

Polaganje predmeta
Maksimalni zbir bodova na predmetu iznosi 100, što je raspodeljeno na sledeći način:

e
 predispitne obaveze – maksimalno 30 bodova,
 ispit – maksimalno 70 bodova.
Da bi se smatralo da je predmet položen, student je u obavezi da ispuni predispitne obaveze, položi ispit, i da

nt
u zbiru sakupi minimalno 55 bodova.

Predispitne obaveze
Ispunjenje predispitnih obaveza je uslov za izlazak na ispit. Predispitne obaveze su:
1. Redovno pohađanje nastave (P1) i vežbi (P2)

de
- Prema članu 3 Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti studenta, pod neredovnim pohađanjem
nastave i vežbi smatra se izostanak veći od ¼ fonda časova nastave ili vežbi. Neredovno pohađanje
nastave ili vežbi predstavlja lakšu povredu obaveza studenata, za šta se studentu može izreći mera
opomene ili ukora.
- Prisustvo studenta na nastavi je obavezno na minimalno ¾ fonda časova. Ako je student taj uslov
ispunio, P1 = 1. U suprotnom je P1 = 0.

2. Izrada predmetnih zadataka (P3)

tu
- Prisustvo studenta na vežbama je obavezno na minimalno ¾ fonda časova. Ako je student taj uslov
ispunio, P2 = 1. U suprotnom je P2 = 0.

- Ukupan broj predmetnih zadataka je 6, pri čemu svaki zadatak nosi 5 bodova. Svaki zadatak se
vrednuje posebno. Student je dužan da radi i preda sve zadatke, a ispunio je predispitnu obavezu
ako je osvojio 55% od ukupnog broja bodova, odnosno ukoliko P3 nije manje od 16,5 bodova.
as
Konačan broj bodova vezanih za predispitne obaveze se određuje kao:
P = P1 P2 P3
Smatra se da je student ispunio predispitne obaveze ako je osvojio 55% od ukupnog broj bodova predviđenih
za njihovo vrednovanje, odnosno, smatra se da su predispitne obaveze ispunjene ukoliko P nije manje od 16,5.

Napomene:
z

- Student koji na kraju semestra nije ispunio predispitne obaveze dužan je da predmet upiše ponovo naredne
godine, o čemu će predmetni nastavnik obavestiti studentsku službu.
- U slučaju da student nije zadovoljan osvojenim brojem bodova (P), rezultat može popraviti ponovnim
mo

upisom predmeta.
- Ponovni upis predmeta poništava prethodno ispunjene predispitne obaveze.
- Ispunjenje predispitnih obaveza omogućuje studentu mogućnost polaganja ispita u ispitnim rokovima u
naredna tri semestra (nakon semestra u kome su predispitne obaveze ispunjene).
- Ako student ne položi ispit u gore navedenom roku, ispunjenost predispitnih obaveza prestaje da važi i
student je dužan da predmet upiše ponovo.
- Konsultacije studenata sa predmetnim nastavnikom i asistentima ne služe za diskusiju o temama koje su
na predavanjima i vežbama razjašnjene.
sa

Ispit
Ispit je sastavljen iz pismenog i usmenog dela. Student može pristupiti usmenom delu ispita nakon položenog
pismenog dela. Studentu koji nije prijavio ispit polaganje neće biti dozvoljeno, što se odnosi kako na pismeni,
tako i na usmeni deo ispita.
Pismeni deo ispita
Pismeni ispit student polaže u terminima koji su predviđeni od strane administracije Fakulteta tehničkih nauka.

e
Smatra se da je student položio pismeni deo ispita ukoliko je osvojio minimum 55% od ukupnog broja bodova
predviđenih za ispitni rok u kome je student pristupio polaganju ispita.
Položen pismeni ispit omogućuje studentu izlazak na usmeni deo ispita u roku u kome je položio pismeni deo,

nt
kao i u narednom ispitnom roku. Ukoliko student ne položi usmeni deo ispita u ta dva roka, položen pismeni
deo ispita prestaje da važi.

Usmeni deo ispita

Usmeni ispit student polaže u terminima koji su predviđeni od strane administracije Fakulteta tehničkih nauka.

de
Smatra se da je student položio usmeni deo ispita ako pred predmetnim nastavnikom pokaže zadovoljavajući
stepen znanja, kroz odgovore na pitanja o 3 tematske oblasti, upućena od strane predmetnog nastavnika.

Vrednovanje ispita
Ispit se vrednuje kao celina, sastavljena od pismenog i usmenog dela. Procenat uspeha na ispitu (i) određuje
broj bodova ostvarenih na ispitu (I) na sledeći naćin:

tu
I = 70 i/100
Smatra se da je student položio ispit ako je osvojio 55% od ukupnog broj bodova predviđenih za vrednovanje
ispita, odnosno, smatra se da je student položio ispit ako I nije manje od 38,5.
Kao osnov za zbirno vrednovanje koristi se sledeća skala:
- 55 do 64% – Ocena 6
as
- 65 do 74% – Ocena 7
- 75 do 84% – Ocena 8
- 85 do 94% – Ocena 9
- 95 do 100% – Ocena 10

Konačna ocena
Konačna ocena (O) se određuje na osnovu zbira broja bodova ostvarenih na osnovu ispunjenih predispitnih
z

obaveza (P ≥ 0,55 30 = 16,5) i broja bodova ostvarenih položenim ispitom (I ≥ 0,55 70 = 38,5):
O=P+I
Smatra se da je student položio predmet kada O nije manje od 55.
mo

Konačna ocena se određuje na osnovu ukupnog broja bodova O saglasno sledećoj skali:
- 55 do 64,9 bodova – Ocena 6
- 65 do 74,9 bodova – Ocena 7
- 75 do 84,9 bodova – Ocena 8
- 85 do 94,9 bodova – Ocena 9
- 95 do 100 bodova – Ocena 10
U slučaju da student nije zadovoljan konačnom ocenom, istu može poništiti u studentskoj službi.
sa
Nacrt izvođenja nastave

Datum Tema predavanja Učionica

e
Uvodno predavanje. Plan i program, literatura, obaveze studenata.
1 14.10.2016. Opšte karakteristike armiranobetonskih konstrukcija: svojstva materijala,
beton, čelik za armiranje.

nt
Zaštitni sloj betona do armature.
2 21.10.2016.
Raspoređivanje, oblikovanje, sidrenje i nastavljanje armature.
Granična stanja nosivosti u armiranobetonskim konstrukcijama.
Granična nostivost preseka za uticaje momenata savijanja i normalnih
3 28.10.2016.
sila: osnovne pretpostavke i pojmovi. Centrično i ekscentrično zatezanje
(mali ekscentricitet).

de
Pravo čisto i složeno savijanje pravougaonih preseka.
4 04.11.2016.
Dvostruko armirani pravougaoni preseci.
5 18.11.2016. Pravo čisto i složeno savijanje T-preseka.
Ekscentrični pritisak (mali ekscentricitet) i centrični pritisak bez uticaja
6 25.11.2016.
izvijanja. Dijagrami interakcije. Armiranje stubova.
A2
Granična nosivost preseka za uticaje transverzalnih sila i momenata
torzije: osnovne pretpostavke i pojmovi.
7 02.12.2016.

9
09.12.2016.

16.12.2016.
tu
Dimenzionisanje preseka prema uticajima transverzalnih sila.
Oblikovanje armature za prijem smicanja usled transverzalnih sila.
Dimenzionisanje preseka prema uticajima momenata torzije.
Oblikovanje armature za prijem smicanja usled momenata torzije.
Dimenzionisanje preseka izloženih istovremenom dejstvu transverzalnih
sila i momenata torzije. Oblikovanje armature za prijem smicanja usled
as
istovremenog dejstva transverzalnih sila i momenata torzije.
Granično stanje nosivosti vitkih elemenata: osnove. Uprošćeni kriterijumi
10 23.12.2016.
za uticaje drugog reda. Metode analize uticaja drugog reda.
11 30.12.2016. Koso savijanje stubova.
12 13.01.2017. Duktilnost armiranobetonskih preseka.
13 20.01.2017. Završno predavanje. Potpisi.
z

Nacrt izvođenja vežbi

Datum Tema vežbi Učionice

Materijali. Zaštitni sloj betona do armature. Raspoređivanje i oblikovanje
1 18.10.2016.
mo

armature u presecima elemenata.

2 25.10.2016. Sidrenje i nastavljanje armature.
3 01.11.2016. Teorija graničnog stanja nosivosti.
4 08.11.2016. Dimenzionisanje jednostruko armiranih pravougaonih preseka.
5 15.11.2016. Dvostruko armirani pravougaoni preseci.
LG001
6 22.11.2016. Dimenzionisanje T-preseka.
LG005
7 29.11.2016. Dimenzionisanje stubova bez uticaja izvijanja.
LG105
8 06.12.2016. Proračun preseka za granične uticaje VEd.
9 13.12.2016. Dimenzionisanje grede usled MEd i VEd.
sa

10 20.12.2016. Proračun preseka za granične uticaje TEd. Osiguranje od VEd i TEd.

11 27.12.2016. Dimenzionisanje stubova sa uvođenjem izvijanja.
12 10.01.2017. Dimenzionisanje koso savijanih stubova. Potpisi.
13 17.01.2017. Potpisi.